ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

• Tumacenje nesvesnih kodova i oznacitelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednicki jezik • Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuci fotografije, umetnicke slike i ilustracije, sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA
Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ
Uvod 6
PRVI DEO:
Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

ZNAKOVI ZIVOTA
DREVNI SIMBOLI

8

SIMBOLII UM
Praiskonski poceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24 Juina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34 Frojd i Jung SO Arhetipski simboli 52 Psihologija orijentisana na procese 54 Simbolicni zivotni put 56 Simbolika sna 58 Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU
Znacenje i veza 62 Uloge i odnosi 64 Tabui 66 Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74 Reklamiranje 76 Simbolika i nauka 78

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI
Samanizam 36 Taoizam 38

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO
SVAKODNEVNI ZIVOT
Univerzalne terne 82 Nastarnbe kao sirnboli 84 Vrata 86 Putovanja 88 Basta 90 Kuca 92 Status i bogatstvo 94 Pisrna i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

80

Lavirinti 148 Man dale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG
Ljudsko telo 154 Rodenje i srnrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162 Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166 Tocak 168

FLORA I FAUNA
Drvece 170 Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174 Voce 176 Zivotinje 178 Ptice 180 Vodena stvorenja 182 Insekti 184 Zmija 186

OBRASCI I GRAFIKA
Brojevi 104 Tackice i linije 106 Krst 108 Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Baja 114

ZIVA PLANETA
Godi5nja doba i vreme 188 Zemlja 190 Karte i smer 192 Kopno 194 Vada 196 Vazduh i nebo 198 Vatra 200 Duga 202

MIT I KOSMOS
Tok stvaranja 116 Sunce 118 Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124 Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132 Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA
ZAHVALNOST INDEKS 251 250

204

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
Sveti predmeti 14 2 0 ltari i sveta mes ta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

koji bi se prilikom ponovnog sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi. kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala slozena zarnisao Znak. Znakovi i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije tehnologije. Na primer. drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le da predstavlja plodnost i bilje prirode. izdrzljivost i dugovecnost iii rnrefo rodbinskih odnosa. knjiga znakova. na5a medusobna kornunikacija. kulturne. koji su identifikovali jedno od urnesanih lica. moze da se shvati kao GORE kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn zivota . u psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje uma. sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova. Prvi deo daje pregled upotrebe. ali kako se budemo udubljivali u prirodu. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom. iii za manipulaciju Ona se deli na tri dela. od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje znacenja i prirneneo Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu. znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju. bili su poznati kao simbola. \'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i sirnbola koji narn nesto znace.UVOD Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn koja znaCi zajedno. Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja. rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem. 0 OVOJ KNJIZI Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola. sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola. nedostaje. koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama . bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga opisati Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva. unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju" Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo informacije o nekom naroCitom predmetu iii zarnisli. . ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad. biljkarna i zivotinjama. a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i kulturnog identiteta. Njeno figurativno koriscenje nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum: svaka ugovorna strana dobila bi jedan od slomljenih delova. Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn jezicima.. slikanjern i pisanom recju. znacenja i raZ\'Oja znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva: istorijske. bilo da se oni koriste za individualne iii drustvene svrhe. rnitologije i poglede na svet pripovedanjem. apstraktnirn simbolima. tako da sirnbol ne predst. sirnboli sveta sna i duha mogu da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od nase slobode da na njih odgovorimo Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je ljudskim bicirna da prenose svoje povesti. koja deluju na razlicitim nivoima . kao hriseanski simbol moze da se odnosi na krst. korenjem i liscem Kao sirnbol. prostornom i vrernenskom. Drugi deo sagledava prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja o kulturi i komunikaciji. Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i putokazi u svakodnevnoj realnosti. intelektualnom i emocionalnom. duhovnom i rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. socioloske i psiholoske. dok sirnbol te:/:i da pokrene niz percepcija. navodeci ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji se veliki deo svakodnevnog zivota. nevidlji\·i deo koji treba da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii nesvesno. Ova knjiga se prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno znacenje za ljude. kao znak. oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola . wrovanja i emocionalnih odgovora. Kada ne bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove i strukture. Tred deo. s druge strane.univerzalnom i posebnom. tela i prirode.. Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi. mitu i kosrnosu.wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na to da "nesto .

ncY7r.0( sunca ! besn-1nnost sc. vaZan vere je promenama usled nauc11ih otkrica o kosn1osu u postajimo .: u rjima LEVO Sirene su sirnboli zarnarnnog snaZno obuzin1a n1uSko ooLE Sestokraka Z\iezda !ma veliko simbolicko znacenje kulturama.on'o kao Davidova zvezda.su za sirnbol!zo\1 a!e srva1·aiaC:ku r1. ali no.

Jos od najranijih vremena pojam simbolike pojavljuje se u svim ljudskim kulturama.u svom nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike." DESNO Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha. buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. ne reci ili zakoni. zvukovi i gestovi. kao personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju kroz obred ili obicaj. Oni se koriste svim izvorima zivirn i nezivim . metafore.P R ·v I D E 0 ZNAl{OVI v ZIVOTA Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta. doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu. drustvenim strukturarna i religijskim sistemima. Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom vladaju znakovi i simboli. .

.

DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO. ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM. naucili SU povezivali ove ljude s ritmovima njihorng tela i prirode.rnju dece i neminovnosti smrti. naveo na razmisljanja o izvoru i znacenju dogadaja u GORE Ova paleolitska pecinska slika u Laskou. Takode su poceli da koriste jezik. a ulazili su dublje u pecine samo zbog religijskih iii magicnih razloga Slikanje zivotinja na zidovima pecina verovatno je bi lo sredstvo po. prema rad. a . Izgleda da su ljudi ziveli oko ulaza iii unutra tik do njih. da koriste \·atru i zatm da je potpaljuju. ljudi su poceli da prave alat.e ). lzrnedu doba Australopitekusa. 0 CD 2' z > cc 0 PRAISIZONSIZI POCECI je rad sa izlomljenim kamenom.·ezivanja sa njihovim duhovnim svojstvima. Dokazi o razvoju simbola i obreda poticu uglavnom od paleolitskih ljudi koji su se pojavili pre otprilike dva rniliona godina Oni su bili lovci. nalik utrobi koje je bilo okruzeno slikama zivotinja. Primitivni simboli pecine.pri cemu je ovaj obred verovatno podrazumevao simbolicku smrt i ponovno rodenje i koji je verovatno bio snafan dozivljaj. Pocetak rnitologije i simbolike znacio je da ljudi pocinju da uspostadjaju . a energija vatre sama po sebi je simbol moci: obuzdavanje i koriscenje prirode za kontrolu drugih aspekata prirodnog sveta.. U ovoj ranoj fazi vatra je takode postala simbol preobrazenja preko procesa kuvanja se rnitska masta i zapocelo je stvaranje umetnosti. Decaci su uvodeni u pecine da lovili. rucne sekire i predstave figura zivotinja verovatno SU Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada godina pre n e ). Ono sto znamo o svojim ranim precima potice od arheoloskih dokaza kao StO SU pecinsko slikarstvo. mesto Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da na simbolican nacin predstave uspeh u lovu obrede i simbole .·eliki deo njihove aktivnosti podrazumevao . Vatra je omogucila ljudinu da produze dan posle padanja rnraka. vatre. prerna zirntinjama koje SU P ECIN E I PEC INS KA UMETNOST Za primitirne ljude pecine su bile svetilista. Tokom ovog razdoblja probudila plasenje opasnih zivotinja. i navodili ih da postuju sile koje na njih uticu. u slabo owetljenom mestu. kao i od poredenja sa prirnitivnim narodima kasnijih razdoblja . verovatno je imala za cilj da predstavlja simbolicnu vezu izmeau lovca i bizona. pricajuci mitove i price . da se zabavljaju oko logorske vatre ili ognjista. buduci da su ulazili unutra da pronadu mesto gde se njihova dublja priroda povezuje sa i slavi duhove drugih zirntinja. Francuska. "ju±nog majmuna" (oko 3. predrneti i tragovi moguce obredne prakse. Lako je zarnisliti da ih je odnos prema prirodi. povezujuci lovca sa duhom zivotinje. i gradili su kuce sa ognjistem. stvaranje zivotne topline i bi bili zaredeni kao lovci . i dala je ntri veoma va±ne simbolicke osobine Cin potpaljivanja vatre predstavlja iskru rnaste i kreati\·nosti.DREY. duboko.NI SIMBOLI 10 -1 Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA.6 miliona godina pre n e) i doba zirntu. DOLE POTPALJIVANJE VATRE Sposobnost potpaljivanja vatre i obuzdavanja njene energije predstavljala je ogrornan napredak koji je postigao Homo erectus (oko I 6 miliona do 300 hiljada godina pre n.·ezu sa pojmovima koja je dublja od svakodnernog iskustva. Za rane ljude pecina je mozda simbolizovala napustanje svakodnevne stvarnosti.

Svajcarska. sa usirna bika. u La Madleni jedan crtez prikazuje srnu s lanetorn PRINOSENJE ZRTAVA Najraniji dokazi verovatnih zrtan natprirodnim silarna pronadeni su u Drahenlohu. skupa sa dragocenim nakitom. pronaden je skelet iz kasnog paleolita posut crvenim okerorn lza njegove gla\·e nalazio se \'eliki kamen i s njim sahranjeno orude od kremena i stap poglavice napravljen od roga sa ugraviranim jelenom Pronadeno je mnostvo drugih primera tela u kamenirn grobnicama ili u plitkim grobovima. v > 0 n slikanje zivotinja u parenju ili zenki sa mladuncima. u Taminskoj dolini. Tamo su ostavljene rnedvede kosti sa jos nesto mesa na lobanjama. verovatno namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze. Carobnjak je bio vafan pripadnik zajednice i verovatno je smatran boianstvom u ljudskom liku. Bradata rnuska figura. sa uticajem na bogove i zivotinjske duhove MAGIJA LOVA Paleolitski ljudi su sigurno koristili rnagiju kao porno( pri lovu zivotinja . ova je verovatno predstavljalo krv i simbolizovalo zivot i snagu za putovanje na drugi svet U Lezotou. vatra se povezuje sa kreativnoscu. delili O\'U sme5u ljudskih i zivotinjskih karakteristika. pre 250 hiljada godina GORE ooLE Pitekantropusa i neandertalca: osim lobanje i donje vilice. takode su koristili sacuvstvenu ili horneopatsku magi ju. Ceska. rogovirna jelena i konjskim repom. Ona je oruoe visestruke preobra:Zenja gde su ritualno umirali i ponovo se radali u novorn obliku Mnoge pecinske slike. kopanje rupa. GORE Ponekad su sahranjena tela bila vezana u s. En. u jednom malom useku. jer su. pronadene glinene figure i crtezi zivotnja koje su bile isecene i rasporene. lzgleda da je pokojnicirna davana Juana i orude. Glineni kipovi bizona u parovirna i bika koji sledi krarn pronadeni su u Francuskoj. a magija plodnosti se izvodila da bi je obezbedila Ovo ie obicno podrazumevalo . Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi. oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. kao sto su one u pecini Troa Frer (Tri Brata). ostale kosti tela ostavljene su da predstavljaju zivotinje koje bi pojeli Dali je ovaj drevni pogrebni obred znacio "Ono si sto jedeS"? Kao simbol. razaranjem i mastom. prikazuju bica koja su delirnicno zivotinjskog a delimicno ljudskog oblika. koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku. Stalno prisustvo divljaci za lov bilo je kljucno. u juinoj Francuskoj. mozda simbolicno. secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog jezgra. s netaknutirn mozgom i sa butnim kostima u stanju pred jelo Smatra se da su to bile prinete irtve radi smirivanja zivotinjskih duhova. uvereni dace delovanje na predrnet koji predstavlja zivotinju doslovno uticati na samu zivotinju Tako SU svetu Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko ljudske figure.wijenorn polofaju Verovatno je bila namera da pokojnici budu spreceni da se vrate i da muce S\'Oje :live potomke U Kini su pronadeni ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj fazi na pola puta izmedu Prvi ljudi su ritualno koristili crveni oker. izgleda. SA H RAN JI VAN J E MRTVIH U paleolitska otkrica spadaju i prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca u obredne svrhe Verovalo se da pokojnici dobijaju natprirodne moCi i da ih treba postovati i traziti od njih da vode :live Njihova tela su posipana crvenirn okerom. u znak zalwalnosti njirna za uspe5an lov i trazenja naklonosti od njih za bu duce pohode u lov. rezanje me'sa.. alatom i drugim obrednim predmetima. Glavna forrna magije bi la je podrafavajuca: oni bi oponasali zivotinju koju bi lovili da bi se povezali s njenim duhom i da bi obezbedili uspeh Medutim. Francuska.RUCNA SEKIRA Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina. od kojih se verovatno ocekivalo da donesu uspeh u lovu . da budu opremljeni za zivot na 0110111 rn n je predstavljala boianstvo ili carobnjaka Tesko je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu ljudskih C:arobnjaka i boianskih iigura.

na levoj strani slike. Prema sumerskom predanju. kako se drustvo razvijalo i potreba za belezenjem slozenih stvari povecavala. doslo je do pojaw trajnih naselja. a datira s kraja 3000 godina pr n .l(OLEVKA CIVILIZACIJE 12 ziiu svakodnevnog zivota. gradili su hrarncn·e. kao i mesecne gozbe i godisnje proslave GORE lvlozemo samo da zamisljamo kako su izgledali prvi gradovi stare tvlesopotamije Utisak ovog slikara prikazuje. HRAMOVI Ovi rani hramovni kompleksi postepeno su se razvijali u zigurate. narocito u podrucjima u kojirna cc doci do bujanja useva. Mars. treci nivo je bio crvene boje cigle i simbolizovao je Merkur. Medutim. bio povezivan s Venerom. impozantan hram Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma.. u danasnjern jufoom lraku Negde od 5000. od kojih su neke dostizale 90m visine.1da" Ljudi izrnisljJ!i pisane jezike. ukrasenim kupastim geometrijskim mozaicima i freskama sa ljudskim ili zivotinjskim figurarna Pravougaoni kovceg.rec ''civilizacija" potice od latinske reci civis. pet iii sedam sve uzih terasa. kao sto je ilo\·aC:a RELIGIOZNI ZIVOT Poplave Tigra i Eufrata bile su silovite i nepredvidive: za samo jedan dan zirntodavalacka najnizi nivo je bio povezan sa Saturnorn i slikan je crnom bojom. dok je cetvrti. sa 0 CD hrarnom posvecenim glavnim bogovima u srcu svakog grada ili varosice 2 u pocetku je bila z > w rec 0 prilicno jednostavnim a:: 0 gradevinama od blata. e Mesopotamski zigurati su bili gradeni u nizu od tri. iznedrujuci neke od najranijih civilizacija .Jedno taho podrucje bilo je l\!lesopotarnija. pri cemu SU ljudi bili tek nesto vise od robova cudima sudbine Orn je religiju stavilo u samu . koja znaci ··stanornik gr. ogranicenja slikovnog pisma su postajala ocita. palate i nastarnbe. drugi nivo je bio slikan belom bojorn i odgovarao je Jupiteru. bio je fot. od kojih je svaki morao da lici na ono sto predstn·lja. Jedan od najranijih takvih primera predstavlja Beli hram Uruka. polako sh\·atali da se pisani znakovi mogu koristiti za predstavljanje zyukova pre nego stvari. Sesti nivo. koji je bio posvecen sumerskom bogu Anu. ··plodni polurnesec" kopna izmedu Tigra i Eufrata. sa stepenicama za uspon na drugi nivo . plavi nivo. impozantne gradevine nalik piramidama. trgO\·inu i industriju i bila je jedna od prvih civilizacija koja je razvila sistem pisanja U pocetku kisa rnogla je da se pretvori u rusilacku snagu Verovalo se da ove mocne sile kontroliSu bogovi. poznat kao '·sela". prvih pisanih znakova koji su zamenili slikovne predstave DOLE Kada su lovacko-skupljacka drustva pronasla nacin da obraduju zemlju. dok je sedrni nivo bio siv iii srebrnast VODENJE ZAPISA Drevna sumerska civilizacija imala je naprednu poljoprivredu. sa jednim od najranijih recnika koji je sadrfavao oko dn hiljade grafickih simbola. imao je altar od cigle iii zrtveni sto ispred kipa hramovnog boianstva Javni obredi. prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice. koja su obicno bila ispisivana na mekoj podlozi. kodeksorn koji se zasnivao na nizu klinastih slova. Ljudi SU Nave godine. g pre n e male ratarske naseobine pocele su da se postepeno ranijaju u gradove i \arosice. i stvarJli su slozena drustva u kojirna su se znakovi i simboli preplitali sa tkirnm svakodnevnog zivota. pa su slike bile zamenjene klinastim pisrnom. Za sedam terasa kafo da odgovaraju broju od sedam planetarnih nebesa . odrfavali su se dnerno. gospodaru neba. SU su se koristili slikovni znakcn·i ili ikonice.

koji je do. masirne krilate sfinge iii lamase.·]. svake nod se vozi neborn u kociji koju vuku lavovi iii jarcevi. !av je bio popularni simbol kraljevske vlasti. 01·e skulpture su bile uklopljene u nzne javne grade\ ine. koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima simbolizovali musku snagu. jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova da bi predstavljao mesec. VAVILON U starom Vavilonu.· ljudskih i natprirodnih neprijatelja koji bi mogli da napadnu iz bi lo kog pravca . DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije. kao lzida) !star personifikuje sile prirode koje mogu da daju zivot i da ga uniste. au tom vidu mogla je da bude prikazivana kako stoji na lavu (koji simbolizuje svirepost) i sa kandfarna i krilima save Prikazivana je i kako nosi trorednu krunu zvezda. koji su ljudi izgradili u poku5aju da se izjednace sa Bozijirn sjajem BOGINJA !STAR Sigurno najvainije bofanstvo u staroj Mesopotarniji bi la je boginja rneseca !Star. spajaju nebo i zemlju i stvaraju prolaz za smrtnike da se uznesu i bogovima da sidu Zigurati su navodno predstavljali nadahnuce za Vavilonsku kulu. Astarta ili Astar (a kasnije. u judejsko-hriseanskoj tradiciji on je postao antiteza raja i nebeskog Jerusalima.:data iii gradske kapije Neke su bile visoke cak Sm i teske 30 tona Lavi bik SU 0 < 7 )> n < N )> n m GORE Ova umetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti. muzevnost i nho. na koji bi sjala zlatna sunceva svetlost Zrtvovanja su se obicno odvijala na najvisem nivou. dok je zmaj bio povezivan s vrhovnim bogom.·eo do naseg 60-minutnog casa i 360-stepenog kruga Starogrcki istoricar Herodot obnarodovao je da je Vavilon "toliko divan da se nijedan grad na zemlji ne moze uporediti s njim·· Njegove zidine i cuvene visece baste bili su medu sedam cuda staroga sveta. kao sto je kraljevska p. au kucama starih Vavilonaca male skrinje sa njenim likom prikazivale su je kako naga sedi u prozoru . Zodijacka sazvezda bila su poznata starim Arapima kao Meseceve kuee. iako se cesce povezuju sa asirskom kulturom ( oko 1000-600 g pre n e ) S telom bika. dok su rogcni bika na !Starinoj perjanici oznacavali srp mladog meseca. a ceo zodijacki pojas bio je poznat kao "opasac !Starove". pa se njen oblik stalno menja kao i kod rneseca. matematiku i astronomiju .sto je tipican polofaj za prostitutku !Star je i boginja rata. kao i sa hramovima gradenim u obliku planine Simbolicki. sto je simbolizovalo njenu vezu s nebom. ponekad sa pet nogu.:ile budnost proti. a Vavilon je postao sinonim za sjaj i dostignuea Medutim. Vavilonski naucnici razvili su brojeani sistem. koja je u Starorn zavetu tumacena kao simbol ponosa. zigurati su slicni merdevinama. koja je jos poznata kao Inana. kri!J. Kao kraljica neba. su oznacav. u starorn Egiptu.·ovima.1 zastiti narod. krilate i sa bradatim ljudskim glannu.·ezivana sa boginjorn meseca: spektakularna Istarina kapija koja je 1odila u grad Va\ ilon bib je ukrasena la.oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom. a grad Vavilon postao je poznati centar za nauku. simbolizujuci bogohuljenje LAMASE Simboli mod i zastite.·nu \last. naziv koji se odnosio na mesecev kalendar. plavog lazurnog kamena i dugine ogrlice.:idara d. posebno za prirodne nauke. lv!ardukom Zakoni i obicaji zemlje bili su objedinjeni pod Hamurabijem (vi l 792-1750 pre n e ).:ila sposobnost da leti. dok su noge predstavlj. imaju koren u vavilonskim magijskim predanjima. Ponekad je bila predstavljana kao boginja plodnosti sa velikim grudirna i okruglim trbuhom Ona je boginja polne ljubavi. iako je i jedna i druga zirntinja po. Sirnbolika zigurata takode je uporedivana sa kosrnickom planinom za koju se tvrdilo da se nalazi u centru sveta. Glava cn·ih sfingi simbolizovala je moc .

ive.i i pL1sta L1sled silne neline sunca: Crna zemlja (Kemet) bila je plodno podrucje u dolini Nila. Kemet je bio mesto reda . Bog Horse povezivao sa svim onim sto je pravilno i sredeno. plavio zemlju. a bi la je sprzen. Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila se na saharskoj strani dr:i:.dok je Deshret poveziv. pokojnika bi progutalo cudoviste. tvorca i boga sunca. kceri boga Ra..imbijentu krajnosti. negde oko 3100 g~ pre n. GORE PO DELA I UJEDINJENJE Kraljevstrn je politicki bilo podeljeno na dva dela: Gornji i Donji Egipat. obezbedujL1ci bogate zetve . potamnjena sezonskirn poplavama reke i osencena njenom \'egetacijom Na onj nacin.STARI EGIPAT Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike GORE Civilizacija starog Egipta je na svom vrhuncLI bila najspektakularnija na zemlji . . a bila je olicena u boginji Maat. Ponekad je ukra5avana sa dva pera LI oblikLI koji se zvao atef-kruna. Ona je odrfavala red na zernlji i na nebu.LI isto neme je Nil. Ponekad su se dve krune spajale i formirale duplu krunu Verovalo se da se poreklo driave Egipat moze pratiti do cina Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta pod dadarom koji se zvao Menes (za koga ne postoje arheoloski dokazi). povezujuci dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. dajuci nam zadivljujL1ce mnostvo simbola. a regulisala je i verske obrede GORE Nil je simbolizovao krvotok Egipta. Crvena kruna Donjeg Egipta imala je visok. Ovaho posrnatranje oblikovalo je sisteme \'erovanj. gospodarom podzemnog sveta. buduci da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja. a Donji Egipat na severu Delte Nila ova podela je bila predstavljena belom i crvenom krunom. danom i noci i kretanjima zvezda.. koje je delimicno bilo lav.i Egipeana i n. koji se simbolicki izraZ:avao kao crveno i crno . dok je bela kruna Gornjeg Egipta bila oblikovana kao visoka kupa sa loptastim vrhom. egipatska zemlja je simbolicki predstadjala vencanje sL1protnosti. kao i sa neplodnoscu i susom. mered teiinu srca pokojnika perom istine na svorn kantaru pravde Kada bi kantar do5ao u ravnoteiu. nilski konj i krokodiL Maat je takode upravljala dekretima. od kojih su mnogi bili ukorenjeni u tlo i prirodu Stari Egipat je postojao LI . pri cemu se Gornji Egipat nalazio na jugu. a Set je povezivan sa haosorn.in sa neplodnoscu i neredom Harmonija se postizala kada bi ove dve sile bile odrfane u ravnoteii. koje je bilo sirnbol istine i ideogram njenog imena . koja je povezivana sa Ozirisom. i jos zavisi. jer je plodnost zemlje zavisila. Pojavila se pre oko S 000 godina i bujala je tri milenijLlma. Ona je takode odredivala sudbinu mrtvih u donjem svetu. od njegovih sezonskih poplava u SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga simbolicka znacenja. nagrada je bi la raj. Slicno tome. zakonima i drustvenim odnosima. sintezu.e Hijeroglifski znak koji se koristio za izraiavanje PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta u liniji sa suncem i zvezdama da bi omoguCila prelaz od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao da preae u drugi zivot u zapadnoj hermeticnoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata i trougla Simbolika piramide se takoae povezuje sa humkom (i sa kosmickom planinom). kada nijedna od njih ne bi predadala onu drugu. Maat je predstavljana sa nojevim perjem na glavi. uski potiljak i tanki svitak na celu. krvotok Egipta. kada bi se kantar nagnuo. pa je tako simbol nadmoci zivota nad smrcu.ilazilo se LI SLIStini njihove kulture RED I HAOS Odnos izmedL1 reda (maat) i haosa (isfet) predstavljao je okosnicu staroegipatske rnisli. vladajuci godi5njim dobima.

oblik kruga. rec je o sjedinjenju muskog i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo). koje u jednoj verziji mita o Ozirisu koristi Ozirisov sin. a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi (narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci.j amblem je rnogao da bude okruzen sa dva boianstva. sa dusnikom koji se dize izmedu njih U urnetnickirn predstavarna. koji je postavljan na srce Balegar je povezivan sa Heprijem (jednim aspektom boga sunca Ra) i zato je bio simbol novog zivota i vaskrsenja Ponekad su balegari prikazivani sa krilima sokola. Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju. a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost.BALEGAR Balegar je simbolizovao novi zivot i vaskrsenje.i je da ujedini ove dve zemlje ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i "Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta" FARAON Naz iv faraon (per-a a) doslovno znaci "velika kuea" U periodu Novog kraljevstva (oko lSSOoko l 069 pre n e. ornogucujuci mu da vlada vojskom i svim na putu. dok tekstovi vezani za pogreb pokazuju da se verovalo da se mrtvi pen ju na nebo.) ovaj nazi\· se koristio da opise kralja. moze da predstavlja kosmos. gde se postojanje drugog zivota nalazilo u centru religijskog wrovanja. obicni ljudi su podseeani DRUGI :ZIVOT Smrt i sahrana imale su mnogo sirnbolickih asocijacija u starom Egiptu. kao i svestenstvom Kud god da na faraonov status. ukljuC:ujuci jahanje na ledima so kola. a drugi lotos (ili vodeni krin) (arnblem doline Nila) Figure sa strane cesto se prikazuju kako povezuju stabljike papirusa i lotosa LI Ci\·i!nirn narnestenicirna. da bi tako simbolicki predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici. ponekad Hororn i Setorn. ali pre tog vremena odnosio se na kraljevu palatu ili dvor U starorn Egiptu se za kralja ili faraona verovalo da predstavlja zivu manifestaciju boianstva. Alternativno. Zvao se balegar zbog toga sto je obicno valjao lopticu izmeta u koju je polagao jaja . Ovaj bogoliki status davao je faraonu apsolutnu vlast. Ozirisove sestre i supruge. Praksa mumificiranja otkriva snaino verovanje da telo zahteva da ostane netaknuto za zivot posle smrti. guske ili neke druge ptice. is Se Ci tale bajalice da pomognu pokojnicirna . Bilo je nekoliko metoda uspinjanja. koji su sirnbolizovali masivni kameni kipovi kralja u oblicju boga Ra. koji se ponekad predstavlja kao krilati suncev disk. da bi natio oca u zivot. pa SU DOLE Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zivot. a T eoveka. vesla ili je bila tegljena Ovo putovanje je bi!o opasno. CVOr oko hijeroglifa Uloga kralja iii faraona bil. dizanje ka nebu zapaljenim tarnjanom. ili u drugim prilikarna sa dva boga Nila. Smatralo se da ovo simbolicno predstavlja putovanje sunca nebom Balegari koji su izlazili iz gliba povezivani SU Sa zivotom koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta ANK Nastao stavljanjem petlje oko slova T. pojma ujedinjenja predstavljao je stilizovano spajanje pluea.·elicanstnne piramide pogrebni spornenici kraljeva i kraljica starog Egipta SU isli. lWJ. pri cernu je jedan irnao na glavi biljku papirus (heraldicki amblem delte). u carstvo sunca i mesto drugog zivota. sto ga povezuje sa vidovitoscu Raom. povezanog i sa Horom. kao simbol preobrazenja i zastite GORE Uprafojavanje i obredni elementi mumificiranja bili su puni simbolickih znacenja. on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet. Hor. kao i . ili putovanje na plovilu od trske ili barci koja je isla na jedra. ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja. a zastitne amajlije su stavljane na mrtvo telo o.·e najvise koriscene amajlije bile SU zastitno Horovo oko. bogorn neba sa glavom so kola. i balegar.

konja iii u obilje zlata Njegovi simboli bili su munja i orao.Lhli su s1im . Apolon. Sistemi 1 crO\ J. ljub. kako sedi na prestolu drzeci skiptar.l(LASICNO DOBA GORE Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta. I klasicnJ.1spcktirn. zJ. 01 ih mediteranskih 1ur0Lh mogu se 1ideti u njiho1im mitologijam.ire Grcke bib je pLmina Olimp.k. primer.1ja . njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao .i1IJ.1dno drust10. bio je tamo postadjen da to simbolizuje . uticuci nJ.\lju. Delfi su se srnatrali centrom s1eta.zJ. tackom gdc se susrecu d1·e ptice koje lete s.1kteris.li sc i imali ljubarnc 1eze.1 l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st.1skrsenje.i s1a 1eca bo:i.) 1 ladaL1 je ljubJ. Bogo1 ii boginje grckorimskog pJ. s1 JdJ.nteo1u olil:J.ste i prcobrazenjJ. a Ares (rimski i\!ars).rnjc.1 dne1 nog zi1 ot.1·ali SU za1·isno od raspolozenja. kao i gospodar manjih bozanstava Olimpa Bio je ozenjen svojom sestrom Herom.J. Za s1·c bogo1·e se srnatrJlo da poticu od Gee (Zernlje) i Ur. njt:go1 e zakone i obicJjt:. prirodne zJ. koja je bib sLrnistc bogc" a Oni su odJ. radali decu. koje su bile kar. CENTAR S\TL-\ Jed no od naj1 J. bika.n!e 1lachli s1etom i pomag.li muziku. kojJ. odreduju i kosmicki i ljudski zi1 ot. poznat bo omfalos iii pupcani kamen.1cijJ. s1 irJ.111J (neln). smrt i 1.p. U anticko doba.1li su ljudima iii su ih ornet. lovorov venac je bio simbol pobede.ma PanusJ.1 suprotnih strana zemlje.rnc zi1·opisnom. drJ. i mocno Rimsko CJ. ali je imao mnogo drugih polnih veza. J.l11Jticnom vitalnoscu koja je cu1. r. nJ.irht:tipske tcmt: kao StO SU ljudski .kone i 1·elike kontrJ. izrodivsi mnostvo potomaka i sa boginjama i sa smrtnim zenama. iako je prikazivan i u ljudskoj formi sa krunom lovorovog lisca na glavi.11ibrJ.nst1 a imab su hramo1 e i s1·etilist.rSt\ 0 inuli su ogronun utc1j nJ. imao je prorocansku moc i u Delfirna je odgo1arao na pitanja o buducnosti preko s1·oje svestenice.AJrodita (rim ska VenerJ. grcka ci\iliz. filozofiju i nacin zivota. tipicno prerusen pretvarajuci se u labuda. rJtom . koji je bio vrhovni vladar neba i zemlje.1 kojJ im behu pos1ecena L1d. S1 Jki bog je imao sopst1enu sferu utic. .1L1 moraine principe.1t i mir.1li. kao i znak statusa koji je nosila vladajuca klasa GORE VRHOVNI BOG Najveci bog bio je Zevs (kod Rimljana Jupiter).ljublji1 ali su se.. koji je u jednorn od aspekata bio powz. Veliki kamen.111 sa suncem.njJ.inijih s1etilista bio je hram Apolonu u Delfinu 1u padinJ. umctnost i nauku.l.

Demetra je zanemarila zemlju dok je trazila svoju kci. z 8 "' > rimskim vremenima. Partenon. okoncavsi se krajem IV veka n . sagraden je na Akropolju ("visokom gradu'") u Atini izmedu -J. Ateni. u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona ko\·ani u Atini posle velikih grckih pobeda nad Persijancima + 79. koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove misterije su praktikovane 2 000 godina. boga izaslanika. Ove igre su bile toliko znaC:ajne da su obustavljani ratovi da bi svet mogao bezbedno da putuje u Olimpiju i iz nje .e. Godi5nja smrt i ponon10 radanje zemaljske vegetacije poprimili . Had (Pluton. tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine HRAMOVI Zemaljska bora1 is ta bogova bili su njihovi hramovi i za izgradnju istih nije se :Zalio novae.. nevinoj kceri Zevsa (Jupitera) i Demetre (Cerere). Francuska Tahi hramovi su bili simboli i boianske i zemaljske moci. letina je venula i propadala. koje su bile ukrasene frizo1·ima jarkih boja na kojima su prikazivani podvizi bogova. Vecina hramo1·a bi la je posvecena nekom narocitom boianst1·u. svedocanst\'O kulturnih i politickih dostignuca Rimljana GODISNJA DOBA I CI KLUS! Grcki zi\'Ot se nalazio pod dominacijom religije. a najvainija sveC:anost bile su Olimpijske igre. kada zemlja ponovo postaje jalova IGRE Ne samo zabava. koji nas vraca u vreme kada su se stafotne trke odrfavale posle padanja mraka. Zevs se ume5ao i poslao je Hermesa (Merkura). Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta GORE eleuzinskog kneza. u meduvremenu ona bese pojela hrarrn pokojnika (u obliku sest semenki nara) i tako je postala vezana za Had: mogla je da se vrati Demetri samo deo godine Njen godiSnji dolazak obeleiava se ponovnim radanjem proleea. g pre n . spoznaju da je Persefona rodila Eona. godine n e > er. u vatri. boginja i junaka. ukljucujuci hram A\·gusta i njegove supruge Livije. Son.. koji se jos nalazi u Vianu. Obnovljene su u modernom dobu l 896. Rane dn·ene uradevine ustupile su mesto kamenim. a ona je bi la sustinski povezana sa prirodnim ciklusima.ELEUZINSKE MISTERIJE U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije. boginji mudrosti i ratovanja.+7 i 432. sport je bio nacin obucavanja za ratovanje i za slavljenje bogova. i nastavile su se i u znamo sigurno sta su orii. bila je njen amblem i moze se naci na srebrnim novcieima koji SU su simbolicku formu u mitu o Persefoni (koju su Rimljani znli Prozerpina). bozije cedo. g pre n e Rimski obieaj uzdizanja mrtvih careva u boianstva znacio je da su mnogi hramovi izgradeni zbog njiho\'Og obo:Zavanja. g pre n. e. Prema mitu o Persefoni. da vrati Persefonu 1Vledutim. Jedan od najcuvenijih starogrckih hramova. ali se cini da su imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone. Zemlja je postala jalova. tako da su trkaCi nosili baklje da bi osvetlili put Pobednicki tim ih je koristio za paljenje vatri na oltarima posvecenim Zevsu i Ateni. Prve Olimpijske igre odriane su 776. koje su odr:Zavane svake cetvrte godine Zevsu u cast. Pobednici su nosili lovoro\' venac koji je bio posvecen Apolonu i predstavljao simbol pobede DOLE Triptolema. boginje Zemlje. dozivljavali. e. godine Jedan od simbola koji je povezivan sa Olimpijskim igrama jeste trkac s bakljom. a imao je njen ogroman kip od zlata i slononce. bog podzemlja) uhodio je lepu devicu dok je brala makove i silom ju je odveo da bude njegova kraljica u carstvu mrtvih Ophrvana bolom. i videli su klas zita. Bio je pos. kao simbol mudrosti. Da bi pomogao coveeanstvu. narocito merrnernim. ciji kult se postovao na tom mestu. ali krajem leta ona mora da se vrati u Had.·ecen zastitinici grada. Nacionalne svecanosti privlacile su sportiste iz celokupnog grckog sveta. a rezultat je bio vecna zima. okoncavsi se gotskim pustosenjem Eleuzine 396. u stvari.

1cenog de la tcLi.1. orao lesinar je za A. L1tim bi koja doji blizance.rn.1dcn. na kojern jc Romul zaorao brazdu da bi njomc oznacio granice grada f(.1d.n i ncb nsta simbolickc predst. Romul ga je ubio. kada je Romul \ ideo 12 lesin. "' lak simbolizuje obn. .1 im pobzc bko cc ozdr.1 isccljenj.1sli. Dakle. gDdeci neprobojne tvrdave na nhu breoova da bi branila rirnsko bogatstvo Boginja Nib. Da bi odredili gde od n. i prilikom tr.c osno\ . K.1li postupku izlcccnja poz1utom bo inkubacija Sp. gdc su sc izlag.polona bio S\'eta i proroc.id na Tibru.1 \!Jrs.l.i. postala je simbol \'Ojne pobede Cesto je prikazi\·ana sa globusom i pobednickim vencem.1jpoz1utijc jc bilo u Epid. ciji S\ Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je sirila granice ClrSt\'. I POBEDA.1d. SNAGA. gyozdenoj \ olji i hrabrosti.1la br. brac. sipka iii stap. simbol je boga Hermesa . aromaticni listovi lovora bili su krunski amblem grckorimskog sveta kako za ratnike tako i za pesnike Lovor jer bio simbol primirja.n ljeni Lb umru.i. Koristi se kao amblem homeopatske medicine.1 legcndi.1bran je breg Palatin.1mu i koristili su sno\ c bo Lrnal komunibcijc sa EskuL1pom.1\ ali su u hr.1 sirom grckog S\cta.1ks. Rim su 753 godine pre n. kao i n. gruba granJ ob. bolest jc prcdst:l\ lj.1\c zall\ .NJ E R Ii\ L-\ Prcm. a koriste jc lekarska .1 S\ Rimljani su takode \·ero\·:tli d. mira.1 su odr.1 jc Rem pokusao da preuzme inicijatirn od brata.rnje mladosti Cha palica je jos mek sirnbol isceljenj. K.ez:io Romula u s\·ojoj kociji da bi postao bog Hrabroscu i prcd.1 rat.1torskom prirodom \·ucica je z.1 bolcst mogu da doncsu bogo\ i. a t:ikode SU DOLE Merkurova palica. u nadi da Lm mozc d.1la bznu koju s.1 biJ.1 palic.:dnosti na kr.10 bebe. krilati aspekt A. KaLh je Rim bio osno\ an.1 Romul i Rem.1diciji.tene.1Ja je totemski simbol Rim.1 1u strogoj disciplini. blinnci su b.1eeni u rcku Tibar i ost.id. obavijena sa dve zmije.rnas nastadj.1dojila ih jc Yucic.1. gdc se koriste metaln.1zcnj.iditi gr.rnrusu Bolcsnici su isli 1u hodocasc.1 su se popela na breg (Rem na A\ en tin J Romul na Palatin) i trazili su od bogo\'.1 t.1 zmijom.1 .1 pr.1j\ ecih sYctskih supersila Rimsko carstn1 je izgradeno na snazi S\ oje \·ojske.1ju.\sklcpiju (gri:kom lcbru koji je oboza\'Jn bo bog medicine) biL1 SU prinosili zrt\C bogc11 ima U obliku delo\'a tela OY. Zasnov.1 znarnenja sa izbocenim sarama izgr. ali su bili izbaccni na obalu i z.1.l da irn posalju znamenja U grckorimskoj tr.1 sci d. nego je bila odgornrna i za njegorn zastitu.1 M.1grade gr.1ra.us. pobede. jedne 0 SN I\' A.1dzbinc i klet\ e.1.i. bogc11 i. a Rem samo 6. kojinu su sc oni t. sinO\i rimskog bog.1kodc molili z. J\Lus je od.1 zirntinja i post. Eskulapo\ amblcm bio jc njcgo\ . rimska \'Ojska jc posta]a sinonim za !llOC S\cstenik iz\Co prcporuccni trctman Obic.DESNo 0 z > LW Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske graoane velikom moci Carstva "" 0 LOVOR Povezanoscu s Apolonom.1j je bio da sc ost. odlucili su Lh s.1\ ijen.1 i u zn:ik zah\ .rnska ptic. Romula i Rema. prorocanstva i prociscenja \!EDICIN:\ I LECEN_f E Za stare Grkc.1c. a prinosene su joj ±rtve pre i posle bitaka da ee sagr.1 u crb anu nekih meditcr.1 izlcccnjc S\ctilista pos\ cecn.1b irn hramo\ ima.rnskih zem:ilj.1lju tela kao sto je S\etska zdrant\'ena organizacija iz.niti.1 n. jedan je od simbola starog Rima DOLE Vucica et.1\ lj.

1lnLI srnrt kao gLidij.rnje LI cclom rimskom drust\ LI i c. Orio\ a kriL1 su cu\ al.1dnjom spekt.un b. LI amfitcatrinu koji su podizani sirom C.1la (.1 spusteni palccvi su oznac.Hus slan1ih licnosti jed. rnoc. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija befog bika.rnjcn.n.1 da bi sc ukaz.1tora CLidij.1da gledalac. kult Mitre je bio otvoren samo za muskarce. Ot\·oren 80. buduci da su sc odrzavale na pogrebim.1 bika.1li st.1lcc\ i su zn.1 jc obicno prikaziv.i mu jc 1.1lno pcrsijski bog sunc.1lh gLidij. a neki od njih (ukljucujuci zcne) Yczbali SU steknu slobodu.10 .1tnim plcnom n. Pobednici su rncwli ch " oEsNo U Rimskom carstvu.1mblcm carske moci.1tori. simbolizujuci musku polnu potenciju i moc u najcistijoj formi . a neki gL1dijatori su stic.1ba\·a. dok jc sposobnost enc pt ice Lh obori zrt\ u u smrtonosnom IlJlctu podsccal. \Cio\atno .ltorske borbe inulc su rcligiozno poreklo.in kako ubij.ujak jc post.1mo\ ima. mogao jc d. 1 jc bio sladjen u podzcrnnim hr.1Li jc izgr.10 je us\ ojen kao rirnski barjak Poznat kao akvi/a. kao rimskLI politicku \last n.:t IlJ ratnickc \rline Rima. L10 t\ orac i \lad.1tora po irncnu CeL1d kao muskarc.Hrazi rnilost Ako bi sc pLiblika (i or) umilosti\ili. jedan aspekt Atene za Grke drzi dva najvaznija rimska simbola moC:i i pobede.1.:t mir C.1cili d.iludirajuci n.1lazili su sc robo\ i.1k Doba O\ Krilata Pobeda.ustni.1Li z.n.i za kojim uzdisu cb ojkc K. podignLiti p.1 jc stekao kultni st. ali u n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a z.1 primi oko SO hilj.1st pokojniku.1d neprijateljima Mitra mcdusubno borili. koj.111 1utpis u Pornpejima opisujc gladij.rn simbol rirnskc dorninacijc.1kuLunog Koloscunu u Rimu .1 bika i pocct. a u\·odcni u kult su krsteni njcgcnom krdju Ponckad se i\[itr.iii Nika. god inc n e.1 je prosiriL1 njegcno oboi.irst\ a Ch. simbolizujuci pobedu co\eka nad njcgon1m :i:ivotinjskom prirodorn.1j Dob.1tus kod rims kc\ ojske. i\lcdu r.bi sc obezbcdiL1 pobcd.irstYa. koji SU SC KU LT i\!1 TRE Origin. s. gdc sc od\ijao GORE taurobolium (obrcdno irtHl\anje bika).1 proccnjeno jc da je u njemu poginulo 500 hilj. mogao je da z.ostedcn ziwt. palicu sa orlom na vrhu i venac od lovoerovog lisca 1u kojc jc bi lo prikbdno za to \TCI11C Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti GORE LEVO .1 prikawjc ujarrnljcn u krug zodijaka.1.1.1ba janlJ arhitcktur.1h\ alnost IlJ uspchu Or.u kosmos. ccsto do smrti. kulminir. .1li brut.1 i iskaz. i\litr.ida bi gladijator bio r.i i\!itr.1 kr.

koja je obicno povezivana sa keltskom prolecnom SYetkovinom u ImbolkLI. Keltski kazan je mozda preteca 5. ukljucujuci rogatog boga Kernunosa. simbol polnosti i ponon10g radanja U keltskoj umetnosti ima mnogo primera trostruke boginje. ··Rogatog boga··. ona je bib boginja boja.1 bila je 0. u svetom braku s I\!ajkom Zemljom iii prirodom On inn rogcn·e jele1u. prethriscanskih kultura emocni bog On jc bio Hstitnicka figura oca. U grofoviji Galvaj u Irskoj stoji jedan drevni kamen. prikazuje Kernunosa. ponornog radanja i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha jeb iii znanja.1snije. musko zivotinjsko bo±anstvo.1stupajL1cih sila U VI veku Anglosaksonci su stigli LI Britaniju iz SkandinaYije i Nernacke. Medutim. hropu i Britaniju napali Keltski kazan bio je .e. sa politeistickim \·erovanjima i GORE Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnostvo keltske simbolike vezane za prirodu. godine Anglosaksonci su poceli seobu u Britaniju iz Danske i severne Nemacke Oni su bili drustvo gordih ratnika.·erovali da on ima magicna SYojstva i direktne veze sa podzemnim svetom. sto ga C:ini simbolom preporoda Verovatno je to bilo mesto gde su ostareli kraljevi bili zrtvovani za obnavljanje kulture. KELTI Keltske mitcwe i simbole preneli su narodni pevaci. SL1pruga Dagde. i 900 godine. sa proC\·alirn rimskim hriseanst. keltskLI i hriscansku kulturu sa teritorije koja je sada postala ·zemlja Angla"" iii Engleska I<. Gundestrupski kazan. koji su mesali uloge svestenika. zivotinjsko bozanstvo " jagnjenja Oru jc inspirisala narodne pe. koje je bilo pome5ano sa elernentim. narocito kad. Kelti su slavili srnje bogove LI svetirn lugovima Hramo.·ana s vranom.·afan simbol obilja. Kernunos drzi zmiju sa glavorn ovna.PAG·ANSIZA EVROPA 20 -' Kada je Rim sa srnjim zapadnim carstYorn pao pred van·arskim OS\ 0 C!J ajacima. ucitelja i zabavljaea i odriavali kulturu u zirntu. iako jc klasicna nauka sacuvana u hriseanskim manastirima. majka i babuskera Brigid je bila trostruka boginja.·om kao dominantnom Yerom.·ace i bib je bozanstvo isceljenja koje je stitilo i zene na porodajLI Druga trostruka boginj. a stara GORE Instrument duse. izbacujuci rimsku. severna Enop. StO je simbolicki predstavljalo muskost i st\ aranje zin1ta.+50. istinu i pravdu Mac je i simbol falusa Za neke maceve se smatralo da poseduju carobna svojstva Slika Artura koji izvlaci mac iz kamena posto drugi nisu uspeli. poznat kao Turoski kamen.1 starijih. koji simbolizuju obnorn ( buduci da jeleni odbacuju rogo\·e i da irn rastu 110\·i) Isto tako se pojaYljuje kao Yepar.+-:-6 godine n e. koja se slavila LI vreme ANGLOSAKSONCI Oko . borbe i plodnosti lmab je moc d. kojem su se Kelti di.1 se ponorn radaju sledeceg dana. suze tuge i vedrinu iii san keltska kL1ltura bila preplete1u s germanskom i skandinavskom tradicijom n. izmedu 800.·ilizacije je slabio. je znak njegovog kraljevskog dostojanstva . oni su .!origan.nstveni kaz.1 nisu priznavali woja zenska sn1jstva Dagdino ime znaci -S\ " KELTSKI MAC Koci Kelta je mac simbolizovao vlast.·e su poceli da grade tek pod uticajem Rimljana Hrast je bio simbol lllOCi i zastite.·ili zbog brzine i spremnosti da se bori. bila su Vikinzi. cesto prikazi\·an kako drzi stap iii Sd napetim penisom.·ezi. U njernu su uklesani stilizovani obrasci koji podsecaju na biljke i zivotinje. Kelti SU imali duboku naklonost prema prirodi. zastitu. u XI veku nove kulture su bile asimilovane i hropa se izdigla obnodjena iz rdracnog u Srednji vek. cesto povezivan sa nhO\·nim keltskim bo"Olll Dagdom Za ubijene koji su bacani u kazan CTO\·orilo se d. .. pa su prirodni obrasci snaino prisutni u keltskoj umetnosti. a hrastovi iugovi SU bili sveta mesta.1 LICini rnuskarce potpuno bcspornocnim. hrabrost.1 je usla u period z > c:: 0 nestabilnosti Uticaj rimske ci. koja se pojavljuje LI tri vida: kao devica. govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh. koja je po.rn od pozlacenog srebra i bakra iz I i II \·eka pre n. etog Grala iz legendi o kraljLI Arturu VeliC:J.

koji se borio rogom iii vapitorrL ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su je simbolizova!o pono. tako da su se oni koristili kod sahrana. Ovi brodovi su takooe bili simboli bezbednog odlaska na drugi svet. .1) Za Anglosaksonce su konji bili sveti i predstavljali su veliko bogJtstrn i rang Legende kazuju o Hengistu ("pastuvu') i Horsi ("konju"). sto znaci moci. StO ratnici i trgovci koji su se nalazili na vrhuncu moci od VIII do XI veka. obicno se pobijao za proklinjanje iii vredanje neprij. smatra se da su anglosaksonskog porekla Vepar je bio ang!osaksonski simbol zastite i kra!jevskog dostojanstva. a prema ovoj svetkovini nastao je hriscanski Uskrs. glavno nordijsko boianst\'O.·no radanje boginje sunca . da zastite telo pokojnika .1ksonci su \·erovali u unaprcd odredcnu sudbinu. rogati bog plodnosti.1j sa Ufingtonom i Vestbcrijem u Viltsiru. ali je bila i ratnik. Jelen je bio otmeni simbol anglosaksonskog kralja i njegcl\'og 1odstrn Jelenji kolac. Njena zivotinja bi!a je zec . otimajuci najpre pokretnu imovinu a potom teritorije. kao sto je sluc. U Jultajdu se.1k!etn1 s.1 svecJna zakletva nad Julskim \·eprom.1 sobom. od Saksonaca Odin iii Votan. njena sveta zirntinja bila je macka . bog uspeha i takode ratnik. bogovinu b!iz. koja jc bib poz1Ht. koji bi po tom bio zrt\ o\·an: smatra!o se da on odlazi direktno bogovirna. polaga!.1 kao vird. dugackim brodovima. cvrsto zavezani i usidreni. obiljem i zastitom u boju GORE > VIKINSKI BRODOVI Vikinzi SU bili majstorski graditelji brodova i gledali su na svoja plovila ("konje talasa") kao na simbol moci i brzine. Vikinzi su bili morski Anglosaksonci su povezivali vepra s kraljevskim dostojanstvom.otkuda dolazi moderni vaskrsnji zeka: prema jednoj legendi ona je pretvori!a pticu koja se smrzla u zimskoj meeavi u zeca. Frejin brat blizanac bio je Frejr. simboli uzasa i surovosti za nesrecne narode koji su bili izlozeni upadima Nordijaca KORMILO STRAHOPOSTOVANJA Smatrano da cini nosioca magicno nepobedivim i zastrasujudm za neprijatelja. noseci z. napadajuci Evropu s mora mocnim. dveju mentalnih sposobnosti koje su cenili nordijski narodi. koji je vitlao silnim cekicem da bi zastitio !jude i bogove od di\'O\'J. Freja je bila boginja ljubavi i lepote. konj i jelen Anglos. bogorn kra!jn·skog dostojanstva i plodnosti . koje su tkalc mrezu sudbinc (nesto kao grcke Sudaje za koje se verov. bio je bog misli i pamcenja. Tor je bio bog munje i grm!javine. mere i seku nit zi\·ota s\·akog ljudskog bic. dok je njegLwo nklano telo peceno i s[uzeno S > > \·cpar. koji je u znak zahvalnosti nastavio da leze jaja svakog pro!eca VIKINZI Nordijski narod Skandinavije slavio je panteon bogova i boginja koji su bili predvodeni Odinom. sa glarnm je[ena na vrhu koja je okrenuta prema sun cu. kormilo strahopostovanja verovatno ima veze i sa oblikom magijske prakse koja se koristila da stvori zabludu u mislima drugih.1te!j.1!0 da prcdu.slavili SU zivotinjc kao StO SU godini. kormilo strahopostovanja bilo je vikinski simbol zastite Osim sto je bilo fizicki slem nosen izmeou ociju. uvereni dace to uciniti snagu wpra dostupnom nosiocu. Ratnici su nosili njegovu sliku na slemovima. u znak obeleiarnnja najkraceg dana u z er. Ovaj pojam je bio otelotvoren u tri scstre Vird iii Norne. 7' > < 0 jabukorn LI ustima. Povezinn je sa Froom.rncima za koje se govori!o da su predrndili invaziju Britanije Za goleme konje od krede koji su uklesani u brdirna juine Engleske.1 Swtkovina boginje plodnosti Eostre s!avi!a se u prolece.

z > "-' a: 0 slikom kraljevske licnosti koja izranja iz krilatog diska koji predstavlja ljudsku ambiciju da ostvari jedinstvo s bogom.1.1 jos pr.. Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja oesNo Ova krilata naprava je faravahar.1cijc i bio jc rod no mcsto judaizma. Persijsko carstn1 jc sadrz. da bi njihove kosti pokupili lesinari.1j.1skrsec istorijc s. tako da sc on.Hustrizam kao Z\'anii:nu religiju Persijskog carst.n.1 Indijc.1lno gorclc v.1 starim no\·cicima Kako Zaratustr. bio je personinkovan faravaharom. Ormuzd. pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku laau" koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana DOLE ec BE DUIN! Beduini su pustinjski nomadi Bliskog lstoka. krcmir. \ ladalo je Bliskim Istokom. zato sto bi snki poginuli rnjnik bio odmah zamenjen.ltrenim hramo.·ima. Njih drnjica prcdstadjaju dvojnost kosmosa: za r. dok jc ccntr. dominirali i\[esopot. dobrih reci i dobrih dela . Sirom Pcrsije su st.·sku paLltu u Suzi. OS\. ruj\·eee i najboljc organizo\·ano carst\·o starog S\ FAR/WAHAR Vrhovni bog Vl s. a vernici ce biti ohr.obi.1sanidsb dinastija je uspostaYila zar.1st kojom SL! naj\ eci deo prethodnih 2 SOO godina. simbol kraljevskog dostojanstva i ciklusa raaanja.1 kao r.1 slecie Ormuzda preko "dobrih misli. Pcrsijsko carst\·o. brzo guseci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su pozruti kao "besmrtnici . vrhovnim bozanstvom zaratustrovske vere. predak SYih drugih zivotinja i ZARATUSTRIZAi\! Godine 2+7 n .1 znai:i "stanonrik pustinje· Nosili su dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi dovesti do trijumfa Ormuzda. posmatr.1le Sredozemnog rnora do granic. gLffnom gradu Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn.1st.1li su kraljc.1da specij.BLISIZI ISTOIZ Bliski Istok. Persijanci su imali \·coma efikasnu \·ojsku od Kamila je najvaznija za opstanak Beduina.1tnr: umcsto tog. .1glcd.rnski pbto.1 St\·orcna zin1tinja bio bcli bik.1 ncgo je njemu ra\'.is. i opaki Ariman.. simbol ljudske zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom. a drugc z. kraljeYih telohranitelja i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazili. o kojima su se sLuali S\cstenici znni m.rnjc nije donoljcno zato sto bi kontaminiralo v.1 snutr. Ova licnost simbolizuje slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje ljudske duse.1lna tacb ovc religije \·atra.1breni d. S.1lno obucenih Yojnika. kulturno i politii:ki.·orcnc u \'..1:i.1sa\·.1ktikuje u Iranu i drugim delo\'ima s\·eta .1 \·atru s\·etinjom. a mnogi od njih i:l!\·aju tradicionalni nacin zi\'ota jos i dan.1janja Persijanaca.rnifostacija Ormuzda .1da Yidcno. Ariman nije t' orc\·ina \Thovnog bog.a\·a dugu istoriju ljudskih seoba.rn1ija i Egipat Prostrano i planinsko podrucje. e. ncke pod \·edrim ncbom. u kojima suprotstavljene sile dobra i zla simbolizuje Ormuzd.1 Njcgcl\·a kultunu sloicnost odr. !me irn poticc od arapske reci koj.walo mnogo razlicitih ruroda koji su se ccsto bunili proti\' persijske yJasti D.1trom nalne se n.it.c . koji sc poncbd ukr.1b. isLrnu i hriseanstY.Hl Uniwrzalni sukob izmedu dobrih duh ova ( ora) i zlih -duhova ( deva) konacno koje je do t. Persijanci su pr\i ujedinili lr. koji je postao noYi centar moCi u o\·om regionu .1listc Istoka i Zapada dozi\·co jc poectkc ci\·iliz. Ova tri ideala predstavljena su pomocu tri pera sa krila faravalzara. a druga ru ka drzi prsten.1gi ( (odaklc potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara s \. koji je glavni zaratustrovski simbol desct hilj. teb se izlazu na nhu ·kula tisine .1 bi oi:uYali red. bilj.1tustre.·a. eta nhm·no bofanstvo koje jc odgovorno za istinu i s\·etlost. obuh\·atajuCi zemlje od ob. smrti i ponovnog raaanja na ucenjima proroka Zar.uliku od Satane.rna bo najcistija m.1tre. Zasniv.1 se PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0 Od kraja VI \·eka pre n.

buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog.i\·.1.1diciju koriseenja kod svetih ccremonija. karnile.TEPI SI Sirom Bliskog lstoka.udate iene. jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo 0 im bilo hbdnije. jedan za muskarce. U pustinjskim krajevima Arabije s. koji su se cenili vise od zlata 0 mestima na kojima su se oni nalazili ispredale su se f. ovce i koze. beduinsko blago.rntasticne price: grcki istoricar Herodot pisao je Lh su to drvece C:uvale krilate zmije koje bi ubile s\·akoga ko bi poku5ao da odnese smole. nose oko cela crno pL1tno. oznacavaju srecu i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha. ukljucujuCi sator i odecu ovoga C:oveka SASVIM GORE TRADICIONALNI SATORI Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu. porodicnog i licnog zivota. cuvJju kamile. u za\ isnosti od godisnjeg doba i ziveci u satorima.1SI1e konje.igradeno 11.1ti po eleganciji i brzini U tahom suro\·om ambijentu sqko narusavanje teritorijalnih prav. dok paunov rep nalik tocku predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih ima namernu manu. koji su poz11. u tisini i samoCi pustinje susret s nekom drugom osobom moze da bude neobiean i znac. kolutovi njego\·og mirisnog di ma dozidjavaju se kao nebeske put. 1zNAD Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate DOLE Tamjanske smole su dragocene materije sa razlicitim simbolickim svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje tamjan i miro su bili bogati simbolickim asocijacijama . koji je postao prototip hrama Kao i hram.rnje z.1jni u dJ\nini bilo je mesto n. oduvek se poyezuju Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog zivota imaju simbolicno znacenje. poznato kao asaba Beduini se tradicionalno dele na srodna plemena. a duh mira je ienski i po\·ezan je sa zemljom. poezijom i plesom B. Tamjan se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu. agal (kanap).ljniniji deo beduinske odeee pokrivka ZJ glan1 Ono se s.rn1jJn ima dugu tr.ij. Beduinke takode obelefa\·aju status pokrivkorn za glavu .ibe s.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i bozanstH>m. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste .rn dogadaj Orn je n.istoji od pbtna kojc nJ mestu drzi S druge strane. Njihove sare obiluju simbolickirn znacenjima Na primer.1 1nolitve i sjcdinjenje s bogovima. Skupa sa zlatom.1 smatra se teskim prestupom: gornilice kamenja se tr.1dicionalno koriste za obeleiannje granica imanja DRA.1 tim materijamJ. jasuci r. od kojih svako predrndi seik SeleCi se od mest.GOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cm·anih t. sto ukazuje na sposobnost nosioca da sacuva cast i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti muzen10g doba. lutajuca plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga. Oni se obicno de le na dva dela.1 do mest.icanje loptica tamjana u \ atru tradicioiulan je pozdr. zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine gostiju. a gcworilo se da je bogatstrn legendarne kraljice od S. ali je \erov. T.n·elo beduinsku kulturu da pridaje \ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i drust\·enoj etikeciji: posetioci se docekuju muzikom.itno 11. sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze.1 kojen1 raste drvece koje chje miro i tamjan. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta. predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskog . na primer. tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta. jedan za zene.

rogovima i drugim simbolicnim stvarima ispred sebe. visokih planinskih lanaca i gustih. Mogu se takode koristiti za . d. umetnosti kulturi odrafavaju ovaj socijalni i istorijski kontinuitet.PLEMENSIZA AFRII(A DUHOVNA VEROVANJA 0 co 2: lecenje bolesti Leko\·i mogu da se spradjaju od skoro svih sirovina. koja se spaja sa potencijalom za vracevi. Mnostvo Strucnjaka kao StO SU F ETI SI Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predmet Za prirodne fetise. Simboli u africkoj religiji. au vecini africkih drustava duhovni i prirodni svet odrafava se u svakodnevnorn zivotu Ava. na primer. za zastitu od zlih duhova. Afrika je wlik i raznovrstan kontinent Ona. moc da stvaraju i odrfavaju zivot.Masaje iz kenije ga nazivaju Ngaj. narocito maske koje se upotrebljanju kod ceremonija inicijacije i pogrebnih obreda Skupa sa kostirnom koji skriva identitet nosioca. da ornoguce nosiocu pristup specijalnim silama. preko predackih duh ova pokojnika. dn·eca i zivotinja. skoljke. Duborezi i mali kipovi mogu takooe da budu prozeti ovom snagom kada se aktiviraju preko obreda i bajalica nganga se mitovi i kosmologije preplicu s rnora. i zastitnicka je. nuske se koriste za mnoge razlicite drust\·ene dogadaje i obrede. dok negativna snaga zdere zdravlje i duse svojih frtava i uzrokuje nesrecu. Uloga rnaske prenosi se preko pokreta i plesa . a plesaci predstavljaju uzorke muske i zenske snage i uzorke iz zivotinjskog i sa drugog sveta.lnim kodeksirna i nacinirna sa. dok Nupe iz Nigerije.dicionalnirn africkirn drustvirna duhon1i i svakodnevni S\'et su jedno isto. U tradicionalnom drustvu Joruba. gde se gornri preko hiljadu jezika i gde "spoljasnjem" svetu dok rnrtvi pripadaju "zemlji" Ako se preci zanemare. sa rnaskiranirn plesacima u pogrebnoj povorci" Maske imaju snafoo simbolicno znacenje. mrtvaci kainjavaju potomke donoseci im nesrecu i bolest Veruje se da se duhovnom snagom rnoze manipulisati u svrhu dobra iii zla Pozitivna mistiC:na snaga je produktivna.gledavanja sveta lako je nernoguee izaci sa homogenirn videnjem africke kulture. biljke i zivotinjske koze iii perje uobicajene i oblikuju se u arnajlije sa sirnbolikom koja varira zavisno od koriscenih sirovina i snhe za koju se koriste MASKE RADA Kod tradicionalnih africkih drustava. savana.rnaskerade gde kornpletan kostim postaje mocna i energicna sila koja predstavlja i ljudski i duhorni svet Maskeradu cesto izrnde ljudi koji su Clanovi tajnih drustava: medu Dogonima iz Malija. Stena. moze da leci boles ti. na primer. smatra se da zene imaju dve izrazite strane svoje prirode. iii prosto da zabave. za pomoc u lovu. do boianstava koja dobijaju rnoc od duha tvorca Lugbare iz Ugande irnaju kult koji se koncentrise oko duhova pokojnika. kafo da se njihov bog Soko nalazi na nebu Cesto postoji hijerarhija duhova. posteno je kazati da se kroz \·ise hiljada godina nacin zivota mnogih Afrikanaca menjao manje od industrijalizovanijih delova swta i da tradicionalno ti ljudi zive od stocarstva iii ratarstva . Podrucje pustinja. obluci i perje. musko tajno drustvo iii U mnogirn tra. u kojem se smatra da zivi pripadaju GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave s raznim tikvama. organizuje sve pogrebne svecanosti. ekvatorijalnih kisnih 5urna.1 disciplinuju iii podare autoritet. veruje se da duguju svoja magijska svojstva duhovnim silama koje u njima borave. kao StO SU parcad drveta. kako duhornih tako i svetornih Maske se nose da pouce iii obra. uloga maske ima rnnogo funkcija. ali su prirodne siro\·ine kao drvece. od prirodnih duhm·a reka. iscelitelji i isceliteljke (poznati u vecini bantu jezika kao ngange). gde SU svi vidovi zirnta prozeti silnom zivotnom snagom > UJ z a: 0 u nekim drustvima se smatra da ovo zraci iz vrhovnog duha stvaraoca . gatari i prizivaci kise poseduju zanje o ovoj snazi i koriste ga u spravljanju "lekova" Lekovi se mogu koristiti za podsticanje iii sprecavanje kise.zuju. je zavicaj mnogirn razlicitim drustvenim sisternirna. za uspeh u ljubavnirn vezama iii za pronalazenje ukradenih stvari.

geledska maskerada koju igraju rnuski iii zenski paro\ i treba da obezbedi da se zenska moc kanalise za dobro zajednice Geledske nuske se pojaY!juju u \·clikom broju razlicitih obrazaca i obicno se nose na vrh glaw. pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa .-e. Sijcra Leone.. i\ledu nigerijskirn Ogonima.1juci zirntinju koju predst. a grupisani su u razne kategorije. gospodare onih koji se primaju u drustvo . okrugli kalabas se C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete u hramovima. Ma koja d. svi kostimi i maske su . nebeska · DOLE Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe. pri cemu nosilac poprima duh iii karakter maske i kod inicijacije izvodi . 7' > > > ADINKRA SIMBOLI Umetnost adinkre simbola tela. a i samo je sirnbol kulture Gane. koji su graficki izradeni u stilizovanim geometrijskim oblicima Ovi simboli se odnose na istoriju. mesec i zvezde kaze se da se krec'u u gornjem delu kalabasa. Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka. a njiho\·a simbolika varira u zavisnosti od konteksta.·eoma stilizovane kreacije. inu drvenu nusku koja je ukrasena duborezima koji predstavljaju pretke. kao i slikama ljudi i zivotinja U Abomeju.wlja Mnoge maskc su prava urnctnicka tvore\·ina: zensko inicijacijsko drustvo Sandi u plemenu Mendi. m·eliko doprinoseci visini nosioca . GORE LEVO koji se rucno izraduju na platnu . Benin. U pocetku korisceno za pogrebe. filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti u Gani Akoben. sto znaci "osi m za Boga·. biljni svet. adinkra simbol za budnost i obazrivost Dogonske maske formiraju liniju. ukljucujud stvorenja. mnoge maske su dizajnirane tako da lice na zivotinje.karakterisu simbolicki motivi. Za sunce.tbc oponas. sto simbolizuje vezu izmeau sunca i zemlje preko plesacevog tela DOLE i Obali Slonovace. Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga" Gaj name. platno se sada nosi u rnnogim prilikama. a obicno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca. pod uslovom da su simboli prikladni. najpopularniji je adinkra simbol u Gani GORE DESNO . Kada se horizontal no prereze na pola. ljudsko telo i nefiguratirne oblike. U~JIVERZALNI KALABAS Kalabas je tikva tvrde kore. kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasem. koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso.1 im je namena. dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas pluta u velikom.veliko razaranje ivledu Jorubama.

slona. hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu Nipon.upotrebom sun cane simbolike.e . ostala je carska boja Od vrernena dinastije Han (od 206. za koga se priealo da ima glavu coveka i telo zmaja. Iz raznih perspektiva on mo:Ze da se sagledava kao simbol moci. Zuta boja. s natpisorn "samo istina pobeduje" znaci "zernlja izlazeceg sunca''. konja. kako Japanci ZO\'U Japan. fazan. jednako Indiji i Kini. je simbol cara. a po predanju ga u VII \·eku pre n e osnovao car Dzimu. a zansio ga je car Kin Si Hang iz dinastije Kin kao sredstni odbrane od varvarskih plemen. koji barska trava. cija se carska dinastija nastavlja neprekidno sve do danas. GORE z w > ARHITEKTURA Veliki kineski zid se uzima kao vizuelni simbol Kine On kri\·uda celom severnom granicom ove zemlje. do 220 ( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid je ojacan u \·elicanst\·enom stilu. kod grada Agre. a car se po ustavu definise kao simbol drfave Carcvi u Kini bili su vladari Srednjeg carstva (svakodnevni s\·et) i Cetiri strane sveta.e.i svoj autoritet . povezan sa istokom i izlazecim suncern .preko legendarnog pretka Dzirnua.1 hiljade robova urnrlo je u toku gradnje onig zida. 0 0\·a skulptura se nalazi na tocku zakona iii darmacakri. Za vlada\·ine dinastije l\[ing 0 Kineski car. koja je zavrsena 1652. pred paravanom sa motivom zmaja Kulturna. dok baste predstavljaju konacno pocivaliste du5a pokojnika Tadz Mahal je podignut kao simbol ljubavi. ratarstva. Tadz Mahal predsta\·lja trajan i dubok simbol ljubavi Orn velicanstvenu grobnicu. podele. odeven u simbolicno zuto. pratili svoje poreklo dovelike boginje sunca. zbog cega je on postao simbol tiranskog ugnjeta\·anja. centralnog bofanstva panteona Sinto . skulpturu iz vladavine cara A5oke (vL 272-232 pre ne) Ovaj stub klesanog kamena prikazuje cetiri lava. kao nacionalni simbol. kakav je danas. a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zemlji . politicka i duhovna istorija istocne Azije bogata je i dramaticna i predstavlja ogroman trezor simbolike. simbol sunca i nacionalni cvct Japana. koje su svaka za sebe imale razlicitu sirnboliku: tirkizni zmaj postao JAPAN SKI SARAN Japanski sarani koji plivaju u mnogim japanskim vodenim bastama simbol su strpljenja. koji simbolizuje Budina ucenja. U modern om Japanu car Vl nastavlja da zauzima presto od hrizanterna: duga neprekinuta dinastija sirnbolizuje kontinuitet sa prosloscu. N. ova grobnica je napravljena od s\·etlucanig belog rnermera. sve odvojene lotosom u bazi. pre n. odrfanjuci harmoniju izmedu neba i zemlje Imali su devet obelezja: zmaj. CARE VI Dalekoistocni carevi su sebe dugo povezivali 5. Godine 1950. zrna pirinea. i srnatra se jednim od sedarn svetskih cuda.1 sa sc\·era .JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA Carski peeat je bio hrizantema.1 iskonskim i rnitskirn izvorima snage. svoju dragu zenu koja je umrla prilikorn porodaja Srnestena izmedu kanala i tihih basta. 5ah D:Zahan u znak secanja na Mumtaz Mahal. koji je ulep5an poludragim kamenjem Cetiri kanala u bastarna sirnbolizuju cetiri rajske reke koje su opisane u Kuranu. Japanski carevi su. Amaterasu. planine. bika i jos jednog lava. zrtvena cinija i fare koje simbolizuju pravdLL Zmaj sirnbolicki predstavlja carsku vlast i ulogu cara kao posrednika izmedu neba i zemlje On se pojavio na kineskoj nacionalnoj zastavi za vladavine dinastije King i bio je vezen na dvorskoj odori Kinezi su verovali da su direktni potomci Zutog cara. au Kini 2000 godina pre n. ali mozda i kao demonstracija velicine 5aha Dfahana. sagradio je vladar. koja je simbol zemlje i prema tome. zatvorenih sta\'O\'a i ugnjetavanja U Indiji. rie ) zrnajevi su bili slikani i u drugirn bojama. sekira. indijska vlada je usvojila. GORE Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "C:isto" beloj pozadini Japan je sebe posmatrao kao ··trece carstnJ''. Kaiu da je za sebe se prostire od drevnih predanja do modernocr doba Velike b civilizacije behu uspostavljene u lndiji 2 500 godina pre n e. plamenovi.

1111 dcsctina. c z > c 0 U [(ini SC gostu slLlzi (.1stoji sc od pct sati ritualnih pokrct. Ovaj zid se razlicito posmatra kao simbol zastite.·oljc. bog.1ja na ni. br.1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi. odnur. koji su ga pili ch bi ostali budni prilikom mcditiranjaJapanci~ su podigli ispijanjc c.1 sv.1lij.1tcljst\·om i ljub. N. n:i suprotnoj str.1 p. on je simbol cistog duha koji iz !(inc LI japan prcncli monasi zcn budiznu.lj.·o i srccu.1 sc pL1ni do Pl RINA( I CAJ Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J n.1ta.1 sc obicno po\·ezujc s. zavisno od kulturne iii politicke perspektive. U Indiji se pirinac smatrJ. koj.1ki obrok. Posto jc popio zbtnu tccnost.1.1ci "nosnica : drugim rccinu.1panje pirinca pre km«rnja oslobada zivotnu cnergijLI. koji jcdu pirin. koje donosi pirinac. Mumtaz Mahal pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj.1 izobiljcm. je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padme" odnosi se na prosvecenost.10 da bude sprovcdcn u dclo.e da doncse mir dL1si. od crnog mcrmcr:i. lotos zadrzava svoju lepotu Kao nacionalni cvet lndije. Zclcni c.1j SU tm1ctnosti. izolacije i podela . sto zn. hranom koja donosi srecu.rnstn1 Inari. bliska .i s\·cc. naprctkom i plodnoscu i prcdstavlj.rnje pirinca sm:itra sc jcdnako \·aznim kao disanjc U Kini sc za devojkc sLibog dpctita gon1rilo da scd.1!0 u njcgon1 sol ju vrcle 'ode. Stanon1ici B. koj. jednog dana.1 pn im srcbrnim mostom.rnost C:. kazu za njcga da jc nasi. . t. sto simbolizujc zdr.1.1 preost.111i rckc Dz.1p. i povcz. J.l odbijanjc soljc C.1lu. :iii jc umro pre ncgo sto jc njcgo\ pLrn mog. koj.1\ ljc.111 s. bio jc prozct di\nim osecajcm sreee.1 hindu vcnc.lja pocclo jc kada SC z > > N car Sen Nung.rnoju. da bi se dcca podstakla da ih jcdu .1 snutra SC 0 ncpristojnim. LI obliku j.1c.rnjim.1p.1 LOTOS lako raste u mulju. a njegovo konzumiranjc jc S\cti obrcd.1mirnic.1 mo:i.1tst.oesNo Velicanstveni Tadz Mahal. Nm·a letina se proslavlja kao deo s\·eeanosti Pongal.1.1lc tri dcsctinc sc pL1nc prij. moci i dostignuca.1 pcrsonifikujc clcmcntc zen filozofijc C1jn. kach se pirinac km·a u loncima dok se oni nc prcliju. pijcnjc C.1dzi s.1ko Lh jc s:ihranjcn u T.1j lzao 0 simbol f'Osto\ anj:i i dobrc .1jnc S\cc. Svet ukra$a\·a prostor ispred kuca pirincanim brasnom LI boji i prinosi Zrtve bogo\·ima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva tevo Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar moze imati razlicita simbolicka znacenja.rnskc c. Solj. .1li nc priljubljcna. strasni simbo! vecne ljubavi jednog cara prema svojoj princezi.1dz l\L1h.1ja i kaLh je nckoliko listo\·.1 simbol zirnta .1 par drzi pirin. Ponekad se Zd zrna pirinca govori da su "male Bude'.111ci \·cruju da 1ut.1c z. iii ugnjetavanja. "dragulj u lotosu" U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e boz.·o ee s\·ako zrno pirinca koje ne pojedu biti oziljak na lieu muza U _fapanu se pirinac smatra s\·ctinjom. konzumir.111osti iii C:.10 u senci biljkc c. wb i lisec.111rnnJ.

ali u is to neme ono je vecno prisutno na mitskom ni\·ou. stilizovana udica. direktno povezuju sa sanjanjcrn Totemske zirntinjc igraju vaznu ulogu u urodenickom drust\·u Bratstva imaju totemski odnos sa rurocitom Zi\'Otinjom. buduci da su oni pesmom oziveli zernlju Polinezijski kanui su divno izrezbareni. Poline±Jni n:ruju da jc on njiho\ prvi prcdak iii uopste pni co\·ck. u dn·enim skulpturarna.1. koja prcdstavlja napredak i obilje i duboko postonnje prema okeanu Ona je simbol vlasti i autoriteta i kafo da nosiocu pruia zastitu kada putuje mo rem Ogromni kipcn·i n. GORE bratstn1 Neki australijski domoroci jos uvek se cvrsto drie za sanjanje totema. a wrovatno predstavljaju bogO\·c zastitnike. Pieter je vertikalna fr1rma kod koje se preplicu dve spir. Iako su ova ostrva worna udaljena jedna od drugih. Melanezija i 1\likronezija. Hej-matau je kulturnu grupaciju sa O\'Og podrucja r\USTRALIJSKI DOJ\!OROCI ··r\boridzini' je zapadnjacki term in. koji se koristi za opis dornorodackog naroda koji su hropljani osrnjili iii kolonizovali Domorodacko stanovnistvo Australijc zauzima ovu teritoriju preko 60 000 godina. LI z > LW i\falajski arhipelag.judi i zirntinja. cine zajcdno Oke.rnja: Polinczija. l. uglavnom u migracionim talasima. i simbolizuje falus iii moc r. Korn predst. pa im jc zabranjeno da jedu meso tc zirntinje. ukljucujuci r\ustraliju.1danja Duborczi Mavara sa Non1g Zeland.1ckarna zcmlje. nakitu. Novi Zeland. sa glavnim ostrvima Havaji i Novi Zeland. polinezijska drust\'a imaju nit jedinstva koja prolazi kroz njihove sisteme vero\·anja i drustvene strukture Rec je o aristokratskim drustvirna koja predvode poglavice. jer bi to bilo isto kao da neko jede bliskog rodaka Karakteristikc i osobine totemske zinitinje postaju dostupne kucnim gredama i na rnnogirn drugirn nstama kucnih i duhornih prcdrneta Tiki jc muska figurJ koju rulazimo po celoj Polineziji. stvarali su putanje snova. Jednom eoveku ciji jc totem bio p. dok bi ratnik imao sare koje ga brane od napada Etua su Pojedinac pokusava da prozivi zivot u skladu sa zakonom koji su posta\'ili preci Kako su preci duhovi putovali kroz zemlju.1 i cistote koji doL1ze na S\'et. urodenici i zemlja su deo jedno drugoga Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju ljudski svet sa svetom prirode. na kljucnim t.1J'odi veruju da · se pennjem narocitih pesanu.1pagaj. U tetO\ azi i na odeci . Domorodacko stanovnistvo Australije predsta\ lja jos jednu \ dZilU c:::: 0 kamcnu. koja se pokazuje kroz obred i urnetnost Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti otkrivanjem lepote i sustinskih osobina u dn·etu iii kamenu Ukrasne rezbarije pojavljuju se na kopljima. Polinezija je bila jedno od poslednjih podrucja S\'eta koje je naseljeno.rnje je \ itab. u oblikovanju zemlje i u napajanju zivotom biljaka i zivotinja. bilo je dozvoljeno da putuje po svetu zato sto je u prirodi papagaja da prelece granice POLINEZIJA Zauzirnajuci veliki deo istocnog podrucja juinog Pacifika. prikazuju \·aine mitoloske teme i prirodne obrasce.0KEANIJSKA PREDANJA _j Hiljade ostna u centralnom i juznom delu Tihog okeana. Za plemstrn se smatra da poseduje duhovnu rnoc.1le On predstadja \·ecnost i \·ecni odnos paron iii kultura.n·lja list. skoljkama. Veruje se da je ceo zirnt prozet sanjanjeni. Sanj. kanuirna. poznatu kao "mana". a vero\·atno su dosli sa !v!alajskog poluostrva Njihova duhornost se blisko povezuje sa odnosom prema zemlji preko "nemena sna". na njegcwo poreklo i drustveni rang Oni takode stite nosioca: ribar bi imao 5are koje ga stite od ajkula. sto simbolizuje duhovnu moc i prestiz SASVIM GORE . nefritu i dn·etu.1 Uskrsnjern ostrn1 isklesani su od kamena. koji SU okrenuti prerna narodu na ostrn1 Prevelika glava kod polinezijskih skulptura istice s\·ete atribute gla\·e POLINEZIJSKE TETOVIRANE SARE Postoje dve vrste polinezijskih tetoviranih 5ara Enata su prirodni sirnboli koji se odnose na zivot pojedinca.rniju Postoje tri glanu kulturna grupis. Price nastale za vreme sna prikazuju pretke u kretanju kroz zemlju.1sti organ paprati. u kostima. polinczijskc Havajc i Urodenicki n. Za vreme sna.n koncept st\aranja sveta Ono se odnosi na stvaranje zemlje. koje se cesto nazivaju "linije pesme". simbol no\·og zivot.

J(ada se s\·inje hrane prirodno zubi se trose. odnos coveka i S\"inje je od izuzetnog znacaja. u tolikoj meri Lh se s1·inji. . lorn i trolwini i\lelanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje jarkim bojama i nastaje na sirokorn spektru materijala.ne uticaje duhov.+O 000 godina Ovo tradicionalno drustvo zasniva se na poljoprinedi. pa ih vlasnici hrane rukom dado toga ne bi doslo. dosavsi tamo barem pre .1cije Krokodil prozdire decake i ponaea ih bo musbrce Koru.1.·i i pomiruje snai.aiu da se Krokodil. zirntinjskih i prirodnih slika Figurice totemske zirntinje bratst\·a. otelotrnrujuci odnos izmedu musbraca i zena. jer se smatra da oni uticu na zive rodake. g. zirntinjskih koza. kao sto ukazuje postovanje prema precirna Ona se cesto sastoji od spleta ljudskih. I\. ali ako se ne postuje postaje destruktivna . Veliki deo religiozne umetnosti sla.29 misticni simboli koji se odnose na proslost predab . mavarska papratska spirala. S\·inja je i polni simbol. bda se kolje.1 gornja nebo S\·et veruje da tokorn inicij. kao sto je slucaj i sa du:i. Za L1tumule u Nornj G\·ineji morski krokodil jet\ orac S\ 0 z simbolicne umetnosti irna za cilj odriavanje dobrih cH. koji je bio prrn ljudsko bice. poglavica i boianstava.. Ovi simboli su prikazi\ ali manu.1 izmedu zemaljskog i duhm·nog orstn Nosenje maski je \·azan nacin postlwanja i pribzivanj.1 i. kao sto je riba. DOLE Krokodil je postovana totemska zivotinja LI mnogim okeanijskim kulturama. predstavlja raaanje novog zivota GORE DOLE Zmija duginih boja pojavljuje se na domorodackim slikama koje su stare do 6 000 godina Postovanje prechka je vazno za !v!eLrnezijce. sernenki.. ponebd pokazuju kako zirntinj.inorn SYinjskih zuba. pevaju pesme i miluje se pre nego sto izdahne Za svinje se \ eruje da imaju dusu i da mogu da se smatraju clanovima porodice Broj svinja u vlasnistvu u \·ezi je s.l prozdire oca br.rokodila postala je zemlj.1 statusom vlasnika. vercH"atno ukarnje na duhovno poisto\·ecivanje ljudi s totemskim zi1 otinjama. ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju.lozu 5amana.1 predaka. pario s pukotinom u zemlji (prvom zenorn) da bi stvorio zirnt. cive maske se sln·ataju kao prebivaliste duha i bo veliki iZ\·or snage u poslu i ratu. c\·eca. drveta i perja. Veliki deo ZMIJA DUGINIH BOJA Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije. Dor*\ ilica I\.1tstva Iako ovo deluje opako. koj.1jenju svinja.-!nos.:ineziji i i\!ikroneziji postoji mnogo kultura i preko hiljadu jezika Papuanci su bili prvi stanovnici Melanezije. > Kipovi Uskrsnjeg ostrva simboli su religijske i politicke moci i veruje se da u njima borave sveti duhovi GORE "' ih stvari. zmija ili krokodil. i\bske centralnog dela severne G1·ineje pribzuju natprirodne duho\·e i pretke Izradene od skoljki. U tradicionalnom nnuatuanskom drust\·u.1 se prenosila lozom 0 > z > i\!ELANEZIJA I i\!IKRONEZIJA Na i\!el.i\·otinja i prirode.

RI !(. a na svecanostima u njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.1ljc1 skog dostoj.1t i bo Suncani bmcn) n. slozene blend.AG Uz\R Ncbd poznati kao narod jaguara. belog.111ja prirodnih poja1·a .1stitinib kr . dana i noci. cesto povezan sa bozanstvima 3--+ HO godina Veliki astei:ki blendarski bmcn (pozn. kJ.1jmocnijih simbol.1gc.11u u dreYnim .111st1a.uhitekturu. jedan sekul.1lendar je simbolii:no predstavljanjc ncmena.ulicitc duzinc.uocito bib ICAMNA f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna. koje su delile mnogc brakteristike: monumentalnu .1cije Temelje 01 ih ci1 ilizJ.rne ci1iliz.i u podrucju 1\nda . Yetar i 1·oda Sunce. kao sto jc olmecb. biL1 je dar tri razlicit. sto jc odgovaralo trima razlicitim bojama Cl\'e smolc KALEN DA.Ll.1 jc .10 da se desi z. 1 L1d.cuna1·anje tah-ih opasnih perioda U centru kamena nalazi se Zemaljsko i:udovistc.u. kraljicom Hok GORE OESNO LJ \Teme spanskog OS\ . a cesto je sedeo na prestolu kao kralj.1 do sad.11 ljujc se 1u umctnickim prcdmctima u celom rcgionu BogO\i su cesto pribzi1 ani u jagu. To je nacin preciznog odrcdivanja redornog odvij.cija polozile su ranije kulture.1janja Juznoj . kulturu i pismo svom narodu. 01 . ].1mcrickim kulturJ.1 je svet prosao kroz cetiri st1·ar. .o bozanskog z. smola od kopJ.iii i i\ l.rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u Prcnu mitologiji i\[aj.1 bi la su toliko slozena da isti rasporcd nijc rnog. za koji se verovalo da predstavlja njega Reljef na hramu prikazuje majanskog boga Jaguara kako izvodi obred pustanja krvi sa svojom zenom.1merici i u z > 0 znanje. godinc.kod i\laja .1 j. okruzeno simbolima prethodnih stnranja Dvadeset glifova koji .1 jc n. majanske prestonice On je doneo po1ezana sa s1ctom prirodc. koje su unistili jaguari.pod kontrolom i\laja i .rnje tarnj.111 zbog sn.1kticni i odnosc se na astecku kosmologijlL .1jc i .1 poj.irni.1.1stitinib kraljel'skog dostoj.1 pro1udcna Sa prei:nikom od -tm. u i\lczo.1ci su bili 1·isc simbolicni nego pr. cerernonijalne centre s.pod 1!. Tcsbtlipoku ( Gospod.iralclnog postoj.1stei:kog boga i z.SREDNJA 1JuZNAAMERIKA simbolikom. mesec i ljudsb bica st\Oreni su na pocctku petog i tekueeg st1·ar.1 u 1\lezo.iscu Inka postojalc su 1 clike urb. gospodar istoka i zapada. posto1 . za koje sc prognozira da DOLE Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunca simboli su povezani sa asteckom kosmologijom ee biti unisteno zemljotresima Kalendarski kamen je koriscen za prorJ. zlatnog i tamnog.1 iorm. naskacb i toltecb.kao sto je izlazak i zalazJk sun ca .hijerogliisko pismo Umetnost i kultura 01·ih civilizacij. ca1insb.\steci Z. jedan s1 eti. lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa ljudskom rodu.uske proracune i .1 p.1.\steci su vcrol'ali d.rnst1·J.11. njego1i zn. za osnivanje religioznih ceremonija i podelu zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa upalim obrazima.1 cha pLrn.ua. i osnivac tviajapana. datumi su izracuna1·ani n. dobrocudni bog sunca.rnst10 kc1jcg su se u is to Heme mnogo pL1sili Oboz.1mcrici .1j1 ec. Olmcci su sLnili bogcl\e koji su bili poluljudi i poluzi\Otinje J1gu.uz kojc se mogu snst.1nja. macku su. koj.111ja.1 1519.1guara.\rnerici.1ti ljudski dogadaji i\[aje su koristile d1·a blendara r. J.1 njcgo1 a stilizo1 an.1 zadimljenog oglcdala).1gu. vatra. U Cicen lei na Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile gorostasnom kipu krokodila. svestenik iii pisar.1 1rhornog . go\Orilo sc ch poscdujc zi1 otinjski . koji jc n.1 Lha blcndar.1stanjil'JO pl.rnja.1 kornpleksima piramid.1 behu bogatc GORE Jaguar je glavni motiv Sirom Srednje i Juzne Amerike.u je bio njiho1·0 omiljeno boz.u.ma. jaguar jc bio jcdan od n. krezubim vilicama i velikim nosom. jcdna od najvaznijih i najs1·etijih matcrija za izgar.uskoj kozi bo s1ctoj nosnji.1stccb skul ptur.1 i trgo1 a. surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti.1ltcr-ego u obliku j.\stcb .

koje su bile simbol plod nos ti. . Smatralo se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za svetinju zrtvenom kamenu i dJ. 1. !11. bog sunc. -~ 0 z > c N z > > m s: :n Ovaj astecki duborez obredne loptom prikazuje igraca odsecene glave (desno): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija. GORE organ koji je mogao bi ti ponuden bogovima. su bile za krv iii srca prinetih :i:rtava.ASTECKA !MENA DANA Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum. simbolorn slave iii porJ. IGR1\LISTE ZA LOPTU Za J\laje i Asteke svi aspekti zirnta. urezane su u priobalno pustinjsko tlo u blizini Naske u jufoom Peruu. a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita Cenjeniji od zlata.l s bogo\ im. ponekad sa zmijama i majmunirna. ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti iii srnrt i ponovno radanje sunca. dok Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e n. kit.1stcckom mesecu zauzinuju kruznu traku u SJ.\steke i Inke ovi krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i LI ulama. kise i Zemlje.imJ. zene i dccJ. Igraliste je predstavljalo svet.\ LJUDI Religijski obredi koji ukljucuju zrtrn\ anjc [judi cini[i SU deo •••• • ••• tr. u kojoj su dva tirna po tri igraca ciljala da probace mJ. bile SU > trska jaguar orao predst.. Ljudske lobanje su ponekad pretvarane u maske i koriscene su u obrednirn predstavarna.1 bude nahranjen ljudskim srcim.ZU.1 Zrtrn\ . vrteli su se oko religije Narocito je rnezoamerick_a igra loptom. pri cemu se C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza.i ponO\'O LIStane lRTVOVr\N_L. i d. Asteka i J\[aj.1. im cupaju zivo srce. Takode se verovalo da ce zetva lHamoYima iii na pLrnin. Neke od njih su toliko velike da rnogu da se pravilno vide samo iz vazduha .1 bururinu .wlj. 5. imaL1 svetu sirnboliku S.moj sredini. zavisno od situacije.Za.i pric. odozgo sleva na desno: 0. nefrit je bio sirnbol zivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se smatra dJ. kao sto su pecine. kao sto je tri lesinar. Sv. izvori i veliko okruglo kamenje . 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio je 3 znaka tackicu za 1. ukljucujuci zabavu. budu muskarci. jer je gubitnicki tim cesto bio :Zrtvovan.1ju imeiu svih chna u .1dicije Inka. .rnje ljudi bi lo je simbol jcdinst\'. ukoliko igra duze traje. Z.1 je morao d. 4.1 da bi dobio snagu ch prezi\i l10C (esto ukrasene lesinar kretanje kremeni noz kisa cvet lobanjama. ukljucujuci zivotinje kao StO SU kolibri.!u. Asteci su 'ise voleli da razapnu Zrt\·e llJ svetog znacenja. rnozda kao darovi planinskim iii nebeskim bogovima H UAKE Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake. Verovatno su one irnale neku \TS tu GORE Majanski brojevi. cvrstu gumenu loptu kroz obruce\'e da bi postigli poene Ovi obruci su bili razlicito ukraseni. narocito sa bozanst\ ima sun ca. NASKACKE LINIJE Pre \·ise od hiljadu godina savrseno naslikane figure. a sama lopta je predstavljala mesec i sunce Ova igra je bila zestoko takmicarska.i se da je u jednom cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno chadesetak hiljada irtan Zrt\'e SU mog[e dJ. Term in huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice.\steci su obicno zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje.ljmun i pauk.1kog dana.1 .rn10 su plemici mogli da igraju tu igru. crticu za 5 i skoljku za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinacijama ova tri znaka biti utoliko bolja. ono je simboliz(n·alo 1ujdragoceniji .

Pojedinac se postaYlj. doveo je do velikog smanjenja broja stanovnika usled uvezenih bolesti na koje domorodacko stanovnistvo nije bilo imuno Doslo je i do mnogih ratova izmedu domorodackih Arnerikanaca i bele zajednice u GORE z > 0 "' Tocak je hadratni krug. a kako prelazi svoj put na tocku usvaja vradzbinsku moc iii mudrost iz novih percepcija i . gde su ljudi povezani sa Velikim Duh om Za arnerickog domoroca "vradzbina" znaci moc. ali se takode poima kao ziva celina LI u SREDINI Orao je simbol moCi i vida SASVIM GORE Kvadratni krug Vradzbinskog tocka.SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI Domorod.·erne 0 ro ~ tocak je kruzni obrazac u kojein se pojedinac iii kultura orijenti5u u odnosu na sve aspektc prirode na putovanju kroz zi. Nizije. a zivot i srnrt pojedinca takode se sagledavaju kao kruc> zinltinja. od XV \•eka. izvor zivotodavabckih biljaka i cesto sagledanne kao zenski princip' zivotod. nadzbinski tocak je va:Zna predstava duhovnosti arnerickih urodenika. \'italnu energiju u s\·im oblicima prirode. Sewr i Jugozapad. Istocne surne. kao i ptice uopste. i sveta vatra u sredini. te sarnoposmatracka svojstn koja su povezana sa zimskim snom Clrao je gospodar ptica i poseduje najvecu mo(. a horizont je rub majke Zemlje.1ka godina je krug podeljen na godisnja doba. medved i samoposmatranje na zapadu.·eruju da je Veliki Duh stvorio prirodu u kruznom obliku. r.'\led' ede nadzbine irnaju rnuske aspekte sriage i moCi. kao i zenske aspekte koji su povezani sa poznavanjem isceljenja pornocu korenja i trava. Njihov nacin zirnta bio je prilagoden ekosistemima. istrajnosti i snage Mis i n_e. sa naglaskorn na lovu. a bizon i rnudrost na severu Pored ova cetiri pravca postoje jos tri: otac Nebo (gore). koji su cesto morali da se sele i ponekad ratuju. Vradzbinski . Plato.1cki narodi Se.1zvio se zajednicki znakovni jeziL Dolazak Evropljana. muzici i obredima O\•ih naroda VRADZBINSKI TOCAK Ponekad poznat kao sveti obruc.·ot Americki urodenici . pre 12 do 25 hiljada godina Talasi seoba sa Aljaske na istok i jug dove Ii su do toga da vcliki broj razlicitih plemena iii jezickih porodic. Smatra se da orlovi. ponekad nomadski. ponekad vise sedeci. simbol zemlje SASVIM DESNO Mnogi domorodacki americki narodi postovali su bizona kao simbol moci i srece ooLE Medved za americke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje kojoj Se ljudi i priroda prozimaju. Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoamerickim ritualima ekspanziji Americki domoroci bili su SJ. skupljanju plodova. pecanju riba iii na poljoprivredi Njihova istorija i odnos prema prirodi obrazuju mitologije i sisteme simbola koji se pojavljuju u umetnosti.manska drustn koja SU zivela u bliskoj duhovnoj vezi sa zemljom . Sunce i mesec su okrugli i kruze oko nas i beleie kruzno vreme Nebo je krug. sa iZ\·esnim pcrcepcijarna i vradzbinskim moCima.n-alacke snage zemlje Bizon je smatran gospodarom svih zirntinja na zemlji . iz koje duvaju cetiri vetra Sv. Medu ovim ljudima.1 na tocak prilikom rodenja. sa C:etiri pravca i cetiri svete boje obelezene na njemu Snki pravac predstavlja narocite prirodne i zivotinjske sile i srnjstva koji idu uz njih Orao leti na istoku i simbol je vida. koji obezbeduje kisu i toplotu za rast biljaka: majka Zemlja (dole).·inost se mogu naci na jugu. Severozapadnu obalu.1 nascle sedarn glavnih kulturnih podrucja: Arktik.1spekata prirode Z IVOTINJS KA VRADZBINA Bizonske vradzbine SU Amerike verovatno su dosli iz Azije preko Beringorng moreuZJ.

obicno zivotinja iii biljka koja usvaja americkog urodenib preko obreda prelaska u adolescenciji Totemski kolac se rezbari. moleci ODRICANJE z. Na primer. 0 $'. koji mogu da se proturnace kao uputstva duhon.:i orlom odric.rskirn drustvima. Sveti darovi kao sto je duvan (koji blagosilja zemlju) ostave se u ovaj prostor za Velikog Du ha Ponekad se kadulja. vizijorn. TRAGANJE ZA VIZIJOM Pojedinac koji trazi uputst\·a iii odgovore na pitanja rnoze da krene u tr. lo. grade kruzna gnezda i nisu priko.·. price plemena sa severozapadne obale Pacifika gornre o preobraiavanju zivotinja u ljude. za vizijom se dogadaju kada adolescent prelJ.1tstn1 DJ.1 prim.1ganje ZJ. polozi na tlo kao kre. TraganjJ. Boginja kukuruza kod lrokeza (Onata) cerka je majke Zemlje (Ejtinohe) On.11nlc kucu i postaju beskucnici dok ponovo ne st\ ore bog. 0 0 n TOTEMSKIKOLAC Algonkinska rec totem znaci licni cm•J.1tu ulw. a koja je rasla u juznom Meksiku pre 7000 godina.inje je . Kukuruzna :Zena.r.:ira pute\'C drugima kolac izrezbaren je figurama i licima koja se nalaze jedno na drugom Ova lica predstavljaju pretke iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju narocite poklone GORE Totem ski ..zi put uodraslog ccweka Traiilac moli samana za pomoc.1te duhovi iz podzemnog sveta i mora je spasiti sunce tako da letina 0 < z > $'. Shene price koje se odnose na godisnja doba prisutne su u mnogim ratJ. cesto od kedra. boginje plodnosti.·et trazioca Trazilac ostaje u svetom prostoru jednu iii nekoliko noci. gde trazilac ceka viziju .·ise nego sto mu je potrebno Cur.1 Trebalo bi da ccn·ek se i cekajuci znakove iz sveta BOGINJA KUKURUZA Kukuruz je nastao iz divlje trave koja se zove teosint.·eci ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi. kao i ogromne snage za savladavanje S\·ih neprijatelja i za napad sa nepogresivim naumorn.:i i Z. ceremoniju '"odricanja u kojoj ist. Americki urodenici su oko sebe Veliki Duh moze da goniri kroz bilo koje iskustvo. postaju kitovi ubice i love u moru Potlac je cinucb rec ZJ.manom da bi ga slwatio povezani sa slikama poznati su samo ljudima bratstva. kao i ljudi u zirntinje Kaiu da narod lososa iii kitova zivi u velikoj sreci u gradovima ispod talasa. Kaiu da je on jedna od tri sestre. a trazilac deli dozidjaj s. l\lnoga sirnbolicka znacenj.oesNo Orlovo perje na perjanici poglavica americkih domorodaca simbolizuje zrake sunca imaju \Toma slican duh ljudima. kada se umore od !ova na kopnu. Za ptice gromovnice se kaze da se obrusavaju s neba. ono podseea na prisustvo Velikog Duba: orao je po\·ezan sa suncem. ritualni cin preko kojeg se mogu dobiti korisni znaci.tstva i podsetnik nJ.·ani za zernlju bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao je otelotornrenje vizije i u\•ida.1 sJ.ioc. deleCi ih prip.1knuti ljudi prireduju gozbu i odrii:u se svojih st. Kao osno\·na namirnica. a njego\·a pera sa sunce\·im zracima selektin10 uzgajali kukuruz.1 i priec koji SU moze da raste. On je bezbrizna ptica irtrnnnja koja ot\·.1lwalnost Velikom Duhu za dobijeno. kukuruz je inspirisao rnnoge \ azne mitove. uzgajanje kukuruza se brzo prosirilo na ostatak sveta .v.:iri. trava prociscenja. U prirodi se nade neko udaljeno mesto i obelezi pravouganikom iii krugom.:i iii zenuljskirn orlom. plemena Ponebd 1u kraju o\·e ceremonije oni z. i predstadja i porodicni i amblem brJ. cak i kroz beznacajne susrete sa :i:ivotinjama i pticama iii drugim silarna u prirodi Na kraju se odaje deli bogatstrn i da nibd.1dnicimJ.:i ne dre±i . Kada se nosi orlovo perje.:inj.in se snutr. a bda su stigli Enopljani. koji snutraju da je to \clika cast za davaoc. jer lete u krug. pretke On je simbol dostojanstva i uspeha.·eoma znacajno za americke urodenike. istorijskog i duhovnog ranga naroda. Zena od bundeve i Zena od pasulja.

1t kao ··zemlja ponocnog sun ca·: leti sunce nikad.rn1ba·. Aljasku u Sjedinjenim Drz. J\ningan je bog rneseca i efikasan lovac koji na nebu ima iglo u kojem se odmara. koji ponekad izlazi da igra po nebu.ui ljudi. zakrivljeni noz torngak.wa lnuitima da opstanu u surm·im llS!ovima.1seljcn je uglarnom Inuitim. klinn i geologija Arktika uticu n. zido\ i igloa se zakridjuju prcma unutra. u koje spadaju Saami EkologijJ.1 Aljaskc. a zimi nikada ne izlazi. Inua rnogu da postanu totemski cuv.1 znako\·e i simbole njegovih naroda. prijavili bi to SVetu duhova. lzgradeni od kocki leda koje se di:lu u spirali. Tajga i tundra su bezlican pejzaz sa sirokim horizontima. Lapland u Finskoj. sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ . U Kanadi je on registrovani zastitni znak za lnuite GORE DOLE severnu Non·esku i Svcdsku N. kamcnju i zivotinjama. da bi pornogli ljudima da pre. sirnbolicno ga pojede medved i on se ponovo rodi kao carobnjak iii angakok Za inua zivotinja se srnatra da su veoma osetljivi na izradu oruzja koje ih ubija Ako bi ih ubilo orude slabe izrade.i.1 brat sunce .rn1ih elemenata tog ekstremnog ambijenta. ljudskim i biljnim svetom na cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje Sibir i drugc delove severnc Rusije. st\·arajuci kupolu od lcda s ruporn na Hhu za \ entibciju Iglo je sirnboliean produzetak onih koji su ga grad iii i njihorng odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi iznutra i kada se 'kljucni kamen" postavi na vrh. veliki okean je okruzen kopnom. KJrude i Grenlanda. Nevidljive prirodne sile zovu se inua. pozn. a igluvajgak je ledena riastarnba koju zimi koriste centr. a gradi se od s. !(ada duh med\·eda postane i:ovekov Neki od inuitskih simbolickih alata· poklopac kutije. lnuitska spiritualnost ba\·i sc odobrornljavanjem bogova i duhova iz prirode. kepunska sekira i kavik. poznati kao tonzgak Dul10\·i karnena i mcdvedJ se srnatraju narocito mocnirn.1 ne · zJL:izi.1\·anu. svojim demonskim rodakom. kod ljudi koji tJmo zive. SJ tundrom na rubu i zivotinjskim.ive u surovim uslovima. a rnogu sc IlJCi U IGLO Rec iglo znaci "nast.ARKTICKA PREDANJA 0 z > 0 GORE Arktik je poznat kao zemlja ponocnog sunca. iglo i njegcn· graditelj postaju jedno Iglo omoguc. UnutJr Arktickog kruga. INUITSKI DUHOVC Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi": Algonkinci su ih Z\ali . dobro stanistc irvasa iii karibua. U inuitskoj mitologiji. \'Odi. On deli iglo sa Irdlirvirisongom. zasmejavajuci ljude Za lnuite iglo je simbol kuce i porodicnog zivota. Eskirni '.. sto ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc kulture koje se oslanjJju ru lovJ na irvase Lov na foke.1 ga nebom ne \'ij. kad. lnuiti se dice svojim majstorstvorn . kitove i morski ribolov takode su vafoi za ljudski opstanak vazduhu.1lni lnuiti. pa SC zivotinjski duh mozda ne bi vratio u zernlju u nekorn drugom zivotinjskorn telu Da bi se ovo izbeglo. i Fino-Ugrima severne SkandinJvije i Sibira.. Arktik je.

a jos irvasa dobijaju prilikom venC:anja. Ulu je zenski noz sa ostricorn . ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od jove iii krvlju figuricama ljudi. kulturi Samija. objavivisi. Uobicajen simbol u severnoj Kanadi. inuksuka pokazuje prema jezeru. Polarnorn zvezdom. NapraYljen od karnena. duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova. koji su takode uzgajali pripitomljenog irvasa. Ulu je simbol zenstvenosti i uloge zene u inuitskom drustvu SVETI BUBANJ Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine. da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe. srednji i gornji svet Zarnislja se da je svet sacinjen kao neka vrsta kosmickog satora. koji se koristi za secenje platna. Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet GORE )> :0 -I rn 0 )> z )> ulu . Sarni shvataju svet sa razlicitim nivoirna stvarnoati: donji. Centralna osa se opisuje i kao C:etvorostrani stub sveta . koia 5atora predstavlja nebo. a molitve obezbeduju da ona ostane na rnestu tako da se nebo ne srusL Sarni se plase da Polarna zvezda rnoze jednorn da se pomeri. S!MBOLICNI ALATI Dve druge va2:ne stvari u inuitskoj kulturi su inuksuk i KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA Ranije poznati kao Laponci. Sarnija je slozeni kupasti sator iii kata. inuksuk se pojavljuje u ljudskoj formi sa ispruzenim nogama i cesto sluzi navodenju karibua na mesta gde ih je lako uloviti.Iglo sirnbolizuje pocivaliste i psihicki dorn razlicitih strana ljudske prirode Godine 1958 kanadska vlada je registrovala sliku igloa kao zastitini znak. sa ognjistem u sredini. finski nacionalni ep. sto znaci da se u jezeru rnoze naCi riba na istoj udaljenosti na kojoj inuksuk stoji u odnosu na rub jczera. koji rnoze da izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg On predstavlja simbolicnu kartu kosmosa. sa glavom od koze irvasa. prethodnik jurta. finski naucnik. a kada se oni konacno umire dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. tako da svako novo domacinstvo obicno poseduje malo krdo irvasa s kojim braeni par moze da zapocne novi Zivot lrvas se takode cesto povezuje sa simbolikom meseca i sa pogrebnim obredorn i smrcu . pripremanje ko:la i za kuvanje. inace ce umreti jos neko. grupnog i kulturnog identiteta. Za nebo se smatra da je pricvrsceno "severnirn ekserom". do sazveida Velikog medveda na vrhu. sakupio je mitske i magijske pesme koje su prenete kroz vise pokoljenja seljaka. Pesme i sage ovog epa pruzaju vazan uvid u verovanja i predanja samijskih naroda. a stoji na drvenim potpornim stubovima koji su ekvivalent stuba sveta Unutar kate postoji s\·eti prostor u kojern se drzi sveti bubanj . a drianje irvasa je simbol licnog. velike grupe plemena koji govore mnostvom razliCitih dijalekata jednog jezika. Sarni su deo finsko-ugarske rase. . da bi zastitila rad inuitskih umetnika i rezbara. oni su postali vise nomadi Kao sustinski 5amanska kultura. u obliku mesecevog srpa. Sarni koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu. Kelevalu. Sami takode veruju da kada umre Clan porodice telo treba da bude izneto iz Satora kroz boaso iii kuhinju. Irvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. inuksuk znaci "oblicje eoveka" On je putokaz koji vodi lnuite kroz bezlienu tundru. Deci se obicno daje in·as za nicanje prvog zuba i za imendan . Sami su tradicionalno bili lovci i ribari. kako irvasi odumiru. pri cemu centralna osa Drveta sveta prolazi iz korena u donjern svetu. 1835. sto bi dovelo do unistenja zemlje TradicionalnJ nastarnba. Dufa ruka KELEVALA IR VAS Jrvasu pripada centralni znaCaj LI Elias Lenrot. kroz srednji svet svakodnevnog zivota.

DELUJUCI KAO BELEZI VERE. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA. isceljenje iii vizije za njegovu zajednicu S poreklorn u paleolitskom periodu. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA. Kafo da su neki samanski ratnici toliko koncentrisani da mogu da hodaju kroz baraznu vatru i da ostanu neozledeni Psiholoski gledano. NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREivLA.. inspirisan Jungovim povezivanjem 5amanizma sa idejama o ''kolektvnorn nesvesnom" i sve vecem davanju vafoosti putovanju izrneclu razlicitih svetova iii stanja boianskom licnoscu Cesto su te licnosti iz snova umrli preci samana koji ga ob~n·estavaju da je on izabran Neki 5amani imaju nebeske supruge koje ih zovu na put Suocavanje sa sopstvenom smrcu iii putonnje u smrt predsta\·lja sna:i:an simbol samanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno bice i da zi\·i bezgresno uprkos napadima i izazovima zivota . hodanje kroz smrt predstadja sposobnost odbacivanja liC:ne POZIV SMv!ANU Samani mogu da naslede svoju ulogu. iii kao duh odvojen od tela. pokazuju 5amana s rnaskom ptice. pri cernu oni metaforicki umru i zatim se ponovo rode.. "preobraca se" u vuka.. da se penju na nebo u "rnagijskom letu" iii da silaze u podzernni svet da bi se sastali s precirna i razgovarali sa duhovima prirode Mnogi 5amanski sirnboli predstavljaju preobrazenje iii oslobadanje od jedne vrste postojanja u drugu Tradicionalni 5amanizam se danas malo praktikuje. 0 ro ::2 Semene ljuske se obicno koriste za pravljenje samanskih zvecki GORE 5amanizam rnoze da se nacle u korenirna mnogih velikih religija sveta. kao sto je udar groma ili pre:livljavanje neke smrtonosne bolesti.. a znaci "onaj ko zna'' Samani su posvecenici transa. na jugu .. v. zanosnog i izrnenjenog stanja u SAMANSKI LET Za samane kazu da mogu magijski ch lete u obliku zivotinje. Neki dozive snoliko iskustvo komadanja. Francuska. Drugi 5amani mogu biti "pozvani" tako sto ce se u snu sresti sa polubo:Zanskom ili istorije i identiteta.0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE 0 MISLI I MOLITVE.SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI l ZNA1'. z _J <( ::::i f- . a sibirske 5arnanske svestenice jos nose pticju no5nju . sto odraiavaju mnogi simboli Paleolitske pecinske slike u Laskou.. ali jedan talas interesovanja se razvio na Zapadu. U busmanskim crtezima u kamenu. iz kojih mogu da proiziclu pouke. sa bubnjem i kopljem. _J SAMANIZAM Drevna tradicija famanizma podrazumeva ulazak pojedinca u izmenjena stanja svesti da bi mogao da poseti druge nivoe stvarnosti. DOLE u Sibiru.. kojem se smatra da oni napustaju svoje telo. premoscujuci zemlju i nebo. kao i na rubovima mnogih drugih Rec 5aman potice od Tunguza Severnoamericki saman.. tako da ne postoji nista sto maze da se napadne. ali se cesce desava da dozive spontani poziv kao ljudi koje je priroda odabrala Samansko pozivanje je sarno po sebi simbolicna pojava Cesto se dogacla da novog posvecenika pozove skoro srnrtno iskustvo. Na ovaj nacin 5amani mogu da lete kosmosom.. a: c.

Saman rnoze da oponasa radnje i glas zivotinjskog saveznika da bi rnogao da deli njegove percepcije. da bi produbio odnos s tom zivotinjom /l. Susretljivi duhovi zivotinja i predaka mogu se posmatrati kao aspekti C:ovekovog nesvesnog. a ponekad na zveckama iii drugim instrumentima. kao sto je Egipatska knjiga mrtvih i Stari zavet.ubnja predstavlja podclu izrnedu gornjeg i donjeg sveta U svim samanskim kulturama bubanj je simbol odnosa izmedu gornjeg sveta. 'ft s > > z PARALELNI SVETOVI Osnovna samansb kosmologija s.DESNO Tunguski saman iz Sibira nosi kozu i rogove svog duhovnog saveznika. medvedi.l\'ljaju nata koja nas zm·u u drugi nivo stvarnosti. suncu. irvasa. upokojenog 5amana . na primer. Ona \'erovatno simboliwje sposobnost samana da r. iii u prirodi. Saman mo:Ze da napusti sadasnju stvarnost da bi prona5ao mudrost iii znanje u alternativnim stvarnostima. s nogama podignutim u letu. mesecu i zvezdama kao o roc!acima. a 0 oote Samanski bubanj sa stilizovanom slikom konja u trku naslikanom na povrsini biljkama. kofa b. irvasi iii ribe. a mnogi simboli BUBA NJ Koriscen za uvodenje 5amanskog transa. Preko ove veze saman se konacno susrec'e sa svojim dvojnikom iii od nervnog sloma iii se suoce sa smrc'u . s ko1·inu razaovara da " . koji se povezuje sa zenom SAMANSKA PUTOVANJA Simbolicni svet samana moze da bude znacajan ljudima koji pate SAMANSKI SAVEZNIK Saman ima saveznika iii ucitelja u obliku pretka. a nalazirno ih u brezama sa sedarn cvorova sibirskog samanizrna. koji se cesto po\·ezuje sa muskarcem. dolazi do spoznaje preko izmenjenog stanja kojc jc rezultat patnje Lest\·e su sliean simbol. Drrn weta je samanski simbol koji se javlja u mnogim kosmologijama . izmedu zemlje i neba.unosti lz ove perspektive znakcn·i i simboli iz nesvesnog.izgovaraju s prccima.istoji se od tri nivoa iii sveta .frikc. blokira druge culne informacije. srednja zemlja i podzcmni S\'Ct . buduCi da sc u busmanskoj mitologiji pokojnici pretvaraju u antilope Slicne lcteee zivotinje javljaju se u sibirskoj samanskoj mitologiji (i mogu da budu iznir leteceg irvas. predst. zivotinjama.ali neka predanja daju op is cak scdam iii dcvet svctov. centralna Azija. U tradicijama americkih domorodaca izlazak dima kroz rupu kolibe predstavlja puto\·anje dulJJ. koji se susrecu na zivotnom putovanju individualnim bicem.1 Dcda i\ [razJ) bi dobio uputst\·a Neki psiholozi vide direktnu vezu izmec!u paralelnih St\·arnosti sarnana i odnosa izmedu sna i svakodnevnc stv. Tunguski sibirski saman ima zmiju kao duh koji mu pomaze. Za mnoge 5amane postoji dircktna veza izmec!u njih i prirodnog sveta Rornski 5aman prica o zemlji kao o svojoj baki. a tokom 5arnanskog transa opona5a njene gmiiuce pokrete sc odnose na vezu izmec!u njih. bub.nordijski bog Odin.1 Uloga sanuna jeste da napravi spone iii da putuje izmedu o\·ih sntova. koji se vesa na drvo sveta lgdrazil. i donjeg s\·eta iii utrobe. sa ostro fokusiranom pafojom. Sanjanje orla. Bubnjanje ima \'ezc sa praiskonskim zvukom. omogucujuci 5amanu da ude u drugo stanje s\·esti. za koji se ponekad smatra da je puls zemlje Za sarnane Altaja.inj ima narocito sirnbolicko znacenje kao sredstvo kojim se prelazi u izmenjena stanja iii druge svetove Ustaljen ritarn koji se svira na bubnju. darovitost i inteligenciju Za sarnijske 5amane kazu da postaju vukovi. "antilopa transa"je stvor nalik antilopi. rnoze nas pozvati da zauzmemo distanciran pristup. iii cesto zivotinju iii duha prirode koji mu pomaze da dostigne izmenjena stanja i svoju najdublju prirodu.gornji svct. ali i u drugim predanjirna.

tako da je on istinit i vecan Obicno se navodi da je Lao Cu rekao da "tao o kojem moze da se gornri nije vecni tao·· To znaci da se tao odnosi na ono sto prethodi svim vidljivim stvarima (iii "rnnostvu stvari") u prirodi. au modernom dobu interesovanje se prosirilo i na Zapad civilizacija moze da izgradi bolje drustvo. u skladu s ritmo\'ima prirode Dok se na Zapadu srce sagledava kao izvor hrabrosti i ljubavi. tamom i zernljom. napustio civilizaciju i odjahao u pustinju na vodenom biku Na poslednjoj kapiji carstva ubeoen je da ostavi zapis o svojim ucenjima. "' . vise bavi jedinstvorn u kojem eovek zivi u taou i poistovecuje se s njim. U isto vreme. Taoizam je bio utic. povczuje se s hladnocom. odrnah i neminovno priziva stanje "nedobrote·· kao suprotne sile . dovodi do svoje suprotonosti BOZANSKE LICNOSTI Taoizam nije u pocetku imao nikakva staticna verska ucenja. resurse i informacije ogromno je porasla. dok se taoizarn vise bavi zivljenjem u skladu s prirodom stvari kakve one stvarno jesu . za koji kaiu da ga je u Kini osnovao Lao Cu (iii "starac") u VI veku pre n . je bio autor Tao Te Cinga iii 'Tnjige o putu". sa svetloscu. pre nego stremljenje ka ispunjenju niza zelja . Konfucijanizam je eticki pristup zivljenju i vladanju zasnovan na cvrstim principima. e. u kojem svaki pokret sadrzi iii se na kraju pretvara u svoju suprotnost: snaga dovodi do slabosti. a musko do zenskog Jin. ali se vremenom. taoizarn se. sediste pet cula. cim se opise stanje \lobrote''. zbirke aforizama koji se bave prirodom s\·eta i povezanoscu coveeanstva s tom prirodom Centralni princip ovog dela je neakcija ne pasivnost. rastuzen nesposobnoscu naroda da prihvati "put" koji je on predlagao.TAOIZAM 38 Taoizam je religijski i filozofski 0 ukorenjenim u verovanje da · srnislu da se. Lao Cu GORE "Svemocni" pecat Lao Cua. zivot do smrti. i napisao je delo Tao Te C::ing DOLE prirodom zivota. Tako zivljenje prema taou znaci da eovek bude voden najdubljirn putem u prirodi. On se odnosi na izvor obrazaca prirode i na oseku i plimu prirodnih sila. Dok mnogi religijski sisterni sagledavaju raj kao stanje van ljudske zemaljske egzistencije. u trenutku kada je najveea. Ovaj simbol pokazuje da zivot mora da se sagledava kao celina i da ne rnoze da istinski postoji u izolovanirn delovirna. Lao Cu je. simbolizujuci celovitost prirode Savremeni primer ovog principa ocit je u odnosu coveeanstva prema ekologiji planete Na5a sposobnost da upregnemo silu. kao i veliki deo kineske misli. ali ako ne uspemo da spoznamo svoju zavisnost od velike celine zivotinja i prirodnih sila oko sebe nase snage ce na kraju dovcsti do nase smrti Simbol jin/jang pokazuje kako svaka sila. I taoizam i konfuCijanizam su uveliko uticali na kinesku kulturu i istoriju . Simbol jin /jang ukazuje na balansiranje prirodnog zakona iii ciklusa promene.1jan u Kini i Japanu. jang. toplinorn i nebom. Tarnni i svetli delovi orna sirnbola direktno su suprotstavljeni. tao je misticni put koji moze da se prati zivljenjem u stanju jednosta\•nosti. niti je bio vezan za postovanje bo±anstava. zenski princip. TAO I licni i kosrnoloski princip. taoisticki magicni dijagram koji obuzdava kosmicko ci. tao (iii ··put") opisuje nastanak kosmosa i stvaranje sveta. Otkrivanje taoa zavisi od "prainjenja" srca od vecito promenljivih iluzija cula. nego aktivna saoseeajnost s Prema legendi. za Kineze je ono izvor cuvstava. muski princip. sistem. pa ipak se preplicu i medusobno su zavisni: dve male tacke u simbolu pokazuju da svaka suprotna sila sadr±i seme one druge Dn oblika zajedno cine savrsen krug. sagledavanje zirnta onakvog kakav on jeste.. JIN I JANG Za Lao Cua nije postojalo nesto kao cvrsta definicija dobra i zla u z _J < :::i 0 CD Prema predanju. koji se nalazi izrnedu zernaljskog i rajskog postojanja.

lcgao i umro.uijim kincskim \ crc11 . prvi taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i na mesec i tamo savlaaivali sve tajne promene Nasuprot tome.1 pct clcmcn.rnskc hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole sc bozanstYima iii prinosc zrt\C S\"CtiJistim.1 st. Car od ncfrit.1.1.l U kincskoj tradiciji.1 od rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog gospod.111. ukljucujuci mitskog (. sa\rsenstn1 i bcsmrtnost i snutra sc ·rajskirn bmcnom C. takode poznat kao Gospochr neb.111je boz.ffa ursku hijcrarhiju u r. a Yerovalo sc da drzc ncbo Lao Cu je savctovao slcdbcnikc da '·budu rnirni kao planina i da tcku bo \·clib rcb'.1j.ira od ncfrita.1 bio je u dircktnoj \·czi s kineskim c.1.10isticki s\ cstcnici stupaju u \ czu s.1z.1. Sam Lw Cu jc prct\ orcn u boz:rnst\·o i bio jc jcchn od n.1 jc pno stnircno biCe.1. svetoj planini istoka. Poslc st\ aranja kosmos. planinu istoka.1 O\ K. Simbolicno po\·ezane sa pet clcmcnata.wisticki pantcon odr.111 Ku.1jY. taoisticko viaenje sunca bilo je da je rec 0 necem stalnom.1.1 t. On jc sirnbol co\·cb koji jc postao jcdno s. mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye p.l T.10isticb licnost jc mitski P.111jc prcdab Post.1.1stuci.1jsb upran sc smatra!J kopijom orskc \ ladaYine na zemlji. a mnogi su trJzili tao podaecci se u planine da zive LI > 0 samoci Po t.111tcon bozanstav.1znijih taoistickih boc'OY. za koga kahr d.1 iii Taj Sang Lao Cuna.1fizicki ili simbolicki tc. da prinese :lrtnr "' GORE im bozanst\·im.1. uspc\·si tako da stvori bcsmrtno telo koje sc odYaja od fizickog tela prilikom smrti. u kojcm je h.1ju i p.111jima bo sto jc tcorij. one su st.10s bio podcljcn na sile jina i jang.1 Car od ncfrit.1tarski obrcdi da bi SC prikaza)o znaccnjc i funkcionis.1ta i posto\ . njegovo Car od nefrita je bio slavljen kao bozanska glava hijerarhije raja i pakla mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd sc za narod iz\ ode mct.w jc ncsto slicniji narodnoj rcligiji.LEVO Do hrama Biksija na Taj Sa nu.1klu.1 jc sLl\ ljcn cco p.Hom i s prirodom Kao sto jc slucaj sa drvctom s\·ct. cija Se \·c)i(ina obeldava sa pct svctih pL111ina u Kini. Prvi taoisti su se daleko vise interesovali za ono sto maze da se nauci od meseca i njegovih mena . p.l pos\ cecna K. stize se penjuci se uz 7 000 stepenika "Rajskog stepenista'· tc)o je postalo S\"Ct.l koja SU njim.1lc unutar cetiri strane s\·et.1 i u ccntru carstY. . a narocito prostor koji lezi izmedu neba i zemlje Pan Ku je zivco 18 hiljada godina.1lnc praYde i zastitnik Co\CCJnSt\". nhcwni dadar nebesa i podzemnog s\·cta Z. svakodnevno r.u od ncfrita je gL1\ni dclitelj mor.10istickom verovanju pLrnine su srcdst\·o komunikacijc sa besmrtnicima bko jc postajao popuLu. a t.w s.1hr da jc Ju Huang. mcs. koji je zatim uzeo dleto i cekic i poceo da klcsc ost.1.111.1zu da jc Lw Cu bio jcdn. r.1 Kinczc ncfrit simbolizujc plcmstHi.10 pra\·a bofanstva.1 taom. mcdudclovanje ovih suprotstadjcnih principa dovelo je do stvaranja Pan Ku.1tak sYet.1 putcm PAN KU l PET SVET!H PL:\N!N:\ Druga nzn. a sam car sc jednom godisnje peo na nh najsntije planine.1dine. po zavrsetku zadatka. SASVIM GORE Simbol jin/jang predstavlja beskrajnu igru suprotnih svojstava u prirodi TAO I MESEC Prema nekim tekstovima. a kada jc. Taj $. One su se posto\·ale k. one povezuju gornji i donji SYet Svetc planinc su mesta hodocasca.

1 se slede iHesni zakoni i ispunjavaju drust\·ene i eticke odgovornosti.1 i predstadja manifostaciju sunc. boga majrnuna koji predstadja odanost. prava prirod. eakra (iii disk) protiv zlih sila notdi. .1. jasu Garudu. bcz ustaljenog niza \Crov. sto je princip nalik na t. a simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan zenske joni). L1zu da je on. hrabrost i posvccenost.1vlja vlast. LI podne i na z.1\·a harmoniju kosrnos.1 neprornenji\·c sustine indi\·idu. sto predstavlja suncani disk i stvaranje i kontinuitet kosmosa. i terrnin je koji se koristi za opis nhovnog trojst\·a LI hinduizmu: "Brania (Tvorac)._.Braman koje jc beskrajno i vccno. tvorca svetlosti.HINDUIZAM 40 Bez pojedin. hinduizam obL1hvata Il1110StYCl \·Cro\·anja i obrcd.ulicite forme. Tulasi (slatki bosiljak) je sveta biljka za Visnua i cuva se u hramovima njemu posvecenim.1ga). u njih spadaju Rama.1 i prisutan je LI svim stvarima kao atman. simbolizuje svetu mudrost i obilje GORE z < . (etiri glave koje gledaju na cetiri strane) predstavlja urarnotefojucu silu koja povezuje Visnua. Vi5nu plovi ru iskonskirn \·odarna. a njeni listovi se koriste kod svetih s\·ecanosti. Razigrani Siva se obieno prikazuje sa cetiri ruke koje su okruzene krugom plamena. postoje sarno dva poznata hrama koji su posveceni iskljucirn njemu.10. Siva predstadja ne samo unistenje.wljajuci neke aspekte bofanskog Shodno tome. mnogi Hindusi ne priznaju termin hinduizam kao opis s\·oje religije. bas kao sto sered pojavljuje iz haosa i kao sto novi zivot dolazi posle smrti . La ks mi. Hanumana. dui. Br. 0 Medutim.. poprimio deset inkarnacija. \'ISNU Takode zvan CLI\·ar. Visnu odrz. Visnu (Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna Tvorac (ponekad prikazivan SJ.1 aL1toriteta. boginju blagostanja s.1 cetiri ruke TRIMURTI Rec trimurti na sanskritu znaci "posedovanje tri oblika.rnja iii dogmi i bez ikakvog iz\·or. Kao Nataradza.1sterivanje demoru.. U svakodnen1om zivotLI on se prevodi kao obawza d. Siva je takode vrhovni Cetiri glave Brahme predstavljaju C:etiri strane sveta postoji podela izmedu svetovnog i rcligijskog zivota. boga sreee i mudrosti. koji su cnsto utkani u tlo i kulturu Indijc i'vledu \·clikim svetskim religijam. dok se Siva i Vi5nu slave kao glavna bofanstva Visnu i njegova supruga. onaj ko silazi . nego i obnovu. predst.1cnog istorijskog Vl B RAi\!AN U hinduskoj misli postoji jedno nhon10 biee .1 cetiri glarna simbob su fonka (iii skoljka).1 hinduiz. gospodara mraka.1111an jc izvor zivota.. i Laksrni. gada (iii tolj. postojc mnogi bogovi i boginje LI hindL1skorn p.1!11og zirng bi ca Bas kao sto sva zi\·a biea predstavljaju sicusne delove kosrnosa. i Sivu. Njegov.1 koje snkodncn10 prelazi ncbo u tri krupna koraka. SIVA Bohnstvo suprotstavljenih i cesto kontradiktornih karakteristika. ).1lasku. (doslorno . tako da za mnoge Hinduse ne GORE i pad ma (iii lotos) kao sirnbol reinkarnacije. LI s\·itanje. ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn slona.a 5\·et. 0 osni\·ac. spavajuCi na zmiji Ananti. koje sc porninjLI kao ··avatari .rnteonu.1. tako Branun poprima r. koja Se koristi ZJ. kao i asketski jogi. kao CLivar S\'eta. Krisna i Buda Kao gospodar kosmosa.un je trcci po bro ju sledbenika ( koji L1gLm10m zi\·e u Indiji i Nepalu) Ganes. bog sa slonovskom glavom. orla koji simbolizuje mudrost koja se postize otvorenim umom LEVO bog rnuske snage. Iako je Brann va±an. gornreci umesto toga o sanatani darmi \·ccitoj religiji iii zakonu Slozena sanskritska ree danna odnosi se na prirodne nepromenjive zakone koji odrfavaju kosmos i drze ga LI fJ\ r. on je gospodar opsteg plesa stvaranja i unistenja preko kojih odr±ava ravnotefo kosmosa. koja predst.

svecanost svetlosti. Organizuju se i hodoeasca svetim rnestima u Hirnalajima. narocito planini Kailas.Cnski princip.111u i m.ju dugovi. slog aum simbolicna je predstava Bramana Opisuje se u Upani5adama (svetim tekstovima hinduizrna) kao zvuk koji stvara i odrfava kosmos. krave su glavne za indijsku poljoprivredu.1kode garantuje mudrost preobrazenja Siva se ponekad prikazujc kako j.oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti) podrazumeva simbolicko prinosenje svetlosti da bi se predstavio trijumf dobra nad zlom obucen u pepeo i zirntinjske koze Njegorn trece oko (cakra u sredini ceL1) moze da unisti vatrom sve koji ga poglechju.rndija. koji su tJ.1CJ. pa z. a smatra se da se njegovim izgovororn sazima ceo kosmos (proslost. s. gde su odabrana porodicna boianstva predstavljena u obliku slika iii kipova. DNEVNA MOLITVA z 0 c N > s: Pudia iii dncvn. prosl. u stvari. koja se obicno prikazuje s crnim jczikom. vreme kada SC pl. dinamicna zin1todavalacka energija kosmosa koja aktivira stvaralastvo.1kti drugi bogovi ostaju pasirni i bez motivacije Sakti SC budenje. personifikacij. plesa i drarne i daju priliku porodicarna i prijateljirna da dodu zajedno. Boginja Kali. simbol moci i muskosti.1ma) i plerom. u martu.rnje i z.1tr.1 obalama G. drugu surovu i strahovitu. SVECANOSTI Hinduska godina sadrii rnnogo sveeanosti kojima se obelefavaju dogaclaji iz zivota boianstava iii se slavi prornena godisnjih doba . koji predstavljaju tri boga (Bramu. iako se molitva koju rndi svestenik takocle de5ava dva puta dnevno u mandiru (hramu). njihovo mleko je vazan izvor hrane dok se volovi koriste za vucenje pluga. A. san. Sve ove sveeanosti su vesele. sa mnogo muzike. znanje i delanjc Aurn se koristi kao mantra kod meditacije i prilikom svete ceremonije . bez S.ine svoje prirode.rod. ciklusa ponon10g rodenja.:ito nije cudo sto se slaye kao svete. predstavlja prvu stranu SLOG A. vclike reke lndije su \·azan izn1r zi\ota i energije. DOLE U zemlji neline i prasine.ana deli vernicirna. Dajvali.1li t.UM U sanskritskoj kaligrafiji misticni Siva.. dok Parvati. Sivina supruga. kosmicki je simbol zivota. spavanje i KR AVA U hinduizmu krava se smatra svetom i klanje krave se smatra strasnim zlocinom. N. sada5njost i buducnost) Ovaj zvuk sadrzi. jednu neznu i srnirenu. Dajvali (u oktobru iii novembru) obelefava GANG non1 godinu.1se belog bika.ispekt bofanskog Sakti je Z. ostrim zubima i \·encem lobanja. nago\·estava nm· poeetJ.:iju mnostvorn svetiljki SYec.rnost Holi.:i zetn1 zita i veoma jc radosnJ.:i razbacivanje pepela pokojnika.uifotlucima (kao sto je posipanje nJ.1 1·elikim \ . omogucujuci tako sejanje :Zita . U i M. orasi iii slatkisi) bofanst\·u radi blagoslova. a Varanasi se smatra povoljnim mes tom za kremir. koji se cesto pojavljuje u svetilistima ovog boga SA KT I Sakti je jos jedan vafan . zelju. koja se slavi kao boginja Ganga.1 konfet. Ovo podrazumeva osvetljavanje pet bofanstava od strane svestenika.1 rnolitva obicno se obavlja kod kuce i glavni je oblik hinduske molitve.1\'lj. Kod kuce se molit\·a odrfava na svetom rnestu. Visnua i Sivu) koji kontrolisu zivot Oni zakode simbolizuju tri ljudska stanja. GORE cesto Simbol aum predstavlja sveti zvuk stvaranja sveta prikazuje kako grli Sirn i irna cfre str.clanje od samsare. NajvainijJ. Simboli plodnosti i izobilja. smrti i ponovnog rooenja . a tece preko Indije od izrnra u Hinulajima. ciste i krecc kuee i os\·etlja1·. koji igra u krugu plamena.k i predstavljJ.nost poznata kao arti . mcdu njima je Gang. Na hodocasca se ide u Varanasi (pcn·ezan sa Sivom) 11. Odrfavana u east boginje Laksrni.kode sveti. gde kazu da Siva sedi i meditira. koji su poznati kao murtis U mandiru se odrfava veoma ritualizonna s\·eCJ. U nekirn delovima zemlje. najrasirenija je svecanost koja se slavi u lndiji. kao i tri srnjstva.i je potonje strane.:inga da bi se narod okupao u svetim vodama reke Veruje se da Gang ornogucuje oslobJ. simbolizujuCi trijumf do bra nad zlorn. a zatim se ta hr. . tri glasa. zakolutanim ocirna. koji kruzi lampama ispred centralnog bofanstva dok vernici pevaju pesrnu iz svetog pisma Na kraju sveeanosti dolazi do simbolicnog prinosenja hrane (kao sto je voce.

. iz samilosti. od kojih svaki ima svog Budu. koristio je ovaj cin kao simbol odluke da se odrekne sveta Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta· Gautama. Buda je odlucio. otelotvorenje saosecanja i milosti BUDISTICKA KOSMOLOGIJA Za razliku od zapadnjackog videnja kosmosa koje tcce od pocetka do kraja. Odrastao kao princ. Buda beskrajne svetlosti i cuvar Zapada. drevni simbol koji prethodi nemackim nacistima ooLE dobio posto je postigao duhovno sarnoostvarenje ili "prosvecenje ·. osnivac budizrna. Prvu besedu je odriao maloj grupi ucenika u Sarnatu. nego mogu da predstadjaju bude u raznim inkarnacijama Jedan od takvih je Amitaba. rodio se na granici izmedu Nepala i severne Indije Buda iii Probudeni je titula koju je poducavajuci . Budizam se ne zasniva na verovanju u Boga. neki centralni autoritet iii opste prilwaceno sveto pisrno Nikada ne zahtevajuci podanicku pokornost od svojih sledbenika. postajuci otelotovorenje savrsene rnudrosti i sarnilosti.BUDIZAM 1Vl simbolizujuci mnoga od njegovih osnovnih ucenja. nego i na sistemc sveta . niti on ima ustaljeno vjeruju.sto znaci oslobodenje od samsare (ciklusa ponovnog radanja) . budisticka kosrnologija je ciklii:na. nestati i biti zamenjeni novim poretkom Neki budisti takode veruju da postoje bezbrojni sisterni sveta koji postoje istovremeno. SPASITELJI Dok se neke forme budizma koncentri5u na licno spasenje. a neki od njih imaju imena i s kojima se moze komunicirati Tako budisticke ikone ne predstavljaju UYek istorijskog Budu Gautamu (koji se pominje i kao Sakjamuni Buda). ucenja koja obja5njavaju prirodu patnje i kako da se ona okonca . postoji i put koji su budisti pominjali kao "put spasitelja': Spasitelj je ucenik budizma (rnuski iii zenski) koji je sposoban da postigne nirvanu . Ovaj put podrazumeva disciplinu rnisljenja i delovanja i potvrduje nacin zivota koji ne ieli nikoga da ponedi Buda je osnovao monasku sangu (sabor) sa zadatkom da cuva i siri njegovo ucenje. da ostatak zivota provede GORE opredeljuje za ostanak u fizickom svetu da bi pomogao drugim. Gaunama se odrekao svog bogatstva i napustio je porodicu u potrazi za uzrokom patnje u zivotu. ukljucujuci obrnutu svastiku (kukasti krst). koji se obicno prikazuje kako sedi u zapadnjackom stilu. Iako vise nije bio vezan za fizicki svet. znanja i istine . Posle mnogo godina koje je proveo kao lutajuci isposnik.ali se Otisak Budinog stopala ukrasen budistickim simbolima. budizam koegzistira sa lokalnim religijskirn tradicijama i darovao nam je bogatu tradiciju sa raznolikim simbolima i mitskirn misljenjem BUDIN ZIVOT Zivotna prica Sidarte Gau tame predstavlja temelj budizma. potpunim samoodricanjem i beskrajnom samiloscu. Tu se prosvetlio i doziveo je nirvanu .1 Na paliju (jeziku koji je nastao iz sanskrita). dobrodusna buduea licnost. smrti i ponovnog rodenja). Indija. koji se cesto prikazuje s lotosom u ruci i u drustvu pauna 0 z < -' ::J I0: CL Vl -' Vl Kada je Buda sisao kosu. cesto prikazani kako sede iii leze da bi pokazali srnju stalnu vezu sa covecanstvom i\!edu najvainijim spasiteljima su Majtreja ( Majlaj u Kini).blazeno stanje saYrsenog mira. i A\·alokajtisvara (Guan Jin u Kini). oceki\·ani mesija budizma. ukljucujuci potrebu za velikim trudom. rec bodisatva (spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina istine i mudrosti" Spasitelji se razlikuju od Bude po opustenoj pozi. Oni ce nastati. zakljucio je da ni predavanje zadovoljstvima ni krajnja uzdrianost ne daju odgovor. gde je ucio C:etiri plemenite istine i Osmostruki put. pa je seo da razmislja o o\·orn problemu pod drvetom prosvecenja u selu Bodgaja. Ona ne samo da se primenjuje na ljudski zivot (beskrajni ciklus rodenja.

kao StO SU GORE Zlatna darma-cakra.1zumcv. Otisci Budinih stopala su takode ukraseni simbolima kao StO SU ribc. l\. tibetanski budizarn karakterise panteon buda i spasitclja. skoljka. njegova majka je usnila kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio je odavno predskazan.. . ZEN BUDIZAM Zen budiz. pa su tumaci uzimali ovaj san kao najavu njegovog predstojec'eg dolaska.snjih SC d.1ciju..:i koje sc prosirio Ponekad poziut kao Vadirajana (dijamantsko iii sredstrn munjc ). ukoliko slcdc kaligrafija. a slonovi se zovu "rusitelji prepreka'.1 kao sto jc osmopJ. pon. Tibet njiho\c osobinc i atribute 1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze duboreze kopij..1 stv. hram D:Zokang.utcfakti i umetnicka dela. kralj bogova.1pstraktnih crtcfa nalik tocku)..rnkc. caj.STU PA Jedan od najvainijih i najprepoznatljivijih simbola budizma je stupa.1ti prisustvo S\ete licnosti iii bozanst\·a. stoji izmeou dva kipa jelena.wlj. dok relikvije koje sadrzi predstavljaju seme zivota. za neke od njih (pozn. tocak sa osam palaca koji simbolizuje ucenja Bude.1 Budinog stopJ. kao i mnogi fo·opisni obredi.oc. koji simbolizuje Budin z.1. Kazu da je jedan okret u smeru kazaljke sata jednakjednoj izgovorenoj molitvi Veliki molitveni tockovi nalaze se van budistickih svetilista. u Sarnatu. a zi\·e na zcmlji kao spasitelji Obredna pr. jednosta\ no st i ustaljenu SLON I BUDA Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o njegovoj velicini Dok je bila trudna..hle koriste se za koncentrisanje misli ru medit.la. a stupe su u pocetku bile pogrebne humke koje su sadriavale svete ostatke Bude iii njegovih glavnih ucenika (od kojih su neki postigli prosvecenje) Osim sto je simbol Bude i njegovog konacnog oslobodenja od samsare. dij.uanje mandala (. predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i snagu . saksija i kruna Smatra Budine korakc. svetsko jaje .i\'Jja GORE Viseslojni simbol stupe red. sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa slonovskom glavom. Lasa.1ksa podr.1) Figurice i rnam.. slikarstrn i poezija. koji sazinuju S\ nernen.oreji i Japanu. U drevnim tekstovima rec stupa znacila je .111untsko zcz]o. takode postici prosveeenje TIBETANSKI BUDIZAi\! Budinm nastoji da se pribgodi razlicitim zemljam.1 uspost. Stupe su se kasnije razvile u rnesta za molitavu.rnskc llll1Ctnicke formc. Kupola obicno pociva na cetntastorn tronu.nlj. (arhetipski simbol stvaranja sveta) i rnajcinsku utrobu. pa eak i borilacke YcStine.K BUDINOG STOPALA U budizmu (i u hinduizmu) otisci stop.:i ec pos\cecnici.1kon. koji se tipicno povezuje sa cetiri strane sveta. cesto sa budistickim simbolim. predstavljajuc'i Budinu prvu besedu u Parku jelena.rnje c\eca i basta. sto znaCi da kupola neba poCiva na zemlji . StO proccduru S\ C MOLITVENI TOCAK Bubanj koji se vrti sa upisanim molitvama poznatje kao molitveni tocak.rnjc mantra i iz\·odenje c mudra (simbolickih pokreta rukam. vrh . tradicija zena uticala jc na kinesko-jap. ona se tipicno sastoji od kupole (anda).1la mogu prcdst.lte kao lame) veruje se da su reinkarnacijc svetih ucitelja iz predJ. koja simbolizuje i . kao i aranzir. Vainost ziYih ucitelja poscbno se ruglasavJ. a ponekad su gradene da bi se slavili vaini dogadaji OTISA. Ganesu U budizmu se slon ponekad koristi kao simbol Bude.rn1 karakteri5u prostor i jednostavnost Razvijena u Kini. U indijskoj kulturi beli slon je breg Indra. stupa je i kosmicki simboL Iako ima mnogo arhitektonskih varijacija. skup. a vrte ih hodocasnici dok hodaju oko svetilista.1 i kulturarna n.rni tocak. S\astika.

·ere.· sin. simbol jedinst\«1 eoveka i Bog.·ce:i:ic) u zidu koji je okrenut pre ma Jerusalimu Najstarija svetska monoteisticka religija. e. godine n .1 ima z _J <( 0 OBECANA ZEJ\!LJA Istorija judaizma ukorenjena je u lzrael.· odnos prema Bogu. jednog od l 2 plemena lzr.1 Ovaj hram je obnavljan mnogo puta.lti i\[ojsiju na Sin. Davida. svici Tore se drze u specijalnom ormaricu iii udubljenju (poznatom kao zavetni ko.:ima koji je dok ga na kraju nije razorio rirnski car Tit. tc grudni oklop i krunu.1snja iii duhonu dimenzij. grad 11.:ijskog gori kada je izrndio Jenejski narod iz ropstva u Egiptu (Izgon) u Han.rni Boziji JEVREJSKI MISTICIZAM Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni.1jveccg izrailjskog kralja. nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti). a zauznat trcba da sc dr'±c 0 sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj Bo:i:ijih zakon.1 sarnog sveta. Kabala. moze trajJti i godinu dana da sc ona ispise Svaki svitak inn rerncn koji ga drzi kada se savije.1br.1 pristupi visim carstvinu SvJka si1ugog. najuticajnija nit jevrejskog misticizma. Jenejska s\·eta pisrna kazuju kako jc Bog sklopio z. a za njih se .·eruje da sadrze sva Bozija ucenja kako su Sofar je ovnujski rog koji se koristi u jevrejskim obredima On podseca na pricu o Avramu i lsaiji i znakje Bozije milosti ooLE Posle rusenja hrama. iii sporazum. judaizam ima kontinuitet tradicije oko-+ 000 godina Naziv '·judaiz. koji se citaju sa podignute platforme radi ukazivanja postovanja Lampa stalno gori kao simbol zaveta koji je jevrejski narod sklopio s Bog om GORE niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr Tora) 11..jan . a Zavetni kovceg je simbol lzgona sa Avram om: dace njegovi potornci biti iz. sa srebrnim pokazivacem koji se koristi prilikom citanja da bi se izbeglo dodirivanje pergamenta prstom Jedan od najsvetijih sirnbola judaizma.1. ona je jedan od najvainijih simbola judaizma. Solomon.ivet. zemlju koju je Bog obccao Anamu gorL Vise od riznicc zakona i prica..·ot An.1 jedan je od najvainijih aspekata jevrejske . potice od plernena Juda. sagradio hram. obecanu zemlju Vise od obicnog mesta. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i tetragramaton (JHVH) . Tora sc saglcdava kao unutr.1111 . sredstvo prcko kojeg pojedinac rnoze d. Zid placa (iii Zapadni zid) poslednji je ostatak hrama i mesto hodoeasca i rnolitve zaJevreje celoga sveta SINA. Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji sacinjava najdublju stvarnost. deo etnickog identiteta jcvrcjskog narod.. narocito jc znab.1 J erusalim.1ilj.:i Ovi zakoni su d. lstocni zid svake sinagoge sadrzi svitke Tore. Prvih pet knjiga jevrejske Biblije poznato je kao Petoknjizje iii Tora.111 zi.1 kojem je TorJ ispisana na hebrcjskom rukom vestog pisara. Jevreji SU bili poznat kao otac jcvrejskog naroda i njego.in (Izrael). ali je za judaizam sustinski '"12. 70 . crkvenobesedni i tajni iii misticni Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode. alegorijski. Tu je Davi do.GOGA TORA Proucavanje s\•etog pism. koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku.JUDAIZAM 44 narod. GORE rasejani sirom Rimskog carst\•a. zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac mora da proae da bi dosegao Boziji izvor.

a koje se pominje kao "ime" na nata kuce (obicno pred sw prostorije osim kupatila i toaleta). Ortodoksni Jeneji tipicno nose male kape (jarmulke) da bi pokazali srnju pokornost bogu Talit je odevni deo sa resama obicno plast iii 5al .1pisani u Tciri: Ros has. Reci Seme su ispisane na sitnim svicima i smestene su u kutijice (tefiline).rnjem luane centralni su dco jcnejske vere. ali je ono bilo toliko sveto da nije moglo da se izgo\·ara n. sto je pozi\' 1urodu da se pokaje i da novu godinu pocne iznova. Tokom molitve radnim danima ortodoksni jevrejski muskarci nose tefiline privezane za celo.1she jede se samo pogac<1 (rnacoh).Jorn kipur (Dan pokajanja). koji su simboli dasti Za stap se takode verovalo da ima cudotvorna svojstva (kao carobni stapic. vecina to postize noseci periku na javnim rnestima Herne Ros hasane.1 je Mojsije na Sinajskoj gori dobio zakon na dva kamena. ornujski rog. u z1uk seeanja na lzgon. kako su z. SVECANOSTI Jevrejska istorija i obrazovanje otelotvoreni su u svecanostima na kojima se predanja . poznat kao Deset Boi:ijih zapovesti. ne irn. osluskujuci vreme kada su reci scme bile urezivane u dovratke. kada je dozvolio Axrarnu da zrtvujc ovna umesto Isaije Postoje tri glavna znrka fojara. kao i u jevrejske kuce. prva Hpovest . koji je zajednicki mnogim tradicijama). San10t ( Dul10\·i) i Sukot (Pr.rna (jenejska Ncn·a godi1u). koji se na nacionalnoj zastavi pojavljuje od 1948 godine. Svaka sinagoga ima i lampu koja stalno gori pred za\ etnim kovceiicem kao simbol vecite svetlosti Bozije koja obasjava tamu neznanja kao stalni podsetnik na Bozije sveprisustvo c ':i > N ZAKONI I OBICAJI Kazu d. koja na hebrejskom daju pram Bozije ime. verovanja nalazi se Serna. Pasha ( Uskrs). iii Adonaj ("Gospod'') Kada se dodaju samoglasnici. gde se sluzba odrfava subotom l\luskarci i i:ene zauzimaju odnijen prostor.1 Boziju milost. Mojsiju se otkrilo Bozije ime.ljubav prema Bogu. simbolicnog jela i pevanja. sa izuzetkom mufa koji jedino moze da uziva u njihornj seksualnosti. koje neki hriscani prernde kao Jehova Tetragramaton je ugraviran na Aronov stap i na Solomonov prsten. dobija se ime Jalwe. Ovaj rog je podsecanje n. potice od sestostranog stita koji je David nosio protiv Golijata Beli deo gornjeg i crni deo donjeg trougla simbolizuju jedinstvo suprotnosti (ha 5em ). koji kaze da rese sa pLwom trakom treba prikaciti na donje rublje kao podsecanje na Bozije zapovesti Od tvrdokornih Jevrejki se zahteva da pokriju kosu u prisustvu muskaraca.1juci nernena da peku obican hleb Gorke tra\·e simbolizuju ropst\·o u Egiptu. kada su lzrailjci rnorali u iurbi da napuste Egipat. H. Postoji pet velikih svecanosti iii daru strahopostonnja. V. levu ruku i 5aku Svici Seme se takode stavljaju u kutijice zvane "mezuze''. duva se ZJ. koje se nikada ne izgovara nag las .:i za vrcrnc Ros hasane oni se pon.1znik senica). gde se prouca\·a S\'eto pismo i gde deca uce hebrejski i citaju Toru: i dom molitve. TETRAGRAJ\IAT ON Prema predanju.1glas Tetragramaton sadri:i cetiri slova. au skladu sa Drugom zapo\·escu obicno nema nikab·ih slika ljudi iii zivotinja. Davidova zvezda je danas simbol drzave lzrael. Kazu da ova sestokraka zvezda. sa m1wgo sim bola povezanih s njima Zakoni koji dadaju konzunir. ( 15:38-39).1jednica moi:e sastajati bilo kojim povodom: dom nauke.1djaju I 00 puta . urezan Bozijim prstom > $: u sustini jevrejskog prenose pomocu priea. H.J. On se cesto upisuje na amajlije i na plocice u sinagogi.koji nose jevrejski muskarci On se odnosi na odlornak iz Knjige brojeva DAVIDOVA ZVEZDA Jedan od najprepoznatljivijih znakova judaizma. a jagnjeca kost simbolizuje darove koji bi sc za Pashu nosili u Jerusalim U fojar. sa kaisinu iii trakama.oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs) simbolicni obrok ukljucuje gorke trave i pogacu u znak secanja na ropstvo u Egiptu sinagoge su postale centar zivota jevrejske zajednice Sinagoga ima tri glavne fonkcije: ona je dom okupljanja u kojem se jeHejska z. koja se dobija od dva trougla koji se meousobno zahvataju. u kabalizmu se za tetragramaton verovalo da znaci zirnt i da ima magijske i isceliteljske moci. Za Heme P. a za Solomonov prsten se go\·orilo da mu daje bo:Zanske moci. koje se prikuca\·aju ooLE Tetragramaton daje pravo Bozije ime na hebrejskom jeziku. akcija.

hriscanstvo slova ksi i ro i koji je obecao · pobedu njegove vojske. mnogi ljudi u tom kraju su drfali dobri pastir. Vl .. Isus se pominje kao do bar pastir koji GORE Krst na barjaku na litijama iii krst koji se sastoji od grckih slova ksi i ro. vra(a jagnje u tor. postajuci tako i kosmicki i suncani simboL Kafo da je Kruna od trnja je hriscanski simbol raspeca ovce. cini osnov hriscanske teologije kako se kazuje u jevandeljima (sto znaci "blagovesti") Novog zaveta. cekic i cavli kojima je prikucan za krst. sto simbolizuje njegovu sposobnost da spasava izgubljene duse. Bizancijum. Zasniva se na akrostihu: pocetna slova grckih reci za lsusa Hrista. Boziji sin.. lsusov zivot. dok trouglasti oblik u sredini predstavlja Trojstvo i njegovu nedodi rljivost je najrasirenija svetska religija Proizasavsi iz judaizma. tajnom sastajalistu kada su hriseani u Rimu bili progonjeni zbog vere. Isus se cesto prikazuje s jagnjetom nabacenirn na rame. od poniznog rodenja od Marije Device do raspeca. sto na grckom znaci riba . simbolizujuci irtvu koju je podneo. smrti i vaskrsenja.HRISCANSTVO fVl Skupa sa islamom. ponekad zatvorena krugom. dok se on pominje i kao "jagnje Bozije". On takode nosi pastirski stap. a svrha im je da pobude emocionalni odgovor na Isuso\'e patnje OVCE I PASTIRI Isus se uveliko oslanjao na zavieajnu zemlju i kulturu kada je rec o simbolima koje je koristio u S\'Ojim ucenjima Na primer. Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju se ihtus. Hrist je takode govorio za srnje apostole da su ''ribolovci ljudi". prestonica Istocnog rirnskog carstva. ali njeno centralno ucenje je da je Isus od Nazareta. kao i podseeanje na Hrista TROJSTVO Iako je hriscanstvo monoteisticko. hriscani veruju da se Bog lsus razapet na krstu glavni je hriscanski motiv GORE GORE Jedan od najstarijih tajnih simbola za Hrista rimski car Konstantin I doziveo viziju krsta koji se sastojao od -' l . ceo simbol oznacava vecnost. kruna od trnja. bic. posle eega je on pre5ao u hriscanstvo. U njih spadaju krst na kojem je Hrist umro. a nalazi se na grobovirna u rimskim katakombama . koplje koje su rimski vojnici upotrebili da ga probodu i merdevine kojima je spusten sa krsta Od XIV veka ovi predmeti su postali centar snazne posvecenosti kod nekih hriseana. X (ksi) i P (ro) Ova slova se obicno upisuju jedno iznad drugoga. dugo oeekivani mesija ciji SU . pa je poredenje Isusa sa pastirom i njegovih sledbenika sa stadom kljucna metafora U Jevandelju po Jovanu.. HRISTOVI SIMBOLI Hriscanstvo uzima ime od grckog prevoda hebrejske reci "mesija" (miropomazani ). koje je simbol Hrista kao Spasitelja. koji su usvojile vladike i koji je postao simbol njihove pastirske vlasti nad vernicima. DOLE ISUS.. U hriscanskoj ikonografiji. preimenovana je u KonstJntinopolj (Carigrad) i postala je centar Istocnopravoslavne hriseanske crkve .. Drugi simboli koji se povezuju sa Hristom jesu predmeti vezani za Hristovo stradanje (ili raspeee). Hrist je naziv koji je lsus dobio od sledbenika i simbolizuje se na vise nacina Riha je jedan od prvih hrisbnskih simbola. jevrejskog roda.J ::::i f- a: Q. GORE 0 z <( TROLUCNI U KRAS Ovaj geometrijski oblik cesto se koristi da izrazi Trojstvo.starom. umiruci da bi gresi coveeanstva mogli da budu oprosteni. ona ima mnogo razlicitih predanja.. Obuhvatajuci tri Iuka koji se meousobno zahvataju. dok su prvi hriscanski oci vernike nazivali piskuli (ribe) Jos jedan od najranijih simbola za Hrista jeste krst sastavljen od inicijala za Hristovo ime na grckom. ee vratiti zabludele pravom odnosu prema Bogu.J 0 ro dolazak predskazali 2 Vl proroci Starog zaveta ..

Gavrilom i Urilom EVHARISTIJA Vecina crkava odrfava sluzbu poznatu kao evharistija. a S\·eti duh silazi na zemlju u obliku golubice i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda . Lav. zena obucena u sunce. narocito u Rimokatolickoj crkvi. Devica je i sama postala simbol i slavi se kao Bozija majka Slika Device Marije. golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha. Prema_Jovanu Krstitelju. kao i vizije starozavetnih proroka Danila i Jezekilja. izgleda. crvenu ruzu (Isusove muke). 47 :r: > z \/) < 0 pokarnje na tri razliCita nacina . Bik i Skorpija. strogo govoreci ona znaci "grupa \'ernika" iii onih koji se okupljaju u Isusovo ime . da bi obj. i Jovan . koji predstavljaju njenu nevinost. To je obrok koji je lsus podelio sa svojih dvanaest ucenika pre L .isnio ovaj koncept: bas kao sto je svaki list poseban. Ona takooe nosi plavi plast koji je povezuje s nebom. sto podseca na lsusovu smrt. koji prcdstadjaju meso i krv lsusovu.wlja celinu za sebe. koji je simbol nevinosti. Marka s lavom. sa neba. gde sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha ("). Sin i Sveti duh . evharistija podrazumeva deljenje hleba i vina. ukljueujuci krin i belu ruiu. a Marija stoji na mladom mesecu. pri cemu plast znaci zastitu a njegova boja nju povezuje sa nebom i carstvom nebeskim. U hriscanskoj ikonograiiji. Ova trostruka priroda Boga poznata je kao Trojstvo lako svaki aspekt Trojstva predst. U znak kaznjavanja pokvarenosti eovecanstva Bog je poslao potop. svaki je isto tako deo Boga i jedno bofanstvo.vi kao odabrana majka za svetog Boiijeg sina. ali i kao misa iii sveto pricesce. CETIRI JEVANDELISTA Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta Mateja. gde je . simbol razaranja ali i prociscenja. Cestiti Noje bio je upozoren i sagradio je barku na kojoj su spaseni njegova porodica i po jedan par svih zivotinja Kaci je kisa prestala. povezuju Mateju anaelom. Devica Marija se s!J. Trojstvo je bilo prisutno na Isusovom krstenju: Sin u vodi. koristimo za opis zdanja u kojem se odvija lupsenja Kao i poslednja vecera. biljku sa jednom stabljikom i tri lista. mcsec i venac od dvanaest zwzda. povezan sa apokaliptienom vizijom opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ). tako je u isto vreme i sastavni deo biljke. i mjesec pod nogama njezinijem. kao i sunce. Luku s volom i Jovana sa orlom zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~v·~''"'C'" znakovima Vodolija. sa cetiri strane sa cetiri elementa.GOLUBICA U judejskoj i hriscanskoj kulturi. koji je. Marija se predstavlja mnostvom sirnbola. Noje je poslao golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. opsteg simbola hriseanstva. Marko.. Drugi simboli njene svetosti i nevinosti ukljucuju ogradenu bastu.poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja. kao i sa arhanoelima Rafailom. da bi se proslavila uspomena na poslednju veceru. golubica s maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje milost Boziju. kao i s vodama krstenja. zatvorenu kapiju i ogledalo Ona se obicno prikazuje sa oreolom (u hriscanskoj ikonografiji simbol boianstva i uzvisenosti) i obucena u plavi plast. Tradicionalno. Otac izgovara reci odobravanjJ. na kojoj se vidi sa oreolom u kojem ima dvanaest zvezda Ova slika prikazuje bezgresno zacece. UV veku sveti Patrik je koristio detelinu.kao Otac.. da bi se simbolizovalo uzimanje HristoYOg teb iii sustine DEVICA MARIJA Takode poznata kao Bogorodica. crkve se grade u obliku krsta.. hriscansko bogosluienje. GORE CRKVA Iako rec "crkva .

e. buduci da se smatra prljavom. direktno MINARET Rec "minaret" pot ice od arapskog manara. O\·i obrasci odrazavaju sustinsku harmoniju kosmosa i prirodnog Naziv islam potice od arapske reci koja znaci "pokoriti se". GORE Simbol zvezde i polumeseca amblem je islamskog sveta ukljucujuci Adama. vera otkrivena svim prorocima. d:Zamije su ukrasene arabeskama i geometrijskim obrascima. tako da se o dfarniji rnoie razmisljati kao o simbolu sveta. molitva.to jest. u VI \'eku n. Mojsija i lsusa. cija je kruna obicno minaret. u Muhameda i proroke koji su bili pre njega i u Sudnji dan Muslimani takode veruju da je sama vera besmislena ako nije poduprta akcijorn u svakodnevnom zivotu. Kuran. islam uci da je ceo svet dfamija. sa odlomcima iz Kurana kao ukrasirna zgrada i . pri cemu je rnusliman "onaj ko se pokora\·a" . post. Kako je Muhamed primao pojedine delove teksta. hodocasce i milosrde . sto znaci "isijavanje svetlosti". ne postoji nikakva podela izmedu svetog i svetovnog.ciji smer pokazuje mihrab iii nisa u zidu Kako je islamska umetnost nefigurativna. Za njega se veruje da je vratio cistotu z -' 4: ::::i -' Alaho\·ih ucenja. u Detalj iz Kurana. a neke velike dfamije u istoriji imale su skole i biblioteke sagraclene do njih . pa zato moraju da budu napisane jasno i pazljivo na originalnom arapskom. prevodi se nikada ne koriste za molitvu Kuranska kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna umetnost. Polumesec. a to su vera. jedan od simbola islama. poslednjim i · 0 urnetnickih predmeta . Kako se Alah nalazi svuda. dovodeci tako svetu Alahovu poruku rndilju do ispunjenja i savrsenstva im ciste ruke. za C:ije same reci se veruje da oznacavaju Bozije prisustvo. Avrarna. ponekad se stavlja na vrh minareta prenete Muhamedu u periodu od 23 godine preko andela Dzibrila ( Gavrila) u nizu vizija.u isbmu se ne dozrnlja\·aju figurativne predsta\·e buduci da se smatraju ravnima oboiavanju. okrenuti prema Meki . Arabija (sada u Saudijskoj Arabiji). kosrnos i stvoreni svet. verovatno aludirajuci na njegovu simbolicnu funkciju kule svetilje za okolnu zajednicu. kao i kaligrafijom iz kurana. s tim sto ga je Alah upucivao kako da ih kazuje . umotani u cisto platno Stalak se koristi da knjiga bude otvorena za vreme citanja. a pre uzimanja knjige rnuslimani uwk proveravaju da Ii SU najvafoijim Alahovim bozijim glasnikom Muharned (iii "prorok") roden jc u Makahu. GORE DZAMIJA !vluslimani se uvek mole Alahu u d:Zamiji iii rnoseji (mestu klanjanja). Dfamija se takode smatra centrom obrazovanja. PET STUBOVA !SLAMA Islarn se gradi na pet glavnih verovanja: veronnje u Alaha. ali kulminira to Alahove reci. KU RAN Sveti tekst islama poznat je kao Kuran (potice od arapske reci za "kazivanje'} Muslimani veruju da SU sveta. Minaret je tanki toranj sa balkonom sa kojeg mujezin poziva vernike na molitvu kao stalno podsecanje na Alahovo prisustvo Sam minaret sugerise posredovanje izmeau naroda okupljenog u dzamiji i neba na koje minaret pokazuje. ucio ih je napamet. prilazne staze i cesme (iii tuseve) za pranja koja zahteva islam U dfamiji se ne nosi obuca. u andele. ne reci bilo kojeg ljudskog bica. koja potice od islamskog verovanja da je Alah Jedan Iako stilovi dhmijske arhitekture i ukrasa variraju shodno lokalnom obicaju i periodu. onaj ko zivi nacinom koji je odredio Alah (Bog) Kako je Alah Jedan. Stvarne reci Kurana sagledavaju se kao bofansko prisustvo Alaha. Primercima Kurana uvek se pazljirn rukuje ionise drze na visokoj polici. Te akcije su poznate kao "pet stubova islama".ISLAM Muhamedom. mnoge dfamije imaju krov u obliku kupole koji predstavlja rajsko nebo. Druge karakteristicne crte ukljucuju dvoriste. svirn aspektima zivota vladaju islamski moralni principi Centralno ucenje islama jeste da je on originalna religija.

jer bi direktno gledanje u Cabu bilo slicno gledanju u Alaha. narocito na delu iznad nata . odvojeni. koji se posle upotrebe uvek pakuju u rolnu. a rnnogi rnuslirnani poste redovno u odredene dane tokom cele godine. koja zastupa potlacene u borbi protiv nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su posvecena Fatimi. medutim. koji slavi uspomenu na vreme kada su se Muhamedu otkrile prve reci Kurana. a imam koji vodi molitvu stoji ispred. A NB ELI U islamu SU anoeli stvorenja svetlosti koja slave Ala ha i izvrsavaju njegova uputstva Dzibril. Caba je jednostavan kamen u obliku kocke koji je.FATIMINA RUKA Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. koja je znak jednakosti sa ostalima i poniznosti pred Alahom Kada dodu u Meku. Cabi (kocki). siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici Mariji. sveti islamski grad. hodocasnici kruie oko Cabe sedam puta (ier je sedam mistiean broj) HodajuCi u srneru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Kraj ramazana se obele:Zava mladim mesecom. a koju su obnovili Avram i njegov sin !Smael Caba simbolizuje Alahovo prisustvo i prekrivena je crnim kadifoim platnom zvanim kisvah. deveti mesec (lunarnog) muslimanskog Za ovaj kamen se veruje da je rneteorit. kada rnuslimani prekidaju post porodiC:norn gozborn godine Ovo platno je znak poniznosti i postovanja. posebno za vernike. ooLE Alahovim ocima Muskarci Caba u dvoristu Velike i zene su. rnedutirn. poglavar anoela. ne premotavaju se Post igra vainu ulogu u islarnu i podrazurneva apstiniranje od jela. koje se zamenjuje svake . "Devicu" i "cistu i svetu'. bio je odgovoran za nametanje Alahovog voostva svim prorocima. gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet stubova islama. oni poCinju u uglu gde je sveti Crni kamen uglavljen u srebrni rarn. simbolizujuCi jednakost svih LI HODOCASCE Svake godine rnilioni muslimana idu na hodoeasce (hadi) u Meku. tako da pre kalendara. odlaiu uobieajenu odecu i oblace jednostavnu belu. i kaze da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. U popularnoj religiji. odaju postu najsvetijoj islamskoj gradevini. Citaju se delovi Kurana. Anaeli se mole za ljudska bica. StojeCi u dvoristu Velike d:Zarnije u Makahu. Hodocasnici borave u ogromnom logoristu i pre nego StO udu LI CitajuCi molitve. sirnbol Bozije rnilosti i moci koji je pao s neba dzamije u Meki jedan je od najsvetijih i najdubljih simbola islama. sto je zabranjeno. ukljucujuci Muhameda. koja je glavno fariste muslirnanskog obo:Zavanja sirom sveta. i pomazu V' s: > OBREDI I OBICAJI Muhamed je odlucio da je "cistoea deo vere". mesto koje je toliko sveto da nemuslimanima nije dozvoljeno da u njega udu . Ono je izvezeno zlatorn sa odlomcima iz Kurana. jer voda ne samo da pere fizicko telo nego takode cisti du5u od greha Ako rnda nije dostupna. posle kojih sledi niz forrnalnih akcija koje ukljucuju klanjanje i padanje na kolena (znakove pokornosti Alahu) Za molitvu se koriste narociti tepisi. prema predanju.koja vode u svetu unutra5njost verne Muslimani veruju da svako ima dva anaela ciji je zadatak da beleze dela doticne osobe za Sudnji dan salaha (molitve) vernici moraju da se operu Ovo obredno ciscenje ili vadu predstavlja simbolican cin. bi tan za ceo mesec ramazan. piea i seksa u toku dana. prva kuca sagradena za slavljenje Alaha. Muslirnani veruju da post pojaeava njihovu svest da se uvek nalaze u Alahovorn prisustvu. Post je. vernici se oslanjaju na Fatimu. lako se ona ne pominje u Kura nu. grad. dozvoljeno je sum pranje prasinorn ili peskorn Kod zajednicke molitve rnuslimani stoje jedan pored drugoga. pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'.

Tumacenje SEKSUALNI Sli\!BOLI Prosto receno. . tikve iii dinje. tanatos iii smrt je poriv agresije i unistenja. doline. vrata. sto je skriveno iii lici na vulvu i/ili vaginu na bilo koji nacin sirnbol je :Zenske seksualnosti: na primer. Da bi izbeglo cenzuru superego. Borba izmedu njih glavna je u ljudskom zivotu. Nasuprot tome. pri cernu dolazi do neuroza kada se instinktivni porivi negiraju ( zato StO SU SIMBOLl(NE STRUKTURE Frojd je smatrao da um ima tri suprotstavljene unutrasnje tendencije· id je nesvesno. mogu oznaea\·ati muski organ . poznata kao animus i anima proizvodi nesvesnog. a superego prihvaceni samokriticar. pr. riznicu individualnih "secanja". na primer kupolastim zgradama. koji tipicno nastaju u toku sanjanja kao nacin komuniciranja sa svesnim bicem iii egom Nekadasnji Frojdov ucenik. Eros iii seksualnost. On takode moze da se do:i:iYi simbolicno u snovima kao preteca rnuska licnost. u duge primere budnorn mogu spadati planine. simbol je muske seksualnosti Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni predmeti. Njegovo kljucno delo. kredenci. rnzovi. kontrolisane iii napadne licnosti. pecine. sve u sto se moze uci. ljubavi i kreativnosti.wio je razliku izmedu s\·esnog i nesvesnog urna. Medutim. SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. predstavlja poriv zivota. sam Frojd je shvatio da takve stvari nisu nemino\·no seksualni simboli.. razvijajuci teoriju "kolektivnog nesvesnog". voee poput smokava iii cvece poput ru±a. kao StO SU kao "animus" i "anima" Animus predstavlja rnusku. centar instinkta i :Zudnje. sve sto stoji uspravno i moze da prodre. Karl Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se razisao sa rnentorom. visoke zgrade. koje on porninje potiskivanja. moze da postane destruktivna: "negativni animus" mo:i:e da dovede do rigidne. talasastim breiul jcima iii bilo kojim okruglim rncem kao sto SU zivotu kao strah od muske Jutoritarne licnosti KOMPENZACIJA Jung je Yideo psihu kao sarnoprilagodaYanje: poku5aj da se kompenzuju oblasti koje su ispale iz ran10te2e da bi se Zig mud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog uma i da mogu da sadrze znacajne informacije simbolika pre arhetipska nego licna EROS I TANATOS Frojd je identiflkovao dva preklapajuca i suprotstavljena instinktivna poriva: eras i tanatos. koji se cesto pominje kao "otac psihoanalize·'." ANIMA I ANIMUS Za Junga SU id koristi simbolicne slike za kominikaciju sa egom Za Junga um ima takoae tri glavna dela:. fioke. sirnboli SU mu ska i ienska na(in spoznavanja ovih seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila. Ako se jedna od njih potiskuje. ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA. kutije. rnitski nivo nesvesnog C:ija je GORE stapovi. musko i zensko su takoae psiholoska stanja. Kao GORE Po Jungu. pa se smatra da je rekao: "Ponekad je cigara samo cigara. stranu psihe.SIMBOLI I UM MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE. svesni um. licno nesvesno. i kolektivno nesvesno bolni iii antidrustveni) i kada se potiskuju u nesvesni um. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA. ego je svesni deo bica. naliv-pera iii banane. iii LI snova ( l 900). Zenske grudi se sugerisu izvijenim iii okruglim oblicima. intuiti\·nu stranu. iii sto lici falusu na bilo koji nacin. Zigmund Frojd ( l 856-1939 ). postavlja tezu da su simboli proizvod nesvesnog. debla drveea i ki5obrani (otvaranje ki5obrana uporeduje se sa erekcijom). . a anima zensku. iii racionalnu. NAUCNOG PROUCAVANJA LJUDSKOG UiVL\.

Ovaj proces nije nesto sto moze da se sprovede svesnom voljom. Na primer. pJ je po prirodi stvari unk bio manje od pojrna koji je predstavljao Simboli su. koji se granici sa "zivotinjskom dusom" ZIVOTNI PROCES Organski razvoj je sustinski za Jungo. pri cemu je DOLE biljku. ugledao je gvozdenu alku na kamenoj ploci i podigao ju je. sisao je u pod rum i nasao se u divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno. kostima i komadima grncarije .·o rnisljenje. a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog. prizemlje na licno nesvesno. govoreci da je . na\·odeci primere potvrdenih priea 0 easovnicima koji prestanu da rade. datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuc'e. dosao je do masivnih vrata . o slikama koje padaju iii o ogledalirna koja se razbiju u trenutku smrti njihovog vlasnika. LEVO z1uk m·ek pen ezan sa sn~snom mislju iza sebe. de5ava se bez nase volje. govoreci da misli i osecanja.·erovao da se simboli mogu koristiti za istrazi\·anje granica izmedu suprotnosti. govorio je o svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma San je poceo u sobi na prvom spratu. prema predodredenorn obrascu. koja je delovala kao praistorijska grobnica. a namestaj mnogo stariji. meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskog tela. svi mogu da budu simbolicni !Sao je tako daleko da je govorio da cak i ne:Zive stvari pornirili njeni suprotstavljeni delovi Kada se oni pomire. VISESPRATNICA Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psihe.u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka. uvek oznacavali vise od svog ocitog i neposrednog znacenja.lz frojdovske perspektive. upucujuCi na nesto sto jos nije poznato On je smatrao da simboli nastaju spontano u nesvesnom. pri cemu simboli koji poticu od nesvesnog pru:laju uvid u aktuelnu fazu mentalnog i emocionalnog razvojJ pojedinca. ZNAKOVI I SIMBOLI Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola. cinovi i situacije. mi smo psiholoski uravnotezeni i postizemo celovitost On je . Grci su ga pominjali kao dajmon. podrum na kolektivno nesvesno. nego u svim vrstama psihickih manifestacija. Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno. Kada ih je otvorio. Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog eoveka Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za smrc'u. Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja. nego SJmo kao sto sernenka izrasta U 0 0 c z GORE Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog. lspod place nalazile su se stepenice koje su vodile u peCinu. izumitelj i izvor simbola 0 ovome je govorio kao o Ja i video ga je i kao nukleus i kao ukupnost psihe Druge kulture takode izrafavaju svest o jednorn unutrasnjem centru: na primer. s druge strJne. postoji organizujuca inteligencija. au klinickom radu analizirao je simbole u snovima pacijenata. Verovao je da se javljaju ne samo u snovima. sa lobanjama. ambijent je bio prijatan i prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije. da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom namerom. sagledavajuci ih kao putokaze u stanje njihovog unu i indikatore ritma progresa ljudski organizam sazdan tako da se razvija prema psiholoskoj i flzickoj zrelosti Jung je o ovome govorio kao o ··procesu individualizacije". sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne ljudske teme mogu ch "saraduju" sa nesvesnim u redanju sirnbolicnih obrazaca.

1ustralijskih domorodaca i S\ i drugi mitoloski sistcmi.1c koji nekorn dog.1z1·oj.1jLici inform.1diciji iii rnitologiji ccloj istoriji CO\ CCJI1St\ Ji ctu u s1·im s1ctskirn kultLirc1m.l cn1lLitin10m istorijom i n.1zcnjc.ltrao . iii S\ Lw i u czotcrijskim trc1dicijama bo sto jc . bo StO SU rc1danjc.rnjc da postojc L'brasci iii tcndcncijc koji org.1lizacijc.1jcdnicki izbor simbolikc LI cc lorn S\ proistii:c \·ari1«1: . mudrost i ljuba\ Betmenovo porice od sposobnosti da prirodu senke sa ljudskom prirodom bogoq iii pojcdin. rast i r.1jLI dajc simbolicno zn.1 strLikturuJa. Jung jc sm.1cijc o ljLidskim cmocij.JLing jc \ cro\ ao Lh sc simboli kojc st\·.1zio pon.uhetip koji Jung opisLije bo Senku .ff. Senka se u Lw sto SU Aninu. b.1nio jc psiholosku tcorijLI Jr\ Jung jc dcfinis. na primer. mogLI sc poj.1lhcmij.1njc . a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i pL1ninu SENK.rnjc simboLi Jung jc rcuumc\JO .1cfrza\ .1lazi Cr. cclo\·itost. z.1 licnLI gradu On jc z.1c1juci S\ ctlo na z.rna.niti bo \ ilc i p.1suprot Frojdu.1p. Animus.1ju po jam nc\ idljirng utiec1ja koji stoji iz.irhctipon~.rnizujucih obrazaca iii . Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c zcljc.1ntcon GORE KOLE!(T!VNO NESVESNO N.1\ lj. prcko kojcg postajcmo pr. pobzujLici gdc sc doticn.i. mcstLI iii istoriji.1Li i uspinjc sc 1u ncbo.1kodncn10g zi\·ot.1ra ncs\·csno nc odnosc samo n.-\ Aspcktc prirodc nekc osobc koji su ncs\·csni iii neintegrisani i kojc tJ osoba smatra infcriornim iii losim.1 i izraz.1 1«ulikc u rasi. smrt.rnstn1.1 igra \ .1 S\ .n a licnost Potraga z.15 f'lWCZLijC S.1 Zi\OtnOI11 putLI LI odnosu na S\Oju ccloYitost k.1z. s. Arhctipcn i rHrn pomazu da sin a ti mo zajcdnicb ljudsb iskust\'cl.1 OSob. predstcwlja .ARHETIPSIZI SIMBOLI Vcw\ .rnimLis.1tuljci iii bogo\ ii boginjc koji su primercni s1.Hhctipskc slikc L10 ncsto ukorcnjcno u biologiju tcLi i njegcwih org. ncrJz\·ijcna osecanja iii idcjc i zi.Lica mozc da prcdsta\·lj.1 puto\ anjc LI Ja. i\L1jb i Scnb.rnjc nckih simbolicnih sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih slib kojc jc otkrio i simboLi koji sc pojadjLiju LI mitu. bcz obzir. uspch iii ncuspch. LI lcgcndi o krJljLI Arturu.1\ lj.1s moti\·i iii simboli sami po scbi. koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g ncs\ csnog.irhctipo\ c. p. iz legende o kralju /\rturu.rnsko poimanjc virda bo prcdodrcdcnc mrczc sudbinc.1 IU!Jzi n.L KM! Jung jc prcuzco 01aj princi].1d.1t J1 jc cilj proccs.1\·ljuje L10 zlc licnosti u snovima iii mitcn·imci .1koj tr.1 uticu na formir.1ccnjc /\rhctipo\·i nisLI b.10 cclm itost kojoj s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto simbolizujc krug iii b .1 n.1 DOLE Ser Galahad.1jcdnickim eel om con•c.1 indi\ idu. l\1g. rcligiji i umctnosti. sto n.1 iii prcobr.1cno bozanst1 o. ncgo pre dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja koj.1dr. Scnka se poj.' i r. sanj. ispunjavajuci tako za svetim Gralom Jung jct\ rdio ch simboliL1 oj. sposobnost da budemo iskreni prema svojoj unutrasnjoj prirodi. prctpost.1znLI ulogu u psihickim proccsinu koji LiticLI na ljLidski zi\ ot.ljLici dLibokc duho\nc istinc JUNCOVI ARHETIPOVI :\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski obr.1som zi1otinjskom prirodom [h\·ao im jc nazivc kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c prirodc Simbol kola iii kocijc obicno prcdstcn-lj.1111. iako simbolib koja iz njih .1nizLijLI prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji 0 LI dLibokih org. mozc se posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc Ja: scr CaL1had pro11.·otinjskc instinkte Prozivljanna nesvcsno. Eros. promcn. jJ.1 SYetim Gralom.rnima i .

a njeni gl.1mpiri su jedn.1111. Scnk.rnj.1n1i simboli su jcCJ.:i. s.c LI s1.1 uzmc iii unisti zivot.1 iii dulw\im.rn n.1g. ljubomorn.1j. drzcci ih t. Nosio jc scsir cij.1 pL1\·a.:i negujc scbc i sopst\ cnu krcatirnu zin1tnu snagu d.1 mozc d.1jcdnice.1z.\ i\Iudrost u ludosti prcdst.1jLI d.1jLI p. i\!Jjcinski .1 jc tciiko napustiti ncki n.1CI1Z.1 r1 c i\cgo\·anjc i z.1c.1 i humorom suprotst.1l:in sh1 . l\egJtin1. a uloga mu jc ch sc dosetbm.uhetipa Ludc.j.1 bo sto jL' S AR/\( l<AO \/REt\!1ENSl<I DUH m.1 d.1 b.1 koncqit s1w1 ic1enjskih iii mitskih c•br.1 zcmlje Dcstruktivni aspckt arhctip. kad.1 inu destrukti\·an utic.1 slib Senke Im.1s lil:1w dc•diruju . indircktno mu nudcci mudrost U nigcrijskoj mitologiji. Jed.1 rcprodukcijom i bujnim r.11na.1 zcmljc Dcmetr.1 sc prcko .m i kukuruz.:ilazi sc u boginj.1 s1 ctom l:iji se tL•k i smer Hcmc1w111 mcnj.:iljic.uhctipom i\lajkc mora ch n.uno u \Tcmcnu promen.uuju :. ovim marifctlukom pomagao je ljudima da uvide da postoji vise nacin.rnci d.dnc\1wrn iii c'tLI .1 z.1kodne\11og iskustL1 sugcrisc d.1 postojc mi ts kc price koic pokus.1ze od n..rntna.1li i boginja stvaranja i nstite.rnja stv.1 i moze d.1g11ctsk. l\ut.:i n.i.1Ylj.1lnim Uloga lucle je cla bucle u C:e oni na vlasti vicleti svoju luclost KRAJNJE DESNO i\Iajkc Vestic.rn1. licnost jc koj.1 jestc ch iz.111j.rn LI t.1 nujcinstvom i SJ zct\·om. \'.1 skri\enim zclj.:i U kultur.1tcljim.1spckt i\farije n. Vcsticc u snovima i bajbnu mogu takode d.1k(1g ljudskog sukob.:irhetipu i\Iajkc On.1g.1 pcwezJ1u je i s. kc•ii nisu st.1t.1 i z.1lazi sc u njenoj poja\·i bo Kr.1 su otclot\·oreni u . iako SC m. On nc postujc z.1stom u prirodi.1m i ~ l i.1\ lja promeni ncke drugc oso be iii njenom ranoju On.1cin zi\ot.1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist.1 strogoj \ L1sti \·bdar.. t.1riju pok.1 i odnos.1jcdnicki \·ccini kultura u svetu U Sckspiro\ im dr.1 VREMENSKI DUHOVI Savremcni terapeut dr Arnold Mimic! upotrcbio jc rcci "vremenski duh" da bi opisao sc odmot. usc\'i bitni ZJ zirnt.n koji sc suprotst.1 rcstrikti\nim drustvenim zakonim.1lnik istog poL1 bo osob.:i pcrsonifikujc ljubomoran st.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti uticaj n.1ko da bi sc ljudi prcpir.rnj.:ijb je domin.:oncq•t formalize•\ . Dakle. ch sirnbolicni prLlccsi tr.1Ciju t.1 jc jcd1u polo\·ina bi la cn·cna .ti polj.1viti bo pro\ .1 koja s.11 .1 iii sistcma \ere.1kcij.1 cbje zi\·otnu energiju deci.'Oj.1juci ljudsko oblicje.1 koji n.11 !juju sc 1i.1 \last klon10\ i su z.1k.1\ lj.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc z.rnumJ. uspalljujc ih iii ih zarnbljav.1ie ch .1 drug.1knutij. \Ii n de I z.1til:ni ncgc• c1·oluti\11i ('ln f'i"df.1 predstavljaju ncgativni aspckt arhetipskc Vesticc mozemo da s.1 zcna kojJ je j.1111 . Edsu je bio bog luda koji sc \·coma zabadj.1ticu i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI ul.1 .1c.:istit. Z.1 i:ini 1u ljudc ch ih hipnotisc.1.:i Velikc nujkc EgipJtsb boginjJ ncb. koja jc rusiteljb .1 bi izbcgb ch budc dcstruktirna Arhetip i\ Iajkc n.u temclj S\ pomognu u zonama sukoba i:inilo ..1 zi1inw u nckc•j n:.1ko po\·ezan.1 SJ . drnrsb luda jc cest lik.1li h•ji su i dco J.10 inzivajuci s\ adu mcdu cL111ovinu z..1.1.1b im tcorij.1konc S\ c•rg.1.ui.1ni.1 1us k.1 m.mo ll!"l111jeni LI akodnen10g s\·ct.1jcdnici.11 lj.1ti111 ncst.1ju.1mi. l\eki jun go\ ci t\Tdc d.1je ist.kukuruza i zetve snu mozc f.1ko StO pc1st.1li u vezi s bojom tog sesir.1 s.1 SC prozi\ c S\ CSl!Ll.1 jednom mestu.1 S\ .1 i izaziv. cmi zi\·e u t.1 c•\ .1ju .i nJtkriljujc mJjcinsku z.1~ih .1 kc•jc istc•nc111e1w LU[).1 c•st.rnu zcmljc i ncba i u drugim licnostim.1 posnutr.irhctipskih ulog.1stitu Crcb boginj.irh cti r•sku iii mitsku maticu kc•j.lS d.1 kc•ii :.1 Hsi kOI11f.1. i inL1cc snagu iz onog.:i i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc boginjc Kali..1 (rimsb Cercra) po\·ezujc sc i s. .ui\·amo ·norm.1ko u S\ ojoj \ L1sti 1 j. prij.1 sto mi n.

osecanja i cuvstva. jungovske filozofije. pozitirna reakcija moze i ne rnora da bu de verbalni odgovor na turnacenje. lako sirnbol rnoie da bude proturnacen od strane nekog strucnjaka. i za njih predstavljaju primarne simbole Nacionalne zastave i himne sportista na Olimpijskirn igrama takode su primarni simboli Kada ljudi ukorenjeni u arhetipske obrasce Telesni simptorni. vizuelna iskustva iii nenarnerni zvuko. koji jc svojstven taoizrnu i mnogim drugim tradicijama orijentisanim na prirodu.dobijajuci stalni dotok signala i informacija On pravi analogiju zivotnog procesa sa prugom kojom se krece voz. sirnboli se sagledavaju ne sarno kao nesto sto irna fiksna znacenja. znamenja i uniforme koje nose policajci. TUMACENJE REAKCIJE SIMBOLA Glavni koncept kod procesnog postupka. jestc da ga rndi reakcija . ali is to tako moze se naci u drugim signalirna i odgovorirna. Kada terapeut turnaci neki simbol iz sna. mogu se slwatiti kao arheti pske i simbolicne manifostacije koje traze da budu otkrivene i svesno prozivljene preko 1us u svakodnevnom iskustvu PROCES PROTIV STANJA Mindel istice da mi nastojimo da sagledavamo zivot u smislu stanja . vatrogasci iii lekari sirnbolizuju njihovo identifikovanje sa ulogom i profesijom.rnu na procese iii procesni postupak Mindel je prona5ao nesto zajednicko u teoriji i mudrosti kvantne fhike. koji je kasnije preirnenovao u psihologiju orijentis. 5amanizrna i t. Osnovu procesnog postupka terapeuta .cvrstih sirnbola. Prirnarni simboli su poznate stvari s kojima se identifikujemo Na primer.·L PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES lz perspektive procesa rnogli bismo razrnisljati o simbolima kao o snimcima u datorn vrernenu i na datom rnestu. teska mentalna stanja.10izma. najbolja tumacenja se ogledaju i potvrduju signalima i odgovorirna ispitanika Pozitivna reakcija predstavlja informaciju koja ukazuje na iii pokazuje put kod postupka neke osobe . pri cemu stanice predstavljaju prinemena stanja Kod proccsnog pristupa.dok stvarno zivimo u s\·etu procesa . karakteru i toku onoga sto dozivljavaju urna . stanja Eksplozija koja se dogaaa na rubu svesti u snu iii kod "eksplozivnih" fizickih simptoma moze da znaci potrebu da budemo emocionalno izrazajniji GORE DOLE DESNO Rubovi se javljaju u prirodi tamo gde se sastaju dva ambijenta Psiholoski "rubovi" nalaze se ta mo gde nailazimo na granicu onoga sto znamo iii sto verujemo da mozemo da shvatimo Sezdesetih godina XX veka psiholoski teoreticar i terapeut Arnold J\!indel postavio je opus zasnovan na snu. da SU Sanjanje izmaglice iii mag le predstavlja zatamnjenje nasih uobicajenih percepcija.PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA NA PROCESE Procesni postupak doprinosi proucavanju znakova i simbola zato sto se priblizan i najekstremnijim iii najhaoticnijirn dogadajima na bazi toga StO SU vodi reakcija pacijcnta na ncko tumacenje pre nego samo tumacenje. skupa sa drugim socioloskim i psiholoskirn pristupirna Procesni postupak predstavlja fonornenoloski pristup koji nastoji da poveca svest ljudi o obrascu. prisiljavajuCi nas tako da koristimo druga cula za dozivljavanje sveta DOLE arhetipovi koji nadilaze kulturne i vremenske razlike . nego i kao deo aktuelnog fluidnog procesa koji zahteva stalan oprez Jung je tvrdio da neki sirnboli imaju fiksna znacenja. cvrstih identiteta. cvrstih znacenja. kao sto su nesvesni pokreti. zivotne promene i globalni konf1ikti.

neki co\·ek se idcntifikovao sa flcksibilnosc'LI i komotnim pon. govoru tcla. razvijajuci svest da srno deo toka LI sirnbolicnom kosmosu. njihov primarni proces iii identitct poja\·iee se u snovima kao simbolicne licnosti kojc su im poznatc. ali su stene isto tako mesta samoL1bistva. osobine koje ismavaju mogu da budu projektovan.spavaju. napadaci i ljubavnici naseg svcta sna Sanjanjc medveda u kavezu.10 jc 11. Najznacajniji rub jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti.1\·si napetosti u njima. sveze videnje stvari Rub stene ima konotacije straha i propasti. srnrt moze da simbolizuje corsokak iii gubitak . Sckundarna sirnbolika obicno se projektuje na "neprijatelja" iii. nacinu pona5anja i u drugim signalima koji su bliski idcntitetu doticne osobe Sckundarna simbolika mozc da nas inspirise iii uznemiri: ona predstavlja nase aspckte s kojirna sc nc identifikujemo tako lako. zora simbolizLlje radost i budenje. rub izmedu dana i noc'i predstavlja granicu izmeclu sntlosti svesnog i tame nesvesnog. iii kao aspckti njihove proslosti Sanjac cc govoriti o tome da jc L1ko prcpoznao te ljudc.rnjc tcla i\!edL1tim. suprotno torne.1 ncmc d.1 nase dublje procese i cvoluciju.•1li moze takode GORE 0 0 > 0 z z > z ch znaci prcobrazcnje iii prclazak na novi ni\ o LI zi\·otu. Sekundarni proces narusav·a licni identitet neke osobc i dozivljan se kao nc5to ··drugo' Na primer.uurnno da lic.ue LI n. r. nalazimo se na rubu.1 sekundarna svojstva samih rug. izmedu svesnog i nesavesnog. Kao suma. izncnadio sc kada jc otkrio da ljL1di pric. Licnosti kao StO je "crni vitez" pojavljuju se simbolicno u snovima. vode. nekoj drugoj grupi. folkloru i snovima Rub sume je linija izmedu bezbednosti i ufasa.1dosti iii riade .1snjih standarda Procesni postupak trazi od nas da re\·idirarno krut pristLlp zi\·otu i simbolicnom znacenjLI. Tokom d. cini nam sc r.1sern tclu z. na primer. a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni > SIMPTOM\ Mindelovo interesovanje za odnos izmeau simbolike snova i informacija koje se kanalisu kroz telo dovelo ga je u situaciju da radi s i':ovekom koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci iskustvo vezano za tumor. gurui. sto se nunifostovalo njcgon1m pozom Post.rnj. izrnedu ljudskih carstava i prirode . On jc odreden svesnim iii nesvesnim uverenjima koja posedujemo o sebi i boji nasa gledist.KO KOi\!UNICIRA.1kodc da sc izr.rn. kada se grupa ljudi rugJ. sln·atio je da stoji i hoda popL1t viteza LI crnom oklopu Besc otkrio da je prcvise opL1sten i da treba da se drii svojih L1nutr. stene mogL1 da budu simbol nade za putnika koji se vraca i snage protiv neprijatelja. sekundarnih procesa kao "rub" Rub odreduje granice onoga sto mislimo da jesmo. To je rnesto na kojem napustamo poznato zbog nepoznatog. ncprijatelji.JU LICA.lem pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo vise nagbska na o\·e sirnptorne i pojac. Simboli ruba su zajednicki mitologiji.1sanjcm. 1n sc konccntrisao na opL1st.1lica Sekundarni simboli u snovima su oni koji su nam nepoznati: medvcdi. ali ukazuje n. misteriozno cvece. RUB Mindel definise aranicu izmedu naseg primarnog idcntiteta i cesto predstavljen grobom "' Kao metafora.mozda gncv. C:ovek je osecao da ce eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja koja je godinama zadrzavao Kasnije se setio da je sanjao bombu koja eksplodira u centru grada u kojem je ziveo. mutnc licnosti.1 o kojima noc'L1 sanjamo trcba t. iako je rec o ciklicnom rubLI koji se ritmicki ponavlja Mnoge kulture smatraju C:asove sutona prelaznim vremenom u kojem srno najblizi duhovima rnrtvih.rna primarni proces sc 1ulazi u ulogama.koji je zakljucan Sekundarne inforrnacijc ovc vrste mogu se pojaviti u toku dana kao potistenost iii kao napetost tela. l(ada zamislimo tclo kao cclinLI koja s. KA. ali je u isto vreme simbol strasnosti i ushicenja Videne s mora. moie da predstavlja medvedi aspekt idcntiteta tc osobe . IZ SNOVA.1ju o ncecm napctorn i ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI. iii nemenom kada vile izlaze da se igraju Nasuprot tome. na ljude kojima se divimo.1.1 i perspektive Rub je nafa rastuca granica i psihicka "kofa" Kad god se suocimo s necim nepoznatim iii s neC:im sto naru5ava nase viclenje svcta. snaga iii veza sa zernljom .1 Na primer.1pct i dobio je glarnboljLI koja je kao i.

ukljucujuCi svakojake izazove. i 1·eze sa s1·etom oko n<1s PUTOVANJE JUNAKA U arhetipskom putovanju junaka. uz porno( Merlina. Mladi mavarski junak Hatupatu. putujuci "gde nijedan i:ovek nije ranije do5ao" INICIJACIJA I PROVERE Prelazak praga podrazumeva suocavanje s novim izazovima koji nadrna5uju svakodnevno postojanje Ovo je svrha inicijacije ( uvodenja) u mnogim kulturarna. drvo. nego kao osnovnu stvarnost " Australijski uroaenici Na pocetku traganja. konacno je rekao Kai ipso da ga oslobodi. prag se prelazi ulaskorn u svemir. U starirn sagama i junackim prii:arna. 1·era. sebienost. Junacki ciklus se rnoze opisati u tri izrazita dela: poziva na avanturu. Zevso1· glasnik. postajem deo njih preko inicijacije dozivljavaju sustinsko poistovec'ivanje sa zemljom. ljubomoru i ambicioznost.\[itologija i simbolika mnogih kultura predoea1·aju zivot kao put samoostvarenja putem razHlj<1 s1·esti o. 1·erujuci da je to najbolji nai:in da se otkrije pravi zirntni put . uvodenje i ponataL Licnosti pomagaca iii cuvara otelotvoruju osobine koje su potrebne za kretanje na junacko putovanje Junak je u poeetku cesto slab iii neiskusan. preko kojeg ljudi shvataju duboko poistovec'ivanje s prirodom Ekolosko ja je poznato mnogim kulturama koje odrzavaju blisku vezu sa svetom prirode Jedna nabrajalica plemena l\lavaho glasi "Planine. simbolika se odnosi na ljudsku borbu za nalazenje identiteta i smisla znacenja i snhe. zapoceo je putovanje zalwaljujuci jedinstvenoj sposobnosti da izvuce mac iz kamena. gde je bio suzanj nimfe Kalipso GORE izmedu civilizacija iii izmedu poznatog sveta i didjine iii nepoznatog U filmu Stenlija Kjubrika. suocava se s nizorn mocnih neprijatelja iii uvodnih provera. svernir je postao novi simbol nepoznate teritorije. Bog Hermes. kuci njihovog oca . ponos. junak se poziva da prede fizicki iii psiholoski prag i da ude u nepoznato iii u carstvo nesvesnog U starom sumerskorn spevu. U jungovskom smislu Senka. Zena pauk. vatra. vernost. neprestano odolevajuCi nimfi Kalipso koja je pokusala da owoji njegovo srce. bitke i zavodenja. natprirodno bice u obliku rnuve zunzare. more je opisivano kao nepoznato prostranstvo. lenjost. "Sleditc s1·oju srecu". kukavicluk. mudriji C:ovek. posle cega je pocelo njegovo traganje Kralj Artur. Ona ih je snabdela zastitnim obrucem sa orl01·im perjem da odbija neprijatelje. snaga i magija Duh cuvar kod Navaho Indijanaca. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom dnevniku svernir se pominje kao "konacna granica" u kojoj i:e Enterprajz traziti nove civilizacije. zastita. postajem deo njih Trave. koga su braca maltretirala i zatim ubila. U psiholoskorn smislu. mora da bude pobedena iii prihvacena i integrisana To moie da znaci borbu s nekim neprijateljern . koja otelotvoruje poricane liene slabosti kao StO SU Kako nalazimo put u zivotu? Sta cini zivotni put znacajnim i ispunjenim? Komparativni mitolog DfozefKembel znao je da bzc s1ojim studentima. puno rnisterija U rnodernom do bu. da bi na kraju proputovao kroz Iran do jedne sume da se bori egoizam. sagledavajuc'i to ne kao simbolicnu. koje su poslali njegovi roditelji PRAGOVI Junacko putovanje uvek podrazumeva prelazak praga EKOLOSKO JA Filozof Arne Nes uveo je pojam ekoloskog ja. neurnorni kralj Gilgames pozvan je u avanturu preko susreta sa svojim pomocnikom Enkiduom. Mentori i cuvari otelotvoruju svojstva kao sto su ljubav. vratila je u zivot atua. hrabrost. Odisej je bio zarobljen na ostrrn Ogija. dok je Homerov Odisej putovao rnorem. Svaka junacka pobeda u stvari je pobeda junaka nad sopstvenim slabostima. neka zivotinja iii boianstrn. ali dobija podrsku cuvara koji moze da bude stariji.SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT s dcmonom Humbabom U Homerovoj Odiseji. 2001: Odiseja u svemiru. preko koje pojedinci iii grupe prosiruju svoj identiteL Kada junak krene na put. CUVARI Odisej je bio zastic'en i zarobljen sedam godina u pec'ini nalik utrobi. zastitila je ratnike blizance tokom njihovog putovanja ka suncu. licnosti cm·ara simbolizuju celu psihu individue. otkrivanje junaku sopstvenih rnoci i slabosti .

boginji neba. rnoze da se vrati sa bogatstvorn ili vizijom koji ce koristiti zajednici Moze to da bude veliko blago skriveno LI . Bersilak. Za duse asteckih ratnika srnatralo se da dobijaju razlicit raj. vile i dernonske ljubavnice koje pokusavaju da savladajLI snagL1 njihove volje iii da ih L1spavaju Odisej je naterao clanove posade da napL1ne LISi voskom da bi se spasli od zavodljive pesme zanosnih sirena On sam nije mogao da odoli zado\·oljstvLI da ih cL1je. ser Gavejn mora da se odupre nasrtajima zene Zelenog viteza. ona silazi u podzemni svet. posti:Zu apoteozLI . simbolirna nase rnehanisticke prirode. zavisno od vrste junastva koje su pokazali Ovo bi se jednako odnosilo na ratnike koji poginu u boju i na :l:ene koje urnru u toku porodaja Mnogi junaci su ubili zmaja da bi spasili dernjku u mukama. Mnoge totemske kLllture prik~zuju vodu plemena kako ga prozdire totemska zivotinja.1mesu se ne otkriva tajru besrnrtnosti. da bi se kasnije ponovo rodio s novim mocirna.postajL1ci bog JL111. POVRATAK Kada junak shvati ciljeve traganja. ali je nai5ao na vetrenjace. posto LIS\'Oje sva iskL1stva trag.1 otpL1tL1je iz zivota u carstvo smrti .:ik se sada koleba izmedL1 sveta wakodnevne stn.rnja. simbolicno oslobadajuCi ili stiteCi svoju dusu ili :l:enski aspekt od pustosenja ljubomore ili sile U kasnosrednjovekovnoj prici.1 ocem. Sve vise se od modernih junaka trazi da se rvu sa tehnoloski naprednirn neprijateljima. Junak je cesto izlozen zavodenju ili ponudama moci. prave osobine junaka se pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme putovanja Svaki neprijatelj koji se pokaze sirnbolicna je strana jLlnakove celovitosti koja ceka da se preobrazi i integrise Junacki Prometej donosi dar vatre C:ovecanstvu ooLe Don Kihot je imao plahovit karakter i bio je resen da zivi punim zivotom kao dace uskoro da umre. dozivljavajL1ci srnrt. U sumerskoj legendi o lnani. vitez Don Kiliot je izjahao da se bori protiv divova. U arturovskoj prici Gavejn i Zeleni vitez. ali je naredio mornarima da ga zave:Zu za jarbol.rnosti i s\·eta bogova Gilg. ili se drzi pod cinima ili transom. divljeg vepra i lubwe lisice od kojih nekoj pecini. pretvarajuci tako jedno prljavo mesto (iii nepozeljni deo sebe) u nesto prihvatljivo Junacki bojevi cesto podrazumevaju da junak izla:l:e sopstveni zivot za neku drugu osobu ili ideal.iii suocavanje s nekim drugim izazovom Jedan od zadataka koji dobija Heraklo (Herkul) jeste da za jedan dan ocisti vise desetina dubrista nagomilanih od vise stotina goveda u Augijevirn stalarna. Jona LI Starom zavetu zavrsava u utrobi kita.:io bogo1·ima da bi ljL1dski zivot LICinio podnoslji\·im Blaga nesvesnog sc retko oslobadajLI dok eovek ne razvije sposobnost da se suoci sa s1·ojim dL1bokim strahovima Neki jL1naci moraju se pomiriti s. Ma kakvo iskL1senje da je u pitanju. Gavejnovo lovljenje nevinog jelena. GORE svako predstavlja jednu od osobina koje koristi Bersilak LI pokusajima da ga zavede prikazuje njegovo odbijanje da podlegne njenim zavodenjima J unake obicno op cine \·estice. postajL1Ci tako jedno s torn zivotinjorn . da bi dokazao da je pravi vitez. koje cun u-sp. da bi vratila ljubarnika u zivot.n. da ne bi skocio na stene JL1nak takode cesto mora d. ali se on vraea kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\·enoj smrtnosti i sa sposobnoscu da zi\·i i uziva u zivotu. kao sto je vatra koju je Prometej L1kr. savremene simbole novog mehanistiC:kog gledanja na svet koji su zamenili stara cudovista.:ini zmaj Moze da bL1de dragoceni predmet. oznacavajL1ci trenL1tak kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1 koja im pripada LI drustn1 Neki drugi.

a posle smrti se reinkarnira u druc 0 bice Chi 7 " .1 sa individuorn i koja sc s njom ponovo spaja prilikom smrti). Sve poteskoce u zinitu. koje je Jungov Indij. kada im pridcmo celovitijc. prva faza podrazumeva izvestan stepen "sirnbolickog prenosenja" u kojem pacijent nesYesno prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na terapeuta.11110razumey.1kodnernom ja iii ··i\!alom ti' jeste da serves Velikim ti dok ono ne post.1 prirodc Poj. hronicno oboljenje. telu iii prirodi.1.i se odrnota.i stral10\·e pronalazcci nove sopstvene zenske moci Zivotni mit je osnovni obrazac iii mitski potencijal koji oblikuje i organizuje zivotni put Co\'eka. ter. DOLE Arhetipski lik vestice maze simbolizovati zensku moc koja je dobra iii zla prototip celo\·itosti JUNG OVA AKT!VNA J\L\ ST A Aktivna rnasta je psiholosko orude koje moze doprincti postizJnju celovitosti iii individualizacijc Om podrazumeva direktnu vezu iii konfrontaciju sa nes\·esnim.uocgipatskom ka (duhu zivotne sile koja je stvoren. neka dernjka rnoze da pati od uiasnih snova u kojima je \'ija \·es ti ca. u primiti\·nijim kulturama pojam duha vodica vidi se u totemskim zivotinjama i biljkama koje stite pripadnike bratstva Indijanci iz plernena Naskapa. masti.ipeut mozc predsta\·ljati negativnu iii pozitivnu majku.1\·lj.lZO\ s\·.111ci pronalaze zirntni put sledcci uputstva koja dobijaju u snovima Za snove u detinjst\'u se kaze da sadrze obrascc koji su simbolicni 2. iii prema Ja.:i. koji drzi ove projekcije dok pacijent ne bude spreman da ih integrise Na primer.i sama igra ulogu Yestice rnoze joj pomoci da savlad. koji se nalazi u njiho\•om srcu. ornogucujuci njegoYoj mudrosti da buja nas zivotni mit iii put Oni obicno prikazuju svakodnevnu licnost kojoj prcti iii je s.n-anje se odnosi nJ koncentrisJnje na simbolicki s. kao sto je prekid veze. Na primer. bile bi zato po\·ezanc SJ zivotnim mitonL Jz. postaje ocito da Cc dublje razume\·anje znakova i simbola psihe ukljuciti ne sJmo n.1c. sa poluostrva Labrador. Dr Arnold Mindel govori o ovom mitskom potencijalu kao o "Velikom ti".icionalnim razumcvanjern i spoznajorn njihovog znaecnja.iko d.1ralelc u unutra5njem dajmonu Grka. \·eruju da je njihova dufa unutrasnji pratilac koji se zove Mica'peo (iii "Veliki C:ovek").i u skladu s nasim r. Medutim. . koje je temelj preokreta u nasern zivotu. Jcti iii talas.i koje cemo naici u toku zivot. u geniju Rimljana i u st. bez potrebc za testiranjima i tumaccnjima Kach se pacijent analizira.1 ima p. bilo u snovim.n-laduje neki snazni rnitski lik kao sto je vestica.idrzaj. ukupnost ccn·eko\'og zivota u snu predst.SIMBOLIIZA SNA zavisnost iii gubitak uloge iii identiteta.rnju.1 njego\· potencijal individualizacije Dok odgovaramo na licni s\·et simbolike mi putujemo stazom koja vodi ka s.rne saveznik inc oda s\·ojc tajne TE HNI KE PO J ACA \!ANJA Velika pa:lnja pokLrnja se znakovima i simbolim. J. osnazujuci iskustvo t. oca iii ZIVOTNI MIT koji predstavljaju aspckte nasc celovitosti n.1li podsticanjc d.is um nego i mudrost teb i GORE Jacanje simbola u snovima maze da utice na Vas budni zivot Prema Jungu.

rnci da intcgrisc osobine koje su projekto\·ane Jung je jednorn rekao da je ulazak u snove i koriscenje aktivne mastc sustinska druga polovina analize. Za osobu koja prirodno f. koncentrisuci se na sve ono sto dolazi od nesvesnog C:esto $: w 0 > \J) z > ee se u ovoj U potonjim godirHnu. Jung je uveliko sagledavao aktivnu mastu kao nesto sto zarnenjuje vaznost sanjanja.11110 omiljcne iii ·zauzctc kanale perccpcije (iii cula) i ncomiljenc iii ·ncz.1lc. bilo da su dobri iii losi. veruje se da sadrze obrasce koji simbolizuju nas zivotni put situaciji poja\•iti slika ili zvuk.:r istrazi\·anjc i izra:l.1lc.1 kojc sc dcs.1spckte nase licnosti GORE Za snove adolescenata i dece. kojima ne sme da se dozyoJi da ponovo potonu u nesvesno: to se moze postiCi crtanjem iii slikanjem.1zlicitim kan.1drzajima iz snova i pojac. od koje je dobijao velike uvide . igr.1ju u 1. Osnovni pristup aktivne maste jeste da bude sto vise sarna i ncuznemiravana.1ju fizicka cu\·stva prvcnstvcno u slikama. drugi kanali vreme dorucka. vodicima u delove sebe za koje je osecala da su van kontrole i da bole . kojc zaista zauzimaju ove kanale nastoje da 1us uznemire. Ncki ljudi zamisljaju i poim. preko terapcutske \'cze pacijcnt moze da n.lju. U neme kada bi se nalazio u posebno niskoj zirntnoj tacki i kada bi se osecao deprimiranirn.Jung je \cliki dco Hcmen. relati\no nczauzeti lnformacije . koji je zelela da ukloni. pojaca\·.1 neke kulture. jer je ona direktno povezana sa arhetipovima i njihovim pojacavanjern i izrafavanjern. pa ako se dete plasi nekog sna. te da bez aktivne maste covek ne bi nikada mogao da postane istinski nezavis.1\ .:mje simbola sna predstavlja drugu prirodu Scnoj Ternijari iz severnc l\Lllczije pridaju \·cliki znacaj zivotu u snovima.111ju. Senoj Temijari takode podsticu pricanjc snova z.l\'orizujc ··osecanje iii pokret kazc sc da zauzinu kincsteticne ka1ulc pcrcepcije U svakom sluC:. pa ipak u isto ncme mogu da imaju znac.autoritativnu licnost za pacijcnta. Ako ncka osob.-ijc. onda on.1 tcii Lfa sh\ . ali je vremenom pocela da se odnosi prema oziljcima kao pre ma "zvezdama" iii draguljima. zapisivanjem ili izra:lavanjem istog pokretima ili plesom Posredniji pristup aktivnoj masti predstavlja pisanje prica o nekoj drugoj osobi.1 pcrccpcije l(ao indi\ idue im. S\ .1ti wet putcrn slika iii prcko Z\uka i reci.1cij. dok drugi tunucc S\ SENOJ TEMIJARI Z.rnsnog plesa i zajednickog pevanja da bi se povczali sa s.uska POJA.CAVANJE PROCESA lnspirisanJungo\im pristupima poj.1j.-i prcl\odio zaokupljcn akti\110m nustom.1lim. ukarnjuci n. roditelji ce pomoci detetu da nauci da sanja razumljivo da bi moglo da kontrolise tok sna tada dete ec biti moie da promeni nekontrolisano padanje u kontrolisan let.1 zauzima vidne iii slusne kan.i DRAGULJ U RAN I Rouz-Emili Rotenberg koristila je aktivnu mastu u borbi s koznim poremecajem koji je imala od detinjstva Ona je opisala kako je preoblikovala sebe preko kreativne igre U pocetku je gledala na oziljke na telu kao na inferioran deo sebe.1c. et rccima. ovaj postupak neminovno uvodi u igru pripovedacevo nesvesno Jung je takode govorio o razgovorima koje je vodio sa personifikovanim glasovima nes\•esnog kao o kasnijoj fo.zi aktivne maste. Jung je govorio da vodi duge i duboke razgovore sa mudrom unutrasnjom licnoscu zvanorn Filomena.1predivanje drustvenog zivota i projekata zajednice Oni koriste s.1uzctc kan. .111 simbolicni sadr:laj.:rvanje zivota u sno\·ima koristi se za un. na primer sna u kojem pada.1li ih .1juci se u pcsku i klesuCi kamcnc skulpturc kod kucc u Bclingenu.l\·.111 od psihoterapeuta.:rlji\"i oblik tr. dr Arnold l\[indel jc raZ\ io cksplicitniji pristup pojacavanju snolikih inform.1 nunje poznate .

1).1lnog poklap.:da o snu u kojcm jc dobila zbtnog balcg.111je Lha iii\ ise dogadaj. pJ je iskljuciYo r.1 Jung.1 ZJ 0 C'.1zlatu. u kojcm mu je jedn. koji je bio ledima okrcnut prcma prozoru.1\'ali majmuna iVIacacca fuscata. izlozio je tcoriju dam .1 no\·o ponasJnjc: poccla jc da pcrc u potoku indijske . mitsku dimcnziju koj.1 unutrasnjeg i spolj.1 proui:.1son1ib u trenutku smrti njihlwih dasnib snutra sc cestom poja\ om i \'Crovatno simbolizujc kr.1ju sc u trcnutku nccijc smrti.wa uslcd arhetipskih obr. Sinlzronizovanost: akauzalni vezivni princip.1 celokupnog zi\ota .1snjc dogadajc 0\ . Tahi dogadaji prcnose funkcionalne simbolc preko praga koji sc naL1zi izn1edu ncs\·csnog i s\·csnog.1ciji bil. bda su 19 52.10 jcdan od sopstYenih dozidjaj.1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih fcnomcna bo StO SU tcJcpatij.u. sto prcdst.1 i tumaeenjc t. postojc mnogi opisi ogledaL1 iii slika kojc padaju 1u pod i razbij.1z.1 koji sc pricJlo da sc z. ZaustJdjanjc c.1legara.1nij.1j POKLAPANJE U ISTO \'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I l\fESTll\L\ Do otkrica poncbd dolazi u isto Hcmc 11.1 promenjcna on1m epizodom Drugi Jun go\ primer odnosio se 11.1 sinhroniZOY.1strologij. st\ ari kojc pri\·idno ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc stojc u \ ezi zato sto.1 nsta "funkcion.SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA Sat koji se zaL1stavlja LI trenL1tkL1 smrti vlasnika dobar je primer sinhronizovanosti. dcle zajcdnicko tlo sinhronizo\Jnosti.1 b.1 casO\ nik s kLitnorn z.1\·io u trcnutku kad. koja jc lupaLi u prozor. stvarajL1ci tako "fL1nkcionalnL1 koincidencijLI" SASVIM DESNO Jung je sko\ao tcrrnin "sinhronizo\ .rnjJ zcmaljskc slikc unus mzrndusa iii "jcdnog s\·et.1 p. primctili d.uota.\ ISTOM MES TU Jung je dirno ispric.1 2cnb rn. prcma biologu Rupcrtu Scldrejku O\ o sc dcs.1c. G. I :-86. Teorija sinhronizovanosti koristi simbole da bi saopstila znacenje dva inace sasvim razlicita dogaaaja.1 razlicitim mcstimJ.1 sc nalazi iz. U slucaje\·i1n.1snjeg iskust\ a nijc u \las ti principa buz.rnski naucnici su 30 godin.1 jc.111osti.1j.i koji uticu na strukturni razyoj On1 poj.1 budu samo st\·~u sluc.1 U knjizi iz 1952 godine.1lcg.1 perspekti\ . .1.1cijcntkinja pric.1.1\ ljJ simboliku razbij.l kojc je OSCCaO ltJ ne mogu d. cuo je u istom trenutku kucanjc u staklo i iznenadio se bdJ jc ugled.w bub.n u jc opisao Ken Kiz u knjizi Stoti majmun ( 1981) _/Jp.1j konccpt jc iskoriscen za obj.1cio1uln. Odbljesci svetlosti LI vodi predstavljajLI primere nacina na koji pokret i svetlost mogLI da nas privL1kL1 i da "koketirajLI" s nasom paznjom POKLAPANJA U ISTO VREME IN.1snjih psihickih stanja koja uticu na spolj.rnst.1lnosti. roLL1ku DOLE I DOLE DESNO ncme1u i prestanak rJda srcJ Slicno tome.1r jc egipatski simbol suncc\'og ciklusJ i ponon10g rodcnja (iii prcobrazcnj. po Jungo\·om misljcnju.1jmuna r. ncgo je st\ ar unutr.111ost da bi opisao poklap.1 pacijcntkinjc prcma situ.111j. umro pruski cJr Fridrih Veliki.

1.ijmunc n. koji je uzco grcki pseudonim Ne.1lijsko111 LlrodenikLI koji opisLljc mistcrioznu snagu KO KET! R.i jc bilo pn o .ihtc\.10 o Sp. ali nc i st. koje jc toliko prcplctcno ch ga jc ncrnoguec razc-h-ojiti. igrom slucaja.izc da jc .rniju ako polozi ispitc Student sc toliko uzbudio da jc s.iriji majmuni.10 jc do zakljucab ncz.iii\ co nu slicno obj.ici 'no\ co\ ck tcrnclj cclokupne samanskc pr. Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi duboko po\·czani predstadja .n "1Lhlc su nujkc i mL1dc rnajkc.10 ncsto nalik sistcmu korcnja izmcdu cfra dn·eta. ali na rubu on1g iskust\ .1 i posm.\rnold i\[indcl koristi rec koketir. sto zn. Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja v.rn romski s.l\ isno od Dan inon1g r.1 n. lc:i:cei LI polju da bi se poYcz.1 R.iLizilo kratko .···-----·---------------------------------- krornpirc pre ncgo sto bi krcnula Lh ih jcclc Chu 110\U Pn·c fosilnc ostatkc nenadcrt.1\ i put. u kojcm sc n. dobilo irnc u XVII \cku po loblnom p.P.1 rnnogi sign. Carls Darvin jc 1858 dobio pismo od prirodnj. i\[indcl b:lc ch mi poscdujcrno razlii:itc Hstc paznjc i S\ csti.1sa.ust\o k.1 . a posto jc polozio ispitc.idnici u bmcnolomu Ncandcrskc dolinc u Ncm.1 u oku prij.i poj.1lca pro1usli su 1856.1z\·oj kYantne !hike i istr. odbljcsak sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u suz.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki narodi i\lindcl prica o jcdnom .1\' zin1t sustinski po\ ezan Orn jos nijc opstc prill\aecno u znnicnoj n. gcwori rum i bzujc pricu.1 procesne psihologijc pobzuju u oYom smcru.1ju prirodnom sclckcijom \'olas jc radio n.rniji.1. DOLE st\ . s. ispric.rnun opisao jc S\ oju Priroda je puna ritmova i obrazaca lvioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru GORE LEVO inicijacijLI.iznjc posn~cujcmo rcflcksirnoj GORE \estinu z ::.Hclja .10 ubcdlji\ primer prnfridanja u sno\·inuJung kazujc san jcdnog SYog stud en ta komc jc otac ponudio puto\·anjc u Sp.rnjc da bi opisao razmenu i rcflcksiju snolikih signaLi izmcdu posnntrac.idcsct godina u formulis.1 kokctiqnja mogu da budu putobz u ncku drugu st\ arnost: nalct pticc. otputovao jc u Sp.i i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos.i istonerncno prosiril.1ju se 11.1 LI prirodi koja sc j.rndcr.lsao trg.1 nuzno poYLii:c za sobom prctpostavku da jc s.1scla \'olas.unosti.rznju POl(L\.i predsignalnog nin1a na kojcm st\· Mi postoje bo stremljcnja pre nego sto se nunifcstuju On jc opisao O\'O Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost moze koketirati za nasu paznju c.Jo.\ZL!CITO \'RH!E l(.iktin10sti U ccloj < c > popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u Jos jc \cCC z 0 izncn.1sniY.1 Yizijsb traganj. .izcci 'dodatnu p.10 jc san prijatcljima.10 sa zcmljom i pro1usao pr.\lindel smatra ch kokctiranja dolaze iz carst\ .1 principu sinhronizo\·anosti i kokctir.ij d.1J1j. Pro\·c\·si Lh. Jcd.rniju i bio jc vconu izncnadcn da jc rl.i nujmunskc kolonijc na drugim ostnima.1himu Nojnunu.1 na kojoj je uglcdao gotsku katcdr.1ci 1Hsu paznju.1 ulicom koja Yodi do trg. godinc r.ijuci scbc kako set.1.1:i:i\'. ani po toj dolini O\o podrui:jc jc.1tr.idcnjc da sc on. Kach jc zamabo u ugao ugledao je lcpu kociju koju su rnkli konji Lida se probudio.rnju tcorije o poreklu nst. katcdralu i kociju iz srng s1u (h.1b .1storu.i neki prcdmct z. pri ccmu jc ncmogucc odrcditi st.1li kokctir. s.\NJE U R.rnci.1 pa:lnju iii samo posm.n ljaju tr.rnog.i\·a biLi pon~zana s promcnom u arhctipskom obrascu bda jc dostignuta kritic1u m.ltr.rnstr. pa ipak r.\N_l E . ali jc 1958 doslo do izncnadnog sircnja O\C 0 z N .111j.1mcrickih urodcnib z.rnj.1gaocu Konccpti sinhronizo\anosti i kokctir.1 cunta\·a koja su jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn ncs\·csnorn. kojc prid.\lfrcd. -i L10 i 1u rn. pa su pn i ljudi 1uz.1ju tr.1lu . NajYisc p.1 O\ 0 kopnu Scldrcjk k.1da dn ct.1snjcnjc 1uci1u na koji se nstc raZ\'ij.oscc.1ckoj.111jc.111j. glcd.:.

ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI. DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM. Semioticari kao sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno medu fizickim predmetima i dogadajima.SIMBOLIIZA u DRUSTv·u SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT. A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE. koje bismo mogli upotrebiti urnesto '·macke·'.tri crna trougla u krugu na 2utoj podlozi . De Sosir. filozofske nauke o znakovima i znakon1irn sistemima i o nacinu na koji se znacenje stvara i menja unutar jedne kulture SEMIOTIKA Pirs je govorio o tri vrste znakova: "slikovni" iii znakovi koji jasno predstavljaju predmete koje prikazuju (na primer. ali oni. Ova znacenja nisu ·'prirodna" iii neminovna. prirnenio je ovu teoriju izricito na jezik. to da ljudi posmatraju svc 1. mace. sireci se daleko van dometa obicnih formacija reci . da mi prilwatamo svet i dajemo mu srnisao preko kodova S\'Oje kulture De Sosir je takode istakao da znacenja deluju unutar paradigme: mi biramo znakove iz celog niza alternativa. koji je sarn po sebi sistem znakova koji nastoji da prenese informacije i znacenje . On je tvrdio da znakovi koje koristimo mogu izgledati proiz\•oljno.iii crveno svetlo r semaforu kao znak za "st1 Pirs je zapazio da.i mogla bi se veoma lako upotrebiti da predstavi bilo sta drugo. u stvari. Da ponovo upotrebimo predasnji primer. za De Sosira su implikacije bile duboke. saobraeajni znak koji prikazuje siluetu automobila iii motocikla): ·'saqr:Zajni" znakovi koji predstavljaju pojmove koje smo naucili da povezujemo s narocitim znakom Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenografiju" slika. nego medu sisternima znakova sa znacenjirna. postoji nekoliko alternatirnih oznacivaca mackica maca. a svaka od njih nosi malo drugacije znacenje.·a. Americki fllozof Carls Sanders Pirs ( l 8391914) i svajcarski lingvista Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913) bili su osnivaci serniotike. dim je sadr:laj "vatre"): i '·simbolicni" znakovi. a . Za vozace Sirom sveta. MISLI !LI OSECANJA. 0 < --' ZNACENJE I VEZA U XX veku pocele su da se raz\·ijaju teorije o znacenju i poreklu znakova i simbola u ljudskom drustrn. a do kojeg se stiie kulturnom konvencijom) Na primer. De Sosir je identifikovao dva dela znaka: "oznacivaea" (sam znak) i "oznaceno" (pojrnovno znacenje koje se znaku pripisuje. NEGO SE OSLAN}. s obzi 1 . slovna fornucija c-a-t (oznacivac) u engleskom jeziku opisuje krznenu zivotinju sa cetiri noge. isti simbol moze da ima razlic. nego su usadena u na5u drustvenu strukturu i vrednosne sisteme. GESTOVE. cica. dok onima koji ne gornre engleski ne mor. repom i brkovima. koja prede i mijauce (oznaceno) Oznacivac je simbolican znak: ista formacija slov. slova i brojeva da bi preneli prakticne informacije GORE znacenja za razlicite ljude Pirsov savremenik.roz filter licnog i kulturnog isku'.i da znaci nista kao o "normama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave da "tamo" postoji neka vrsta objektivne realnosti do predstave da je "realnost" uvek kodirana. cija znaeenja SU odredena konvencijon1 i koji ne lice na originalni predmet na koji se odnose (na primer. medunarodni simbol za nuklearni otpad . KULTURNE KONVENCIJE Dok ovo rnoie da izgleda sasvim ocito. crveno svet/o na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop" SASVIM GORE na oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za "macku''.\ NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA.:t-. a svaki od njih bi nosio razlicitu nijansu znacenja. otelotvoruju kulturne ideologije i vrednosti o kojima tada pocinjemo da razmisljamo (na primer.

. mit jc sastavljen od jcdinica koje sc spajaju prcma odredenim pravilinu iii ko1wencijama (kao sto je ponadj. ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost 63 ST RU KT UR AL I Z A i\1 De Sosir je istraziv. Sistem srodstva jc struktura koja sadrzi jedinice (muskarci. zene i deca) kojc SC N z > ['.izlicitih kultura Umesto da gleda u njihO\· sadriaj. kisni pies.izmenjuju' unutar jedne kulture: na primer.oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pomocu nizova signala. deca).111je.1 njihovo povezinnje: ovo sc moze predstaviti \'izuelno kao rodoslovni dijagram Srodst\·eni sistemi odrcduju kako sc roba.iju medusobne odnose koji se zasnivaju n. kolima. reklame i bioskop De Sosiron1 delo imalo je dalekose:Zne implikacije. svetlost od mraka. dok jc Roland Bart istrazivao savremene zapadne kulturne "znakove'. De Sosir je utvrdio da je oznacujuci sistem bilo koja struktura iii sistern iii organizacija koja stnra znacenje iz kulturnih znakova Kao antropolog. majke. koji su slicni iii suprotni U knjizi Siravo i kuvano ( l 96+ ).o do zakljucka da bez obzira na sadr:l:aj.11110 unutar lingvistikc. na primer) i rucine razmisljanja (dobro i zlo) On zapa:l:a da kod svakog para Vencanje. dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem SRODSTVENI SISTEMI Levi-Stros je doSJ. tndeci da sc ov•1j metod moie jednako primeniti na bilo koji sistem stvaranja znacenja: na plemcnski obred iii obred neke zajednice (vencanjc. n. Bart je istrazivao moze kim ozeniti. fotografiji.ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . ne s. Bartje bio opcinjen znacenjem stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i "prirodnost" Na primer.1 ( 191 S-80 ) . nego unutar proucavanja svih komunikacija Ono je utic. (ocevi. na ·modu" (u odevanju. porodicne grupe mogu da "daju · zcne nckoj drugoj porodici u z. s pravilirna z. ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika GORE DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva. sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu .1111enu z. raklania i odcvanja. pogreb). knjizen10st. tndcci da oni dcle zajednicku strukturu . antropologa Kloda Levi-Strosa (r l 908) i filozofa Rolanda Bart.uo\·ima iii suprotnostirna.10 jezik kao strukturu. narocito u carstvu hranc. Levi-Stros je bio zaintcresovan za objasnjavanje slicnosti medu mitovima r. Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'. i kako se ovi odnosi zovu. ljudi i ideje "r. z m N < > jedan termin ima prednost nad drugim "kuvano" (kultura i imcnuju ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo · (prirodno i "prirnitivno '). on je primenio strukturalnu analizu.u filmovima. a ove jedinice formir. i na \·izeulne umetnosti.oboje su prevozna sredstva . reklamama. a musko (u mnogim kulturarna) od :lenskog Kao i Jung. na kulturne organizacije i mit. dobro jc pozcljnije od zla. i 1956. Levi-Stros je primenio clVe ideje na srodstvene sisterne. zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu nasledi sta i od koga. decijim igrackama i popularnoj zabavi. Kao sto je slucaj s jezikom. novinama i casopisima. narocito u popularnoj kulturi .1!0 na sociologiju i prilwaceno je od vodccih prcdstavnika strukturalistickog pokreta.1 binarnim p. cine osnovnu strukturu svih ljudskih kultura (muskarac i zcna. jclu i imovini).1 nesto nedno (miraz) Le\·iStros jc uporno tndio da se odnos unutar jednc strukture ochija u parovima. ko 1110Ze da ove sekundarne signale. pricanje price po slojevima).uovi. sto daje osno\· za strukturu.uocito paro\·i suprotnosti. svi sistemi kulturne organizacije dele iste fundamentalne strukture Jedan od njih je srodstvo: svako drustvo ima neki sistern kojirn odreduje ko SC MITOLOGIJE lzmeou 1954. Levi-Stros tndi da binarni p. kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu. ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje o konstruisanju znai'enja.

1. zavisno od drustvenih. Elizabet Kejdi Stenton. Emancipacija zena u lranu slozen je proces u kojem je odevanje takode glavni simboL Zene su izbile u prvi plan za vrerne pokreta protiv 5aha. dobrote i trpljenja.1 Uspcsno funkcionis. veo je jos jednorn postao deo dri:avnog odredenja :Zena Moderne islamske feministkinje sada pokusavaju da naprave razliku izrnedu patrijarhalne tradicije i vrednosti islama. iz cega proistice borba za prava zena i dece Americka reforrnatorka iz XIX veka.1 sc na intcrakcije svih o\·ih ulog.1 XX veka pokazala jc da u sv. te caksire je preuzela Amelija Blumer.1 takode odredene obrascima polj. zavisno od religije. jer se smatralo da su povezani s Velikim duhom STATUS I PRVILEGIJE Sva drustva imaju sisteme statusa i privilegija koji su vezani . strukture uloga unutar njih U modernim drust\·ima. pojedinac s\·e vise igra istinske viscstruke Llloge LI r.. bili su prirodni "posrednici" u svadama polova i savetovali su plemenske rnudrace. muskarca iii zene ciji se polni identitet razlikovao od ostalih pripadnika istog pola Berdejci su simbolizovali duhovnu snagu.i u prirodi: one prepoznaju . a ponekad simbolima kao StO SU uniforrne. lo\·aca i ratnika. konvencije iii pravila ponafanja u skladu sa ulogom Kod indijanskog plemena Kornanea. broj uloga je manji i one SLI jasno odredene polom i uzrastom U slozenijirn drustvimJ postoji vise varijacija L1!oga i vise specijalizacija .:izlicito vreme. religijskih i politickih uslova.1jcdnice L1ko drustvJ postaju sve slozcnija tako su sve slozenije i DOLE Simbolika vela varira u razlicitim vremenima i na razlicitim mestima. a\·etinjske uloge".rnje zajednice oslanj.1ka ulog.1koj zajednici dolni do pojave razlicitih ulog. . berdejta. iako nisu eksplicitne. drustveno ponafanje iii simbolicni obredi i obredi koji obelezavaju promenu uloge Rana teorijJ uloga opisinla je uloge kao drustvene tvorevine koje su odredene drustvenim oeekivanjima i vrednostirna koje moraju da se ispune unutar zajednice Kulturno definisane uloge pola narocito su vladale porodienim aktivnostima i aktin10stima na poslu Novije teorije govore da su uloge Pusenje cigareta kod zapadnih :Zena na pocetku XX veka bilo je povezano sa sve veeom samostalnoscu i jednakoscu :Zena GORE 0 co 2 Teorija o drustvenoj ulozi iz sezdesetih godin. koje. kada su crni velovi postali revolucionarni simbol Posle uspostavljanja Islamske Republike. zene i deca imajLI rnanje privilegovane uloge od rnuskaraca. kako je rastao njegova uloga se menjala i od njega se ocekivalo da refava sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje neprijatelja Njegova uloga postajala je uloga mudrosti.ULOGE I ODNOSI eak i istovrerneno. od decaka se ocekivalo da bude agresivan i da uzme ono sto mu pripada Medutim. Slozena drustva teze da irnaju vecLI potrcbu Zd s\·.1 je odrcden. Svaka uloga je ziv simbol kulturnih vrcdnosti z. nosila je turske caksire Llmesto ogranieavajuce krinoline. 0 U patrijarhalnim drustvima sirom sveta. Mnoga severnoarnericka plemena velieala su ulogu pri cemu se isticu stvari kao sto su uniforma. pri C:emu je veo slozen simbol sa cesto razlicitirn znacenjem za razlicite ljude. Kod definisanja ljudskih uloga i promena tih uloga mnogo se koristi sirnbolika. predstavljaju skrivena strujanja osecanja u jednoj zajednici UZRAST I POL U drustvima LI kojima opstanak nije data kategorija. po kojoj su dobile ime i koja ih je promovisala kao simbol pokreta za prava zena . kulture iii po la.:i u srnislu odnosa prenu svirn drugim uloganu.

cesto istog pola. druzenje iii eak fizicki kontakt izmedu pripadnika razlicitih kasta cesto sluze kao uzori. pri cernu se povezuju sa zivotinjarna. obracajuci se direktno svetu duhova. Medu Ibancima Bornea. starija braca iii sestre ili drugi Clanovi porodice. nakitorn i maskama. Preko igranja uloga i njihovog oblikovanja deca mogu da nauce uloge u koje prerastaju kroz razliCite igre Teorija o drustvenom ucenju kaze da se glavni deo razvoja deteta odvija kroz opona5anje uloge uzora Dete zapafa da je uzor. a pojavljuju se novi simboli braka Zene vise ne menjaju prezime automatski. . Romi trpe diskriminaciju u celom svetu. rase iii fizickih sposobnosti Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan. U Indiji. koja postaje njegova Javne licnosti promenjenu ulogu. Medutim. Medutirn. iii njihovo obaranje mo:le da oznaci naglu iii nasilnu promenu.DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije roma jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sreaena drustva DESNO Majkl Dfordan je bio vazan uzor za mlade crnce. Njegova uloga mu obezbeduje visok status u plemenu. odrafavajuci kulturne trendove. zabranjujuci zenidbu. a bracni parovi nose prstenje kao simbole uzajamne i jednake odanosti Uloge se mogu menjati postepeno.nijih uzora mogu se naCi unutar naseg lienog kruga: to mogu biti roditelji. narocito u Sjedinjenim Americkim Drzavama. na primer. koje nekima idu u prilog a nekima stete. profesori ili prijatelji c 0 C'> m 0 0 z 0 I " PROMENA ULOGA Uloge i njihova simbolika menjaju se unutar granica neke kulture kako se pomeraju njene vrednosti. neki od najva:i. obicno za ostale pripadnike istog po la. Slavne licnosti mogu postati legende ili ikone kada simbolizuju iii oblikuju specifiene vrednosti za zivot drugih ljudi. koji je predstavljen elegantnom perjanicom. uspe5an iii da ga drustvo nagraduje zbog njegovog pona5anja Dete zatim usvaja karakteristike uzora i na kraju se potpunije identifikuje s karakteristikama te uloge. vrac se bavi drustvenim krajnostima. za prcovladujuce vrednosti i verovanja doticne kulture. kao sto je svrgavanje monarha u toku revolucije ili pretvaranje intelektualaca u ratare tokom Kineske kulturne revolucije sedamdesetih godina XX veka. a studije pokazuju da se oni rangiraju kao ''drugi" i zato inferiorni. U zapadnom drustvu. veliki je uzor crnirn decacima Amerike. poslednjih decenija ovi obicaji su pretstali da budu opsti. za zenu je bilo tradicionalno da prilikom udaje nosi verenicki i veneani prsten i da uzme prezirne mufa da bi ukazala na IGRANJE ULOGE I UZORI Ljudima su potrebni pozitivni uzori da bi pronasli put sopstvenog razvoja. dok su mnogi uzori slavne licnosti. Uzor simbolizuje ono cemu mlada (ili odrasla) osoba tezi. zivotom i smrcu i lecenjem bolesnih. Ponekad su statusni sisterni na rnestu za do bro celog drustva. hinduski kastinski sistem strogo odreduje uloge i interakcije u tradicionalnorn drustvu. a drugi put oni predstavljaju predrasude unutar drustva. na primer.

kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom 2 boginje U savremenom drustvu rec tabu irna rnanje duhovno znacenje.ra Meksika. ali isto tako rnogu da se koriste za odrfavanje drustvene hijerarhije i reda. a ako muskarac sedne na mesto zene. a iene grade skroviSta za porodicu. asteckog ci. osecale su da moraju da se ogluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi ljubav s njima. Jung je posmatrao incest kao sirnbolicnu sliku koja se odnosi na pokusaj pojedinca da se nati u majcinu utrobu da bi se pono\·o rodio Incest jc cesta mitoloska tcma medu bogovima. Kraljica Kleopatra bila je rezultat sedam pokoljenja brakova izmedu brace i sestara U Starorn zavetu.TABUI Rec "tabu" potice od polinezijskog Bili bi noseni na ledima ili · rarnenirna drugih ljudi. srnatra se dace je pogoditi neka rnisteriozna bolest. kralj je smatran bofanstvom i kraljevi su bili zasticeni od svetovne realnosti tako sto im nije dozvoljavano da dotaknu zernlju. Ako zena sedne na muskarcevo rnesto. pripremaju jela. Razdvojenost njihovih uloga nagla5ava se dodeljivanjem razlicite strane za sedenje oko vatre za rnuskarce i zene. U anirnistickim i u drustvirna koja se zasnivaju na prirodi. tabui se odnose vise na poku5aje ljudi da odobrovolje bogove i GORE Na ovom barjaku iz VIII veka. ili bi hodali po tepihu koji je polozen bas zbog n jih. odr:Zavaju vatru i kucu . jahali bi neku zivotinju ili bi se vozili u kociji. poreklo tabua verovatno je u vezi sa medusobnim simpatijama i nesimpatijarna razlicitih nivoa duhova. koji prikazuje Budu kako pripoveda. opasnu silu koja zahteva tabu da bi se izbeglc njene opasnosti. Indijanska i kineska kultura prosiruju pojam incesta na polne odnose sa osobama koje imaju isto prezirne ooLE Lotove kceri. gde SU zivotni uslovi veorna surovi. a narocito u drustvima koja su koncentrisana na odriavanje suprernacije Kada se vladari posmatraju kao boianstva. u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli. Dok je Frojd turnacio incest bukvalno. opivsi ga ZASTITNO BOZANSTVO U mnogim kulturama. ta bu. Vladarirna Inka bilo je dozrnljeno da se zene svojim sestrama. Lotove kceri imaju polne odnose sa ocem zato sto ne postoji nijedan drugi muskarac da ih obrerneni. neCistim ili ukletim. uvek su nosili njegovi plernici ion nije nikada dotakao tlo. a seksualnost kao potencijalno TAB UI POLA U tradicionalnom kungbusmanskom drustvu u pustinji Kalahari.u individualnu i kolektivnu moralnu svest. Montezurnu. stupanje u brak s nekirn van porodice uprljalo bi C:istu kraljevsku krv Egipatska boginja lzida udala se za brata TAB UI INCESTA Incest polni odnosi s nekim Ozirisa.je oblik tabua prisutan u celorn svetu. Tabui mogu da proisteknu iz moraine svesti 0 co i da rnotivii. drustvene uloge su sna2:no podeljene prema polu Muskarci idu u lov. njegova lovacka rnoc rnogla bi . boginjama i kraljevirna. verovatno zbog genetskih porernecaja do kojih dovodi. U potonjim kulturama. odnoseci se uglavnom na stvari koje nisu dozvoljene u drustvu zbog raznih drustvenih razloga iz bliskog roda . sto oznacava sistem zabrana radnji ili koriScenja predmeta koji 0 se smatraju svetirn ili opasnirn. prave oruzje i loze vatru. Buda je izolovan tako da ne moze da dodirne tlo. Prvi kraljevi i kraljice Ugande nisu nikada izlazili iz svojih ogradenih obitavalista Persijski kralj je hodao po tepisirna po kojirna niko drugi nije mogao da gazi C:ak i danas postoji obicaj prostiranja tepiha pred kraljeve za vrerne svecanosti . bogovi i kraljevi su cesto oslobodeni ovog tabua da bi odrfali cistotu bogovske iii kraljevske krvi. Medutim.

Zato je hranjenje krave cin oboiavanja. Jedenje majmuna je tabu u mnogim drustvima zato sto po izgledu lice na eoveka. jevrejsko-hr iscansko zabranjeno voce . koje su zatim bile zastiCene tabuom Kao sto je slucaj s Jevrejima i muslimanirna. verovatno zbog njene navike da jede strvinu. dok zabranjeno kengursko meso rnoze da uzrokuje plikove na kozi iii da dovede do susenja udova Medutirn. gde zivi kao sirnbol majcinstva postovala zensko te[o. prihvatljivo je da jedu totemsku zivotinju bratstva. Egipatski svinjari SU ubijati i jesti krave. oni postaju tabu kao hrana. Krava se u hinduskoj Indiji smatra svetorn zivotinjorn. I Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju kanalom zlih duhova. Ona se takode povezivala s SASVIM GORE Jabuka. kako u starom tako i u modernom svetu. Kada jestivo voce iii biljke postanu fetisi. u drustvima u kojirna zivotinje preuzimaju ulogu totema postoje tabui protiv ljudi koji jedu iii ubijaju zivotinje cijim totemskim bratstvima pripadaju.da ce se dete koje slucajno pojede rneso prisne zivotinje razboleti: u slucaju zabranjenih dropljinih iii cureCih jaja. Njihovi bogovi su smatrani otelotvorenirn u narocitim vrstama. Stari zavet ukljucuje zabranu kontakta s njom: Treea knjiga Mojsijeva belezi da je Mojsije dobio vest od Boga da fovek koji spava sa ienom koja irna menstruaciju treba da bude odbacen od svog naroda. mozda zato sto se verovalo da su zena koja se poraaa i beba bile u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima.DESNo Za pripadnike plemana San u Kalahariju tabui regulisu sedenje muskaraca i zena oko vatre da oslabi. Neke kulture imaju obrede preciscenja za odstranjivanje ove krvi dok je Bruno Betelhajm govorio da sposobnost zena da radaju decu i da imaju menstruaciju izaziva snaznu zavist kod rnuskaraca. koji su stvorili tabue u pokusaju da izjednace polove Ferninistkinje ovo nazivaju ··matericna zavist". Pri poistoveCivanju sa zivotinjom osoba postaje rodak iii cuvar zivotinje. odmah mora da se zagnjuri u vodu da bi se ocistila. MENSTRUALNITABUI U patrijarhalnim drustvirna menstruacija se obicno srnatra tabuorn. delimicno u znak protesta protiv Frojdove teorije da zene pate od "penisne zavisti" GORE smatrani niskom kastom i nije im bilo dozvoljeno da ulaze u hramove. levantinski narodi nisu nikada jeli jabuke zato sto su verovali da se u njima nalazi duh prirode Zivotinje koje su mogle da jedu ljudsko meso postale bi fetisi. Tako de se smatra dace oslabiti snaga muskarca ako zena dotakne njegovo oruzje. mesecevirn ciklusom. Srnatralo se da ukoliko neka osoba dotakne svinju u prolazu. Medutim. koje zatim postaju predrneti obo:l:avanja iii fetisi. dok je Evahlajima zabranjeno da jedu rneso prisne zivotinje. zivotinje su bile obo:l:avane i o njima je vodena briga kao o nosiocioma dobrih iii zlih sila . to moze da dovede i do gubitka vida. U starom Egiptu. koja SU POSLEPORODAJNA KRV U mnogim delovima sveta krv koja prati poroaaj smatra se necistom. zahvaljujuci sposobnosti da daje mleko . drugi pripadnik zajednice sa razlicitom zivotinjorn rnoze slobodno da lovi i jede tu zivotinju Narod Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu i u juinom Kvinslendu veruje. i da su zene s menstruacijorn neciste sedarn dana Frojd je gornrio o rnenstrualnorn tabuu kao o negativnom stavu prema zenama. u matrijarhalnim drustvima. a mesecevi ciklusi su u pretpatrijarhalnim vremenima mereni na drvenim stapovima koje istoricari nazivaju "kalendarski stapovi" Jedan rnoguci izvor rnenstrualnog tabua mozda je strah da bi zene rnogle da preuzmu kontrolu nad mesecevim rnenama i promenama godisnjih doba preko rnesecnih ciklusa svog tela Jevreji starog doba verovali su da rnenstrualna krv irna otrovna svojstva . Zato se krave rnogu videti kako lutaju ulicarna C:ak se i rnokraca krave smatra svetorn i ponekad se koristi kod obreda prociscenja za ljude koji su prekrsili neki tabu. Tako. oni su smatrali svinju necistom zivotinjom. Vecina Hindusa SU vegetarijanci i narocito je tabu ZABRANJENA HRANA I ZIVOT!NJE U mnogim kulturama se veruje da duhovi mogu da udu iii da obuzrnu nezive stvari. Za Hinduse je ta bu ubijati iii jesti krave menstruacija se smatrala mocnirn i isceljujucim procesom. . na primer. tako je pas postao zivotinja zabranjena za jelo zaratustrovcima . Medutim.

porucnik. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim simbolima na primer kuvarska kapa. univerziteta. ali kasnije kao nacin identifikovanja vladara. zastave etnickih grupa. zastava na brodovima i kuenih zastava trgovackih kompanija (preteca modernog logoa) Pn•e nacionalne zastave na kopnu pojavile su se u poslednjoj cetvrtini XVIII veka . poslovnih korporacija i sportskih klubova. pravljenja razlike izmedu onih koji su "u igri" i onih koji su "van igre". kao sto je strah. motivi i ukupan izgled i ima mnogo obicaja koji ZANIMANJA I PROFESIJE Za mnoge ljude. sto simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko velicanstvo Boga. mornarsko sidro .GRUPNI IDENTITET > fV") Simbolika se oduvek koristi za oznacavanje identiteta i za potrvdivanje privrzenosti drustvenoj grupi iii ·'porodici". perja i zivotinjskih kostiju. profesor. bakar i dragim kamenjem Danasnja plemena u Novoj Gvineji koriste veksiloide koji se uglavnorn sastoje od drveta i suve trave. spustaju ili kada prolaze. perja i parcica tkanine . ZASTAVE U Kini je izum svilenog platna doveo do pravljenja barjaka. i zastava skola. plavi kombinezoni fizickih radnika. GORE 0 co Svi detalji zastave su simbolicni boja. organizacija. Kao znak svog poloiaja. Tokom XIX i XX veka doslo je do pojave mnostva drugih zastava: vladinih sluzbi i cinovnika. Oni mogu da budu u obliku totema.irnaju sopstvene simbole identiteta. sto je nacin kodifikovanja i strukturisanja drustvenih odnosa. ratnih oznaka. sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode :::> a: 0 -' na zajednickim verovanjima iii zajednickim interesima i aktivnostima. su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer.formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga. zlato. ukraseni stap. dosta koristilo kecalovo perje i bili su ukra5avani plemenitirn metalima kao sto SU kojeg je bi lo lakse nositi i koji su bili vidljiviji izdaleka nego dotada5nji cetvrtasti barjaci.dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni kompanijski znak. sa amblemima od obojenog drveta.boja. uglavnom na pogrebima vladinih sluzbenika ili vojnika. vodnik iii glavni referent. srebro.na lokalnom. batinu ili koplje sa amblemom na vrhu. odabirali su vode koji su vladali i re5avali razrnirice medu njima. U XVII veku doslo je do uvodenja standardizovanih pukovskih boja. LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i pravom da se vlada Francuskom. pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta. oblik i motivi regionalnom. njihovih zemalja i nacionalnosti na moru. nacionalnorn iii medunarodnom planu . . tri zlatne loptice zajmodavca.zastave·· su poznate kao veksiloidi i bile su pravljene od drveta. naucnih instituta. politickih partija. Iz Kine se upotreba platnenih zastava prenela u Evropu. sve organizovane grupe . kao sto je doktor. osnovnim jedinicama drustva Bilo da se zasnivaju PREDVODNISTVO Kada su ljudi poceli da formiraju velike grupe za zajednicki zivot i lov. stvaranja i kralja barjaka. zastava ranga u svirn delovima oruianih snaga. ljiljan ima tri latice. gde su se najpre koristile kao rnjni i ceremonijalni znakovi. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po nacinu oblacenja . kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se difo. sirnbol je narodnog postovanja prerna pokojniku. na primer. rogova i koia Za Astecke veksiloide se. Stap se takode koristio kao vidljivi znak za okupljanje iii pokazivanje pravca za napad Ove rane . pokrajinskih zastava. voda je nosio svecanu perjanicu i driao dugi. postovanje. zastava ili izrazeni kodeksima odevanja ili preko ritualizovanih forrni pona5anja Jedna od vainih karakteristika takve sirnbolike jeste njena vidljivost: ona je planirana da obezbedi lako prepoznatljiv znak grupnog identiteta. pokrovna zastava koja se polaze na mrtvacki sanduk. Svi elementi zastave su simbolii:ni .. poniznost iii ponos. tamno odelo i kravata cinovnika iii beli mantil laboratorijskog tehnicara dok se mogu koristiti specijalni nazivi u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe. skrnavljenje zastave je kafojiv prkrsaj u vecini zemalja sveta. prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj grupi. kod svih koji je vide. u cilju pobudivanja emocionalnog odgovora. vijorenje zastave na pola koplja predstavlja znak ialosti.

!me je dobio po simbolu '·snopica • koji je kao bed± nosio italijanski POLITIKA I POBUNA Politicke grupe. Kornunizam i fasizam. Na primer. vecina evropskih vladara usvojila je grbove i heraldicke barjake s jednorn od dve najznacajnije heraldicke figure: !av (kralj zveri) ili orao (kralj neba) Ljiljan.ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA Zastava australijskih uroaenika. Hitler je. jos jedan cest heraldicki rnotiv. kasnije ga je usvojio rnedunarodni skautski pokret Danas rnnoge drzave nastavljaju da se vezuju za narociti amblern: na primer. kao i pojedinaca. crvena traka predstavlja zemlju i uroaenicku krv koja je prolivena u borbi za odbranu zemlje. Na primer. zvanicno usvojena 1995. drevni suncani simbol sa mnogo dubokih znacenja. ponekad omotan oko sekire. kao sto SU svoj identifikacioni amblem. dva najuticajnija politicka pokreta XX veka. ciji preci zive u Australiji preko 40 hiljada godina. koristio drugaciji sirnbol za svoju Nacisticku partiju: svastiku. simbola pravde. a crnu su usvojile neke rasne i politicke grupe. cinovnici koji Cekic i srp je komunistii':ki simbol. Ovaj snopic podrazumeva sve±anj brezovih ili brestovih prutica uvezanih crvenom trakom. a ovaj amblem je koriscen na mnogim mestima ukljui':ujuci decije igracke . dok svako bratstvo skotskih brdana ima kilts narocitim sarama (od neke vrste kariranog platna) U srednjovekovnoj heraldici. kao znak Nacisticke partije . SASVIM GORE Rec fasizam potice od "snopica': sveznja stapica koji SU nosili rimski cinovnici . sa Zutim diskom u sredini Crna traka predstavlja uroaenike. rnedutim. u SAO ima preko 550 priznatih naroda i plemena) koji imaju GORE ga nosili liktori. Fasizam je nacionalisticki pokret koji je predvodio diktator. bratstva i plernena koriste rnnostvo simbolickih lukavstava da bi razlikovali jednu grupu od druge. narocito se povezivao sa francuskirn dvorom. nemacka nacionalna zastava. koji je nasuprot Cizrnarna koje su nosili plemiCi bio sirnbol seljaka. na Zapadu su pripadnici gej populacije usvojili pink boju. Sirnbol komunizma bio je cekic diktator Benito Musolini ( 18831945). odra±avajuci savez izmedu industrijskih i poljoprivrednih radnika: najveCi deo XX veka cekic i srp su bili amblem ruske zastave i prve komunisticke dr±ave na svetu.da bi se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao amblem identiteta zivotinje) koriste Se za predstavljanje narocitih plemena. pobune i revolucije oduvek se povezuju sa narocitim sirnbolima. dok zelena boja pripada ekoloskorn pokretu i srp. rnedu mnogirn americkirn urodenicima totemi (stvari iz prirode. SAO sa celavirn orlom. Kanada s javorovim listorn i Engleska sa ruforn dinastije Tjudor Ima takode mnogo naroda bez drfave (na primer. kada SU SVASTIKA Hitler je usvojio svastiku. foti disk na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce. Naglaseni crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. deli se horizontal no na dva jednaka dela. takode su koristili simbole. a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika . su imali ovlascenja da donose presude. 0 m 69 Ci :0 c u z z -l rn PLEME I NAROD U tradicionalnirn drustvirna. kaznjavanja i odsecanja glave Datira jos od starog Rima. Na kraju XV veka nemacki seljaci su se pobunili pod belom zastavom na kojoj se kao amblem nalazio zlatni opanak. jedanaest plemena Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti imaju zajednicku belu zastavu Glavni amblem na zastavi u obliku kornpasa simbolizuje Vrad±binski tocak (a cetiri strane sveta predstavljaju cetiri godi5nja doba i cetiri elernenta) koji je okru±en sa jedanaest 5atora koji predstavljaju broj plemena Ima takode rnnogo grupa unutar konvencionalnog drustva koje su se opredelile za simbol s kojim se poistovecuju Na primer. crnu traku gore i crvenu dole.

simbo/ C:ovekove vere i nade u suocavanju sa nesreeom koja un istava zivot VALK/RE U skandinavskom mitu. U mnogim tradicionalnim africkirn drustvima. ukljucujuci Isusa i Muharneda. andeli smrti koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu iii poraz. koristile su pripovedanje kao sredstvo za svoja ucenja . ali sada oznaeava pricu koja pornaze da se objasni poreklo i karakter kulture u simbolickom smislu Znacenje i sadrfaj takvih priea varirace zavisno od vrernena i rnesta. zeleci da ona naculji usi i da postane svesna mudrosti koja je sadrzana u prici 0 O'. izgubice se nase znanje" Danas u mnogirn delovima sveta ljudi ponovo otkrivaju pripovedanje da bi PRIPOVEDAC Mnogo pre rnego s. preziveli prolazak vremena morali su da budu predoceni kao dobre. kao i od osobe do osobe. njeno pradedovsko poreklo i istorija. prenosili su se usrnenirn putern Da bi GORE Sirena otelotvoruje duboku vezu izmedu zene i mora . one su odnosile du hove poginulih junaka u Odinovo carstvo Va/ha la .. Pusenje Jule i njeno predavanje zasto smo ovde i kuda idemo. oni se da ljudi poseduju dar slusanja koji je neverovatan.a urnetnost pripovedanja bila je tradicionalno veoma visoko vrednovana. ponekad kao putujuci pevac koji kazuje zabavne i poucne price. To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispreda/i su mitske price o misteriji da bi probudili uspavanu dusu. Mnoge religijske licnosti. koje su se dopadale nizu generacija. OBREDI PRIPOVEDANJA Stil iii protokol pripovedanja varira od kulture do kulture. verovatno se prilagodavajuci novim drustvenirn potrebarna Pripovedanje je rnoglo da se odvija skoro svugde . a hor odgovara na poziv Kada pripadnici naroda San u pustinji Kalahari priC:aju price 0 UMETNOST SLUSANJA U nekim juznoamerickim tradicijama pripovedanja kaze --1 ljudska biea koriste price da bi opisala stvari koje nisu rnogla da objasne. pri eemu "pozivac" pokreee "pesmu . o prirodi sveta oko nas i kako se u njega uklapamo Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i s\'ete price . Se ozivljava]i drustveni kodovi i vrednosti kulture.rnetaforicko razurnevanje o kojern govorirno kao o rnitovirna Rec "mit'' potice od grckog mitos. na pijaci iii na kraljevskorn dvoru . Takve price poku5avaju da odgovore na neka od najfundamentalnijih pitanja o ljudskom postojanju o tome narocitirn zivotinjarna. jeste "poziv i odgovor".-------------------·------ -·- TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE Od praiskonskih vremena veza sa bofanskirn Pripovedac je igrao vitalnu ulogu u zajednici. ponekad kao predstavnik kraljevskog iii plemickog dvora. divne price. sto znaci rec iii prica. izgovarajuci reci kao sto bi to uradile zivotinje. sto je nacin da ostanu u vezi sa duhom zivotinje. jer je bi la sredstvo kojim SU DOLE Nojeva barka.u kuCi. te .l opona5aju polo:Zaj zivotinjskih usta. Posle smrti. ali jedna od funkcija mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini ljudskog postojanja.to SU rnitovi zapisani. publika se oseca slobodnorn da prekida pricu iii da sugerise pobolj5anu verziju pripovedacu Simm Afrike uobicajena forrna pripovedanja od coveka do eoveka cesto je deo pripovednog obreda rnedu urodenickirn narodima Arnerike. "ako prestanemo da delimo nase priee. kao sto SU Algonkini Po misljenu Algonkina. Valkire su bile natprirodne zene.

PODZEMNI SVET
Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao
sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

>
0

n
0

z > r z
dali smisao zivotu i da bi odrfali
U

izuzetnorn snagom pomazu covecanstvu da se istakne u mnogim mitovima.

0

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

v

0

<

MITSKE TEME
Piranja o zivotu i srnrti istrazuju sc prcko rnita, a price o poreklu i o kraju sveta rnogu se naci u svim kulturama. Mitovi o stvaranju sveta odnose se na praiskonski haos, koji se u mnogim kulturama simbolicno prcdstavlja kao vlaino, mracno i misteriozno rnesto . Mitovi takode prcdvidaju propast sveta u nckom katastroficnom dogadaju - kao sto jc skandinavska kataklizma Ragnarok - dok mnogi govore o predasnjern vremenu kada je svct bio skoro unisten potopom. Biblijska priea o Noju jc najpoznatiji primer; u slicnoj rncsopotamijskoj prici, Utnapistim, mudrac koji je sam preziveo potop postao je besmrtan Mitovi su tipicno price o bofanskim i poluboianskim bicirna - o bogovima i boginjama, junacima i junakinjama arhetipskim licnostima koje olicavaju borbu izmedu dobra i zla, istraiujuci moraine sukobe i snafoe ljudske emocije kao StO su fodnja i pohlepa, ljubomora i strast, ambicija, ljubav i mrinja. Predstave o podzemnom svetu i drugom zivotu, kao i magicno carstvo na onorn svetu, uobicajene
SU,

ZIVOTINJE U MITU
Mitologije sirom sveta prikazuju zivotinje u ovoj iii onoj forrni, a C:esto se one pretvaraju u boianstva U starom Egiptu, podizana su svetilista za slavljenje svetih zivotinja kao sto je ovan Mendes ili bik Apis, dok su jedno vrerne kobre i orlovi lesinari bili glavna boianstva Donjeg i Gornjeg Egipta. U Africi, narocita plemena i poglavice prate svoje poreklo do zivotinjskog. bofanstva. Na primer, Haile Selasije ("Lav od DZude"), osnivac rastafarijanske religije i nekada5nji car Etiopije, pratio je svoje poreklo do mocnog boga Sirnbe, lava, dok neke poglavice plernena Zulu tvrde da poticu od pitona. Stvorenja koja su poluljudi i poluzivotinje takode se javljaju u mnogim kulturama, kao sto je Garuda, orao sa telom muskarca u hinduskoj mitologiji, iii kentauri i sirene u klasicnom mitu . Hibridni kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen je kao simbol C:oveka koji je zarobljen sopstvenim culnim nagonima, narocito pohotorn i nasiljem. U pricama mnogih drugih kultura, zivotinje i ljudi uzivaju u odnosu koji poseduje vise simbioze: u mitovima americkih

dornorodaca zivotinje se cesto oslovlja\·aju sa "brate", dok u ,Hktickim predelirna postoji duhovni odnos izmcdu ljudi i zirntinja koji je od vitalnog znacaja za opstanak zajednice Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u tradicio1ulnim pricama; kojot je prentljivo bo±anstvo Indijanaca i rnoze da menja forrnu kako :leli, dok africke price gornre o Zecu i Anansiju, pauku Tab-i likovi krse prirodne ili bozije zakone, iako obicno sa pozitivnim rezultatima, a mozda predstavljaju neunistivost i im·entivnost ljudskog duha.

Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takooe stoji kao metafora za zivotni ciklus.
GORE

rn 0

z

>
rn

GORE

Kentauri se koriste kao simboli pozude· zamka zivotinjskog polnog nagona

MODELI DRUSTVA
Mitologija cesto pojacava i opranhn odnose snage i vodstn Orn se tipicno istraiuje prcko panteona sa hijerarhijskorn strukturom: jedan nhovni bog i/ili boginja na celu (cesto povezani s ncbom i zemljom) koje prati mnostvo vecih iii manjih bofanstava Ova struktura sledi strukturu koju je usvojilo ljudsko drustrn U Kini, na primer, raj je prikazan kao birokratija, koja odriava zakon i red na isti nacin kao i carska administracija U Japanu priea o Izanagi ju i Izanami (prrnm muskarcu i zeni)
GORE GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

a zirntinje

SJ.

U nekim americkim predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zimom i smrcu.

LEVO

U grckom mitu, sirena je demonska ligura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt nasumicnost srece i nesrece) boga Visnua, dok je Herakle, mozda najveci grcki junak, bio Zevsov sin. Preko svojih akcija i Jicnih osobina - kao StO
SU

dok je rivalstvo medu bogovima ocito u skandinavskom mitu U svim ovim pricama bogovi pokazuju karakterne crte i ponafanje koji su potpuno svojstveni ljudskoj prirodi Oboiavanje predaka vaian je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i zato je naglaseno u njihovim mitologijama; u mitologiji australijskih urodenika, na primer, kaze se da su preci iz Vrernena sna oblikovali pejzaz i odredili celu prirodu zivotinjskog i ljudskog sveta .

hrabrost, istrajnost, strpljenje i bezuslovna ljubav - junaci i junakinje mita nude obrazac prema kojem ljudi mogu da oblikuju sebe . Neki mitovi pokazuju kako ljudi mogu da teze ka bofanskom: u Kini, taoisticki mitovi o Osam besrnrtnika opisuju kako, zalwaljujuci poboznosti, besmrtnici uspe\•aju da zaslu:Ze vecni zivot u raju; dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI Podvizi i putovanja junackih JikO\·a cesto
SU

koje dobija kao kaznu za raniji zloCin), postao jedini grcki junak koji je stekao besmrtnost Srednjevekovni keltski mit o kralju Arturu i vitezovima
DOLE

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc nekoj bofanskoj vezi: Kintaro, sluzila je da opravda navodnu junak ratnik iz japanskog mi ta, bio je sin planinskog duha; Rama, u hinduskom spevu Ramajana, bio je inkarnacija

KELTSKI BARD
Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n e Price su kazivane u obliku pesama, kao i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskom strast koja je umela da inspirise publiku. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskim kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

zensku inferiornost u odnosu na muskarce, iako postoje nagovestaji da je Japan originalno bio organizovan kao matrijarhat, pri cemu je carska porodica tvrdila da potice od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rat~L Medusobni odnos boianstava obja5njava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrinje, konkurencije i uticaja, pri cemu je svako boianstvo odgovorno za narocitu oblast ljudskog zivota plodnost,

Podvizi bozanskog junaka Ra me i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksmi) kazuju se u Ramajani.

radanje, ljubav i veze, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rimskog rnita odnose se na interakcije bogova - pri (emu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna za vlast (sto obja5njava ocitu

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre ljudima, Zevs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc oko traganja za svetim Gralom, za koji kazu da jc putir iz kojcg je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri, iii da je korisccn da uhvati krv na raspccu (iako on ima i prethriscanske korene u keltskoj temi o carobnom bakracu) Gral je postao simbol besmrtnosti i savrsenstva, koje se moze dostici sarno preko velike nline. Mnoge junacke figure istovremeno su i "kulturni junaci", pronalazaci tajni prirode iii ideja i izuma od kojih zavisi civilizacija Primeri ukljucuju grckog Prorneteja koji je ukrao \·atru bogovima i dao je ljudirna, i polinezijskog Mauija koji je "upecao" kopno od okeana i ukrao vatru iz donjeg sveta

anticih pripovedaca odz\·anjaju
::;:J

i u modernim \Temenima zato sto simbolizuju aspektc ljudske prirode i intcrakciju koja nam ostaje relevantna, a stalno se preraduju i prilagod:ivaju u umctnosti, knjizevnosti i popularnoj kulturL Iako je tradicija pripovcdanja kao forrnalan nacin ocuv,rnja grupne kulture i mita na Z;11ndu uveliko odumrla, mnogi ljudi jos uvck koriste fotografske albume i spomenarc da bi zabelciili vaine zivotne dogadaje slikom i recju. Psiholozi sada prepoznaju ovo kao terapiju za ljude koji su izgubili direktan pristup svojoj proslosti preko porodica, kao sto su usvojena deca iii oni koji su preziveli traumaticne dogadaje.

>
Ci

n

0

z
>

z
0

-:i

0

<
Ci

>

z

OPASNE ZENE Zene u mitu
SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog radoznalosti i neposlusnosti iii zbog lepote iii rnagijskih moci . U grckom mitu, Pandora se ne pokorava bogovirna i pusta bolest i zlo u svet, bas kao sto u judejsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slu5a Boga i postaje odgovorna za proterivanje ljudi iz raja. Sirene iz grckog mita, morske nemani sa nezasitim apetitom za krvlju, mamile su mornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini demonski duhovi povezani s nasilnom smrcu bili takode spremni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da pravi karakterraksasi (zenskog demona) moze da se prepozna po tome kako su joj stopala okrenuta prerna natrag. Mitovi

JUNAK GILGAMES
Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive. Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi, boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom, besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost, ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o neprestanom preispitivanju postojanja i njegove svrhe, kao i o neminovnosti smrti

UMETNOST
74

Jos od iskona mnogi najdublji i najtrajniji sirnboli zapisuju se kroz umctnost. Bilo kao
0

a mnoge su uglavnom zi\·otinjc Ove nuske se cesto po\·ezuju sa sam;inskom praksom, s namerom da prcobraze nosioca i da ga povc2u s magicnom snagom sveta duhova, a koriste se u obredima i ccrcmonijanu Umctnost australijskih urodenika ostala je vidljiva na svetim mestima tokom vi5e milenijuma i ima kontinuitet tradicije, koristeci povrsinu zcmlje, stene, pecine i koru drvcta, kao i ljudsko telo, da bi izrazila pogled na svct u kojem ncma razlike izmedu svetovnog i

000 - 22 000 g p ric ), \'crujc se da je u isto vrcrnc simbol plodnosti i arhetip Velikc nujke Druge figuricc iz tog pcriod.1, sa slicno preuvclieanim polnim karakteristikama, dovcle su do razmisljanja o tome da su ov.1 rana cvropska lovacka drustva imala matrij.uhalnu svctu tradiciju, obofavajuci majC:inski arhctip Vclike boginje Vise hilj;ida godin.1 kasnije, u starom Egiptu, pogrebna umetnost otkriva zaokupljcnost drugim svetom, dok su se u srednjo\·ekovnoj hropi koristile rnrativne slikc sa viscslojnom simbolikom u cilju upoznavanja nepismenih masa sa Svetim pismom i izraz;ivanja veze ljudi

pccinskc slikc, figuricc i artefakti. prcfinjene kreacije enopske

<(

L

rencs;inse iii kao pokreti poput nadrcalizma, simboli u umetnosti

0
C!J

se koriste na mnostvo nai:ina da izrazc aktuelna verovanja i preokupacije. Bilo da to radi svesno iii nc, uloga umctnika je oduvek da deluje kao instrument i glasnik duha srng doba, dajuci formu prirodi i vrednosti \Temena .

PLEMENSKA UMETNOST Duborezi, slike i kompozicije urodenickih naroda Afrike, Amerike, Australije i Okeanije irnaju malo zajednickog osirn sto su se razvili - kao gotovo sve velike umetnicke forme - u intimnoj \'ezi s religijom

svetog, prirodnog i natprirodnog, proslosti i sada5njosti, iii cak izmedu vidljivog i nevidljivog

RELIGIOZNA SIMBOLIKA · lntimna veza izmedu religije i simbolike izraiava se u umetnosti i artefaktima svih civilizacija. U praistoriji, za slikovitu Vilendorfsku Veneru, figuricu nage zene sa velikim grudima, od krecnjaka, (oko 24

s Boc>om i kosmosom Islamska umetnost je nefigurativna zabranjcno jc predstavljanje zivih stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo predstavljanje jcdnog aspekta Alaha, sto prevazilazi ljudske sposobnosti Zato se umetnost karakterisc ponadjanjem geometrijskih obrazaca i formi

""

i magijom. Retko namenjeni
GORE

Maske SU karakteristika plemenske umetnosti, povezane su sa obrednom praksom i nose u sebi mnogo slojeva simbolicnog znacenja

ukrasnoj funkciji, oni su izraz zajednickog nastojanja covecanst\·a da zivi u harmoniji s prirodom iii da kontrolise prirodne i natprirodne sile . Uzmite. na primer. monolitne gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg ostrva, kipove visoke do l 8m koji su klesani u dugom vremenskom periodu ( 900l 500 g n e) Smatra se da ovi kipovi simbolizuju moc, za koju se verovalo da poglavice sirom ostrva nasleduju od bogova i da je zadrhvaju posle smrti, kada su i sami pretvoreni u bogove

Vilendorfska Vener a, praistorijska Bogorodica
SASVIM GORE

oEsNo Kineska umetnost sadrzi mnoge simbolicne stvari, a veliki deo nje povezuje pejzaz s ljudskim telom iii salje duhovne iii moraine poruke.

Rezbarene i slikane drvene maske karakteristicne su za africku i severnoamericku kulturu . Neke imaju zivotna ljudska lica, druge otelotvoruju zivotinjske forme,

oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela njegovih kolega nadrealista, puna su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jedini religijski elementi su zapisi iz Kurana, koji podsecaju vernike da je Alah uvek prisutan i da ponistava sve sto ljudi stvaraju. Nasuprot tome, u budizmu i hinduizmu naglasak se stavlja na vizuelnu moc sirnbola da podignu svest, pa se figurativna simbolika pojavljuje u obe tradicije Iako je Buda rekao da ne zeli da bude obofavan i rnada se rana budisticka umetnost ogranicavala na predstavljanje njegovog stopala (da bi se simbolizovalo njegovo prisustvo) i tocka kao simbola njegovih ucenja, zelja ljudi za slikom Bude brzo je prevladala Jedan od najimpresivnijih primera (koji datira iz V veka n e.) je kolosalni duborez, visok skoro 14m, urezan u stenu Longmenske pecine u Jungangu, Kina, na mestu hrama usecenog u stenu

nevinost Japanska umetnost se, u vezi sa simbolikom, takode oslanja na prirodu: tre5njin cvat je cest motiv, vesnik proleea i znak srece, a zbog prolaznosti simbol je srnrtnosti

c
rn

z
0

RENESANSA Pocevsi u XIV veku u Italiji, renesansa ("preporod" na francuskom) je predstavljala obnovljeno interesovanje za umetnost, arhitekturu i knjizevnost stare Grcke i Rima . Mnogi umetnici su trazili inspiraciju u prirodi, u ljudskom telu i grcko-rirnskoj mitologiji Na primer, slika Primavera ("Prolece") Sandra Boticelija
(1445-1510) kazuje pricu o

nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog vetra, pretvarajuci je u Floru, boginju proleea U centru slike nalazi se boginja Venera, simbol plodnosti ovog godi5njeg doba,

j,1kim uticajern Frojdovih ideja o seksualnosti, slobodnim asocijacijama, snovima i podsvesnom Seksualna simbolika - nosevi u obliku falusa, stidne dlacice na neocekivanim mestirna - prozima nadrealisticke slike, a slikari kao Maks Ernst ( 18911976), Rene Magrit (18981967) i Salvador Dali ( 1904-89)

POP
UMETNOST
Pojavivsi se u Britaniji i SAD sredinom XX veka, pop umetnost je koristila slike komercijalne umetnosti i drugih masmedijskih izvora S podlogom u komercijalnoj umetnosti, Endi Vorhol (1928-97) predstavljao je pop umetnost u njenom najekstremnijem i najdestruktivnijem aspektu, slaveci mehanicko ponavljanje i stvarajuci kult od banalnog i povrsnog Njegova platna u stilu postera, koja neprestano ponavljaju istu sliku, mogu se sagledavati kao snaZni simboli modernog potrosackog drustva.

KINESKE TRADICIJE Visoko stilizovane forrne simbolienog izraza karakteristiC:ne su za kinesku umetnost, koja oduvek nastoji da inspirise i obrazuje gledaoca, prufajuci uvid u odnos izmedu ljudi i bofanskog Duhovne i moraine poruke su prenosene preko izvesnih ustaljenih tema, narocito pejzafa i prirodnog sveta. Na primer, za svaki deo pejzafa se verovalo da simbolizuje jedan aspekt ljudskog bica: voda je bila krv, drvece i trava bili su kosa, oblaci i magla bili su odeca, a usamljeni lutajuci mudrac bio je dufa. Barn bus, koji rnofo da se savije i da ne pukne, predstavljao je duh mudraca, dok je nefrit znacio

dok je samo prolece takode metafora za renesansni period, povratak uvafavanja umetnosti i nauke Biblijske terne su takode bile uvijene u klasicnu sirnboliku; na primer, na slici Strafoi sud Mikelandelo ( 147 5-1 564) slavi Hrista kao blistavog Apolona, grckog boga sunca, a ne kao raspetog spasitelja Rafaelo
( 1483-1520 ), koji je dobio

pokusavali su da predstave i oslobode delovanje iracionalnog, podsvesnog urna, osporavajuCi konvencije artistickog realizrna i pristojnog drustva. Magrit je namerno pogresno obelefavao svoja platna, Ernst je stvarao cudne pejzaze nastanjene izuzetnirn zivotinjarna i organskim forrnama, dok je Dali izgradio novi jezik simbolickih slika u obliku C:asovnika koji se

porudzbinu da oslika Vatikan, spaja tradicionalniju sirnboliku Boga kao sedobradog patrijarha s rnitskim satirirna i nirnfarna pod trernorn.

NADREALIZAM Pocevsi kao knjizevni pokret, nadrealizam se nalazio pod

tope, stvorenja sa vretenastim nogama, cveca koje se leze iz jaja i drugih bizarnih slika

· U reklamama su poceli da se koriste "podsvesno ubedivanje" 0 proizvoda !vfedutirn. a rnuskarci kao dominantni . originalni film je vesto preraden za reklarnu kompanije Ford. masovna proizvodnja i medunarodna trgovina su udaljile potro5aca od proizvoda i proizvodaca. Edvard Bernajs. cvrstine i muske snage Godine Seksualne slike odavno se koriste kao reklama za prodaju proizvoda Slike zena kao seks simbola mogu da pogaoaju i muskarce i zene. on je anga:Zovao manekenke da paradiraju ulicama Njujorka. izazivajuci uzbudenje i bes kada diraju u moral i tabue date kulture. i "simbolicna asocijacija" u tolikoj meri da su slika iii naziv brenda postajali vafoiji od proizvoda . I ovaj eovek i kola postali su ikone koje predstavljaju buntovnu musku snagu Koriscenje moci ubedivanja za promovisanje proizvoda predstavlja staru praksu Simbolika koja se koristi za ubedivanje ljudi i uticaj na njih rnora se obraeati glavnim interesima i uverenjima potro5aca U modernoj reklamnoj industriji uspesni reklameri govore o prednjim delom u obliku falusa da bi se dopao potencijalnim rnuskim kupcirna Reklamira se kao simbol statusa i zivotnog stila Dvadesetih godina XX veka Frojdov neeak. kao sto se vidi na ovoj reklami za grudnjak ooLE onome na sta ljudi reaguju svesno iii nesvesno iii sa cime zele da se poveiu. kako suptilno tako i razmetljivo Kod \'ecine reklarna koriste se konvencionalni seks simboli. iskoristio je ujakove ideje za rnanipulaciju arnerickirn javnim mnjenjern. i jedan i drugi simboli urbane pobune. a reklamiranje se ubacilo da ispuni tu prazninu. SEKS U REKLAMAMA Izreka da "seks prodaje" jednako je tacna za sve druge 2000. godine. Vecina rnodernih reklarna ima za cilj da promovise ceo brend pre nego neki individualni proizvod. za koji neki ka:lu da su u njernu glavne zvezde Stiv Mekvin i ford mustang iz 1968. glumcev imidz ikone jos uvek je imao moc da prodaje kola .. a fllmske ikone se koriste u reklamama tako da ponekad izgleda da se ove dve stvari malo razlikuju. REKLAME I VEZA SA BIOSKOPOM Svetovi reklamiranja i filma koriste simboliku da bi pobudili snafoe emocije koje se obracaju popularnoj kulturi datog vrernena Ove dve industrije rnnogo posuduju jedna od druge u koriscenju sirnbolike i fanra: filmovi se koriste za prodaju modnih predmeta preko plasmana proizvoda. on je efektno prekrsio tabu protiv pusenja Arnerikanki na javnim mestirna . on se takode pojacava zenstvenim oblinarna iii GORE Stiv Mekvin u Bulitu sa fordom mustangom iz 1968. pri cemu se zene prikazuju kao predmeti po:lude. seksualnost je verovatno najcesce koriscen "marnac" i rnnogo se koristi u rnarketingu. Autornobil nije vise 0 c:i samo prevozno sredstvo: dok se dizajnira da bude aerodinarnican i fonkcionalan. pa dizajniraju i pakuju proizvode u skladu sa trendovima kulturnog i licnog ukusa Dok su u ranom rnarketingu sustinski kvalitet proizvoda i dobar glas njegovog proizvodaca bili gLwni faktori. Posle trideset godina. pa ga cesto zovu "ocem odnosa sa javnoscu" On je pokazao korporacijama kako mogu da usklade nesvesne zelje ljudi sa svojim proizvodirna i da pretvore artikle u simbole zivotnog stila: na primer. pod zastavorn "baklje slobode" Povezujuci pusenje s pokretom za oslobodenje :Zena. postajuci samo po sebi industrija. Do bar primer meduigre filma i reklarna jeste film Bulit iz 1968.REKLAMIRANJE 76 uticala na reklame XX veka. I filrnska i reklarnna industrija neprestano istra:luju i pomeraju granice seksualne eksplicitnosti Seksualne slike uzrokuju najveci uticaj. u C:uvenoj akrobaciji iz 1929 godine za Americku duvansku kompaniju. kao sto je koriscenje instinktivne reakcije ljudi na bebe prilikom prodaje nekog . stvarajuci osecanje podanicke pokornosti kod rnusterija tako sto pode5ava sliku brenda preko sirnbolike . puseci. PSIHOLOGIJA U REKLAMIRANJU Idejama o nesvesnim 2eljama frojdovska psihologija je slike koje se obracaju ljudskirn ernocijama. stvarajuci iluziju da Mekvin vozi najnoviji model forda purne .

seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za reklamu jednog proizvoda u lndiji. a dizajnirala su se i prodavala kao da predstavljaju novootkriveno oslobodenje. koji je prikazan ispod GORE p z J'. ovaj period je brzo zamenjen eksplozijom prodaje kola i konkurencijom. MEDUNARODNO REKLAMIRANJE Ekspanzija globalnih triista dovela je do novih izazova za medunarodno reklamiranje. pri cemu su se posleratna kola prodavala kao simbol "arnerickog sna·· Sada su kola u reklamama prikazivana kao vozila iz sna. u kojoj se istrafoju uniseks i rne5anje polnih uloga Dok je ranije reklamiranje automobila bilo usmereno samo na muskarce. koja takode koristi tigra kao neku vrstu maskote kompanije . ··stavite tigra u rezervoar".njen cuveni slogan. Zlatni lukovi Mekdonalda mogu se turnaciti kao dzinovsko M. pozivao je potro5aca da se poistoveti sa snagom i lepotom ove zivotinje. a koji mogu da utieu na druge kulture iii da ih uvrede Zernlje s razlicitim moralnim i religijskim stavovima cesto prilwataju imidz zapadnih reklama kao seksualno eksplicitan. pozivajuci potencijalne vlasnike da ispune svoje zelje za seksom. u Sjedinjenirn Dr:lavama. Henri Ford je koristio metode masovne proizvodnje da bi proizvodio kola koja nece bi ti ogranicena na bogatu elitu Dzeneral motors je preuzeo uspeh Forda kada su kola postala simbol "buenih dvadesetih". dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje. bogatstvorn i statusonL Do dana5njeg dana autornobili zauzirnaju ono sto bi Arnold Mindel rnozda nazvao duhorn vremena progresa i uspeha Dizajn i reklamiranje modernih automobila pocinju da se igraju sa manje stereotipnorn simbolikom po pi tan ju pola. zelena boja moze da znaci "kreni" iii se moze povezivati s prirodom. seksualnu slobodu i samoizra:lavanje ··doba dieza" Tokom tridesetih godina XX veka. Drevni suneani krst (krst jednakih krakova unutar kruga) pojavljuje se na oznakama Fijata i BMW-a. iii ne odobravaju uloge koje igraju zene. 0. dokje na Zapadu ona povezana sa opasnoscu. koji predstavljaju harmoniju i sansenstvo. Y predstavljaju Fijatov logo koristi stari simbol suncanog krsta logo SASVIM GORE Trodelni Micubisija Dvadesetih godina XX veka proizvoaaci automobila predstavljali su svoje proizvode kao simbole bogatstva. Jedan takav 5areni logo pripada kompaniji Eso/Ekson. N. koriste kompanije kao StO SU najdragoceniji kapital ove kompanije i da njihove akcije moraju da pojaeaju tu vrednost. koje se najvecim delom odnosi na znacenje i vrednosti koje treba preneti Jedan problem predstavlja dominacija zapadnih vrednosti i ideala koji se prikazuju u reklamarna. na primer. pa se takvo reklamiranje rnoze doziveti kao subverzivno oesNo Logo Mekdonalda predstavlja adaptaciju alhemijskog znaka za vatru. koji se odnosi na ··raison d'etre·· organizacije i na utisak koji ona zeli da ostavi na spoljasnji svet Mnogi prividno moderni logoi u stvari irnaju koren u staroj simbolici Trodelne sirnbole. zatvorena kola iii kombiji izrafavali su trezveni iii puritanski imidz. Medutim. sada se ono usmerava i na muskarce i na zene IMIDZ KOMPANIJA lmidz kompanija se srnatra veoma vafoirn u modernom marketingu Identitet neke kompanije cesto se simbolicno izraiava preko logoa i korporativnog stila. a koriscenje specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu.SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta.V[icubisi i i'v1ercedes Bene. lmena kornpanija i brendova imaju va±an uticaj na potro5ace koji su suoceni sa trzistem zasicenim konkurentnim proizvodirna Svake godine predsednik izvrsnog odbora Sonija po11a\·lja osoblju ideju da cetiri slova S. da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece ::0 77 ::JJ AUTOMOBIL SIMBOL m INDUSTRIJSKOG DOBA I sam ikona industrijskog doba. brzinom. ali oni takode odgovaraju starom alhemijskorn znaku za vatru Brendiranje ima za cilj da poistoveti proizvod s proizvodacima kojirna se rnoze verovati Proueavanja korporativne lienosti su pokazala efektnost svetlih traka u boji kada se koriste kao deo imidfa nekog brenda. osloboaenja i samoizrazavanja DOLE .

Iako je nebo bilo hijerarhijski nadredeno.AUIZA 78 ::::i > f>V) Znakovi. U kartezijanskoj eri. simboli i sirnbolika i drustvene i ekonomske strukture. ali se pojavio novi pogled na svet koji je sirnbolieno pomerio i covecanstvo i zemlju iz centra dogadaja.stenografija znakova. Fiziear Verner Hajzenberg Kopernikansko viaenje kosmosa. Antoan Loran Lavoazje (1743-94). Svaka promena u naucnim shvatanjima pracena je sumnjama i otporom. Katolicka crkva je uzvratila udarac. pa su ljudi odustali od toga da budu voaeni simbolikom i ritmovima prirode. pa je postavio hipotezu o psiholoskom jedinstvu. Nebo se koncentrisalo oko boga i njime je vladao veeni zakon. narocito od farmaceuta Antoana Bornea. produktivnosti i autonomije. a nove paradigme neminovno podrazumevaju radikalne promene naucnih temelja i sistema ubedenja civilizacije . Naucne dileme se cesto razre5avaju kreativnim ili iracionalnirn procesirna. sugeri5uci tako da nauka ima unutra5nje i arhetipsko poreklo. organizacije i ljudske kontrole nad prirodon1 KVANTNA ERA SAT Kako je blisko povezan sa modernim poimanjima kontrole. kada poku5avamo da objektivno sagledavarno prirodu. cula i same prirode. jer su se ravnali prema casovniku. 0 ::::i <( _J "' 2: 0 ro Vl NAUCNA REVOLUCIJA U srednjevekovnom kosmosu nebo i zemlja su sagledavani kao dva odvojena carstva . Kada je jedan od pionira hemije. DOLE ( 1901 76) konstatovao je da se. dokazao da je voda sastavljena od razlicitih elemenata. koje je Jung nazvao unus mundus ili "du5a sveta" . izazvana Kopemikovom astronomijorn i posmatranjima Galileovim teleskoporn. naucna istrazivanja su favorizovala mehanicke vrednosti kvantiteta i funkcije u odnosu na kvalitativne vrednosti duha.SIMBOLIIZA I N. Ovaj pogled na svet je preokrenut naucnom revolucijorn iz XVI veka. simbola i formula koja omogucuje naucnicima da formulisu i prenesu znanje NAUCNE PARADIGME SIMBOLIKA Nove naucne ere odvijaju se preko "paradigmatskih promena". "simbolicne rnodele" ili "paradigme" (obrasce) koji oblikuju razvoj razumevanja. Da bi istrazio odnos izrnedu arhetipske simbolike i naucnih koncepata. dok je zernljom i ljudima vladao prirodni zakon. vode. zemlja se smatrala centrom svemira . pri cernu sam cin posmatranja utice na stvar koja se posmatra. naucnik Volfgang Pauli ( 1900-58) istrazivao je arhetipske snove koje je dozivljavao. mi u stvari susrecemo sa sobom. estetike. satje vazan funkcionalni simbol masinskog doba . Jungovski terapeut Mari-Luis fon Franc (1915-89) opisao je sat u postkartezijanskim vremenima kao simbol bezdusnog kosmosa igraju vainu ulogu u naucnirn istrazivanjima i u razvoju naucnih teorija Naucni koncepti su ukorenjeni u savrernena verovanja u vezi s prirodom. Tokorn XX veka pocela je da se pojavljuje radikalno nova naucna perspektiva. a masina je postala simbol moci. koja je. tako se razvija i jezik . zastupala stav o mnogo vecem svemiru koji se koncentrise oko sunca. uvodeci pogled na svet sacinjen od tendencija i meduzavisnosti: u kvantnoj zapletenosti postoje i posrnatrac i posrnatrano. koje karakterise radikalno menjanje simbolicnog pogleda na svet koji na kraju potresa i sustinski reorganizuje tel1!1ologije ::::i c::. MAS INA Francuski filozof Rene De kart ( 1596-1650) bio je kljucna Figura u prelasku sa srednjovekovne na modernu naucnu rnisao. za podrivanje naucnih teorija zasnovanih na fundamentalnim elementima vatre. bio je ozbiljno kritikovan. vazduha i zemlje. ozbiljno osporavajuCi tvrdnje iznete u Starorn zavetu. U XVII i XVIII veku satovi su postali dovoljno precizni da mere minute i sekunde. predlazuci analiticki metod traganja za naucnorn istinom i prihvatajuci samo stvari koje su nesumnjive . Kako se razvija nauka. osecanja. eak i simbolikom snova koje dozivi naucni istrazivac.

Takode u XIX veku. kosmologije i metalurgije . zivu. Bakar je bio povezan sa elernentom zemlje. a olovo simbolom za planetu Saturn . gvozae i o/ovo . pretvarajuci zvezde oko njega u zaslepljujucu svetlost dok se priblifavao brzini svetlosti . Gvozde je predstavljano simbolom za planetu Mars. pa je za daljnji rad dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1922 godine Albert Ajnstajn pripisao je zasluge za svoju teoriju relativiteta snu koji je doziveo kao ucenik. Pocetkom XX veka. SIMBOLIKA I NAUCNO OTKRICE Koja je veza izrnedu simbolike i naucnih modcla? Sama nauka nije prosto jedan racionalan proces. danski fizicar Nils Bor. video je u snu jezgro sa elektronima koji se oko njega vrte. Znakovi za mnozenje i deljenje uvedeni su u XVII veku. nuklearna hemija. srebro. vazduha. Astronomija. jer ima mnogo primera naucnih otkriea koja su nastala zahvaljujuci snovirna i drugirn iracionalnim procesima . do5ao nemacki hemicar Fridrih August Kekule. dok krug koji se naginje u desnu stranu predstavlja jednu galaksiju MAT EMATICKI ZNAKOVI U matematici dve paralelne linije znace isto iii jednako necernu. biologija. hemija.). geologija.da bi prikazivali razne elemente. astrologije. ruski hemicar Dmitrij Mendeljejev. SNOVI. ODOZGO PREMA DOLE engleskom jeziku jednako zovu. NAUCNI ZNAKOVI Da bi se prenosilo. kalaj. au kojern se vozio na saonicama koje su jurile neverovatnom brzinom. formulisalo i razvijalo naucno znanje. zivot i smrt. bilo je simbolizovano suncern. tekuci metal koji je povezivao zemlju i nebo. 1\mericki astronomi koriste sirnbol kruaa s crticama da bi predstavili grupu galaksija. proucavajuci "' Alhemijski znakovi za bakar. a usvojio ih je Platon da bi predstavio svojstva ceti. izneo je hipotezu o prstenastoj strukturi benzena. koje predstavlja savrsenstvo rnaterije. Znak plus (koji je rnozda nastao kao skracena froma latinskog et. dok grupa od tri paralelne linije pokazuje jednakost iii slicnost tamo gde ne postoji stvarna razlika . Ziva (iii tecno srebro). Zlato. ali je naucnika Vatikan prisilio da opovrgne tvrdnju. Zanimljivo je da se isti ovaj simbol u meteorologiji odnosi na maglu. a kalaj s planetorn Jupiterom. zlato.kao sto je njutnovska prica 0 gradu atoma. bi la je povezivana sa istoimenom astroloskorn planetom (Merkurorn. botanika.oEsNo Galileov heliocentricni · kosmos osporio je simbolicki znai':aj zemlje. matematika i meteorologija. prinL prev. sto je dovelo do novog plodnog perioda u razvoju organske hemije Na konvenciji 1890 godine Kekule je savetovao kolege naucnike da "nauce da sanjaju" da bi dosli do istine . tome kako je jabuka koja je pala na glavu ser Isaka Njutna navela naucnika da slwati silu gravitacije lzgleda da nesvesno rno:Ze da stvori sirnbole koji rnogu da oblikuju sledeci korak u naucnom istrazivanju . buduci da se na DESNO. fizika. dremuckajuci pokraj vatre.ri elementa: zemlje. sanjao je periodni sistem elemenata. vatre i vode. ukljucujuci sedam metala . Najranije hemijske simbole koristili su stari Grci. Svojstva benzena nisu se mogla objasniti pomocu linearnih molekularnih struktura Jedne veceri. Kekule je usnio dug niz atoma '·koji se izvijaju i krecu kao zmije" dok jedna od tih zmija ne uhvati svoj rep Kada se probudio. eak predskazujuci postojanje tri prethodno "nepostojeca" elernenta. Alhemicari su uveli sirnbolicni jezik izvucen iz astronornije. sto znaci "i") poceo je da se uveliko koristi u XVI veku da bi oznacio sabiranje. razvio se stenografski jezik naucnih simbola i znakova . atmosfersku pojavu kada sve izgleda mlecnobelo i gubi svoj identitet. Najpoznatiji prirner je otkrice benzenskog prstena do kojeg je 1865 . sve one su razvile sopstvenu stenografiju. Srebro je povezivano s mesecom. koji su otkriveni u roku od IS godina.

Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola u razliCitirn aspektirna ljudskog iskustva . Postoje poglavlja o sirnbolirna u drustvu. od slike boga do osecaja boianskog. Iako je nernoguce ukljuciti sve rnoguce nijanse. Neki od ovih simbola koji irnaju najslozenija znacenja kao sto su krst. kao i apstraktni simboli.posebno su izdvojeni i o njirna se detaljnije raspravlja.DRU. od lic:a u nasirn snovirna do sernafora na raskrscu. Engleska. DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu. znakovi i sirnboli SU integralni deo SVeta U lzojern zivirno. u prirodi. duga i tocak .od svetovnog do svetog.GI D E 0 SIMBOLI PO I<OJIMA v ZIVIMO Od reci na ovoj strani do sazvezd. od prolaznog do vecnog. imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova.a na nocnom nebu. c:ilj je da se da pregled znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose. u mitu i svetorn predanju. zrnija. . od namigivanja oka do Sarene obredne rnaske. u ljudskorn zivotnorn c:iklusu.

.

"kako gore. > Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE z > UJ z 0 0 <( U NIV. elektronima i C:esticama koje skupa titraju na razlicitim frekvencijama. sa quinta essentia ("petom sustinom") iii "du5om sveta" Moderna nauka shvata da je materijalni svet. Mozemo ih srnatrati "zivirn tokom sna". tako da je zivot pojedinaca blisko povezan sa kosrnosorn. mit i sveto predanje Sirom sveta. protonima. u sustini sastavljen od energije. U mnogirn kulturarna se smatra da svemir. u Polineziji je mana. sa atomima. dovodeci do pojma kao sto je "kosmicki eovek" fovek formama i zasto nemaju nikakvu pojedinaenu. umetnosti. koje predstavlja ogroman rezervoar obrazaca arhetipske energije u koji se utapamo i izrafavamo ga simbolieno . Medutim. izgleda da u osnovi sirokog dijapazona simbolickog izra:Zavanja u svetu leze zajednicke teme . religije. alhemiju. raaanju i smrti GORE Tokom vremena. Zemlja i na5a tela kanali5u suptilnu energiju iii "zivotnu silu" U Indiji se to zove MIKROKOSMOS I MAKROKOSMOS Pokusaji da se objasni poreklo zivota i docniji odnos izmedu zivih stvorenja i kosmosa predstavljaju dva najfondamentalnija interesovanja covecanstva. Narocito je dominirao mistieno-sirnbolicnim misljenjern srednjevekovne Evrope. Ona se nalaze u korenu fl!ozofije. primer kako se znacenje simbola moze menjati i prilagoaavati Kada je okrenuta u smeru suprotnom kretanju skazaljke na satu podrazumeva suprotstavljanje prirodnim strujama. NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU. uprkos kulturnirn razlikarna. Ovo moze doprineti objasnjavanju nase trajne opcinjenosti simbolima. prorocanske sisteme. > Vl prana. nauke i u mnostvu sistema i hipoteza verovanja koji su formulisani da bi pruzili obja5njenja. zasto se oni pojavljuju u svirn moguCirn GORE Svastika je drevni simbol prirode sa visestrukim znacenjima. Dominantna terna je shvatanje da mikrokosrnos i makrokosrnos postoje paralelno. razlicite kulture su razvile jedinstvene simbolicke jezike poku5avajuCi da izraze svoje najrnocnije ideje i emotivne i duhovne odgovore na zivot Simbolizarn prikazuje kulturne karakteristike koje se odnose na istorijske trendove i geografske regione u kojima nastaje i razvija se u skladu sa dubljirn vrednostima i individualnirn i cvrsto. ljudi opisuju stanja i polja energije koja prozimaju i pokrecu svemir. ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI.bilo u snovima. koji tece poput nevidljive struje kroz svet svakodnevice.SvAIZODNEVNI Z1voT o N l- ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUST·VENIH PRILIKA. koji otelotvoruje sve elemente svernira. ispravnu definiciju. iako izgleda gusto Zivotna sila i energija prirode prozimaju zivotnu "pricu" u usponima i padovima. svetom predanju iii nauci.ERZALNE TEME ENERGETSKA PRIRODNA SILA Jos od najranijih vrernena. neutronima. tako dole" Ovaj koncept je postojao u drevnim kulturarna zapadne Azije i oblikovao je astrologiju. sistemima verovanja svake kulture . POLARNOST I CELOVITOST U okviru mnostva sisterna verovanja moze se izdvojiti jos jedna terna: sirnbolika suprotnosti Cini se da je na . u zapadnoj tradiciji etar u alhemiji se zivotna sila izjednacava sa kamenom mudrosti. Svemir rnoze da se zamisli kao nesto sto se drzi na okupu nevidljivim energetskim "lepkom" Psiholog Karl Gustav Jung video je ovu silu u onorne sto je nazvao "kolektivno nesvesno". u Kini i Japanu Ci iii ki.

veliki deo civilizacije sagraden je na patrijarhalnirn vrednostima.oEsNo Ova slika Pana. pola covek pola zirntinja. neke tradicije. iako priznaju obrazac suprotnosti u prirodi. noseci onj opaki teret. lepog ili ruinog Neke tradicije su iz ovoga stvorile moralni kosmos u kojem jedna strana polarnosti ima prednost nad drugom. jarac je zadriao pozitivne asocijacije na Mediteranu.. sa dalekoseznim politickim i drustvenim implikacijama. jarac je bio pozitivan sirnbol rasplodne rnoci. libida. s rogovima jarca. Orn je znacenje kineskog simbola jin/jang ili alhemijskog znaka za hermafrodita. ova suprotnost se izraiava kao polarnost izmcdu pozitivnog i negativnog. sL1\'eci zemlju. ova iirntinja je sve \'ise simbolizovala polni nemoraL pri cernu je njen srnrad povezi\'an sa zlom. neuroza se jadja kada se delovi lii:nosti koji se srnatraju ··1osim"' ili nepriln·atljivim ··otkidaju'" i odbacuju Kao obrazac za mentalno zdravlje. koji je t. DESNo ooLE Promena blagog boga Pana u zastrasujuce zlog Satanu pokazuje kako se simboiicno znacenje moze promeniti skoro s\·im ni\'oima egzistencija sastadjena od binarnih parova iii suprotnosti. pretke. sagledavajuci s\·et u smislu dobra ili zla. koji se odrJ. PROMENLJIVA SIMBOLIKA Iako neki sirnboli zadriavaju tr.ijno znai:enje u kulturarna i dobima. u starozavetnoj Treeoj knjizi Mojsijevoj. Medutirn. pri cemu se polofaj zene smatra inferiornim. privlai:enja i odbijanja iii plime i oseke. shntile su da sve treba prihvatiti kao organsku celinu. dok u Srednjern veku ta svojstva nisu pripisana Davolu.ic je postao "irtveni jarac . drugi dobijaju i gube na vainosti i njihovo znacenje se razvija tokorn vrernena Odlican primer ovoga jeste kako se simbolika jarca menjala i razvijala vekovima U ranoj Evropi. nebo. muskarac/Zena.ic je posebno predstavlj"ao svetinju grckim bogovima Dionisu i Panu Pan. bio je bog S\'ih Stnri. plodnosti i zivotne sile Jar.ikode ziva stnrnost. kao StO SU nebo/ zcmlja. Od ovog trenutka. dan/noc U smislu energije magnetskog cnergetskog polja zemlje. vile.i amortizuje zle uticaje . Sirnbolika se moze koristiti za kontrolu i uticaj na ljudski fo·ot ili da nam pomogne da se spojimo sa srnjorn najdubljorn prirodom Urodenicki narodi shvataju vJ. naro(ito rasplodne rnoci. Na primer. zin1tinje i biljke. Ljudi defini5u apstraktne pojmow na slii:an naCin. sunce. svim aspektima psihe potrebna je S\'est. mesec.Za\'a u njihornm simbolickom svetu.inost odrzirng odnosa s prirodom. uspeha ili neuspcha. buduci da oni simbolizuju aspekte nase fundamentalne celovitosti. jar. zbog grehova Co\'ecanstva i poslat je u di\·ljinu. pokazuje ga u prvim manifestacijama kao neznog i blagog. duhove prirode. dobrodusnog pretece Satane. U meduvrernenu je personifikacija Pana pretrpela odgovarajucu prornenu u Satanu s glavom jarca lpak. Medutim. gde su musko i zensko spojeni u jedno telo Slicno slwatanje postoji u razlii:itim granama psihologije U teoriji psihoanalize. Oni ucestvuju ll celoj "'mrezi zivota"'. gde se srnatra cuvarom koji irna moc d.

1 Deblo dn·et.1ju indikatore st1tusa i privilegija.1devine koji su n:rm poznati Holmi i prostorije modcrnih zgrada podscc. gde se pr:rktikuje l'estina feng sui. Od primitirnih koliba od blata razvili su sc slozeni nacrti za zcrnljane !UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc zemljom dcwelo je do koriscenja ciglc od ilovai:e Prica z. Kuce su bile i:esto zidane na lokalnim svetim mestim:r. sa osam gua koje okruiuju centar.1eaj za porodice Pravougaonost u arhitekturi moze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi DOLE - iii pojcdincc koji u njima zi1·e Bogat:r simbolika kuce postaje n. cirne simbolizuje r:rd. ponovno rachnje. Fizicke gr. porodici.1 gradnju i izolaciju.1 dccu o tri praseta i vclikom zlom 1·uku pokazuje kako cigle predstadjaju sigurnost za n.1 vizuelno prcdst.11 lja kosmii:kog t1·orca iii prctka u antropomorfoorn obliku. sklonist.1 i precirna. kreativnosti. ziYOtll. one takode moau da se koriste kao simboli represije prirode preko ljudske snage i surcn·osti " . J\!edutim.1ju n:r mrcze odaj:r u pecinama Pecin:r iii pecinska n:rstarnba podseea n. zdravlju. Kuce od blata i grado1·i dogonskog naroda.1 utrobu GORE z 0 0 < > V1 s1·ctom predmetu koji jc omoguea1·ao komunikaciju s:r bogovima Stara graditeljska tradicija u Irskoj podrazumevala je paljenjc '\·atrc za uzbunu" trljanjcm prn dva konstrukciona dn eta u obliku Bridzitorng krsta . pripadnici jednog africkog pigmejskog plernena su bili potpuno dezorijentis.1zna kada istrazujemo ulogu koju on:r igra u psihologiji i tum:rcenju sna. irnajuci u isto 1reme licniji zn. dok cigle mogu da sirnbolizuju trajnost i sigurnost..1liu i sirnbolicna s1ojst1·a.111i zbog napustanja vertikalnog s1·eta dn·eca bez horizon ta. pokazujuci kako sc osceamo '· kod kuce i kako smo uklopljeni u :rmbijent.1devine u kojirna 1-. bagua je model za gradevine.1cenje.1 i gr. U Kini. a nacin na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja.rnje. rasporedeni su prcma kosmoloskirn i antropomorfnim principima Njihova sela su gradena u parovima. odra:faqjuci odnos prcm:r ccntru.1la ognjistc oko kojeg ce se koncentris:rti ostatak kuce Lo1·ci i skupljaci plodova tradicionalno su postadjali kucc i zajednice tako da njiho1·a teritorij.1 daje cnstinu dok krovic Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ I RASPORED Polofaj gr.uhetipskc obrascc. a kamen temeljac bio je sliean omfalosu iii "pupcanom kamenu" hram:r centralnom > z > "-' od lisca obezbeduje skloniste od elemcntarnih nepogoda.ednici i prirodi kuee ccsto imaju kosmolosko zn. znanju i vestinama. koji zi1·i na reci Niger u Timbuktuu. sa dm·a i frkce ali ne moze da oduva njego\'U ciglenu kucu . dn·ece i zemlja bili su 1·azna sklonista za prve ljude i obezbedili su i nadahnuce i gradu za docnije nastarnbe.NASTAMBE IZAO SIMBOLI 0 zido1·ima od debla i granja Cln·eea i krovovinu od lisc.1de1·ine iii zajednice na zemljistu smatra se 1·eoma 1·<1znim u mnogim kulturama. Svaka od zona odgo1·ara jednoj oblasti zivota: prosperitetu. radu i pomagacima Nastamba PRVE KUCE Pccine. Nastambe mnogih primitivnih naroda posecaju na prirodne senice. negovanje i kreatin10st Kuea kao simbol ·majke predstal'lja opsti pojam C:ak l S hiljada godina pre nove ere nonudski lol'Ci Enope otkrili su korisnost busenja i zernlje z.1se kuce unutar majke Zemlje.Hocito 1·. Kada je unistena suma u kojoj su zi1·eli. kao i nas odnos prerna zaj. Kuca je simbol eovekovog ja. .1su domacu (iii svinjsku) prirodu u borbi protiv sile prirode (iii l'Uka) Treee prase ostaje bezbedno dok vuk GORE i drugc zgrade predst1vlj. Tantra je obelefa1·. slavi i ugledu. srodstl'U. 1·ezu s duho1·im. a obicno su spoj jcdnoga i drugoga N. oznaeavajuci tako odnos izmedu neba i zernlje Dogoni veruju da posle smrti odlaze u raj koji je identican njihovim kueama LI Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolicni znacaj i moze se povezati s majcinom utrobom.1dimo i zi1imo imaju i funkcion.

1r.:i bila otn.1mcnjeno tclc\ izorom. porodica i zajednica Oni 5matr.15 odnos prema kolektin10m nes\·esnom.:imku zi\·ot.:i one koji stanuju u jurtu k..:i kucc jesu asocij.1cijc pojedinca u odnosu na tc oblasti.1j 5.:iju da su mnogi od ovih obrazaca .1ja aspckat.:inu na dobrobit st.1 z.1\·orn odnosu sa cetiri strane weta i to tako da Ci slobodno struji r. kuc.1 moze da prcdst.1. .1tvorcnih \ rat. Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku z.1gled:l\aju kucu bo simbol unutrasnjcg bica. opis.1. gde se kuvaju jela.:iz.:i one koji zi\·c u z. Na primer.:i gde nc sja s\·ctlost svesti Oni rnogu da simbolizuju duhcnno uzdizanjc i ncs\•csno Jung je u autobiogr. prema dren1im pocecim. Au tori su prO\·eli vise godina u pokusaju da formulisu jezik obrazaca koji doprinose dobrobiti pojedinaca. 5. Primer za to je nisa iii rnanji prostor unutar jedne prostorije. dok sp.1ko sc cini da je ono u modernim \Tcmcnim..1 mora da budc postadjcn.1 mogu takodc da SC GORE odnose na iskru nuste iJi genija Gotovo s\·e kulturc cenc ognjiste kao srce kuce.1kti\·nosti.. televizija je zamenila ognjiste kao centar paznje i simbolike za porodicu GORE se posnutrati bo spolj.1ce sobe z.111 o dclu kuce.:in bo cvrsto sklupcano musko telo. opisuje obrasce koji su zajednii:ki mnogim gradevinama i gradovirna sirom sveta .1cenjima.:i i sncn·a. koji t.1ko d.1 U Jndiji. pri i:cmu prozori i nata pok. a gL1nu nata bi la U\·ek z. i. t.k'. gde ce znai:cnje svake slike vez<rne za kucu zavisiti od osobe koja ju je sanjala . povezujuCi i:ovei:anstvo sa sustinskorn prirodom stvari. on opisujc s\·oju psihicku gradu Spoljasnjost kuce moze Znac. koji se odnosc na ulogu porodice iii zajednice Knjigafezik obrazaca Kristofer. srce i udo\i ne budu uznemir:1\·.1lnost i 1u odnos doticne osobe prcm.n-.:i Silverstajna ( l 97'. predstadja mesto alhemijske transformacije gde se odvija negovanje. ewe slicne slike ooLE U modernim vremenima.lrhetipski po svojoj prirodi.1 nata bi la rnesto odnosa. Sare !Sik. Slii:ne razlike u tumai:enju istih simbola nast<1ce u analizi snova.n-isi od onih koji u njinu borave.leksander.111.1 svetirn ognjistem na cetntastoj zcrnlji.:i u odnosu na to telo t.10 sto jc sluc. Dceija sob.:i A.1cijcnt crta kucu iii opisuje 5.: > > G trcba da bude ispbnirana u pr.:i i nei:O\·ecanskim carstvirna.:ini l\!ongolski ju rt jc mikroko5mick.").rnju znai:.1dj:1 mesto igrc iii fant.uhetip5ki obr.1Zlicitim zon. a sluze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa Dogonsko selo sagraoeno u obliku raja kako ga zamisljaju Dogoni.1d. l(uhinja. vasta purnsa je duh kuce.1j spaL1cih soba z.:isnjo5t licnosti.1 odr.1Zije.85 z > .:io i z.1 s\·oje kuec Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela u kuci gde su ulazna n. dok je druga osoba zi\·ela u kuCi gde su zadnj.1ko da glav. tako da ona moie da .uce na drvetu simbolizuju odnos izmeou ljudi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deca mogu da oslobode mastu ce se razlicito tumaciti.rcna i Ct c•dc su oosti m·ek bili i:' lepo prirnani. kruznirn kro\·om kao nebo i sa ruporn za dim u krovu kao nebe5ko oko kroz koje dopire suncana s\·etlost Jurt se deli na zi\·otne kvadrante.1socira na dobre iii lose roditelje.1t.:ic koji je jednako \'Jian z.1 bi obezbedila srecu.1 prcdst:l\·a makroko5mos:1.:i i M. D.:ifiji opis. koji omogucuje porodici da bude zajcdno i Lh istonemcno budc ukljuccn.:izuju odnos prema drugirna i prcrna s\·ctu Potkrodja i podrurni su mest. nik.:i bd.:i seksu 1\.10 bko jc silazio u podrum zgrade u kojem je otkrio primiti\·ni deo sebc Temelji kuce mogu da simbolizuju n.1kode S\'etli i s\·etluca simbolicnim pric. on1 jc .1slc mogu da ukazuju na scksu.1 p.rnn Mongolski jurtovi su kruzne nastambe sagraoene od drveta i klobucine.n-.:itvorcna.:izlicite . Najn:Z:nije u odrcdi\ .1 st\·arno nc postoji bilo bk\o fiksno znacenjc o\·ih simbob . Svetli ugarci iii palaca\·i plamenovi na ognjistu izvor su . G GORE LEVO SIMBOLICNA VREDNOST KU(E P5iholozi ccsto s.lrej.:i u r.1 psiholoskim tum.

1sirske palate imali za cuv. gr.1rnerniku potreban kljuc iii lozinka. Bog Jan. U Kini je obicaj da se za novogodisnje vece na kucna nata nalepe slike dva boga vrata.wlja ulaz u drugi s\·ct ( prostoriju.1 rnogu dobiti z. U jud. mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz u carobni drugi svet DESNO Ulaz u ovu peCinu na BalijLI su usta cudovista sa kipovima koji cuvaju prag . drustvenu ust. bio je glarno boianstrn nata. ali su nata iii ulaz arhetipski rnoti\· koji predst. U starom Egiptu.1 mnogo primera u religiji gde se u raj iii pakao stize kroz vratJ. a odbijali zle uticajc. raj iii zatvor Proci kroz nata znaci preci prag. palatu. ali su cesto zatvorena i pod strazom. sa dva lica. iii rnora da prode ncku proveru da bi rnogao da ude Otuda su nata i simbol inicijacije: obicno je rec 0 sc kroz niz vrata. hr. prolazeci kroz l 2 nata koja su predstadjala l 2 sati mraka. pri cernu s\·. pokornost Alahu i uzdrzavanje od cinjenja zla. zvane lamase U azijskirn hrarno\·ima figure SU > JAN.l. dok je boginja Kardea pazila na sarke . razliciti nirni r.1s iz grckog mi ta. simbolicno omogucujuci dusi (ha) da proleti U starorn Rimu.1du U starom Rimu svaki deo nizu kapija iii svetova koje treba proci. Jan je bio cuvar svih vrata i gospodar uvooenja LI misterije Cesto rezbaren na dovratcima i na vratima. \·eruje se se pono\·o rodio snkog jutra.. (Jo\ an. troglavi p.111st\ o (numina): bog Forkul je.1111. vrata zivota. na primer.i nata ima tri kraka: proglas Alahove jedinstnnosti. pre nego sto se dostigne st. I 0:9) U muslimanskoj tradiciji. ROElENJE I SMRT Vrata se cesto povezuju sa smrcu i sa rodenjem. sedmog neba Jedno ucenje na\·odi dJ kljuc za ov.1kog ni\·oa pre nego sto se stigne do poslednjeg. bog sunca Ra putovao je wake noCi kroz donji s\·et. kao sto je bio slucaj s prvim mesecom LI godini U gregorijanskom kalendaru. imao je dva lica koja su znacila da istovremeno moze da vidi one koji dolaze i one koji odlaze. koja se zatim zakljucaju do se cesto prikazivali u umetnosti u stojecem poloiaju ispred poluotvorenih nata Hebrejska rec za "vrata" da postoje jedna nata za Edenski nt (sirnbol raja).1ja dostizu iii zastitna bozanstv. BOG VRATA Jedan od najstarijih bogova Rima. pre nego sto bi z > z 0 0 > Vl ratnika z\·ane dvarpala igrale su istu ulogu Kerber. StO yokazuje koliko je teze naci raj i UCi LI dalet . ali 40 hiljada \Tata za pakao. preCi iz poznatog u nepoznato Vrata mogu biti otH1rena. spasce se" DOLE U mitu i prici.VRATA i- 0 Postojc mnogi simboli preb.1d. a njegova sporedna funkcija jeste da obezbedi da oni koji budu jednom primljeni.rnje srece RA.1rc gorostasne krilate skulpture larnva i ljudi. nikada \·ise ne iz.1cfatak da ih nadgledaju Kapije kineskih gradova bile su postadjene na cetiri strane S\·et. januar je dobio ime po njemu.1ki \·odi do \·ece mudrosti.J I PAKAO lm. sa l 00 stepenika koji \·ode do sv. pokojnici su nata cuv. CUVARI Kroz nata rnogu da udu i dobri i Josi uticaji. cuva vrata Hada (donjeg sveta kod Grka). tako da cuvari njega Za hriseane Isus predstavlja ubzak u spasenje: 'Ja sam nata. dok su ulazi u \ a\·ilonske i . da posmatra proslost i buducnost Njegovi simboli bili su kljucevi i koplje Predsedavao je pocecima tako da je prvi dan svakog meseca bio sveti za njega.ilo je rnanje boz.takode znaci "utroba''.ska. a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji privlacili dobre. ko ude kroza me.u10vu) iii u drugo stanjc biea koje moze da budc ncbesko iii pakleno. i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu ponekad su bili oslikavani s malirn laznim vratima. nadgledao polja vrata. tako da je putniku n. na primer.iizmu.

koji su prethodno bili amblemi rimskog boga Jana . dok se u Japanu na ulazna vrata stavlja kadomacu ukrasi od kapiju u Parizu. Ona je opkoracila Litijski put i omogucila je ulaz u grad. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra. moie da prode dok se ne smanji U Lavu. koje simbolizuje i zastitu ulaza i prelazak iz jednog sveta u drugi. u ocekivanju pobede do koje nije nikada doslo . Sliena tradicija. a disanje s njihovim otvaranjem KAPIJE POBEDE Neka vrata se koriste kao simboli pobede i vlasti. Crkva je usvojila kljuceve kao simbole autoriteta: papski grb ima dva kljuca. S. pri cemu je nefrit rajski kamen i simbol savrsenstva i besmrtnostL . koji simbolizuje izvor zivota. jin. Na primer. ve5tici i ormanu od K. otvorene kapije poznate kao tori obelefavaju POLNA SIMBOLIKA Vulva moze takode da se poredi s vratima. kako svetovne tako i duhovne. One predstavljaju boiansko stanje stalne otvorenosti i simbolizuju rnesto na kojern putnik prelazi iz svakodnevnog zivota u sveti. praktikuje se na Zapadu. StO znaci da SU KLJUCEVI U Japanu je kljuc simbol srece zato sto otvara vrata ostave s pirincem. a imela s rnagijom i medicinom . U hinduskoj tradiciji. dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore o penisu kao o drsci od nefrita. kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo tela" Mitski Zuti car.kod keltskih druida ona je bila sirnbol besrnrtnostL Ulaz u jednu pecinu u C:alkacingu. Mnogi carobni vrtovi evropskog folklora dostupni su kroz rnajusna vrata koja su cesto maskiranai u hriscanskoj tradiciji Sveti Petar se cesto prikazuje s kljucevima raja. Huang Ci. gde se o Boiicu i Novoj godini venci zelenike iii sveinjevi imele stavljaju na vrata: zelenika se povezuje sa zastitorn i sreeorn. gde oni naizrnenicno vladaju U taoizrnu. Napoleon ( 1769-1821 ). U kineskoj tradiciji. uspeo se na nebo na ledima zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi. koji je opona5ao rimski imperijalizam kada je postao francuski car. irna oko sebe isklesano lice cudovista. srebrni i zlatni. sto znaci da su jang. koji je imao tako debele zidove da su se po njima mogle naporedo voziti dve kocije U Pekingu su kapije Zabranjenog grada predstavljale moc kineskog cara. povezana sa paganskirn obicajima. kroz koja Alisa ne ulaz u sintovska svetilista. tako da se zadr:lavanje daha izjednacava sa zatvaranjern vrata. poceo je da gradi Trjumfalnu na primer. Kapija boginje !Star u starom Vavilonu (u modernom lraku) sagradena je u slavu majke-boginje !Star i u slavu grada Vavilona. a zatvorena vrata se srnatraju pasivnim. a o vagini kao o vratima od nefrita. Luisa (1899-1963) ulaz u earobnu zemlju vodi kroz ormar. Otvaranje i zatvaranje vrata predstavlja kosrnicki pies izrnedu jin i jang. jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u vaginu za vreme koitusa.oEsNo Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. Kasnije je ova kapija postala spomenik posvecen vojnicima poginulirn u Prvom svetskorn ratu ( 1914-18) J> grancica zimzelenog drveca . jedan od osam taoistickih besmrtnika. Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto ponoCi da ne bi usli zli duhovi. u prici o uspavanoj lepotici ulaz u palatu gde princeza spava obrastao je trnjem. Meksiko.da privuku bogove i donesu srecu. dok su trijurnfalni lukovi starog Rima olicavali drfavnu i politicku moc U novije vreme. otvorena vrata se srnatraju aktivnim. cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u Zemlju C:uda u pricarna o Alisi Luisa Kero la ( 1832-98) najpre je niz zeciju rupu a potom kroz mala vrata.. vrata ponekad takode poprirnaju forrnu usta cudovista kroz koja eovek mora da prode kada putuje iz zivota u smrt SKRIVENA VRATA Vrata ne rnoraju uvek da budu velika i ukrasena da bi bila znaeajna Ponekad mala iii skrivena vrata obezbeduju pristup drugirn vratirna. koje princ junak mora da posece da bi stigao do nje OTVORENA !LI ZATVORENA VRATA U Japanu. polno jedinstvo je samo po sebi put u transcedentno. otvaranje i zatvaranje rajskih vrata povezuje se s ljudskirn disanjem.

c. krilatog konja sa ljudskom glavom i paunO\·im rep om KOCIJA Kocije iii "trijumfalna kola".1 bo sto su \'en era.1stitu. beli konji su bili S\eti i rnkli su kocije s\estenik. ponckad u obliku lotosa. dok u grckom mitu Pegaz ima krila i rnce kociju koja ZeYsu donosi grom i mun ju . a kod obreda s. . Za i\luhameda kaiu da se uspco na nebo jasuci hibridno strnrenje zyano Borak (sto u pre\·odu znaci "munja"). obicno sc prik. LT Egiptu i kasnijc u Rimu. Oni su konje pon~ziY.1ke godine se irtnwao jcdan no\ brod da bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i mirno more: sa upisanirn s\·etirn recirna. bog sunca Ra putovao je kroz donji S\'Ct i preko neba > z > z 0 0 <( > en Krivudavi put simbolizuje zivotne uspone i padove Puto\ anja sirnbolizuju traganje z. bilo materijalnim bilo duho\·nim.1zenjem. . Yladari st.\gnija i Suriju i guskc za Bramu.\NJE \'ODOil[ JcdrcnjKi.1 Odina. dok je Hermes. a simbolicni brodOYi pokojnika CCStO se pojavljuju u rnnogim ci\·ilizacijama LT Indoneziji se mrtvaci izlaiu u kanuinu. hropljani su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku (iako je mozda ranijc tamo postojao i izumro).1mci i kanui takodc sc koriste za sirnboliuciju ~'uto\·anja kroz zivot LT starom Egiptu jedra su simbolizcl\ ala\ etar i dah.:tndinaYSkog bog.1.iYiti Rimljani LT X\'l \·eku. predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e sudbine koji mogu da odunju putnika sa kursa.1.111jcm: kcltsb ratna zapo\ cdnica. Budika. nat0\«1l'Cll parfornima i kos. bio je pori\·an u more d.1 putniku se pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija brzina ) KONJ Zirntinja koja je naj.111ujlije i talsimani sc nose na putO\ an ju z. na kojem kr.rnata. n1ku razlicitc zin1tinjc. pri CC!llU (eStO \UkU kocije bogova i obdareni su mitskim brakteristikama Slepnir. Ormuzda.uama cvcea.zbog zrnka kopita prilikorn trcanja. iii i jcdnim i drugim Putonti zn.uc Pcrsijc.rnoj zemlji ( bo sto SU Ostr\J besmrtnib u kineskim pricama iii religijska odredista hodoeasnib) iii u nckom d1-.1 moci pesacenja.1 ga odnesu \·etro\ i Putovanja vodom cesto se powzuju sa smrcu i preobr. kraljeva i ratnika sugcrisuci duhon1a stremljenja PLTTNIK Cizrne iii cipele su simbol putnika i\foc rimske vojske gradila se 11.1 gromom .uhetipskiji simbol putmanja \ero\atno je konj LT keltskoj kulturi.:t i kr. dok sc ahcmenidi. preYozna su sredstn vladara i bogova u renesansnoj umetnosti prikazuju se kako U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva.1111 nogu.1 licnirn napredoYanjem.1 ponekad su \·azdusna.111sta1. Jupiter i i\Llrs Kocijc simbolizuju vodst\O i pobcdc i ccsto sc po1·czuju s rato\·.1ci ici (potcncijalno op.1 sib) poticc od nazi\a za \eliku kociju hinduskog boga Dzag.rnja. PLTTO\'. bo sto SU konji za . nosio krilate sandale .rn1an koristi C:arnac da ·'putuje kroz vazduh' u potrazi za du5om pacijenta LT starom Egiptu.1 njcgo\ dolazak imao je dubok uticaj na mnoga urodcnicb plcmcna.1gocenorn predmetu (bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno runo) Ponebd su puto\«111ja podzcmna.1 srccu i z.10 simbol bogatst\'a i moci Konji se pojaYljuju u mnogim mitcwima o preyozu 11.1li s. DOLE Kocija je simbol sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredsrvo bogova. omogucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti GORE et. .1 koja ee sl. a da se pritom ne umara. opisuju kako idu u boj praeeni kocijom Hhornog bog.1111 bclih konja l(ocijc indijskih boz. . koje je mitski oliceno u obcc.:tzuje u kociji. konj sk.PUTOVANJA 88 0 U mnogim kulturanu.1la vojnicka (izma i\[noge price iz zapadnjackog folklora podrazume\·aju "cizme od sedam mil ja' koje na magii:an nacin omogucuju putniku da prclazi \·elike udaljenosti velikom brzinom. a konj je post.1 drugom S\'CtU. koju je simboliZOY. simbolizujuci ulazak u donji S\ keltskih bozansta\·. jednim od nekoliko GORE pren1ze bozanst\'. sY.1snim) putcm kroz zi\ot. . koju nice os.1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo duhon10 proswecnjc.1ljna Oni su povezinni sa boginjom Eponom. Englesb rec 'juggenuut (ncumolji1. ima os. grcki bog putoY.

1 pre ma LI S\'C Crveni automobil simbolizuje musku polnu potenciju i nagon.111e ambicije. sanse.l!ljc \Oz.rnj. im. promene.1 rnstana krila trcnutku.1cajnih propis.1cm al.1ckih puto\ . raskrsca se povezuju sa duhovima. t.1 ostrdj.zc plamcn sto simbL1lic1w zn. koje je istopilo njego\'.1 StO SC slicn.\nclima prerasli su u piramicle Raskrsce je mesto prelaska.l!lj.i r. traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta (i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta. posedo\ .1sla po jcd.1 za lctenjem je arhctipsb.1 primer.1: pit. clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u obliku alata.1lnog putoY.1ko sto jc sp.l!lc su camci 1urocito \ azni. S\ . slobodc i brzine . bzu da su ratni bnui \la\ . dok lak prtljag moze da L1bzuje na unutrasnju slobodu.l!lj. uspinjJ.11ncc koji prcn.lturnc c.rnak gori.1 ZLltnim runom. iii PriLhcn. grckom mitu iii h\·at.1 op.inj. Nest.rntomobib. poclizani na Camci mogu simbolizovati se verovalo smrt.l prociscujuca prostranst\'a neba i daljc .1 s.1 iii krscnj. On takoae sugerise uzbuaenje brzinom i snagom DOLE smislu licnog etu. simbol opasnosti. propust.l!ljc u poslednjem to sc i dozi\·eo smrt posto je leteo oL-h-ec blizu sunca. !nu t.1 ploYila i z1umcnja bczbcdnosti: u judcohrisc.1 bo sto jc . izbora i preobrazenja Kao mesto gcle se sastaju clivergentni putevi.l!lje osecaja za smcr iii izgubljcnost.1kodc mnogo opis.1 iii pobunc (postcn .1knc.1 duhoYa Hindusi koristc rninij.1.RASKRSCE Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke. ono je vazno mesto susreta. kada bi reci prolaznika otkrile sta . puto\·anje bez brte iii u \ agonu nize klase. .nitaciji.njcm LI e to moze da se ist. 1\:. Kasnjcnje.nati bo metafora indiYidu.1kodc simbolicn.1\110 pn:\ozno srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos odrcdcnc osobc prcma drustn1.1 prtlj.1i:i psiholosb optcreecnja.l!ljc u donji S\ ce suclbina cloneti.1 i:o\ cc. konformizm. a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima kontroli smer. Zelj.1socijKijc koje sc obicno sagleda\ .\rgos kojim jc_lason tr.--\rtur i njcgo\ i ljudi na puto\ . a svetilista su graaena na takvim mestima· na primer. tako da tefak prtljag rnoze da z11.1 prkosenjem gr.1.irnu cncrgiju iii nwlit\ c. mozc tumaciti odnos. mozc Lh do\ cdc dL• susrct.1g. kojim su isli kr.isku mogu da budu znacajnc \'ozo\ i radc prcnu c\Tstim pr.1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili izl.1ju simbolicne .1\ iii ma.1 psiholozi \cruju lh je pcron simbol nes\esnog.izliku od .l!lu koristc C. dok sc u l(ini i J. e\·entualnu bznu za prcter.iii prcstifom S\C Konj je arhetipski motiv. a u starom cla prevoze duse mrtvih GORE > < c z < > > \!ODER:\N PRE\'OZ raskrscima.1 mitskim zycrima Lw sto su ncmani i dcmoni Z.10 z.1lj .\utomobili. bas kao sto je Ibr pao LI GORE ct. \ll•rc prcdst.1 sigurnosti i opasnosti.lll1Ci od papira kao prC\llZ!l. poi:ctna t. .\\ ioni takode mogu Lh budu simboli nezayisnosti. pre\-.l!lskom Ycro.m1cu od mi lion godin.1 saobr.l!l par za r.1 kroz zi\ot pri sn~snoj u ·e:.1). vesticama i zlim silama u Evropi su kipovi Hekate.l!lstn1 od propasti t. a pored op. sudar iii pJ.1 barL1 jc s. pamuka i platna Soba cluhovima za koje se smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. zavetni kamenovi koje su ostavljali putnici u peruanskim i'.1 srcdst\ .rnja bro do.1zn1110z.1 jun. \OZOYi i J\ioni im.·anju Nojc\ .1 \ikinskoj \lorske L1dc su t. Vo:i:nja .1Zilazcnje ljudskih ogranicenj.1ti duho\ne tcznjc. kao i moc i snagu. Raskrsca se takoae uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli ocllazili tamo u suton. "mracne" grcke boginje.1ju u psiholoskom smislu. StO jc idcj.\\ion (i s\·emirski brod) mogu simbolizoy.rntomobila mo±c sc sagled.l!ljc l'd ncpoznatog.rntobus jc j.1\anjc :i:i\ i h bi ca S\ ·nosi' U psihi.l\ lj. ih .ici da prcnosc sol.1p.d mogu sugerisati ""prizemljenje.1snosti od brodoloma.1cb doslo\'11og i metaforii:nog puto\ .1g simbol onog. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu. On simbolizuje zivotoclvalacke ali opasne sile.1L1 dari\ .1s1wsti ~1uto\-.-a. i\lnogi koji su bili njilio\ i \ lasnici iii SU S\ koji njima ploYili. Z.

Cesto se prostire oko velikog centralnog bazena. a ukra5avale su i zidove i podove palata. kada SU na ostrvu iii jezeru izrnisljena je da privuce Osam Besmrtnika . pa je basta postala jedan od simbola civilizacije Ova tema se razvila za vrerne evropske renesanse. NEBO !LI ZEMLJA Baste su sveti sirnboli u rnnogirn duhovnim tradicijama Judeohriscanski Edenski vrt je praiskonsko nebo na zemlji. a od tada gotovo svaka kultura koja opstane iznad nivoa golog odrfavanja zivota neguje baste . Rajske poljane. uklapajuCi zgrade. kipove. U vreloj pustinjskoj zemlji i voda (simbol zivota) i senka karakteristike basta Basta je ogradena i u nju se obiC:no ulazi kroz velicanstvenu kapiju. BASTE UZITAKA U starom Egiptu. koje je Bog stvorio za foveka (Adarna) i zenu (Evu) da zive u njernu Eden sirnbolizuje praiskonsko stanje bofanske nevinosti. Slike basta s jezercima i cvetnim obalama ukrafavale su grobnice. Sinonirn ovoga je arhetipska persijska basta. Na primer. Odatle su se prosirile na Mediteran i Bliski istok. basta je simbol raja GORE spektakularne italijanske baste u Vila Lante (Banjaja) iii Vila d'Este (Tivoli). tradicionalna basta U svetoj hinduskoj tradiciji. zavodenjem. Terna Edena i pada omiljen Je aranzrnanirna. basta postoji kao vrsta sveta iz snova. kao i u mnogim drugim. u ove predstave spada i BaSta zemaljskih slasti holandskog slikara Hijeronirnusa Bofa (oko 1450-1516). ljubavlju j Gotovo svuda basta predstavlja sirnbol zernaljskog i nebeskog raja . n e. sa forrnalnirn sirnetricnirn harrnoniji s Bogorn. pri cemu voda u mnogim kulturama simbolizuje zivot vafoe Jjudi ziveli U pecine.BASTA . sa oko 600 cuvara koji su se starali o njima Tu SU takode bili srnesteni ljudi sa neobicnim fizickirn karakteristikarna (kao patuljci iii albino ljudi) Baste se uveliko povezuju sa culnim uzivanjern. koji je ponekad SU GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama. koja je simbol prelaska iz jednog sveta u drugi. takode je predstavljano kao bas ta U Kini. imale su palate i paviljone sagradene na vestackim planinarna i povezane rnostovirna sa ostrvima koja su se nalazila sred velikog vestackog jezera. kolonade. U sarnoj basti. fontane. sugerisuCi radosti na drugom svetu. baste su bile mesta za rekreaciju. a takoae su znamenje zenstvenosti ooLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste.grupu taoistickih svetaca koji navodno :live na Misticnim ostrvima na zemlju Baste cara Vu Dija iz II veka p. raspored i biljke doprinose njenoj sirnbolici Prve baste su verovatno uredivane u Kini pre otprilike 4 000 godina. zasadena vockarna i mirisnirn biljkarna i ispresecana potocirna. . cuvajuci ne sarno biljke nego i ptice i zivotinje. bunare. mesto u koje vrli odlaze posle smrti. dorn za odabrane izvan groba. pre nego sto su pali u nemilost posto su pojeli plod sa Drveta zivota. klasiC:ni arapski erotski tekst o vodenju ljubavi nosi naslov Mirisna baSta. sirnbolizujuci ljudsku moc da ukroti prirodu u Meksiku SU baste uzitaka asteckog cara Montezume spajale funkcije privatne baste sa botanickom bastom i zooloskim ntorn.. kao StO SU motiv u zapadnoj umetnosti i knjizevnosti. dok se mnogi veliki ljubavnici iz mita i legende (kao sto SU Rama i Sita u Indiji) cesto prikazuju u bastenskom arnbijentu RAJSKE BASTE U mnogim kulturama. izvore. Rimljani su doveli aranziranje basta do veorna suptilnog nivoa. prirodom i medusobno.rec "paradajz" (raj) dolazi od pairidaeza. stepenista. stare persijske reci za bastu. namenjena bekstvu od "stvarnog" sveta i uznosenju cula od svetovnog ka uzvisenorn. a Alah se ponekad pominje kao "Bastovan" U staroj Grckoj. i epski spev Izgubljeni raj D:Zona Miltona ( 1608-74) I u islamu se rajska sreca turnaci u kuranu kao basta.

dok ukrstanj. muziku i slikarstvo U zbirci pesama i prica 8ulistan ("Basta rufa") pesnik iz XIII veka. sledeci cetvorodelni plan persijske baste. dok ih je njihova pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i ce:lnjom. sto simbolizuje put u raj . zen b.1stalc pre\ ise stotina godi1H. Sa'di. tajna priroda cinila ju je simbolom zenskog principa. ukljucujuci Dvoriste mirte.rnje potoka Osim sto SU brao iz baste sn1jih meditacija Aranzmani persijskih basta uticali su n.1 ncke pozn. uporedi\·ao je svoje misli sa ruzinim laticama koje je ZEN BASTA Na Istoku postoji izrcka da je sveto mesto potpuno samo kada nema nicega sto se iz njega moze odneti Prve zcn baste uJapanu uredili su budisticki rnonasi kao mesta kontemplacijc. simbolima njene nevinosti. Tradicionalno.1ko Lh su manje-vise iste chnas kao i kada su n. jasmin i ruza se posmatraju kao kralj i kraljica cveca.1 c\·et i ruiu su isti U persijskoj basti. sa fontan.u persijskom jeziku izrazi z.1stc odrazav. javori. dok je u narcisu uhvacen miris mladosti DOLE U Srednjem veku je basta ograaena velikim zidovima bila simbol sklonista. t. basta ogradena zidovima bila je utociste duse i mesto bekstva od nevolja zemaljskog zivota Njena zatvorena. dok veliko kamenje predstavlja zemlju.1sporeden na isti n. ciji je cilj da slave promcne godisnjih doba.1 predstavlja vodu . sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem. ukljucujuci palatu Alhambra u Spaniji i ve!elepni Tadz i\lahal u Indiji talasaste obrasce. Danas ostaju cetiri dvorista. Kada sc koriste biljke. koja se koristi za opis niza perli koje se koriste prilikom citanja molitava Devici. fontane simbolizuju tok zirnta.1ju trajnost uma. Prostor je sastavni deo zen baste. koji su tako zgrnuti da formiraju omogueav.1juci duhu prirode da sc krece izrnedu jina i janga Za razliku od basta na Zapadu. GORE i bambusi predstavljaju zemlju.1 tokova predstavljaju \ ezu izmedu svakodnen1og i \·ecnog Geometrijski obrazac se ublaz. ali muse prilazi tamnim prolazima s kolonadama. na primer. posmatranje meseca bila je vazna akti\·nost Ruze su sadene da bi privukle slavuje: nocne navike o\·ih ptica po\·ezivale su ih sa mesecom. najpre je znacila bastu ruza Persijske baste su takode bile okruzene zidovima da bi bile odvojene od zemaljskog sveta. u \·elikim bastama obrazac resetke moze da se ponavlja. a bile su ispunjene mnostvom mirisnog cveca. Doks<1ti u uglovima baste obezbedivali su skloniste onima koji su posmatrali nocno nebo Rec ··gazebo" ( doksat) potice od persijske reci koja z1uci "platforrna za posmatranje meseca': tradicionalno.1 jc snlu bila d. i Dvoriste lavova.1m. rnde i zemlje. ova gradevina bi imala centralnu rupu u krovu kroz koju se moglo videti nebo Persijske baste su predstavljale oazu inspiracije za poeziju. 1urocito grozdem i ru:lama . a narocito Device Marije Rec "rozarij" (brojanice). cetinari Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom. On trajnost sirnbolizuje transcedentni duh koji nije okovan nemenom iii prostorom BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA U srednjovekovnoj hriscanskoj simbolici. sa cetiri kanab koji iz njega isticu.1 dovedu um do tacke smirenja pomocu jednostavnog ali dubokog plana U zen basti nista nije prcpusteno slucaju i svi elementi su znacajni.duhovno putovanje iz tame u svetlost OJ > obrubljen pLn·im ciglama da bi se stnirio utisak dubine.1 koje obele:la\·aju ukrst. na kojem se zasniva mnogo simbolike.1te baste u svetu. cij. vodu simbolizuje sljunak iii pesak. Ovde je prikazana Devica Marija okruzena ruzama. sugerisuci duhovno dostignuce i vodstvo. Cilj je da se st\·ori harmonija izmedu dve kosmicke sile jin i jang. pa cak je i sljunak r. grmlje kao StO SU aza!eje.BASTE ALHAMBRE Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku. . sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte. hladne i osvehvajuce. dok mahovin.1cin.n-a \·ocem i c\·ecem.

i Lhopolnog bog. U Kini.nisu \ise u opstoj upotrebi. s.1j n. toplinu. 1·aza sirnbolizuje duhcwno blago .1 srnrcu Stari Egipcani SU.111.simbolika koja se pon.koristile su se za obredno prinosenje darova . gde je Gral putir za koji kazu d. U jenejskorn Hramu.1 iii kazan prcdstadja jos jedan sn. zl.:ip. ens ti sudovi se po1·ezuju s. OGNJISTE Kao iz1or s1-etlosti.vecni iz1·or je!J i znJnjJ.n-lj. udobnosti i osecanja prpadnosti GORE iii kremiranja . U indoevropskim .1li mnogi drugi obicni kucni prcdmeti uiivaju bogatu simbolicnu tr.uhctipski simbol u mnostvu kultur.:idri.unijska boginja !St.1 bi se otcrali zli duhovi i simbolizo.1 jc ognjiste.wlja u legend. Zena korparka je majka meseca i z1·ezda.rn kralj st. Sudovi se takode powzuju sa zcnskim principorn.·i pocct. lonci.:itne cinije sto je metafora za sudove koji sadrie zi1·ot . a koristi se za cisc'enje nesrec'e DOLE poj.1panski bog ognjista bora. oghjiste predstavlja kucu i z.1k.uhetipski simboL .ZA.:i Ometekuhtlij. da kontrolise ciklus godisnjih doba i da garantuje besrnrtnost junak ju Veliki. osnivac Kineskog carstva.ire godine . kao i burad.merici priC:e o korpanu i o pradjenju korpa cesto se odnose na zene: 11.1 njegov.1r cesto se prikazujc kako nosi urnu u kojoj se nalazi voda zirnt. a Kinezi im. dok u Kini i japanu bogcn·i ognjista privlace obilje i srecu u domacinstvo.u kucnog zirnt.•1 njiho1· pepeo moze se st.uhctipskih sudo1 a.1 i religijama mnogih ci1·ilizacija.1cki s.1dicion:dni cent.rnduk pre s.:i palata u kabali. i s1·i inuju simbolicno znJccnjc U mnogim kulturama. pri cemu j. st.:i kultni prcdrnct U starom Rimu. 1·. korpe i kofere. kada bi mumificirali pokojnike.rnduke.1\ iti u urnu.1 LI Tr. ali i simbol sigurnosti.L mctla za ciscenje gm na predstadj.1jednicu. U keltskorn mitu postoje tri n-ste L1Zana: D. razbijcni sud stadjen na grob ukazuje !1. U nekim ju:lnoamerickim zemljarna. u jednom rnitu plemena Poni.1du nekc od cn·ih st\·ari narocito ognjiste .nugicne sudo1e koji u nekim se1·erno.:i.i.1li srce i druge unutrasnje organe u kanopskc krc.:igdin kaz. korpe i delovi narncstaja Na Z.1 prcbz. k.·aju S\ 11J s1·ojim nozicam.1daju metb i ogled.:in ZJ Zrt\·enu smrt u koji je potap.1k iz zin1ta srnrt Urne i nze su takode simboli zin1ta: rnesopot. izlio je devet sntih kazana od bronze za koje se govorilo da kuvaju bez vatre i da SU Metia je simbol odstranjivanja. .i.1da ciste kucu da bi odstranili svaku nesrecu u pripremama za sledecu godinu ec z.:ikode simbol s\·ctc moci i 1101·ih pocetaka SUDO\'! Osim kaz.111u o Gralu u srednje1 ckoYnoj enopskoj knjizernosti.:ilo.N Lonac za kunnje koji stoji ima centralno mesto u kuci kod svih kultura.1stititi sadrzinu od zlih uticaja . krcagc i cinijc. toplote i GORE spaljivana: i kazan ponovnog rodenja u kojem su mrtvi ozidjavani.1diciju: u njih sp. metla jc t.1. postoji rnnogo drugih . ukljucujuci urne.11·ljuje u mitovim.·i u kuki na kojoj visi lonac iz1ud \·atre ispunjcni nebeskirn rnocima SC Govorilo dace kazani nestati ako se ljudi na Zemlji okrenu od vrline ka porocima. .1frickim ratarskim drustvim.1z. Z:i kog. k.1 primer. misterije i preobrazenja jel.:lian .n-ljJju u mrtv.ono je izvor i svetlosti.1ju sliean obic.:i kraju godine. kucc SU SC cistile pos]c pogrcba d. sigurnost i porodicni iirnt Ono se je irnao moc da daruje proroeansku sposobnost. ali z. on je instrument misticnc i magijske moci i preobrazenja.·ao no.1. U Enopi sc pokojnici obicno st.1 Se \'Cl'O\·a]o da zivi U sredistu s\·emira. U asteckoj tradiciji ono je bilo sveto z. Korpa je simbol majcine utrobe i atribut mnogih oju simbolicnu moc .IZuCA .1hranc KA.1 sadrzi Hristorn kn· is njom t.12c. tronoZ:ni kazan Kazan je arhetipski simbol magije.:in obilja .1ge .tradicijama.1jnu besmrtnosti.\fET L\ Skromni deo kucne opreme. I u ju:lnoj i u Severnoj A.

1 od ociju j.:i zbtnu stolicu As.1cijc. za razbijeno ogled.1lju Arturu predst.!\rabije povezuju se s kueom.sada intelektualna aktin10st .:injc i omeduju prostor U Hr.1dJ. Ogledab .ju S\cte i S\ GORE OGLEDALA Latinska rec za ogled:ilo glasi "spekulum".:idja simbole kr.11 .1 sc d.:i \ idc a da nc bu du\ ideni Zavese simbolizuju razdvajanje razlicitih carstava. ZJ\csa jc bil. cije SU S\'CStenice nosiJe frizuru u obliku korpe Kod Sona u Zirnbal:n·eu. ciji je pogled rnogao pretvoriti druge u kamen. Danas u delo\ima Afrike \·isoka stolica predst. koja se povezuju i sa suncem i sa mesecom ovu s\'I'hu pravili ogledala od crnog brusenog opsidijana.1 odrai.llUS pc>n.:i\ nosti Da bi ncprekidno odria1ali s\·etu vlast.ldnjackonr folkloru. Ponekad se ogledala posmatr. a spekulacija (razmisljanje) .rninu i 1 clo\ inu.:ib su simboli duhon1c mudrosti.1\ lj.nja istog efekta.lJ1j.1ka koji se odri. t. iii zensku sustinu oEsNo Tepisi iz . Na Bliskom Ogledalo ima mnogo slozenih znacenja.1d S\ U starom Rimu. stolice se f'O\'ezuju sa statusom i vbscu ctinj.:iljevske funkcije. rnesto susreta na kojem se L . "kathedra"). bilo da ih otvaraju iii skrivaju. i[i da mu ne dozvoli pristup njenoj polnosti Slicno tome.:i iznad ulaza u kucu. to jest skri\ .10 da udc samo jcncjski pn OS\ estcnik.:i razcfr. dok sc z. cajnik predsL1Vlja mesec i jin.originalno je znacila koriseenje ogledala za posmatranje neba i zvezda. Kinezi vesaju osmougaona ogledala s natpisom Pa Gu. . Svaki tepih ima neku gresku da bi se ilustrovalo islamsko verovanje da samo Alah moze da stvori savrsenstvo c Ogled.1 na\ uceru prcko S1etinjc n.1 :i:cn.i ctoYnc asocij. z.1ju d.:icke ·. ogledalo predstavlja znak harmonije i srecnog braka.1ju za okruglirn stolom I tcpisi i z. K. ogled.1ju donuee i s\·ete pros tore Skupa s. u japanskoj ceremoniji caja.10 je odabr. uvereni da Ce ogledalo.:ilo da bi njena s1·etlost ob.1ma. zato su crhe kojima predsedava biskup nazvane katedrale. lun.1stan.n lj. grncarske cinije ponekad inuju oblik delo\·a :i:enskog tela.:ilo je t.un.:ilo je cesto solarni simbol: j.:iju kao nesto sto odraiava istinu: u grckom mitu. ukljucujuci Dijanu Efesku.1jcdnicu. porodicni trpez. oterati iste NAi\lESTAJ istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn i dz.rnskirn drust\ ima za\ cs. dok U nckim muslim.:il.1\'a nebo i zemlju .boginja. a postoji izreka da se mu:i: mora odnositi prema zeni s postov.1 u biznisu prilikom s.1 pripada central no mcsto kod pr.1kode zenski. posvecena bogu Teskatlipoki ili Zadirnljenorn Ogledalu U nekirn indijanskim tradicijama ntamnjena \'I'adzbinska cinija bib bi ispunjena \·odom u cilju dobijJ.1limu.narocito zatamnjena koristila su se i swto ogled.:i bi jeli iii rngo\ arali Zajc\ rcjski n. care\·i su sedeli na Yisokoj stolici.rnskoj tradiciji.uod.1ju i ocrt.:i s\·et.rnjem s nebeskom intcligcncijom.1 ulogu oltara kada se pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111 za \ rcmc subotnjcg obroka Okrugli sto iz legcndi o kr. sama je pret\ orena u kamen kada je \'idela svoj odraz u Persejevom stitu.1panski mit kazuje kako je boginju sunca Amaterasu iz peCine izmamilo ljudi okuplj.1mijom.:injern da bi je sprecio da "okrene ciniju lUOp. Sto je centralna tacka.uijski sto pl1prim. znanja i pros1·ecenj.:irni simbol i ima veze sa srecom i pr.rntija u Gani vcruje da cm·a dusu naroda. dok je tron bio rczen·isan za bogo\·e. kineski c. deb S\ etilista u koji jc mog.:inu z.:i oni mogu d.ueYi su u\·ek drz.l\ csc obczbcduju skri\ .1 ulq1s. Povcziv.1ktikonnja purde.:i ogledalo src.1zno\·erjcm U Kini. latinski nazi\· za biskupsku stolicu bio je 'chatedrum" ( od grcke reci za stolicu. a boje i sare koje se koriste u njihovom tkanju bogate su simbolikom.1janje U zap.ja gledanjem u njih dok se ne bi ukazala slika: Asteci su z.1 par.1\ .:i koj.unu uJcrus. idcj.1ko d. GORE U hrisc.:i iluzija. Ogled.1!0 kafo da donosi sedarn godina nesreee osobi koja ga je razbila kod predskazivanja dog.:i: u tibetanskon1 budizmu mudrost Velikog ogledala uci da je svet oblika koji se u njemu odraza1·.:ili veo izmedu sebe i gostiju. dok kod taoist. pri cemu razbijcno ogledalo rugo\·estav.1\ esc in1J.1ko podi:i:u onoga ko sedi.:isj.1 koriste sc d. Meduza. otkri\'ajuci prirodu zlih uticaja.

Zirntinje i biljke takode daju dragocene supstance .·a. moze se meriti brojem kamila ili ovaca DRAGOCENI ARTIKLI Neki od najdragocenijih . sprecavaju starenje bogova. na primer.ui su koriscene za oznacavanje bogatstva i ranga Sta predstadjaju specificne stvari ugLl\'nom zavisi od kulturnih nednosti . pojam '"zlatnog doba'". l\!nogi su povczani s kraljevskirn dostojanstrnm i funkcijom iii sa bogatstrnm i posedima Tradicionalno. zlato se pojavljuje u obelezjirna monarhije i visokih funkcija.kao sto je zlatna medalja ili. elementom . dok SU likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i sansenstva. GORE Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojansrva. ono je takode simbol bogatst.. U staroj l\!ezoamerici ncfrit jc cenjen vise nego zlato ili srebro. Kao i zlato.·ode. prorocanske i svestenicke vlasti srebro i drago kamenje . smolc i ulja l\laje SU koristile tecnu eokoladu kao novae. GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih africkih naroda.bisere i slonovacu. kao i jJbuke nta Hesperida u grckoj mitologiji. mosus i amber. verovali da njihovi bogovi imaju zlatno telo i srebrne kosti.STATUS I BOG·ATSTVO r0 Simboli se mogu koristiti za pokazi\'JlljC moci i dasti kako > S\'Ctovne tako i duhovne.J kulture su raz\·ile sirnbole vlasti i ranga koji su u skladu s njihovim drustvenim \'rednostima. zlato se povezuje sa bo:i:anstvom. on je bio simbol cistote i zinita i ocuvanja kraljenkog dostojanstva.utikala ccn·e(anst\"a kao StO SU zlato. ali je metal. figurativno. Asgarda. z 0 0 < > Vl dragocene stv. NOVAC Kako je proizrndnja robe i usluga postajala raznovrsnija i specijalizovanija. ukljucujuci krunu. zacine. suncem i najvisim te:i:njarna duha . Srebro se povezuje s mesecom. skiptar i zlatnu loptu. dok je biber bio tako dragocen zacin da kaZLI da je Atila Hun u V \·eku trazio l350kg bibera u zrnu na ime otkupnine za grad Rim . kraljevskim dostojanstnim. sto je bio znak Bozijeg blagoslova i vlasti.1tstn1 nomadskih naroda. resilo je ovaj problem: cim SU SVi prihvatili simbolicnu nednost nekog znamenja ono je moglo da se zamenjuje za bi lo sta. kada ga je bilo na raspolaganju. MIROPOMAZANJE ULJEM U mnogim kulturama se smatra da ulje ima posebne moci Narocito je maslinovo ulje simbol i duhovne moci i prosperiteta U judeo-hriscanskoj tradiciji kraljevi i svestenici bilo su obredno miropomazivani uljem. Sve z > u. srebro se takode povezuje sa besmrtnoscu. trgovina obicnom trarnpom prestajala je da bude prakticna Opste pril1vaceno znamenje.bog. Neka drustva SU koristila stvari kao StO SU skoljke i biseri. One se koriste za lsusa kao simboli njegove kraljevske. Simbol cistote i nekvarljirnsti. stari Egipcani su. \·erovanjima i obicajima. moci i slave darovanih od Boga Grcka rec "hristos" i hebrejska rec "mesija" znace "miropomazani".cene se i po lepoti i po retkosti. zenskom energijom i nevinoscu. na primer. koji se koristi kao none i sluzi za plJeanje danka. koje se postepeno razvilo u novae. a koristi se i kao simbol ljudskih dostignuea . Zlatne jabuke nordijskog raj a. Kao tradicionalni simbol bogatstva.

rnali predmet izgraviran jedinstvenim crteforn.STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije . Glavni deo odece koji cini deo znamenja obieno je plast iii ogrtac. kompjuteri i haj-faj oprema. a fine kape i perjanice obicno oznaeavaju visok status . kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu SASVIM GORE DOLE Tradicionalno. dok sami biseri. simbolizuju njegovo materijalno bogatstvo -i v. koje se povezuje s boginjom Amaterasu i koje je preneto na carsku porodicu. euvari kraljevskog dostojanstva. izmedu dva zlatna lava Prestoli kraljevstva Bamum u Kamerunu. sina neba i zemlje ZNAMENJE FUNKCIJA Jedan nacin razlikovanja cina jeste putem sveeane odece i njenih dodataka Glava se cesto sagledava kao "sediste duse" i kao najplemenitiji deo tela. koja tvrdi da potice od nje. pecati su bili simbol vlasti i identiteta i_ .voda je "glava" grupe . ali vrednost modernog kovanog novca i papirnatih noveanica cisto je simboliena . Pecati se jos uvek koriste u zakonskim dokumentima. a na njima su bila upisana imena bofanstava iii odlomci iz svetih knjiga. Ova "stolica" poprirna mnogo razlicitih vidova: lice koje na njoj sedi predvodi neku organizaciju. sudskih. sve su to indikatori drustvenog polozaja. koji se mogao utisnuti u plocu od rneke ilovace iii u otopljeni vosak. sadr:Ze figure muskaraca GORE Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva testamenti Pecati SU se ponekad nosili u obliku prstena. Oni su takode nosili ikonografske znakove kulture . -i < 0 konji. pecat nije rnogao da bude provaljen a da se tone otkrije. nacin na. sta nose i cak sta jedu. Presto je sediste moci i vlasti. bio je ukrasen trokrakim amblernom poznatim kao znak droplje. U Japanu je jedno od znamenja carskog dostojanstva bronzano ogledalo. a obicno je bogato ukrasen U Bibliji se presto kralja Solornona opisuje kao tron od slonovace prevucen zlatom. koji ukrasavaju kuce. na primer. Spolja5nja obelezja vlasti doprinose rnisticnosti onih koji zauzirnaju "sediste fonkcije" koja ih izdvaja od obicnog sveta . iii skupa kola Gde ljudi zive. i skiptar sliean stapu. sto je dovelo do njihove upotrebe kao amajlija .. Kineski novcici SU imali (etvrtastu rupu u sredini koja je simbolizovala Zernlju okruzenu krugorn neba.elektronska roba kao sto su mobilni telefoni. Mnoge vode nose zlatni globus ili loptu (deo znamenja koji su najpre nosili rimski carevi da bi pokazali da su gospodari sveta). Crtezi utisnuti na aversu novcica obicno su oznacavali vlast vladajuceg tela (najcesce vladarevu glavu). Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili.kao StO SU -i > c V1 0 Cl > Plast kineskog cara irnao je okrugli okovratnik sa cetvrtastim op5avom. a stoji na vrhu sest stepenika. PECATI Drevni simbol identiteta i vlasti je pecat. Slavne licnosti. sa obiljem bisernih ukrasa. One variraju od divnih perjanica indijanskih poglavica do krune monarha sa bogatstvom dragulja . kao sto SU i zena da bi se ilustrovalo monarhovo bogatstvo ljudstvom. dok se u akademskim krugovima vlasnik stolice u nekorn narocitorn predmetu nalazi na samom vrhu te discipline Presto je specijalna stolica koja simbolizuje vlast boga iii suverena On se cesto nalazi na podignutoj platformi da bi oznacio vladarev visoki status. veprovi i drvece na mnogim galskim novciCima tradicija koja se nastavlja do danas . a mogao je i da obezbedi sigurnost dokumenta u tranzitu: kada bi se utisnuo u pecatni vosak kojirn je obezbedivan smotani iii papir u rolni. sa natpisom cara. mozda moderan ekvivalent mitskim junacima. Koristio se kao potpis da bi garantovao autenticnost dokumenta kao sto je kraljevski dekret. cirne je njegov nosilac poistovecivan sa posrednikom izrnedu neba i zemlje Plast 5arnana nosi celo bogatstvo simbolike: u starirn uralskoaltajskim kulturarna. svestenih i akademskih dostojanstvenika . koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne status proizvoda. koja je sirnbolizovala komunikaciju izrnedu svetova smrti i vaskrsenja Danas se na zapadu jos koristi bela Jasica kao ukras za plasteve drfavnih. OJ bio raznovrsniji i najcesee se koristio.

rni poznata su kao hijeroglifi.nja koji su SU Rimsko slovo A oznacava pvri stepen iii vrhunsku klasu.l rn. kada polo\·ina svetskog stanon1ist\·a ne ume cfa pise iii to jedva cini.1 s magijom. Kinezi su pripisi\·ali pisrnu legendarno poreklo: prema jednoj prici car Huang Ci ga je otkrio posle prouca\ . riacrt kravlje gLffe simbolizo\·ao O\'LI od teksta i gdc se koristio Poput Egipc. biljaka i cveca.1. n. najpre prcko pisanih dokurnenata i rnnogo kasnije preko stampanih knjiga PISJ\NJE Komunikacija pisanjern oslanja se na dogo\·oreni repertoar formalnih znakova iii sirnbola koji se rnogu koristiti u razlicitirn kombinacijarna da bi reprodukovali ideje koje pisac zeli da izrazi . lzgled.i pis.klinasto slikorno pismo stare Mesopotarnije. Iako su hijeroglifi i kli1usto pismo na kraju potisnuti od arapskog.1 rat.) broj potrebnih ooLE Vise od obicnog pisanog sistema za prenosenje informacija.rnja ncbeskih teb i predmeta u prirodi.1 z > w ona su bila narocito po\·ezi\ an. koje koristimo i danas.injem i pisanjem predstadjalo je zn.1 desnc u lcn1 stranu. plJ. dn·o. kinesko pismo je uzdignuto na nivo pesnicke umetnicke forme. iz kojeg se razvilo hebrejsko.nin. koji se povezivao s magijom. . a sastojalo se od 22 suglasnib i pisalo se s.1ka. sistcm pisJ. pisnu i skwa su zaogrnuta simbolicnim znacenjem U drenu nemen.PISMA I PISANJE l- o > GotO\"O u s\·irn kulturama. ptica.1li izmislili Kinezi ostaje LI sustini moglc bi ti predst.rn1ejsko.uske izvest. koja se S\"J citaju zdesn.1 3 000 godina P!Sl\L\ Fenieansko pisrno se gencralno smatra pn im. zirntinja. religijom i prorocanstvima .u.razvili iz znakova i slika iz praistorije Kada su se pisma raZ\'ila (negde oko l 000 g p n e.1 ule\·o. informacija. ne za govorni jezik.ltJ. kao i nekih vestackih predmeta . polje i \T. sadrzi 26 slm·a dok je za pisanje kineskog potrebno I 000 osnovnih znakova zivotinju. predstavlja ugovor za prodaju dece GORE GORE Prvo pismo zasnovano na slovima. hcbrcjsko i . lz fenicanskog pisrna raZ\·i]a SU SC glava. razlicitih slova drasticno je srnanjen: rirnsko pismo. a jcdna od pn·ih upotreba pisnu izgleda da je bila z.rni su u raznim smerovima.rna.1sni\Jlo na piktogramima.n-ljene i ideje i predmeti: ptic.1 primer. n.1je jcdno pokraj drugoga z1ucili su ··plodnost Slcn·a koja su koristili stari Egipc. \"COI11.1psko.1!0 SU SC prornenili z.rnjem.rni od stilizovanih crteza ljudskih nepromenjen: piktogrami za reci kao sto su sunce.rnst\·ima i sn~tim z 0 zn. Pisani jezik je takode omogucio sirenje znanja i GORE 0 ""' <( > Vl Runsko pismo se koristilo za pisani.nesto sto \·azi i danas.1 verovatno da su se najraniji pisani sisterni GORE Slikovno klinasto pismo moglo se koristiti za beskrajan niz svrha Ovaj natpis.1ch stoke Klinasto pismo se z.1 i j. Takooe simbolizuje i pocetak. aramejsko i arapsko pismo RANI NATP!Sl StanovnistH' l\lesopotamijc umnogome se sastoj. sto dolazi od d\·e grcke reci koje znace ·s\·eti zapisi" Hijeroglifi su stv.1k privilegije i izrnr rnoCi .uocito pticijih i zirntinjskih otis. koje se cita zdesna ulevo. za\·isno pisma bo StO SU . tako da je. bilo je verovatno fenicansko.1lo od pastira i ratara.1je: 1ujranije poznate sumerske glinenc tablice na\'C)de d±akove zita i st.u. VL1danje cit. egipatski hijeroglifi i kineski ideogrami . . . proroc.u. koji datira iz XIII veka p n e.

anglosaksonsku Englesku. nepismeni ljudi su ga koristili umesto potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. U druga pisma spadaju grcko. lsus i Sokrat nisu ostavili nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu. X je brojka 10. dok upisuje natpis na tablicu.n. p. simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda.NEPISMENOST I GOVORNA REC U modernoj zapadnoj kulturi. rimsko (koje cini osnov engleskog alfabet. nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim. ooLE SLOVO X Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. Hebrejsko pismo pocinje sa alef ( vo). Za razliku od kvacice. ono predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno iii je ponisteno.u bogato ukrasenu grobnicu pokazuje n1egov visoki status u staroegipatskom drustvu. Naucnici su zapazili da je u mnogim starim pismima \·ecina slova prikazivala neku zivotinju. mnoge velike duhovne vode.. gde X izrazava pojam anonimnosti.1 Ansuz (koja je ekvivalent slova A) bavila se porukarna i signalima i povezivala se sa ustima kao izvorom bo:l:anskog govora. koja se ne oslanja na pisanu rec. pre nego sistem obicnog pisanja . Upotreba X za garanciju anonimnosti desava se i kod glasanja. sa stilusom iza uha. gimel (kamila).1vljaju niz narocitih reci pre nego slova. Posto bi nacrtali svoj znak. pisanje se moze sagledavati kao pokvaren oblik govora. sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske stvarnosti. Tek izd. magijskom praksom. bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti. oznacavajuci nepoznatu kolii':inu. proroci i pesnici. B. ogamsko pisrno je prvenstveno bilo metod upisivanja i predskazivanja koji su koristili druidi. svaki glifje dobio ime po nekorn drvetu Jedna varij. Rusiju i mozda cak u Severnu Ameriku. sredinom 4 dinastije (oko 2575-2450 g. V' z GORE > U antickom svetu. reci i simbolicne pojmove Na primer. run. od kojih se samo oko 100 normal no pise. Slovo Z stoji na kraju rimskog alfabeta i simbolizuje kraj EVROPSKE TRADICIJE Rune su najstariji pisani znakovi starih Gern1ana Rec rnna na srednjevisokom nemackom znaCi "tajna". predst. bile su nepismene. slova keltskoo irskoo t't v iii ogamskog "drvenog . koja znaci "ispravno·. od kojih su neki opstali U njih spada tifnag. dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X".inta ogamskog pisma naziva se po tri prva slova: bejt (breza). ru primer hebrejsko i runsko.ileka srodna runama. a koriscenje ukrstenih linija za oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X obelezava tacku" horizontalnih iii dijagonalnih ureza iii linija Originalno su usecani u drvo ili karnen. sto znaci "pesma" Navodno stvorena od nordijskog boga Odina. a nikada se nije koristilo za predstavljanje govornog jezika . zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca Ramakrisnu.e. buduci da je tuaresko drustvo matrijarhalno: dobar primer veze izmedu pismenosti i drustvene moci. a ne sa A. bet (kuea). Ovaj reljef prikazuje Merija na poslu. . pisari su predstavljali elitnu drustvenu klasu.1 posudena je od finskog runo. X se koristi za oznacavanje greske Na saobracajnim i drugim znakovima.). pisrno koje se istice naglasenom geometrijskom formorn Ono je neobicno i po tome sto je njegova upotreba ogranicena na zene. ukljucujuci Muhameda. sto je razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci rimskih brojeva. Nordijske ekspedicije su prenosile rune u druge krajeve . sefa kraljevskih arhiva u Sakarahu. nednost. dok u matematici oznai':ava mnozenje iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje. boga go\'Cira Kao i rune. Individualru slova nekog pisma mogu posedovati simbolicnu fizicki predmet dok neka pisma. koja je ponekad imala vise drzavne vlasti i znanja nego sam suveren. od kojih je svaki sastavljen od niza 2+ slova runskog pisma ukljucuju simbole plodnosti sa praistorijskih crte:Za Portret pisara po imenu Meri. sanskrit i Cirilica. neki ljudski gest ili u kamenu i predstavljaju slova. pismo koje koristi tuareski narod severne Afrike. Island. pisma sastoje se od 25 simbola. U zemljama u kojima se koristilo rimsko pismo. G.1). luis (oskorusa) inion (jasen) Za ogarnske simbole se veronlo da spadaju pod zastitu Ogrne. na vratima njegove grobnice Cinjenica da je Meri imao sopstver. Na neki nai':in. kao i uscima reka i nordijskim prevarantskim bogom Lokijem Runsko pismo je bilo povezano s religijskim verovanjima i GORE kao i neki manje poznati sistemi pisanja.

gde su sc zapisi iz tekston. njen suprug Brama. vaian je simbol Zajedno sa papirorn oni cine ··e:etiri riznice ucenja". > < Vl U starom Egiptu se smatr. od kojih sv.1dicije sagledanju vokale i konsonante u smislu "duha" i "materije" U anticko doba smatr. DESNO Japan. nosi speciflcno znacenje Neke tr. urma. iz Kurana koristili umcsto religijskih slika. s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin. zernlja.1 jc A!ah da pise po ··knjizi" iii tablici U klasicnoj rnitologiji stilus i t. RELIGIJSKE TRADICIJE Goto\·o S\'uda sc pisanje po\ ezivalo sa S\ ctom tradicijom. pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo zrno :Zita. a koristili su se u kaligrafiji u kojoj je pisanje pretvoreno u umetnicku formu koju je praktiko\'ala elita. vo.1 i smatra sc da imaju moc st1 aranja.wija) Svaki rnaterijal je zahte\·ao koriscenjc pogodnog pisaccg pribora. Dcsct zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju na kamenim t. Kaligrafija se takode slagala sa \'isokirn statusom u drugim istocnirn zemljama.1ki. muze epskog pesnist\·a. dok u islamskim misticnim prcdanjinu t. U sufizmu.1terijalna predstan bozije reci. koji se nikada ne stavlja na pod.1izma Za kabaliste. sto je bio nacin primanja mudrosti i moci pisane reci pisma. bog t1·orac.1lo se da sedam grckih \'okala simbolizuju sedam nebeskih sfora i scdam nizo1·a zvezda koje se krecu unutar njih razliciti materijali. simbole ucene klase koja je \'ladala Kin om od II \'eka p n e.1blica su atributi Kaliope. u sinagogama i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje. pero ( kalarn) je veonn simbolicno. dok se u srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku mo(. slo1 .jecam. kao sto je TAJNI KODOVI Pisanje je oduvek povezano s magijom i okultnim (sto znaci . jelenska ko:Za (i\!eksiko). a na razlicite se povezuje s religijom. i u islamu. a u hriscanskoj ikonografiji cetiri jevandelista sc ponekad po\·ezuju sa guscjim pcrom U Kini. bambus (Polinezija).J z 0 0 Ovi staromesopotamijski piktografi prikazuju razvoj pisma. rnda). a papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se napuni U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima i bile su simbol velike ucenosti. slo\a hebrejskog pisma su pen ezana s brojcYim. vazduh.1 arapskog pisma mogu se klasifikovati prema cetiri elem en ta ( \'atra. ukljucujuci papirus (stari Egipat).1blicrn1a (kojc je Mojsije simbolicno razbio kada sc pouke nisu slusale). za sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat. tablice od pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija).1 wncem od 50 slo\'a o natu Prema zapisu u Bibliji. ono je bi lo sacinjeno od s\'etlosti i stvorio g. skupa sa mastilom i mastionicom. a naj\'ise su korisceni pero i kist U islamskim tradicijama. boginja govora zo1 e i boginja :vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E Za pisanje su se koristili mnogi je vazan simbol u mnogim tradicijama. mermcr (Grcka). kao m. gla1·nim dokumcntom jud. glava).. Sil a boianskog otkro\ enja.1lo da jc pisanje dar co\'ecanstn1 od boga Tota dok se u lndiji Sarasvati. dok sledeca dva reda prikazuju kako se slika razvijala u klinasto pismo. U antickom svetu. ponckad se prikazuje s. tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak jele kao amajlije koje donose srecu. kist za pisanje. mudroscu i prorocanstvima. hriscanstvo i is lam su "religije knjige·: zasnovane tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se ponasanja· muslimani obavljaju obrede ciscenja pre Kurana. Najvisi red prikazuje jed nostavne er teze (magarac.0 > z > w. skupa s Torom.ikodc postoji prcfinjcno proucavanje slova koje sc zasni\·a na njihovim simbolicnim osobinama.

e. i koji bese. Neka od Dijevih znamenja slicna su slovima. kao sto je naopako L iii Y iii obrnuto okrenuto Z Danas su rune popularne kao prorocansko sredstvo. postojanja.na primer. a utisnuti SU cuvaju jedan broj pojmon koji su bitni za mnoge ezoterijske i okultne tradicije . latinske reci i kabalisticki znakovi ponekad se koriste u magicnim pecatima sa pet vrhova koji se nazivaju pentagrami. koji u Knjizi otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i omega. omogucavajuCi tako vecu pristupacnost pisane reci. koji jest. pocetak i svrsetak. . hermeticka" tradicija vuce poreklo od Hermetika. temeljito i detaljno" VO z > na (istom pergamentu iii su ugravirani na plernenitim rnetalirna Oni simbolizuju okultne sile i koriste se kod cini i magije Zapadna okultna iii . Danas psiholozi mogu ova turnaciti kao vise lica licnosti C:arobnjaka Mnogi magijski simboli (poznati kao "znamenje") izrnisljeni su tokom xvi XVI veka. vremena i prostora U hriscanskoj tradiciji ova slova se pripisuju lsusu Hristu. boga mudrosti i pisanja) Ovi spisi simboli koje je stvorio dr Dion Di. astrolog na engleskom dvoru Elizabete I. dvojnost rnaterije i duha i ideju da se spasenje maze postici preko samospoznaje pre nego preko vere iii verovanja Tokom srednjeg veka. spisa iz I do Ill veka n. dva pola kosmosa izmeau kojih se nalazi ukupnost znanja. koji navodno sadrze ucenja Hermesa Trismegistusa (grcki naziv za egipatsko bofanstvo Tota. hebrejska slon. narocito u ezoterijskim tradicijama cije ideje se suprotstavljaju ustaljenim tokovima misljenja Na primer. kao sto SU ALFA I OMEGA Prvo i poslednje slovo grckog alfabeta simbolizuju ono sto je sveobuhvatno. . i koji ce doCi'' (1 ·8) U modernom govoru izraz "od A do S" znaci "potpuno.."skrivenim ") i koristi se simbolima koji su namerno stvoreni da skriju informaciju od svih osim posvecenih iii ucenih. magijske '·knjige recepata'· zvane "maclionicarke" postavile su sistem u kojem se samospoznaja moze postici koriscenjem snage simbola za prizivanje duhova s kojima se C:arobnjak tada morao suociti i sadadati ih. pri cemu se svaki simbol upisuje na kamen i onda "kupi" GORE Ova naslovna ilustracija Knjizice ljubavi Dfona Dija prikazuje Veneru sa magicnim znamenjem na svitku i trubi SASVIM LEVO tEVO Stamparska presa dovela je do revolucije u proizvodnji knjiga.

una s. ugla1 nom sliko1·ni sistem kornL1niciranja izmedu plemena bez zajednickog jezika Godine l 755. za vreme Drugog svetskog rata. sa otvorenim dlanom. koriscenje alata i simbola postalo je moguce kada su poceli da se krecu na dYe noge. sto znaci. u Tibetu se ov. u Italiji ntenje prsta na obrazu. Smesenje i]i sleganje ramenima . ali je 1·eoma nepristojno u Brazilu. sugerisu da nase telo moze da bL1de kanal znaccnjskih i simbolickih informacija GORE Podizanje paled LI SAD zrraci ··LI redL1'. ovaj znak obrne.1ju toplu dobrodoslicu. opat Sari Misel de! Epe razvio je sistem znakcn·a za glm·e. Znak u obliku slon \~ koji je popularisao britanski ratni voda Vinston Cercil.1da posetioci dodu.1 boga u tcbi". ruka odmaknuta od brade koja kao da pokazuje izrastanje brade znaci.1 i prenosenja znacenja. medutim.GovoR TELA 100 f- 0 Telo jc kanal komunikacijc. komunicirajuci is n. znaci da je neko homoseksualac Gesto1 i koji kod muskaraca podrazumevaju da je neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u Americi i Britaniji to je podizanje obn·a. koji je postao temelj mnogih modernih znakovnih jezika . Njego1· jezik je organizo1·an i kultL1rno konstruisanim znacenjem i simbolikom i simbolikom nesYesnog iii carst1om snon Te lo je veliki izrnr simbolickog izr. U Indiji i Kini.i druge strane trga Na primer. ali on isto tako simbolizuje pomirenje drnjnosti u prirodi Neki gestoYi . sada se koristi Znak CND dobijen je koriscenjem signala pomocu zastavica za slova NiD GORE Slovo V kao znak za pobedu. prvi je upotrebio Vinston Cercil.i1·ari koriste kao cerernonijalno upozorenje. sa dlanom okrenutim prema sebi. Rusiji i Grckoj. K. spajanje rukLI LI molitYeni polofaj LI 1·isini grudi zo1e se ··nanuste".1zavanja. On se takooe koristi u Kini kao pozdrav GESTOVI I GESTIKULACIJA Namerni go1·or tela poj. dobij. LI Indiji se slaganje prenosi ntenjem glave sa strane na st ran LI .unima. dva prsta podignuta u obliku v. .javljaju se JEZIK ZNAKOVA Formalni sisterni govora tela rnogL1 ukljuciti gesto1e koji prikarnju predmete i ideje ikonografski iii prenose kornunikacijLI izg(waranjem reci. kada su oslobodenim rukama mogli da fizicki i mentalno \ilwate iii shnte sYet Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod stvaranj.1djuje se u gestcn·inl. Ako se. namerna iii nenamerna. m. lako LI vecini deJO\'J.. simbolizuje pomirenje dvojnosti u prirodi. smatra se unedljiYirn Gestikulacije su gestovi tela koji prate i pojacavaju 1erbalnu kornunikaciju. i\li smo spremni da vas napadnemo ako ne dolazite u prijateljstrn · Ako na to posetioci reaguju pasivno.narski ratnik im prilazi 1u ratnicki naCin. . britanski premijer.J z 0 0 < > en Ovaj indijski gest. bilo da je informacija koju prcnosi s1·esna iii nes1·esna. Danas se koristi kao znak trijumfa Sirom sveta DESNO kao LlniYerzalni. i S drugima lzrazi kao StO SU ·Nosicu te u srcu·'.1cenja LI razlicitim kLllturama. Koriste se s1lllh. ali SU narocito istak11L1te LI Italiji.1Ylja bezobrazan. kada se stavi na nos.kao Sto SU nakJon. u arapskorn s1·etu hvatanje za bradu. provokati1·an iii mredlji1· gest i\!edutim. iako i najcesci znakovi mogu inuti razlicita zn. ocima i ispla:i:enim jezikom. u obliku ··mL1drosti teJa. gde je svaki razgovor zacinjen tako sirokim spektrom rucnih signala da je moguce razumeti njihO\o znacenje s. U Kolumbiji 01aj zn. ··osecam to u kostima' i mnogi drugi.ij gest koristi kao pristojan pozdra1 Na NoYom Zelandu ga M. sa izbuljenim sirom S\ eta kao znak pobede iii > trijumfa nad nesrecom. Americki lndijanci Nizije koristili su slozen. poznat kao namaste. a ovaj gest moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni pozdradj. ·oosadni Ste z > w. S\'Cta kJimanje gJarnm znaci sJaganje.l i gestikulaciji Kod pn·ih ljudi..1k. au Francuskoj ljubljenje nha prstiju Plazenje jezika na nekoga u mnogim kulturama predst.

pona5anje ociju moze da prenese relati\·an drustveni rang. koristi poloi. poze. francuski pedagog koji je izmislio sistem znakova za gluve. iii Llkazuju cast nekorn od S\ojih podredcnih U drug<1cijoj situ<1ciji. smera pogleda i dodira Nasa tumacenja nenrbalnih signala drugih ljudi mogu biti veorna precizna iii mogu Lh sasvirn prornase nhv<1ljujuci nasirn predrasudarna.lfna iii kulturnim \'J.1 iii cLrncl\ima porodice. Mudra varada oznacava milost i ispunjenje svih zelja. <1 one sc rncnj<1ju z<l\ isno od nerncna i okolnosti. kao kada nekome kazerno. tada dajemo dvostruke signale Govor tela rnoze da poremeti narneravanu kominikaciju. ali to mo:Zc biti pogresno protumaeeno od strane belih Amerikanaca koji ocekuju direktan pogled Zadriavanje kontakta ocima kod razgovora oznacava postovanje iii ukazuje na cestitost kod nuklearno razoru:Z:anje koristi simbol CND.1 druga pravo dole za "D · DVOSTRUKI SIGNAL! Kada prenosirno dve iii vise razlicitih stvari u isto vrerne. 0 < 0 NEVERBALNA KOMUNIL\CIJA Tcorija komunikacije shnta kornunikaciju kao razrnenu diskretnih delo\·a inforrnacije preko signala i\li ling\·isticki kornunicirarno preko reci i > MUDRE Mud re su simbolicni i znacenjski rucni gestovi Bude. koji se prikazuju na budistickim kipovima od V veka n e Mudra dijana ukazuje na ravnote±u i meditaciju.rijacijama. ljubav i polnu zaintercso\·anost iii nez<1intcresovanost. tako da nase Arapa.'I PROSTOR Obibji. Latinoamerikanaca i juinoevropljana.l dominaciju. '·Lepo je sto te vidim'. Na primer. mo1ursi iii politicke \ode obicno izbcga\ aju gesto\c u ja\norn zi\·otu ukoliko sc ne grle iii rukL1ju simbolicno s<1 drugim Yodom. Jli i ·nenrbalno preko tona glasa. koji kombinuje signale za slova ··N· i Tl: d\·e ruke okrenute nadole u obliku ooLE Rukovanje je dragoceno i za ocuvanje licnog prostora i za probijanje prostornih barijera ·v· za ·N·. projekcij. Na primer. predaje grupi ucenika teio prenese poruku. S\aki poicdinac inu rnlicite potrebc z<1 licnim prostorom. koji sc najprc razvio za pornorske svrhc. Mudra ksepana znaci skropljenje nektara besmrtnosti.:ije ruku i zastavica Lh bi prcnco slon alfabeta Tako se Z<l karnpanju Z. LIC0. gdc jc ncpristojno buljiti LI nckoga Signalni sistem pomocu zastavica. ista indi\idua ec srnanjiti s\·oj licni prostor i doZ\oliec \ecu intimnost GORE Kontakt pogledom je vazan deo neverbalne komunikacije ignoris<rnirn LI zcrnlji kao Sto jc Hrit<rnij<1. Za crne Amerikance nedostatak kontakta ocima pokazuje postovanje. a Grci se rnogu osecati nevidljivirn iii .oEsNo Sari Misel del Epe. dok je kod istocnoazijaca i Indijanaca "periforni pogled" iii potpuno izbegavanje pogleda prihvatljivije U Grckoj je uobicajeno da ljudi bulje u druge na javnom mes tu. Oci takode mogu da signalizuju agresiju. kretanja iii post~wljanja tela. komcncijc i jczik tcla postojc da bi dcfinisali licni prostor iii prostor Hjcdnicc S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc sirnbolickc ritu<1lc i mctodc opstcnj<1 s<1 gostin1J iii ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc dcfinis<rnc tcritorijc. i jedna ruka koja pokazuje pravo gore . ali istovremeno se okrenerno od njega. ·uopste ne zelim da te sretnern iii ··Zani ma me nesto drugo C'. podredenost iii postovanje. Mudra utarbodi predstavlja vrhunsko prosvecenje jezika. s<1 prijatcljim.

Urnetnost tela se koristi da simbolizuje drustvenLI Oslikavanje tela kanom je stara umetnost koja potice iz Mesopotamije. odeea predstavlja ulepsavanje ljudske figure Odeea moze da pokaze privrzenost narocitom sistemu verovanja iii delu drustva. od tetoviranja. Oni ga menjaju i ukrasavaju na traj. nosenje kane predstavlja izraz srece i ljubavi supruge prema mu:Zu. da oznaci rang iii moc. odeea u mnogim kulturama ima moralni znacaj . tradicionalnom sistemu lecenja u !ndiji. i na Bliskom istoku.. <( > i kL1itL1rnL1 odanost i razlike. Indijanci iz plemena Karafa uvlace tanku trsku u don ju usnu da pokaiu da se nalaze u cvetu rnladosti. poznata kao mendi. a jos se praktikuje u delovima lndije. srecu i zastitu. kana sirnbolicno blagosilja svog nosioca i kaiu da stiti od zla i pospesuje plodnost i bogatstvo U Sudanu. Bed:i:ama i beduinima Bliskog istoka. L1mesto ceaa se koncentrisu na boiansko z > LU u Japanu. GORE sezdesetih godina xx veka bila ' koriste beli puder za lice a crni iii purpurni ruz za usne kao nacin osporavanja dominantne kulture mini sL1knja Kod kultura koje ne gledaju na golotinju kao nesto sto treba skrivati. pa se smatra da pirsing olak5ava menstrualni bol i bolove prilikorn porodaja Pirsing tela se takode ravna prema estetskim stJ. dok njeno nenosenje predstavlja bol iii nedostatak ljubavi Sminka se koristi za isticanje pozeljnih crta lica. . U mnogim religijskim tradicijama odeca monaha iii monahinja simbolizuje njihovu neprivr:Zenost materijalnom svetu i nezaintereso\·anost za individualne karakteristike. veruje da se leva nosnica povezuje sa zenskim reproduktivnim organirna preko tananog energetskog sistema. dekoratirnog pravljenja oziljaka i pirsinga. do nakita. razlog za to je sto se u ajurvedskoj medicini. PIRSING TELA Pirsing tela kao simboliean cin uobieajen je LI mnogirn kulturama . kao i kod drugih plernena kao sto SU z 0 0 :. alke u nosu su veoma uobieajene: velicina :ilke oznacava bogatstvo porodice. kao na ovom hinduskom vencanju. U Indiji je uobieajeno da zene nose nosne minduse na levoj nosnici. Ona takode igra vainu ulogu LI ritualu i cercmoniji. ODECA I TABU Pored prakticne upotrebe u smislLI zastite od nepogoda. gde bela sminka predstavlja tradicionalni ideal lepote i jos je rnaska gej5a. zene iz plemena Makololo iz Malavija nose u gornjoj usni plocice zvane pelele da bi istakle lepotu Pirsing tela se takode povezuje sa erotikom: Karna ·u rnnogim delovima sveta zene boje kozu kanom.UMETNOST NA TELU l- o > Iako sc moda i obiC:aji razlikuju.ndardima. ljudi svih kLlltura koriste tclo da izrazc sopstvcni identitet i da obelde obrcde urniranja.. da istakne lepotLI i da saopsti nesto 0 rodu iii polnoj L1potrebljivosti. Tinejdzeri na Zapadu biraju odecu koja se slaze s prepoznatljivim stilom da bi ukazali na svoju drustvenu odanost. Na primer. srninke i odeee. dok je jedan od simbola ··seksualnc revolucije" iz U ovoj najranijoj poznatoj slici iz Juzne Amerike. ima tradiciju od preko 5 000 godina Crtanje slozenih sara na rukama i podlakticama iii stopalima cini deo svadbene svecanosti i smatra se dace ljubav bracnog para trajati duze ukoliko boja ude dublje u kofo U Maroku. U Juinoj Americi. na primer. Sama kana simbolizuje ljubav. ali danasnji Goti. frizura.rn i privremen nacin. Pirsing jezika praktikovan je u ritualnoj forrni kod Asteb i Maja.. nekad je bio obicaj da zene iz vise klase briju obrve i crne zube da bi tako pokazale da su ostarile. Ekvadorijanac iz Kitoa nosi evropsku odecu ali ima pirsinge na telu i nakit iz sopstvene plemenske tradicije DOLE " Tlingiti i Kvakiutuli OSLIKAVANJE TELA Medu Berberima. U delovima Indije ova praksa. ali i za preru5avanje. U viktorijanskoj Britaniji snutralo se rizicnim za zenu da pokazc clanak.'. Ona je cesto sredstvo povinovanja tekueoj modi i idejama u vezi s tim sta je lepo. koja datira iz 1599. J. kada se muskarac zeni daje supruzi prsten kao zalog ako se razvede iii ostane udovica.

1lc1 i bziprst. pri cemu se leva strana odnosi na ocevu liniju. govori o obelcfa\·a lice. dok narod Duka iz Holandske Gvajane na Karibima . Rusi ju i Evropu.\·ice i driale ih u stanju pobudcnosti Danas na ZJ.1telja iz nekog drugog plemena.1ju cfa su povezane s lecenjem. Oni koji pripadaju visokirn krugovima takode imaju ta moko na lieu. indijski tckst o umetnosti \Odcnja ljub.rnj.1 na grudin1J. i na bradi. Afriku. u Arncrici jc kribt.padu pirsing teb.rn1ena i ruke crteiima koji su im prencti od africkih predaka c apadravji.k.nje iii slike smrti i dcmona. mlade devojke imaju oziljke oko pupka kao podsetnik na njihovu pr.1cuco krst kc1ji sc st. sa pobunom protiv norm1 drustva i seksualnog fetis. Linije i spirale nose se na lieu i zadnjici muskaraca.1 sc sastoji od tri tackice u obliku ~oir.1 ko jc nosi i onoga sto on. r. urezuju tri crte bo znak njihorng ulaska medu muskarce.1zc mogu imati z.unajku.Hi koristc tcto\ .1 simbolicnu \CZU lnuiti i neka indijansb plemena koriste tetovaze kao zastitu od bolesti.titnu funkciju: nulczijski rib. zatim se ostave da zacele i ponovo se usecaju dok oziljci ne dostignu pravi nivo GORE PRAVLJENJE OZILJAKA Z.rntcrc. lobJ. od uha do uha.l\ lja izmcdu p.1 u eelo samoanskih reci ta tau.1 lc1b.rnta ( malu) na unutrasnjem delu kolena.1zaja. u Sudanu nubijske dernjke imaju ··modrice" za koje se smatra dace oj. dozidjavJ.wlj. sto jc znak postcn·anja. pripadnost plcmcnima. usnama i plecima zena. decacima u pubcrtetu se brije glan.lei kroz gb\·ic penisa radi pcwecanog nadr.1jkuLL Takodc.1 sirnbolizuju ljuba1 i odanost. . U manrskoj kulturi.uo pojac. pocev od donjeg dela lcda i u\·ek zavrsavajuci na pupku Samoankc uvek imaju crte:Z u obliku dijam.5 tetovafa. To znaci ch tcto\ . pupJ.n·aju svoju lepotu i scnzualnost duboko zasecajuci grudi i torzo . musbrca pokazujc da jc on ubio ncprij. Tetovazc t.1 hisp.rngo\ .unnim zato StO ukazuje na nezavrsenu cerernoniju.1. sugerisu da je tetoviranje dren1a umetnost povezana sa ritualom i svctom ceremonijorn Telo coveka iz bronzanog doba sacuvano u ledu J. dok zene iz plemena K. skorpione.ustrijskih Alpa irnalo je ukupno 7. jezik. nosile "grudni prsten da bi povccalc bradJ.Sutra. brada\ ice i usmine. tctcwazc mogu da budu simboli . ukljucujuci usne.1zu dclfiiu Lh bi izbcgli n. sto znaci ··uravnoteien· i "podesan · Ta tau se koristi kao znak zrelosti.1 mnoge urodenicke narode praksa pradjenja oziljaka jc veonia simbolicna Kod pripadnib plemena KJ.\ popuLuan jc p. potice od Crtezi na plecima mlade devojke iz plemena 8uka prave se zasecanjima koja se popunjavaju pepelom.ll1jCill S.1 noktinu sprcmnirn za lUpJ.1 u mnogim delovima svcta.1cati njihov imuni sistern u toku trudnoce Rec tetova±J. sa upisanim imcnom \oljcne osobc tau koji ostane nezavrsen srnatra SC sr. dok su u XIX \cku Evropljankc iz visokog drustvJ.l ne(im trajnijim od prolaznih stnri potrosackog drust\ .rno.1z. J. obn·c.d.1mcrickih g. U zapadnoj Africi.1 TE TO VAZ E B. sto dclujc kao totem. slozene tetovaie poznate kao ta moko oznai:avaju uspehe i drustveni status.1 uspost.l Z. p.1kodc mogu d. koji odr.1to popularJ. pa je z. drug.1.1tst1inu iii g.movana tcla pronaden.1grcsijc: 11.1p. Kod cerernonija incijacijc kojc praktikuju Barabezi iz istocnc Afrike. sto z1uci mi vida loka iii moj ludi zi\ c1t T cto\ az.1d . preporod Neki ljudi smatraju da ll\'O prcdstavlja potrcbu za pO\'CZiv.n crtci 11'1 Zapadu srce probodcno strclom. br.1 pribzujc. za koje se smatra Teto1 azc mogu z > c cfa oznai:a\·.1i.1:lava spremnost za ziYCit l\foski ta tau se nanose naroi:itim red om. \·crtiblnom tegu koji sc ml.ro u Etiopiji urczana linij. pirsing sc takodc po\·ezujc SJ.wi. Svaki ta ooLE Tetovaze su postale uobicajene u kulturi mladih na Zapadu kao znak identiteta iii u svrhu pojacavanja eroticnosti i lepote izrncdu onog.1lsJ.rngo\ima Na primer.1 tctcn . potndivanjem individualnog i grupnog identitcta.m1blcm motociklistickog ganga Andcli pakla i\!cdu pripadnicim.1padu crtdi ukljucuju orlo\·e s. ukljucujuci Egipat.1 . Juinu Ameriku. nos. a desna na majcinu se.1midc.

zemlju. telo.rnka o sirnbolirna Kulturc sirom S\'Cta koriste simbolicki pojedine brojeve i Sestokraka zvezda simbol je ravnoteze i harmonije Ona je takoae amblem judaizma GORE SASVIM GORE onle dajemo neke od glavnih asocijacija za brojeve od jedan do deset je broj Boga. a prikazuje se kao stojeci kamen. uspravan stap iii falus pod erekcijom u "broj jedan" kada zelimo da istaknemo vrednost pojedinca U pitagorejskoj teoriji jedan monoteistickim religijarna jedan NULA Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema za predstavljanje brojeva. zirnt i smrt. zivotinjskim i ljudskirn zivotom. zemlje i foveeanstn. proslost. kao StO je slueaj sa blizancima. jer u taoistickom verO\·anju kosmos se sastoji od polarnosti koja se izra±ava komplementarnim silama jin i jang Dva predstadja parove i dvojnost. KAO STO JE VECNOST KOJA SE < PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR. naroCito srecnim. jedinstvo celine ( jcdan) i podeljenosti (dva) U islamu broj tri predstavlja du5u. n. ali simbolizuju i zaracene du hove GORE OESNO i ljudske vrste. U mnogirn tradicijann oni su povezani s kosmickim principim.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT u Vl < 0 a:: CD BROJEVI Slozcna simbolika broje\·a se:le natrag u anticko doba. koji se ponekad opisuje kao prvi cisti matematic. a kod Indijanaca 2 Kincska numerologija se zasniva na broju dva. Nula predstavlja prazan prostor beskraja. Maje su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu. iskru zivota i\[i koristimo izraz Kao simbol broja dva. Kafo da je u staroj Grckog Pitagora (oko 569-+75 p. TAKO DA CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE. dok u jungovskoj psihologiji predstavlja sirnbol nizo\·e od dva. Nula je simbol potpune mogucnostL predstavlja muski princip 3 Broj tri izraian sve aspekte stnranja. svetlost i tanm Mnoge kulture smatraju . duh i materiju.u. kao i biljnim.0BRASCI I G·RAFIIZA NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU. iako su vavilonski pisari ponekad ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu. muskarca i zenu. U pitagorejskoj teoriji on predstavlja savrsenu harmoniju. vladajuci kretanjcm meseca i planeta. e ). rekao: "Broje\ i \ ladaju svim st\·arima · Numerologija je jedna od najstarijih n. ukljucujuci radanje. prazninu iz koje istice zivot i u koju se vraca. smrt i samospoznaju Za pitagorejce broj dva predstadja zenski princip Broj jedan je simbol pocetka 1 Broj jcdan predstavlja pocetak i prauzrok On je simbol stvaranja jedinstva U indijanskom zemaljskom kalendaru jedan predstavlja praoca Sunce i vatru. U indijanskom zemaljskom kalcndaru dva predstadja pramajku Zemlju. koji izrafava celO\·itost i ispunjenje spajanjem neba. blizanci predstavljaju udvostrucenu silu. sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':. razdvajajuci tvorca i stvorcno.1. sadafojost i buducnost Za Kineze je on savrscn broj.

·erzalnim ljudskim. U pitagorejskoj teoriji.1 Kod Asteka jc de' ctospr.10 de. U budizmu se odnosi na vazduh. stabilnost i tcmeljitost U isl. Za Indijance je to broj svih prirodnih zakon.--.l scdam bogova s\·ctlosti i sedam tame.1nc svcta. Sest se u Knjizi otkrovcnje Ncnog z. a vazan je broj u meksickoj astronomiji. dok u Indiji i Kini on predstavlja elemente . proslosti i buducnosti i nuterijalnog i duhovnog svcta U Kini. kao prvi hadrat on prcdst.instvu n. U indijanskom zenuljskom kalcndaru pet OZI1.H ale osmorici cuvara kosmosa.1 faze mcscca. Osmic. premoscujuci j.1Jap. l\!ars.un junakat\ oraca i osam praiskonskih pred. trinaesto bozanstvo.mi odr. ukljucujuci sest carsta\ a postoj.1 u indijanskom zcmaljskom kalemfaru simbolirnjc harmoniju Njcgova simbolika powzana i jc i s krstom is kvadr. .1m gran.1 godisnja doba. lzrazen kao 5estokr.1 koje su bile poznate u . pct jc broj ljudskog roch.1 hriseane to broj uz. mene i krctanjc GORE Si.1 broj ncbcskih sfor.1j broj 'eoma srcc. na clcrncnte i n. .n .1CJ\. au darmacakru iii na osmopaocni tocak zivota. l\fescc.nlja intelckt SASVIM GORE Nov.·cro\ anju: kod Dogona ima os. a sedmica jc predstadjala simbol \·ecnog zin1t.i harmoniju i r.rnskom zcmaljskom kalcnd. sest je broj nebeske sile i dugovecnosti U indijanskom zemaljskorn kalendaru on sc povezuje sa precima. kalendarima i teologijL U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju 6 U Kini.1je broj Z\ str.neta po1czujc s grchom: kao 666 on post. Kabala navodi 13 duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim.1ju u pentagram iii u petokraku Z\'ezdu. . Jupiter i Saturn) i broj da1u u nedclji Samansko kosmicko drvo ima scd.1 i glava uklap.i s. l\!erkur.1za\.ikodc '.1.·ct ncbesa iii faza kroz kojc mora cb prode dusa.1ka.1. sugerisuci red. n. DVANAEST U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg ispunjenja. U biblijskoj tr.1nlom U budizmu postoji nekoliko grupisanj.ivnotefo i povezuje se sa uni. 8 Gotovo svuda je osmica broj kosrnickc ran10te±e .1 u hrisc.1diciji to je broj Bozijih zapowsti. broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim.1.1 boz. a osmica se pcnezujc s \Odom i scmenom eri apokalipsc 7 Broj scdam im.1ru broj de\ et oznac.1 scstice.1 cetiri jevandelista.1.u izmcdu zemljc i ncb. to je broj harmonicnog jedinstva jin (c·h-a) i jang (tri). pa se u razgornru z. pri cemu se ectiri ekstrcmitct.rndcl. nebeskog grada Jerusalima. TRINAEST Na Zapadu. zemlju.unenjuje sa jo iii jon 5 Prema Pitagori.·odom i cmocijanu. vodu i etar. au indijanskoj tradiciji predst. on oznaeav. zn1ci kao rec za srnrt.rnja. U staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa.1.tri tromesecja trudnocc iii tri trijade de\ ct zapcncsti . Vencra. prcdstavlj. buduci broj Hristovih ucenika kao i broj plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija sc povernjc s .wlj.1 rnesec.ltom. Kod Dogona on simbolizuje rnuski princip Simbolika broja tri povczujc sc sa trouglom.1tni hr. a "Drvo zivota"je nosilo dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus < 4 Broj ectiri SC odnosi na glan1e pitagorejskoj teoriji s pr. anticko doba bilo je Sedam poznatih planeta.intici (Su nee.1 je t.111 z.1ian broj u africkom .1 siroka znacenja u magijskoj i prorocanskoj misteriji. .1to sto broj. a osam latica lotosa predstavljaju osam putanja ka duhovnom savrsenstvu Taoisti obofavaju Osam besmrtnika i Osarn dragocenih stvari dok je hinduski bog Visnu imao osarn . a po njima su nazvani dani u nedeljL u jud. Ovo sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri.1izmu 10 U pitagorejskoj tcoriji desetka prcdstadj.1 s.rnsku silu.1 godi1u pocinjc u scdmom mesccu jencjskog kalcmhra Muslimani ycruju da ima sedam zcmalj. U starom Egiptu bilo jc 9 Devetka se odnosi 1u simboliku trostrukc sile put. U hinduskim Veda ma on je S\ ruku koje su odgov.1ka zvezda. On je broj pLrnet.1 ljudsko telo scdam glarnih cakri. Povezivanjem sa trudnoc'om.·iscnih nlina i broj smrtnih grehova u cowka kao sveto bice.1 U Kini jc O\ eti . broj devet se povezuje sa nosenjem i ispunjenjem stvaranja.imu se odnosi na materiju. U indij.ivrsenstvo. duga ima scdam boja.rnska rec za cetiri.1 tri .·atru.1me Vede su podeljene na cctiri del. sedam paklova i scdam zemlji dok jc z.

. e.ilni dco rnnogih drugih simbolii:kih sistcrn. ccntar jc LI kojem se celokL1pno iskL1st\·o s.ibira LI tot. oni takodc i:inc intcgr.1ciji pre nego sto SC tai:ka je pna ernanacija koj.1k slcdccom rcccnicom.rec "kalkulisati" (racunati) potice od latinskog calculus.1jranijc i mozda n.praznini iii tr.ccntar iz kojeg zrai:i svc ostalo i sustina koj.1dja kr.w Z\ czda 1u ncbu.1jLI dva troLlgla koji predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto \·ida kao '"trcfr oko na srcdini i:cla.1k iii scmcnku.1ko pretpostadja nov pocct. .u ob i pL1pak na sredini tcla Kao sto sugerise naziv. prikazuje niz krivudavih crteza sacinjenih od tackica i smatra se da predstavlja dvomesecni lunarni kalendar. kao i svctc tradicijc GORE t. ljudsko i duhovno carstvo . nade u buducnost Ona jc pni znak prisustva i iz\·ora silc . iii figurativno.TACKICE I LINIJE < < 1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako bazii:ni znakovi bo StO SU pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno dcte pm·czinla SJ tJi:kicc zin1tom. sitna s\·ctlost iz S\·eta duha Ona simbolizuje centar iii iz1or iz kojcg pocinjc SJ\ zirnt i U koji unL1tr.bri Blansaru u Francuskoj.1.H'. Sirnbolii:ru jc za pupolj. Numericki se odnosi na simboliku nulc HORIZONTALNE I VERTIKALNE LINIJE no\·og zin1ta. I\. smatraju se kamenovima za belezenje vremena iii kalkulima . matcnutiku. smatra se jednim od najranijih primera stapa za belezenje.i sc poj. simbolirnje pocetak U islamskom misticizrnu simbol je tYorc.1) t.20 000 g.1 i \'Ccr10sti.io i linijc mogu da inuju bilo bkrn simbolicko znaccnjc. e.iznine. gcornctriju i raznc formc prcdskazanj. ukljucujuci vizuclnc urnctnosti.1 kao bindu (od s.iii isto t.rntri (Hsti krug.1\ ljuje iz bcskrajne pr. horizontalna linija slcdi smer DESNO Horizont je linija koja kao da deli zemlju od neba. TACldC\ K.111skritskc rcci koj. p..25 000 g p n.1 Hati s\·om prapocctkLI .1lnoj koncentr. U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc u Vl < 0 poznat. moze da prcdst.1cb na kr. tai:kica iii tradiciji bindu jc izrnr mcditacije i simbol dLihc11ne intcgracije iii pros\·cecnj. pri cemu svaki urez predstavlja jedan dan u lunarnom ciklusu Jos starija kost pronaoena u . Neolitski obluci sa geometrijskim crtezima od linija.i mora da sc vrati.1jdubljc simbolc Osirn sto su vazni sami po scbi.1 ipak ovi jcdnosta\·ni crtc:li spa(hju u n.1 znaci 'bpljica") i simbol jc . a smatra se da predstavlja zmije iii vodu ooLE STAPOVI I KAMENJE ZA BELEZENJE Kost lsanga iz Konga. ona se smatra lunarnim kalendarom.1j.t ostaje kada se Obrazac cik-cak jedan je od najstarijih geometrijskih oblika.1. sto znaci "kamen" horizonta Ona predstavlj. i s\·c drL1go odstrani Ona jc zenica \·izuelni podsctnik na i cent. . kao sto su oni pronaoeni u Susi u lranu. n. pisanjc. U hinduskoj i budistii:koj U hinduskoj tradiciji.1snjom cksplozijom jednog dan.1. koja datira oko 32 000 . koja datira oko 25 000 . Zbog niza horizontalnih ureza ugraviranih u ovu kost.kom LI kojoj sc s.ist.A.111scedcntnom stanjLI svcsti. tackica iii bindu sveti je simbol i cesto se nosi na mestu treceg oka sirom s1cta. razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog zivota i carstava bogova.1 podelu izrncdu neba i zcmlje.1psolutnog Predstadjcna jc LI j. p.1jL1 iskaza.

od bclog k. odgovarao je mesecu. zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce. koji simbolizuju polarnost muskog i zenskog. materijorn i supstancom. sto znaci ·u sn. 2 jedinstvo. 'T.Ravna linija je jedan od pet osnovnih elemenata u zapadnoj ideografiji Ovo je sest najcescih varijacija sleva (1) na desno (6)· 1 osnova. iako je u Kini simbol janga. Poja\·ljujc se na fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u Francuskoj.uosti preko -1-0 000 godina pronaden je u Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra se da ovahi crteii predstavljaju zmije iii vodu: u starom Egiptu cik-cak linija bib je hijeroglif za vodu dok se paralelne cik-cak linije u zapadnoj astrologiji koriste kao znak Vodolijc. povezana je sa zenskim ili receptivnim elementom. _lacin. a prikazujc cik-cak iii krivudavi obrazac Niz slicnih osnov iii tlo na kojem stojimo Kao osa pravc1. 5 slicnost u jednoj dimenziji. Na primer.1cc : dcsni stub. Srodni simboli ukljucuju kicmu ljudskog tela. koji su se u arhitckturi antickog i klasicnog sveta povezivali sa i sa svetovnom i sa duhovnom vlascu Dvostruki stubO\·i se pojavljuju i u ezoterijskoj simbolici. te razne falusne simbole Takocle se mnogo koristi u raznirn pismima: u rirnskoj abecedi formira slovo simbolickih crtefa st. zivota i smrti. deb lo Drveta sveta. stvaranja i razaranja.ui i odgov. koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine. Ova simbolika se odrafava u ezoterijskom jevrejskom znanju sa dva stuba na fasadi Solornonovog hrama u Jerusalimu. godini u usponu i blagoslo\u Zgrade se grade kombinovanjem horizontalnih i vertikalnih linija iii ravni Horizontalne ravni podova i plafona pruzaju oslonac iii zastitu dok vertikalne ravni predstavljaju rast i ambicije GORE TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA Kineski I Cing.uao je suncu. u tarotu. Ona se bavi zemaljkim carstvom. Z\'<10 SC Boaz. paralelne linije simbolizuju suprotnosti kao i ravnotezu i jednakost Kod ranog klinastog pisma paralelne linije dok SU znacile "prijateljstvo. PARALELNE L!NIJE Iduci naporedo i nikada se ne sastajuci. skiptar iii earobni stapic. crnog i belog.rnijih poznatih duboreza star jc preko 300 000 godina. u grckorn pismu formira slovo "jota". precagu. sto Zil. horizontalna linija simbolizuje kretanje na zemljinoj ravni: sleva na desno (sa zapada na istok) iii zdesna ulevo ( od istoka na zapad) kao i kretanje u vremenu. najpre u obliku kamencica. stap. ravnotezom i stabilnoscu. dan i nebo. visokosvestenica se prikazuje kako sedi izmedu dva stuba. gde oznacava aktivnu. za koje su stari Grci smatrali da predstavlja sudbinu Vertikalna linija se numericki odnosi na broj jcdan . Levi stub. musku snagu U rnatematici je kratka horizontalru linija znak za rninus Ako se horizontalna linija povezuje s materijorn. gde predstavlja autoritet eoveka. pozitivnog i negativnog. Povezuje se s muskim principom i opisuje kretanje odozgo prema dole. godini na izmaku i klct\ i i Z\ . jedan od najstarijih svetskih prorocanskih tekstova. propadanju. onda vertikalna linija obulwata duh i obezbecluje \·ezu izmedu viseg i niieg sveta.lCi izdrz. 3 znak jednakosti. od crnog kamena. noc i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod predskazanja. 4 potpuna sustina.lO SC SU ukrstene linijc znacile "neprijateljstvo· Vertikalne paralelne linijc mogu se posrnatrati kod stubova. orascica iii semenki. gde se igru i za proricanje. od nadira ka zenitu i obrnuto. 6 isto kao GORE CIK-CAK L!NIJE Jedan od najr. od neba prerna zemlji. Tradicionalno.1mcna. dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec.

rn iii jcdnostanw crt. Vrcmcnom SC keltski krst pocco koristiti bo hriscanski sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O neba i zcmlje Ravnostrani iii grcki krst cini tlocrt mnogih ranih grckih crkava i amblem je organizacije Crvenog krsta d1 c osc takodc prcdst.rn u bmcn iii dno iii Ukrstanjc horizont. istok i zapad.::o. Ukrst. cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob.1djujc sirom s1 eta l(amcni disk s.isa cikliean braktcr godisnjih doba dok eetrnrostrani krst prcdstadj.1 senkc kojc baca izLuecc i zalazcec sLincc na dva solsticija Orn mozd. jug.1 u i\ladarskoj. 1ukitu i no1cicima. iako je LI Kini broj krsta pet.1 krug SVETSKI SIMBOL U Kini se rana sirnbolika krsta izra±a. oko 100 000 godina dok krstovi ugr.1 CCtiri g!JnlC Str.1 megalitskih crteza LI steni Neolitsb gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj napradjcn.rnic Lhc linijc kod njcg.1\'a cclovitost i univcrz.1jj.is.rnac. broja cctiri.1lnc i 'crtiblnc linijc osno\ jc ··.i ccntralnim prolazorn LI pra.1n10strani krst je jcdan od n. sveti Jeronim.1 ugr.1 se jednim od cctiri osno1 na simbola.iska sur1c.1ckom.ll"ir.ui jc jcd. Slicno gledanje se javlja u staroj meksickoj mitskoj tradiciji.1. "Sta je on nego oblik sveta u cetiri smera?" SVASTIKA Na sanskritLI svastika znaci "blagostanjc·.11·ili boga sLinca S.1nnjc muskog (vcrtiblna) i zcnskog (horizont.n·ljajLI cetiri faze ITlCSCCJ.rnc S\'Cta. isticLici vczLI izmcdLI neb. kako LI svetovnom tako i u religijskom kontekstLI Rec je o drevnoj i mnogo koriscenoj formi solarnog krsta.·ala ideogramom koji je znacio "Zernlja": ravnostran krst Linutar kvadrata . pronadcn u pccini T.rn u mct. krst SC < 0 poj. Smatr.1rnasa LJ O\'oj frirmi. savrscn broj bko ima buhalno na stotinc rnlicitih nsta krst. Kclti su kombino1·ali krst i krLig LI jcdinstvcn obr.11«1 ljLidskc figure koja sc n.1 u Ncnuckoj datir.1 koji oznac.rnim krstorn.10 i cctiri elcmcnta.·cka stapa' jcdnc od n.ffljaju dimcnzijc ncmcna i prostora. . bog.1t. krst se povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i negovanjem preko Crvenog krsta.111 od najst. Skup. skupa sa t.1c koji je bio pcll·czan sa plodnoscu .11irani 1u statuici mamuta iz Fogclhcrd. Bog je obliko\·ao zemlju LI oblikLI krsta.1 SC krst pojavljLije mnogo primcr. Neki od najranijih e1Topskih primera pojadjLijLI se .:dnost. i\!nogo wkon bsnije. tcla i dLisc.1n. a LI Indiji je svastika sirnbol plodnosti i srece.1tom. krugom i kndr. njih nckoliko je poscbno znac. gde krst sirnbolizLijc svet u njegol'Oj ukupnosti: hriseanski teolog iz I veka.1) principa Ovc GORE ljLidskog bica bo mikrokosmosa To jc zbog toga sto se racLina ccntr. . dosao je do istog zakljucka kada je zapisao.1z.11.1 Kine. po proccni. koji pruza negu zrtvama rata i gladi tradicionalnoj kineskoj izrcci. Egipta i Srcdnjc Amcrikc.1 jc u oblikLI krsta.1Lui na praistorijskirn slibma LI stcni i na dccijirn crtd:im.l(RST < < LJ zap. s.1 Krst unLitar kruga prcdst.1lu iii kosti. OBUHVATANJE CELINE l(rst cini cclo1itost. Kada sc zatniri LI krug postaje solarni krst iii sLincani disk. star jc.1tL1 ukr.11·nijih.1jno. matcrijc i dLiha.1.1.1. krLig nagi.1tnijih simboLL Urczi1 .11lja 1·ezu izrnedLI kndrata i kruga. k. sirnbol slic.1111.1josn01 nijih prcdst. GRCKI IL! RAVNOSTRANI KRST R. KRST I ISCELJENJE Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija.l\TC sc1·cr.1s.1.uijih i najobuh1 .·cu chinocijskog izl.1 objasnjava zbog ecg.1 i zcmljc KahI da ectiri krab krsta prcdst.krst jc simbolizovao mLiskLI U u Vl izradi1. s kojima jc takodc po1·czan.uskim proiz1odima. Prema zcnskLI. .1 rnoze sc saglcLhvati bo sjcdinj.1 i solsticij.1 ccst jc moti1 u africkoj umctnosti GORE egipatska verzija krsta i jedna je od njegovih najstarijih predstava i pojavljujc sc na kcltskim grnc.1dnoj kulturi krst jc postao goto\o ncodn1jiv od hriscanst1.1lna tacka (gde se dve linijc prcsccajLI) isticLici ccntar iii S\'C iz1or s kojirn jc povezano regcnerativnu snagu. sto sa svojc stranc cini simbolikLI nadzbinskog tocb Indij. broj.1 LI ccloj istoriji KaLh sc spoji s.1ln.1. bo i cb·inocij. krst se blisko p01·czuje sa sirnbolikom .1 u st1 .1 sa b·adratom.1lnost. krst postajc simbol orijcntacije LI odnosLI na zcmaljske pr. Krst se naL1Zi u drcn1im civilizacij. Ona se mnogo pojadjLije sirom Azije.1ju od pre 1 isc od 30 000 godin.111 onomc koji su LISl'Ojili Asirci da bi predst.

1 kr.1lcnb. taoizmu i indij.nlj.1g.1ca od donjc) f'OZI1Jt.1ju bo sile kojc treba prcvladati.rnje u \·czi sa krstom koji je koriscen za raspece Hrista. koj.1tu O\ KRST U OBLIKU T TJ. "J\loje carstvo nije od o\'l1ga s\·cta.1\ lj.utija Krst je postao najrasprostranjenija verzija u prikazivanju raspinjanja Hrista i kao takav je mozda najprepoznatljiviji simbol hriscanstva krst sc \ crujc da prcdst.rnskim kulturama J\!edutim. au smeru bz. centralna Tursb.1 se Lh je falocentric.11 aho S\JStib jc u sustini krst koji se nti. Simbol besmrtnosti u starom Egiptu.1 jc bo drnstruki iii lorcnski krst.1. a u Drugom S\ etskom r.1 l1Jlazi otprilike n.m10 trostruki krst. Krst SJ ruckom jadja SC i u Americi.12.1 J\{aja i plemen.1r simbol boga sunca.· O\·aj sta\· je prcodadao idejama o duhon1osti u \ clikom delu hrisCJ.1 je bila rasprostranjen Za hriseane je raspeee iskonski simbol. onda dobij.1 gornjom prccagom koj.1lc (gornj.. ooLE Za rane hriscane. koji sc pon~zujc sa p. pri cernu uglo\ i n. nunja horizont.1tno se razyio iz sekire. koji predstadja Hristorn smrt. svet i telo saglcdav. LOREI'\SI.ispecem Mnoge slikc prikazju Hrista bko \ isi sa strukture u obliku slO\·a Y (racva) iii s.Levo U centralnoj Australiji domoroci koriste formu krsta za kontrolu kompozicija mnogih svetih umetnickih dela i st. L1Lh sc doda trcc. jer njcgo\ oblik oz1ucJ\«1 tcstise i penis Cini osno\· egip. a ispost. bzu d.1 krst.ikc strane sugcrisu S\ lUizmenicno strujanje etlosti.1 lsus od N.1lna prccag.1 prcdst.1 z.1deni su u Anadoliji.ucta. ovaj simbol se ugl. a ne bo delovi organske celine.111 11.1.1pst\ om.10 ju jc iznad Hrist.1ljki na satu predstadja muski princip Svastib u srneru suprotnom od bzaljki 11. kao suprotnost n.u iii krst u obliku slcn-a T predst. Tek sredinom II \·eka pre\·odioci jevandclj. a pron.10 sto suncani zraci obasjJ\Jju zemlju Kalh se okrcce u smeru suprotnom od krct.inb. u modernom zapadnom s\·ctu. s.1 1«1spcec. bo i sa poznatijcg latinskog krsta.l k.1\ lj.1 Pontijc Pilat.1tu pojadjuje se u budizmu.1juci ncgdc oko 3000 g p ll e Snstika sc takode pojadjuje na bronzanim predmetima plemena Asanti u 1\frici.1 s.rnskog krsta .nskog sveta.1 su prvi put upotrebili 'krst u opisima smrti r.1 N.1 spomcnike u na grncarskim proiZ\odima iz bronzanog doba.m1bkm srcdnje\·ekon10g \ oj\ ode Aniujskog.1 u obliku T. a prikuc.1 jc dodata da sc upisc lutpis INRI (sto jc L1tinsb skraecnic.1tu.i d\ e trccinc prcnu gore Vremenom je L1tinski krst postao glan1i simbol hriscanstva Neki veruju da sc ovo poklopilo s postepenorn tendencijom kod rane crhe da r. tri smera krsta tau povezivali su ga sa Svetim trojstvom . gde sc poprecna precag.1cistickoj S\'JStici. ank je usrnjcn kod Koptske crhc kao jedinst\ ena form. pobedu duha nad materijom i iskupljenje co\·ecanstva aj krst je postao simbol Slobodnc Francuske. gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci prirodu). Lorenski krst jc bio . kralj JCYrcja ).rnja bzaljki na s. bsnije \ oj\ ode Lorenskog.i hrisc. kao i na komadima grnearijc L\TINSKI KRST Postoji nesl. kod kojeg sc gornja strana zamenjujc omcom.itskog .1n10m pO\·czujc sa antisemitizmom zato sto ga je u XX veku prisrnjila ne1nacb N. u J\!eksiku.111.udniji duho\·no i materijalno carstn1 u skladu s Hristcl\'im rccima. Za lorcnski GORE .icisticb p. bas k. a koristili su je Indijanci iz redov. datir. gde je pro1uden ugra\ ir. vaskrsenje.1 kraju S\ ruscvinanu P.1 zenski princip.:.RST _kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc horizont.1\·lja jos jedan veoma star simboL Verov.

kad. kao sto Megalitski spomenici su C:esto postavljan i u obliku kruga. lrska. sa zenskom seksL1alnoscu i plodnoscu. gde se spirala gravira LI hake vrata iii u pramce kanua. Sama priroda kruzi kroz prornenljiva godisnja doba i kroz beskonacan ritam dana i noci. iii kod drnstruke loze oko Brahmanorng stapa U asteckoj mitologiji. C:eska. a u Polineziji se smatra da je ona kljuc za besmrtnost dan i llOC sc LI kru±nom obliku dok spiralne galaksije forrnirajLI neke od najdi\·nijih obrazaca u svemiru. iii se tetovira na telo Za Mavare spirala predatsvlja stvaranje. Ona oko kaduceusa (Hermesove pal ice). g p n e ). u mitu i zmija iii prepletena stabljika · biljke Vetar i rnda takode prave spirale i krugove kod tornada. Od najranijih vremena ona je omiljeni ukrasni motiv povezan sa sirnbolikorn rneseca i sa ciklicnirn tokom.are od koncentricnih lukova i spirala Jedan disk iz istog perioda. spirab se razvija od pocetne sernenke i krecc se napred u smeru kazaljke na satLI iii u obrnutom smeru. gde sunce1· snop pada na nju jednom godisnje. kada iste duzine SU godina pre n. Ona se takode pomera istovremeno u dva smera . sto sugcrise vezLI sa obofavanjem boginje karaktcristicnim za ovaj l<ao i Zemlja. mreskanja na jezeru iii kod okeanskih talasa. Ovaj motiv se vidi kod preplitanja zrnija blizanki u toku zimskog solsticija. sto se slagalo s kretanjem sunca nebom.koja se sa svoje strane povezuje sa mesece\·im rnenama i sa ciklusom rodenje-smrt-ponovno rodenje Kazu da bi trostruke spirale mogle biti povezane i sa tri tromesecja trudnoce kod ljudskog roda . spirala pub iii skoljke. Francuska. energijom i rastorn. obrnuto rotirajuca dupla spirala u obliku slova S simbol je grmljavine i mesece1·ih me1u Spiralne oci se pojavljuju na ulazima u s\·ctilista sirom Evrope i smatra se da se po1·ezuju Sa eb·inocijima.prema uvijanju i prema razvijanju. na taj nacin je po\·ezana s kretanjem. Irska (oko 3200. Najranija poznata upotreba ovih oblika u V) bila je u doba paleolita. Za duplu spiralu kaiu da simbolizuje dvojnost i ravnoteiu. pronaden LI BrnLI. uvijanjem i razvijanjern. sklLlpeana DVOSTRUKA SPIRALA Spirale se cesto pojavljuju u parovima iii po tri. krug je praiskonski simbol savrsenstva period PRIRODNI SVET Sunce.SPIRALE I IZRUG-ov·1 < L I spirala i krug pojavljuju se u prirodi i u umetnosti. \ irova. u biljnom i zivotinjskom svetLI spirale i krugovi se pojavljuju u mnogo razliCitih vidova. ooLE je koncentricni obrazac godova drvefa oblik pticjeg gnezda. TROSTRUKE SPIRALE Trostruka spirala se cesto pominje kao spirala zirnta i konstantno je koriscena u keltskoj umetnosti skoro 3 000 godina. majku i staricu . dok se u mnogim kulturama veruje da spirala predstavlja putovanje duse posle snuti. datirajLI negde od 25000 c:: CJ < 0 10000 SPIRAL\ Pocev sa jednom tackicom. iii prema rodenju i smrti. mesec i planete pojavljuju Za OVU trostruku spiralu na groblju iz kamenog doba U Njugrendzu. ima Zbog kruznog oblika. < c:: u svetirn predanjima . prstenovi mogu da simbolizuju vecnost pa otuda njihovo koriscenje kao ljubavno znamenje GORE SASVIM GORE vertikalnu liniju koja je usecena od ruln prema centru i srnatra se apstraktnom predstavom vulve. GORE DESNO se takode povezuje sa erotskom simbolikom nilve. Ona predstavlja trostruku boginju devicu.1 su gravirani u kost iii karnen iii su crtani na zido\·ima pecina Palice od jelenskih rogova pronadene u pecini kod lsturica.e. a na sebi imajLI reljefkoji sadrzi slozene !. veruje se da simbolizuje keltsku trostruku boginju. Jedan od 1ujpoznatijih prirnera pojavljuje se u ·matericnoj"' odaji rnegalitske gradevine u Njugrendiu. vaskrsenjem i obno\·orn. Onj motiv se mnogo koristi u oekanijskoj umetnosti.

U .1kodc da sc nosi GORE U staroj tradiciji raj je sagledavan kao spirala.inu kao sto jc rozenkrojciz.iustralijskoj urodenickoj umetnosti u podrucju Zap. od ncgatirnih psihickih sil.1nskim skol.1s ili krun. telo plesaca simbolizuje mirnu tacku srcd dinamicnog kretanja.1.1dne pustinje koncentricni krugO\·i su cesto korisceni za predstadjanje S\ n.1 i da krug sadrzi S\'C Bas st\ ari.·i takode simbolizuju obr. apsolutno i savrsenstvo.1stitini krug moze t.1z\ oj. .1nski pesnik D. a pesnici slave krug koji formiraju usne kao jednu od njegovih najlepsih manifostacija.1 sc uzdize ka z\·ezdama. koje se vrte u krug. koji se odraza.111 SVET! PLESOV! Obredi inicijacije i sveti pleso. nebo. LI dok Boz. KRUG Bez pocetka i kraja.1dzbinskim tockorn: saman L1kotskih Sijuksa Crni Vapit < ( l 863-19 50) tvrdio je da sila svct.1 z.lZne faze dul10\ nog r.rnci iz plemena Pueblo skandiraju ··spiralne · pesmc i plesu spiralne plesove Jedna od najpoznatijih normi S\'etog spiralnog ples.10 n.igo. U hriscanskoj simbolici. SJ Staporn i Lrnapom.ist.inte ( 12651321) opisL1je raj.1dicijama krug je rnozda naj\ azniji oblik. kao i u ezoterijskim hrisc. sto je posluzilo Vilijamu Blejku da naslika Jakovljeve meredevine (XVIII vek) U staro doba se srn. STEPEN!CE ZA RAJ U drust. cistiliste i pakao tako sto ih deli na razlicite krugove i nivoe " .rnstn?noj komediji it. ogrlic.1tralo d. za Novu godinu lndij. U islamu se krug sagledava kao savrsena forma.·anja i s\.·i cesto slede spiralni obrazac koji predstavlja smrt i ponon10 rodenje Pleso\·i u obliku spirale mogu biti nacin posto. koji sc \Ttc do bes. pen czan sa svetim obrucem ili n.1 je ona koju praktikuju mevlevi iii "vihorni dervisi" u Turskoj. kao centar zantclog nha.1lju Arturu On jc najL1ksi geomctrijski oblik za precizno Crtanje.1 DUHOVNE H!JERA. Duse su se pele u raj ovirn putem. odrazavajuc'i spiralne obrasce prirode. energiju i vezu s prirodorn.·i ljudi ili mitoloskih bica Ovdc krugo. dajuci sigurnost S\'ima koji se smeste unutar njegovih granica C:arobni krua se koristi u okultnim tradicijarna kao cuvar ponekad prikazuju poredane LI krugo\ c oko Boga iii Hrista.rnjc sunca nebom. dok su linije izmcdu njih bile stazc i tr. U mnogim kulturama. koja se u ranim drustvima cesto gr.RHIJE Crtezi konccntricnih krugo\J sc koristc k. a moze predstavljati pojarn kuce iii nastambc.·i sugerisu mesta na Spirala simbolizuje kretanje.ll'ubica.·enom i politickorn zivotu. poj.1\ no sredst\ o kojc simbolizuje r. krug se koristi da oznaci vecnost i celovitost. On se cesto koristi kao simbol za sunce (koje je i samo simbol sa\Tsenstva) kao i za pun mesec V'• > c 0 SIL\ SVETA U indijanskim tr. krug predstavlja kojima predacka moc rnoze da izroni na ponsinu zemlje i da se ponovo Hati l\!OC I ZASTITA Buduci zatvoren i sveobuh\'atan.l\ ljenja iiYotnog obrasca prornene i evolucije Na primer. okrugli sto iz lcgende o kr. krug se povezuje sa zastitom. oko u centru oluje kruzni plcso.·ao na zcmlji kao spiralni put uz s\·etu planinu iii kao spiralne stepenice oko gradevine kao sto je stepenasta piramida kao prstcn.·esti kao \TIL neprcstani ciklus godisnjih doba i bcskonacno puto\·.1 se u raj stile pcnjuci se spiralnom putanjom koj.idila prcma kruznom tlocrtu.i. hijcrarhije andcl.1lij.1 deluje u krugovim.1111.1 kod zen budizrn.1zac zi\'Cita prorncna i toka.i se DOLE etilista iii logorista. krug je omiljeni oblik za skup jednakih: krug oko logorske vatre.i. kosmos.

sa kretanjem prenu unutra a ne napolje. Obrnuti trougao se takode povezuje sa zenskom plodnoscu. Danas se rec ·'delta· koristi u engleskorn jeziku da opise trougaono podrucje GORE Trougao < c:o 0 rnoze povezivati sa ambicijarna. a mogu se od njih odvojiti samo u smislu odnosa sa drugim geomctrijskim likovima. koje je cesto veoma plodno Povezanost trougla sa cetiri elementa takode se pojavljuje u . jer lici na stidno podrucje zene i na njene unutrasnje polne organe . koje je z. trougao okrenut prema gore moic simbolizovati dohvatanjc neba. koji su smatrali vertikalnu i horizontalnu stranu kao musku i zensku silu.1 Nila). rnogu da predstavljaju nadobzenje iii iscezavanje rnesecevih faza Sestokraka zvezda sc dobija preklapanjem dva ravnostrM1a trougb i tako se odnosi na simboliku trougla Ona je alhemijski simbol za vezivanje. Rimu i lndiji trouglovi su sc cesto koristili kao dekorativni motivi kod frize\·a lzgleda da u s\·im sluc.1vlja Kod ple1nena Pueblo na jugozapadu Sjedinjenih Driava on predstavlja svetu planinu.rnje.rnstvu je on si1nbo"l Svetog trojst\·a. pa SC Trougao se pojavljuje u mnogim pismima.1de imaju badratni plan. Oni su povez. povezujuci ga sa plodnoscu i sa muskim principo1n (falus pod meditaciju SPOJEN! TROUGLOVI Kada se dodiruju nhovi trouglc11·a.rni zrak. jedan okrcnut prema gore a drugi prema dole. povezuje se sa receptivnoscu. sa postizanjem ciljeva is novim mogucnostima.1lni trg u obliku hadrata cesto centar aktin10sti.1 oblake .10 okrenut prema dole. TROUGLOVI SA VRHOM PREJ\lA GORE I TROUGLOV! SA VRHOM PREMA DOLE Maje su uporedivale oblik trougla sa vrhom prema gore sa mladicom kukuruza koja izbija na povrsinu tla. dok u islarnskoj < urnetnosti simbolizuje ljudsku svest i princip harmonije u VJ su koristili obrnuti trougao da bi predsLwili zcnu. dok kao Solomonov pecat u judejskom misticizmu predstavlja sveti broj sedam. posle kruga. trougao sa vrhom prema gore bio je simbol kralja i zdr.10 sa vrhom pren1a dole predst. pa zato cesto sluzi kao simbo[ za se cesm povezuje sa svetim planinama Trougao i kvadrat su univerzalno vazni motivi. DOLE Egipatske piramide bile su simboli stvaralacke snage sunca i iskonskih humki TROUGAO Ravnostrani trougao ima tri stLrne jednake duiine erekcijom) .1 st.1jl1ci trouglovi predstavljaju sintezu Kada su dva trougla postavlje1u tako da im se dodiruju baze. odnoseci se na jedinst\·o cetiri elementa. b·adrat najcesCi geometrijski oblik koji se stampa 1u tekstilu J\[noge zgr. Kao Davidova zvezda ona je istaknuti simbol judaizma.rni sa simbolikom brojeva tri i cetiri i s\·ega na sta se ovi brojevi zemljista na uscu reke (kao sto je delt. . troug. na primer na saobracajnim znakovima iii na uputstvima za pranje ve5a. a on je zenski simbol i u Kini U staroj Grckoj. On je stari hijeroglif kod Maja za sunc.trougao koji formiraju dva jajnika i materica Sumerci . dok jc. gde sc koristi u raznim formacijama da ih simbolizuje PITAGOREJSKI TROUGAO Pitagorejski trougao bio je vazan simbol kod Egipcana. Trougao se cesto pojavljuje u svakodnen1om zivotu. dok troug.1vljaju \"<1tru i muske polne organe U opstijern srnislu.1lhemiji. Pol'czuje se i sa glavanu streb i s temom duhovnog traganja S druge strane. Za stare Hetite. a hipotenuzu kao njihovo "cedo" Ovaj trougao simbolizuje izgradnju i razvoj odnose. au grckom pismu predstavlja slorn ·'delta.1 u gradovima je centr. to moze da oz1ucava polno spaj. dok preklap.wlj.1ko su okrenuti prema gore.1jevima znace isto: .TROUG·LOVI I IZVADRATI U hrisc. predst.ue Grke simbolizovalo cetiri elementa i otuda se po\·ezuje sa potpunoscu i celovitoscu.

cetiri i pet. Heksagon se takode povezuje sa islarnskim ezoterijskim ucenjirna. napred. starost) i C:etiri strane sveta. levo i desno) Kocka je sestostrano cvrsto telo koje predstavlja trodimenzionalni fizicki svet Ona takode sirnbolizuje sest smerova kretanja. zamkovi ili vojni logori. zrelo doba. cetiri faze zivota (detinjstvo. ljudskorn ili davolskom. andeoskorn. koji se zove tetraktis oltari. trgovacki centar Atine okru:Zen hramovirna i javnim zgradama. kamena glatka kocka (aslar) predstavlja usavrseno ljudsko bice Sa cetiri trougaone strane i kvadratnom bazom. piramida sintetizuje simboliku oba oblika. adolescencija.koji je predstavljen sa sest krakova plus prostor u sredini. deset je sveti broj koji predstavlja bo2ansku moc i sustinu savrsenstva Moze da se predstavi kao trougao tackica. starogrcki pandan bila je Agora. kao StO SU i sustinu zivota: cetiri elementa. statika nasuprot dinarnike . za koju kaiu da je centar sveta. po cetiri sa svake strane i jedna u sredini.olicena izrazom "blokiran" On se cesto sagledava u odnosu na i kao suprotnost krugu neba iii kao ograniceno nasuprot neogranicenorn. sto sugerise ternelje . dok je u islamskom rnisticizmu on simbol pet elernenata (vatra. koji predstavlja Zemlju. dole. Forum u starorn Rirnu bio je pijaca u srcu glavnog grada kroz koju je vodio Sveti put do Kapitola i Jupiterovog hrarna. u stvari je crna kocka . natrag. kao i trodimenzionalni oblici kao sto su kocka i piramida U rnisticnoj kabali. u pitagorejskoj teoriji. GORE $est strana kocke Cine od nje simbol stabilnosti i istine TETRAKTIS Zbir brojeva 1+2+3+4=10. ratom i planetom Mars. cetiri godi5nja doba. U staroj Kini. Gradski trgovi se tradicionalno nalaze u sredistu gradskog zivota. hrarnovi. U masoneriji. jer se srnatra otvorenirn za cetiri moguea izvora uticaja: bofanskorn. kvadrat olicava lepotu i savrsenstvo dok je u starom Egiptu on predstavljao uspeh Kvadrat je jedan od najcescih apstraktnih simbola. vazduh i etar) i pet cula. ali i ogranicenja . sa carom u sredini U hinduizrnu je kvadrat sidro koje obezbeduje red u kosrnosu. rnaterijalno postojanje i svemir. Oblik kvadrata sugerise strukturu. Nasuprot tome. prostor se merio sa cetiri janga iii kvadratna pravca. a C:etiri trougla s vrhovirna prerna gore sastaju se i forrniraju petu tacku. voda. U islamu predstavlja savrsenstvo: Caba u Meki. GORE Mozda najpoznatiji gradski trg u istoriji. koja se povezuje s pravdorn. simbolizujuci sest srnerova kretanja (gore. kao materija nasuprot duhu. dok se u islarnu ljudsko srce prikazuje simbolicno kao kvadrat. trgovackog i ceremonijalnog javnog zivota. red i stabilnost. a glavni grad i caraska palata irnali su oblik kvadrata.. povezujuci se sa pitagorejskim "tetraktisorn" Kvadratna baza predstavlja ravan zemlje. U Indiji je sestokraka zvezda poznata kao Laksrnina zvezda (tj zvezda boginje napretka i izobilja) i cesto se crta u prahu na vratima ili seoskim pragovima da odbije neprijateljske duhove KVADRAT Starogrcki filozof Platon srnatrao je da. Kako piramida strerni ka nebu. bog zemlje je predstavljan kvadratnom hurnkom. kao i brojeve tri. njen vrh predstavlja ljudsku dusu koja tezi da se sjedini s kosmickirn Jednirn. zernlja. mesto preobrazenja. prostrani rimski Forum nalazio se u sredistu gradskog religijskog. C:etvorougaona forma C:esto se koristi za prostore odvojene zbog svetih iii drugih razloga. srce proroka je trougaono zato sto je imuno na davolske napade SRODNI OBLICI Simbolicno znacenje nekoj geometrijskoj fonni daje broj strana Druge vazne forrne su pentagon (sa pet strana) i heksagon (sa sest strana). koja ukazuje na peti element: ctar. pentagon se odnosi na petu sefiru na drvetu zivota. MISTICNA SIMBOLIKA Sirnbolika kvadrata povezana je sa cetiri ugla. skupa sa krugom.

:i oznac:l\·anje rasc. pa "crna" i "bcla" nose drustvena i politicka znacenja u za\·isnosti od konteksta CRVENA Kao boja kn·i i vatre.:itno jc trebalo da pomognc mrtvima na drugom svetlL Hiljadarna godina kasnije.obicaj koji postoji i kod nekih australijskih urodenika . narandzasta boja simbolizuje i plodnost i izobilje sa centrorn s\·emira. boja se koristi z. a pisari su koristili specijalno cn·eno mastilo kada su ispisiYali rcci zlog znamcnja 0 zivotom i ZUTA Blisko pcn·czana sa simbolikom zlata.t dok bledozuta ukazuje na izdaju U Egiptu i srednjevekon10j Evropi. "videti crveno" (smrknuti se pred ocima) ~.BOJA iii "bez boje" (oseeati se lose) Tokom XX veka. a njegovo prisust\·o u neolitskim grobovima \Crcn·. dok su u Kini vencanica i veo crvene boje Crvena jaja se daju bracnom paru kada dete dode na svet. u anglosaksonsko neme.:inja. "oseeati se plavo (jadno)". narandzasta boja predstavlja tacku ravnoteze izmeau libida i duha: u lndiji je to boja druge cakre.1la s Komunistickom partijom dok zcleni pokret ima za cilj pokretanje ekoloskih pitanja u ob·iru politickog programa Slicno tome.:i vizuclnih simbola Ona je takode blisko povezana sa mentalnim i emotivnim stanjima i moze mnogo da utice na njih. po1·eziy. Albanije i Jermenije. a u meksikanskoj kosmologiji ··nova kofa zcmljc (pre nego sto dodu kisc i pretrnre je u zelenu) bila jc zlatnozuta U Kini. iuta boja sc pLwezuje sa suncem i njego\·im zi\·otoda1·aL1ckim silanu U asteckom panteonu. gne\·om i agrcsijom (1·czujc se za . ona je takode oznaca\·ala sramotu. Sedam boja u spektru dugc odgovar. prikazivan je u plavom i iutom. koja se dovodi u vezu sa polnom energijom i emotivnom srodnoscu. Bila je to s\·eta boja cara Australijski urodenici koriste zuti oker kao sirnbol smrti Ponekad se pravi razlib izmedu razlicitih nijansi Z:ute boje: u islamu zlatnoiuta simbolizuje mudros. bo sto je broj nota na rnuzickoj skali iii broj cakra na telu STENOGRAFIJA BOJA Razne bojc se ccsto koriste bo stenografSki znaci za op is emotirnih st.roze za devojcice i plava za decake .111a sa rusilackim bogom Sctom. za crvenu boju se verO\·alo da cuva od zla. "u crnom raspolozenju". h!ta je bila boja za\·isti. Huicilopoctli. sto je obieaj koji jos postoji u delovima Grcke.r. Crvena boja se povezuje s ljubadju i plodnoscu U starorn Rimu. rimskog boga rata) iii sa poharcnoscu i zlom U starom Egiptu cnTna boja se po\·cziv. cn·ena se !TlllOgo povezuje SJ. novi pocetak (flameum ).1h lzgleda da je on posedovao zivotodavabcke sile.\!arsa. u V\ c:::: c::i < je bila boja klct1·e. "zelen od za\·isti". iuta boja je pcn·ezinna toplinom U paleolitsko doba. a jcdan mit o stvaranju sveta opisuje da su pn·i ljudi bili napravljeni od iute ilovace. a jos u\·ek se povezuje sa kuLl\'iclukorn. pola iii drustvenog i politickog statusa Na Zapadu se boje tradicionalno koriste za pravljenje razlike izmedu polm·a . Preko veze sa vocem. dn·eee i eak zivotinje bojeni u crveno. zelena rnoze da predstavlja budenje. pa su predmeti. pobedonosni ratnicki bog podnevnog sun ca. boja jc jedan od temelj. Crvena boja se koristi da sugerise strast i erotiku u indijskoj i zapadnoj tradiciji iii sugerise veliku energiju i brzinu. a "uCiniti cn·eno" znacilo jc ubiti nekoga 0 zlim delima se gornrilo kao o "cn·cnim poslo\·ima". cn·cni oker se vadio i mleo u GORE Crvena boja je boja polne i romanticne ljubavi i simbolizuje silnu strast Skupa sa formom.a boje se biraju radi razlikovanja sportskih ekipa Medu kolohijalnim engleskirn izrazima koji opisuju stanja oseeanja pomocu boja nalaze se "u pink boji" (sreean).1ju misticnom broju sedam i drugirn grupama od sedam. crvena boja < c:::: Crvena boja se povezujc sa opasnoscu. a ratnici su bojili sekire i koplja u crvcno da bi oruzje dobilo earobnu snagu . ZELE NA Boja biljnog sveta. neveste su bile umotavane u vatreni crveni veo NARANDZASTA SOJA Na pola puta izmeau crvene i zute. .

moida zato sto se smatralo da ncn·i zivot dolazi iz tame. njegovo carsko zdanje u Pekingu nazvano je Purpurni zabranjeni grad Budisti srnatraju purpur svetom bojom. obnovu i duhovno osvezenje . siva se povezuje i sa mudroscu. za boju krvi. daljinorn i bogovima. purpurnu boju je bilo najteze dobiti zato sto se pravila od meku5aca koji su bili retki. crnJ je bila bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota. je krajnje retka manifestacija svetlosti koja moze ponekad da se primeti pri izlasku iii zalasku sunca. purpurna je bila boja zvezde Severnjace. pre n e ). a na Tajlandu ga nose udovice koje :Zale za muzevirna. plava je boja Device Marije Plava se povezuje sa snolikim stanjirna. sredista vlasti i autoriteta: ona je postala znamenje Kalifata u I veku n e.. takode. a njena suprotnost je :luta Na Zapadu bela simbolizuje duhovnu cistotu i nevinost. cesto prikazivani sa plavim bradarna i perikama. crna predstavlja zenski princip (jin). Ova boja je bila omiljena kod vizantijskih i rimskih careva.. a hindusko bofanstvo Kri5na prikazuje se u plavom S druge strane. belo simbolizuje nevinost i cistotu S !VA Tradicionalno. Bela. a na Istoku belorn U Africi je bela boja mrtvih. Plavo simbolizuje bozanstvo i mir GORE u SREDINI Na Zapadu. na Zapadu. U Kini. Sarno bogati su mogli da nose purpurnu odecu. au srednjevekovnoj Evropi zeleno se povezivalo sa davolom i srnatralo se da nosenje zelene odece donosi nesrecu "Zeleni zrak . a i proces dobijanja ove boje bio je skup. crna je. Crno se povezuje sa bogomajkom i plodnoscu kada se ponekad vezuje za crvenu. Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ delovirna arapskog sveta srnatra se da plava prufa zastitu od urokljivih ociju. L . nosi purpurnu togu kao simbol carskog statusa GORE PL AVA Bi lo da je nebesko ili morsko. siva se povezuje sa staroscu i sa planetom Saturnom Saturn iii Hronos bio je bog vremena u grckorimskom panteonu. plavo asocira na sirinu. U starom Egiptu. bogovi i kraljevi SU raja i mesta ··purpurne palate" nebeskog cara Da bi se zernaljski car identifikovao kao Sin neba. kraljica Kirene i Egipta. CRNA I BELA U nekirn delovima arapskog sveta srnatra se da crne zivotinje donose nesrecu: crni psi donose srnrt u porodici. konternplacijom. pa otuda sirnbolicna povezanost ove boje sa kraljevskim i svestenickirn dostojanstvom. a crne kokosi se koriste kod vradzbina. rnirna duboka voda takode asocira na zenski princip Kao simbol rnira i nevinosti. smatra se srecnom Medutim. Plava boja neba povezuje se s muskim principom. a ima mnogo primera u kojima se zeleno povezuje sa natprirodnim silama U starom Egiptu vladao je strah od macaka zelenih ociju.0 i rast: u Kini i Japanu ova boja se odnosi na prolece Keltski Zeleni covek vafan je bog vegetacije i plodnosti. a mudrost je bila jedan od njegovih atributa Na kabalistickom drvetu zivota. ali se takode veruje da tera smrt i povezuje se sa isceljenjem U stJrom Egiptu. au alherniji je tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana kao prozirni zeleni kamen. a boja je kojJ se tradicionalno koristi za odecu za krstenja i za vencanice. a stari engleski obieaj da neveste nose ··nesto plavo" irna za cilj da obezbedi vernost PURPURNA lstorijski. na otvorena prostranstva. i povezano je sa beskrajem i praiskonskorn prazninom. U islamu je zelena najvainija boja: Muhamedov zeleni plast predstavljao je raj. GORE LEVO Bernisa (oko 273-21 g. simbol U Kini. Sm rt i zalost se na Zapadu simbolizuju crnom bojom. boja svetlosti.

Stvaranje egipatskog sveta iz vode prikladno je u zernlji koja je zavisila od periodicnih poplava reke Nila: iz Nua. u rnnogim mitovirna o stvaranju svemir nastaje iz haoticnog tela vode.. koji ce '"irnati vlast'" nad celim zivotom. nhorni bog Tangaroa stvorio je svet iz nista\·ila razmisljajuci o njemu Price australi jskih urodenika koje su stare prcko l 50 hiljada godina pripisuju stvaranje s\•eta precirna koji SU ziveJi LI mitskom prostoru i vremcnu poznatom kao "vreme sna . a zatim more. a ponekad do svetog mcduodnosa izmedu svih aspekata prirode Bilo da se mitolosko stvaranje ljudskih biea podudara sa stvarnim stvaranjern sveta iii dado njega dolazi polako tokom nemcna. ukljucujuci globus. sanjajuci sva ziva biea. izronilo je brdo suve zemlje. Onj fundamentalni cin samospoznaje doveo je do prvih reci: '·To sarn ja . me sec i zvezde.. Upani5ade. ali je u pocetku bio stvaralacka rnoc iza zivota i prirode Sa Erosom je dosla Gea. stvorivsi tako titane i kiklope. prvi muskarac i zena m·ek su glavni simboli iskonskog coveeanstva duboko postovanje prirode Knjiga Postanja opisuje Boga kako sarn stvara ceo svet On je zavrsio svoje de lo sestog dana BOGOVI TVORCI Stvaranje sveta se cesto ostvaruje delovanjcm. a za njim je usledio prvi izlazak sunca nistavilu i nasavsi samo sebe . Tako judeo-hriscanska kosrnologija daje ljudskom rodu narocito rnesto pod Bogom u hijerarhiji prirode STVARANJE SVETA IZ HAOSA ILi PRAZNINE Grcka rec ··haos . putujuCi. KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. voleci se i ratujuci i oblikujuci pejzaz svojim "lutanjima" U snu su preci sanjali dogadaje iz sledeceg dana. bog plodnosti koji je kasnije povezan sa erotskom ljubavlju. bog donjeg sveta Geu je obremenio njen sin Uran. Australijski urodenici veruju da sva bica dele sustinsku vezu sa izvorom stvaranja. Kako okeani okruiuju svet. ponekad dorndeci do prirodne hijerarhije. U samoanskoj mitologiji. i zivotinje i biljke koje simbolizuju obilje i raznolikost sveta koji je stvorio Bog Stvaranje svcta se mozc opisati kao krupan kosrnicki dogadaj iii proces u fazama u kojirna se stvari sve vise razlikuju.MIT I IZOSMOS RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA 0 2 V) GEOGRAFIJU. opisuju Bo2ansko iii Vrhovno bice koje je strnrilo svet razmisljajuci 0 stvaranjem ljudi. na bezoblicni s\·emir lz njega je iskocio Eros. loveCi. hinduska sveta pisma iz IX veka pre n e. POSTOJI NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL. odra±avajuci tako .. snovirna iii razmiSljanjima bo:Zanskih bica. sunce. i Tartar.\ 0 STVARANJU SVETA 0 f- TOK STVARANJA ooLe Ova slika o Bozijem stvaranju sveta bogata je hriscanskom simbolikom.. prve vode. kopno i druge prirodne pojave. Ova biea su zivela slicno svojim ljudskirn kopijama. simbol snage i celovitosti koji drzi Adam. boginja zernlje. grcka slova alfa i omega na prednjem delu Bozije knjige koja predstavljaju ulogu Boga kao pocetka i kraja. odnosi se na pocetnu tamu.

uspeo da ih rastavi. njegove kosti su postale planine. Viii i Ve ubili ST VARANJE RAZDVAJANJEM Terna razdvajanja obja5njan porcklo zirntJ. kada je umrlo kincsko pr. boga Zemlje. a drvece jc izr. tek je L . oni postaju svesni moralnog osecanja i odgovorni za kvarenje ljudske prirode Kao zabranjeno voce najcesce se prikazuje jabuka. cije se telo izvija iznad zemlje. Tu Matuenga. ali to verovatno datira iz srednjevekovnih a ne iz biblijskih vremena. iako se u nekim kulturanu rnusko povezuje sa zemljom. Prenu skandinavskoj mitologiji o stvaranju s\·et~1. Adama i Evu stvorio je jedan Bog i dao im je moc da "pokore .. majka zemlja. boginjom zemlje Ninursag. Hebrejski uceni ljudi daju prednost naru u odnosu na jabuku 0 < > > z > Tane 1'vLlhuta.1slo iz njego\·e kose. Evu.:ih se pret\·orio u vetrovc. rasta i radanja PRVI COVEK I ZENA Poreklo ljudskog roda simbolizuje se sirom sveta slikarna .rn. prirodu se Rangi. Nut. prica o bogu Marduku koji ubija i r. tokom kojeg je jedini plesac bio zgnjecen i raskomadan Vreme je pocclo ovim ubistvorr1 na novorn horizon tu.lne Azije kazuje o vremenu pre postanja u kojem nije bilo zemlje.LEVO Egipatska boginja neba. ni scksa Oncb:je doslo do vclikog kosmickog plesa.1lnoj Australiji pricaju o svetu koji je pokriven slanom vodom koju su postepeno povukli ljudi sa severa.1 centrJ. 0 jednom eoveku i jednoj zeni.1 i zenske boginje zemlje. otkrivajuci pn·o kopno Mit alt. koji mu udahne zivot. sa ljudima dolazi do stvaranja zlih sila s kojima moraju da se bore. samo beskrajru rnda nad kojom je leteo beli gusan. Medutirn. sto je Bog zabranio. Vavilonski spev Enuma Elis. bog rata. bog surne. i odmah je doslo do razdvajanja polova Tako jc prva smrt istonemeno do\·cla do pocetka vremena. a njegov gnev je stvorio grom i munju . Enki.istavila su njihova deca. svemir se u pocetku sastojao od vecne noci i tame.. Na kraju SU ZABRANJENO VOCE Prica o Adamu i Evi koji zive u Edenskom vrtu predstavlja ih u stanju nevinosti u kojem ne postoji svest o razlici u seksualnosti. a kapi sa koplja slile su se u ostrvo Onokoro Pripadnici plemena Arunta u centr. sacinjen od ilovace·) stvara od zernaljskog praha Bog tvorac. Jehova. siknula je krv svetom bojom crvenog okera. koja ce postati majka celog covecanstva .1jakih fam. Posto su stvorili sansene ljude.nami uzburkali su praiskonske rnde kopljem. razdvaja se od Geba. otac nebo. imali su takmicenje da stvore ljudc za kojc drugi nece moci SU div. more i reke su istekli iz njegove krvi. boginju neba Nut i boga zemlje Geb. bog Karahan.zbijanja praiskonskog stanja jedinst\·a To obicno podrazumeva razdvajanje muskog boga neb.1seca na dva dela telo Tijanute. medu njima postoji razlika. presekao je tetive koje su povezivale njegove roditelje. Od njegcn·e radosti zasjalo je sunce. Sumerski ljudi su stvoreni da bi bili robovi bogova. U slicnom egipatskom mitu. \·cseli bog mudrosti. U sumerskoj mitologiji iz treceg milenijuma pre nove ere. pn·og co\·eka· i . glas u grmljavinu. pomocu rJ.. i Papa. i sa dvanacst drugih boginja. ni radanja ni ch nadu ooLE ldeja o prvim ljudskim bicima. sto je do\·elo do ljudske nesavrsenosti U biblijskom opisu. boginje mora.1 [mira. sjedinili i stvorili zemlju i mnoge bofanske potomke Oni SU ziveli u rnraku dok nije odlueeno da se roditelji rastave. umiranja. . Takvi mito\·i mogu pomoci ljudinu da se porn ire sa teskim zivotnim uslovinu i potrebom za smrcu da bi se zivot odriao. Medutim. iz cijeg tela je nastao svet Njego\·o meso formiralo je zemlju. kn· u vodu. nastao u XII veku pre nove ere. Odin. STVARANJE KOI\IADANJEJ\l C::esta tema je stvaranje sveta iz smrti i komad. izvajao je prve ljude od ilO\·ace uzetc iz korita reke Eufrat.1iskonsko biee. Pan Ku. a posle je usledilo stvaranje svega ostalog Japanskibogovi lznagi i lzJ. kada su nastala umetnicka tumacenja Pada. Iako se u oba mita ]judi stvaraju od zemljc.1 misici u plodnu zemlju. skupa sa majkom 1 ljubavnicom..1 r.. koji predstadjaju obrazac co\·eeanstva . lmirova \ clika lobanja postala je nebo Slicno ornme. D\·e polovine njenog tela postalc su nebo i zernlja Indonezijska mitologija govori o vremenu pre postanja u kojem nije bilo vremena.rnja praiskonskog bica. a zensko s nebom U mavarskim i drugim polinezijskitn mitovima. zajednicka je mnogim svestkim mitologijama ulogu. o dobru iii zlu Jeduci voce sa drveta znanja. Adama ( cijc ime znaci .. On zatirn dobija zensku saputnicu. pa su svetlost i \·azduh usli izmedu nelu i zemlje. njegov c!. prve zcne .

kraj i smrt GORE BOZANSTVA SUNCA Veza izmedu sunca i bofanstva je arhetipska i mnoge kulture slave bofanstva sunca. U mnogim tradicijama sunce se pesnii:ki naziva "oko dana" ZEMALJSKA VLAST Mnoge kulture i njihovi vladari polagali su pravo na poreklo od sunca. faraone starog Egipta. indijanska. izvadio je sunce iz svoje oi:ne duplje i sta\·io ga na nebo.SUN CE 0 Kao nas jedini izvor S\'etlosti i toplotc. a drugo je davalo svetlost i toplotu. sa zlatom i sa bojama kao sto su fota. a U mnogim kulturama zalazak sunca simbolizuje starost. nego i ime ove zemlje (Nihon). zanemaruje svoje obaveze.. alhemiji i psihologiji. Mitru (Persija) i Apolona (Greb i Rim) U istocnim tradicijama sunce je sirnbol hinduskog boga Visnua i Bude. nasuprot suncu sa zracima koje znaci prosvetljenje U Kini je sunce bilo simbol cara koji je nosio amblern sun ca (krug sa tronoznom vranorn) na odori . egipatskog boga Hora. Izlazece sunce se obicno smatra simbolom nade i novog pocetka. a Hrist se ponekad uporeduje sa duhovnim suncern u srcu sveta i naziva se Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii Sol lnvictus (Nepobedivo sunce). gde predstavlja nepodeljenu lii:nost. francuski kralj Luj XIV ( l 638. Simbolika sun ca je uobicajen motiv na znamenju kraljevskog dostojanstva. manifestujuci se i kao vrhunsko bo2:anstrn i kao carevi iii kraljcvi Njegova aktivna energija se obicno (mada ne uvek) sm. Kineze i Japance Za japansku carsku porodicu kaiu . Prerna rnitu Fulanija iz zapadne Afrike. kao i amajlija za zastitu GORE IZLAZAK I ZALAZAK SUN CA Nestanak sun ca svake veceri i njegovo prividno ponovno radanje sledeceg jutra cine ga mocnim simbolom smrti. rnavarska.. a dvorski zivot se vrteo oko njega kao planete oko sunca u rasko5noj palati u Versaju povezuje se sa neposrednim. Ono je bilo ··oko" grckoa boaa Zevsa (i ~ (africka. Su nee je vafan simbol u astrologiji. Japanska boginja sun ca. bog oluje. japanska i germanska) bofanstvo sunca je zensko. vaskrsenja i besmrtnosti Qyo cini osnov mnogih mitova i svetih obreda U starom Egiptu. ukljucujuci Inke. pri i:emu je sunce dobro a mesec zlo oko. bog sun ca Ra je svake noci obavljao zastrasujui:a putovanja kroz donji svet. a izlazece sunce (predstavljeno crvenim diskom) nije sarno japanski nacionalni amblem.1tra muskom. a drugi bogovi je izvlaee napolje uz mnogo buke. susrecuci se skandinavskog Odina i islamskog Alaha. australijskih urodenika. Amaterasu. Samojedi sa podrucja Arktika smatraju sunce i mesec ocima Nurne (neba). koji predstavlja seme koje ce ga oploditi " " rimskogJupitera). u nekim kulturama da potii:e direktno od boginje sunca Amaterasu. znak snage i voostva .l 7 l 5) bio je poznat kao '·Kralj sunce". intuitivnim znanjern iii kosmickim intelektom. hinduskog Varune. Ono se pojavljuje na prestolu Kubua u jufooj Africi dok A5anti iz zapadne Afrike koriste zlatni suni:ani disk za predstavljanje kraljeve duse Oblikujuci sebe prema bogu sun ca Apolonu. koga neki kineski pisci pominju kao "Suncani Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski prvosvestenik je nosio zlatni disk na grudima kao sirnbol bofanskog sunca. kada je Gveno ( vrhunsko bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem sveta. a simbolika sunca i meseca suprotstavljena je u skoro svirn kulturama . Suncev pandan na nebu je mesec (koji se i:esto sagledava kao zensko). postovano kod mnogih naroda kao bozanstvo SASVIM GORE Lav je solarni simbol. OKO SVETA U mnogim kulturama sunce se uporeduje sa svevideCim bo:Zanskim okom. Zatirn je postao jednooki kralj. sa dvanaest ucenika koji se uporeduju sa suni:evim zracima Jako se sunce obicno smatra muskim. pticama j bi/jkama (kao StO SU !av. Raa (Egipat). ukljui:ujuci Sama5a (Vavilon). sunce jc kljui:no za zivot na zemlji i predstavlja jcdan od najvaznijih simbola pri cemu mu je jedno oko bilo dovoljno da vidi. narandfasta i crvena. povlaci se u pecinu u znak protesta zbog toga sto njen brat. Orao j suncokret).. Suncani princip se pOl·ezuje sa zivotinjama. jer se zenski princip sagleda\·a kao aktivan zahvaljujuci zivotodavalackim silarna. u SREDINI Sunce je arhetipski simbol. Vl 0 f- u svirn sntskim kulturarna Obicno se povezuje sa snagom. Horovo oko bilo je simbol kraljevskog dostojanstva i besmrtnosti. U kosmologiji Dogona u Maliju sunce se opisuje kao usijani zemljani lonac (sirnbol majcinske utrobe) okruzen spiralom usijanog bakra.

pre ponovnog izlaska na istoku.1 k. Kao antitcza podnevnom suncu na vrhuncu stvaralackih.1 Hopi 11.1 stqr.1c1 iz plcmen.ij.trci\cit:ili i L \j I tL1c.mwsti .1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust.1lj . ljudi igraju i pc\ aju. suncc nc bi granulo i zemlja bi utonub u tamlL U prcdanjima Indijan.wajuci nczaustavljivu nesrecu . a kada njena kci umrc od ujcd.1 lH\ll jc simlwl i>kc•nskog ncs1·cqwg Sun cc sc ccstll poi czujc s.1c.1liw jc bi IL' .1 fizicki i 11.rnoj gL•rLfoqi i ..11w s.rn.1.c.1cb unut.l t. nagm·est..1 zr.Suncc jc t.1 zrnije.1k j.1p.Suncc sc pL>nckad r s liccm kod i11dij.oesNo Apolon.1 cg.1 scst pr.Lim zr.i 1rib!llic .n lj.t1 L' kLlJC .n liL'lli f11'incipl11ll . pornracenje sunca je sa uzasorn i strahorn sagledavano kao sirnbol nesrece r1rcd:..w olicc11jc mus kc c11crgijc rnozc sc s.111aca pcn·ezan je sa ovom simbolikom CRNO SUNCE Nckc kulture uovorc o crnom suncu.1ficki :.1 l>br.1 St\ L>ri >I ctlo:. (\no jc pL•1cz.LI 1111wgi111 prc. uticuci i n.'nlc: n.11 .1lltl>i itct.1 prilllL'I Lw i LI z.rnj.Sunc.1 i mozc sc bc>g iii jLin.1utc1rit. zivotodavalackih sila.1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1 h1cij. Asteci su ga prikazivali na ledima boga donjeg svcta koji ga nosi na ledima.1 kuji su prcdst. a l\faje su ga prikazinle kao jaguara.1 .l f1Silwlog.1glcd. z.1 Lw car kr.1111 i r n.1ju cgurn.1izmcnicno Lw r. .1ko bi Apofis ikad.iti Lio zr.1: 11.l\'.tc linijc sugcrisuc'i sunc·L'\ LI nwL· d.1ocim.1t'i ii l kdtskom mitLI suncc ic c1lic.1ti u sno1 im.1L1cko111 cncrgiic•m zdr.c kc>ri.1mkL1:.11 .1ci111..Lrnrirn.1110 lice l GORE U rnnogim tradicijarna.11 h cm i ji crnc1 q1ncc prcdst.kc s.ir krug.irnbc•l jc kru:.\ SC "' z.w bL1z.1glcd. sunce od bola prckrijc lice i svet ostane u tami Da bi utesili suncc.1dicion.ilo Lw Cri. crno sunce je povezano sa smrcu i unistenjem.1jnch ( .1l1wscu kL1ji n.1 siron1 I>komku nutcriju kuju trd1.1 Ciroki suncc jc zensko.1lnDscu.1j1 iscm 11i1 c•u tczc b psihickL1j cck11itc>sti iii prL•s1ctljcnju iii sc n.1m11cl L' L' .ikodc f'O\c'z.11 .1 primc'r u trcnutku Hri>tL>\ L'g r.l\ r.1dnoj ikonogr. . Zato sc pornracenja sunca srnatraju rdavim znamenjem. koje nagovestava kataklizrnicne dogadaje kojima se ciklus PS I H (\I() Sk\ SI\ I B (\LI k . na sta ona otkrije lice i svct ponon1 postane os\·etljcn Suncani pies nizijskih Indij.1indi1idu.1 rnncc jc pl1t.1Sf1inj.11 .1z1 oi k.t (ukljul:LijLI(i 1wrdij.nlj.1niji prctcr.1 . CijC ic pn L) L'liccnic ot.111..ri u --lstroncqniji i --1:.1 sc ncbo111 n1zi u h•C:·iji Su11CL' l:c:.1 f'OilL'bd sc porninj.t gr.1 porazila Raa.1c.1diti: Z.1k s p.t.1cinu >Ligcri. bog sunca iz klasicne antike.11 .c f'IL"' c'tli.1LJ.1 duh.rno s.11w u Lugu ( s1 ctlosti l .1lnoscu.11ljcrni1 it.1 i mite>\ i111.1oljom 1crson...11 nc i uL1q.11 kc11.t i tor1IL>tLI Tr. vozi nebom svoju suncanu kociju sa najljucim neprijatcljcm.1 r1sihicki r. plcmcn.1 u kc>Si11L"LI i scdmi jc kosmicb dirncn. monstruoznorn zmijom Apofis.

naziva se boginjorn savrsene inteligencije. Ova receptivnost je jos jedan aspekt boianstava rneseca . cesce se povezuje sa osecanjima. smatrali su je nevestom svog brata sun ca. sa iracionalnoscu i sa nesvesnirn ili skrivenirn Biti "pod uticajem rneseca" znaci gubiti razurn. postoji veoma malo naucnih dokaza da su rnesec i ludilo povezani). kao tvorac zivota na zernlji. tako se moze razumeti i da utice na nase emocije. koje se cesto povezuju s vodom Iako se mesec ponekad povezuje sa usvajanjem znanja. biti ponet raspolozenjima i osecanjirna. kao i godifojirn dobirna i godisnjern ciklusu. dovela je do ocitih asocijacija u odnosu na zensko i na zernlju ili prirodu. boginje meseca u zapadnoj Aziji i Evropi bile SU izvor svih zivih StVOren ja. Njena deca bila su zvezde . boginja Sofija iii Gospojina od Mudrosti. U ranoj japanskoj mitologiji svetlost Cukujornija. u vlasti nesvesnog. Mesec ne emituje sopstvenu svetlost. U vikanskoj tradiciji slavi se esbat (mesecev praznik) povrh uobicajenih 12 u toku godine. mesec vrsi snaino gravitaciono delovanje i na kopno i na more . Cinjenica da njegovi ritmovi odgovaraju gotovo tacno rnenstrualnom ciklusu kod :Zena.ljudima koji se pod svetloseu punog rneseca pretvaraju u vukove. boginja je meseca i personifikuje bofansku mudrost Sing Mu. ukljueujuCi ljude . Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn menjala su se vremenom: najpre boginja bez ikakve veze sa suncem. Grcka i egipatska mesecevih bofanstava. ponekad zvanu Mesecom crkve. sto se u najekstremnijoj formi rnanifestuje kao ludilo . Sloveni pricaju o vukodlacima . Njegov uticaj je najprimetniji kod rnorskih plima. a narocito se povezuje sa zenarna.MES EC 0 NalazeCi se na priblifooj iskljucivo) povezana sa zenskim. tra:Zeci njenu pomoc kod zaceca. darivala je vizije ali je takode znala da unisti ljude ludilom Isto vazi i za vecinu Za kamenove Stounhendfa se veruje da su sluzili za astronomsko merenje mesecevih faza ooLE MESEC I ZENSKO Simbolika koja se pripisuje rnesecu pretefoo je (ali ne slicno tome. Boginje meseca postoje u rnnogim starim kulturarna . pri cernu je tanka linija koja deli isnpiraciju od ludila. kasnije je postala supruga sunca i boginja braka. a njegova periodicnost bila je od najvece vafoosti za sva poimanja vremena . Postoje price o pobesnelirn demonirna koji se nalaze pod jakirn uticajern rneseca. nego odraiava svetlost sunca: osobine ove svetlosti veliki su izvor religijske i pesnicke inspiraci je 0 "'='. kineska boginja meseca. kaiu da poseduje savrsenu mudrost. Smatralo se da se vreme ovulacije kod zena de5ava u periodu punog meseca i verovalo se da je moc percepcije kod zena veca tokom menstruacije. (Uprkos njihovorn folklornom povezivanju. Zato izraz "jednom za plavog meseca" (s mene na us tap) znaci skoro nikad. grcka boginja tarnnog rneseca. 2 Vl PLAVI M ESEC Dva puna meseca unutar istog kalendarskog meseca cine plavi mesec. Najzad. fenomen koji se desava svake druge iii trece godine . Oni su . Mesec se povezuje s mastom. ali rnnogi smatraju da deluje i na biljke i zivotinje. Hekata. UNUTRASNJA MU DROST Mesec je veliko ogledalo i olicava osobine receptivnosti koje su neophodne za intuitivni proces i za dozivljavanje osecanja. Mesec se slavi kao rnajka svih sa mnogo dojki. plodnoscu i radanjem Stare civilizacije su praktikovale obrede plodnosti i slavile su rnesec na godisnjim svecanostirna posvecenim boginji. kada se smatra da obredi i prizivanja imaju dvostruku mac udaljenosti od 400 hiljada kilometara od Zemlje. udova i grudi Kineska boginja rneseca rodila je sve stvari posle potopa. sintovskog boga meseca. Posle sunca. rnogla je da izazove halucinacije i razocaranja . mesec je najocitije nebesko telo. I- 2 MESEC I DUSA Kako mesec utice na plimu i oseku. a za Devicu Mariju. intuicijorn. psihickom snagom i snovirna. Mesec se cesto povezuje sa mudroscu. Grcka boginja Arternida (rimska Dijana) prikazuje se sa mnogo dojki i sa zivotinjarna i biljkarna koje joj iskacu iz glave.

:i tlo.i cesto se smatra da je do bro vreme za pocinjanje novih projekata. koja se povezuje sa misterijom. sto je u isto vrerne arapska rec za ribu. prolazeci kroz beskrajan tok srnrti i ponovnog radanja u ciklusu od 28 dana. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem nosi kofe .1bio d\ ..:idi mcsec i tri cetnti mcscc.1 kaLh bi uspco d. n.1 dcc. sirnbolizujuci otvorenost i koncentraciju Obicno pracen jednorn zvezdorn. boga preobrazenja Polumesec je veorna vafan sirnbol u islamskom svetu. oznaeavajuci celovitost Tri cetvrti rneseca predstavlja vreme opadanja.1trnosfcra jc post. u stvari. velika opasnost za ljude i neranjivi su bilo kojirn oruzjem osim onoga koje je napravljeno od srebra. Arternida (ili rimska Dijana) obicno se prikazuje kako drzi polumesec u ruci ili ga nosi na glavi Izvrnuti polumesec atribut je egipatske boginje lzide. rnesecevog rnetala . d. Nil Amstrong je simbolicno ostvario prvi fizicki kontakt sa mesecom.1 su oni post. tokorn kojih prolazi kroz ceo zodijak. zato on cesto predstavlja prelaz i obnovu i sirnbolizuje ciklieno vrerne . takode se ponekad prikazuje na izvrnutom polumesecu On je atribut prvosvestenice tarota. Mladi mesec se povezuje sa narastajueom energijorn . cesce se govori 0 hriscanskoj ikonografiji Devica Marija. Manijeva koCija se C:esto . .1 ima \ cci uticaj 1ia GORE Od srednjevekovnog vremena Devica Marija se povezivala sa polumesecom. on je simbol raja i vaskrsenja. i\Lrnij. sunce. Mesec.1 su nosila \Odu..1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost mogb d. ovo slovo se izgovara kao "nan . i\[ani jc zgr. a za upokojene rnolitve se pisu tako da se rirnuju s njirn.1 b.1. Mani. ogroman korak za covecanstvo" MITOVI 0 MESECU POLUMESEC Kao znarnenje. slovo je vaskrsenja.1jaL1 J\etinjska. stvorili su bogovi i stavili su ih u koCije da putuju nebom. Mesec je najjaci kada je pun: tada predstavlja punocu 2enske energije i odrafava simboliku kruga. Medutirn.. koja je nasledila deo lzidine sirnbolike.1ci n.1 jc cesto progonio \ uk Ha ti kad. mesec. govoreci: "Mali korak za eoveka.1lo bi pomracenje. irna 28 mena u toku dnevnog izlaska i zalaska. SASVIM GORE Tamni mesec simbolizuje tacku mirovanja zivotnog ciklusa GORE Tri cetvrti meseca predstavlja 'odustajanje od stvari' i 'opadanje' (OVEK NA MESECU 20 jula 1969. tako d. i to u ulozi ogledala Hristove svetlosti one dole Jednom prilikom. pun mesec. U arapskorn pisrnu slovo "n . odustajanja od stvari. polumesec se prvenstveno povezuje sa zenskirn bofanstvima Boginja devica U nordijskom mitu.STVORENJA NA MESECU Krateri i senke na mesecu omogucili su ljudima da projektuju svakojake slike stvorenja na njemu Uobicajena zapadnjacka slika jeste slika eoveka na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu. Hiukija i BiL1. i Sol. cesto ugraviran ili naslikan na minaretima ili grobnicama. tri cetvrti i tarnni rnesec.:i uh\'atio.1 g. intuicijom i silarna nesvesnog U hinduizmu je polurnesec sirnbol Sive. oblikovano kao polumesec sa tackorn iznad. C:etiri rnene ili cetvrti meseca: rnlad mesec. au MESECEVE MENE Mesec odrafava ritrnove zivota. Altajski samani vide starog kanibala koji je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski rod.ui. Tamni mesec se povezuje sa mirorn i pocetkorn uspenja iz donjeg sveta ili srnrti .1li ml.1ka koj.:i bi g..1st.:i budu njegcn i drug. a riba je sirnbol vecnog zivota u Kuranu pribliz.odrafavajuci trudnocu . U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu potamnelo sjaj...

rnu sirom sveta. z\·ezde sc 0 odm·ek posm.kn-. Venere) Petokraka je postal a rasprostranjen simbol duhovnog i vojnog uspona GORE Medu Astecima.1ckicc s\·ctlosti kojc obasjavaju tamu. .1iali da sc iZ\'esn. zvezde se cesto pribzuju sa zracirna svetlosti koji izbijaju iz njilL Prema narodnorn verovanju u Gvaten1ali i Pcruu.1t\ .rnskog prisust\•a One su arhctipski simboli koji se pojadjuju u svetim i sckularnim tr.1rnm Vitlcjemske Z\czde. Prcma j. Mlecni put se zvao mikskoatl ('°zrnija od oblaka") i po tome je dobio ime MikskoatL bog zvezde Sc\·crnjace i !ova.1traju bo raj ski simboli. za kogJ.1ju sa dogadJ.1ja. se smatralo da stanuje na zvezdama U rnajanskim hijeroglifima drnjnik S\J. Z\'Czde SU Petokraka zvezda bila je amblem asirske boginje lstar (kasnije lzide.!i. te p.stronornija bile su jedno Nebcske pojave bile su od velikog pr. obc!czavajuci sezonske prornene i dajuCi kalendar za lov i sctrn L1ko su ljudi zap. OJ.walo ulazak u gornji svet U r. mira i tamjana.lralele su se spajale u zn.:iju su mnoge price o simbolici zvczda. finskom nacion. zvezde predstavljaju duse pran•dnih pokojnib. Njihovo kr. zvezda je vodila mudrace do novorooenceta lsusa.1tkotr.1ranje omogubvalo jc iii sprec.1kticnog zn. zvezde padalice se tu mace kao iskre rajske vatre iii semenke bozanske sustine Za njih kazu da igraju slicnu funkciju za anoele.1lnom spevu. na primer.irncnjc .nas se z\·ezde pm·ezuju sa snovima i zcljama i postoji \·ercffanje da padalicu ZORNJACA Kako orbita Venere leZ. \·idi sc blizu sunc.1c.1strologija i J. prcdsbzino je prirodnu bt. kome su dali poklone od zlata.:i dogadanja na ncbu pokLlp.1 .1dicij.1kutskim GORE "" Zvezde SU povezane sa duhovnim prosvetljenjem i bozanskim prisustvom samanima iz Sibir.1strofu iii rat i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA lsprcd. koji jc odgcn·or. ona se na ncbu pojavljuje prilicno blizu sunca.1 na izlasku iii na sacinjenc od dclova ljuskc kadJ. oznacitclji boz.jima na zemlji.1 nezde su bile prozori svemira.rnim drustvinu posmatranjc oEsNo U hriscanskoj tradiciji.1danjc i rast bib na zemlji U hriscanskoj tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno jc poj.1jno ot\·aranje i z. dok se rnedu Inkama kosmicka simbolika zvezda prosiruje ne samo na ljudc nego i na zivotinje i ptice: oni su verovali da sc na nebu nalazi ee se ispuniti zelja ako jc pozelite kada Yidite zyezdu .n dco zivota. delujuci kao glasnici izmeau raja i zemlje i podsecajuci ljudska bica na njihovu vezu sa du horn.zJ. se razbilo Jajc sveta . Prema KalevJ.kog bica na zemlji. a zavisno od ciklusJ. ncba bi lo je vJ.wi rnescc.i unutar orbite Zemljc. ZVEZDE PADALICE Obicno posmatrane kao prorocansko znamenje.Kao t.111 za r.

·ideni kao roocn i GORE Dve verzije osmokrake zvezde boginje lstar. pupak.11n i predst.1 r.1gijski zn.1jc\·inu obicno sc post.1 pcntagr. U lndiji sc sc.itoj kao zlatna sredina iii bozanska srazrnera.10 s.1 U srednje\·ekovnoj Evropi pentagram sc koristio kao .1 sc\crnj.1ju na SC\crnu stranLI hr. U turkmenskoj tradiciji ona se opisuje kao "fatorski kolac . Medutim. saglcd. uzrokuje nesrece i baca cini.1 s nhom prcma PENTAGRAM U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde petokrake su se urezivale na diskove plemenitih metala kao sto su srebro iii zlato da bi se dobio carobni pecat poznat kao pentagram Ponekad su unutar ove forme upisivana hebrejska slova. neba.uhijLI U Kini. prcdstadj. a on se ccsto poj. u meksickoj tradiciji za zornjacu sc smatralo da donosi bolest.1 se LI smislu strnkture drLISt\a.1nscnstva Kada se crt.1mblem kod nusona. a nosi masku od lobanje U hriseanskoj tradiciji jedno irne za davola je Lucifer.1 bor. bas kao StO je vecernjaca nestajala neko vreme pre nego sto bi se pojavila ponovo da najavi izlazeec sunce Kod nizijskih Indijanaca.1 ncbu. da inspirise ljubav.1jlija protiv zb za odbijanje dcmonskih sila. Mongoli je porninju kao zlatni stub.un. poectka i kr. glavcina.1ja Slcdbcnici Pitagorc koristili su pcnt.1\·istc S\ C\ gore z. s. shodno O\ tome.zato sto najavljuje zoru i ponovno radanje dana . J\Icdutim.1juci mladozenjLI kao stozernu t.1vlj.i dreYni m. s\·.1ci.l\. Sd cfra nha prema gore. pC1bzujuci n. pent. silazila je u donji svet u potrazi za ljubavnikom i onda Se vracala LI N < N :::J rn zin1t. U rnnogim delovima Evrope i Azije ona se razlicito porninje kao stozer. centar zivota iii kapija raja. au hriseanskoj tradiciji on je simbol HristO\·og 'alfa i omega.1 tacb oko koje su se Hteli S\ i drugi.1 ostatkom Z\ czd.1cku odnos. okrcnut n.un. pri cemu su Hhcn·i . U vecini severnoazijskih predanja ona se nalazi na vrhu Svetske ZVEZDANI Sli\!SOLI ZYezda pctokr.oEsNo U indijanskim predanjima zvezde se smatraju logorskim vatrama predaka zalasku. zornjaca je simbol zivotnog principa .1k To jc forma koja sc j. kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama pojavljuje se na zidovima starih hramova.1111 kazu da jc sirnbol kosmickog coveka. LI kojcm su car i \l1dajuca klas.1gram kao znak idcntifikacijc. cineci je L1ko simbolorn celcn·itosti i s.1 kao pent. otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi ovo zovu zvezda znanja .·crnjaca prizi\a LI' cdskim S\ . sto znaci zornjaea pLrnine.1 Simbolib sc\crnjal:c kao Hha ncb. kao i u prirodi (morska zvczda i ncke \TSte c\·ecd) Linije kojc sp.1sporcdcnih z.wpako.1gr.n a ljLidskLI hijcr.uhitekturi. boginja ljubavi koja se povezuje s Venerom. a Sarni iz severne Skandinavije zovu je stub sveta.1 bili stoicrn. Zato se zove zornjaea i vecernjaC:a.1 drugu u sr.1 n.\\ isno od odnos.. s kojirna ona formira ncbesko trojstvo.ui u im kr. urezan u kamenje crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na pola krozjezgro. latinske reci i kabalisticki znakovi Ovaj pecat je simbolizovao moc okultnog i za njega se verovalo da moze da uzrokuje zemljotrese.1 davolom. U vavilonskoj i asirskoj mitologiji !Star.wlja u umctnosti i u klasicnoj .1\ lj. a donja fenicansku isnjeg bog. cija istorija datira iz Hcmena pitagorejac. daju zornjaci jednak znaeaj kao suncu i mesecu.1Zmcri pozn. na primer. koriscene sirom Bliskog istoka mnogo vekova pre Hrista Gornja zvezda predstavlja vavilonsku verziju. pa su se vrata i prozori zatvarali pred svitanje da bi se sprecio ulazak opasne svetlosti.nljujc i kao . u rneksickoj narodnoj urnetnosti ona se cesto prikazujc sa lukorn i strelom.1ka jc poznat.1gram sc pO\·eziv.1dbcnim 'cscljima. olt.1 "' SEVERNJACA Severnjaea simbolizuje cvrstu i vecnu tacku u centru oko koje se vrti kosmos.dok lndijanci iz plemena Kora.1 prcm.1jaju njcnih FCt nhova dcle jcdn.1 odraz. sa jugozapada Sjedinjenih Driava.1ko 1u sYom mcstu. ncbo.

neza\·isne :Zene").23 AVG UST) Kada sunce ude u sazveide Lava. zena koja drzi snop zita iii zmija GORE i lice. uvidarni i strpljivi Uzivaju u culnirn uzicima. mesec i planete Deli se na 12 sazvezda iii znakova "Zodijak" dolazi od grcke reci i znaci krug zivih stvari. njegov element je vatra. hemisferi) kada sunce ulazi u saZ\e:lde Ovna . a izvire iz stava koji sagledava stvaranje sveta kao ogrornnu rnrezu medusobno povezanih sila. ukljueujuCi lzidu. gord i autokratskL Njegov vladar je sunce. zanet. a njegov dragi kamen je foldspat 2' Vl 0 Drerni simbol muskosti i plodnosti Bikovi su lojalni. Lw se odnosi na srce. ovaj znak se odnosi na pluca. komunikacijorn i intelektom. mirni. plemenitoscu. Vladar Ovna je Mars. Sazve:lda su se pcwezala s razlicitim zivotnim (2-+ AVGUST GORE Blizanci simbolizuju dvojnost. ali znaju da budu sebieni i preterano ernotivni Rak se povezuje sa arhetipom rnajke... anatornski se odnosi na grlo i vrat. duhom. neba prolaze sunce. prividne putanje kojorn preko GORE BIK(21 MAJ) APRIL-21 grudi i stornak.. zastitnicki nastrojeni i neini. svojstvo prornenljivo. fiksno (trajno) i promenljivo. ovaj znak se prikazuje kao muskarac i zena iii kao i:iar ljubavnika. iako zna da bude egoistican. anatomski se odnosi na glavu rnastoviti.ali znaju da budu tvrdoglavi i strogi Vladar Bika je Venera. a moze da predstavlja i promenu smera GORE (stvaranje iii inicijacija). forrnarna i predrnetima.21 a njegov dragi karnen je rubin Ovan lici na glavu ovna. poprimajuci rnisticna znacenja kod obja5njavanja ljudske sudbine i zamrsenosti koje cine ljudski karakter Znakovi se dele izmedu cetiri elementa.ZODIJAK 0 Simbol sam po sebi i zbirka simbola. Svakim znakom "vlada" jedno nebesko telo OVAN (21 APRIL) MART . Praznik u slavu Budinog rodenja dolazi pojavorn prvog punog meseca posto sunce ude u sazve:lde Bika LAV (24 JUL . BLIZANCI (22 JUN) Blizanci znace suprotnost i dvojnost U nekim tradicijama. njegovo svojstvo glavno. prakticni. Demetru i Devicu 1\fariju. dolazi u vreme zetve Povezuje se sa veCinorn glavnih zapadnih boginja. plemeniti. nezavisan. DEVICA 23 MAJ . njegova snaga (na severnoj hemisferi) nalazi se u zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje sa toplinorn. a dragi kamen je ahat U Indiji se ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti. : glavno SEPTEMBAR) Devica (u srnislu . Anatomski. Blizanci se povezuju s ljudskim kontaktorn. ruke i rarnena. a svaki dobija tri "svojstva . a dragi kamen dijamant DESNO Krug zodijaka je simbol koji predstavlja cikluse. zodijak je pojas zvezda sa obe strane "ekliptike . GORE RAK (22 JUN Rakovi SU 23JUL) osetljivi.. arnbiciozan i lako padne u dosadu . kreativnoscu. hrabroscu i vodstvorn. element voda a svojstvo glavno. odrafavajuci iii cak uticuci na zivot i dogadaje na Zemlji. Ovan se cesto prikazuje kako trci napred a gleda natrag Ovaj znak je tvrdoglav.20 boginjorn majkom iz Veda Astroloska godina pocinje na prolecni ekvinocij (na severnoj Lav predstavlja lavlju grivu iii stvaralacku energiju slicnu zmijskoj. njegov element je zemlja. romanticni. Anatomski se odnosi na Devica bi mogla da bude nebeska krila. a vladar je Merkur. Rak sugerise klesta raka. element vatra a svojstvo fiksno Anatomski. svojstvo fiksno i dragi kamen smaragd. njegov vladar je rnesec. Rec je o pojmu koji je nastao u vrerne kada su ljudi verovali da je svako nebesko telo naseljeno nekirn astralnim GORE Bik lici na glavu i rogove vola. Njihov element je vazduh. cudljivi. ali i na izvor zivota. faze razvoja i aspekte muskog i zenskog .

slezinu i pleksus Njen element je zemlja. Njegova .·anja. Njegov clement je zemlja. svakodnevnorn svetu Ribama vladaju Jupiter i Neptun. urnetnicki nadarene. duhovnog traganj. intuitivne. dragi kamen je GORE Glif vodolije predstavlja vodu i prenosi ideju pasivnog dualizma. a glif odra:Za. a dragi karnen arnetist GORE Strelac znaci projekciju RIBE (20 MART) FEBRUAR . a psihicka osetljivost oteia\'a im zivot Ll . Njegov naziv sc \·ezuje za mitoloski cipalj. njihov element je voda a svojstvo promenljivo.1. feniks iii zmija. idealima. Jarac predsta\·[ja red. bog mora. ali znaju da budu cepidlake U vlasti Merkura. Anatomski. pri cemu glif predstavlja ovaj kontradiktorni aspekt Ribe cesto oseeaju da ih vuku dva smera i obicno su sanjalacke. iako su sklone ljubomori. analiticne i precizne.21. dragi kamen granat. dragi karnen je safir a anatornski se odnosi na kicmu. Vladajuca planeta Vage je Venera. Obicno se prikazuje kao kentaur koji nosi luk i strelu. vladaju Saturn i Uran Anatomski. Ribe predstavljaju rastvaranje. svojst\'O prornenljivo. ali Strelac moze da bude i ncrealan i nepouzd. U mnogim kulturamaonasepovezujesa propadanjem i srnreu. a svojstvo glavno. Ovaj znak ponekad predstavlja orao. ali i zalazak sunca . slobodom.20. zubima i kostirna . Devica se odnosi na creva. a sirnbolizuje ih par spojenih Otrornom Skorpijom vladaju Mars i Pluton. Vage SU i bozanske moci. sirnbol coveeanstva koje strcmi ka zvezdama. Skorpija vlada bubrezirna i genitalijama. predstavlja savrsenog eoveka. a dragi kamen je kornalin. nauke i puto. GORE 19 FEBRUAR) Glif rndolije predstadja vodu i kornunikaciju. VAGA (2+ SEPTEMBAR 23 OKTOBAR) Kada sunce ude u sazveide Vage. Njen element je vazduh. ah znaju da budu neodlucne. njen dragi kamen je opal. prefinjene i dobri mirotvorci. ona se odnosi na donji deo nogu i na krv. darovite i lako se odusevljavaju.\adajuea planeta jc Jupiter. energicne i radoznale.1 wsnik jc kulmi1ucije zime . STRELAC (23 NOVEMBAR . . pronicljive. Vodolijom.·anaesti znak su Ribe. butinama i karlicnom zonom D. vladaju limfnim sisternom i stopalirna. a strela predstavlja ubod skorpijinog repa. DECEMBAR) Deveti znak. Strelac. SKORPIJA (2+ OK. cnstinu i stabilnost. filozofije. GORE N 0 0 > Vaga prikazuje kantar. bubrege i jetru. GORE ekscentricnoseu i originalnim razmisljanjem. svojstvo fiksno. nalazi se u sredini astronornske godine kada su dani i noci jednake duzine. spoj zivotinjske i duhovne snage VODOLIJA (21 JANUAR hematit Kao poslednji znak zodijaka. Strelac je simbol vise mudrosti. JARAC (22 DECEi'v!BAR riba koje plinju u suprotnim smerovima.·a i ribu i rocTcn-e v GORE Jarac povezuje kozije rogove sa ribljim repom. element voda i svojstvo fiksno. Skorpije su odlucne. . koja je obicno povezana sa covecanskim Glif riba predstavlja dve ribe koje odlaze u suprotnim smerovima .st1elacd. anatomski vlada kolenima.1tra.20 JANUAR) Jarccm dada Saturn. njen element je vazduh. njegov glif predstavlja strelu. povratak vodnjikavog arnbisa pre nego sto ponovo zapocne stvaralacki ciklus.1dajetrorn. svojstvo prornenljirn.Device su prakticne. element v. Skorpija se zasniva na hebrejskom slovu mem. Anatornski.TOBAR 22 NOVEMBAR) Anatomski. dragi karnen topaz GORE Zodijak predstavlja savrseni ciklus i zbog toga se njegova simbolika odnosi na tocak i na krug. S\ojstvo gbn10. kao i arnbiciju i pregoran rad .rn. sa silnom polnom energijom i strascu.

Medutim. ratnicki bog iz nordijskog panteona.·enu rnitologiju. s\·ejedno irna zapanjujucih slicnosti kod razlicitih ratnickog vode. u starorn Egiptu. Zevs je simbolizovao musku snagu i vlast nad bozanskim i ljudskim svetom Sve kulture su stvorile sopst. Izanagi i Izanami. On se srnatra svemocnirn i sveprisutnim. Keltski Dagda. ponekad beo Zevs sedi na trijumfalnom sudu sa ostatkom olimpijaca i progoni poslednje titane u Tartar (podzemni svet) Kao vrhovni bog.uhetipskim simbolima koji istraiuju neke od najdubljih ideja covecanstva .. Iako su rnisterije utkane u kulturu u kojoj nastaju. kralja i GORE boginja Nu Gua. Kineska . Virakoce ("gospodara sveta'} U druge primere vrhovnih bogova . I Odin i Dagda su bili poznati po mudrosti. nisu sva vrhovna bo:i:anstva muska. ona se obicno identifikuje s prirodom iii zernljom U Ju:i:noj Arnerici boginja plodne zemlje bila je Paeamarna (njen kult je u kolonijalnom periodu prilagoden Devici Mariji). koji su stvorili zernlju rne5ajuci vode praiskonskog okeana kopljem VELIKA BOGINJA Pojam svemocne boginje je veoma star Slavljena kao velika boginja ili kao boginja majka. odrafavajuci njego\'ll ciklicnu prirodu i svetle i tamne atribute . nego je i unistiteljka koja trazi danak kao deo obnoviteljskog ciklusa radanja.. zirntinjarna i ljudskim bicima Odin. brat i sestra. U nekim ranim drustvima. bi la je atribut i Zevsa. 0 VRHOVNI BOGOVI !deja o vrhovnom bogu tvorcu je univerzalna. Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"') izronio je kao humka ili breg iz haosa YC1dnjikavog arnbisa. rasta. i boga tvorca kod Inka. ciji je donji deo tela bio zmijski ili riblji. Visnu (Indija) i Tangaroa (Polinezija) . nseci vlast nad prirodom. sirnbolizujuci praiskonsku silu od koje pocinje sav zivot U mnogim tradicijama to bozanst\'O se samo stvara i pojavljuje se na earoban nacin: na primer. cije ime znaci '"svemocni bog .:?: Vl snaznirn . bili su blizanci. dok jc zulucn·ski Unkulunkulu stvorio sam sebe od prostrane mocvare obrasle trskorn u boji koja je postojala na pocetku sveta Vrhovni bog cesto sirnbolizuje musku snagu i vlast i povezan je sa arhetipcn·ima oca. sto ih cini 0 . Njegovi amblemi bili su zmija tirkizne koze i plast prufao je svom narodu zastitu i blagoslov.. bog vetra i zodijaka. Kecalkoatl je stvorio ljude od mrtvih iz prethodnog stvaranja sopstvenom krvlju On je bio i gospodar znanja. vegetacije i umetnosti Bio je milosrdno bozanstvo koje je ucilo miru i bilo sila dobra. boginja zemlje i stena i majka naroda Boginja nije samo stvoriteljka cija bezgranicna plodnost i plemenito obilje radaju. kontrolisao je vreme i useve i KECALKOATL Jed no od glavnih bozanstava asteckog panteona. hrane i odrfavaju zivot. stvorila je sve :live stvari kada se preobrazila u mnostvo oblika. teologiju i svete obrede u traganju za pomirenjem sa misterijama svemira . a kod Mavara je bila Papatuanuku (iii Papa).BOGOVI I BOGINJE bo:i:anstava sveta. ona je predstavljana kao kupa iii kameni stub. dok je u predanju Navaho Indijanaca Zena pauk stvorila svet tkajuci obrasce sudbine bas kao sto pauk tka svoju mreiu Japanska tvoracka bofanstva. srnrti i ponovnog radanja u prirodi Ona se cesto povezuje sa mesecom. starogrckog vladara neba i zernlje. sto jc jos jedna karakteristika nhovnih bogova Ponekad vrhovni bog olieava pravicni gne\' zbog ljudskih grehova: munja kojom je bog vitlao kada bi se razbesneo. spadaju Kecalkoatl (Asteci). bio je poznat kao '"sveotac .

i Kali. majanski bog kise.lra rncsccevim mcnama.1 tri tela ili liec1 koja simbolizuju njenu \·czu SJ mcsccom Povezana je sa rnestima prelaz. Durga se obicno prikazuje bko j. lzidu (starocgipatska) i !Star (vJvilonsb) U Indiji jc Velika boginja poznJta kao S. ndkana i zernljotresa.1kti . a u starom Rimu njen auibut su bile ruze 0 Cl 0 < w 0 Cl z rn MANJA BOZANSTVA Postoje bogo\·i i boginjc povczani prakticno sa s\·im dimenzijamJ zi\·ota . Va\·ilon (dJnasnji lrak). starica . nordijski bog groma: Sedna. boginju smrti . boginja noCi. U primere o\·ih bogova prirode sp. i sa dignutim falusom koji pokazuje njegovu zelju cfa stigne Nut.1ci "kci planinc": Pelc. Posejdon ili Neptun (grcko-rirnski) i Susanovo (japanski) \·. sto odgO\'Jfa njcnim svctlim i tamnim aspcktimJ. zemlja i voda su neizostavno boginje: kodJoruba u zapadnoj Africi. tako i u ljudskom drustn1 Bogovi prirode ukljucuju boianstn nebJ. boginju neba .1dicijama znaci 'sediste" iii "tron" i ponekad se prikazuje kako nosi presto na glavi Takoae je prikazana sa kravljim rogovima na glavi izmeau kojih se nalazi suncev disk. za koji ncki 1uucnici vcruju da jc onaj isti kamcn koji jc postao glavni za islamsku \'eru. ha\·Jjski bog ndkanske vatrc: C:ak. duh mcseca i snaian i vest lovac. koja svom narodu donosi d. tame i smrti. !gJluk. majka lv\ahadevi.1ladaju morima. Demetra ( Cerera) i HckatJ predstavljaju tri aspektJ Trostrukc boginje ApolonovJ scstra. supruga Sive. Durgu.·i iii i\!alu-Dcvi ("\·clika De.De. U H.1daju hindusb boginja PJrnti. ratnicku boginju. cije ime zn. Tor. dok jc u starom Egiptu zcrnlju personifikovao Geb. Postoje i boianstvJ ratarstva i ribolova. koja se po\·ezuje sa suncem. dok su Tamuz (sumerski) i Zcleni eovek (keltski) bogo\·i plodnosti pcn•ezani s prirodom i obnadjanjcm zivota u prolece Llko se zcmlja i mesec riba.BOGINJA IZIDA lzida je bila jedno od najvaznijih bozanstava starog sveta Njeno ime J ponckad crn. boginjom ljubavi i plodnosti lzida je povezivana sa magijskim majcinstvom i prirodom Koci Grka je prutala zastitu mornarima.rnja gajenja kukuruza U Africi.ir poznav. boginja reke Niger DOLE Hinduska boginja. majka.1ldeji. kao Parvati (supruga Sive). U grcko-rimskom panteonu. ova boginja jc sladjena u obliku s\·etog crnog kamena. planina i suma. reka i se deli na 'ise celina. mora i vegetacijc Na prirner. koje koristi za zastitu ali i za ubijanje BOGOVI I LJUDSKI ROD Mnoge kulture slave bo±anstva povezana SJ drustvom i ljudskirn vrednostima. Arternida (rimska Dijana). poneL1d sc prikazuje s.devica. a njena kci je Adzi.sto odgov. ncmena i divljih neri. i indijanska Selu iii Kukuruzna zena. srp i rog izobilja. Ur. dok se Kali prikazuje okicena lobanjamJ. Caba u J\!eki Prcdstavc Vclike boginje ukljucuju Selcnu (grckorimsb). sto je povezuje sa Hator. Postoje bogovi ljubavi i udnranja kao sto jc grcki Eros (rimski Kupid) i Jstecki Ksocikecal. dok ruke s oruzjem simbolizuju ratnicku boginju.·i ) i smatra sc pcrsonifikacijom zenskog principa i majke svih stvJri U svojim tamnim Jspcktima poprima suron~ forme. nevina boginja lo\·a Artemida cesto se prikazuje kako nosi srebrni luk i strelu.rn (starogrcki) i Rangi (mavarski) su bogovi neba. koji se obicno prikazuje sa zelenim tclom da bi predstavio vegctaciju. u nekim tr. ovde je prikazana u svom dobrom aspektu. ukljucujuci Durgu. Hekata. je musko.1se tigra i u svakoj od dcset ruku nosi oruzje kojirn ubija neprijatelje. inuitsb boginja morskih stvorenja. \·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i odsccenom glavon1 u drugoj Demetra je boginja plodova zemlje. aJemodh je boginja vode Jemodzini glasnici su nilski konj i krokodil.1 kao CLl\'Jr kJpija Hada i kao boginjJ rJskrsca HekJta se povczujc s magijon1 i vradzbinJma u okultnim tr. TROST RUKA BOGINJA U mnogim prcdanjima boginja obicno po\·ezuju sa zenskin1 bozanstvima. nJjce5cc nJ tri . i boginje udaje i majcinstva kao StO SU hinduska Laksmi i kineska Kuan-Jin. boginja rnilosti .1dicijama oni SU muski bogovi Mcdu lnuitima. a njcni Jtributi su snop :Zita. Ili je boginjJ rnajka zemlje.krJjnjJ stvaralacka snaga .kako u prirodnom s\·etu.

0 ~ VO 0 i- GORE Prema legendi. iz ropstva u slobodu. dugom kosom koja simbolizuje njeno devojastvo Domovoj u Rusiji i Lari i Penati u starorn Rimu su kucni duhovi koji cuvaju kucu i porodicu Bo:Zanstva umetnosti i zanata ukljucuju Benten. sto dovodi do jedinstva i celovitosti i jedne i druge individue Medutim. i Hefesta/Vulkana. kao prelazna faza u kretanju iz tame u svetlost. \'erorn i predajom partneru u ljubavi mogu se prevaziCi suprotnosti. povezuje se sa slonom (znak kraljevskog dostojanstva) i cvetom lotosa. Rat se rnoze sagledavati i simbolicki kao unutra5nja borba.a u mnogim aspektima predstavlja je mnostvo bogova i boginja . staroegipatska boginja istine i pravde. slovenski bog ljubavi i obnove. Jarilo. Ona je sila integrisanja i razresenja sukoba. kada se izopaci. BOGOVI LJUBAVI Potreba za ljubavlju i bliskoscu sustinska je za ljudski rod. a njen sveti simbol bila je cegrtaljka ili Atena/ Minerva. kineskog boga knjizevnosti. kcltska boginja ucenja . Mat. staroegipatska boginja koja se povezuje sa uzivanjem i polnom ljubavi. hinduska boginja bogatstva. koja se navodno rodila iz morske pene. mavarskog stepen bofanstva preko figura kao sto SU nordijska boginja plodnosti. grckorimskog boga kovaea. i Bastet. grcko-rimska boginja mudrosti i ratovanja. Ven Cenga. Freja. simbolom nevinosti ooLE boga drvodeljstva i rezbarenja. zvecka. boginja ljubavi. ona postaje princip deobe i smrti Ljubav moze da poprimi mnoge razlicite forme . a tada bi se popilo vise vina nego u ostalom delu godine BOGOVI RATA Iako rat prvenstveno simbolizuje agresiju. Bastet je volela muziku i ples. indijski bog ljubavi. rusilacku snagu i trijumf surove sile. U primere bogova i boginja rata spadaju Ahajuta Laksmi. Medu njirna se nalaze Kama. Venera. culnosti i erotske ljubavi. Apstraktni pojrnovi kao stO SU pravda. Buda se porninje kao "ratnik sa sjajnim oklopom". Tane-Mahutu. boginja ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji. Afrodita/Venera. roaena je iz mora Ovde je prikazana sa bujnom. ratnicke vrednosti kao sto je hrabrost i cast podrfavaju se u mnogim drustvima i svetim predanjirna C:ak i u budizrnu. religiji poznatoj po pacifizrnu. istina i rnudrost takode se uzdizu na . Spektakularna godisnja sveC:anost odrfavana u njeno ime privlacila je velike gomile ljudi. japansku boginju rnuzike.od polne ljubavi i strasti na jednoj strani kantara do duhovne ljubavi na drugoj . i Brigid.

:inju bogovi iii smrtnici. nhovnim keltskim bogom. gde sc n. Zillosti i srnrti covecanstvu. . boga neba. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje. donosilac vatre covecanstvu.:ivde dobzi iz donjeg S\eta noseci seme z. avetinjske ngure. U drugc prirncre bogova varalic. srnatraju odgon1rnirn za dolazak Enopljana. i 1\[origan. Kako su njegovi roditelji bili goli. a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari napravljenih od drveca Shodno tome. boginja rata kod Kelta Ahajuta Aci su bili deca sunca i pokazali su vcliku hrabrost kada su ukr. a usla je u spektakularan polni sudar sa Dagdom. on je stvorio drvece i biljke da pokrije majku.1 BOGOVI VARALICE Bog v. Ponekad se bocrovi rata v povezuju s mirom Jap. Kod N.:i narod Zuni. priznato je i u budizmu. bio je i prijatelj bogova i !open· koji je kr. Ona je bila veorna vesta u magiji i irnala je mogucnost da menja oblik. iz zapadno.ita.Hlaca.BOGOVI VARALICE MIMI Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa u Severnoj teritoriji Australije.1 u magiji i proroeanstvima.1 ponekad njegovi poduln·ati pom.1tnici i zestoko SU drveca kao tanke. Mimiji nastanjuju pukotine u padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori Aci. i Pape..:ivljala su rat. razdvojivsi tako nebo i zemlju. mocni bogovi rata blizanci se\"tcrnoamerickcw v naroda Zuni Pueblo. i l\limiji australijskih urodenika. koji svakoga ko ga povredi 0 . uceci ljude kako da love. Oni su takode bili oLfoovorni za v pribadjanje oruda i znanja za lov. koja se ponekad pominje kao kraljica demona. iako FR EJ A Nordijska boginja plodnosti. dok je amcricki Kojot i junak i hulja. donoseci bolest i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje pitomo. boginje zemlje. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne strane SU velikodusni i predusretljivi. zirntinjskir)l. noseci plast od perja i pretvarajuci se u sokola da bi letela kroz podzemni svet primer.1 spadaju Esu. antijunak koji uzi\·a da remeti st.uiva Dajbosacu (".1fricke Jorube. ipak. arnoralna i anarhicna figura.bilo d. Apaci g.:itributi SU mrzo. postao je bog svih koji rade s drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse noc uoci sece drveta za pravljenje kanua. a Majdu iz Kalifornije za donosenje bolcsti.ir. Drugi zastitnicki bog koji CU\"J mir je kineski Gu. n. Tane-Mahuta je bio sin Rangija. 0 < 0 ce usmrtiti z branili prvenst\·eno bofanstn1 sinto vcre. bog r. polinezijski l\Lrnji.:i su u pit.·etitelj ). ubijajuci cudovista i zlotvore u njihon1 ime. .1Yaho Indij. Freja je stitila ne samo zene prilikom udaje i porooaja. nordijskog boga varalicu BOG TANE-MAHUTA U mavarskoj tradiciji. pojavljivala se na bojnom polju u obliku nana iii gavranova (njeni simboli).rnsko bofanstvo H. a njcna tri aspekta predst.1zu ccl\'eC~Ulstni.::. odanosti i pr.·oljni saboter.1lica je buntovna.:itra . nego i ratnike i kraljeve. [judskim i bozanskim karakteristikama. a kazu da se nocu cu ju kako pevaju i udaraju u stene. Njegova pob·arenost se posm. J. cesto se pojadjivala kao trostruka boginja. koji simbo]izuje mir koji prati njegove akcije On ima funkciju da stiti r. stap i golub. On j e cesto mesovitog karaktera SJ. jer bi on mogao da bude miljenik Mimija. ali ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos. Njegcl\'i . Morigan.1 bilje koje deli razlicitim plemenirna.·o bbgo. casteci se lesevima Koristila je rnogucnosti rnenjanja forme da zavede muskarce i zadovolji sniju polnu pozudu. culnosti i erotske ljubavi.1ciman. klanicu i smrt Vest.111-Di.1li pribor za pravljenje kise od jedne svirepe ratnicke grupe Bili su hrabri r.·eliki pros. Kojot je sustvaralac sa prvirn ccn·ekorn i prvorn zenorn.:imbivalentno ponekad se pojavljujc kao DOLE Ovaj stari duborez pokazuje kovrdzavog Lokija. Nordijski Loki.1tus b o .:itnike i zajednicu koja je na slobodi.10 njiho.

raj i pakao se slwataju i kao doslovna mesta i kao razlicite metafore. vrhovnog boga. a ona sc n.. prikazinn kao covek sa glavom 5akah 1'. u perspektivi koja slavi zivot i smrt i vrednuje prirodne cikluse zivota U raznim kulturama i u raznim vrernenima. Anubis je nadgledao sudenje mrtvima i stitio ih Ll zagrobnom zin1tu.1 prica takode predstavlja psiholosko putovanjc u kojem se cm ck suoC:ava sa snljim celirn biecm irtn1juci ego. g pre n e. prokleti ce ici u pakao Podela na gore i dole uobicajena je mitska terna. dozrcva i umire. Spaseni ce ici u raj. mestom srece. "bogatog". Da bi stigao u donji svet. Ovim d\·ema polarnostima pripisuju se razlicite vrednosti i znacenja. u pocetku bog vegetacije.1 simbolizuje sezonski ciklus plodnosti u kojcm biljni svet raste. Smatra se da su napisani ch bi pomogli faraonu da se uspnc na nebo da bi \'eCito ziveo pokr. Prvi vladar egipatskog donjeg s\·eta bio je Anubis. koji je zrtvovan kao deo pogrebnog obreda. dok je donja boraviste d<wola i bofanstava gde se rnuce duse pokojnika Na bazi kontrasta.1j S\'Og OCJ. dusa je uranjana u deveti. Ra. moze da prode kroz sedam kapija neidljivosti san10 skidanjem zi\·ota i plodnosti u obliku svoje blistave odece i dragulja. da bi se suocila sa sestrom blizankom Ereskigal. a zatim se obnavlja Ov. ali bog varalica Enki pronalazi za nju nacin da se vrati na zemlju ako uspe da pronade rezervnu dusu Otkrivsi da njen ljubavnik bog raspadanja i balsamo\·anja.ao GORE Biblija kaze da ce se dusama suditi na Sudnji dan.rna je boginja plodnosti. a prikazinli SU ga kako dr:li rog izobilja. Na kraju je Oziris. Rirnljani su ga poznavali kao Plutona. i sarn jc umro i bio balsamo\·an od Anubisa: za Egipcane je njego\·o balsarnon. Posle prolaska kroz osmi pakao. u animistickoj i 5amanskoj tradiciji gore i dole se posmatraju u mecluzavisnosti. preuzeo ulogu sudije mrtvirna. bogu Hadu. pri SUMER Najraniji opis donjeg sveta nalazi se u sumerskoj mitologiji negde oko 2 700. a sirnbolizuje fondamentalnu dvojnost svemira. StO je odrafavalo njegovo upravljanje ..RAJ 0 I PAKAO Dumuzi ne zali za njom. kada boginja Inana silazi u donji s\·et i dozivljan simbolicno preobrazenje Ona napusta "veliko gore . u vecnu kucu mrtvih cernu se gornja povezuje najvise sa boravistem besmrtnika. Njihove duse su se doslovno vracale na zemlju sa koje su potekli. GRCKA I RIM Starogrcki donji svet nazvan je po s\·om vladaru. boginjom vladarkorn donjeg sveta Kako lnana silazi. i- ln. cije irne znaci "nevideni·:. STAR! EGIPAT Teksto\·i u piramidarna su dugi stupci hijeroglifa upisani na zidove pogrebnih odaja .nje simbolizo\·alo novo i trajno verovanje u zagrobni zivot DEVET PAKLOVA U asteckoj mitologiji bilo je devet paklova kroz koje je duse umrlih vodio pas. lnaru ga progoni u donji S\et umesto sebc.1ca u zi\·ot po sest mescci svake godinc. pa ova pric.. i odlazi u "ndiko dole . dok ne stigne gola pred Ereskigal Ona postaje !es.

ali je isto tako nepostojano stanje. GORE > > > 0 Anubis sa glavom sakala. Deva ili nebesko carstvo rnesto je prijatnih stvari. zatvor za titane i one koji su osudeni na vecitu kaznu jos mozda veruju u njegovo fizicko postojanje u nekoj drugoj dirnenziji Originalno biblijsko prikazivanje pakla predstavljala je podzernna pecina u koju su duse pokojnika. Moderni hriscani ne vide raj kao fizicko mesto. ali . Nevernici koji odbacuju istinu islarna ne dobijaju milost i oni ce pas\i u D:Zahanam iii pakao. balsamuje telo na lezaju koji ima oblik lava JUDAIZAM U judaizmu ne postoji jasna predstava pakla Gehena. a kroz koja ljudi neprestano prolaze u ciklicnirn reinkarnacijama. koja predstavljaju stanja duse.est carstava postojanja. koja se opisuje kao tesko i neprijatno rnesto.zemaljskim bogatstvima. Carstvo ljudi je mesto koje moze biti veselo i tuzno . rimski pesnik Vergilije (70-19. rno±e se slwatiti kao rnesto na kojem se du5a prociscava ili duhovno preobra:lava da bi na kraju mogla da se uspne u Gan Eden ili u raj. iako kod rnuslimana postoje razrnimoilazenja da Ii ove opise treba smatrati doslovno iii rnetaforicki U islamskornverovanju svakom coveku se sudi prema tome da li je ziveo u sto je bolje rnogao u skladu sa istinom. prvi egipatski vladar donjeg sveta. i dobrih i losih. carstvo pakla je mesto velike patnje i bola. ooLe Raj /paradajz/ (od staropersijske reci pairidaeza) je ograaena basta u kojoj zive pravednici u prisutsvu Boga. odlazile na vecna vrernena. ali je ova predstava osporena novim idejama o prirodi svemira. Svet gladnih duhova je mesto nezadovoljstva. dok ce dobri ziveti u raju BUDIZAM U budizmu ima !. gde vlada vecita glad Zivotinjsko carstvo je mesto u kojem nema rnoci razuma Najzad. g pre n e ) opisao je Rajske poljane kao mesto vecitog proleca sa sopstvenim suncanim sistemorn Najdublji deo Hada bio je Tartar. C arstvo asura (ljubomornih bogova i demona) je rnesto borbe . dok je pakao rnracan. a rnodernija hriscanska predstava pakla je stanje teske patnje ISLAM Kuran opisuje raj i pakao veoma slikovito. Raj se sagledava kao blazenstvo a pakao kao rnesto ognjenih rnuka. Grcki junaci. mudraci i posvecenici odlazili su na svetlo i srecno mesto u donjem svetu koje se zvalo Rajske poljane. Neko ko se oslobodi vezanosti i ko upozna svoju istinsku prirodu na kraju postize stanje budanstva. Kasnije knjige Biblije opisuju ga kao mesto ponistavanja ili vecne kazne. Gehena je originalno bio naziv za gomilu dubreta do samih zidinaJerusalirna. bez svetlosti Bozijeg prisustva zbog grehova fovecanstva. Rani hriscani su verovali da je raj fizicko mesto iznad oblaka. gde je vatra neprestano gorela zalwaljujuci dodavanju surnpora za spaljivanje otpadaka Tela pogubljenih zloCinaca bacana su ta mo HRISCANSTVO U hriscanskoj tradiciji raj je mesto povezano sa svetloscu. a koje je Horner srnestio na najzapadniju tacku zemlje Mnogo vekova kasnije. dok se ne oslobode fizickog stanja .

postajuci lasice iii paukovi.·odila volju bogova nad ljudima u formi sudbine. ··mudrog gospodarc1" i boga svetlosti i Arimana. cl nisu bili bozansko \'odstvo. sto jc dc1vclo do vclike rc1spr.·otni poziv pojcdinca. lezi u intcrakciji izmedu persijskog zaratustrizma i judaizrna. slobodna dusa. koji deluju kao unutrasnji nidici. a mogu se po.:ide. nagval Navaho Indijanaca i sova Kvakiutla na se\·erozapJdu Kan.:l\e o tome da Ii oni jesu iii nisu bozc111St\·a U XI I . crnom iii belom bojom Dok su andeli irnali bofanska krila i pretdno ljudskc karc1ktcristikc. postajuci tako unutrc1snji demon. · Sudbina moze da SC odlozi i da se izbegne. 2 Vl 8AVOLAK Manji iii slabiji demon povezan sa ponasanjem koje je vise nestasno nego naopako 8avolci su mala. pandan rirnskom geniju.·ezivati sa svetloscu i senkom unutar ljudskog nes\·esnog Jung je primetio da neke religije odbacuju demonski aspekt. Andcle i demone pn enst\·eno Luakterisu S\'Ojst\·"1 svetlosti i scnke. . sred cijeg ±estokog boja se sudi dusarna ljudi Judaizam. a nosio je slika oavola prikazuje ga vise kao zver nego kao eoveka sudbinu doticne osobe kao niz slika iii obrazaca koji se . bozanskorn snagom. ali demon je ncumoljiv i nikada ne odlazi. tamna i senasta stvorenja Mogu da menjaju oblik.·isc zamcnji. dernoni su svc 1·isc postajc1li unutrasnji glaso\·i koji su sugerisc1li ludilo iii uticaj cfavola.·cku crb·a je prihvatiL1 dc1 demoni. sn1c1tralo sc da demoni predstavljJju bljeskove intuicije v. Vilijam Blejkje rekao da je Milton. Zaratustrovci opisuju borbu izmcdu dva bo±anstva: Ormuzda. i andela i demona kao oliccnja dobra i zla.·anc monotcistickim. i istakao je da se i ··boiJnstvo" simbolizujc unutar carstava senke . bog tame.·azdusastc1 St\Ol'Cnja bcz fizickog tela. "duha zla· i boga t. demoni su bili bozanska biea koja su spro. konccntrisuci se samo na svetlost. Hriscanstvo je nasledilo idcju demona kao andela koji su pali s ncba kada se Satana pobunio protiv Boga Rani hriscani su U grckoj mitologiji. 0 :L Kada je ilustrovao epski spev D:Zona Miltona. ZaJunga jc termin "demonski" opisivao svestan odnos sa arhetipskim figurama ljudske psihe Poreklo pojrna andela. Kako SU mogli dJ predvidc neciju sudbinu. ne shvatajuci to.·idcli dcmone kao . simbolicno izbacen iz raja . lzgubljeni raj. kao monoteisticka religija. postojeci ncgdc izmedu bogova i ljudskih bica.:une.DEMON! I ANDEL! 0 I Jndeli i demoni su bica sa moraju prozi\•cti 1u zemlji. inuju duhcwno telo ponh kojeg sc nalazi materijc1lno tclo. Cesto se povezuju s vatrom. Kako su paganske i politcisticke religije sn' . Demon je zi.:in racionalnog misljenja. Pali andcli iii dcrnoni poprimili su fizicke i mcntalnc mane i bili su prikazi\·ani Sc1 crnom kosorn i ko:i:om nalik ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom. zamislja samo jednog boga Tako je Satana. U nekim kulturama dcmoni se poimaju kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ . Demon je dodcljivan svakoj osobi pre rodenja. preuzeo ulogu Satane i prikazao je oavola kao junaka DOLE DESNO DOLE Tradicionalnija DEMON! zivotinjska dusa iii dusa daha lnuita. a genij je opisivan kao vatreni nimbus iii oreol. kao i andeli. trazeci da se sudbina zivi iii opsedajuci covcka. a povezuju se sa manjim nezgodama.

1 Oni donosc prij. koja su odrahv.1la njihovo ncbcsko sYojst\·o Andcli su jcdnako vazni i za islam.1 iii "prepreku. andeli SC '"biti U blizini". vrhovni anoeo srnrti On je bio prorok Enoh.1mcl. i sam je t\·orac . umotavajuci Boga krilirna i nikada ne otkrivajuci njegovo prisustvo Oni stalno pe\·aju u slan1 Boga i dcwode u red nebcsa muzikom sfora. CUV.lrSt\".1 dcluju rn kao \odici dusc.1t. H.111dcla su: Urijcl. Nazi\· Satana dolazi od hcbrejske rcci z.uhandcli i andcli Scrafirni.1 na zcrnlji R.1r. . Lucifera. Metatron za sirnbol irna svitak DEVA-LO KA u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve Prerna Tibetanskoj knjizi mrtvih.1. Takodc sc \·crujc d.rnu.1li izuzctna S\ojstYa ziH1tinjskog C. su ncbcski glasnici. vrline i silc I najnizi redoYi andcla. krilima i siljatirn rcpon1 Muhamcdu. oni su besrnrtni.111dcli su posrcdnici prcko kojih sc Hsi Bozij. rogoYima i rcpo\·ima.1\ om o nadmoci nad :i:i\·otinj. sto je pandan hriscanskorn anaelu .n-etnici: serafimi. ANDEOSKA HlJERARHIJA SrednjcYckovni teolozi opisali su ncbcsku hijcrarhiju andela U prYoj sferi nalaze sc nebeski s.rnohriscanske slikc andcla z hrisc. Imali su kriL1.1mijskim boianstvima. Kako se hriscanska ikonografija razvijala.nvoj :i:i\ot. opako zar. on jc wc \·ise priL1zi\·an kao zastrasujuCJ. sto znaci "klnctnik. Z\'cr sa rogovima.1. . .ltO StO n.1 oni organizuju svcmir u samim tcmcljim.l krilima slcpih miscv. su andeli koji doslovno gore strascu za tvorca.rnog Srcdnjeg \·cb Lucifer jc snutr. Lrndzanu.1111.rn pokvarenim .1 "ncprijatclj. drzcci > 0 z dcmoni su u skladu s. hcruvimi i prestonici U drugoj sferi su andcli koji radc kao ncbeski namcsnici: upradjaci. dusa posle srnrti prolazi kroz sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa nailazi na vrhovno bozanstvo.1blj.1li da\·o ima mnogo drugih ime1u. z. METATRON Ognjeni duh.1tr1.rnijcl. povczujuci njihovo zlo sa paganskim bo:lanstYima prirodc bile su Ycoma slicnc grckirn i mcsopot. f1/\noge religije govore 0 borbi izrneau anoeoskih sila dobra i dernonskih sila zla DESNO ili polm idlji\·a bic. dakini iii "nebeski setaci''.Hh. C1dkijcl. Ako je eovek za zivota sakupio losu karrnu. Bclzcbuba i naziw kao sto je antihrist iii princ tame . . Heruvimi.1ju od ciste s\ctlosti iii cncrgijc. cije ime na hcbrejskom znaci '"goreti".\[efistofcla. rasccpljenirn kozijim papcima.1tustrovsko bo:i:anstvo.1 judco- planctc na kursu i kontrolisuci r.1i. J\!ilujlo i G. u hrisbnstn1 da\·ola st\·. bozanstvo strah u njegovo srce i on ANDEL! U ovoj ili onoj forrni. pornaiuci joj da r.stitio dno :i:i\Ot.OAK! NI lndijanski pandan anaelirna.l.n-. izmedu njcga pojavljuju U vecini velikih ce svojom jarkorn svetloscu saterati ce biti odvucen na blazu svetlost rcligija kao posrednici izrncdu Boga i ljudi Oni su ncvidljiva deve-loke.lri SU SYetlosti koja sja sa nebcsa i obasjava zivot ljudi Kaiu da je Bog posle Pada smestio heruvirne istocno od Edenskog vrta.1 Bog .1ziv potiec od grckc rcci diabolos. buduci da jc on ncprijatclj Boga Satana sc pobunio protiY Boga i prognan je u pakao U Kuranu je dan1 poznat kao iblis ili scjtan Tokorn r. koji su ljudima najpoznatiji.l c1gnjcnim s. K.1li nc i zastrasujuCim.1 koj. ukljucujuci S.1 \ olj.1st.111. Kao anoeo pisar.uh. cije je mesto u treeoj sfrri: principalci. cije ime rnozda dolazi od asirskc rcci koja znaci i ljudskog carstva. S. da bi zJ.titu i Bozijc porukc co\ ccanstn1 lmcna .1nskim st.1 i prirodom olic.1stc i d. FbL1cl.1 sc ranija. nose duse rnrtvih u nebo Posrnatrani kao Cista duhovna energija. deluju van vrernena i nernaju rnaterijalnu supstancu Nebesko lllilOStVO anaela sprerna se za boj. a Ycrujc sc da je arhandel Canilo diktirao Kuran proroku DAVO :\rim.1ma U st.1.1 uputst\ . N.1nilo . Metatron je "kralj anaela''.uirn tcbto\ ima 1uzi\ .\[cdutim.rni "gospoLhrinU ognja Z. smrtnik korne je sopstvena dobrota donela Boziju 11agradu tako sto je primljen u najvisi red anoela.

kralj vila. i na Islandu. Vilinsko carstvo se cesto opisuje kao nesto sto odrafava ljudsku hijerarhijsku strukturu. jos buja postovanje prema vilinskom svetu . poznati po lepoti i muzickim sposobnostirna Visoki SU kao ljudi i zive U podzernnim \•ilinskirn palatarna Tuata de Danan u lrskoj je vilinski narod boginje rnajke Dane Legenda kaze da su oni sagradili irske megalite kao kapije vilinskog sveta i da su bili prvi euvari blaga Svetog Grala . za koju kazu da su sposobnija da ih vide. DEC\ I VILE Vile se cesto povezuju sa decorn. Sidhi u Skotskoj i Irskoj su takvi duhovi. iii '"feyerie"' originalno se odnosila mravinjacirna i da ih vide samo trudnice i deca . vile gube na znai:aju od XVII veka zalwaljujuci urbanizaciji i nadmoci nauke. bilo u zlonamerne ili dobronamerne svrhe .. a ponekad im lice Vile se ponekad zovu "mali ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati duhovi prirode. Bog ju je kaznio za ovu prevaru. drijade su vesela stvorenja.VILE I DU. Ona ih je prala kada ju je pozvao Bog. vatre i biljaka. Hov·r PRIRODE Zamisao paralelnog sveta koji nastanjuju osetljiva bica u sukobu je sa savremenim zapadnjackirn pogledorn na prirodu. pa su vile i duhovi prirode preseljeni u carstvo prica. Finvara. ali jos ima ljudi koji veruju da je prirodni svet ispunjen duhovnom svescu Zavisno od perspektive iz koje posmatrarno. vazduha. deca i priroda degradirani PALI ANDEL! Jos jedan hristijanizovani stav u odnosu na vile. Starofranrnska r~c '"faerie . Ovo povernje razdvajanje vilinskog carstva sa patrijarhalnom kulturom u kojoj su iene. koja rnogu da . ovaj put keltski. iz Afrike kaiu da zive LI stvarnosti Verovanje u duho\•e prirode iii vile naji:esce je tamo gde se veruje da duh pokrece prirodu U lrskoj. Hristijanizovana islandska legenda karnje da su vile najpre bile Evina deca. hamadrijade (fomske nimfe) SU bile zenski duhovi koji SU zive]i U drve(U kao cuvari i koji su urnirali kada bi drvo bilo poseceno "Drijade" je opstiji naziv za vile drveca koje se nalaze u earobnim lugovirna Cesto prikazivane kao pramenovi svetlosti. a daje i sliku strukture same prirode od Boga treba da bude skriveno i od ljudi. pa je sakrila decu koja nisu bila cista. za njih kazu da se vide na meksikanske Zadu5nice Za siCusne abatve . U narodnom verovanju. pa je tu dern ucinio nevidlji\·om. bio je opsednut smrtnirn zenama i rnamio ih je u vilinsku zemlju earobnorn rnuzikonL Kada je neko opcinjen muzikorn sidhija tada upadne u trans . vile i duhovi prirode mogu da simbolizuju ljudska stanovista projektovana na prirodu iii da se sagledavaju kao nezavisna biea sa sopstvenirn osobinama u sopstvenoj GORE Hamadrijada iii sum ska nimfa otkriva se drvoseci kao duh cuvar drveta prirodi. gde jos postoji veza sa keltskim korenima. koji je okruzen divljom prirodorn. vode. poznati kao jeste da su andeli isterani iz raja sa Luciferom Kada su pali na zemlju postali su duhovi zemlje. sjaj ili uticaj U sustini amoralni po DUHOVI DRVECA U klasienom svetu. govoreci da ono sto je skriveno DOLE Vile se cesto opisuju kako igraju LI carobnom kolu na stanje opcinjenosti. vile iii duhovi prirode' cesto predstavljaju sile sudbine koje uticu na ljudski svet. lice dobro uhranjenoj deci.sto je verovatno dovelo do izraza "odnele ga vile" himaninjos i himaninjas. sa kraljem i kraljicorn na vrhu.

a pojavljuju se u mitologiji i folkloru severne Evrope.1 cuvar je suma i ch·ljih zirntinj. ponekad sc poj.itra).lzu. bio upaljeni mocvarski gas iskonska bica vazduha.1 \.1stitu ljudi od zla Vodcni dul10\·i koje jc Paracelzus nazvao undinJ. i\fajke zo\·e su skandin.1 drveCJ. Im.rnstrn kojc :i:i\ i u deblim.insku moC.1lnc ravni Za njih kaiu da dadaju prirodnom i magijskom cnergijom koja utice na ljudske misli i zelje Gnomi su duhovi zemlje.ma zive u podvodnim pecinama mora. trinaesta vila baca kletvu umesto davanja blagoslova procisecnjem i krcJ. s namerom da zavedu putnika.·ima planina. zn. Gili Du jc usamljcna vil.io ih je gnomim.lterij. da omctaju ili da gnj.i (zemlja). Duborezi Zelcnog covcka u k.1ju pJ.1.1ju oblik kJ..1ti su po ogromnoj sn. carobnim orudern komandovanja.mine koje t•kru:luju S\Ct i pozn. stvarinu kao i.i. zemlje. Brodarice su \·odeni duhovi reka. gdc se povezuje sa prolccnim svetkovinam.ti\ noscu U isbmskoj trJ. koji u zapadnjackoj magijskoj tradiciji simbolizuje intuiciju i emocije. simbolicnim slikama .·odenim duhovima rnoiemo se savetovati glcdanjcm u vodu u potrazi zJ. ponek. jezera i mocvara koji se < ISKONSKI DUHOVI Iskonski duhovi su duho\·i cctiri osnovna elementa. S\ ctloscu.. sabmanderima (v.sto.we ljudc. nastali od vatrenog gustera bliskoistocnih pustinja Salamanderi :live u livenim jezerirna. koja zivi u brezanu u Skotskoj zclenim hrJ. inspiracijorn. moC\·. koji se obicno prikazuje potpuno pokriven cesto pojadjuju kao lepe device. tako da ritmicno svetlucaju.1 snJ.diciji vatreni duhc\\ i sc n. Ova svetlost je. Silfovi SU 'atr.1stitnik lisCJ. PORODAJNE VILE Za porodajne vile kazu da su prisutne kada se rada dete..1111. zastitom. Salamanderi su iskonski duhovi vatre. zvczd.1.i budu stetne. Prikazivani kao patuljasta biea koja :live pod zemljom.ima i suncem bili izniri celokupnog stvJ. a povezuju se s ritualnim noiem iii macern.1\'c jczike i mcnj.wske vile drveca kojc zive u zovama.1djujuci kao gorostasni ljudi . plodnoscu i napretkom Zeleni eovek je arhetipski duh zclcne prirode.1jveecm delu Enope.1stanjuju pl. a povczuje se i SJ. seks.1 drveca. jezcrJ.1ju oblik. Dzini iz :\bdino\c brnpc jc t. pri cemu daruju talente koji na narocit zivotni put.irJ. ..1la Oni poseduju s\·ojstva osuncane \ode. v. silfin1a (vazduh) i undinanu ( rnd.1ju "dzini N. lecenjem tra\·ania.bc. ovi iskonski duhovi se povezuju sa magijom zemlje. vulkanima i sumskim . U bajci Uspavana lepotica. Vole muziku i pies i poseduju proroc.rJ.gom.o i s.·im lisecm On se pojadjujc kao simbol u n. S .1 plodnosti i rnoci ch doncsc kisu.izi i po sposobnosti da mcnj.1 ncme punog mesecJ. vode. za koje se vcruje da poseduju \·coma veliku rnagijsku moc Lepa svedska sumska nimfa Skogsr. srodstn1 i deca .iracelzus ( 149315-t I) naziv.1\'eci ljude Vodeni element se \'ezuje · za putir. izvorJ. ucenjern i putovanjenL Silfovi se prizivaju paljenjem tamjana iii aromatskih ulja. Obicno se po.nja sveta u starogrckoj mitologiji Svajcarski alhemicar i filozof P. u stvari.to su ljubav.oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1 i jedne noci prikazuje duhove ("Dzine") kako nose svoju princezu i njenog ljubavnika < ponl. a posebno su aktin1c z.id d. komunikacijom. koja :live na vrl10.uduha i vatre. Llko mogu da donose darove ljudim.iju i d.un. koji su skupa sa mesecom. ce usmeriti novorodence vecita. Obicno sc pO\ezuju s.1 Hamori je z.i. U japanskom folkloru UkuNo-C:i jc boz.·ezuju s logikorn.1kav duh.1) koji naseljavaju carstrn smestcno izmedu duhovne i nl.izi\ .1mcnu i drvetu korisecni su za z. krilata ZEMALJSKA SVETLA Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju izgubljeno blago.1tr. i rccnih ob.

·ni sYct i drugc.111ja.rnjc ncecg no1og Obicno su obdarcni natprirodnim mocim.10 bica s1·ctlosti i tame. DIVLJI COVEK i\lnoga prcdanja kazuju price o didjem coveku koji sc nabzi LI eta. a mogu ch predstal'ijaju oliccnjc prirodnih sila . dirnvi (gig.rnt.i s1ojst1·. F. koj.1 m.i lmir.i dil'a mraz. u nekim rimskc tradicije.1 zcmljom.ini kajodiini U nordijskoj tr. iii 0 prccfanjima. i su obicno surol'i ncprijatelji bogcw.\'CZU S prirodonL KENTAUR HIRON Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom mitu. od kojih jc s1 aki posedoY.FANTASTICNA STVORENJA V1 0 ISKONSKE ZVERI F. njcgc11·. kojc z.1diciji s1·ct jc st\·orcn od tcl.1 iskust1·.1p. stv.11 lj. cvrstom SJ. au J.1stc i j.1 jc riba s. iako 1·azduhom.1 i ljudi. Yatrom i 1·odom Divovi se pojavljuju u mitologiji mnogih kultura i cesto se posmatraju sa strahom. unutrasnjcg i spoljnog S\ clcment.1t.rnti) su humanoidn.1 obuh1·.1 pruza z.lzna ljudsb pit.1stitu od zLi. CUciO'liSte iz klasicnog mita bljuje imalo je lavlju telo i rep dimcnzij.1ju sc u mnogirn tradicijama Rec jc o pokusajima d.1sta i st\ .rnu su prirodne k.1 su izumi ljudskc m.i zemljom "' jcdnooki kiklopi iz grckokao sto je K.ffida i Golijat. .1 z.1 jc bsnijc rodil. U Kini.111j.1 rasu spoju r. oni koji su porazcni u borbi sa bogoYima Olimpa. nngijske s1·eton.1 dclorn ljudima. koga jc ubio Odin sa s1·ojom bracorn bogo1·irna lmiro1 c kosti su postalc pLrninc.uakteristikc bo sto SU 0 planinc i jczcra st1·ar. sircn.1 i s1·akodnc.1: na primer. Oni su ostatak predasnjeg doba.1 lob.1m.i ncbcski Sl'od. bo StO SU su ncki po1·czani s.nn·ck suprotstadjcnu nordijskim boacwima Di1·0. sto jc plwezujc i sa 1 odom i s. ali u nekim mitovirna o stvaranju sveta oni su simboli stvaranja z. dncec i rekc su sc poj.1 ih nadmudrc u Starom zal'ctu slucaj borbe D. dclujuci bo korisni glasnici iii ucitclji. a on je zauzvrat ucio nekoliko junaka.rnju sa strahoYima i njiho1·om prcobrazayanju DIVOVI Nazvani po grckoj reci gigantes.1 sc objasni neobjasnjin1.1lc d1·e jedn.ulicitih zirntinj.inj.1rnost nisu bili r.1 stn1rcnj.1jcdno cbju simbolicn.1li dim' i zy.1 Pan Kua.1 st1·.1sticna stYorenja obicno nastanjuju dirncnziju koj. takodc simbolizuju borbu izmcdu dobr. ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle. kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega su ucili Apolon i Artemida.rnalizi i da sc istra:le \.1 prcdstadj.olicenje ideje da je patnja deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za pomoc' drugima .10 sopstn'nu mudrost.ir.1. odustao je od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama On je primer "ranjenog iscelitelja" . iako ljudi mogu d.1 koja se opire objcktirnoj .1 njcgol'a kn more kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11·c mraza izuzc1· Bcrgclmira i njego1 c suprugc.i 1 isc od jednog GORE Izglcch da u ranirn kulturam.1gu ch pomognu ljudima: Dchotgozgajch kod indijanskog plcmcna lrokcz.l\ili iz tcla di. da se uhnti GORE Himera.ili.L Ponekad din11·i koristc srnju nadljudsku sn. iii bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc moraju pre1azici da bi sc dostigao cilj Cesto jc rec o hibridima dclom zi.1 bica ogromnc Yelicine.1 i pcwczani s jednirn od cetiri elcmcnt.1 putem simbolikc.1zdrnjcni onako bko jc to uobicajcno u modernoj misli One su tad.u.·otinj..111tasticn.1 ljudskim torzom.1.1 i zla i duhon10 putonnje dusc pri suocaY.1ko ncdne dimenzijc postoj. postojali su na pocetku sveta iii su ga.

. U hriscanskoj tradiciji. ali ugLl\110111 dobrodus11i. koja se posmatra kao zver koju treba ukrotiti U grcko-rimskoj mitologiji to se simbolizuje sukobom izmedu kentaura i tesalijskih Lapita .1 n.·otinjskom strascu .rnskoj tradiciji.1 T.·e > n domacine drvcnim trupcima i bmenjcm. silov. covek sa glannn i repom bika.un11u. Kasnije.1!0 iii Saskrnc ("divlji surnski fo\·ek ) postujc sc kao 11. bazilisk je imao otrovan smrtonosan dah i mogao je da ubije pogledom . neobuzdanu instinktivnu stranu ljudske prirode Na svadbenoj svecanosti lapitskog kralja s kojima se 11. trostruku krestu i kandze petla na telu zmije Cuvar blaga.Tibct.1!i cuJ11e instinkte ljudi: bog plod11osti Pan bio je glan1i s. Z\·ersku stranu ljudskog roda u grcko-rirnskom mitu predstavlj. Grcki junak Belerofont ubio je ovo cudo\·iste. poput keltskog Zelcnog cm·cka.ltprirodno duhon10 biee. U enopskom folkloru divlji covek koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\" inu vclike zube i ponckad rogm·e kentauri su pokusali da otmu nevestu. koji jc bio deo ovog d. predst.1 u indij.·oje "zivotinjskc: prirode. ubio je cudoviste i iskoristio je konac koji mu je dala Minosova keer Arijadna (simbol bofanskog· \·odst\·a) da ga izvede iz lavirinta.·ica i sedan1 momab koji su dcffodcni iz Atine na ime danb. Sbdostr.1 kraju sukobljava junak i ubija ih Hidra j e bib st\orenjc mocvare sa telom zmije i sa .·ise glava (izmedu sedam i sto) Ako bi jedna glava bi la BAZILISK Takode poznat kao aZdaja. satir je poistovecen sa Satanom KRO(ENJE ZVERI i\!itsb St\'Orcnja CCStO sirnbolizuju napetost izmedu rugona i r.1sni i nagoL1sti.1 Minotaur. Hidru je konacno ubio Heraklc odsecajuCi koren svakog od njenih vratova. iz nje bi narasle d\'e da je zamene .rnski Jcti jc zastrasujuee. kako postaju civilizovaniji. nakon odsecanja glava Drugo zastrasujuce eudclYiste bila je himera.1tir.1lja Minosa. sirnbolizujuci pobedu r. . prevara i bolest (narocito Sifilis) odsecena. di\·ovsko st\·orcnjc od sncga i leda. i zad11je 11oge jarca. srucivsi sc na 11jeg. krilati konj Pegaz i hrabri junak Belerofont simbolizuju trijumf dobra nad zlom.rnka. a na njemu lezi zaba iii zmija. bazilisk je postao simbol antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao Sto SU pozuda.l\'lja prirodne silc Didji covek inu veze sa grckorimskim satirom .1 i pLrnina kojc jc imalo gornji deo teb co\·eka.stYCirenjem sum. Tezej. Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate kritskog kr. prirode i ci. U nastaloj tuci Lapiti su porazili kc11taurc. pustinjski bazilisk ima krila.uvarskog haos.1li su zenske S\ > z ato\'C i 11apali su nji\10.numa. jer zajedno ubijaju monstruoznu himeru GORE z > < 0 z > U Srednjem \·cku je bio poznat kao "sumarac i. on je snke godine jeo sedam de.jedini nacin na koji je mogao da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez zumanca koje petao polozi u aubre. lzgleda da ljudi.koja je u ovoj prici dovela do v. u hrisc. Zver je pL1menom otopib olcl\·o i ugusib sc njime Lepi beli.rnskoj tradiciji Vcliko Stop. Klasicni rnit daje mnogo primera zastrasujucih stvorenja (narocito oluja i \ulka11skih crupcija). Pohot11i kentaur je im.1 krilatom konju Pegazu i gurnm·si komad olm·a medu njegcl\·e ccljusti. a telo joj je bilo kozije i rep od zmaja iii zmije: himera je ponebd prikazivana sa glavama koje rastu iz svakog dela tela Ona je bi la dete cudovista Tifona i Ehidne i predstavljala je simbol iskonskog haosa i prirodnih katastrofa . koja je imala lavlju glavu i bljuvala je vatru.numa nad nagonima i zi. s rogo\·ima. sve vise podle:Zu strahu od s.·ilizacije koja jc deo ljudskog zivota. satiri SU prcdstavlj.10 ljudsku glavu i torzo na telu konja. a predstavljao je divlju.

upravljao je \'Odom dm·ajuci u rog ili u skoljku (sto su ljudi culi kao huk okeana) i bio je pozitivan sirnbol rnoci i kontrole. a njegov smrdljivi dah dovodio je vodu do kljucanja U hriscanstvu. slali su ih bogovi da kazne smrtnike.. U Kini i japanu. njihova snaga lezala je u ocima: pogledom su pretvarale ljude u kamen izazovu oluje na kopnu i virove na rnoru. One su sirnbolizovale iznenadnu i preranu smrt. Slicne morskirn nimfama.1 sapom n. levijatan predstavlja zemaljsku silu dok njegove razjapljene celjusti simbolizuju ulaz u pakao.oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog mita bile su zastrasujuce vestice sa pticijim krilima i kandzama i predstavljale su simbol smrti 0 ZENSKI HIBR!Dl :2 Vl LEVIJATAN Verovatno zasnovan na krokodilu.rn sa instinktom i iracionalnoscu ribi U grckom mitu rnorski ljudi nastanjuju Posejdonovo poLhodno carstvo.koje su imale ljuspastu ko:Zu. imao donju polovinu tela nalik .Meduza. kribti konj iz grckog mi ta. One su imale magijsku i prorocansku moc i volele su muziku. lann·i-psi SC 0 L U klasicnom mi tu Scila je bila cudovisno. praiskonskom zemaljskom cudovistu koje ce ga na kraju unistiti Njegove OCi SU obasjavale tamna mora. U obicnom fargonu '·rospija" je okrutna zena BOZANSKA STVORENJA Kao i opasna cudovista.1stite od zlih sila i da oznacc ulaz u svcto iii n. sircnc kao sto jc nemacL1 Lorelaj moglc su da odvedu smrtnike u srnrt utapanjem. koju su koristile da od\·uku mornare u smrt. sestoglavo stvorenje sa tri reda zuba u s\·im ustirna . Evropljani su nekad verovali za amazonske kitm·e da su sirene. prcdstavljaju visu svcst i pruhju z. sirenc su predstavljale nedokucin1 :i:ensku lepotu kao i nepostojanost i tastinu (koje simbolizuje ogledalo). Vaviloncima i Asircirna. pa U grckoj legendi rospije su bile besne i prlja\•e letece vestice. zastitu i moc sunc.1. levijatan iz mesopotamijskog folklora je praiskonsko morsko cudoviste koje se pominje u Starom zavetu kao "grdna zmija" U judaizmu se smatrao antipodom hipopotamu. Nazvana je po steni u kojoj je zivela.1stitu Pcgaz.u-ocito mcsto .1\ ljaju isprcd hramova i p. ocnjake i zmije umesto kose.rnja zla u dobro. a cesto . koji su listom opasni i destrukti\·ni na neki nacin O\·i hibridi predstavljaju muske straho\·e od zenskog principa ili •mime. inace stari bog kukuruza. SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj koji su koristile za kontrolu oluja na morn Obicno opasne za ljude (narocito za muskarce). a muski lanivi-psi sc ponckad prikazuju s. a bile su i glasnici donjeg sveta u koji su prenosile duse pokojnika. koje su rnogle da GORGONE U grckom mitu gorgone su bile tri zastrasujuce sestre . nasuprot viru Haribdi u Medinskorn rnoreuzu. U enopskom folkloru. Atenu (boginju mudrosti) i Nemezidu (boginju osvete) U srednjevekovnoj Evropi grifon je predstavljao snagu. Ima mnogo primera zenskih hibrida. StH1rcnja cm·aju budisticka uccnja.uoj Grckoj on je bio svetinja za Apolona (boga sunca). sto oznacan si11tama11i iii svcti dragulj budizma Popularan rncdu Persijancirna. Evrijala i Steno . grifon ima gLwu. koji je povez. Ona je koristila svoje duge vratove da dolwati i zgrabi rnornare koji su prolazili izmedu dve prepreke Sirene su bile krilata biea sa glavom i grudima zene i telom zmije ili ptice. bile poznate po moci s\·og pevanja. gorostasnoj snaznoj ptici i simbolu sun ca mora Ea bio je morski jarac dok je filistinski bog Dagon. krila i kandze orla (sto simbolizuje budnost i ostrovidost) i telo lan (simbol snage) U st. Kao kod baziliska. Posejdoncw sin Triton. rnnoga fantasticna stvorenja MORSKA STVORENJA Sirene i njihovi muski pandani pojavljuju se u mnogim mitologijarna Haldejski bog oesNo Ovde je prikazan hinduski bog Visnu kako leti na Garudi.1lata u z1uk z. CCStO post.1 globusu. U budistickoj tradiciji O\J. sirnbolizuje moc prctvar. pola co\·ek i pola delfin.

feniks se zove ho-o i popularan je sirnbol u cistorn zemaljskorn budizrnu koji istice reinkarnaciju duha. Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije htelo da gazi ni na sta zivo. sunccv sirnbol. iako se ponekad prikazuje kao jelen iii je tako postao simbol Hrista i vaskrsnuca. pretvarajuci se u jaje iz kojeg izlazi podmladen U persijskoj rnitologiji naziva se simurg i sirnbol je bofanstva i rnisticnog putovanja duse prema svetlosti U Kini je feniks poznat kao feng-huang. a njegovo pojavljivanje najadjuje dolazak naprednog cara iii proroka Poznat i kao "skerletna ptica".JEDNOROG Obicno beo. jugorn i crvenorn bojorn. jednorog je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s mesecom. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol mud re carske vladavine. povezuje se sa smrcu i ponovnim raoanjem DOLE Grifon ima glavu. stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom. da bi se digla iz pepela kao rnlada ptica U jevrejskoj tradiciji feniks se srnezura posle I 000 godina. > z -i en -i > z > < 0 rn u hinduskoj i budistickoj mitologiji. U indijanskoj tradiciji.legendarne rase mnogoglavih zmija koje nastanjuju podzernni svet i simbolizuju vodu i plodnost. on je i kineski svadbeni amlbem koji oznacava jedinst\·o kroz brak U Japanu. Nutke sa Vankuverskog ostrva veruju da ova ptica vlada nebeskim carstvom. On ima telo konja. pa su se zato povezivali sa zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu. feniks se povezuje s letom. MOCNE PTICE Mnoga predanja imaju primere mocnih ptica jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla da uhvate samo device. kljun i krila orla. sirnbol j e carske vlasti. garuda je simbol hinduskog boga Vi5nua koji jase na njemu Garuda je izafao potpuno forrniran iz kosmickog jajeta i zivi na drvetu koje ispunjava zelje On je ljuti neprijatelj Naga . Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu kirin). U starom Egiptu feniks je bio poznat kao henu i govorilo se za njega da _I . a ponekad Hrista . Smatra se carem ptica i jedno je od cetiri sveta stvorenja (skupa sa zmajern. GORE Feniks je arhetipski simbol preobrazenja i besmrtnosti . Popularan je kao motiv u sin to svetilistirna (rnikosi) i. repovi predstavljaju biljni svet a noge zernlju Sa delovima tela feniksa povezuju se i ljudska svojstva. tako da grudi znace C:ovecnost. jednorog je simbol nevinosti. rep lava i noge antilope. poput zmaja. sa glavorn petla nalik suncu i sa ledima lastavice koja upucuju na polumesec Njegova krila znace vetar. sa rogom koji raste iz eel a. feniks je jedan od najvafoijih simbola preobrazenja. telo lava i ponekad rep zmije iii skorpije .njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza s mesecom cini pandanom lavu. a glava vrlinu. U mnogim kulturama. dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad predstavljao Devicu Mariju. sto upucuje na sunce koje se rada . vaskrsenja i besmrtnosti Cesto se povezuje sa orlom i ima vatreno crvena iii zlatna krila. u aspektu fenga je rnuski. FENIKS Mitska ptica koja se povezuje sa slavljenjem vatre i sunca. simbolu sunca. jednorogorn i kornjaC:om) koja donose mir i napredak. gromovnica je rnocan duh prirode Neverovatno je velika (obicno se prikazuje kao orao) sa munjama koje sevaju iz oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn lepetorn strahovitih krila . U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu opasne za ljude u kanuima. zbog cega dolazi do oluja koje SU z > se vraca svakih I 400 godina da bi seo na sveti kamen hen hen u Heliopolisu ("gradu sunca") U najpoznatijern rnitu o feniksu ova ptica se spaljuje na lomaci upaljenoj suncevim zracima. garuda je kralj ptica i simbol duhovne moCi i pobede. kao simbol sunca. dok je kao huang zenski i rnesecev simbol. dok plemena oko Velikih jezera veruju da se ona nalazi u stalnoj borbi sa podvodnim panterom. cime predstavlja olicenje jedinstva jin i jang Prikazuje se kao slozena ptica 5arenog perja. Pola orao i pola C:ovek.

1lnim z1uccnjcm za kulturc u kojinu sc prieaju lcgcndc o njirna N. koji je tako sprecio prclazak s\·emira u haos. zenski duh slane \'Ode i haosa. muski duh slatke vode i arnbisa.1 prcdst. predstavlja silu na koju treba racunati. s.·ccno obruvljanjc S\'Clll i r J.1gon ).1 ccntr. sumcrskorn zmaju koji je ukrao od vclikog boga Enlina Tablicc zakona koje su drfalc red u svcrniru . a 1\farduk je od njcnc kni st\orio ljudc.1padnjackoj lcgcndi. borba sa zrnajern moze d.1 i ncprij. Zu je ubio Ninurta.·ima unutrasnjeg bica.10 sirnboli silnc snagc.rnjc i .1stoj. perjanim krilirna.1da ju jc ubio bog 1\farduk.HSt\'.ui. Znuj moze da prcdst~w lja \ cliku psiholosku b. plodnosti. zmaj ne postoji u prirodnom svetu ncgo ostajc rnetafrlra zla u mnogim njegcn·irn formama. postalo jc ncbo i zcmlja. On nema nista od plemenite i napredne simbolike istocnjackog zmaja. U Bibliji sc zmaj i zmija koristc naizrncnicno kao sirnbol politickog suprotstavljanja Bogu i njcgoYom narodu.1du zrnaj ccsto olicava negati\·nc silc iii prcprekc koje junak treba da s. ljuspastim telom.1p. Vavilonski mit o st\·aran ju sveta govori o velikom pocetku u kojern nije postojalo nist.jC\C iii zrnijc lstocnjacki zmaj je dobrodusno sveto iii carobno stvorenje sa zmijskim telom. PredstadjajuCi pitanjc zla.lje.·om prirodorn iii sa otporom raz\oju. zrnija koja guta sopstYcni rep i prcdstavlj. bljuvac vatre i cesto zelene boje.l orlcn·skim nogHna i raC\·astim jezikorn. borbe sa z111. zmaj spajJ. sustinu davol.ZMAJ (AZDAJA) Vl 0 :?: Vl 0 "" Ovde je prikazan sveti Georgije kako ubija azdaju u simbolicnom cinu oslobaoanja od ugnjetavanja. u persijskom rnitu aii iii zmaj nije irnao nikaknlg obzira prerna ljudima. sto znaci ··zrnija' i\[itoYi o zmajc.wlada u svorn trag. i Tjamat. gJ uniSti.wlja unutrasnju borbu sa gramzi. u st.1p. Tjamat je bi la zrnaj sa lavljom glavom.1 osim dve praiskonske sile: Apsu. kao sto je mudrost i snaga.1jeYima ccsto prcdst.·i takode predstadjaju pohlcpu.111ju da ooLE Zapadnjacki zmaj.1 bogatst. buduci da ecsto cm aju go mi le blaga U psiholoskom smislu. bog sunca. . Dn·cta s\·cta kojc drzi S\ emir.1telj.1cki znl.1 ljudskog roda. C:esta mitska tcma je tema junaka koji napusta sYoju Hvergelrnir.lrijeru dobijanja pristup. njeno prcscccno telo STVARALACKI I RUSILAC!(l Z7YIAJEVI Najranija prciiYcla lcgcnda o zmaju jcste lcgenda o Zuu (iii Asagu). . K.1.·inu ecsto sc bavc tcmanu haosa i ncsrccc. bio jc protin1ik dobra i prezren od bogova Skandinavski mitovi pricaju o zmaju koji se skriva u jarni ZAPADNJACl'-I ZJ\IA.· poticc od grcb: rcci drakon (cnglcski "dr. ponO\·nog radanja i ciklusa kosmos.J U z.-i unistav. dok ru Z.1dnj. Slicno tome. razliC:itu snagu i osobinc zin1tinjskog C. kao sto jc grcki Uroboros.rnju Slozcna zinltinja.1vljaju borbu izmcdu dobra i zb Z.11110111 n. i\!nogc drcn1c kulturc inuju zrr1J. lavljom glavom i pticijim kandzama GORE s. gloduci korenjc Igdrazib. DESNo ZrnajcYi SC pojaYljuju sirom sYcL1 k. Istocnjacki zmajevi cesee sirnbolizuju pozitin1c osobine.1 kosrnoloskirn znaccnjcm.

bog ucenosti.oesNo Dva zmaja na jednom zidu u Kini odrazavaju verovanje da su zmajevi sposobni da rese sukob suprotnosti. Oni st\·araju teskc oblake punc oplodujuec kise.n ic.1 iii . Gcorgijc jc n. On sc suoc. plcmcnit. koji je bio prisiljen da bezi mnogo puta. dok su drugi rusilacka sib . u borbi sa orlovskim bogom obnove. zbirka \·clskih lcgcndi iz XII vcka.1 zmaja da resi sukobc suprotnosti.1 kojc jc stckao Lcgcnda o s\·ctom Gcorgiju priea o njcgovoj borbi Sa mocnim zrnajcrn (.·e u .un. bofansko jc st\aralacko biec. hrabar.:t Z\ ani l(. Pjaz. lcpi su.1pao zmaja. Neki arnericki zmajevi su .. Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g p . buduci da zmajevi i ziveb LI pccini pokraj rckc Scjala je strah i napaL-bla je z. civilizovao je ljude uceci ih da pisu i upoznajuci ih sa poljoprivredom Takoae je uveo kalendar. sirnbol car.1 !STOCNJAC!(l ZJ\!AJ S\·e sto na Dalckom istoku irna nekc vczc sa zmajcvima. vcoma je naprcdna i oni koji se rode u njoj uzi\·aec zmaja.1 se dci.1 i Saksonac.1tog svcta. i'vlabinogion..uskog zakona i od kljucnog je uticaja n. n c) ucio jc 0 s: > > N 0 > > "' dobrodusne figure \'clike vcstine i mudrosti koji ucc ljudc. Zm.1 jc jcla 111CSO ASTECKI ZMAJ Kecalkoatl je bio dobrodusni bog Asteka i Tolteka Tvorac ljudskog roda. koji simboliwje napadacke snagc Saksonaca.1 kopljcm.1jutc pricaju o \Clikoj ptici gron10\nici koja je lepctom krila sh-.:t kraju pon1kao u rnorske dubinc zi.1 na rubu pozn. pa jc u XIV \·cku on progbscn svctim zastitnikom Engles kc Crvcni zmaj jc amblcrn Vcls.1tonga. Godina zmaja.uod od ugnjctaca Njcgov primer hrabrosti koju jc pokazao u odbrani sbbih snazno sc podudarao s.!ERICKI ZMAJEVI U indijanskim legcndama postoje mnoga mitska stvorenja .rt. ptica koj. sadrzi pricu o borbi izmedu cn·cnog i bclog zmaja..ava svake Lh-anaestc godine po kincskorn kalcndaru. dobrodusni i mudri. sto prcdstavlja zauzdavanjc d\·e sile: \·ero\·alo SC u dugom.5 gcnerJ. ubivsi g. kao i peruanskim Kviceima kao Gukumac tajanstvenim mocim. spasao jc princczu i oslobodio n.1hhjom) koji jc pustosio K.1 njihovo z.1 scbc Lung Tik C:uan Ren.·e koje bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw jc 1u kraju izmarnio iz pecinc F'ogl. Njena omiljen.1padokiju ( L-Lrnasnja Turska) U nastoj. okolinu i nailazi na cudo\·istc iii zmaj. Lung.1 hriscanskirn qcdnostin1a. bilo preko sadasnjcg srodstva sa figurorn Britaniju od invazije. obicno pokraj rnora ili reka.ma bio je kit. Kuauhtlijem d.im zi\·otu i \·clikom bog.1drz•n-anje stiti 12. cineci ga simbolom jedinstva Zmajevi na lstoku imaju andeoske osobinc. sjedinjujuci nebcsku kisu i zernlju Carska japanska porodica n1di poreklo od kceri zmajskog kralja mora poznate kao princeza Plodni Dragulj.uod naziv.1tstvu Kincski n. a povezuju sci s munjom i gromom. . zmajeve osobine snagc i mudrosti pristupacne su ljudirna Ai\. potomci zmaja'. bbgoskn·eno je. od pre ooLE Kecalkoatl (levo).woslov i sadadace s\·e prcprckc da bi postigao uspeh Intcligcntan jc. moc. muziku i pies. Bi lo preko prcdacke loze.1 kincsku kulturu Lung simbolizujc velicinu. dobrotu i bl. k:incski zmaj. istrajan i pun cncrgije.·odi i dadaju njom. Bio je poznat Majama i Kulkulkanima.1je\·i su sahranjeni u kamcni mrtvacki sanduk. a ova prica simboliwjc spajanjc sudbinc Kelt.HaL:i vetron: i ciji poglcd jc palio rnunje . da bi se n. a za careve se \·erovalo da imaju sposobnost da se prct\·orc u zmajcve. zdran.1 hr. koji ju jc ubio otron1im strclanu Ci pc\ c i Kvil.\. buduci \ clika krilatJ zirntinja koj. da sc pono\·o po\"CZe sa zivotorn i sa licnim snag. Za njih se grade hramovi. narod bcsc ponudio ncvinu princczu.1 i c.:n-a sa snagon1 mracnih sila i ubijajuci zrnaja uspen.cijJ.1 jede ljude· plcmcna Ilini licib jc zmaju. koj.rna.rnju da sc otarasi ovog cudovista.

a svaki veliki Ocenas. Broj bisera obicno irna simbolicko znacenje. Sve svete tradicije imaju sopstveni nacin povezivanja sa duhom i koriste razne sirnbolicke predmete u svojim ritualima i ceremonijama Oni se obicno smatraju predrnetima moci i ponekad su toliko sveti da su nevidljivi i nedodirljivi BROJANICE GORE ali na drugorn nivou oznacava ropstvo ljudske duse. a osim toga sto se koristi za citanje Alahovih irnena i atributa.. MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL! iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI.POVEZIVANJE SA DUHOVIMA SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU > 0 DUHOVNE PRAKSE. MOLITVENI TOCKOVI. A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE. Stap drii svestenik ili se pobode u zemlju . Mavarski svestenici koriste boziji stap za prizivanje i odriavanje sustine boga ili duha. DOLE Budisticki molitveni tocak je. Stavljanje tocka u pokret je simbolican cin. odlomci iz neke svete knjige i]i ceo svitak. Broje se izgovaranjem rnolitava: svaki rnali biser predstavlja Zdravomariju. koncern i drugirn stvarima. Kao sredstvo svete sile. ZASTAVE I KAMENJE Mnogo koriscen u tibetanskom budizmu. brojanice imaju bisere ili cvorove i sluie kao pomoc pri molitvi ili meditaciji. Velike rnolitvene tockove postavljene ispred budistickih svetilista vrte hodocasnici dok obilaze sveto mes to Kamenje i zastave takode se koriste za citanje molitava. rotirajuci bubanj koji sadrzi sveto pismo. sveti konac se zakaci za boziji stap i vuce se da bi skrenuo painju duha koji u njernu pociva . u toku rnolitve ili rneditacije l 08 bisera budistickog konca odrafavaju razlicite faze razvoja sveta Katolicke brojanice obicno imaju cerernonijalnog mesta ili se stavljaju u snopovima unutar njega. stavljanje tocka u pokret uspostavlja kontakt izrnedu lica koje se rnoli i nebeskih bifa On se okrece u srneru kazaljki na satu dok se citaju rnolitve. ali su l 65 bisera koji se de le na l S nizova sastavljenih od po deset rnalih i jednog velikog bisera . a ispisano karnenje je uobicajena slika duz hodoeasnickih puteva na Tibetu . Oni se ponekad postavljaju oko granica . u stvari. Kada ljudi zele da ispostave zahtev. a konac iii lancic takode je simboliean: na jednom nivou on predstavlja vezu izmedu ljudi i boianskog. molitveni tocak ili Mnoge svete tradicije koriste brojanice kao porno( pri molitvi iii meditaciji Uobii:ajene u mnogim religijarna. w z < > N w > 0 c. predstavlja sredstvo koje pomaze parncenje molitava Hindusi i budisti koriste rnolitveni konac poznat kao ma/a prilikorn kazivanja mantri ili svetih bajalica. horlo. 99 bisera sirnbolizuju 99 imena Alaha (stoto ime poznato je samo Alahu) Molitveni konac je poznat kao mi5aba ili suba. SVETI STAPOVI Neke kulture koriste stapove za povezivanje sa bofanskim U indijanskoj tradiciji prave se specijalni stapovi za citanje molitava od obojenog drveta i ukraseni perjem. u stvari je rotirajuci bubanj na kojern su ispisane ili u njemu sadrfane molitve. Za muslirnane. Molitvene zastave nastale su u Kini i Indiji.

za zivotinjske amajlije kao sto su medvede sape smatra se da L . z.1tralo da SC obezbedi\·ale plodnost svetog duvana.Jorube.1dici papira sa imenom bozanstva U isLunskoj tradiciji uobic.dama i Eve i zmijom znanjJ..1p.k celog plemcna VranJ. balegar.ao dco prirodnog pcjzaz.1jen talisman je taviz.lna plocica SJ. J. boga Visnua. medicinski svehnj se otvarao i iene su plesale s koiama lasice da bi se stekle natprirodne moci koje su U starom Egiptu. moze biti za licnu upotrebu iii ga moze koristiti samJ. kamenje se Ln-eliko smatra svctim prcdmetima i ccsto je pcn·ezano s mitom i folklororn: u Kini i J.ici su svcti predmeti u mnogim tradicijJ. na hiljadc U zapadnoj Africi s\·cstcnici boga grmljavine. sa molitvanu ispisJ.uno duho\i U Jap. koriste se nJ.1 specijalni kamcnovi su se koristili d. a \·erovatno ih imJ.1 i prolaza.1 prizon1 kisu iii da doncsu sinovc icni.rni sc ponekad ispisuju ne\·idljivim nustilom iii "pismorn duhova. hriseasnkim oltarima i u budistickom obredu U l\!eksiku. trave i .DESNO Tablica Od kamena mani". Ponekad je onj svehnj kolektirno predstavljanje dul10\·ne snage i kohczije plemena Tokom ceremonija plemena Vrana. predmet na kojem je ispisano. svccnjaci ''drveta zivota" spajaju prcthriseansku simboliku sa slikama A. neka baj. bee na drveee iii ih \·esaju o konopac da bi vetar odu\·J. nose s\·eto kamenje za koje se smatra cfa je iust:ilo od munja U kcltskoj tr. U Ncpalu i Tibetu kamcnje mani.ma . kamcn.rnu.1lica poznat je kao talisnun Smatra sc da obe stvari povezuju ljude sa silama drugoga sveta koje predstadjaju t. u koju je upisano. slika otiska stopalo.o ncvoljc I-.nim na njemu.smatralo se dace rupa zarobiti zlc duho\·e.1" MenorJ. talismani pozn.idiciji. U indijanskoj tro. AMAJLIJE I TALISl\!ANl Anujlija je mali predmet iii komad nakita za koji se \'eruje da poseduje magijsku iii bofansku moc. SVECNJACI Svccc i s\·ccnj. pojadjujuCi se u k!J.lti kao GORE 0 $ rn lepo rccno kamcnje iz[d:e u zmaje\·e. pa tako i napredJ. Ljudi ispisuju s\ojc muke na p.diciji.1 iii mctJ. lndijanski medicinski svezanj je fisek koji sadrzi svete predmete moc:i Ovaj fisek sadrzi duvan gofu. mumije su pokrivane .n. koji se izraduju s n.11najlijama izradenim od zlata. dane u nedelji i sedam nivoa raj a amajlijama koriseenim zo.1lism. na Tibetu. Oni su osvetlja\•.111u se sm. sto se odnosi na cistu savest postale i sliko\·ita karakteristika tibetanskog krajolika. jc sedmokraki svecnjak koji simbolizuje jcnejsku \·eru olicavaju duh te zivotinje. zastitu iii za sticanje osobina kao sto su \'italnost iii mudrosL Popularna hinduska amajlija je vifoupada. Njegovih sedam krakova simbolizuje planete.sicnoj umctnosti da bi predstavljali poboinost i sveti obred.1. ugraduje se u hramove i kuce i duz stJ. tako da mogu da ih vide s. "Svi pozdravite dragulj u lotosu'.1 sin to\ ere: obicno su u pitanju kom. Horovo oko. .ucicima platna kojJ. U Kini. prnchju sc iii chju u hramo\·im.:.unajlije Poznat kao medicinski sveianj.1pisom iz Kurana. okruglo L1mcnje s rupom u srcdini (poznato kao sveto kamenje) korisceno jc u obredima isceljenja i plodnosti .z. lzidin pojas i ank (simbol zivota) pojavljiv. l\!EDICINSKI SVEZANJ lndijanci koriste specijalni fisek u kojem se nalaze sveti prcdmeti kao sto je kamenje. on je nastao od zlata koje je u vatru bacio Mojsije. bronze iii kamena da bi obezbedile besmrtnost pokojnika. dok se smrt moze pojaviti kao skelet u "granam.1li grcke i rimskc hramo\·e.1li SU SC na MENORA Sedmokraka menora (svecnjak) datira iz vremena izgona Jevreja iz Egipta Prema predanju.1111erom cb donesu srecu.

Kao sto je ognjiste centar kuce. tradiciju koju predstavlja.nja Najraniji oltari su bili otvoreni prema nebu. J. naj\·eee slatkorndno jezero u Juznoj Americi. koji se daju prilikom liturgije posvecene uspomeni na Poslednju veceru U hinduskoj veri. iako neki oltari nisu t!ksni nego se postadjaju za narocite cerernonije i onda se razmontiraju. J.rnskoj tradiciji prelazne s\·ecanosti ili prosLn-e kao sto SU TRPEZA BOGOVA Hiljadama godina traje tradicija ostavljanja hrane i pica na oltaru za bogove. " Kini se bofanstva predaka pojadjuju flJ kucnim skrinjama.svece.. SASVIM GORE Paljenje tamjana stari je obredni cin posvecenja. tek kasnije su zatvoreni u hramo\·e saaradene u cast narocitih bo:bnstava. kao sto su ribe i vesla. kanjoni i krateri. kao sto SU mirisi i slatkisi Na zapadnoafrickoj obali.1dicije Postoje S\'ete planine. dok se svece i tamjan stavljaju rJJ. i opisuje podignuto mesto kojc cini ccntar svetog obreda i bogosluzenja Obicno se podize unutar gradevine ili prostora posvecenog nekom bohnstvu. Na slican nacin. kao i drvece i surne Pbninu Fudzi. Kini i Japanu kucna s\·etilista posvecena raznim UKRASI OLTARA I SVETILISTA Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar iii iznad njega. svete aktivnosti: u hrisc. kao :lrtvu na oltaru So se moze koristiti za zrtvu kao simbol zemlje. bili su slavljeni svakodnevnim molit\·ama i :Zrtvama. pa je njegovo sirnbolicno znacenje srodno drvetu sveta ili kosmickoj planini Oltar moze simbolizovati vrerne i mesto na kojem je nek. ali \'CZJ. Svetiliste moze da slavi uspomenu na pokojnike: u dnu svog kratera. lari i penati. kao i u svetirn oradevinama U rnnoaim D D hriscanskim zemljama uobieajeno je videti svetilista pokraj puta posvecena Devici Mariji iii nekim s\·ecima. J. upaljene svece. a to je i danas kod nekih africkih naroda. kucni bogo\·i starog Rima. U hriscanstvu je rec o hlebu i vi nu svetog pricesca. bilo da su prirodna ili izgradenJ. s. bilo sveto za Inke.1ltus.. pecine. a pale se na kamenim oltarima (batong buhaj). cvece i tamjan su tipicni primeri To mogu biti i licne stvari. oltari su bili mesto ±rtvon. u kucama. dok su u Indiji. sto zn. dok je jezero Titikaka. Ponekad se hrana i pice blagosiljaju pred oltarom. Hriscanski grob. novae. slave i budisti i sintoisti. a zatim se daju narodu u cinu bogosluzenja. u prodan1icama i kancelarijama. odvijaju se pred oltarom Tradicionalno. simbolizuju nacine po\·ezivanja sa duhom i irnaju duboko znacenje i rnoc. pri cemu dim cesto simbolizuje putovanje duse prema nebu pojavljuju se pokraj puteva.1ci "visok". variraju od malog udubljenja koje sadrii neku vrstu svetog predmeta (kao sto je kip) do mesta hodocasca Sva sveta mesta.0LTARI I SVETA MESTA Rec "oltar" dolazi od latinske reci . Druge tradicije koriste stvari kao sto su venci cveca.1 nadgrobnim spomenikom i zrt\·ama cveea.1 licnost postala s\·eta ili je izvela sveti cin. a isto tako i kao simbol sopstvenih osobina ocuvanja zivota. takode je jedna nsta svetilista SIMBOLIKA. koji su verovali da se bog Virakoea . oltar je hri5na tacka SVETILISTA U mnogim kulturama s\·etilista SU SVETINJE U PRIRODI U tradicioiulnim drust\·ima u kojinu su ljudi blisko povezani s prirodom. oltar u mnogim tradicijarna. obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i stvarima koje su vezane za vodu. Svetilista takode obezbeduju farista svete akti\·nosti. zapaljeni tamjan iii molitve svadbe i sahrane. pa se dim sp. sveta mesta te±e da budu u samoj prirodi Prakticno sve karakteristike prirodnog pejzafa povezuju se s nekom vrstom svete tr. Ponekad se o njemu razmislja kao o duhovnorn centru sveta. U starom Egiptu Nil je bio s\·etinja. reke i jezera. ponekad i so. svetilista Mama Vate. pa je ona mesto rnnogih liramo\·a i svetilista C:ak i na svakodnevni deo zivotJ. s ntrom i dalje ostaje Na Filipinima se kao ht\·e koriste knjige od palminog lisca. zrtva je poznata kao prasad i obicno je neka vrsta slatkisa. OLTARA Oltar na malom planu reprodukuje cclokupnu svetu GORE Indijanci cesto koriste duvan (za koji veruju da je s\·eta trava). a moze se cak posnutrati kao rnikrokosmos s\·emira . simbolizujuCi pros\·etiteljska i onostrana svojstva vatre i dima . vodenog du ha. ugaseni vulkan i najvecu japansku planinu. bofanstvima da bi se dobio njihov blagoslov.1ljenih irtava dizao prema bogovima. a svaki predmet postavljen na oltar ima simbolicko znacenje .

rnskih budist.1d.1lati sc n. ove pecine imaju pet budistickih hramova i 24 manastira.l\c.1lazc grobnice prcdasnjih D.uog. boginji mcscca.l!usi n.1·. mesec i zvezde. 1ijugavo se u brda. pri ccrnLI s\.1 sc zo\e Borobudm (sto zn. L:ija jc [hL1j GORE su izrast.1 r.1 hr.1jvclii:. Kanjon C:ako u Nju Meksiku bio je boraviste Anasazija iii "staraca".1Lm1a G.1110 za Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC \ cko\ im.1 njcgcn hr.1 sc krcfr u smeru kaz.1l.111 predsta\lj.111u koji se prostirn LIZ rekLI LI duzini od 6km Na ccntr. smatra se svetilistem plemena Navaho. koji je dovoljno dubok da moze da se izgradi pedesetospratnica.1. .1 rnasi\ni zlatni spomenik i divnu rn.1!. od kojih jcdna od n.111i razorili hr.un.1do\ i V. dovodeci taj11ih kripta i Ova mreza svetih je osmo svetsko SVETE GRADEVINE Kako su drustva postajala slozenija. rncst. Put prcma \rhu n.mozda najpoznatiji monolit na svetu .ljLI i bor.1 \isi niYo dL1ho\l10g iskust\ a Ima mnogo prirncr.1 n. s. Arizona.1\ ljcn jc kao hodobsnicka stn.1ci hr.1pr. koj.1!J.1\.1lnoj \isiji_l.1ljki s.i u lndiji.lt. Za australijske urodenike.1 koj.1rn Artcrnidi. predaka naroda Hopi i Zuni . Sadrii kruine odaje poznate kao kive.1 Vclika p.l\·istu Bodisat\c :\\a lo kites\ arc.1 Lb su S\·ct.111g. O\ ogromni metemski krater kod (Arizona) sveto je mesto i\Javaho CRKVE USECENE U STEi\IE Jedno od hriscanskih mesta hodocasca je Lalibela u iz XII i XIII veka.1 kojc otprilikc odgcn .ita zbtnog krcn . mesto na kojem se nalazi Sartrska katedrala nekad je bilo sveta foma. Meteorski krater kod Flegstafa. crkve usecene u stene ukopavaju se duboko i.lcij. Adfantske pecine u Indiji su hrarnovi u steni useceni gotovo vertikalno iznad fomovite urvine sa stepenastim vodopadima.1dc S\ etc grade\ inc oko kojih tibct. Njcn nazi\.1 . S\eta jc rezidcncija ( trcnutno prognanog) D.lm Velicanstvena palata na Tibetu. U ll\Oj p.predstavlja sveto mesto Vremena sna Ogromno Zmijsko brdo Ohaja je svetiliste koje su izgradili Indijanci. poticc od mitskog brda Pot.1. n. gr.SVETE PLANINE Planine SU znacajne U taoizmu kao sredstvo preko kojeg ljudi mogu komunicirati sa besmrtnicima i sa praiskonskim silama zemlje Taoizam ima cetiri svete planine· Tajsan.1.1li gr.1. koji zruci "i:ista zemlj.H magijskih i okultnih \ estin.1ka 1.1mhlu oblozcnu sa prcko 20 hilj. 1 o mes to jc Ycz.rnstvcnijih im. kao sto je slucaj sa Apolonovim hrarnorn u Delflma u Grckoj.11. ljudi su pocinjali da Potala u Ljasi. i mcsto hodocasc. kod cijih pripadnika vlada uverenje da je ovaj krater stvorio plameni zmijski bog. Potala u mesto je hodocasca tibetanskih budista i nalazi se na jednoj od tacaka sveta GORE LEVO Larn. Efes u Turskoj jc nckad bio poznat kao ccnt. a hrastovi lugovi bili su sveti za Druide .1 rncsta jedne kulturc prisn1jcn.1. i tunele. Hengsan.1 od nckc drugc kultme .1 S\Ctu .1j\cec budisticko S\ ctilistc n.1jsn~tiji je indijski gr.j Lm1. Huasan i Songsan digao iz njega da bi stvorio sunce.u.1 S\ eta Posto su hrisc.1 inkarn.1 ob.1j Lune.rn10\ inu i f"11at.1.1\ odno jc bio rujYccc od scdam cuda st.1cb biscra bczbrojnih Rmb ) mlazi sc n.n. Uluru . ima oblik zmije i verovatno je povezano sa slavljenjem zemlje kao bozije majke U Evropi.

Hermes je predstavljan sa kriL1tom kapom i sandalama. dus. mcsccom i sunccm.LHEMIJSKO P RET VAR:\NJE Alhcmijski proccs. u sustini.1. astronomije. zvezdama. sa egipatskim bo:Zanstvorn Totom. koji moze da bude fizicki. Alhernija je filozofija i praksa koja obuhvata i nauku i misticizam. bio posrednik izmedu svetova Za Hermesa Trismegistusa se govorilo da je au tor \'ise hiljada tekstova o nauci. To sc moze slwatiti kao promcna osnovnih metala u zlato ili kao pretvaranje najosnovnije ljudske svesti i iskustva u duboki uvid . u sustini je proces promene iii pretvaranj.lr sv. :\. Medutim. zastitnikorn ucenja i magije Alhemicari na poslu. ovo znaci da je ljudski rnikrokosmos. koji je vodio duse u podzemni s\·et i prenosio poruke bogo\·a. Rezultat alhemicareve posvecenosti O\'Om Hermeticka filozofija koncentrise se na meduodnos rnikrokosmosa i makrokosmosa. direktno po\ez. planctama. koji sc svi sh\·.1 i duh. u kojem obicni metali mogu da se pret\·ore u zlato iii srebro. noseci krilati stap omotan sa che zrnije Njego\·i atributi su simbolizovali povezi\·anje donjeg sveta sa materijalnom stvarnoscu i nadpersonalnim "krilatim letom": on je.---"!' ALHEMIJSKO PRETVARANJE alhemija . Jung jc cesto koristio terrnin unus mundus koji jc posudio od srednjcveko\"11ih .rn sa elemcntima. mitologije i rane nauke.1piju. vracajuci se u hriscansku Evropu preko ma\·arske Spanije tokom XII veka . psiholoski iii duhovni Cilj alhemije je prctvaranje osnovne supstance u visu.1taju tako da se oglcdaju unut. S L\fB 0 LI(: KA KART A HERMET!CKA MU DROST Filozofija iz.1kog co\ck. u rukopisu iz XIV veka Procesi pretvaranja koje su oni koristili u svojoj naucnoj praksi (ovde je rec 0 destilaciji) postali su simboli psiholoskog i duhovnog napretka GORE > 0 K.1 kao ··kosmicke duse · veza sa zlatom i dugovecnoscu bila je poznata u staroj Kini i Indiji Ovaj proces sc opisuje koriscenjem celog bogatst\'a simbolike koja potice 0 < w z < > N w od astrologije. lspostJvlja se da je on pokusaj ujedinjenja grckog boga Hermesa.1kode poznJt kao opus magnurn iii "\·eliko delo".1lhemicara. proccsu bio je izrazen kao lapis philosoplzorum iii ··filozofcn· kamen". "unutrasnje blago" iii stanje savrsene harmonije simbolizovano ispravnim mesanjem sumpora i zive (za GORE Alhemijski simboli za zivu (sasvim gore) i za sumpor (gore) . koji je sadrzan u ideji "kako gore tako dole". okultnirn i drugim temama koji su sazimali sn1 mudrost starog S\'Cta. t. koji je opisan kao vcliki ucitclj i davalac mudrosti. alhemijski proces je postao analogija psiholoskog i duhovnog preobrazenja Najranija pominjanja alhemije nalaze se u zapisima iz starog Egipta Ova vestina se raz\•ila u staroj Grckoj i u arapskom svetu. filozofiji.ul Gusta\· Jung jc snutrao alhcmiju korisnom simbolickom kartom unutrasnjih iskusta\a On je dovodio u \"CZL1 rnlicite faze alhcmijskog postupka sa fazama kroz koje prolazi co\ ck kada dobija analiticku tcr. pa i na razvoj rnoderne dubinske psihologije Alhemicar uocava direktnu vezu izmedu rnaterije i duha i izrnedu organske i neorganske prirode Najpre zaceta kao proces slican formentaciji. dusa i duh pojcdinca svesno sjcdinjuju sa kosrnickom dusom. Ona je uticala na raznij moderne hemije. To je opis dozivljaja ··jednog sveta" u kojcm se tclo. i na tome da sve stvari poticu od "jednog" Primenjeno na alhemiju.1 alhemije direktno je pcn-czana sa ucenjima Herrnesa Trisrnegistusa (""Hermes Triput-naj\·eci ).narocito teorijska > 0 :::::i gde se sastaju telo.

Prima materia odgovara psiholoskom stanju minimalne svestL Osnovna sirovina se drzi u atanoru ili pecnici koja se sastoji od jajolike staklene posude koja se zagreva na vatri . Ovo herrnafroditsko jedinstvo predstavlja praiskonsko stanje ljudskog roda.a i kosmos. Hermafrodit sirnbolizuje postizanje intuitivnog uvida. zemlju i vatru. praiskonskim stanjem zadovoljstva. Ono se olicava u SVETO VENCANJE Glavni simbol alhemije je sjedinjenje kralja i kraljice u · vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje simbolizuje vencanje sumpora (musko) i zive (zensko) ili sunca (duh) i meseca (du5a). Vencanje kralja i kraljice odgovara i predaji nafoj hermafroditskoj prirodi. nasuprot jednostranoj snazi racionalne spoznaje i diskursa. boginje culnosti i ljubavi. U ovom sirovom Stan ju prisutne SU SVe zivotne suprotnosti. Zavri. vazduh. koja je predstavljena figurorn po la musko pola zensko . i Afrodite. gde svaki element i proces dobija sopstveni znak. beznacajnosti i bespomocnosti Kako se eliskir zagreva. tokom koje rastopljeni metali pocinju da se prespajaju u cistiju formu )> r :::r:: m en 7' 0 u psiholoskom < )> smislu. sledeca faza je albedo ili "beljenje". buduCi da su izgubili vezu sa "Edenom". Ona moze da predstavlja i ritualizovani prostor u kojem su sadrfani svi preobrazenjski procesi. ali ona ima i veliku tematsku simboliku.vodu. nekoj vrsti duhovne cvrstine. pre pada u svet suprotnosti. ovo predstavlja svitanje tokom kojeg se depresija povlaci i zivot pocinje da se vraca . FAZE RADA suocava sa osecanjem krivice. Faza nigreda ili "crnjenja" je faza u kojoj se sirovina rastapa u crnu tecnost Ovo simbolizuje rano budenje svesti. sastojci i naucr1i procesi u alhemiji imaju sopstveni znak iii simbol DESNO koje su alhemicari verovali da su glavni sastojci svih metala).na faza velikog rada naziva se rubedo ili "crvenjenje". Alhemija pretpostavlja da se ljudi nalaze u stanju haasa i nesloge. prvobitna materija koja prethodi podeli na cetiri elementa . koje rezultira filozofovim kamenom. . Toplota u posudi odgovara prirodnoj vitalnoj energiji za koju kaiu da postoji u svim stvarima. koja je ukorenjena u nacinu na koji su alhemicari gledali svet i istrazivali mogucnosti njegovog menjanja :0 )> Prima materia je sirovina alhemijskog procesa. filozofovorn kamenu. Ova pecnica simbolizuje eoveka u cijem se telu povezuju dui. Ovo je tacka velikog intenziteta u kojoj suprotnosti pocinju da se sjedinjuju u coniunctio Herrnesa. Alhemija je takode povezana sa procesorn produfavanja iivota i teinjom za besmrtnoscu stvaranjem "eliksira zivota" ili "pijaceg zlata". a analogna je izlasku sunca . ooLE Alhemijska nauka poseduje celo bogatstvo sopstvene simbolike. Termin hermafrodit je spoj imena dva bofanstva. Vatra predstavlja oplodujucu silu koja stoji iza procesa pretvaranja Vazduh iz mehova alhemicara potreban je za paljenje plamena i za sirenje procesa. a vezuje se i za arhetip ranjenog iscelitelja i za pocetak isceliteljske snage Nigredo moze da predstavlja depresiju kroz koju eovek pocinje da preispituje svoj zivot i da se z m oppositorum ili "svetom vencanju".Svi alati. Slika svetog vencanja odnosi se na obnovu ove celovite prirode spajanjem glavnih sila u narna. boga intelekta i komunikacije.

Indiji. "Jednostavno povczan" lavirint. naseg svesnog biea i nesvesnog iii kolektivnog nesvesnog. je ··Ia'.. sacinjeni vestirn potkresivanjem biljaka. i na. budenju i proccsa snevanja Clvaj stJ. se po njima hoda. sekira koju zakrivljene ostrice povezuju sa mesecom i sa korenom reci "lavirint" put predstavlja svest koja jc potrebna da prodemo kroz zivot. Stari koren "lavirintJ. bL1dL1ci da su predmeti hodocasea iii pokajanja bili izlo±eni u ladama francuskih katedrala: najpoznatiji la\·irint je konstruisan u Sartru oko l 230. godine. "rnaze" (meiz). Najjednostan1iji oblik lavirinta jeste "trokruzni" crtez. Sestolaticni cvet LI svom sredistu predsta.·odi u centar. a u sredini svake ostrice slika je cetvorokrakog krsta . on jc kreativno iii obredno rnesto koje odraiava nase osecanje neznanja GORE 0 < t/) OBLICI LAVIRINTA Lavirint je "jednosmeran": ima samo jedan put koji se s. Nju cesto dr:Zi boginja koja CLIVJ. u!az LI Ovaj klasicni italijanski crtez lavirinta primer je jednosmernog lavirinta DOLE lavirint iii ll donji SVETO PUTOVANJE U DONJI SVET Rani lavirinti su bili mape koje su pomagale prelasku duse u donji svet posle smrti . Chi lavirinti.·ilu.wija i naea. sto znaci "karnen". Druga cngleska rec za lavirint.rn put do centrJ.ri simbol predstavlja i majcinu utrobu i grobnicu.·lja rascwtano i isceliteljsko jedinstvo muske (Hrist) i zenske (i\!arija) energije.ni su razradili nstu sa krivudavim. Stari . Lavirint graficki predstavlja vezu izmedu svakodnevnog zivota i donjeg s\·eta. Pn·i primer lavirinta dezorijentise. severnoj Africi.Se s\·esti u > 0 0. a zbog toga i slepih ulica. On ima sarno jedan ulaz i jed.·irint.·ojib crkva: najstariji poznati primer datira iz IV veka i nalazi se nJ. kao sto je jedanaestokru2:ni lavirint sacinjen od \•clikih oblutaka Vizbiju. a nit koja nam pornaze da pronademo GORE Labris.. > 0 ::::J kao ncsto sto predstavlja glavne duhovne i psiholoske brige svih kultura koje ga koriste Kao simbol "prolaska".LAVIRINTI < 2 Lavirint je simbol zivota koji se tumaci na razlicite nacine svet. "Visesmerni" lavirint moze da ima vise pute\·a. l\[oze da bL1de kvadratni iii kru:lni i irna · ga u Enopi. ima ncprekidan zid i moguce je hodati drzeCi se stalno jednom rukorn za zid U XIX veku formirani su "visestruko po. spiralnim i serpentinskim obrascima. cije dve zakrivljene ostrice simbolizuju mladi i opadajL1ci mescc. iako je slozen. Gotovo svaki drevni lavirint sledi ovaj plan Pronadeni su i klasicni lavirinti sa 11 do 15 krugova... Svedska ll radeci ih kao mozaike na zidovima i podovima Kasnije je on1 nstu Ln·irinta us. Indoneziji i u Severnoj i Juinoj Americi. potice od staroengleskog ameizan sto znaci "zbLlniti" SREDNJOEVEKOVNI CRTEZI RimljJ. podu bazilike Reparatus LI Orleans. ali na kraju do.·irinti su postali uobieajeni u IX veku. Krajern Srednjcg veka razvio se novi oblik lavirinta LI bastama i palatarna Evrope. odnoseci se na nesto cnsto i na zernlji. Alzir Crkvcni la. DOLE DESNO Ova moderna slika prikazuje savremeni kosmopolitski zivot kao lavirint (a deluje i kao kola komjuterskog cipa) Labris je dvostruka sekira sa !(rita.·czani . ali arhetipski obrazac je "kritski ·iii "sedmokru:Zni Ia. imali su mnogo pogresnih skretanja i slepih Lllica. ali drugi dezorijcntise i tcra vas da se osecate potpuno izgubljeni. a crtezi su bili dovoljno veliki dJ. koje nije bilo rnogucc resiti rnetodom "ruka na zidu" w z < > N w Klasican oblik lavirinta i dezorijentacije dok prolazimo kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI. lavirinti sa ostrvima u sebi. .

smrti.wirintski plcso\·i i obrcdi prikazivali su krctanjc izmedu zi\·ota i smrti. gornji i donji.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je izmislio carobnjak Drona. U indijskom spevu l\L1hablnratc1. cl moze da prikazuje granice hopijskih teritorija Odnos izmedL1 muskog i zenskog principa predstavlja jos jednu temu. zivotna nit koja spaja dva S\'Cta. a njegov centar zensku jc1jnu cclijLI ili nutericu. Ncmack. sL1sret sa Llnutrasnjim cudovistem i njegm·o ubist\·o i re5enje lavirinta koje simbolizuje konac. a koji mu je dala Arijadna. Ova forma predstavlja putonnje kroz zivot. cc1kr<l\ ijuski Lffirint je ncizost. OPLODNJA I RODENJE ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti n1h-u.. zivOtcl i mogucnost ponovnog rodenja Ova tema je po1·ezana s puto1·anjem u majku zemljLI i LI donji s\·et. u stvari. trasiranje pL1tc1 za ncrodcno detc kroz VISESTRUKE OIMENZIJE Dodavanje trece dimenzije donosi nove nivoe slozenosti plana lavirinta. a on prcdstadja i pccat pinunskog plcmenskog sa\·etcl. koji se povezuje Scl mi tom o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om bib znnorn Minotaur Tezej. Tezej se sL1ocio s Minotaurom u centru L:n·irinta. i LI trista godina stcuom la\·irintu u Safron Vc1ldonu. plodnosti asocira na bcbu savijcnu u utrobi ili novorodence smesteno u majcinom krilu. dozivljaj dezorijentacije. koja je imala nadzemni i podzemni nivo Ona je cuvab tela dvanaest krc1ljcva i grobnice svetih krokodila u HcUJO\cru.l. i smatra se da simbolizL1je rad. a ch cl mladica JUNACJ(O PUTOVANJE Najcuwniji lavirint jc la\·irint kralja !v[inosa u Knososu na Kritu. EnglcsL1. Onj model obicno ima L1laz na vrhu i GORETezej drzi konac kojim je odrzavao vezu sa spoljnim svetom. Ovaj mit ima nekoliko simbolickih brakteristika: "prodor" u lavirint. zavetovao se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi okoncao placanje prisilnog danka kralju l\!inosu. koji sc nalazc u Arizoni. cl srednjevekovni monasi mogli su hochti crkvenim lavirintinu tokom kontemplacije . Programeri kompjuterskih igrica koriste visedimenzionalne lavirinte da bi stvorili "junacko putovanje" u kuci igraca drza\a dok je On l.i. ali ih to onda izbacuje iz carstva svakodnevnog zivota. kroz vrata groba u rnajku zcmlju Najstariji zabelc:Zcni lavirint opisao je Hero dot u V veku pre n c. pri ccmu je Lffirint bio put kroz zamrscnost gresnc ljudske prirode Simbolicno hodocascc ili pobjnicko puto\ mje kroz lavirint moglo se propisati za grcsnikc koji su bili prcsbbi ch krcnu JU snutra se cL priknuje junacko puto\ anjc LI utrobu C1kra\ijuski Livirint piedstcl\ lja C\ olucijLI klasicne formc i nalazi sc u Indiji Zasnin sc na trostrukom centru pre nego na L1obicc1jcnom krstu. Hopijski lavirinti iz XII nka. povczujuci t~1ko teme zivota.:inje. ciji je krclj OIU SU < > z Petostruki Ll\·irint sa devet krugovcl koristi se bo rnotiv na korpcrnu koje su tbli pripadnici nc1roda Pima u Arizoni. Ovaj mit prikazuje Tezeja kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje zverske aspekte sopstvene prirode kao i prirode Minotaura. javljaju se u dve forme. ulazni i izlazni put sugerisu pL1pcanu vrpcu i rodni bnal. Minosova kcer Arijadna zaljubila se u Tezeja i dala mu je klupko zlatnog konca. Teorijski je moguce neprestano dodavati dimenzije lavirintu.1 ch jc pro1udu PUTEVI SPASENJA Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc hrisccrna den clo je do promcnc simbolickog nucenja. Mit o TezejLI i Arijadni opisuje zlatnu nit izrnedu muskarca i zene U lavirintu Rad i rodenja . a sagradilo ga jc 12 egipatskih kraljcva kao spomenik scbi pokraj velikog vcstackog jezera lz jcdnog zida la\ irinta dizala se piramida. Druga forrna je okruglija i simbolizuje oca sunce. od1L1\'an je obrcd u kojem jc u sredini stc1jala dcrnjb. sa spiralom u sredini. a koji je. Ccntcu nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl smrcu ili sa cm1ovistem nego jc prcdstc1\ljao spc1senjc. koji daje zivot. omogucujuci kretanje izmeau nivoa preko mostova iii stepenista. Sa S\'CSCU dLIZC hodocasce. sin atinskog krc1lja Egeja.:in10 kru:lna forrn. ubio g~1 i natio se Arijadni prateci konac. Forrna Tapu'at sibzio u lavirint. sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje 110\'C nade.:i\ irint matericc. Zato lavirint posiaje simbol inicijacije i ponovnog roaenja juril.

a zavrsna ceremonija izvodi se da bi se njene isceliteljske moCi oslobodile u svet Pesak se cisti spolja prema centru i stavlja u urnu. simbolizujuCi prepreke s kojima se rnoramo suociti pre nego stignemo u centar. . krecuci se s ruba prema unutrasnjosti. gde se koncentricni godovi na deblu drveca. kao sto je slucaj sa koncentricnim krugovima na ovom deblu drveta DOLE kalacakra iii ·'tocak vremena". simbolizujuCi razvoj zivota iz jednog jajeta u svemir. Sirnboli se razrnatraju po redu. Budisti je smatraju mandalom.MANDALE I JANTRE Sanskritske reci "mandala" > 0 I ::J se sve vraca. koncentricni elernenti crtefa zrace iz i prema svetom prostoru u sredini. svetlost i vid posrnatraca. MANDALE U PRIRODI Mnogi obrasci nalik mandalama pojavljuju se u prirodi.. boje i simbola kao StO SU SASVIM GORE Obrasci mandala javljaju se u prirodi. Tibetanski budisti prave rnandale na srnotanirn platnirna zvanim tang-ka Ove rnandale . Ona se nosi u svecanoj litiji do oblifoje reke. sto je navelo Junga da kaze da je rec o poku5aju ocuvanja psihickog GORE TalasiCi 0 < Vl LU z < > > 0 CL N LU konternplacije. Satledz. njena uloga je zavrsena. svetim krugom iz kojeg izviru cetiri svete reke (Ind. Zatirn se mandala pravi od centra napolje. istoku i zapadu. Na cetiri strane sveta nalazi se po jedan monah koji sipa pesak iz metalne cevi zvane Mandale su sredstva meditacije u duhovnim tradicijama kao sto je budizam Ova mandala iz Tibeta koristi se kod vadzrajanskog dragulja iii tocka munje kjil-hor takode se koriste za rneditaciju. keltska i hriscanska. Kruzne mandale zvane ll kojern je srnesten koji nastanu kada se baci kamen u vodu cine jednu vrstu mandale. mnogi aspekti n jihove simbolike deluju arhetipski. kreativnost i duhovno ispunjenje koji proisticu iz nistavila.. mreskanja vode na povrsini. tako su i vizuelni efekti rnandale takvi da nista ne postoji izuzev susreta izmedu razlicitih polja i obrazaca energije Red kosrnosa se prikazuje kroz uravnotezen aranzrnan geornetrijskih oblika (prvenstveno kruga. zastitnicka i destruktivna stvorenja. a opisuju sematske slike cija je svrha da predstave i da doprinesu duhovnom iskustvu.. njena prvenstvena svrha je da dovede misao do rnesta tisine i praznine. U hinduizmu je ovaj prostor 5unja ("apsolutna praznina") i bindu ("kosmicko serne").su obicno pravougaone slike na kojirna se prikazuju Budina ucenja. Meditirajuce Bude. ravna predstava svih krugova svemira. ona je i model za tlocrt hinduskih hramova: centralni kvadrat je Brarnino mesto i sadrzi odaju koja predstavlja majcinu utrobu. sveti deo hrarna altar. i "jantra" znace "krug" i "instrument". Bramapu tra i Gang) kao cetiri paoca vecitog tocka I na nivou makrokosrnosa i na nivou rnikrokosrnosa. paukova mrefa. planine i munje uobicajene su ikone tibetanskih mandala. Iako ukorenjene u sveta predanja lstoka. Cak se i prirodne formacije u pejzazu uporeduju sa rnandalama Planina Kajlas. simbolizujuci boiansko prisustvo. Iako su simboli koji se koriste na rnandali specifkni u zavisnosti od kulture. oblaci. prostora iz kojeg se radaju sve stvari i u koji cak-pur Kada mandala bude gotova.sveciidrugiduhovni vodici na bogato obojenirn slikarna. kosmicko drvo. irna cetiri izrazite strane okrenute prema severu. Unutar spoljnog kruga iii kvadrata. a imaju razliCito ruho sirom sveta Obrasci nalik rnandalarna pojavljuju se u prirodi kao i u tako razlicitirn tradicijarna kao StO indijanska. Oni se takode pojavljuju u snovima i u spontanim zvrljanjirna i crtezima. pravi se obojenim peskorn kao sirnbolicni rituaL Pocinje ceremonijom prizivanja boginje stvaranja i posvecenja mesta . mandale kao da predstavljaju univerzalni obrazac zivota: Zemlja se vrti oko Mlecnog puta dok se celije elektrona svih zivih biea vrte oko centralnog jezgra C:ak je i ljudsko oko jedna vrsta mandale . i uporeduje se sa ogromnirn dijamantom. PESCANE MANDALE Man dale nisu uvek naslikane U tibetanskom budizmu. kao StO SU bo2:anstva iii duhovna biea. tocak zivota. jugu. oslobadajuci je iluzija trajnosti u svakodnevnom svetu da bi iskusila nadpojavnost. jedan od najvisih vrhova Himalaja. kvadrata i trougla). reda i o sirnbolici procesa individualizacije UCENJA MANDALE Bas kao sto se duga stvara sarno kada se spoje kapljice kise. Tradicionalna hinduska mandala je kvadrat koji je podeljen na manje kvadrate Kao sto predstavlja sliku SU pahulja snega iii suncokret.

Sile koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ.1 Z.n i korisccnjcm \rpc. ukljucujuc'i obrede koji okruzuju njeno pravljenje i uklanjanje.1 mor. Sive i Sakti.1\'a mantru iii rnolitnL Ponekad sc mantra ispisujc da je ··ucnsti".rnskog para. J\L1mhL:i sc pr.1 i drL1gih rnarkcr.1 S\ O\Ll potrebnu ran10tdu i harmoniju encrgija ccanost.11no na osarn povrsina: na zlatu.1djenog trouglom okrcnutim prcma gore. kao sto su rozete sa urezanim ukrasima koji ukrasavaju katedrale i crkve.1. s tclom kojc sc sip. koja sc smatra jcdnim od najmocnijih crtd:a jantrc.1j\·isc korist.rn cfa doncsc mir i h. u kombinaciji sa pravim bojama _IANTRE K. s.1. co\ ck komc jc potrebno isccljcnjc doLizi u hog. sa L1pijama na cetiri strane svcta . jantra sc koristi LI hindL1izmL1 i budizmLI U pitanju jc slozena geomctrijsb figura koja vizuclno izraz. prcdst. dok trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc linge (falusa). kvadrate i krugove. kL1kurL1za i polcn.1 ccrcmonija pocinjc LI zoru i ochij.1ko ch iscclitcljski pcsak odL1zi u okc.jll SC cncnom koja simbolizuje icnsko iii belom koja sirnbolizujc musko St\·oriec DOLE Jantre koriste apstraktne geometrijske oblike u svom planu.1 jc bL1goslO\CJ1. prcdstavljenom trouglom okrcnL1tim prcma dole.1ko ch u potpunosti budc prisL1tno LI krugu. U sL1ton.1 joni (matericom). iikaah ('mcsto n. pri C:emu je ova poslednja mandala sveta sna Prethriscanski keltski krst.1L1.1 kojc doLuc duho\i ) 1u Hatinu kroz koj.1\ .10 \ arijant.1 bi sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su cnstc konturc.po zastitnickom bozanstn1 Samo ovi materijali.1 unutrasnjost Konccntricni kruc>ovi prcdstavljaju duhovno sircnjc i kosmicko jcdinstvo.1ju bi ti prccizni da bi sc st\orilo mcsto harmonijc l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb.rntristickom obredu. a z.1stoji od jcdnog kvadrata.1li se 11. koncentricnih krugova i devet trouglova koji se medusobno prcsecaju Spoljni hadrat funkcionise kao gradski zid. simbolicni su ME8UKULTURNE VARIJACIJE Kameni krugovi.c geomctrijski simboli LI rnisticnorn prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i intcrakcije kosmickih sila . pogrebne humke i lavirimi. bakru. iii polnu igru boz. s z > > CJ "' z Sri-jantra moic da sc gravira s.1nchlc zyanoj dircktnom kontaktu s njcgovim tclom ch bi otcr.1 ec proci korisni dL1ho\ i bcb sc pozon1 tokom obrcda Ch. Hrisc'anska tradicija ima sopstvenu verziju obrazovanja mandala. kao sto jc bdcnje i citanjc molitve 1ud njom Sri-jantra.1zlji\O sip.1nu.1lc bolcst tako ch p.1ji figura du ho\ . postavljan je iznad kruga koji je simbolizovao zemlju.111dalc.LEVO Ovde tibetanski monasi prave pescanu mandalu Svi aspekti mandale.1 iii mlc\cnih Lltic. kristalu.irmoniju ccloj plancti N.wlj. isp1«1zni. jcr poloz.1tnr. srcbru.1 pcscanoj slici u obliku m.1 m.111 i scda LI sredinLI nun chic sa prilibma du ho\ .1 u prcko ritualnih (inova.1 t.Hinc LI nunchlLI Zatim sc pcsak ritmlno L1kLrnja brczi. lscclitclj iii iscclitcljb inodi ccrcmoniju 11. > On prcdst. . s\ctoj lozi koj.1ho Indijanci takodc koristc slikc kod iscclitcljskih ritu. obicno trouglove. kao sto je slucaj i sa indijanskim isceliteljskim tockom i hvatacem snova. koji simbolizuje C:etiri godisnja doba i C:etiri strane sveta.1ju ugljcn i mlc\ cni L1mcn d. kozi (L1kljucujuci papir) i na specijalnom kamcnu zvanom ··visnu ·. Ona sc s.1 fizicki sn:t i stiti i z.1tim sc p. t. svi se uporeouju s mandalama. koristi sc u hinduskom t. kosti.1 sc LI hog.

Mcdutim. pojacavajuci tako sarnosvest 10 000 PROROCANSKA SREDSTVA Proricanje koristi slucaj da bi otvorilo vrata duhu da se izrazi preko simbolickih obrazaca.to bi podrazumevalo da je zivot gotov program nego se najbolje razume kao nesto fluidno. vatra i jezero Trigrami su nekada ukra5avali odecu svetovnih i duhornih voda. pri cernu su jin i najcuvenije prorociste staroga sveta. u grckim Delfona. raspored tri linije koje su cele iii isprekidane Cela linija predstavlja energiju janga. lz psiholoske perspektive. s nazivirna kao sto SU '"kreativan".zanja su nacin odrfavanja veze sa nevidenirn uticajima koji su van dosega obicnog sveta. Moguee je osam razlicitih rasporeda.· l . prorocanstva i predska. zernlja. kod svih promena postoje obrasci. To moze biti bilo sta. "smanjenje". trigrami cine 64 heksagrama I cinga. koja te:li ka tome da odbaci ili previdi znacenje informacija koje dolaze slucajem. " ··receptivan". kostiju ili stapova. a isprekidana energiju jina. ··porodica··. Ona se dalje produbljuju '"izrnenom redova··. ona rnogu da se sagledavaju kao nacin prodora nesvesnog Nad ulazom LI LI ICING Paradoksalno je da je jedina izvesnost u zivotu promena. "Upoznaj sebe·· Proricanje nije metod predskazivanja buducnosti . jer proroeanstva nece shvatiti racionalna misao. od kojih se izvode turnacenja ljudskih situacija. tako da su 5amani stare Kine oovorili o jang dva suprostavljena principa koja su temelj celog stvaranja. uklesan je natpis. planina. dva kamena koji su se bacali za proricanje sudbine i ispunjavanje zelje. URIM I TUMIN Tradicionalno. voda. kao proces Gone Tarot i kristalna kugla su dva metoda koji se jos koriste kod predskazanja oesNo U srednjevekovnom ilustrovanom rukopisu klasicni grcki astronomi posmatraju zvezde sa Svete Gore (Atosa) Oni su verovali dace im citanje ovih obrazaca pomoci da predskazu buduce dogaaaje parove. a mogu se koristiti kao amajlije Spojeni LI " ornj prcdvidljirnsti kada bi bili zamoljeni da daju savete u vezi sa nastupajucim dogadajima. a trigrami simbolizuju osam faza u ciklusu razyoja i propadanja. iii plirne i oseke. sto povecava moguci broj permutacija na preko koji ukljucuje tekuci dijalog sa duhovnom ili mitskom dimenzijom Preko ovab·og odnosa moguce je citati izvesne znakove koji bi inace ostali skriveni. vetar / drvo. od nasumicnih 5ara listova eaja. sto se ocituje u svim oblastima zivota Svaki ima naziv uzet iz prirode: nebo. Najpre dublje s\ojeve rnozda je odgonir na pitanje pogadan iz obrazaca na zivotinjskim kostima iii na oklopu kornjace Ovo se razvilo u Icing iii u "knjigu promena·'. formacija zvezda i komunikacija planeta i zivotinja. . koja je postala mnogo vise od prorocanskog sredstva: sirnbolizovala je funkcionisanje celoo svernira Osnov I Cinga je trigram. do prefinjenih simbo\ickih Sistema kao StO SU tarot iii I cing Za citanje ovih obrazaca i izvlacenje znacenja potreban je intuitivni skok vere. grom. visoki svestenik starih Hebreja nosio je na grudima plocicu sa draguljima koja je sadrzavala urim ("sjajni") i tumin ("savrseni").PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA Govoreci sirnbolickim jezikom.

1kom i lo\'Ci se obavezno Hacaju kuci . lndije.lllijirn pricam. Rirnska drzava se uvek obracala predskazivacu pre donosenja neke va:Zne odluke. kao i narocite pticje nste . KLEDONSKA TRADICIJA Prorocanstva mogu da deluju na vise nacina. . Poznate kao kledoni..be5c se smestil. oko 800 g pre n. se (esto .uali ncpoznati ljudi. ponasanje. obrJ.10 prorocanstvo.ui za drvetom koje cc ih rnditi U 11. jer je ispravno tumacenje poruke bilo jednako vazno kao i same reci TA.acio turnacenje proroeanskih poruka ptica. koje SU 0 0 < > > > z > memorativa (slikovni sisterni pamcenja) postala je vezana za rnagijske talsimane ili arnajlije za prizi\·anje narocite sile . daje detaljna uputstva za tumacenje znacenja graktanja vrana Predskazanje. prvosvestenica. Persije i mnogih drugih kraje\·a pokazuju da je n.1 Za komade dn·eta koji su uzimani sa hrasta govorilo se da imaju istu prorocansku moC. ljubavnici. sto je bio povoljan znak od bogova Tajvanski Bununi oslanjaju se na cnkutanje ptica i nacin njihovog !eta kao na znarnenje u vezi sa lo\·om: cnkutanje sleva smatra se losirn zn.l su hodoeasnici puto\ . obeseni eovek i svet Male tajne se dalje dele na cetiri garniture. obicno su nesvesno og hrast. ali se gavran nije nikada vratio. a koje bi rnogle da PREDSKAZANJE Danas se termin "predskazanje .1 o Dodoni. bili . iako su ga srednjevekovni crkveni ljudi optuzi\·ali kao "davolsku slikovnicu·· Tarot je spil karata ilustro\·anih veoma simbolicnirn slikama. Na primer. ne zahteva organizo\·an sistem znakova U pocetku jc verovatno zavisilo na bliskom odnosu izmedu ptic. uspch oYog mctoda zavisi jednako od ot\orenosti primaoca prem. ars smatralc ljudskirn glasnicima Prcdskazanje je jedan od najstJ. dok je prema predanju mesto za astecki grad Tenoctitlan bilo izabrano kada je na kaktusu viden orao sa zrnijom u ustima. prerna Ilijadi. neopr.1vali n. tibetanski tekst iz IX veka. Gavran se takoae pojavljuje u pricama o potopu kod algonkinskih lndijanaca U Skandinaviji se smatra da su gavranovi duhovi ubijenih ljudi.1li u potr. a sirnbolizuju ih karte kao StO SU Jed no od najpostO\ anijih proroeanstn u antickorn s\·etu bio je hrast koji je rastao u Dodoni na SC\ bmfala. ove simbolicne fragmente govora koji kao da su odgovarali na pitanje ili davali savet. ali takode izgleda verovatno da je cinio deo sistema pamcenja Tokom renesanse. dcca iii proLunici K. grup. prorocanstva jc dav.1 tumaca z\·anih seloi .:iii u HomerO\ o doba. ali se on u XIV veku koristio za igru i proricanjc sudbine u ltaliji.1 i ljudi.njihovo pe\·anje. pri cernu su ljudi ulazili u misticno iskustvo pticje s\·esti .. . dok prema jednom kineskom predanju dusa sunca poprima formu vrane iii gavrana 22 karte velikih tajni i na 56 karata malih tajni To je razlog sto se tarot ponekad naziva Knjigorn tajnL Velike tajne bave se arhetipskim temarna koje odraiavaju prekretnice u zivotu. u pocetku je on zn. pehari (voda i emocije) i pentagrarni (zemaljski i materijalni resursi) eroz.oesNo Publika pomno slusa prorocanstvo.1 kod O\ uticu na slu5aoca smatrale su se prorocanskim porukarna.1 zemlji. Francuskoj i Nemackoj. sablje (vazduh i ideje).scc !eta. ali moze da donese i dobre vesti U Knjizi postanja Noje ga je poslao da odredi velicinu potopa.1st. odnosi na sve oblike proricanja Medutim. Tarot se deli na dva dela: na izgo\ .1 poruci i od sposobnosti da je rnume k. Mozda je on predstaYljao nacin skrivanja duhon1ih ucenja koja su se suprotstavljala preovladujucirn crkvenirn doktrinama.rijih oblika proricanja Opisi iz Kine.. pa cak i jaja.lllih nogu i sp. pri C:cmu je proricanje intcraktivan proces DODONSl'-1 HRAST GAVRAN Cesto predskazujuci smrt.koji su. gavran se obicno posmtra kao ptica koja donosi zao glas.1padu Grckt:: \'ekovinl. Kakadhrita. medutirn.ljr.uod pomno pratio ptice u prorocanske snhe . U klasicnom svetu.nje. reci koje se cuju nasurnice ili \·an konteksta.e.10 sarn hr.ROT Tacno poreklo i snha tarota nisu poznati. koje se odnose na cetiri elernenta kao i na svakodnevne brige: carobni stapiCi (vatra i ambicija).10 sto jc slueaj sa svim drugim prorocanst\·ima. kretJ.

odsecanjc gla1·e neprijatelju srnatra sc ponizenjem pojedinca.1trali kao jin i jang. .1 s.1dicijama telo se pos111. ljubavi i poniznosti Frizurc SU cesto oznacitclji drustvenih iii religijskih razlika..:idosti i nevinosti.:izuCi S\'akorn coveku da shvati S\ oju bozansku svrhu i jedinst\·cne mogucnosti Druge tradicije s.:i kosa sirnbo]izcn·aie SU .:i.:i bila jcdnaka kastrir. a diH1c frizure i Ljudsko telo je bogat izvor simbolickih znacenja. GORE kalske z. koji je posrednik izmcdu raja i zemlje.inezi su telo posm. Hinduska boginja Durg. kao StO je sJueaj LI Jencja.1k dobrog kar.1 cesto se prikazuje kako drzi sopstvenu odsecenu glavu dok u hriscanskoj ikonografiji ima mnogo primcrJ.:ivarsku tradiciju.rnju i mogl.1turnoj forrni.\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA. 1'. > LJUDSKO TELO G L :\ \!:\ Gotovo s\·ud.1tra kao ·· twarn dusc·.:iju telo kao neprijatelja kojeg treba savladati. SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(.1frickim plcmcnskim kulturam. ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.12i\·ati 11.:igledav. pom. U nckim tr.1du z. perjanicc sluze da 1uglase on1 osobinu GLn-.1ktera.\[noge stare tradicije saglcdavalc su ljudsko tclo kao rnikrokosmos ( doslorno ··mali s\·et 1 koji sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u minij.:i kod zena nekad je bila simbol rnl. ZIVOTNI IZRUG 154 NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO. Simboli \las ti kao sto jc kruna nose se na gLn-i.1jednicc Sika pustaju kosu i br.rnjc iii pokornost: monasi i mon.1 zrtvov.1 glan rno±c takodc uk. mudrosti i vodstv. nasuprot tome.1..rn. U rnnogim tradicijam.n-isnosti Duga rasplete1u kos. instrumcntom razurna i duhovnih i drust\ cnih sposobnosti koje izdizu ljude iznad zirntinja .11u glav. kao skladiste niskih nagona i strasti koji prete da s\·edu ljudski rod na ni\·o zivotinjskog swta.rnu U hriscanskoj umctnosti iskupljena i posveeena Marija Magdalena eesto se prikazujc s.1 gla\ a se snutra centrom uecnj. za cuperak na nhu glave se veruje da pokriva mesto nJ kojern bofanski duh ulazi u tclo prilikom rodenja i izlazi prilikorn smrti: on se po\·ezuje Glava se povezuje sa ljudskim sposobnostima razmisljanja Ona maze takooe da se koristi za opis odgovornog eoveka GORE Pored sirnbolikc tela kao celine. Obrijan. kao sto jc slucaj sa rastafarijanskim plctenicama iii dugirn loknama hasidskih KOSA Kosa cesto predstavlja rnuskost i snagu.1 CJlc i druge keltske narodc duga kos. Zenska figura moze predstavljati razlicite aspekte zene. a keltski kult gla1·c kao swtinje ilustruju brojni mito\·i .1hinje sisaju kosu kada stupaju LI mo1uski zirnt.--. Z... RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK z 0 ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO. kao sto je plodnost i zenska seksual nost.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L..1 jc lisiti Co\cka jarne sluzbe.:i m. U hinduskoj i budistickoj tradiciji. raspletenom kosom kao simbolorn svoje ne\·inosti.rnjc glan~ oznaca1 a pokornost nckom viscm bicu U mnogim .n-i U Kini jc obrij.. svetaca koji nose sopstvenu glavu. sto znaci da snag. sto znaci kao simbol sanscne ran10te:Ze i celcn itosti.. kurtiz. prakticno s\·aki pojedinacni deo ima sopstvene simbolicke asocijacije starozavetnoj prici o Samsonu koji je izgubio snagu kada mu je Dalila odrezala kosu..1ginj.1 veoma dugorn.1 je bib simbol kraljcvskc vlasti iii simbol slobodc i ncz.:i.1 duha pobeduje smrt Lllhtu ZCl1U iii. USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT.:i je svctinja z.1to sto vcruju da su one simbol Bozijc ljub. LJUBAV I SRODSTVO.1 izduzena glava jc zn. J pletenicc iii m·ez. Pripadnici .

1 usta demona.:i bi otcrali zle duhovc Na Tibetu. sto je zna(i]o da iii lazi Jezik i zubi irnaju sopst\·enu simboliku Na africkirn skulpturama. Dlake na telu se povezuju sa muskoscu iii zivotinjskim stremljenjima: u hriscanskoj urnetnosti one se koriste kao simbol davola irnalo je isceliteljsku i zastitinicku funkciju. Jedan od masonskih sirnbol. pri cemu dcsno oko odgovara aktivnom i buducem (suncu) a levo pasivnom i proslom (mesecu) Da bi ujedinile percepciju. ali se isto tako povczujc sa surovoscu: talasasti jezici su crtani na starim kineskim grobovima d.1ra. ukljucujuci hindusku.i. simbolizuje govor. oci se identifikuju sa suncem i mesecom. slepilo moze takode da se poveze sa mudroscu i duhovnim darovima U nekirn tradicijarna. I hinduski bog Siva i Buda prikazuju se sa trecim okorn. U starom Egiptu. simbolika oka se po\·ezuje sa percepcijom i vidom. sredstvorn percepcije koja je kod meditacije usmerena prema unutra U staroj Grckoj simbol oka je irnao magijska svojstva. raspletenom kosom kao simbolom svoje nevinosti i aluzijom na vreme kada je prala lsusove noge pitanju opake reci da ih vode. u antickom dobu ono je bilo simbol centra i cesto se smatralo mestom na kojem se nalazi du5a U Kini se takode smatralo da se srce nalazi USTA Kao organ gcwora i disanja.1gu duha i inspiraciju duse. i bilo je izvor inteligencije.. Fraza '"sirom otnirene oci . pozadini OCI Kao sto se i ocekuje. Medutim. zubi se cesto uporeduju sa biserima. uzviseno stanje s\·esti i sposobnost rezonovanja i komuniciranja. a oci naslikane na pramcima ratnih brodova imaJe SU f!10C americke ncwc. shodno tome.1ju sn. usta su takode povezana sa destrukcijom. taoisticku i sintovsku. zubi mogu da ukazuju na zastrasujucu snagu zveri da pojede. Jezik se ponekad uporeduje sa plamenom. ali rnogu i da se poveiu sa snagom i mudroscu U persijskoj i evropskoj ljubavnoj poeziji. Srce sc takode povezuje sa moralnom hrabroscu i istinom. znaci st. je jedno otvorcno oko (simbol bo±anskog znanja) smesteno unutar trougla slika SRCE Na Zapadu se srce povezujc s romanticnom ljubavlju od Srednjeg veka. kao sto je slucaj sa ustima cudovista: u hriscanskoj ikonografiji ulaz u pakao su zub.. Preko veze s jelom. Srednjevekon1i umetnici su prikazinli male demone kako izlecu iz usta neke osobe.rnje budnosti tamo gde je sen iii duh. provokativan sa svetim narodom. neke kulture veruju u postojanje '"treceg oka'" koje se nalazi na sredini cela.rnice od jednog dol. u carstva duse i duha.LEVO Otvoreno oko u trouglu je masonski simbol Ono simbolizuje duhovnu svest. nego i istine koja se pojavljuje nJ. sa sposobnoscu da se vidi dalje od cisto fizickog sveta. ooLE Marija Magdalena se cesto prikazuje sa dugom. Horovo oko . au hriseanskoj tradiciji jezici ognja sirnbolizuju Sveti duh Jezik SU U c 0 0 0 (ali i zastitnicki) gest GORE Srce nije samo simbol ljubavi. dok je u manrskoj kulturi to prkosan. usta oliea\·.it. plazenje jczika se smatra prijateljskim pozdravom. slepilo se cesto koristi kao rnetafora za nesposobnost sagledavanja duhon1e i moraine istine . Medutim.

1\·[juju LI Mnoge kulture smatraju kn svetom zato sto ona olicava dusu: u zapadnoafrickoj rndu nugiji sveti kipm·i se mazu pilceom krdju da bi ozi\·eli.111. a "rukopolaganjc" sc koristi u crkYJ. a japanski ratnici iz XIV te[a s. a on je irnao nugijska svosjt\·a za l(elte: druid Mog Ruit mogao jc cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u L1rnen. s. pup.1 ziH1tom prcko SC pupl:.1ko aktivirali .1kc SC CCStO poj. cilindricnog L1rncn. U z.1ka je simbol J.1 zidu.1jbliskije povczan sa zcmljorn Ono se povezuje i sa st.1h i kn· se powzuju sa zi\ otnorn silom i bozanskom snagorn Indijanci koristc dah da prcnesu snagu izrnedu ljudi. bog rat.lf LI i deo uni\·erz.1 iz kojcg jc 1ust.1 slicnu pr.1 se obicno prikazujc s.1k CCStO koristi k.1mclfovo rodno mcsto bo ·pup.1bilnoscu i sa pokrctorn Bose noge tradicionalno ukazuju na poniznost. . zcmlje i donjcg S\ pccinskoj umctnosti austrJ. sto simbolizujc njegm u sposobnost da zg.10 pupc.1lni simbol koji sc odnosi na plodnost.k i potpis U hinduizmu i budizmu s.1 Z\ czcb.10 simbol ccntrJ.ktin1c bohnskc moci Otisci s.1linu.1lnc Indiji otisci s. lsus je pokazao svoju poniznost i ukazao na to da je on pre sluga ljudskog roda nego njegov LEVO Kada jc Hrist prao stopala srnjih ui:cnika.1lno pra\·c oko pupka dc\'Cijcice u pubertctu i znak za[osti . zivota i stvaranja DOLE \CZU SAKE I STOPALA Tradicionalno.1k s\ct.lllC Hpcc.uedenja._ 0 kao sluga.1 sc\crnj.1ca ponckad sc pominjc k.1j.1ka jc dusc.1p. . iako se ona povezivala i sa (_h sc Htc.1 CU\.HJ.1.1 velikim stop. oko kojc nebcsa kao u sinto religiji izraz za krv (ci) je tabu. oziljci se ritu.1li nogc sirornasnih da bi pokazali woju poniznost U Republici Benin.1 umakali su prste u kn· da overe ugm·or Hriseani ritualno pi ju Hriston1 kn· u obliku vina prilikom pricesea J\!cdutim.wbljcnim Hhom koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu tri S\ct. a bile SU eta) Z\czd.lijskih urodcnib.Cinom pranja stopala svog ucenika Petra. pupak sc posnHtr. koristio je onj cin da simbolicki pokazc s\oju ulogu z . gcst koji su kasnije oponasali cnglcski kraljc\·i koji su pr.njc i\[uslim.1.1ka 11.rni opisuju i\[uh. PU PAK Osim sto jc \izuclni podsetnik n.1.1 SJ. prcdstadjajuci umctnikcn duhon1i otisJ. dok ni Jevrejima ni muslimanima nije dozvoljcno da jedu meso koje inu bilo kakav ostatak kn i Jevreji smatraju menstrualnu krv kao necistu.1zi neprijatclje > DAH I KRV I d.rnskoj ikonografiji saka predstay[ja Boziji blagoslcn· i in ten enciju.1rh. au stuoj Crckoj Delfi su bili mes to S\ etog omfalosa iii · pupc. z.1ksu su sprorndili Skandinavci koji su mazali s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom krdju da bi ih t.1tinH iii drugim prcdmctinu znace zastitu u \·ek.1lo st\ .fa i obrelfa z. S\ct.ma kod iscclitcljskih obre(.1 (r. Stopalo jc deo tcla koji jc n. u nekim tradicijama krv takode ima moc da otruje hrisc.rnog brncn.1 kao prc(_facki matrij.1 Simbolika pupka povezana je sa centrom sveta. Krv se koristila da bi zapecatila zakletve. n.1dnoj Africi.

prozdrljivi aspekt boginje. prgavim i osvetoljubivim). suptilna cnergija ulazi u telo i napusta ga preko cakri iii encrgctskih ccntara.10 simbolom nji ho\·e pohotljive · prirodc U kabalistickoj misli falus je bio odgo. povezuju se sa simbolikom majcine utrobc.in1e C:.rni s.i i ncba. kao sto je bi!o st.·oran za odrza\anje ravnotezc.i strah od predaje instinktima Falus je simbol muskosti. boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena.lllO jc po grckoj rcci de/fas. ukljucujuci i ljudsko telo. moci stvaranja ENERCETSI. predstadjena kao plitki bJsen u obliku vuh·e i grafickim simbolom trougla. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim. pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se sa elementima i bojom. kukavica) Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu 0 c POLNI ORGAN! Polni i rcproduktin1i organi muskaraca i ±ena nose duboku simboliku.inu kao izvor zivot. muskog i zenskog princip.1tiri su prikaziv.i U hinduizmu se po\ ezujc sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc gJ linga.nnim nazivima (kao sto je Ci LI Kini ili prana u lndiji).ustva Gl. koji su \Tata izmedu fizickog i nem. Bogcn·i plodnosti kao sto jc rirnski Prijap ccsto se prikazuju sa falusom pod crckcijorn. Sluz se povezivala s vodom i sa zelenom bojom. kao sto jc slueaj SJ prirodnim karakteristikama u pejzazu poput pccina J\[atcrica SC cesto povezuje SJ boginjom mJjkom: Delfi u staroj Grckoj.1tima koja vode do skrivenog bl.na sa plodnoscu. Posude pretvar.iterijalnog c.1ljenje i kazan.n·notdenoscu tclcsnog cncrgctskog polja U hinduistickoj i budistickoj misli. ovim aspektom. a s. kao sto su lonac za t. spor.:n·an kamcn koji se obicno prikazuje spojcn s•1 joni. njen temperament bio je flegmatik (dosadan. Bambarc iz Malija o njoj govore kao o "divnoj velikoj rnajci· i srnatraju je H.i L1lusni prcdmcti su sLwljcni u st. naZ\".l\"abcku silu koj.1 ili umeks.1kre su porcdane duz centralnog meridijana koji idc od baze kiC:rnc do terncna gla\·e Hinduski linga kamenovi prikazuju se kako se gnezde u okruglim joni udubljenjima. a njen elemem je bio vazduh Zuc se s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim. Unga i joni simbolizuju muski i zenski reproduktivni organ i muski i zenski princip ooLE k.CETIRI TEMPERAMENTA Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri temperamema.i japanski bog braka se prikazujc u obliku falusa. sto znaci ''materica Vuh·a se takodc obicno povezuje sa boginjama majkama.1 uran10tdujuci agcns cija jc uloga ch odrz.rnstvcnim skrivenim silama.iga i znanja Vuh·a simbolizuje mrak. mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike rnajke zemlje. zirntna sila protice mrezom energctskih putcva poznatih kao mcridijani (Kina) iii nadi (lndija) Ezotcrijski i isceliteljski sistemi.inja. ljubomornc..O TELO J\!noge tradicije \·eruju u zi\·otod. Poznata po r.:. .1 ogromnom erekcijom i cmocionalnu potistcnost sa ncur. aktivnog principa.uom Egiptu. S\'Ct U hinduizrnu nju simbolizujc joni. lenj i prozdrljiv Temperament). preko ukruci\·anj. Crna Z:uc je bi la melanholii':na (depresivan.1foj Kini. prijatnim p!odnOSCL!. refleksologija i akupunktura su zasnovani na O\'om sistemu i povezuju fizicku . Osim sto jc pO\"CZJ.1\"J. ne zeli da pusti decu ili zenu ljubavnicu Pojam zubate ngine (vagina dentata) moze Se povezati SJ. uspr.i\·anja u prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc. njen element je bila zemlja. on prcdstadi. posesivne majke kojJ. On se slavi u rnnogim kultur.1 i matcrijc. 0 i kanab zin1tnc silc. kao StO SU joga. matcrica se povezuje sa zastitom i taj. simbolizujuci jedinstvo duh.1 protice kroz s\·e zi\ e st\·ari. LI i plemenitim).da kada jednom ude u telo zene neee vise moci da izade . a moze takode da predstavlja kastracionu uznemirenost muskarca . mor.

Cesto se smatra da bogovi i duhovi imaju veliki uticaj za vreme porodaja. verovatno zato StO predstav]ja snaznu \'CZU sa svetom duhova. ali moze se snutrati i krajcm prethodnog zivota iii puto\·anja duse i krajcm trudnoCe. ali u africkoj i indijanskoj kulturi ganan je koristan vodic rnrtvih na putovanju.J prirodi uzimaju se kao znamenje rodenja i smrti. smatra se da mogu da namirisu smrt pre nego sto se desi. nepred\·idivi i uzbudljivi.i odlazi u sveto mesto za porodaj. stvarajuci "Davidovu zvezdu" SASVIM GORE Leptir koji leti nocu bio je simbol smrti kod Kelta venua. a u rnnogim kulturama postporodajna krv srnatra se jakom i necistorn. raj iii u sledecu inkarnaciju Oba dogadaja poseduju tajanstvenu lepotu. GORE Rasireno je verovanje da zavijanje psa iii vuka nagovestava dolazak smrti neobicni nebeski znaci cesto su se tumacili kao ukazi\·anje na dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti U stara vremena.·-·----- RoDENJE 1 SMRT I rodenje i smrt donose strah i radost u svim kulturarna. a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti. Nju pere i tajno zakopava muz da se ne bi razbolela majka ili beba . Tradicionalno. negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica Mnoge kulture smatraju porodaj mocnom i prirodnom inicijacijom i daju veliki znacaj raznirn fazama i za rnajku i za dete. ulivaju strahopostovanje i izvori su nadahnuca i sujeverja za ogrornnu oblast simbolike koja formira religiju. Samoanci su verovali da ce umreti ako ulwate leptira Kelti PREDSKAZIVANJE RODENJA I SMRTI Veliki deo sirnbolike koncentrise se oko rodenja i smrti. duh i individualnost. kulturu i nauku. Smrt je kraj. Mnogi znakovi i simboli i. ali babice stite i pomazu majku i dete U Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci "ona moze sve'. rnajka se odvaja od drustva ostavljajuci iza sebe uobicajene . Mozda zato sto je simbol preobrazenja. a pripadnici plernena Hmong u jugoistoC:noj Aziji smatraju je "ko5uljom" . au hriscanskoj umetnosti caurica je simbol smrti. babice su imale slican status samanima i svestenicima. pa su zato znamenje zle kobi. simbolizujuci zivot. Psi se takode pojavljuju u 5amanskorn ucenju kao i:uvari i vodici u donji svet POSTELJICA Posteljica se postuje u mnogim delovima sveta. podvrgavajuci se obredirna prociscenja Trudovi rnnogo podsecaju na pocetnu fazu inicijacije kod koje se i:esto javlja veliki bol i rnisterioznost. tako je Hristovo rodenje predvideno po ovom osnovu. sto znaci i "zemlja"" Ajrnari i Kvece u Boliviji smatraju da posteljica irna duh . U Evropi se smatralo da leptir mrtvacka glava predskazuje smrt zbog crtefa lobanje na ledirna. narocito gavrane. Stari Rimljani su rnrzeli sove zato sto su ih smatrali \'esnicirna smrti Za mnoge ptice lesinarke. Zavijanje psa ili nailazak na avetinjski crnog psa moze da nagovesti srnrt. SIMBOLIKA RADANJA BA BICA Tradicionalno. Keltske kulture su ponekad skrivale radanje od natprirodnih stvorenja koja su inace mogla da naprave neku pakost su verovali da nailazak na leptira koji leti u noci znaci smrt.1 neke i pocetak znacajnog novog putovanja u donji svet. Pripadnici plemena Ibo u Nigeriji i Gani prireduju pravu sahranu za posteljicu zato sto srnatraju da je ona mrtvo blizance novorodenceta. verovatno kada se Jupiter (poznat kod Jevreja kao "kraljeva zvezda") spojio sa Saturn om. buduCi da s\·ako od njih predstavlja pocetak i kraj Roderljc~ je poi:etak zivota. ali je z. a jedna stara engleska narodna pesma povezuje pojavu snaka sa rodenjern: tri svrake za devojcicu i cetiri za decaka . Anglosaksonci su se za vreme radanja molili boginji Freji. Astrologija predvida verO\·atno neme rodenja i srnrti. leptir se razlicito uzima kao predskazanje jednog iii drugog Na Orknijevskim ostrvima duga predskazuje rodenje. Proces radanja odrafava proces inicijacije . Ona se cesto zakopava na teritoriji predaka da bi obezbedila svetu vezu izmedu deteta i zemlje: Mavari nazivaju posteljicu 0\'i dogadaji toliko tajanstveni.nastanak nO\'e Hezde bio je znak za rodenje novog kralja. U modernom drustvu babica mozda nema vise takav status.prvom odecom deteta Oni je sahranjuju u uverenju da ce se posle smrti du5a vratiti da nade svoju odecu. mozda zato StO SU uloge .

1kitom.ll1L1 n.1(.1dc11. da sc 11.111jc i uspcnjc 5. zlatogL11 i ccmprcs Lide smrti iii b. pro11.1skrscnjc Hrist.1 iz1cstan 11acin n.1 biL1 jc ur.1 narodc sirom Eq·opc.1 od pre 80 hilj.1juci smrt i \ .1 od bilj.1 L1brcdc rodcnj.1jcd11ic.1.1dgrobni bmcn.rn u grob [ndiji gdc S\ CStclliCi j(1s p1.1 i odstr. Tcsik-T.llirzc simbolc smrti.1ju i-.1cima koji su nosili m.1 putcn .l!lju L1 st.1 jc simboliz0\·.1 proccs prol:iscc11j.1/11.rnjc 1u drngi s1 ct.1 .1zlikuju u z.111 prckL1 dojcnj.rnj.1to jc ch pr. .11 lj.\t. trozupccm m.1L1tom i 11.1 z. \!rtncki sanduk jc obojcni t. simbc1lizujc drugo rndcnjc prcdst.1lisman kojim sc mole duho1 i Lh pomognu pokojniku n. Lw sto su cr1 otocni m.rnj.\ll LI simbolc smrti spalhju IL1b.1d.1 t1. .1 jc gozba i pcpco jc st.1ks.1 i L'd kL1mbin.1ju smrti Pozn. smrt sc l' umctnosti n.1ktikuju slic. s.rnjc dusc GORE od Crna skeletna prilika Smrti bila je cesta srednjevekovna slika tcL1.ck simbolicno \ .1 m11ogL1 simboL1 od kL1jih jc \ CCill. simbolizuje Boziju milost i ponovno rooenje GORE LEVO ooLE Nadgrobna ploca.1 s.1\ lj.1 u sni1.1ustr. krstenje Hrisra koje je obavio Jovan Krstitelj. U drugc Lw simbolc1m kni L .to1 rcmcno 11.1dicij.11 lj.irzc simboliwju puto\ . S11utr.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc ukljul:iti pl1tpu1w ur.1skc umrlog prctL1 De\ ct chn.1skrsc11ju N.1 u mlckc1 Sto jc z.1b nuk.1 z.1 pc1 a pcsmc 0 H R E D I S .1 su tcLi koj.1 godiru.du i sL1\ cs kojinu ljudi pristup.1 sc Lh sc Prvo krstenje.1j.1j prcobrazcnj. oplcrncnji1.111u i Dccijc pccinc u Fr.1 i ol:isccnjc od grclu S111.1Li prncisccnjc.1zumcYa razlh.1hrcrnjc1u s.1 iii grob iii 11.1 i \Cro1.1 do kr.1li litiju do groba iii lorn.rnj.1scn.1 do br.10 njcno uspcnjc.1 pl1ncbd j. Rimski pogrcbi su podrazumc1·.l!ljcnjc fizickog bic.1j ob red !Llst.111j.1cijc str.rnjc dctct.0 0 z D R l' C 0 R 0 D E NJ E \ od.1 sh1 .1tr.1 k.ire indo-ir.1zlikuju sc L'd br.1.1\ isnosti od kulturnih st.1 mcrcnjc zin1t11og 1 cb.1 1 cr(l\ .om.1 sc odnosi n.1ko -.1br.111ju.1j.1 prccim.1 irsk.-\ H R .1 bo dog.1tSt\ .rnim s.rnjc dctct.1 jc zrul:iLi oslobad.1 i od kr.1Sll(l\. Hrisc. narol:ito kL1d surih Egipc.11 lj.111gro\ koji prcdst.c simbolib nadc i str.111idarsb pcci11.1 Lhtir.1 l' sustini.1s u lr.-\ N E kRL\L-\CIJ E Pogrcbni obrcdi sc \Com.1 u k(1ji11u jc popularno uccnjc o tclcsnom 1 .1tst1 .1 u lr.111iL1 jc 01 u pr.1l:cm iii lukom i strcL111u.1 er\ cnim okcrom zcmljc Pogrcbni obrcdi .1101.1d.1j.1 koji podr.111.rn ob1·cd Sur.rnskc narndc i z.1 su s.1 s.1 b!iskim rod.1tL1lieb crh .1lijskih urodcnib slozcni su i r.1to1n kL1ji koristi z.1h. .\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I Sm rt im.1ku.1 kuci Poslc smrti z.1 poncL1d i s.1 kasnijc d.1 jc u drnst1 im.1 mrt1 o tclo iii plinu koj. krcnucij.1ksu 11-2 godinc S I .111.1 kojc s.1 iii L'clr.1 uobicajcn.1 1111wgo r.1L1ziStinu Lw Sto su S.1L1n. .111jc dusc dok jc dim simbolizo1 .1!11.111cuskoj.1jccsci pribz srnrti jc u L1bliku groznog kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s kL1-. Grozni kosac i pescani sat simbolizuju negativno smrti duho1110 biec pomno sp.1 pcsc.1 sc Lh jc o\ .l LIZllCllliruju(.rnju ch jc njcgo1 duh formir.1 na Lhljc.rnu 1 atr.1j. od bronzanog dob.l i.1slL1g u pos\ cecnu \Odu.1 ccsto su ukr.1cc.1 jc odu'.

narocito u obliku kise u delovima Afrike i i\ustralije. U !star Mit o Tamuzu odnosi se na putovanje boginje u donji s\·et da u njemu potr. zemlja je jalov.1zi mrtvog ljubavnika. Lutkice od kukuruza su tr. Smokva kao plod se povezuje sa zenskim genitalijama. sagledavajuci seks kao sredstvo srece i preobrazenja OBREDI PLODNOSTI U mnogim tradicijama postoji I GORE veza izrnedu sirnbolike zemlje i seksa. smokva takode poseduje seksualnu simboliku Za Grke je smokva bila atribut Prijapa i Dionisa. SASVIM GORE Seks i plodnost imaju mnogo simbolickih asocijacija. Graficka \'eza izmedu smokvinog lista i muskih genitalija verovatno je nastala polne srece i plodnosti zbog mnostn ikre. simbolizujuci rnisticno venC:anje Tamuza. a sveti bizonski pies kod ovog naroda odrafava ovaj praiskonski cin. Adami Eva su se sklonili iza smokvinog liSea kada su pojeli rnce sa drveta saznanja. sina i ljubavnika boginje .idicionalni p. Alberte i Saskecuana.im ljudski zirnt. Smatralo se da ljudsko drustvo potice od seksualnog prenosenja snage izmedu bizona i zene. od svakodnevnih do svetih mitovima lovackih drustava. znanje i snaga.iganski talism. simboli nevinosti . i zbog analogije ribe sa penisom. narocito Sive i Visnua. koje simbolizuju krv i vitalnost. ukrasena vrpcama. a da bi se obczbedio nastavak vrste priroda je z o > l- obezbedila da seks bude prijatna. gde zene legnu na kisu da im pomogne da zatrudne.SEIZS I PLODNOST 160 Ljudska biea su prvenst\'eno polna biea. zdrava aktivnost Mnoge tradicije prepoznaju \'CZU izmedu seksa i duha. Mongoli i stari Kinezi videli su kisu kao '"serne" koje se 5alje sa neba da oplodi zemlju. Slike boga ljuba\'i s lukovima cesto sirnbolizuju napetost zudnje. Ponekad se ukra5avaju cn'enim vrpcama. istovremeno je simbol falusa i prikaz osovine sveta iii kosmickog drveta . Ovaj arhetipski mit odnanja u staroegipatskorn opisu lzide i Ozirisa iii u starogrckoj prici o Demetri i Persefoni zbog mlecnog soka koji se rnoze dobiti od krupnijih sorti. Kao sveto drvo zivota. plodnost se vraea na zemlju. sirnbol oplodujuce snage sunca. opstanak Mandana iz severnoamerickih nizija zavisio je od bizona. povezanim sa sezonskirn ciklusima Zemlje U starom Vavilonu kralj i provosvestenica GORE Zito je simbol plodnosti zemlje.pojas i stit koji odbija strelu . muskarac se okiti perjem i oponasa parenje prerijskog petla da bi se obezbedila dobra zetva Plodnost i medusobna privlacnost rnuskarca i zene smatraju se darovima boginje.sasvim su uocljivi darovi dobijali preko seksa Na primer. a koristi se i kao simbol ljudske plodnosti SU izvodi]i obredni poJni cin. slicna verovanja postoje i danas Voda je iskonski simbol plodnosti.i. koja se gotorn svuda u Evropi pojavljuje kao simbol ljubavi. ali voce koje se najcesce vezuje za seks i plodnost je jabuka. poticu od zirntinja. u obrednom plesu indijanskih plemena iz Montane. a ostavljaju se iznad ognjista do proleca Dolazak proleea slavi se obrednim plesom oko majske motke Ova motka.ini plodnosti koji se prave u vreme zetve . U Egiptu i Indiji ona se povezuje sa rasplodnorn moCi. a nije neobicno da su se ovi GORE DESNO Na ovom prikazu borbe ljubavi i nevinosti. simbola plodnosti vode. Dok je ona odsutna. pa cak i s. ali kada se vrati. braka i plodnosti Riba je falusni simbol SIMBOLI PLODNOSTI Luk kao simbol sabijene energije pcn·ezuje se sa dinarnicnorn polnom napetoscu i atribut je boga Apolona.

pojasevi.ijednicka je tema da svakodnevni svet (sarns. Otuda se prosvecenje moze postici svesnim ucestvo\·anjem u suplji oblik predstavlja plodno jedinstvo muskog i zenskog Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od razbijenog roga Amalteje. tako da je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti. boianstvo zapadnoafrickih Fona . o\·aj parse u hinduskoj ikonografiji ponekad prikazuje kao hermafroditski Ardanarisvara .1lo sa nevinoscu. kestenje. Preko ritualizovanog polnog cina dolazi do reaktiviranja muskog i ±cnskog principa.i pripisivana je '}1lornsti · zene. kao i sezone zetve c z Sledbenici tantre cesto SU zivcli na grobljirna. clruge srn. simbolizuje pomirenje suprotnosti i postizanje jedinstva.1ktin1osti stvaraju zalihe energije koje ce pomoCi zemlji da popuni svoje rezerve. a telo je sredstrn preobrazenja. koze koja ga je othranila. pri cemu svaki partner irna za cilj da akti\·ira energiju suprotnog pol.i da bi se postigla energetska i psihicka celovitost Polnu energiju simbolizuje sklupc':ana zmija (ili kundalini).i ili grcka Artemida. F. Tradicionalno.- NEPLODNOST Bas kao sto su usevi znako\·i zernljinog obilj. . koja su sirnbolicno podsecanje na prolaznost sveta i na :Zudnju za oplernenjivanjem i prevazilazenjem smrti .ilusni simboli su cesti i kao amajlije plodnosti perunika i ljilj.ipstiniranjem od seksualne . UZDRZAVANJE. APSTINENCIJA.uanja sveta. ili itifalusnim (uvek napetim) bogovim. dolazi do s\·eobulwatnog stv.1polju biti pogoden ludilom i da svakodnevnorn zivotu pre nego njegcl\·im negiranjem. pa se cesto prizivala bozija porno( Orn je podr. trnje. Si\·e i Sakti.i b. telo-rnisao je ogledalo svemira.1lo upuCiv. dok u druge simbole spadaju plava i bela boja. ncrnogucnost radanj.ira.ini Lasica se po\·czi\·ala sa cestitoscu zato sto ju jc belo zimsko krzno poveziv. u bazi kicme Upra:lnjavanjem seksa ona se budi i prociseava na sve suptilnijirn nivoima dok se konacno ne stopi s kosmickom energijom. z. kada dolazi do stanja blazenog zanosa cc boginja plodnosti SU uciniti tlo na kojem Je:Zali neplodnim Drugo verovanje je da se . CESTITOST Dok neke kulture veruju da trosenje polne energije moze da inspirise slicnu aktin10st u prirocli. koja spava u prvoj cakri.inje molitJ\«1 boginjam. Ucenja tantre su se cesto smatrala pretnjom drust\·enom poretku. pcele.ira) sadrii seme onoga sto je vecno i nepromenljivo (nirvana iii proswcenje): slicno tome. hinduska spojena hermafroditska figura Sive i Parvati. a njihovo upra±njavanje je bilo naroCito namenjeno razbijanju kastinskih barijera i tabua. u liku zene koja nosi stit kao odbranu od strela ljubavi ili pozude. golubice.1traju da to rnoze da omete plodnost zemlje: Akani iz Gane veruju dace par koji bude vodio ljubav n. Druga uobieajena personifikacija cestitosti je jednorog.izumev. C::estitost cesto predstavlja personifib. ooLE Ardanarisvara.1.i plodnosti b.o sto su sumerska Inan. ROG IZOBILJA Rog izobilja je klasicni simbol neiscrpne plodnosti Neprestano punjen raskosnim cvecem i vocem.i sanskritu znaci "mrefa ·iii "tkanje Iako ova filozofija ima mnogo razlicitih skola. napretka i bogatstva.ciju neprijatelja erotske ljubavi.tantra n. tako su deca "plodovi' polnog sjedinjavanja bracnog p. Uobicajena tema tantrizma je ideja o kosmickoj seksualnosti Preko po:Zude i igre praiskonskog para.o sto je Legba. njegov falusni TANTRA Ponekad opisi\·ana kao "tehnika ekstaze '.

pesnici i muzicari srednjovekovne hrope. a golubovi obicno predstavljaju ljubavnike. idealno bela i uska. terrnin ··eros ·· odnosi se na libido i nagon za zivotom. maslinova grancica. bilo zato sto se pare celog zivota iii sto gucu gledajuCi se u oci Ptice ljubavi. najpre j Veze koje nas privlace mogu biti polna privlacnost. U hinduskoj mitologiji to ROMANTICNA LJUBAV Otmena ljubav je bila licni i romanticni oblik koji je podrazumevao dvoje ljudi zaljubljenih vise u medusobne vrline ncgo u ideal. na ljubav Boga prema ljudskom rodu i ljudskog roda prema Bogu. odnosi LJUBAVNI SIMBOL ADINKRA Narod Gane tka simbolicne crteze na brokatu koji se zovu adinkra. oznacavajuci prijateljstvo i odanost "Amor''.1tao eros kao iudnju koja trazi duboko svojstvo lepote. Grcki izraz "agape·· odnosi Alegorijska slika srecnog braka. u Kini bozur: za Rimljane su crvene ruze bile Venerino cvece i ostale su na Zapadu snazan simbol ljubavi U lranu ljubav simbolizuju divlje rnasline i jabuke Za Kineze par pataka prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav. pri cemu se ljubavnici razbole iii ne mogu da spavaju iii jedu . heruvimski krilati rnornak koji izbacuje strele poiudc iz srng Iuka. koji izbacuje slatke ali bolne strele poiude na ljude i bogove. Od viteza se ocekivalo da pokaze duboko postovanjc prema dami u koju je bio zaljubljen i morao je da bude spreman da pati zbog svoje ljuba. "filia". je Karna. postao jc grcki bog ljubavi i sin Afrodite. harmonicne ljubavi se na postovanje drugog i blizi je onome sto nazivamo platonskom ljubavlju. sa visokim lukom. da uzrokuju zaludenost. Kako se ljubav ne povinuje uvek drustvenim formama i konvencijama. Ljubavni simbol se zove osram ne nsoroma.. posvecenost braku iii porodica i zajednica. Platon je shv. lovorov venac. rec nastala od imena rirnskog boga ljubavi. koji je nastao kao iskonska stvaralacka snaga. opisivala je novi pristup ljubavi kao visokom duhovnom iskustvu: otmenu I I I . se na neku nstu duhovne iii nesebicne ljubavi. Zene su poprimale gotovo boz. kao ideal na koji nas osoba pred nama podseca. postala mocan seksualni simbol. Eros. boginje ljubavi. a prikazuje zvezdu (zena) iznad meseca (muskarac). ali ·je za Grke to bila strasna i stihijska nsta ljubavi. kao i znacenja koja se s njima po\•ezuju. a Jevreji Pashu Drugi grcki izraz. dok su stopala. Venera. koja takode podrazumeva i ljubav prema drugim ljudima. Agape svecanosti su bili rituali na kojima su hriscani shwili pricesee. na kojoj su upotrebljeni simboli ljubavi i plodnosti roga izobilja. koristi se kao simbol verne. takode predstavljaju ljubavnike zato sto sede pripijeni u parovima Drago kamenje predstavlja znacajne simbole ljubavi. mali fareni papagaji iz Afrike. da dovedu dovelike ljubavi. GORE dobile centralni znaeaj kao kanali emocija. sugerisuci patnju koja ide s ljubavlju . U psihologiji. LJUBAVNI SIMBOLI Cvece cesto simbolizuje ljubav Za Hinduse je to beli procvali jasmin.njcgovih pet cvetnih strela rnogu da obraduju srce. pojasevi i lanci.·i Veliki deo renesansne knjizevnosti odnosi se na zajednicke motive ljubavi kao "rnuke" iii·· bolesti''. sin Venere. Njegov rimski pandan je Kupidon (iii Amor). da iscrpe iii da ubiju na prijatan nacin. pa otuda termin ··piatonska ljubav··.LJUBAV I SRODSTVO simbolicki sistemi i rituali ljubavi i srodstva razliciti su i promenljivi.rnsku simboliku: njihove OCi SU ljubav koju su sLwili trubaduri. osecanje zajdnicke svrhe iii znacenja.

nosi se oko vrata. dok plavi. najtrajniji i najprisutniji simbol ljubavi je ljudsko srce: celo. beli biser (koji predstavlja nevinost i duhovnu ljubav) do plavog bisera (koji predstavlja vernost) obicno se upotrebljava da pokaze da se neko verio. ljubavnih strela i ranjenih srca pogodenih ljubavlju sve simboli . ali se sistemi srodstva cesto grade na instituciji braka lako je to obicno formalizovana cvora·· i deljenju imanja i miraza. U Irskoj se srodstvo priznavalo do 16. Egipcani i Rimljani su verovali da je zila na trecem prstu ( vena amoris) povezana sa srcem. ako se smatra da je predak klana zivotinja. Medutim. C:ipka je postala simbol romanse zato sto icna moie da ispusti cipkanu maramicu da bi je za nju podigao pravi eovek . "Hoces Iida budes moja ljubav?" Zahtev momka prema devoci bio bi isti. rada i opstanka. ako ga nosi devojka. rimske boginje zena i braka Praznik Luperkalija slavio se 15. tako nosenje prstena na torn prstu simbolizuje povezivanje srca para Hriscanski svestenici SU veza izmeclu muskarca i zene. srce oseea strast i bol ljubavi . sa dve ruke koje drze srce i krunu simbolizujuci ljubav.GORE Crvene ruze su mnogo koriscen simbol ljubavi. beli i crni biser ukazuju na vencanje . postoje i druge uspesne forme. ali bi trougao bio okrenut prema gore kao simbol za "devojku" DAN ZALJUBLJENIH Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom obredu u cast Junone. unutar crvene trake koja se nalazi u beloj. a drugo zato sto poseduje individualna svojstva Dijamant. LEVO I BEK Znamenje Zulua kao cestitka za Dan Zaljubljenih. a ljubavnici ga razmenjuju kao znak odanosti. poligarnija i brak iz interesa Brak sluzi kao temelj zajednickog zivota. a zlatni svadbeni prsten postao je simbol vecne ljubavi i jedinstva. udvaranja i romanse . ibek. onda je rec 0 totemskom klanu . S\·adbeni prsten datira iz egipatskog doba. lrski svadbeni prsten je kladag. a Zului sa juga Afrike upotrebljavaju bisere od sedam boja da bi prikazali status neke osobe: na primer. februara. kao sto je brak osoba istog po la. Uoci tog dana devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih izvlacili kao lutriju. zato sto je neunistiv. kada su neveste dobijale vence konoplje iii site Anglosaksonci su koristili prsten kao znamenje obecane ljubavi. GORE Neunistivost dijamanta Cini ga simbolom trajne ljubavi GORE Predmeti u obliku srca koriste se izuzetno mnogo i u svim kulturama kao simbol romanse. ranjeno iii probodeno ljubavnim strelama. pa se zato smatralo da je deveta generacija granica srodstva. Jedan od hinduskih ljubavnih simbola je beli procvali jasmin. znaci nesto kao. GORE Prstenje simbolizuje vecnost i mozda je glavni simbol ljubavi c OJ )> < zato sto je "dragoceno". kada roditelji iii stariji odrede ko ce se skim uzeti U zapadnom svetu posle Srednjeg veka postajalo je sve prihvatljivije da se parovi vencavaju iz ljubavi. Svaka kultura ima sopstveni sistem simbola kojim oznacava srodstveni status . uspostavljajuci tako partnerstvo za vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike Kupidona. Tako Menoniti farbaju vrata u zeleno ako je njihova kcer za udaju. Plavi trougao okrenut prema dole. -I < 0 u vecini tradicionalnih kultura preovlaclujuca forma je dogovoren brak. Struktura i pravila srodstva razlikuju se od kulture do kulture. "vezivanju LI brojali Sveto trojstvo od palca i zavr5avali su na prstenjaku. vernost i prijateljstvo BRAK I SRODSTVO Srodstvo je ··porodieni" odnos koji je bitan za efikasno funkcionisaBje drustva. polnu zudnju i moc. iii 17 generacije 0 0 v. Ono takode predstavlja toplinu i otvorenost prema "drugome". koristeci sna±nu objedinjujucu simboliku. kao osnov reprodukcije i odrfanja porodice KELTSKA BRATS TVA Rec "klan" na galskom znaci porodica iii deca Klan je drugi izraz za grupu koja ima isto poreklo. predstavlja trajnu ljubav Crveni rubin simbolizuje strast. U velskom srednjevekovnom drustvu broj devet je simbolizovao celinu. Sarno vencanje je simbolican (in kojem partneri postaju dve polovine simbolicne celine koja se zove "mi" Ono se ocituje u simbolici prstenova.

Drugi obelei. crtanjcm krug. Odvajanje podrazumeva da se osoba (iii sveti predmet) udalji od prethodne situacijc iii statusa Ono ITlOZe ncko lice koje postaje driavljanin Sjcdinjenih Drzan zaklinje na vernost prcd nacionalnirn simbolima amcricke zastave. starohebrejski i svoje duhovne korenc.1k pojedinca iii grupe kroz glavnc zivotne promcnc. ali u sustini sL:n-i i obclezaYa on1 Ycliku zi\·otnu promcnu U rnuslirnanskoj tradiciji. kao kada se rodenje. k.1da sc odvojc od snkodncvne stvarnosti da bi se po\·ezali sa boianskim. Jelo i post su uobicajena simbolika za fazu uklapanja. prelazak i uklapanjc. kao sto SU Olimpijske igre iii Svctsko prvenstni. ukljucujuci dL1maticnc fizickc i emocionalne promenc. iii St\-.uumevaju prepoznavanje ulogc iii statusa u koji osoba ulazi i koji odbacuje.0BREDI G-LAV. koje sc dclimicno zakopav"ljL1 u topao pcs. dok u Nemackoj velika centralna sveca predstavlja "svetlost zivota" OBREDI INICIJACIJE Mnoge kulture cenc ceremonije inicijacije kao deo kretanja kroz zivotne promene.rnje.1ve prirodu Svi oni su snazni sirnbolicki procesi R08ENDAN Mnogo simbolike koja je povezana sa rooendanima ima staro poreklo Rooendanska rorta verovatno je nastala od kolaca u obliku meseca koji su prinoseni kao hramovske zrtve Artemidi Svece verovatno asociraju na sjaj meseca. vcneanje i smrt.1 i \"i 11. muslimanski decaci postaju princevi na jedan dan Formalizovani obredi simbolicno oznaeavaju prolaz. iskusenjirna iii obrednim radnjarna.1dnici naroda Luisenjo u jufooj Kaliforniji ponosno slaw prYu menstruaciju s\·ojih kceri. Vecina ceremonija inicijacije utemcljena je u pricama i simbolici. d:lamija i nadzbinski tocak. Arnold van Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao je obred prclaska kao sustinski proces u podmladivanju kulture i opisao je faze uvodenja kao odvajanje.1. uspe5ni timovi cesto se vracaju kuci i pobedonsono pro laze ulicarna.lranjc ozilj. drugo rncsto kao sto jc peCina iii planina Crkva. koje u sustini znace mctaforicku smrt i ponon10 rodcnje. Drugi v. Hriscansko sveto pricesce podrazumeva simbolicno uklapanje iii jedenje KRSTENJE Jevrejska i hriseanska praksa uvodenje ljudi u veru uranjanjern u vodu predstavlja prociscenje duha. Prethodni .10 i promcne ulog. Uklapanje znaci nacanje LI 13 godina Pn-e subote posle svoa rodendana on cita iz Tore u sinagogi i moze da vodi dco bogosluzenja Kod pripremanja mora da uci jevrejsku istoriju. pubertet. Francuski antropolog. i cesto budu zasipani poklonima. prclazJ.to StO SU podrazumcva podngavanje izvesnim provcrama. kao da je rec .1h ('"sin zapo\·esti ) sa Muslimanka daje skiptre trojici decaka u beloj odeci za njihovo obrezivanje u jednoj istanbulskoj dzamiji Na dan obrezivanja.NIH ZIV-OTNIH PROMENA v promeni odeec. \·cro\·atno zbog simbolike jake \·czc sa zemljom Jenejski dccak postaje bar micv.idcntitct se rusi. dccaci izmedu I 0 i l 2 godina koji sc podnga\·aju obrczivanju paradiraju kao prinee\·i taj clan.1zan faktor jc priprcma obrednog prostor.l\"aju vaznc drustvene promene i sl. Rani hriscanski spisi opisuju obrok od mleka i meda da znaci odbacivanje 0 identiteta. k. razgovarajuci s rabinorn i sYojom porodicom kako ono sto jc naucio ima veze s njegovim zivotom i predstojecirn zrelirn dobom " sastav zajednice iii obn<wljanje licnosti sa no\•im ulogama. otvarajuci put za novi identitet koji tek treba da dode . svescu i odgovornostima Zvonjenje zvona poslc krunisanja monarha sirnbolicno slavi njegovu non1 ulogu Posle velikih sportskih dogadaja. s\·c su to primcri obrednih prostora koji omogucuju ljudim.1k.l PUBERTET Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J. Svc one podr.1ka i tctovir. Prip. kosc iii zuba.k iz detinjstva u odraslo doba.1. Polaganje zakletve primer je ove faze. i\laticni urcd u kojem se parcn·i vencavaju po zakonu primer je zakonskog obrednog prostora Prclazna iii "lirninalna Lua· GORE tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb. podizanjcm gradcvinc iii putovanjcm nJ. ponekad na konjima.1 i odgonirnosti Obrcdno m·odenje u pubertet razlikuje sc od kulturc do kulturc.

1 SC cestc1 k.1k i izr.·aju ·Hristovim nevest.rnjc sc ne cfoZ1c1lj.w d.ilc)Sti jc brij.rnjc duh.uic.1 idcja jedinstva ljudskog i bohnskog odr.:ijuci ulazak lzrailj.. sto je simbol d.1k OBREDI VEZ:\Nl Z:\ si111bolikc kn ii 1cze s.:i bcsmrtnoscu.1 sustinska n!rovanja kultL1re.1sno c'c1r.:imenjuje pirinac (iii konfotc od pirinc.110\C: u nekim kultur.1!110 priprema da krenc dalje. prolcecm.11lj.1 rnozc zn. o. .:i .rne hartijc) koji sc baca prcko para.ijci zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1h1p.rnu zemlju Ha1un RimoLHolicko krstenjc takodc podr.iz. au hinduskoj ccrernoniji kada mladozenja ve2e npcu oko vrata mlade U druge simbole . porodicu i z.1z.1jcni sirnb.:ijednicLI oko njih. .:ifan se LI hriscanskoj tr.1 idu 11.·. .1110 jc cncnirn .1i. z.:i i potpunosti Ovo se odrazava u hriscanskoj ccrernoniji kada s\·estcnik spaja ruke mladenaca.rnjc nuslino.1 odr.1 njcno formalno deljcnje tokom gozbc simbol je spajanja c-h-c porodice Dcvcruse su simbol magijc plodnosti.1 smrcu i z. prcdstavlj.·crovatno kao deo putovanja u drugL1 stvarnost.1 tclo P''kojnik.w stL• ic kod Sika n.senjc crnine r.1loscu L chi 11.1li ugl.·cneanja.uume\a isterivanje dan1b i pomaz. 1'rc111.·etog duha \esti.1z.11 .:i su i sirnbol ne\ inosti.:ina scksu.is~•rostr. upotrcbi jc prsten. Simboli plodnosti su nckad bili gL1\·ni za ccrcmonijLI .rnjc iii z.rnjc: ubl.1 PL'Stup.icc sc u n. au modcrnom dobu VENC:\NJE Znacenjc i simbolika .11 .1ca u obcc.1 ol:ckujc S pokojnicim.1h111u LEVO SASVIM GORE " f\Ja hinduskom pogrebu boja zaiosti je beta.1 zcrnljc.1citi po11.1 kulturnc q. Pokojnik sc ritu.1diciji LI kojoj sc monahinje nazi.1 oslob. pa su mrtvacki sanduk.1Zrcsenjc c1d zc111ljc Z. pokojnik i ozalosceni svi u belom .1k upokc1jcnog rn. C.1 on.:ikom. jcr je hr..1d. Svadbcni kolac jc nekad bio simbol plodnosti. a proces hlosti podrazumcvJ.:inje i z.. L>rugi Lll'bil:.1. mnogo sirn~lolickih rituala kojima treba izraziti i kanalisati emocije izazvanc gubitkom voljene osobe.1 koja l\. dugim zivotom.:in10m mirisu na st. .\ duk sc u drugim.1 Si\[ RT Smrt coveka prcdst.inezi \erujLI Lh su povcz.11 anjc cnwcij.rnjcnc' je u \·czi s.rnjc kosc kulturnc 1 rcdnosti sc j.HLI simbolikLI kod kojc par postizc polL1bozansko stanjc cclovitosti koja jc potrcbna za st\·ar.:i cvece koje nose sirnbol je zenstvenosti i bericet.m. giavna tema je ova veiika promena koji prati krstcnjc.11 . N.oEsNo Vencanja su znacajan obred u zivotu u vecini kultura Ma kako da se slave.rnja odr.1zav.1 ncmc11.1 m. mladoscu i br.1 i r.1ju n.1.:ivlja znaeajnu prorncnu i za pojedinca i ZJ. jcdinstv.1111a' Jedan od najznacajnijih sirnbola veneanja koji je i da1us ll ih z. kruzni simbol \·ccnosti.uova s.·im uljcrn.ipust.:istitu nonlg Zi\·ota.1rncitu odccu is nji111.1 f'Ogrcbnirn .1 Hind use pL1111c110\ i simbolizuju Hr.1t.1111..rnjc tcl.kcr(1m u zn. "" 1 ~ ~ rcligijski prcdmcti iii ulisrn.•I z.11 .rni Z.1cij.·encanja spadaju znlna kao sredstvo objavljivanja dobrc k.1 idu nc'ki licni i GORE_.brc'dim.1lni simbol .1 puto1 .1 predst.:ina s.·cnc.

DETINJSTVO I IGRE
U kulturarna u kojima dominiraju logika, intelekt i linearno razmisljanje, zivot tema kao sto je borln izmedu dobra i zla dobija kreativan izraz u modernorn drustvu u obliku kompjuterskih igara.Jung je verovao da kreativni nagon moze da bude kompenzacija za jednostranost sadasnjosti, tako da je deo uloge umetnika da komentarise iii da osporava preovladujuce norme . I urnetnik i dete inspirise kreativni impuls, zalwaljujuci kojem oni stvaraju jezik iii metaforu za izrafavanje onoga sto ih je pokrenulo. DETE U rnnogim kulturama dete je
Slikanje omogucuje detetu da mesa svetove simbolike sa svakodnevnim zivotom.
GORE SASVIM GORE

mudraca

nevinost i iskrenost.

Iako je pisao krajem XIX \'eka, kada su deca uveliko potcenjivana, Bari je st\'Orio Petra Pana kao arhetipski obrazac deteta u nama. Petar uci drugu decu da veruju u svoju mastu, u rnogucnost da lete i da putuju u Nedodiju Petar je prirner vecitog deteta, detinje maste koja zivi IGRA
ll

z
0

postaje vise problem koji treba resavati nego misterija u kojoj treba uzivati . lpak, kreativnost i igra su bitni za ljudski razvoj i prirodne su aktivnosti u koje se deca spontano ukljucuju. Preko kreativnosti i igre mi putujemo u arhetipska iii mitska carstva, eksperimentisemo sa ulogama, rodbinskirn i drustvenim strukturama, i ukljucujemo se u simbolicni dijalog sa istorijskim tokovirna. KREATIVNA SIMBOLIKA Rec kreativnost dolazi od latinskog creare, sto znaci "stvarati. proizvoditi i dovesti do rasta·· Ona je oplodujuca sila u samom korenu simbolike. Jung ju je opisao kao proces koji nas povezuje sa arhetipskirn ternama, izrazenirn na jeziku koji je relevantan za sadasnje vrerne . Na primer, ad1etipska

>

S\'ima nama.

U modernom drustvu
nastojimo da poveierno igru sa detinjstvom i smatramo je neC:im sto ljudi prestaju da rade kada ··odrastu'' Medutirn, u drugim delovima sveta igra ostaje na visokoj ceni i u zrelo doba, cesto
ll

simbol nevinosti i spontanosti U hinduskoj tradiciji, detinjstrn je rajsko stanje nevinosti koje prethodi svakorn saznanju o dobru iii zlu. U hriseanskoj tradiciji, lsus je rekao da odrasli nece uci u carstvo nebesko ako ne postanu deca, sto odrafava i odnos izmedu deteta i raja. U taoistickoj knjizevnosti, dete ovaplocuje svojstva svetog

Deca koriste slaganje kockica za istrazivanje stvaranja i razaranja

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso i Mali ju, rnaskare koje prave iskljucivo deca smatraju se veoma vaznim za do bro cele zajednice. Ribarska sela na istocnoj obali Koreje izvode zajednicke 5amanske rituale poznate kao kut - me5avina molitve, smeha i igre za koju se srnatra da svodi bogove na nivo ljuskih biea, pornaiuci im da se rvu sa snaznim emocijarna koje okruzuju velike krize
ll

Deca vole da se oblace kao odrasli. Ovde je grupa decaka obucena kao muzicari na indijskom prolecnom festivalu u Bahag Bihu.
DOLE

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim ritualima koji podrazurnevaju veselo i sirnbolicno ucesce pozorisnih predstava bola, lepote i misterije zivota. U hopijskom drustvu "sveti klovnovi" pornaiu stvaranju ravnoteze izvrgavanjern ruglu krajnosti u pona5anju, dovodeci time do uspostavljanja i uravnotezenja rnoralnih standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju udaljavanjc od svakodnevnog idcntiteta i zaintercsovanost
n ulazak u eksperimentisanje

magiji i moCi Ona istraiuju ""z]o"
L1

koristio za kockanje Njegcwe cetiri strane predstavljaju '"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi pola··, '\doff' Druga simbolicka karakteristika cigre ne odnosi se na to kako ona slucajno padne, nego na to kako stoji dok se vrti, sto je lep simbol zivota i svemira Univerzalna igra "5uge" podrazumeva prenosenje ovog simbolickog svojstva sa jedne

smis]u cudovista. diVO\'a

i vestica, igraju se silama dobra, rnagije i preobrazenja kroz uloge vila, dobrih vestica i carobnjaka Deca eksperimentisu statusom i moci igrajuci kraljeve i kraljice, poznate vode i bogate i slavne licnosti, ona istraiuju junacke teme kao super junaci vojnicima igrackama

sa drugim ulogarna i mogucnostirna." U wojim ranim godinama dcca sc ukljucuju u "igru ovaplocenja", istrazujuci culima, proizvodeci zvukove, ritmove, znakove i pokrete, pocinjuCi

Lh opona5aju i da se obracaju
igrackama i predmetima oko sebe. da izmisljaju price. U ovon1 trenutku, ona raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog medudelovanja i pocinju da slwataju eksperirnent sa raznim ulogarna i odnosima, a predmeti mogu da imaju znacenje i znac<lj koji im se pripisuju. Nije neobicno za malu dern da zavole neku igracku ili cebe, sirnbol sigurnosti, ljubavi i prijateljstva

IGRACKE I IGRE
Igre su modeli za arhetipske forme odnosa i interakcija, ukljucujuci razlicite kombinacije slucaja, vestine i kreativnosti U partiji 5aha kretanje kraljeva, kraljica i pe5aka mofo se shvatiti kao metafora za promene nadmoci u ratu iii u sukobu na raznim nivoima kosmosa. j\[noge igre odrafavaju kreativne impulse S\'emira, kao StO je
LI

osobe na drugu. Jedno dete se odabere da bude ··suga" i onda ono juri drugo dete da ga dodirne i na njega prenese "sugu" To drugo dete juri nekog drugog i tako se igra nastavlja Sirnbolika ove iare moze 0 predstavljati autoritet, zarazu iii bilo koju drugu karakteristiku koja nekoga izdvaja. Car ove igre le±i u izazovu lwatanja, u uzbudenju i napetosti koji se javljaju u prilazenju iii dodirivanju deteta koje je '"5uga"
DOLE lgra SUQe ima mnogo varijanti i igraju je deca Sirom sveta

Drajdel, C:etvorostrana cigra kojom se igraju jevrejska deca, smatra se simbolom zivota i svemira
GORE

bacanju kocke i drugim igrama na srecu, koje su vero\·atno

FANTAZIJA Za decu se svakodnevni svet preplice sa s\·etom fantazije i rnaste Deca vole da igraju razne uloge oblaceci se kao omiljeni likovi i vole da srnisljaju drarnaticne price u vezi sa njima. Putem igre dete uci, raste i razvija se. Mnoge arhetipske iii mitske figure pojavljuju se u decijoj igri Stari Kinezi su verovali da su vesele pesme koje su deca pevala spontano blisko po\"ezane sa bofanskim, pa
SU

nastale iz drevne prakse proricanja u Mesopotamiji, Indiji i istocnoj Aziji" Prutici poznati kao '"spilikini". koji se bace na gomilu i onda jedan po jedan isteruju kukom tako da se drugi ne poremete, verovatno poticu od budisticke prakse proricanja koja se zvala Cijen Tung, au kojoj se sudbina prorice tako sto se trese kutija prutica dok jedan ne izade . Poreklo cigre iii drajdela potpuno je nepoznato, ali se ona koristi kao igracka iii za kockanje sirom sveta. Sam drajdel je simbol jevrejske svecanosti Hanuka, kada su rabini dozvoljavali igre na srecu tako da se cetvorostrani drajdel

ih cak s]ufa]i da ih vode

u drfavnim pitanjima Preko fantazije i igre deca istraiuju velike teme i duh vremena, price o dobru i zlu, o ljubavi,

ToCAIZ
Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj · tocb se odnosi n.:i. njegcn· oblik - krug koji s.1drzi p.1occ koji z
i-

u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz brdo ru zimski solsticij. SVETA TRADIC!JA Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol i u hinduskoj i u budistickoj tradiciji U hinduizmu toc.1k predst.n·lj.:i. jedinst\·o vremena i prostor.:i. i simbol je potpunosti: tocak SJ sest paoca jc jcdan od simbob boga Visnu.1 U budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1 paoca predstadja tocak zakona iii istine (darma) Ona SC ecsto poj.:i.vljuje na duborezirna koji predstadjaju otiske Budinih stopala i simbolizuje moc njcgO\·ih ucenjJ. d.:i. pregazc

izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i na njegovu pokretljiYost On sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja, predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti krug st\·.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1 U mnogim kulturama on se pojavljujc bo simbol sunca, sa bezbroj \'Crovanja koja ga povczuju sa mitovima o suncu, iako neki tnde d.:i. jc tocak prvenstvcno simbol meseca, oznaca\·.:i.jud neprekidan ciklus meseca. SIMBOLIKA SUNCA
i\! ESE CA

0

>

"'

Tocak inn asocijacije i SJ. suncern i SJ. rnesecom Najjcdnosun1ija forma . ima cetiri paoca, koji mogu odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i cetiri godisnja doba (kao kod YL1dzbinskog tocka), kao i
GORE Tradicionalno oblikovan tocak, kao na ovoj slici budistickog osmopaocnog tocka, predstavlja simboliku sunca i kosmosa Tocak je takooe trajan simbol ljudskih pregnuca i napretka

laZi Kao i ljudska sudbina,
bda sc toc.:i.k jednom pokrene, nema snage koj.:i. moze d.:i. g.:i. zaustavi iii da ga vrati u suprotnom smeru . Osam p.:i.oca predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put budizma, glavcina predstadja rnoralno sidro Budinih ucenja, <1 u nepokrctnom centru stoji cakravarti ("'onaj koji okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda . Njegova keltska \·arijanta je M.:i.g Ruit, mitski druid koji je bio inkarnacija vrhovnog bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio

Simbolib tocka odnosi se na probzenjc vrcmena, na S\"et i n.1 jedinst\"O koje postoji sred raznolikosti. Tocak se povezuje SJ. zodijakom i s.:i. Zi\"Otnim usponima i padovima (kao toc.:i.k sudbine); bo indijanski nadzbinski toCJ.k, on predstavlja kopiju zivota

cetiri faze mescceYog ciklusa. Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja i predenja, bila je povezana s mesecorr1; njeno ime znaCi '·srebrni tocak" Tockovi sa l 2 paoca cesto se pojavljuju u indijskoj knjizevnosti i umetnosti, asocirajud na kretanje sunca kroz zodijak, dok tradicionalni kineski toeak ima 30 paoca, oznacavajud mesecev ciklus U klasienoj antici tocak je bio povezan sa bogom Apolonom (pa tako i sa suncem), kao i sa munjama i paljenjem vatre Tocak kao simbol sunca opstaje u evropskom folkloru . Postojala je tradicija iznosenja plamtecih tockova na brdo

magus rotarum iii "carobnjak
tockova··, a uz pomoc tockova on je govorio svoja druidsb prorobnstv.1 U Starom zavetu,Jezekilj uporeduje Boziji presto sa kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu svaki tocak predstavlja jednog od cetiri ziva stvora i godi5nja doba, dok se u Danilovoj viziji plameni tockovi pojavljuju oko Bozije glave. Na prvim

TOCAK SVETE KATARINE
Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom vatrometu

VATRENI TOCKOVI
Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao "vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale

hrisc<rnskim grobovima, tocak se ponckad nalazi kao sirnbol Boga i \ ccnosti

oesNo Fortuna zavezanih ociju, boginja sudbine, vrti svoj tocak nasumicno i bez milosti prema krunisanim kraljevima.

TOCAK ZIVOTA U hinduskoj iilozofiji sirnbolika tocka se odnosila na samsaru, neprekidni ciklus zivota, srnrti i ponovnog radanja U kineskoj simbolici gbvcina se odnosi na ncbo, a rub na zemlju, pri cemu je ljudski rod predstavljen paocirna koji povczuju ovo drnje. Kineska norija (vodeni tocak) i grnearski toeak t<10sitickog mudraca Cuang Cua predstadjaju neprekidan \·ir stvaranja i beskrajni ciklus zi\·ota i srnrti. Tacka oslobodenja nalazi se u glavcini, koja ukazuje na duhovno putovanje kao nJ. kretanje od periferije premJ. ccntru, od aktivnosti ka mirovanju, sto je smisao meditacije U keltskoj tradiciji godina se posmatra kao tocak, pri cemu letnji i zimski solsticij i prolecni i jesenji ekvinocij obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke zavisno od toga kako se snagJ. suno povecava i srnanjuje s promenom godi5njih doba

mogucnost svJ.kog trcnutka za srecu iii nesrecu, jer okretanje njcnog tocka nekirna donosi uspeh a nekirna propast na prividno nasumican nacin. Ona

sc cesto prikazuje kao slepa iii sa
zavezanirn ocima, jer je sudbina rnoralno slepa Njen toeak uci nas da ono sto ide gore mora da side dole i obrnuto - tako da uspeh i neuspeh dolaze jedan za drugirn, bas kao sto kruie zivot i srnrt U tarotu je toeak sudbine deseta kart<1 Velike arkane i predstavlja nznu prekretnicu

VRADZBINSKI TOCAK U rnnogim tradicijama tocak je simbol sveta Ovo Cini osno\' indijanskog vradzbinskog tocka krsta unutar kruga koji zraci iz ccntralne gl~\·cine Ovaj tocak je nacrtan na tlu, a cetiri paoca prcdstavljaju cetiri godisnja doba, cetiri elementa i cetiri strane sveta Godisnja doba sirnbolizuju vreme, a strane s\·eta prostor Peta i sesta strana (iznad i ispod tocka) predstavljaju oca

TOCAK SUDBINE Svojstvo tocka da se vrti cesto se pm·ezuje sa srecom i sudbinom, koje su nepouzdane i neocekivane. On se cesto pojavljuje kao motiv u srednjevekovnoj evropskoj umetnosti, a bio je atribut Fortune, rimske boginje sudbine. Fortuna predstavlja

nebo i rnajku zemlju Svako mesto na tocku povezuje se s narocitorn bojorn, zivotinjskirn totemom i svojstvorn, a ceo toeak predstavlja putovanjc kroz zivot
oesNo lndijanski simbol vradzbinskog tocka, krug podeljen krstom, ovde je reprodukovan u kamenu

SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA. ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU

<
0

LEVO

U davna vremena sveti lugovi su bili prava svetilista.

Drvo sYeta obicno se predstavlja vrstom koja je narocito vazna u doticnom kraju Skandinavska mitologija priea o jasenu Igdrazilu koji je rastao izmedu Azgarda, carst,·a bogova, l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela, podzemnog sveta Stari Egipeani su verovali da sveti javor raste na pragu izmedu ziYota i srnrti; u Mesopotamiji je osa sveta prolazila kroz palmLL Hindusi smatraju banijan svetim dn·etom dok su Maje verovale u Jaksci,
Drvo banijan je sveto za hinduske bogove· smatra se da zalivanje njegovog korenja i prinosenje zrtava donosi srecu i plodnost
GORE

Drvo je centralni arhetipski simbol u vecini delova sveta Na Zapadu se drvece duboko povezuje s vremenom i istorijskim trajanjem Drugde ima jace nze sa zi,·otom, zdravljem i snagom Stari narodi su obavljali bogosluzenja u S\'etim lugovima, s njihovirn deblima i baldahinom od krosnji, koji su se kasnije odrazili u izgledu crkava Engleske reci za "istinu" i "veru" nastale su od staroengleske reci za "drvo"

svet, glamo je u mnogim mito\·ima o stvaranju sveta Ono cesto predstavlja osu svemira, povezujuci vise carstava: njegove grane dde nebo, deb lo stoji u zemaljskom carstvu. a korenje silazi u podzernni svet Drugi simboli koji se s njim povezuju su gmizavci koji gmi±u u korenju i ptice u granju koje simbolizuju famanski let

SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo. Kinesko sveto drvo raslo je iz centra sveta, ne odbijajuci jeku (eho) i ne bac.1juci senku Drvo sakaki se slavi se kao "rajsko drvo" japanske mitologije, a jedna grana se zabija u zemlju kao sveto srediste oko kojeg se gradi dneni sinto hram . Drvece takode predstavlja snazne simbole zivotnih veza i

MAJSKO DRVO
DRVO SVETA
GORE

U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL

Evropski hrast je simbol snage, stabilnosti, cvrstine i trajnosti

Kosmicko drvo, koje simbolizuje krajnje uporiste zivotnih sila koje neprestano obnavljaju

zimzeleno drvece se ukra5ava za Bozic kao simbol zivota < JELKA Moderna varijanta ukrasenog drveca za Bozic nastala je u XVI veku u Nemackoj. pio je sa bogovirna pokraj jednog velieanstvenog drveta C:esta indoevropska mitska tema opisuje apokalipsu tokom koje oluje. rastuci u praiskonski raj gde je roden prvi eo\•ek i gde se hranio mlekom zene. Njegovi plodovi su najpre beli. O\·o dn 0 zivota in1a korenje u nebu . jer ovaj simbol ponovnog roaenja datira barem u rimska vremena kada su slavljenici Saturnalija koristili zimzeleno drvece da proslave roaenje Nove godine . rubinima i s. Karan je rnogu da padnu ljudi Egipatska . koja sadrzi sve oblike zivota. Serafirni koji vitlaju macevima ognja cuvaju biblijsko drvo zivot.1firima: iz njegovog korenja tckli su mlcko. drvo sveta je drvo zivota ili besrnrtnosti .:ijuci smar.oesNo U mnogim duhovnim i mitoloskim sistemima verovanja drvo se smatra vezom izmeau ovog i drugog sveta DUD U Kini. ali su njeni koreni stariji. poiari ili poplave pustose zemlju. a ukra5ava se zbog povezivanja sa duhovima predaka U hriseanskirn kulturama. posle cega :l:ene igraju sa nevenom u kosi U Africi se drvece shwi kao centar zi\'Ota i plodnosti. koje stoji unutar zlatnog pupka sveta.:ine na dole.:igdinu. a obicno se nalazi na grobljima ili drevnim svetilistima. dok su jabuke boginje Idun izvor sruge skandinavskih bogon Kuran opisuje kako prorok Muhamed dolazi preko drveta Tube koje stoji u centru raja. ali cempres simbolizuje konacnost smrti zato sto iz OBRNUTO DRVO Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi se u jcnejskoj Kabali i u hinduskoj Baga\ . zatim u srednjem dobu postaju crveni. sto mozda nije daleko od istine boginja neba. da bi na kraju sazreli i postali crni.1 hinduski obred u kojem se drvo u centru sela maze maslacem i ukrasava rumenilom. Drvo sveta u podrucju Amazona je cejba iii jucan: huaoranski mit o stvaranju sveta prica o gorostasnoj cejbi zvanoj Bobue. Ono se cesto povezuje sa zivotodavalackim i zastitnickim svemirom iz kojeg se mogu do bi ti eliksir ili darovi zirnta stanje milosti iz kojeg Boga na ncbu kao izvor svih st\·ari. Nut. med i vino Sama bila deo drveta Prvi eovek u staroj indijskoj mitologiji. starost i smrt CJ ::0 ekologije Indijanski pogla\·ica Crni Vapit video je u viziji "s\·eti prsten"' svog naroda kako sa rnnogim drugim pravi veci prsten unutar kojeg raste sveto drvo zastite.1 gr. Druidi su je smatrali besmrtnom. prikazivana je kako izbzi iz ploda javora da bi ponudila hleb i vodu vecnosti DRVECE I POREKLO LJUDI Drvo sveta se obicno povezuje sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti veruju u drvo sa osam grana. Jama. Ona tako predstavlja ceo ekosistem znacajan za zivot na zemlji. blist. u taoistickoj tradiciji bozanska bresb·a prenosi dar bcsmrtnosti. verovatno asocirajuci na rajsko drvo. Slike patrljaka i panjeva nalaze se na heraldickim amblemima koji predstavljaju smrt i ponovno radanje U Britaniji se tisa usko povezuje sa srnrcu. UKRASAVANJE Praksa ukra5avanja drveca postoji sirom sveta .:id Giti. predstavljajuci njegovog panja nece nikada izbiti nova mladica. Za njeno korenje se veronlo da upija duhove predaka i da ih preko grana oslobada i predaje vetrovima. 5afranom i vencima. Slika obrnutog dn·eta moze se povezati sa ljudskim nervnirn i cakralnim sistemom. dud predstavlja zivotne cikluse. sto asocira na mudrost. sto predstavlja mladost. koja je i mrt\·ima. ostavljajuci kao jedine pre:Zivele pretke ljudskog roda koji su napravljeni od drveta DR VE CE SM RT I Zirnzeleno drvece je stari simbol smrti i mogucnosti vecnog zivota. DRVECE ZIVOTA I BE SMRTN OST! U jednom od svojih aspekata. isticuci vezu izmedu ljudskog mikrokosrnosa i rnakrokosmosa . gde su se jelke ukrasavale jabukama i papirom u boji Ova tradicija je postala hriscanski obred.

cireva i zapaljenja.1 ocna oboljenja Zbog slicnosti ljudskoj konturi.1ju na bolesno oko.1dju . Ovaj naziv je nastao od dela Signatura Rerurn (Potpis svih stvari) Jakoba Berna (1575-162-1-). sto se cesto odrazava u teorijama o prirodi zdravlja i bolestL u bistrirn rnislirna i inspiracijom i DOLE Zallija je sveta biljka u indijanskoj tradiciji. kojc asocir. nana se povezivala sa Simbolika bilja powzuje se blisko sa njegovirn pre tp os ta v Ijen im .1 znacenja vezuju sc za obicne trave. Na prirner. posebno bela ±aliija: njeno suvo lisce cesto se formira u zaveiljaje za spaljivanje. a oYa biljka jc na kraju post.-ernoscu i post. ljubavi i vernostL NACELO POTPISA Prema "nacelu potpisa".rn agi jski rr1 svojstvima da utice na ljude n. dok su purpurnc zilice i zuta pega \"idea. mandragori su u evropskorn folkloru pripisivana ljudska i nadljudska svojst\·a Za nju sc govorilo da buja oko \·csala. U evropskom folkloru mandragora se povezivala sa smrcu.1gora sc po. za izazivanje rnenstruacije.1ciju.1 se uznemira\·a: ovaj krik je dorndio do glurnec i ludila kod ljudi koji su imali nesrecu da ga cu ju. gde se koristi za prociscavanje. ona je koriscena i za lecenje artitisa. ludilom. pokazivale da jc ova biljka lek z. Lh se hrani izrnctom i urinom koji padaju iz obesenih i da nisti kad. Indijanci smatr. U staroj Grckoj ucenici su nosili mladicc ruzmarina da bi poboljsali pamecnjc i koncentr.11u rnisticnom vizijorn u kojoj je \·ideo odnos izmedu Boga i ljudi O\·o nacelo SC jencjskoj tradiciji mandr.czujc sa plodnoscu i ljub.1 formir. a stari Grci su smatrali da podstice mudrost. sve u prirodi je obeleieno obrascem ili znakom koji ukazuje na Safran se u budizmu smatra svetom tr avom U Evropi se povezuje sa kraljevskim dostojanstvom GORE potencijalna svojstva. vradzbinama i magijom Govorilo se da ispusta vrisak nalik ljudskom kada se bere GORE TRAVE Vcorna raznonsna simbolick. Poveziv. srcoliki listovi purpurnog bcsnika koristili su sc kao lck za srce (digitalis). pri cemu se dim ritualno rasteruje da procisti atmosfcru U starorn Rirnu. a za njen koren se go\·orilo da ima moc da S\'Og \·lasnika ucini ne\·idljivim Medicinski.1 rnnogo nivoa fizickom.1ju da je ialfija trava koja leci i prociscava.1 hcbrcjskom znaci . sto znaci "spasiti". .1la se i sa ljubadju i .njcn nazi\· 11. !me joj potice od latinskog salnrc. Zalfija sc takodc po\·czi\·ala sa bcsmrtnoscu.1 IllOCi bilja za medicinske snhe. biljka ljubavi :::> < < 0 primenilo 11. Mandragora se povezivala sa vradzbinama i koristila se u ljubavnoj magiji. U evropskom predanju ruzmarin je simbol secanja. ublaiavanje trudcn·a i pomoc pri zacecu DOLE mentalnom i duhovnorn U sirnbolickon1 smislu bilje se povezuje sa idejarna ravnoteie i kosmickog reda. au e\ropskorn travarst\·u smatralo se da ona lcCi sve.1la simbol secanja.BILJEJ TRAVE I ZACINI z < nemackog obubra cija je filozofij.1la jc simbol besmrtnosti na pogrebnim obredima .

KON 0 P LJ A
Rastafarijanci, koji je poznaju kao gandzu, smatraju konoplju svetom

koristila sc b.o okrcpljinc rnozga, a u ar.1pskom s\·ctu za nju sc \·crovalo da stimulisc !l1LISkost i vckcwima SC pijc kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc nudi gostima kao simbol gostoljubivosti.

karanfilici prcdstavlj<1ju slast i uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti oni su sc povezivJ!i SJ scdam bo2:anstavJ i sa srccorn

uavom koja se pominje u Bibliji, gde vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do
m

izmenjenog stanja svesti preko kojeg
--i

je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol
)>

rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg

<
rn

DUVAN Oll\·an je zavicajna biljka Sc\·crne Amerikc, a za Indijance se govori da su jc pn·i koristili Oni srnatrJju duvan svctom biljkom. pa zato onJ kod njih ima rasirenu ritualnu i cercrnonij,1lnu upotrcbu Macigucnge iz PcruJ koriste tennin seripegari, sto znaci "onaj ko koristi duvan", da bi opisali 5amana; pcceni listovi duvana (scri) koristc se u samanskirn obredima Za mnoge pripadnike naroda Pueblo duvan je bio dar kolibrija, koji je doneo dim samanirna da bi rnogli da procistc zemljLL

drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv autoriteta odraslih i drustvenog establismenta

U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak
svcta jc biljka za Visnua, a za pogrcbni obicaj st<n-ljanja lista bosiljka na grudi pokojnika smatralo sc da otv,ua \Tata Dja za putnika; u tjudorovskoj Englcskoj gosti su na odlasku dobijali minijaturnu saksiju bosiljkJ da im pomogne na putu U centralnom Kongu listcwi bosiljka stitc od zlih duhO\·a i nesrccc, dok su u staroj Grckoj oni bili protirntrov smrtonosnom otrovu baziliska. Il.C\'Crcn·atnog stvorcnja ciji je poglcd bio koban. Ova biljb. jc dobila imc od grckog basilikon, sto zn,1ci "'kraljevski

z

BELi LUK
Na jednom staroegipatskom medicinskom papirusu ima preko 200 recepata za beli luk. On se koristio za lecenje glavobolje, fizicke iscrpljenosti i infekcija, a sirovi beli luk bio je ukljucen u ishranu egipatskih radnika zbog odrzavanja snage. U staroj Grckoj i Rimu beli lukje bio simbol snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno verovanje u evropskom folkloru da beli luk vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da urokljivog oka

U Evropi sc pusenjc duvana
u pocetku pcn·czi\·alo sa razuzdanim rnladicima i

ZAC!Nl Mnogi zacini
SU

vojnicima, pa je prva pojava IlJ slican 2:cna pusaca krajern XIX veka dclovala kao sok . Danas
SU

moze da odbije moze da zastiti od

nacin bogati sirnbolikorn Crni bibcr. jcdan od n,1jstarijih poznJtih zJcina, u anticko doba se srnatrao afrodizijakom Prasnik safrana luci duboku zutu boju Tradicionalno sc koristila za bojenjc plasteva budistickih monaha, a ovJ boja sc povczala sa budistickirn raj em i sa mudroscu . U Evropi se 5afran povezivao s kraljevskim dostojanstvom i zlatom zbog skupocc i boje. U staroj !(ini,
Z<J.

sirnbolicne asocijacije vezane za dll\·an ambivalentne S jedne stranc on je postao sinonim za smrtonosne bolcsti kao sto je rak i sreana oboljenja, a s druge zadrfa\·a element prefinjenosti i pobune dajuCi joj carobna sn1jst\·a, a obred je zahtevao da druid u belom plastu secc irnelu posle zirnskog solsticija zlatnim srpom (koji je simbol sunca i meseca) Ova biljka je morala da se ulwati u belo platno zato !MELA Kelti su povezivali imelu (Viscum album) sa magijom i rnedicinom. Za druide je ona bi la simbol besmrtnosti i dusa njihovog wetog drveta, hrasta, na kojem je rasla. Kelti su verovali da je imela stvorena kada je munja pogodila hrast, sto se verovalo da ne sme da dotakne tlo. Imela se koristila za lccenje mnogih bolesnih stanja. a bila je i simbol plodnosti. Obieaj ljubljenja za Bozic pod imelom ima korene u drevnim asocijacijama ove biljke
DOLE

lmela je simbol besmrtnosti i kod Kelta je povezivana s magijom i medicinom

sernenke korijandera se vero\·alo da poseduju moc besmrtnosti, a mahune kardarnona delc slicnu simboliku u lndiji i na Bliskom istoku. U Kini i Japanu,

CvECE
ljudskih iskustava i utkano fe u mit i svetu tradiciju. Opste uzev, cvece predstavlja vrhunac ciklusa rasta i krunu uspeha Rastuci iz zernlje i prirnajuei sunce i kisu, cvece se povezuje sa snagorn pasivnog, ienskog principa, rnanifestujuei lepotu doslovno, duhovno i rnetaforicki. U hinduskom obredu cvece odgovara elernentu etra (ili duha); u taoistickom tekstu Tajna zlatnog cveta ono predstavlja dostizanje duhovnog stanja.
Kulture sirom sveta koriste vence cveca kao nacin odavanja poste pokojnicima.

u minimalistickoj formi aranzmana. Tradicionalno, aranzmani ikebane slede trojni plan, pri cemu gornja grancica predstavlja nebo, srednja ljudski rod, a donja zemlju simbolican obrazac svega sto zivi, sa ljudirna kao posrednicima izmedu neba i zemlje U '·talasastorn" stilu, obesene grancice sugeri5u propadanje u ambis dok "uspravni" ili rika stil te:Zi prema gore, simbolizujuei vernost izmedu mufa i zene, earn i bofanstvu . Aranzmani rika su asimetricni i sugeri5u neki aspekt prirode, kao sto je igra svetla i senke. LOTOS Na Istoku je lotos cvet koji se najcesce povezuje sa uzvisenoscu duha. Brahma, hinduski bog tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa koji izbija iz Vii>nuovog pupka (koji je simbol centra sveta) Lotos sa hiljadu latica simbol je duhovnog prosvecenja Sanskritski nazivi za lotos su

GORE

Dok estetska lepota cveca vekovima inspirise umetnike, ono takode ima dugu tradiciju koriscenja kod isceljenja i obreda pre vise od 100 hiljada godina neandertalci su prinosili zrtve cveca svojim pokojnicima I danas se cvece

KAZITE TO CVECEM Mnoge kulture, ukljucujuci kinesku, egipatsku i indijsku, razvile su sopstveni "jezik cveca". Savremena publika koja je gledala drame Vilijarna Sekspira ( 1564-1616) svakako je bila upoznata sa skrivenim znai:enjirna sadrfanim u odlomcima o cvecu: na primer, rnaji:ina dusica je simbolizovala nepokvarenost, jaglika je znacila ljupkost, ljubicica "ljubav u dokolici'', sipak ili orlovi nokti znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi", a dan-i-noc su predstavljali misli. Viktorijanski pesnici su razvili ovaj jezik u popularnu umetnost, ulivajuci znacenje u boju, aranzman, vrste i predstavljanje cveca . IKE BAN A Majstori ikebane, japanske umetnosti aranziranja cveca, razvili su slozenu simboliku da bi odrazili pouke zen budizma Ideal zena vabi (namerni eufernizam), na primer, odrafava se

DOLE

Hinduska boginja Laksmi sedi na lotosu, simbolu prosvecenja i uzvisenosti duha Hinduska bozanstva se cesto prikazuju sa ovim cvetom.

poklanja kao znamenje ljubavi i zahvalnosti, kao nagrada za uspeh i postovanje mrtvih i kao znak raznih vaznih promena Cvece je postalo sirnbol raznih

padma ili kamala, koji takode
opisuju vaginu, a cvet lotosa predstavlja vaginu i u Kini. LJILJANI U hriscanskoj tradiciji ljiljan se povezuje s pokajanjem: ka±u da je on izrastao iz Evinih suza kada je napustala Edenski vrt To je cvet Device Marije: beli ljiljan simbolizuje nevinost i cestitost; on takode predstavlja cistotu u alhemiji. U Australiji se gimejski ljiljan povezuje sa hrabroscu i upornoscu: u jednoj urodenickoj prici o snu rnladic

DESNO

Na Zapadu, bele ruze se povezuju sa cistotom i duhovnosc'u i omiljeni su cvet za vencanja

Kajmija spasao je pripadnike svog plemena iako je bio ranjen, a tamo gde je pala njegov,1 krv izrasli su ljiljani U Kini i Japanu se veronlo da dnerni ljiljan

poeziji kao jedan od c\·etova koji se nalaze u rajskim bastama Za vreme Otomanskog carstva turska rec za lalu pisala se istim slovima kao i rec 'Alah", pa je ovaj C\'et postao simbol bo:i:anst\'a, a zatim amblem otomanskih vladara. Lale su se sredinom XVI veka izvozile iz Turske u Evropu, a stvarane

kada ju je oteo Had - u k:ojem je postao simbol godisnje smrti prirode Od Prvog svetskog rata crveni makovi podsecaju na pale vojnike: ovi C\'eto,·i su izrasli na bojistima Flandrije U Britaniji crveni makovi obeleiavaju Nedelju secanja, dan kada se bude uspomene na poginule vojnike u svirn ratovirna.

n

<

(Hemerocal/is) ima moc da
otera patnju, pa su ga icne nosilc u pojasu da bi zaboravile na tugu zbog izgubljcne ljubavL

RUZE

su i hibridne vrste koje su bile retke i izuzetno lepe Njihova vrednost je dostigla fantasticne visine tridesetih godina XVII veka u Holandiji, kada su postale simboli bogatstva i lepote Lala je simbol Holandije SUNCOKRETI Suncokret je do5ao u Evropu iz Arnerike, gde su ga Spanci zvali

U klasicnoj antici se gornrilo
da jc prvu ruzu stvorila Hlorida, boginja cvcea (ciji je rirnski pandan Flora), od tela lepe nirnfc Ruia je bila sveta Afroditi/Vencri, boginji ljubavi

hirasol iii suncokret zbog nacina
kako se okretao prema suncu. U Kini je suncokret bio povezan sa besmrtnoscu, a smatralo se da

VIKTORIJANSKI JEZIK CVE(A
Neke od simbolickih asocijacija za cvec'e bile SU: zutilovka vatrenost; karanfil cista ljubav; kamelija savrsenstvo; gorusica ravnodusnost; detelina = srec'a; narcis srdacan pozdrav; lincura = nepravedan si; beli glog = nada; zelenika ambicija; uvek odan

U arapskoj tradiciji prvu rufo
su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi njeno seme u sve druge zemlje, a bila je simbol plodnosti, lepote i cistote . Slavuj je zapevao kada
SU

HRIZANTEME U Kini i Japanu, hrizantema se vezuje za jesen i simbol je dugog zivota, srece i bogatstva. Rasirene btice cine je simbolom sunca; sto je dovelo do toga da je ona postala arnblem japanske carske porodice i japanski nacionalni cvet.. Sa sljivom, orhidejom i bambusom, hrizantema spada u grupu koja .se zove Cetiri viteza, za koju se veruje da predstavlja vrline slcdbenika Konfucija u jednostavnosti, cestitosti i marlji,·osti. Na Zapadu se hrizantema vezuje za jesen i koristi se u umetnosti da predstavi dekadenciju i smrt.

konzumiranje njegovih semenki produ:i:ava zivot.

procva[e prve bele ruze, aJi je

bio toliko ornamljen njihovirn mirisom da je pao na zernlju, a njegova krv je obojila njihove latice u crveno.

U islamu rufa je sveta za
Muhameda; za misticnu sufijsku sektu ru:i:a je povezana sa uzi,·anjem, ali je zbog trnja povezana i s boloni

U Japanu, umetnost ikebane je razvila sopstveni simbolicki jezik i ritual, a odrazava jednostavnost zen budizma
DOLE

Hristov venac = vera; seboj

U hriseanstvu crvene ruze
simbolizuju krv mucenika i zivot posle smrti, dok se bele ruze povezuju sa Devicom Marijom. Rozenkrojcansko bratstvo, hriscanska sekta osnonna u Evropi u XV veku, spojilo je sirnbol ruze sa krstom da bi dobilo amblem drustva .

MAKO VI Kako stvara narkotik opijum, mak se u staroj Grckoj povezivao sa snom i smrcu, a bio je posvecen Hipnosu i Morfeju, bogovima spavanja

LALE U staroj Persiji !ala je bila sirnbol savrsene ljubavi, slavljena u

i snivanja . Bio je povezan is mitom o Demetri i Persefoni - ova potonja je brala makove

Vo CE
z
< mitu o zlatnim jabukarna na Hesperidi ( ostn·u blazcnih) Kelti su jabuku posmatrali kao drnl "drugog sveta', kao nata u vilinski wet Keltski kraljevi i junaci, kao sto je kralj Artur, sklanjali su se na lcgendarno ostrvo Avalon, ··jabucnjak" U Kini behar jabuke sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a jabuke su simbol mira. Medutim, kako je kineska rec za "jabuku" veoma slicna reci za "bolest'', smatra se ko bnirn davati jabuku invalidu. Oko jabuke se razvila nova simbolika krajem XIX veka, kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo seme") sledio svoj san o zernlji procvalog drveca u kojoj niko nije gladan, sejuci semenke jabukc sirom Amerike Svetska metropola, Njujork, poznata je kao "Velika jabuka" TRESNJE Boja tresnje na usnama Kineskinje srnatra se svojst\·cnn velike lepote, a izraz "konzumiranje tresanja ..
Na ovoj alegoriji Zemlje slikar koristi obilje voca da bi simbolicno predstavio bogatstvo i napredak, rog izobilja sugerise obilje, a lepa, mlada :Zena puna oblina pojacava simboliku plodnosti
GORE

BANANE Bot,rnicki nazi\· biljke banane, i\lusa sapientum, zn,1ci ··\·oce mudraca", a dao ga je Lineus, s\·edski botanicar, koji je C:uo da je Aleksandar Veliki sreo rnudr,1cc u Indiji koji su uglavnom zi\·eli od banana. Prema Kuranu, banan,:i je bila zabranjeno voce u raju Za Budu jc drvo banane sirnbolizovalo prolazni karakter i slabost materije i mentalne konstrukcije U hinduskoj tradiciji ona je simbol plodnosti i napretka zahvaljujuci teznji da redorno rada, pa se tako banane mogu ostaviti ispred kuce u kojoj traje S\·,:idba

;;:)

< <
0
-'

Najveci deo simbolike voea obraca se dircktno i sn•1:i:no culima . Uzivanjc u
VOCU

SMOKVE Drvo smokve i plod pun sernenki simboli su obilja i plodnosti koji se cesto povezuju sa :i:enskim osobinarna. Za smob·u u Palatinskom hramu u Rimu govorilo se da je drvo pod kojim je vucica dojila Romula i Rema Rimljani su smatrali srnokve srecnim iii nesrecnim, zavisno od toga da li su bile svetle iii tamne. U Knjizi postanja, Adami ha su koristili srnokvino lisce da se pokriju kada su postali svesni svoje golotinje, a zabranjeno

predstadja eufernizam za polni Ninos. Na Zapadu se tresnja povezuje sa himenorn, a fraza "gubitak tresnje .. odnosi se na gubitak ne\·inosti . Tresnjin c\·et je nacionalni c\·et Japana . Samurajski ratnici rneditirali su
0

lako

prizove asocijacije na erotiku i culnost, a takve slike se nrnogo koriste u urnetnosti Voce takode sugerise obilje i plodnost: ono se prosipa iz roga izobilja u klasicnoj mitologiji, predstavljajuci velikodu5nost bouova i dobru zetvu Voce drveta :i:ivota predstavlja hranu besmrtnika, a sadrzi seme za reprodukciju i rast.

zivotu i snuti ispod tresnje,

jer na vrhuncu be hara cvet bi graciozno pao na zemlju i umro, sto je odgovaralo spremnosti sarnuraja da se suoci sa srnrcu u cvetu mladosti .

"'

SLJIVE Na Dalekorn istoku, sljiva kao drvo je simbol proleca, kao i simbol kraja zime: kako ona cveta izmedu dva godisnja doba, predstavlja obno\'U mladosti. Takode se smatralo

JABUKE Jabuka se identifikuje sa
GORE

VOCe koje

SU

je\i pre je biJa

smokva nego jabuka U Africi, narod Kokoto iz Cada povezuje smokvu sa trudnocom, a smatra se da njen mlecni sok povecava stvaranje rnleka .

Osim uloge "voca saznanja'; jabuka se koristi i kao simbol ljubavi, vencanja, mladosti, plodnosti i dugovecnosti

"vocem saznanja'', bilo dobrim iii zlim, kao sto je u Edenskom vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu i besmrtnoscu, kao u grckom

oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija pol nu simboliku jabuke, smokve i vinove laze da bi se istakla njena eroticnost

da se besmrtnici hrane sljivinirn cvetorn, pa je ovo drvo povezivano sa besrnrtnoscu l u japanskoj i u hriseanskoj tradiciji ona je simbol vernosti BRESKVE Breskva potice iz Kine, gde je srnatrana svetirn drvetorn zivota, dajuci eliksir besrnrtnosti. Taoisti su povezivali breskvin cvat sa nevinoscu i sa zenskim genitalijama ("'Tao" je kineska rec za .. breskvu'')

Narovi su ostavljani kao lnana u egipatske grobnice da prate mrtve na putovanju U Grekoj, na vencanjima i za Novu godinu, nar se razbija na tlu kao sirnbol plodnosti i obilja. URME Urrna potice iz Persijskog zaliva i oduvek bogato rada u lraku. Za Egipeane je ovo voce bilo sirnbol plodnosti Urmu Arapi pominju kao "kraljicu oaze" i kao "drvo zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu najbolje kada su mu noge u vodi, a glava u nebeskorn plamenu
S\·,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g Yczc s.1 plod1wscu ..1 t.1 tr.1dicij.1

u staroj

Evropi breskva se zvala "Venerinim vocem" i bila je sveta za Himena, rirnskog boga braka. U hriscanskoj ikonografiji, breskva u ruci bogomladenca Hrista simbolizuje spasenje. KAJSIJE U Kini se kajsija povezuje sa lepotom i seksualnoscu iene. Crvene kajsije simbolizuju udatu ienu koja je nasla ljubavnika, a oci lepe zene cesto se uporeduju sa kosticama kajsije Ovo voce se koristi i kao simbol ienskih genitalija. NAROVI Rastuci u mediteranskoj klirni, narovi krajem leta postanu jedre crvenkaste kugle koje iznutra blistaju od socnih crvenih semenki nalik draguljirna Njihovo irne znaci "jabuka sa rnnogo semenki" Nar je bio jedan od Alahovih darova u Kuranu, a za Izrailjce je predstavljao cari njihove zernlje i mudrost naroda Cesto se povezuje sa plodnoscu - simbolizujuci majcinu utrobu - ali i sa smrcu .

L!Cl I MANGO
Lici je sitno voce sa juga Kine sa grubom crvenkasto-braon korom i velikom sjajnorn braon kosticom Stavljanje licija ispod kreveta bracnog para izrafava nadu dace biti blagosloveni de com. Mango, sa socnim narandfastim mesom, zaviC:ajno je voce istocne lndije i Burrne U Indiji se s.rnatra svetim vocem, predstavljajuci plodnost i srecu . Legenda kaie da je Buda dobio lug manga u kojem je mogao da se odmara. POMORANDZE Latinski naziv drveta pornorandze, Fructus aurantia, odnosi se na zlatnu boju pomorandze, dok naranha, izraz za plod na spanskom, dolazi od persijske reC:i narang koja znaci '\mutra5nji miris" Pomorandfa sugerise i nevinost i rodnost, jer se cvet i plodovi pojavljuju istovrerneno. Cvet pomorandie je bio prisutan u starim

pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1 p]odnost i SICCLI:
/,l

\Cqicc simbolizovali Sok nara korist c , __

Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1
srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S jcdc

Lw

simbol srccc n.1 drugi

dan No\c gc,dinc

CROZDE Vinu1
,l

k1z,1 i grozdc ccsto SC

poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti. sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc
.1

f'O\CZUjU SC

S,l

F\.1hL1Sl1Ill

rimskim p.llld,uwm grckom Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc plodnosti i L1slub,HLnj,1 i izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0
jc n1oguCnost no,·og Zi\
(1tL1 zL1

Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc simbol Hristo\ c kn i

unana natprirodnim sposobnostima. duhovima zastitnicirna i vodicima u druge svetove. dok je zeleni lav povezivan sa divljim silama prirode Lw je takode po\'ezivan s boginjom majkom . Stari Jeneji nisu voleli macke jer su prljave dok su srednjevekovni SASVIM GORE u Kini. i drugarstvo Psi se uveliko povezuju sa smrcu i svetom duhova: Ajnui u Japanu su verovali da psi imaju psihicku moc da otkriju duho\'e. kralj Z\'eri Duh cm·ar.bofanstva Siva i Durg.1 jasu tigrove bda unistavaju demone. U hinduizmu.:itralo se da jc gledanjern Ll <( Duz se\·erozapadne obale 0 _J Amcrike vuk je mocru duhovna Zi\'Otinja koja moze da obdari s. zernlju i podzemni svct uniste. u kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo rnusko njegove oci bilo moguce videti buducnost Danas mnoga plernena u podrucju Arnazona slave jaguara kao naguala (cm·ara duha) i kao VELIKE MACKE Zbog grive. vesnicima srece i nesreee. simbolizuje prosvecenje. U budizmu. Kroz celu istoriju zivotinje igraju vaznu ulogu u simbolickom jeziku mnogih kultura. a bko vidi u mraku. Za Kineze je tigar. pokazujuci njihon1 surovost i neustrasivost U pretkolumbo\·skim civilizacijama Srednje i Ju:Zne Arnerike.v ZIVOTINJE <( z ::) <( Kerber je cuvao podzemni sn~t Maje su sahranji\·. zlatnog krzna i carskog drfanja.:inosti i prosveecnja. u pocetku !ova a kasnije ratarstva.1le psc sa njiho\'im gospodarima da bi ih vodili na drugom svetu.iako iz drugacije perspektive ovo moze da se shvati kao znak duhovne mudrosti . kao i simbolicnim predstavama ljudskih karakteristika Zivotinje se koriste u obrednim irtvovanjima i love se za hranu.bio je jedan od simbola vavilonske boginje !Star. cineci ga simbolom duhovne pred. U klasicnom svetu. on je treci znak kineskog zodijaka. U starorn Egiptu faraon je cesto pribzivan kao lav. pre nego la\·. Ova ideja se poja\·ljuje i u evropskom folkloru u prici o Crvenkapici. U hriscanskoj tradiciji. pri cemu jagnje simbolizuje \'ernike a vuk mod koje prete da ih GORE Macke su bile svete zivotinje za stare Egipcane i pojavljivale su se kroz njihovu celu kulturu u vajarstvu i slikarstvu. kao i radi zadovoljenja ljudske tastine Simbolicno. a mnoge famanisticke kulture govore o tome kako earobnjaci dobijaju moci od zene prerusene u vuka. a ubijanje ili povreda macke bili SU izvor isceljenja. za Inke je zavijanje psa moglo da najavi smrt rodaka: au grckorn mitu bile proklinjane zato sto nisu plakale kada je Buda umro . vuk sc obicno prikazuje kao suprotnost jagnjetu. la\· je stari simbol sunca i ovaploeenje zemaljske snage. vodom i ki5om: pripadnici naroda ivlace veruju da jaguari jedu duse pokojnika PSI I VUKOVI Pas je verovatno najstarija pripitomljena zivotinja i oznacava odanost. lav je predstavljao polnu strast. one doticu sve nivoe svemira . velikom nralicom.1k kontrole . SU pO\'CZi\·ani S laH1rn. zastitu GORE Vuk koristili slike lava bo licne simbole U alhemiji. dok indijanska plernena u americkirn nizijama smatraju prerijskog vuka. Slavljene su kao bogovi i smatrane su izvorom rnudrosti i snage.nebo. tigar predstavlja neobuzd. macke i zmije SU se ponekad povezuje sa hrabroscu i pobedom. odecu i kozmetiku. a ponekad sa surovoscu. Beli tigar se povezuje sa mcsecom. jaguar je bio car d:Zungle i govorilo se za njega da je podario ljudima dar za vatru i lov l\[aje su ga smatralc bicem podzemnog s\·eta koje poznajc tajne zemlje: sm. tigar (kao i leopard) je car zveri i cuva vrata raja .:inu strast i gubit. on je bio C:uvar podzernnog sveta i simbol bofanske zastite I Buda i Hrist smrtni greh Nasuprot tome. ili kojota. a africki kraljevi su DOMACE 1\!ACKE Stari Egipeani su obofavali i balsamovali macke. lekove. povezujuci ga sa plodnoscu. Kolob·ijalni izraz "vuk u jagnjecoj kozi · odnosi se na laznu nevinost. lukavoscu i pohlepom.

nordijskom i vavilonskom mitu staroegipatska bofanstva lzida i Hator) U nordijskoj mitologiji. sveta zivotinja i ne sme se ubijati. bio je simbol stvaranja sveta i cesto je prikazivan kako nosi suncev disk Dakote ga vide kao manifestaciju nhon1og tvorca. Za Hind use. Laosu i Kambodzi ka±u da slon daje kisu i bogatu letinu BIKO\!! I KRAVE Tradicionalno. i kad ga jasu vladari. kao sto je nordijski Tor Apis. Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na belom konju Konji su vukli suncane kocije u klasicnom. donela je zoru i novi zivot. slon drzi svet i simbolizuje nepromenljivu stabilnost. bik je irtvovan jednorn godisnje zato sto z se verovalo da njegova krv obogacuje zemlju i prenosi muskost. krava majcinstva i plodnosti Zbog toga sto njeni zakrivljeni rogovi lice na polurnesec. koja je retko irtvovana. beli slon je sveta zivotinja: Budina majka je sanjala slona prilikom zaceca U Tajlandu.Hraniteljka .hriscani povezh·ali crne macke sa vradzbinarna. Maje su verovale da je majmun stvorio umetnost. Eostra. bik je simbol muskosti. Francuska) otkrivaju centralnu ulogu bizona u fizickom i duhovnom zivotu prvih lovackih drustava Slicni bizonjma i ponekad poistovecivani s njirna. tradicionalnirn africkim prieama koje su na americke plantaze doneli robovi. U Kini zec predstadja reproduktivnu moc i dugovecnost I zec i kunic se pojavljuju kao prevaranti. konj se povezuje sa suncem i bogovima neba . U hriscanskoj simbolici. dugovecnosti. indijskom. hinduski bog sa s!onovskom g(avom. a Sijuksi iz U rnnogim Samanistickirn tradicijama med\·ed se povezuje s medicinom. boga podzemnog sveta Car Mugal je prikazan kako jase belog slona. isceljenjem i rnagijskorn mudroscu U severnoj Evropi. bik u starom Egiptu. rusi S\'C boga Ra medu rogovima: pa ipak bio je sveta zivotinja i Ozirisa.lizala je led da bi stvorila prvog C:oveka . oluje. zivota i duhovnog prosvecenja. irtvovanje bikova je veoma rasireno. krava je . moci i mudrosti u lndiji J\!EDVEDI BIZONI I BUFALA Dokazi iz pecinske umetnosti ( kao sto je u Laskou. pa on igra glan1u ulogu u ceremonijamJ. bufala su takode bila obofavana. saksonska boginja proleca sa zecijom gLworn. rnedved je smatran okrutnom. brojeve i pismo prepreke U budizmu. narocito u pricarna o zecu Breru. GORE SLONOVI I Afriku i Indiju cesto simbolizuje slon. Pripadnici plemena Zulu \'Cruju da bufalo moze da poseduje du5u C:oveka. U starom Rimu. On predstavlja snagu vetra. krava je nebeski simbol rnajke boginje (kao StO SU KONJ Stari simbol zivotinja. iranskom. Smrt se prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj simbol svetlosti. med\·ed je kralj zivotinja i povezuje se s ratnicima: zastrasujuci nordijski ·· berserkeri" isli su u boj obuceni samo u medvede krzno. < 0 KUNICI I ZECEVI I kunic i zec se povezuju s mesecom i prcdstavljaju simbole plodnosti u mnogim kulturarna. MAJMUNI Pavijanskom bogu Totu u Egiptu pripisivao se izum brojeva i pisma . Zbog rike. vatre i tekuce vode. opakom i davolskorn slikom culnosti. praiskonska krava .. on predstavlja moc i autoritet U mitologiji Indije i Tibeta. ove zivotinje se slobodno kreeu ulicarna indijskih gradova. On je simbol snage. traganja za vizijorn. mudrosti i srece. bik je bio zivotinja bogova grmljavine. odjeci tahih \'erovanja pre:livljavaju danas u spanskoj koridi. Za razliku od krave. simbol carskog dostojanstva. Ganes.

znaci "gavran"..1 Ate nu I i\[incrvu. ali su bile sprec. jer let simbolizuje slobodu od fizickih ogranicenja sveta prikovanog za zemlju i cesto se GORE ganan je mracna suprotnost DVOGLAVI ORAO Stari simbol sunca.111a ispod londonske Kule. za njegovu gla\·u kazu da je z. Bran. Japanu i hropi.PTICE Zato sto mogu da lete..rn10 se drze gavranovi u skladu sa popubrnim rnitom dace Englezi pasti ako oni ikada odu a: 0 i Pecat predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava. Za hriseane orao simbolizuje svemoc i sveprisustvo Boga. a u Kini je povezivan sa plodnoscu i dugovecnoscu. ekspanzionisticke civilizacije (ukljucujuci stari Rimi SAD) kao simbol nacionalnog identiteta i suvereniteta. a soko s cubom nadu u prosvecenje. u lcgendi o kralju Arturu on se povezuje sa svetim Gralom. a u mnogim delovima sveta ona je donosilac dobrih vestL GOLUBOVI Danas se v c>olub mnoao v koristi kao simbol svetskoa rnira. .1ta. jastrebom i sokolom.n·. ukazujuci na pomirenje Boga i ljudskog roda. ali je pripitomljeni soko predstavljao preobracenog paganina. delujuci < kao glasnici visih iii rnoci sa drugog sveta . One se takode smatraju ovaplocenjern duha i duse. orao simbolizuje snagu.rne da se spuste 1u krm·cn·c njenih hramova zato sto je to predskazivalo smrt !me starovelskog kralja. a u keltskorn folkloru je sirnbol dugovecnosti i podmladivanja.rna donosi nesrecu i lose Heme. dok je u Japanu golub s macem najavljivao kraj rata. a hijeroglif za so kola Sveto rimsko. Vran. okretanje glave or la sa desne u levu stranu (prema maslinovoj grancici. Sokolovi. Indijanska plemena smatraju jastreba glasnikom predaka dok se u Polineziji ova ptica povezuje sa isceliteljskim i prorocanskim mocima. Za Rimljane. iii zemaljsku vladavinu sa bozanstvima. kao i Hrista i svetogJovana apostola. za rodu kazu da donosi bebe majkama. u Kini. PTICE GRABLJIVICE Ratnici i plemiCi povezuju se sa pticama grabljivicama. postali su simbol plemstva.1kop. " DOLE U grckom mitu govorilo se da belezi na repu pauna predstavljaju oci ubijenog diva Argosa znaCio je . U Kini.1 t. simbolizujuci moc i inspiraciju Bozije reci . on je takode bio simbol boga neba Hora. barjaci gospodara \'isokog ranga nosili su slike sokolove alave U starom Egiptu. srnrti i natprirodnog U judeo-hriscanskoj tradiciji Golub je takode simbol cistote duse. bog". jastreb oznacava rat. vesnicirna rata. golub je bio sveta ptica Venere. Neka indijanska plernena su \'crovala da je gavran doneo vatru i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa Aljaske dele slicno verovanje . Prusko cartsvo i predrevolucionarna carska Rusija soko je oznacavao zlo. ganan je predstadjao boga trnrca i gornrilo se da ubijanje gavr.:i je ptica proroeanstva u kini. U Kini. ptice se cesto smatraju posrednicima izmedu neba i zemlje. soko je bio kralj ptica. ovaj simbol su usvojili golubici. koje je za lov koristila aristokratija u Kini. simbolu mira) tada se smatralo da znaci promenu od rata u mir koristi kao metafora za misticno iskustvo. U Stamm zavetu. u hriseanskoj tradiciji on predstavlja Sveti duh. koji je promenio predsednik Truman 1945 godine u odnosu na originalnu verziju iz 1880. boginju r. narocito sa orlom. Mnogo vekova kasnije. takode se vercn·alo da je on duh blizak vesticama u grcko-rirnskoj tradiciji nane su bile svete ptice z. " GAVRANOVI I VRANE Mnoge kulture ne prave razliku izmedu gavrana i vrane i ove ptice dele slicnu simboliku I jedna i druga ptica srnatraju se zloslutnicama. . to je bila ptica koja se vratila na Nojevu barku noseci maslinov list. a istovremeno je i simbol sunca Za ranohriseansku crkvu DOLE DESNO U zapadnjackom folkloru. U mnogim hriscanskim crb·ama Biblija se stavlja na naslon u obliku orla. dvoglavi orao se pojavio u Mesopotamiji pre vise od cetiri hiljade godina Smatra se da njegova simbolika povezuje bogove blizance moci i sveprisustva.da je ova ptica dosla iz praiskonskc tame i da jc ostala da nauci prve ljude kako da prcfo·e Shodno tome. Orao se uveliko povezuje sa vodstvom i usvojile su ga u raznim vidovirna ambiciozne.

rnu.1\a saosccajnu budnost grcko-rimskoj tradiciji labud je bio sveta ptica za AfrodituNeneru. u zapadnim tradicijama se pcn·ezuju sa vcrnoscu U mnogim tradicijama sova se povezuje s magijom.moze da se poja\·i kao guska iii kao labud.lrama . boginju mudrosti: slicno tome.prirodnom stanistu roda . Kini i Japanu: u Kini se smatralo da njen huk zrnci kao reci .1st.1jskim b.jcdna ptica sastavljena od Lh-e . U staroj Grckoj O\ jedinst\·o i ravnotcZlL Kako iabudo\·i CCStO zive LI GORE paru SVRAKE U predanju australijskih urodenika snake se povezuju sa srecom i ushicenjem dok u Kini naziv O\'C ptice znaci '·ptica ceo zinit. ove dve ptice su mitski zamcnljive.uama i b.1 jc kosmicka planina !(. lndiji.rnstvcnosti.1 drugirn svetorn U Sibiru bbud simbolizuje samansko uranjanje u podzemni svet. dok je za Poni plemena iz Nebraske sova predstavljala nocnog zastitnika U staroj Atini.l\ i lcpotu U Pcrsiji je on boravio u r. one predstavljaju zelju za svetskim mironL Ivledutim.rnno\ og prcstob U hinduskoj tr.. kopaj. sa drugim zivotom.1nst\·o.1 Hcru. Guska selica sc takode smatra duhom pornagacem.1 predst. Bila je ptica smrti u starom Egiptu. au zemlji u koju sc dosclj. jezivog hub i ogromnih ociju. ova ptica je bila sveta za Atenu.1 ptic.n·lja doL1nk prolcca i otuda no\ og zi\ ota. noseci sarnana u ncbeske . mudroscu i prorocanstvom SOVE Zbog srnjih noenih letova.1ju i sirnbolc sunc. on se takoae pojavljuje u mitu o Ledi.1 S. a po rnisljenju Tunguza on je bio duh nidic prvog sarnana.UNOVI Zbog S\ LABUDOVI I GUSKE I guska i labud su velike \ odenc ptice koje u mnogirn kulturarna imaju asocijacije s.1.1.1 ptic. ljub. pri cemu je najcenjenije perje orla. so\·a se ccsto povezuje sa natprirodnim silarna. bog ]jub. boginju braka i zastitnicu porodaj.n·anture U hinduizmu.ffi i S\ct. a takode je i simbol istinskog alhemicara. . GORE LEVO ojc \ clic. kr. boginju rnudrosti i umetnosti Cudcsni bclczi na p.1 dusc ncrodcne dece zi\·c u mocv.10 ptica sclic.n·.1 i uporcduju sa Z\·czd. . sova se smatra najmudrijorn od svih ptica.1 ptica z. Kecalkoatla). koju zavodi Zevs kada se pretvori u labuda u RODE U rnnogirn kultur. U zapadnjackoj umetnosti oni olicavaju budnost .1 prcdsLl\ lj.1diciji ov.rnu.rnu roda jc gL1snik dobrih \Csti K.1n10 sc poisto\·ccuju sa ocim.uasvati. mudrosti i vernosti.1 U budizrnu paun oznac.rnjem Medu indijanskim plemenima arncricke nizije sovina pera su se nosila kao magicni talismani.1ljc\ sko dostojanst\ o.10 oko ··p. u alherniji. Srednje i Juzne Amerike koriste perje kao ukras na spektakularnim perjanicama Asteci su koristili zeleno perje iz repa kecala za vladare (ova ptica je simbol njihovog vrhovnog boga. dok za sve lndijance perje sadrzi moc iii "lek" ptice od koje oni poticu.1111.1 je bib S\ eta z. kopaj".PTICIJE PERJE lndijanci iz Severne. radosti'" Kada se prikazuju kako nose kineski novcic.wrscno sto je predskazivalo dace neko umreti i da grob treba da bude pripremljen Sovin izuzetno dobar nocni vid stv•ua tradicionalnu vezu sa proric.1 jc sirnbol putnika. on. a simbolizuje s. paun prcdstavlja bo:l:. u evropskom folkloru svrake se srnatraju lopovima i pticarna zloslutnicama . v --i n rn PA. tako da Hamsa . ZDRALOVI U Kini i Japanu zdralovi SU tradicionalni simboli dugovecnosti.i rode ih otkrivaju trazcci ribu .1 [zrcka da rode donosc dccu u \·ezi je sa idcjom d.1 dnir sc okrct.1uno\om rcpu od.

po kojoj je dobilo irne sveto prorociSte DelfL U mnogim indijanskirn kulturann delfin je i bofanski izaslanik i oblik Velikog duha. U mavarskoj tradiciji on simbolizuje izobilje. vodenirn tokovima raclanja i kise i sa preobrazenjem i besmrtnoscu otuda motiv pretvaranja u princeve u zapadnjackom folklom Za Kelte je iaba bila gospodar kopna Simbolika vodenih stvorenja delimicno je LI vczi sa stanistem. Na primer. u Japanu 5aran simbolizuje ljubav.popLllaran je motiv. sejLI strah kao cL1dovista i love se zbog mesa. figura pakake . Ozirisa. vodenog carstva. dostojanstvo i srecu. solarnog sveta i zenskog. Kitovi su simbol prirodnih opasnosti.VoDENA STVORENJA KITOVI. i sa dobrodusnim bogorn sunca Ra. dok su navatejski arapski rnoreplovci verovali da delfini prate duse pokojnika u podzernni sveL KROKDILI I ALIGATORI Krokodili nastanjuju dva sveta . delfis. Sobeka Ovaj bog jc bio pm·ezivan i sa zlim i destruktivnim silarna Seta. a igra L1!ogu u ritmu sveta. U Kini. U staroj Grckoj delfini su povezivani sa Apolonorn i njegovim darovima rnudrosti i prorocanstva i sa boginjorn ljubavi roclenom iz vode. Lilja. prorocanstvom i inspiracijom . dok SU Ke Iti plernena slave krokodile kao posrednike izmec!L1 svakodnevnog sveta i sveta povezivali lososa sa rnudroscu. kit je bio jedno od sedam boianstava sreee i slavljen jc kao bog ribolova i hrane. U Kini su one simbol srece Narocite nste se izdvajaju zbog svojih simbolickih svojstava . dok narodi Madarpa iz severoistocne Arnemske zemlje veruju da je C:ovek krokodil stvorio vatru. ko±e i kostijLI Ona igrajLI znacajnu ulogu u mitu. Afroditorn.rnja i bubnja. gde su pitomi krokodili bili ukras. Sobek. a ponckad ih 5amani koriste za bacanje destruktirnih cini U starom Egiptu krokodili su bili svete zivotinje i ponekad su balsamovani. jaja. veliki krokodili ovaplocuju duhove znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa mudroscu. ribe se uveliko povezuju i sa plodnoscu. au hinduizmu se Vi5nu pojavio kao riba Macja da spase C:oveeanstvo od potopa i otkrije Vede iii Sveto pisrno Zbog ogromnog broja jaja koja polafo. GORE duho\·a i kao prorocista vodcnih boianstan. osoba koju pojede krokodil odlazila je LI pakao ZABE Tradicionalno. fabe su lunarne zivotinje. boga podzernnog sveta. U mnogim dclovima zapadne Afrikc jetri i utrobi krokodila pripisuje se mocna rnagija. simbol je destrukcije.kopno i vodu . staroza\·etni opis Jone i kita povezivao ga je sa smrcu i ponovnim roclenjem Ponekad Stari Grci su postovali delfine kao simbole mudrosti i proroi':anstva. U ranohriscanskom verovanjLI. a njihove radikalne faze rasta povezivale su se sa fazama meseca One se takode povezuju sa plodnoscu. Kultni centar je postojao u Krokodilopolisu. AJKULE I DELFIN! U J1panu.wani zlatnim rnindL1sama i ritL1alno hranjcni u slan1 boga krokodila. fokloru i religiji RIBE Mnoge tradicije koriste ribe kao simbol dL1hovne mL1drosti U hriscanstvu je riba sirnbol Hrista. delimicno LI vezi s njihovim izgledom i ponafanjem i delimicno LI vezi sa znacenjem koje imajLI za ljL1dsko drustvo Vodena stvorenja se razlicito postL1jL1 kao boianstva. aligator iii krokodil bio je izumitelj pev. oznacavajuci jedinstni muskog. naziv delfina na grckorn. se tndi da se ova prica odnosi na ajkulu ljudozdera pre nego na kita. a hinduski bog Visnu ponekad se prikazuje kako izlazi iz Lista ajkule. U judeo-hriscanskoj tradiciji. povezan sa davolom. Za australijske urodenike koji zive na Senrnoj teritoriji. Neka africka DOLE Staroegipatski bog sa glavom krokodila.stilizovani kit sa velikim spiralarna za celjusti . hrabrost. koji je poprimio krokodilski oblik posle ubistva svog bra ta. odnosi se na rnatericu.sto ih cini sirnbolirna fundamentalnih suprotnosti.

0 v U srednjevekovnoj Enopi :labe su po\·czivane s magijorn i nadzbinama .1 mesecom.:i sunca. kornjaea je jedina prava zirntinja (preostala tri su zrnaj.:i rnesec. au Kini s. Od cetiri sveta kineska stvorenja.:ibc SU U hinduskom mitu kornjaea C:ub·a predstadj. a Hrist sa biserom. Krakcn·i je povczuju sa stvar. U Bibliji su iabe bile jedna od deset napasti Egipt. dok u Polineziji kornjaca ovaplocujc moc rnorskih bozanstava Medu africkim plcmenirn.:iju kada kosmicka kornjaca trese srnj zernaljski oklop Maje su takode shvatale Zernlju kao ogromnu kornjacu.:icenjim.:igijorn U Jap.1 u Kini i Japanu z. kraljevskim dostojanstvom i ugledom U u > i iscelitcljske moci rnde.dok zemljotresi i gnnljavine nast. a za i\[aje i Asteke on. a bila je simbol dugovecnosti stn1rcnja slove kao praiskonski preci. U Beninu.:i. U budizmu.1!0 kisu U starom Egiptu.:injern sveta koji se razvija iz centra.1 povezivan. Hobotnica se mnogo koristila u rninojskoj i mikenskoj civilizaciji na Mediteranu. skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju se sa bogatstvom. koji su pege na oklopu kornjace smatrali kartorn sazvezda i koristili su ih kod proricanja. a . sto simbolizuje preobrazenje GORE Kornjaca je u mnogim tradicijama sveta zivotinja. gde se cesto posmatraju kao praiskonski ljudski preci. U tradiciji Inka ona je bib aspekt velike rnajke koja je progutala i vreme i mladi mesec KORAL Prem a starokineskom verovanju. KRASE S obzirorn na to da se kretanje krabe ravna prerna rnesecevim rnenarna (love za neme plime. jcr se veruje da DOLE Foke igraju vaznu ulogu u mitu i obicajima lnuita. za koralno drvece se govori da raste u raju povezi\·ane S m. ce se one tada ponovo roditi kao zive foke i morski konji Morski konj je jos poznat i kao rnorski slon.:i kornja(e SU hriscanskoj ikonografiji. KORNJAC:E Zbog cnstoce i oblika oklopa. ispunjeno supstancom nalik krvi (zbog boje). . lnuitski obicaj diktira da se prilikom ubijanja ovih iivotinja njihove besike bacaju natrag u more. sposobni da poprime ljudski oblik i da uce ljude da plivaju i lo\·c ribu: ona su takodc glasnici. radanjem i stvaranjem sveta.rnu. eesto· svete zivotinje vodenih bogova FOKE I MORSKI KONJI U nekim inuitskim pricama. kornjaea je u mnogim kulturama simbol sveta .:i booatst\•om i duoovecnoscu. Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i Asteka.:iustralijskih urodcnika za kornjacu sc govorilo da se rach iz \·oda koje su nastalc otapanjem praiskonske planine leda. koral je nastao iz d rveta koje raste na dnu mora U alhemiji je bio poznat kao drvo zivota. ova hobotnica je povezivana sa mesecom i letnjim solsticijem. boginja ±ab. U grcko-rimskom mitu. povlacc se za vreme oseke).:i je bila povezi\·ana sa pornr.1 je s magijom i porodajcm. simbolika skoljke cesto se povezuje sa majcinom \. feniks i jednorog). a predstavljaju i jedan od simbola budizma. Devica Marija se ponekad uporeduje sa ostrigom.:i jednu od desct inkarnacija Visnua . gde se ponekad j. Kao i kraba.1 HOBOTNICE U klasicnoj antici hobotnica je posmatrana kao cudoviste koje napada nasukane mornare i kida ih na komade. do kojeg je dove la boginj. Ona je sirnbol meditacije i duhovne mudrosti U rnitu .)trobom. indijanskim tradicijama ona je simbol zemlje oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne tacke.1 Hekat.SKOLJKE Buduci da je struktura koja stiti zivot. Afrodita/ Venera pojavila se iz ogromne ljusture skoljke kapice. koji se krecu izmedu sveta duhova (rnde) i materije (kopna). zab. sto je bio slucaj i sa Kinezima. Ona je najstariji indijanski sirnbol Zemlje iii nujke zernlje .:i je bila vodeno boianstvo cije je kreketanje predskazivalo i stnr. pri cemu njen GORE < 0 0 z > ''-" -j < 0 L U bajci Se zabac pretvara u princa kada dobije poljubac od princeze. a u hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja.:ivlja zajcdno sa spiralom ili svastikom. ona se cesto povezuje s.

. pee la je bila kraljevski sirnbol: usvojili su je srednjevekovni francuski kraljevi. pee la iii leptir koji lete oko cveta (simbola za ienu) Iz perspektive koja sagledava svemir kao mec!usobno prepletenu rnre:lu postojanja.lNSEIZTI pokojnika koje posecuju zen11ju. Peele se odavno visoko cene i zbog saca. U starom Egiptu one su bile simbol sunca. svaki deo prirode je znacajan. koja se seli od jednog muskarca do drugog DOLE DESNO asocijacije. duhovima i drugim svctom . On se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol aktivnog zivota . a slicno verovanje postoji u Gvatemali . u mitologiji Srednje Amerike. obicaj je da :Zena sedi na mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih koliba zasniva se na planu mravinjaka. pccle se cesto koriste kao rnodeli ljudskog drustva Kosnica je postala metafora za sreden i milosrdan zivot hriseanskih rnonaskih zajednica. drustvene organizacije i zajednickih predstavljali su asocijaciju na iarku :Zudnju U staroj Grckoj med je povezivan sa recitoscu. u staroegipatskom Novom kraljevstvu ( 1550-1100. Na prirner. a verovanje da mravi znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari cesto kopaju u blizini mravinjaka. a zbog ostrog nepredvidljivog kretanja u isto vreme je simbol nepouzdanostL zivotinja. ). Rec je o simbolu jednakih pod jednim vodom GORE napora. cesto se povezujuCi sa bogovima. Za Kineze vilin konjic predstavlja leto. koji je izvezen ne samo na carevom plastu nego i na podijumu na kojem on stoji. U kineskoj umetnosti. simbolicke asocijacije insekata zasnivaju se na njihovom ponafanju i fizickim karakteristikama i usac!eni su u kulturu i vreme MUVE !me Belzebub. sa zenskim polnim organima i sa stvaranjem sveta. ukazujuci na prilicno cesto verovanje da su rnuve vesnici bolesti i c!avolskih nesreca. izvora ne samo secera nego i voska koji se koristi za pravljenje sveca Tako SU pcele povezane i sa slascu i sa svetloscu. MRAVINJAK U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. a oziveo Napoleon kao sirnbol jednakih pod jednim voc!om. Dclflco ("velika muva") je duhovni glasnik povezan sa isceljenjem Leptir je simbol duhovnog razvoja i preobrazenja . U Latinskoj Americi on se koristi i za opis prostitutke. gde se oni povezuju sa zvezdama. Kako je kosnica organizovana oko matice (pcelinje kraljice). cak i najsitniji insekti imaju bogate simbolicke istrajnosti i hrabrosti i usvojene su kao simboli ratnika: iz ovog perioda SU otkriveni earobni stapici ukraseni arnajlijama od muva Kod Navaho Indijanaca. p n e. nastale od suza boga sunca Ra. Kao i kod drugih 0 _J VILIN KONJIC U nekim indijanskim kulturama vilini konjici simbolizuju snove. glavni davo koji se pominje u Bibliji. potice od hebrejske reci koja znaci "gospodar muva". rnuve su bile poznate po Na ovom portretu Napoleona koristi se motiv pcele. mali leteci insekti su se smatrali dufama PCELE Zbog marljivosti. Shodno tome. promenu i prosvetljenje i povezuju se sa samanskim mocima . bez obzira koliko malen iii obican bio. one su bile trece od deset napasti u Egiptu Mec!utim.

dok je staroegipatska boginja Selket ZRIKAVCI I SKAKAVCI U Japanu se zrikavci povezuju s mesecom. pa su oboje pretvoreni u sazvezda koja se nalaze na suprotnim stranama neba CRVI Simbolika Cr\'a povezuje novi zivot sa raspadanjem i srnrcu Prema kineskorn mitu. skorpija moze da predstavlja susu i bedu Neki amazonski narodi veruju da je nju poslao neki ljubomorni bog da kazni muskarce zbog toga sto su vodili ljubav sa zenama koje je on zeleo. u evropskorn folkloru ubistvo pauka donosi nesrecu. majanska boginja babinstva. dok u Latinskoj Americi spanska rec za leptira ( mariposa) moze da se odnosi na prostitutku. pojadjuje kao pauk U Japanu se smatra da iene paukovi zavode putnike. skorpija se povezuje nagrizaju licnost Skorpija se uveliko povezuje sa smrcu i destrukcijom U nekim delovima Afrike mnogi ljudi ne izgovaraju ni njeno ime zbog verovanja da bi to donelo zlo svetu. crvi se mogu povezivati sa destruktivnim procesima koji GORE SKORPIJE Zbog otrovnog uboda i zbog toga StO je Staino sprernna na napad. skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i unistenjem . na primer. personifikacija Velike majke u njenom i stvaralackom i rusilackom aspektu Kod amazonskog naroda Tukano. jer se on povezuje sa novcem i srecom (carobnica i isceliteljka)' bi la jedna od Cetiri boginje koje SU SVILENE BUBE U starom Japanu i Kini svilene bu be su predstavljale cistotu i vrlinu. ali u drugim tradicijama on je zenska sila. misticnog ponovnog rodenja i nadculne duse . Usled veze sa pustinjom. Zbog cvrstine i gotovo nevidljivosti mreie. a slicno verovanje postoji u islandskoj tradiciji. dok je za Meksikance on bio simbol "crnog sun ca" koje prolazi kroz podzemni svet u toku nocnog putovanja sa posteljicom. a Japanci su verovali da su one nastale sjedinjenjem boga vatre i boginje zemlje. Ncki australijski urodenici smatraju leptire duhovirna pokojnika koji se vraeaju na zernlju. jer koriste svoja ienska lukavstva da namame muskarce u rnrezu Kod Afantija u zapadnoj Africi paukovi se povezuju sa Anansijern. on je umro kada ga je skorpija ubola u petu.dok se u keltskom svetu. PAUKOVI U kulturarna australijskih urodenika veliki pauk je suneani junak. dok se Iscel. a u Kini su simboli smrti i vaskrsenja U Kini i nekim mediteranskim zemljama smatra se sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da uniste letinu. jer ona ide od rnuskarca do muskarca Asteci su povezivali leptira sa ienarna koje su umrle prilikom porodaja. gospodar donjeg sveta. a na Zapadu se iene grabljivice ponekad uporeduju s pauko\·irna. U jednoj verziji grckorimskog mita o lovcu Orionu. gde dva leptira koji zajedno plesu simbolizuju bracnu srecu. bogom prepredenjakom. koji je ljude ucio umetnosti tkanja U nekim indijanskim mitovima za pauka se kaze da je naucio ljude da pisu prateci oblike slova u njegovoj rnrezi. dok ona u hriscanstvu predstavlja Sataninu zamku Medutim. au Kini se on povezuje sa zivotnim uzivanjima i radoscu Neko ko prelazi s jedne stvari na drugu i ko nije nikada zadovoljan moie se opisati kao leptir. ljudski rod potice od crva koji su se hranili lesinom praiskonskog bica. indijanski ratnici su sebe ukrafavali sararna po uzoru na njLL Za Kelte je paukova mrefa nevidljiva struktura koja sadrzi velieanstveni obrazac zivota Za Hinduse i budiste paukova mrefa predstavlja iluzije sveta. Kinezi su u prolece prinosili obredne zrtve od svilenih buba i dudovog lisca. Psiha (dufa) cesto se predstavlja kao leptir Elegancija i lepota ovog stvorenja cine ga simbolorn iene u Japanu. Svila se tradicionalno vezuje za plemstvo raskos i obilje z cm·ale mrtvog Ozirisa. paukova mreh se uporeduje sa smrcu i destrukcijom: u Africi mnogi ljudi koriste eufemizrne za ovo stvorenje. au grckom rnitu. medovina (formentisano pice od med a i vode) smatrala picem bogova LEPTIRI Zbog metamorfnog zivotnog ciklusa leptir je ar hetipski simbol preobrazenja. U psiholoskom smislu. gde crvi koji se hrane mraznirn divom lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena zernlja) poprirnaju ljudski oblik Za legendarnog irskog keltskog junaka Kukulejna govorilo se da je roden iz crva. jer bi cak i izgovaranje njegovog imena pustilo zlo u sveL Skorpija ima mnogo veza sa podzernnim svetom: zodijackim znakorn skorpije vlada Pluton.

skupa sa ostalirn grnizavcima i ribama. koja moze doci u sukob .111c i svrstane uz iskusenje. sto je potpuno nesvesno i instinktivno.1la jc zastitu od ncprijatelja Matrijarhatski kult u Delfima bio je simbolicno unistcn kada jc Apolon ubio zmiju Piton. dovodila se u vezu sa zrnijama U egipatskoj Kada SU Hebreji uveli muskog boga u Hanan. Njena slika na celu faraona predstavlj.111t tumaci cinjcnicu da orao nosi ranjenu zmiju u kand:Zarna kao znak da i rusitclji swmira. godine p 11 NAGE I MUOROST U indijskoj mitologiji. ona ovaplocuje ciklus smrti i vaskrsenja. nage (od sanskritske reci za "zmiju") su bozanske vodene zmije. koja je bila jako povezana sa zmijom i predstavljala je tajne zivota . dok su nasenski anostici slavili zmiju u obliku sumerskog boga Enkija. Zmija je bila glavni bog. i povezivane su sa isccljenjcrn i mudroscu. a Ilijada kazuje o torne kako Kalh. koji je doprineo tome da Adami ha postanu do kraja ljudi upoznavsi ih sa drvetorn saznanja. Za Junga su zrnije sirnbolizovale 0110 e. On je bio gospodar drveta zivota. postojeci u korenima zivota. prikazuju zmiju sa drvetom i boginjom kako daje \'OCe zivota muskarcu "' koji je do5ao kao gost Hananejsko bofanstvo bila je rnajka boginja. a psiholoski iz kolektivnog nesvesnog. Eva naslikana sa zmijomaavolom i sa zabranjenim vocem koje zmija koristi da je navede na greh LEVO a ipak poseduje skoro natprirodnu i jedinstvenu mudrost. narocito sa rnajkama boginjama i Majkom zernljorn Starofcnicanska Boginja zmija je kritska Majka zemlja. ccsto prikazivana kao kobra. prikazane s ljudskim licem i kapuljaeom kobre lndijska alhemija. nagajuna. OD GLAVNOG BOGA DO ZLE Zi\IIJE U mnogim delovima sveta zmije. ima za cilj da ujedini energije tela na putovanju samospoznaje da bi se sacuvao eliksir zivota boginja plodnosti Tani ta. dobrodusne i mudre. koriste se da predst~n·e prirodu u njenim najiskonskijirn ili najfundarnentalnijim aspektima Kako zrnija odbacuje kofo i onda pocinje :fo·ot iznova.-ZMIJA Od svih zirntinjskih simbola zmija je \'Cro\·atno najznacajniji i najslozeniji lzglcda da su od najranijih vremena zmijc bile po\·ezanc sa vecnoscu. ovde prikazana kako drzi zmije smrti i ponovnog roaenja GORE ce patrijarhalna Grcka prevladati matrijarhalne tradicije Azije. koja se povezuje sa Evom. nemoral i Satanu Zi\IIJE I ZENSKI PRINCIP Zrnija jc cesto po\·ezivana sa bobnstvirna. a ima jaku vezu sa podzernnim svetom buduci da dolazi iz dubina Majke zemlje. one su takodc demonizov. jer uvodi Evu u greh neposlusnosti prema Bogu. gde se sastaju vreme i vecnost Sumerski pecati iz 3500. zensko bo±anstvo i zrnija su prognani i povezani su sa zlom Zrnija u prici o Edenskom Htu in1a satanskc karakteristike. kao tvorci 0 rnitologiji Buto je bila boginja zmija.

Eskulapovski simbol zmije obavijene oko stapa predstavlja lecenje. nazvan inkubacija. a danas se koristi kao medicinski simbol. dve cudovisne zmije koje su stvorile nebo i zernlju. lako da prevazide ljudska moralna naccla Ako se zmija sanja. zivotom i smrcu nalazi se L1 pagansko-hriscanskoj slovenskoj prici o Bogatiru Potoku. /\n. boga podzemnog sveta Jedna prica govori da je on postao zmija da bi okoncao kugu u Rirnu. LECENJE I SMRT Zmije se odavno pO\·ezuju s lecenjem i posredovanjem izmedu zivota i smrti U grckoj mitologiji. a kada putuje uzrndno ona predstavlja putovanje inicijacije Slikarstvo australijskih uroaenika cesto prikazuje zmiju i njenu vezu sa plodnoscu i obiljem. Nordijska tradicija je predskazi\·ala potop koji ce unistiti svet kada se probudi Jormangand. dao zakopati pokraj nje. klijanja i r.:inakondi.tenik i to bi rezultiralo lekom. iako one rnogu da budu i rusitelji Sumerci i Akadijci Mesopotamije opisali su me5anje voda Apsu i Tijamat. Ove zrnije su bile ume5ane u borbu u kojoj je intervenisao Merkur.1nakonde zive LI posetio bog. ooLE se cesto brka sa Merkurovim "krilatim Stapom". podrazumevao je da pacijent mora da provede noc na nekorn S\'etorn mestu Tada bi pacijente LI Sflll TUKANSKA ANAKONDA Narod Tukano iz podrucja Am. i "krilati stap" se koristi u ovu svrhu protumacio svei. verovatno greskom. ukljucujuci veliku zmiju koja je bljuvala vatru. znaci da postoji veliki jaz izmedu svesnog i nesvesnog i da se nesvesno objavljuje n. cime je razgnevio Hada. na kojern SU bile prepletene dve zmije. Eskulap. koji se. On sumskim bgun. Ciju bi poruku GORE Dve zmije prepletene na Merkurovom "krilatom stapu" predstavljaju preobrazensku moc promene muskog u zesnko i obrnuto Eskulapovski stap sa jednom zmijom bio je originalni medicinski simbol. mogao je da se pret\•ori u zmiju i da vrati pokojnika u :i:ivot. otkrivajuci srnju prirodu vodica dusa izmedu svetova. sin Apolona i srnrtne Koronide. a cesto je i tvorac ljudskih bica Njegova destruktivna strana podrazumeva kaznjavanje onih koji se suprotstavljaju prirodnom zakonu tako sto ih proguta LI medicine i lecenja Eskulapovski nacin lecenja. Zmija u snovima rnoze takode da znaci da smo zalutali sa krivudavog puta ka inividualizaciji. a Rimljani su poceli da ga slave kao boga Homcopatski princip d. Potok je odsekao njenu glavu i vratio je suprugu u zivot mafoCi njome njeno telo. odrafavajuci sezonske periode osemenj. Australija.lma i u dubokim \ irovinu ispod vodopada.idanja. Povezanost zrnije s leC:enjem.l\·anj. u duboku grobnicu U ponoc su se pojavili mnogi grozni gmizavci.:injem dveju anakonda koje se pare. meautim.nona pripisuje slozenu i kontekstualnu simboliku .sa svesnim stavovima Zmija moie zato da simbolizuje i zlo i mudrost.ikonda je put koji vijuga kroz sumu kao reka. Oni \·ernju da ITIOrlStruozne .:inje Mlecnog puta sa preplit. pre sest do osam hiljada godina Predak iz vremena sna je zivotodavalacko bice povezano sa plodnoscu. Zmija duginih boja pojavljuje se u urodenickirn crtezirna u steni u Arnemlandu. pod punom ratnom opremom i na konju.i. Oni takode uporeduju kret.1 se "klin kJinom izbija' SUStinski je ZJ. iz kojih su izronile Lahmu i Lahamu. posle smrti svoje mlade neveste. zmija u boravistu ljudi .1 opsesivan i povratan nacin. N > otrovnu isceliteljsku prirodu zmije ZMIJA KAO TVORAC I RUSITELJ U mnogim mitovima zmije SC pojavJjuju kao izvor zivota . obiljern i kisom. potopima i StO izbaci njihove kosti Stara germanska mitologija povezuje zmiju sa smrcu i stalnirn podrivanjem korenja dn·eta sveta .

Tehnoloska dostignuca su narn omogucila dJ. koji je star oko 22 hiljade godina.rnim krugom i ienskim genitalijarna. jos jedan primer lunisolarnog kalendara. KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO. koji predstavljaju godinu lunarnih ciklusa. pokazuje da Venera drzi rag sa trinaest belega. au XVI I veku Isak Njutn je okarakterisao vrerne kao apsolutno i jedinstveno.·ao 0 ritmovima i ciklusima zivota Priroda obelefava postojanje iivotnim dogadajima . a u Kini su one bile behar iii cvetne zvezde .ZIVA PLANETA < f-- """ NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA DOBA I CIKLUSI. U XIV veku Evropljani su poimali kosmos u srnislu rnehanizrna casornika. godine. ELEMENT! I SAMO TLO. rodenja i smrti . star 22 hiljade godina Smatra se da je rog koji drzi obelezen godinom od trinaest lunarnih ciklusa Ljudski rod oduvek koristi simboliku i ritual da bi kazi.trenuci zaceea. UDALJENOST. jos se koristi za utvrdivanje praznika i svecanosti i vafan je za kineske ratare koji jos seju prema mesecu. VREME. poznat kao Loselska Venera. Lunarni kalendar se povezuje sa rnenstrualnim ciklusom.a zivot se nastavlja u medusobno VLASJ(I Sazvezae Vlasici ima mnoge simbolicke asocijacije. Ove zvezde su u starom Egiptu predstavljale boginju majku Net.. PeCinske slike u Laskou. Francuska. Jevreji i rnuslimani i danas koriste lunarne kalendare Kineski kalendar. Pleme Hojhoj iz juzne Afrike naziva ih Huseti. simbolizov. boga vatre zavisnim ciklusima Faze zivota oduvek zaokupljaju coveka i one su dobile sopstveni uni\·erzalni simbolicki jezik KALENDARI I VREME Prvi kalendari zasnivali su se na mesecevim fazama. a preovladuje u civilizacijama koje obofavaju boginju. ignoriserno "vreme prirode". casovnik je tir an ska figura koja se cuje i oseca svuda G Dombi. sto znaci kisonosne zvezde U hinduskoj tradiciji one su plamenovi Agnija. w > < GODISNJA DOBA I VREME oEsNo Kameni duborez. pokazuju da su mene racunate pre otprilike l 7 hiljada godina. radi sve prema casovniku Ovde je casovnik simbol mehanickog nacina zivota. SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA COVECANSTVA. lik bez emocija. ponovnim radanjem i obnovom prirode. . <i duborez Loselske Venere. Lunisolarni i Iako se vreme original no povezivalo sa ritrnom. Britanski Stounhendz je sirnbolican spomenik koji je P°''ezan i sa suncern i sa mesecom. da uzgajamo useve nn sezone i da doslovno produzimo TIRANSKI CASOVNIK U romanu Carisa Dikensa "Dombi i sin" iz 1848. uticaj judeo-hriscanstva doveo je do osnivanja linearnog vremena. pokazujuci kako je vreme zavladalo svescu industrijskog drustva solarni kalendari pojavili su se prornenom sa :Zenskih na muske vrednosti .

ponekad kao dete. vejanja i skupljanja letine. DOLE . odvija se na petnaesti dan osmog lunarnog meseca Istog dana u Kini i Vijetnamu je Cung C:uj. a s\·aka t•1cka je obeleiena sezonskim proslavama Samhain (31 oktobar . koji se LI Cl 0 0 z > 0 Pongal je juZlloindijska hinduska zetvena svecanost. Ovaj kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje kalendara bilo i sveti i politicki cin. zvana C:usok. slavi se na severu Indije 13 aprila. prateci i kombinujuc'i cikluse meseca. a njihovi vladari su se povezivali sa simbolima voaenja vremena smatra rodendanom mes-eca i slavi se gozbom i specijalnim "mesecevim kolacima". lepota. simbolicki krug vremena predstavlja prclazne tacke u toku godine: Samhain. Suton se C:esto povezivao sa nein·esnim vremenom propadanja i zato sa smrcu. dok je podne bilo cas otkrovenja KELTSKI TOCAK GODINE U keltskoj tradiciji. a prinose se zrtve bogovima kise i sunca. sa klipovima kukuruza na glavi i ponekad sa srpom u ruci. koje su druga dva aspekta trostruke boginje 2ETVENESVECANOSTI Svecanosti zalwalnosti u vreme ietve uobicajeni su u svim ratarskim kulturama.sto se odnosi na bogatstva prirode i na slatko jelo od pirinea Ova svecanost traje tri dana. linearnog i merljivog vremena. sa zmijom oko tela koja simbolizuje vecnost). kojom se slavi pocetak zetve kukuruza. 0 OJ > < rn rn jevrejskoj i muslimanskoj tradiciji. Tek u novije vreme. Beltane. posvecuje se paznja vremenu i prostoru sopstvenu simboliku koja se oseca i danas. pocinje u umiruccm i propadajucem delu tocka. zrelosti i obnavljanja zirnta. smrti i ponovnog radanja U zapadnjackoj umetnosti prolece se prikazuje kao mlada :Zena. a ponekad se povezuje sa beharom. razrnj i produktivnost kasnije su simbolizovani u keltskoj godini devojkom i majkom. l\Iladost.I novembar) je istovremeno Praznik mrtvih. planete Venere i Vlasic'a. prolecni ekvinocij. bog kovaca Hefest povezuje se sa ovim godisnjim dobom.jtanji GodinJ. jesenji ekvinocij Tocak godine opisujc cikluse snirti. Imbolk. a odvija se prvog dana solarne godine. Jesen se povezuje sa Dionisom i zetvom. C:etiri godisnja doba bila su univerzalni simboli radanja. dok je Kairos bio bog vremena prave prilike i sanse. rodenja. kada se zajednica okuplja da podeli ideje i iskustva. zetve. prvog dana solarne godine Sika. ali i sa zecom Zima se ponekad prikazuje ka9 starica iii kao zena. sunca. Glavne faze dana imale su price i jaca drustvene veze . odrafavajuci keltsko razumevanje vaznosti starenja i smrti da bi zivot mogao da buja Ovo vreme simbolizuje figura st<1rice. januara. kada se smatra da je veo izmedu zivih i mrtvih nJ.r MAJANSKI KALENDAR Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar. Njen naziv znaci "kipljenje" . koji su zalivali pirinac i doveli do njegovog zrenja. da prica SEZO NSKA SIMS 0 LI KA Prva merenja vremena zasnivala su se na pojavljivanjima i iscezavanjima i na promenljivim putanjama sunca i meseca . jagnjetom iii jaretom i sa grckom boginjom Afroditom Leto je ponovo zena. Litija Sika na svecanosti Bajsaki. Proslava zetvenog meseca u Koreji. Ponovo inspirisana ciklusima meseca i zalaskom i izlaskom sunca. posle Ajnstajnove teorije relativiteta. Zora je bila opsti simbol nade. koja pocinje I+. zimski solsticij. koji su simboli zajednistva dnevno vreme u noc. i stoci koja je bitna za naprednu zajednicu Bajsaki. bio je bog apsolutnog. kao i salamander i patka BOG VREMENA Grci su razmisljali o dve vrste vremena: Hronos (prikazan gore. svecanost Sika. radosti i mladosti. mladosti. rasta. kada igraci i bubnjari oponasaju prizore sejanja. koja je u isto vreme i staresina. letnji solsticij: Lugnasada. To je vreme kada se slave prirodne sile i preci.

1Vilonci imali su kosrnologije u kojima je Zemlja bi la ravna. Egipcani su zarnisljali prarnugaonu Zernlju.njem svesti i odrahva promene u ljudskim nednostin1J. n. udaljenog 800 kilometara i\ledutim. zamisljao ju je kao lop tu koja pliva u rnoru. Egipeanin lopta Izgleda da su Galilej i Kopernik bili veoma ohrabreni KolumboYim iskustvom. p n.MLJA Vecina ranil1 drustavJ. pa su brzo usledile dramaticne nove teorije koncentrisane na Sunce. u stvari. koje datiraju izmedu 22 i 18 hiljada godina pre nove ere. Platon je opisao Zernlju kao globus. Ainu. sa Jerusalimom u sredini.ZEMLJA < z _. a iza cega je video nebo kako pociva na rubu Zemlje. sto se do tada pretpostavljalo raznirn proracunima: da je Zemlja zaista OKRUGLA ZEMLJA Iako je vecina starih naroda smatrala da je Zernlja ravna. e. oko kojeg se okrugla Zemlja i Mesec vrte. budisticki i jainski tekstovi slagali su se da je Zernlja. oote Psaltirska karta. 1+92. ukljucuju Loselsku Veneru. i nasem odnosu prema prirodi Klasicni. gde je video ogromne zveri i ptice. najstarija je prezivela karta koja simbolizuje Hristovu ulogu cuvara sveta.sim kolektiYnim stJ. ali njiho\· izraz za Zemlju znaci "plivajuce kopno". iz ra\•ne u okruglu Zemlju dogodila se pre vise stotina godina Kristofor Kolumbo je. ravan disk. Eratosten izracunao je precnik Zcmlje koristeci trigonometriju tako sto je izmerio duzinu senke vertikalnog tornja u Aleksandriji. Prema hebrejskoj knjizi o Enohu. gde je Homer opisao nebo kao cinijastu hemisferu koja pokriva ravnu. sto znaci da je to bila lokalizovana percepcija jednog ostrvskog naroda . sa nebeskim svodom oslonjenim na more iii na stubove Na Zapadu se najraniji opis Zemlje nalazi u Ilijadi. Egipeani i V. < > oesNo Pogled na planetu Zemlju iz svemira promenio je nacin gledanja na nas svet i simbolizuje celovitost i meousobnu povezanost zivota Ono sto nam Zemlja znaci vremenom se znatno promenilo. RAVNA ZE. kada se sunce nalazilo tacno iznad Asuana. u kontekstu svemira ciji je centar Zemlja. Njcna simbolika snazno je poYczana s nJ. iako su jc neki indijski mitovi smatrali loptastom Stari Hebreji. Rig Veda je opisivala Zemlju i nebo kao dva tocka na kraje\·irna osovine. ZEMLJA KAO BOZANSTVO Zemlja je u starom veku bila slavljena kao vrhovna boginja majka i verovalo se da je i ziva i boianska. andeo Urijel vodio je Enoha do kraja Zemljc. Godine 375. sa boginjom neba Nut koja se telom nadvila iznad zemlje poput kupole Vavilonci su zamisljali ravno kopno okru:Zeno morem. Japanski urodenicki narod. a Aristotel (384-322 pne) je govorio da je ona lopta. Stari Kinezi su opisivali Zemlju kao raYan kvadrat na nhu krnje. ploveci delimicno oko sveta. Majka Zemlja bila je licnost velike samilosti i izrnr celokupnog zivota i plodnosti Paleolitske slike boginje majke. kruZI1u Zemlju. kao ogroman toeak iii disk. zamisljala je Zemlju kao ravnu. p. bi lo je izuzetaka. iskust\·eno dokazao 0110 cetvorostrane piramide ispod kruznog neba U Indiji. . paradigmaticna promenJ. hinduisticki. sto se zasnivalo na njegovim zapafanjima kruZI1ih senki koje su padale na mesec za vreme njegovog pomracenja Godine 200. e.

ko postati predmct interesovanja i eksploatacije. verovatno je doprinelo moCi ovog naucnog modcla i NOVA SIMBOLIKA Slika Zcmlje kako se vidi iz S\emira nudi znacajnu simboliku ZJ.·sa.zlike koje dozivljavamo izmedu raznih kulturJ.jne kada se sJ. Za mnoge Gea predstavlja zamisao "zive Zemlje . uprkos naglasku ove teorije na tome da se Zemlja ponasa "kao .podstaklo je mnoga razmisljanja u vezi sa njenim potencijalom modernog religijskog simbola . Francuska.. opisao je da se oseea kao J. "oblikO\·ati . nad Zemljom i prirodorn Ovo su mnogi tumacili kao opravdavanje slike Zemlje kao sredstva za ljudsku upotrebu Kako bofansko nije vise bilo sinonim za prirodu. Gea je nesto sa cim ljudi mogu da se ponovo spoje zadrfavajuci osecanje divljenja prema prirodi. ZIVA ZEMLJA Kach je 1969 godine naucnik Dzcjms Ladok zamislio snlju hipotezu o Gei. Zemlja je mogla !J. Koriscenje imena grcke boginje Zemlje.n i naucni stav . narod Kono u Sijera Leoneu Zemlj.roch. Njegovo videnje Zemlje kao slozenog zatvorenog sis.. se.1 Naglas..1k nacina zi\·ota kod 1uroda Kono le2:i. i da ponekad oseca da cela plan eta ucestn1je u necemu nJ.tema koji se sam regulise. Frcnsis Bekon N rn > ( 1561-1626) govorio je o prirodi u zenskom smislu i zJ. . zaobljenirn trbuhom. pronadene u Ot-Garonu. i male kipo. . je rnasinama i pretvoriti u "roba . smestajuci ljudski rod bli:Ze Bogu od ostalih zivih bica. kao rnajka Demetra i kao starica Hekata U toku klJ. . van zemaljske sfore.. koji se pona5a kao da je zin1 bice .lagao se za \·ladanje njom covecanstvu na korist Govorio je da prirodu treba "obavezati da sluzi". Hristova majka. i Vilendorfsku boginju pronadenu u Austriji Sve one su priLuJ. Na Zapadu je poslednja boginja Zemlje bila Gea. sto je odrafavalo zamenu slike bozanske majke mnogo udaljenijim rnuskirn bogorn.1 je z. muski Bog postoji na nebu. beznJ. i preko odnosa sa tlom i nc\ idenim silarna SUPLJA ZEMLJA Od naucne revolucije naucnici iznose hipoteze da je zemlja mozda suplja Dfon Kievis Sims (17791829) verovao je da se ona sastoji od cetiri supije koncentricne lopte.sicnog perioda doslo je do pomeranja interesovanja sa Gee na njcnog praunuka ze. na odrza\·anju harmonije prirode prcko ljudskih odnosa i zajednice.oesNo Devica u ulozi neke vrste· majke zemlje posreduje kod Boga u ime ljudskog roda duborcz u stcni iz Dordona u Fr~mcuskoj. izmedu nas i prirode.·ernorn Afrikorn i Indijom.. dobi\•si narocit znacaj u judeo-hriseanskom Bogu U hriseansko doba Marija. ne vise vrhovna majka. ali svejedno svcsno i zivo bofanstvo Na grckom njeno ime znaci "zemlja" Ona je bila trostruka boginja. simbolizujuci razdvajanje Zcmlje i bofanstva.cJ.ne sa obesenim grudima i punim..juCi preovladujuce stavove prema zenama i prirodi. ovaplocuje iii odrafava neke osobine boginja majki i deluje kao posrednik izmedu neba i zernlje U rnedunemenu..gledavaju iz chljine Zemlja Yidena iz svemira nudi simbol obnoYljenog odnosa izrnedu co\·eeanstva i prirode ZJ.1.istovrerneno odra:laVJ.1ista zi\·o bice: ona jc suFrug. Gee. prosiri\'Si se Evropom.lik "s\·etom obredu . kao kod rnnogih urodenickih nJ.pragmatiCJ.stronaut koji posmatra Zemlju stojeCi na mesecu. koje su verovatno nastanjive na unutrasnjoj i spoljasnjoj povrsini On je verovao da postoje dve ogromne rupe na Severnom i Juznom poiu i predlagao je ekspediciju u unutrasnje lopte "Simsova rupa"je postaia izraz sprdnje dvadesetih godina XIX veka HIJERARHIJA NEBA I ZEMLJE Judeo-hriseansko poimanje sveta naglasava hijerarhijski odnos izmedu neba i zemlje. Bliskirn istokom. zivi sistem Za Lavloka.·e poznate kao Lcspiska boginja. sa odgovornoscu da preuzme vlast simbolickih slika.. sanemenog coveka Tc) je Zernlja kako se vidi sa "ncba·'.1 ovo izmenjeno videnje pokazuje nam da su rJ. kao devica je bila Persefon. sa meouprostorom.1 Boga i zato je tako produktivna i plodn.

IZARTE I SMER
CRTANJE KARATA PREMA STIHOVIMA I P RI CI Australijski urodenici veruju
< >
N

da je topografija njihove zernlje stvorena putovanjima ili "stihovima pesme" predaka. Ovi stihovi presecaju Australiju i urodenici ih pevaju dok prate svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto
je sluC:aj sa Nunamiutima na Aljasci, mladic mora detaljno da upozna loviste pre nego sto se prikljuci lovcima On stvara simbolicku kartu lokalne topografije sluSJ.juCi mitove o duhovima i junacima koji nastanjuju lovista .
Karta lslanda koju je nacrtao Abraham Ortelius krajem XVI veka pokazuje mnostvo morskih cudovista, polarne medvede, lednike i vulkan pod erupocijom Hekla
GORE

Simbolika orijentacije i smera odnosi se na to kako se ljudi krecu kroz zivot i svet, sta znaci biti na nekom mestu u neko vreme, i na odnos sa mestima van naseg svakodnen10g iskustva

je uobiC:ajena do kraja srednjeg veka Ove karte su delile svet po trojnorn osnovu, jer broj tri predstavlja Sveto trojstvo: Jerusalim se obicno nalazi na presecistu, pri cemu je Eden na vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

KOMPAS Za neke ljude kompas je neutralan simbol koji ujedinjuje ljude na Zemlji, jer svi mi delimo smerove severa, juga, istoka i zapada Medutim, kompas je takode simbol istrazivanja, orijentacije, ekspanzije i cak osvajanja prirode Fraza "moralni kornpas" sada se mnogo koristi u Sjedinjenim Drfavama u vezi sa rnoralno '"ispravnim" postupcima. Prakticari geomantijskog umeca feng sui (sto znaci ··vetar i voda") koriste krufoi magnetni kompas, poznat kao

CRTANJE KARATA
Kameni disk koji sadrzi crtez putanja kojima su se uz pesmu kretali preci australijskih urooenika. Australijski urooenici veruju da ove putanje privlace razlicite grupe u zajednicki sanjalacki odnos sa zemljom
DOLE

se deli na Aziju, Afriku i Evropu Kako se za vreme renesanse povlacilo srednjevekovno videnje S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise crtani kao glavne karakteristike, a rubovi karata su poceli da prikazuju neistraiena podrucja, sa cudnim hibridnirn stvorenjima na rubovima poznatog sveta. Ivlorska karta (Carta Marina), svedskog nadbiskupa Olausa Magnusa, prvi put stampana l 539 . u Veneciji, prikazivala je Severno more oko Skandinavije ispunjeno zastrasujucirn morskim cudovistima. Bila je to prva karta nordijskih podrucja, koja su ranije smatrana nepoznatom zernljom ( terra incognita)

Kako se crta karta zavisi od stava prema svetu i uverenja kartografa, od toga sta se smatra glavnirn ili perifernim, sta je poznato, tajanstveno ili pretece za kulturu Prva mappa mundi ili karta sveta, bi la je sirnbolicna predstava poznatog sveta prozeta sa imago mundi ili slikom sveta kao sredenog kosmosa. Prve karte su bile jednako kosmoloske i mitske koliko i sredstvo praktiene orijentacije Beatusova karta, koju je 787 godine nacrtao jedan benediktinski monah, prikazuje svet kao pravougaonik okruzen svetskim morem. Ova forma, nazvana "T-karta", bila

luo pan, da bi locirali kuce i
grobnice gde se energije nalaze u ravnotezi za ostvarenje srece . Linije ili struje zmaja, za koje se smatra da pro laze kroz zernlju, sastoje se od negativne struje jin, koju simbolizuje beli tigar, i pozitivne struje jang, koju sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE HLADNO

STA JE GORE?

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani, karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole" - Novi Zeland i Australija napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

religijsku posveeenost, isccljenje i obnovu - kroz sveti iii znacajan krajolik Fizicko hodoeasee je granicni cin, sto

>
--1

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje zoru novog dana, sveta iii ere, i ukazuje na rnogucnost novih poeetaka i svetle buducnosti

znaci da u nekoj tacki hodocasnik prelazi prag, ostavljajuci svoj svakodnevni zivot iza sebe i putujuci ka svetom

karaktcristike, a jang reljef ce irnati

os)fe ili brdovite muske

karakteristike .

ORIJENTACIJA Putnici i istrazivaci na kopnu i moru, jos od prastarih vremena, orijentisali su se prema polofaju zvezda na nocnom nebu Orijentacija je potrebna i u svakodnevnom zivotu, da znamo gde smo i kuda idemo, i za licni i kulturni oseeaj smisla i identiteta Mnoge kulture smatraju da je njihovo sveto mesto centar sveta, a ono moze da bude predstavljeno svetorn planinom, drvetom sveta iii svetilistem; ljudi cc se .. koncentrisati" u vezi s njim, u cinu obnove iii uravnoteienja prirode i du ha Mesta bogosluzenja kao sto su diamije, hrarnovi i crkve, i groblja i ukopista, cesto slede osu istokzapad, srnerove izlaska i zalaska sunca. Ma gde da se nalaze u svetu, muslimani se u dnevnim molitvama okrecu prema svorn svetom centru, Meki Indijanci se cesto mole okrecuci se prema cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci obicno sa istokom, gde izlazi sunce.

SVETA PUTOVANJA Mitovi i legnde su puni prica o putovanjim;L Price o seobama, istrazivanjima, osvajanjima, junackim podvizima i hodoeascima sluze za obracanje painje i obnovu identiteta naroda, zajednice s bogovirna i duhovirna, i za slavljenje veze sa zemljom Hebrejska priea o lzgonu opisuje kako je Mojsije izveo lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju im je obecao Bog Astecka seoba u XII veku bila je putovanje kulturne obnove, u kojoj je Meksike vodio bog Huicilopoctli na putovanjima sa ostrva Astlan do Tenoctitlana, buduceg glavnog grada . Hodocasce je simbolicno putovanje - predstavljajuci duhovnu preorijentaciju,

odredistu. U islamu je hadziluk hodocasce u sveti grad Meku. Stari Grci su putovali da dobiju uputstva od prorocista u Delfima iii da se izlece u Eskulapovom hramu u Epidaurusu U Evropi IX veka mnogi hodocasnici su putovali u Santjago de Kompostela na severoistoku Spanije, na spoljni rub poznatog sveta, da posete cudotvorne ostatke svetogJakova. Hindusi odlaze na hodocasce na goru Kajlas, koja je fizicka rnanifostacija planine Meru, centra sveta. Putovanje na Sinajsku goru, gde je Mosjije dobio tablice zakona, kao mnoga hodoeasea, odra:Zava duhovno, kao i fizicko, putovanje sarnog Mojsija .
DOLE LEVO DOLE GORE

Kompas luo pan iii feng SUi, koristili SU starokineski carevi i mudraci kao izvor orijentacije Prisutni simboli, kao StO SU 24 planinske zvezde, 64 heksagrama, 60 korena i ogranaka i 12 planinskih zmajeva, koristili su se kao porno( za smestaj i okretanje zgrada i za prorocanstva.

Muslimanska molitva podrazumeva stajanje i zatim klanjanje u smeru Meke

Horizont CeStO simbolizuje nase zemaljske granice, kraj i pocetak novih mogucnosti i istrazivanja

HORIZONT Vaian simbol orijentacije, horizont predstavlja najdalju tacku do koje oko vidi ravan zemlje . To je mesto vizije, istrazivanja i novih otkriea.

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom, a vlasnistvo se dodeljuje precima i duhovima prirode Oni zemlju cuvaju kao deponovanu .

od zivotodavalacke plodnosti tla Tio iz narocitih oblasti iii regija moze posedovati specijalna svojstva Finsko-ugarski narod poznat kao C::uvasi obadja ritual

PLUG
U stara vremena oranje se smaualo duhovnim cinom, jer je oplooivalo zemlju. Plug je
tako~predstavljao

zemlju iii da smo je posudili iii da je delimo s,1 bogovima, ona ima vaino rnseto u simbolici. Iz perspektive posedovanja, polaganje prava na zemlju simboliean je cin vlasti, bogatstva, nacionalnog iii individualnog identiteta "Otkrice'', osvajanje i kolonizacija drugih zemalja cesto se simbolizuje stupanjem nogom na tlo, postavljanjem nacionalne zastave iii pisanjern pravnih akata kojima se \·lasnistvo prenosL Za rnnoge urodenicke narode zernlju ne poseduju pojedinci, nego se ona slwata kao ziva celina iii bozanski dar. sto garantuje postovanje i srodstvo Urodenici Filipina, na primer,

ZEMLJOTRESI Sasvim je razumljivo da su se udar i komesanje uzrokovani zemljotresima cesto povezivali sa gnennn bogova zbog izopacenosti ljudi Japanci su smatrali da seizmicka aktivnost dolazi od boga oluje Susano0, a Grci su verovali da je bog oluje Posejdon, takode poznat kao Enosihton ("zernljotresac"), uzrok zemljotresa. Prema Platonu, zemljotresi i poplave su progutali legendarnu civilizaciju Atlantide za samo jedan darL Zemljotresi mogu da se uzmu kao znamenje koje predskazuje velike promene u religiji iii politici: Novi zavet opisuje podrhtavanje Zemlje u vreme Hristove smrti . Kao druge prirodne katastrofe, zemljotresi cesto simbolizuju ranjive osobine ljudskog roda u odnosu na prirodne sile Zemlje.

u kojem kradu" grumen zernlje iz obli:Znjeg plodnog polja da bi unapredili sopstveno zemljiste Moderni biodinamicni uzgajivaci vrse specijalne pripreme. kao sto je trpanje tra1·a u kravlji rog tokom astroloski znacajnog vremena, a zatirn homeopatski jacaju smesu me5ajuci je u vodi i bacaju6i je po zernljistu Za ovo se kaze da koncentrise kosmicke sile u tlu, podizuci tako vitalnost biljaka i onih koji se njima hrane Obred plodnosti kod kojeg se polni cin odvija u polju uobicajen je u paganskim tradicij.:ima On se takode nalazi u grckorn mi tu o Demetri, boginji tla Ona i kritski mladic Jasion vodili su ljubav u polju koje je bilo preorano tri puta, usled cega je ona rodila sina, Pluta ("bogatstvo")

muski aktivni princip u odnosu na pasivni zenski princip Zemlje oranje je tako simbolizovalo cin koitusa.

PLANINE Prirodno simbolicko svojstvo planina jeste da su one deo

TLO Najbitnije za proizvodnju hrane, tlo se u ratarskim drustvima smatra "crnim zlatom" Burrnanci smatraju da je ono dragoceno kao metali poput zlata, srebra, gvozda, olova i kalaja . Mnogi mitovi o stvaranju sveta kazuju kako su ljudi oblikovani od ilovace, a svi mi delimo zavisnost
U starom veku zem/jotresi su smatrani znakom bo2:anskog gneva, a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo drugacije: ovde anoeoske trube tresu zemlju.
LEVO

Zernlje koji je najblizi nebu, gde ljudi mogu da razgovaraju s bogovima. Visoki vrh se cesto srnatra svetirn u lokalnoj kul turi zato sto se veruje da je on osa sveta, koja povezuje Zemlju s nebom Mosjije se popeo na Sinajsku goru da bi primio Deset zapovesti, a lsus se uspeo na nebo sa Maslinove gore. Za Hind use, Jaine i tibetanske budiste mitska planina Meru je centar svemira, sa bazom u donjem svetu i vrhovima na nebu. Njena zemaljska

0
u

z
0

rnanifestacija je planina Kajlas u Hirnalajirna Ponekad se planine srnatraju doslovno telorn boianstava . U sin to tradiciji, japanska planina Fudzi je fizicka rnanifestacija bogova Indijanci iz plernena Navaho veruju da narocite planine ovaplocuju rnuske i zenske duhove prirode Muski duh se pruia preko lanaca Cuska i Kariso, pri cemu se glava nalazi na vr hu Cuska, dok se zenski duh prostire dolinom, sa glavorn na planini Navaho

obezbedivanja dobrog !ova. Tunguzi veruju da gospodar surne, zastrasujuci sumski duh, rnoze da poprimi fornrn stene, pa oni zato izbegavaju stene koje irnaju zivotinjski iii ljudski oblik. U Vijetnamu je kamen obdaren zivim svojstvirna i smatra se da krvari kad bude udaren . Za razliku od simbola drveta, koje olicava zivotne cikluse, karnen znaci vecito i. nepromenljivo. Greb omfalos iii pupcani kamen predstavljao je rodno rnesto kosmosa Za drevno stojece karnenje kosmosa Stounhendz je postao glan1i obredni centar na jugu Engleske negde oko 2100. godine
GORE Tibetanski

p.

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni ka.menovi Bretanje povezivani su sa orgijskim ritualima i k njima
SU

budistii':ki hodoi':asnici zaobilaze podnozje planine Kajlas, svete planine i za budiste i za Hinduse, za koju se veruje da je boraviste bog ova

dolazile zene koje

SU

zelele

da zatrudne, pa su trljale trbuhe prasinorn i vodom sa povrsine tih kamenova Za kamenje s ruporn takode se veruje da irna oplodujuea svojstva, a prolazak kroz rupu, moze sirnbolizovati radanje putern zenskog principa. U delovima Afrike za veliko kamenje se srnatra da sadr:li duse predaka

Stounhendz je naji':uveniji kameni krug u Engleskoj, a smatra se da je sagraaen da bude uklopljen u kretanje planeta.
GORE LEVO

KAMEN I STENE Stene su sirnbol vecnosti i nepornicnosti, pa se cesto vezuju za boianstva - za rnnoge od njih se srnatra da su nastanjene narocitirn bogo,·irna i duhovima Stene cuvaju toplotu, hladnocu i vodu, a kristali odbijaju i lome svetlost - sve svojstva koja naginju sirnbolici - a astrologija povezuje mrioge vrste dragog kamenja sa planetarnim uticajirna Pripadnici naroda Sarni u severoistocnoj Rusiji veruju da su neke stene nastanjene duhovima koji kontrolisu okolni zivotinjski svet, tako da se na tirn stenama izvode rituali radi

u severnoj Francuskoj i na Britanskirn pstrvirna srnatra se da je korisceno u ranim ratarskim drustvirna za zadrfavanje i obuzdavanje silnih energija zemlje, a obicno je bilo okretano prerna ciklicnirn kretanjirna

PUSTINJA
Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko stanje pre pojave zivota, ali moze da prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi stvarnost Pustinja je jalova i neplodna, pa ipak u hriscanskoj misli moze da simbolizuje i najbozanskiju milost kada se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je odabrana kuca prvih hriscanskih monaha, "pustinjskih otaca"

VODA
Kao i druc"i osnon1i clementi b ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu u svetu simbolikc i u mi tu o stYaranju svet,1. Ona cesto predstavlja .izvor zivota, ali takode neminoYno dovodi do smrti i do podzemnog s\·cta Voda se kreee
Morski talasi simbolizuju kreranje zivota od njegovih najneznijih do najburnijih aspekata
GORE

ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim
ZC!l,1Jl1.1,

tome, i\[rtYo more, kojc jc prczasiecno solju, bczinitno jc i opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici kao duhO\·na pustos Za izopacenc
gradon~ Sodornu i Gomoru

kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e
S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik, koji jc predsudj,10 Poscjdonorn oplodLljucu rnoc

smatra sc da su sc n.ilazili 1u jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci najbksi put. pa jc zbog toga snaz,rns simbol menjanja oblika Voda je i dinamicna i haoticna. krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna i nikada ne iduci pravo Svete

REKE OKEANI Prostranstn1 okc,rna s\ eta objasnjaYJ. bko jc beskrajna ponsina \'Ode Ccsto bila prcduslov za stvar.rnjc mnogih mitologija kao nosioci celokupnog zivota, okcani su obdareni majcinskim i zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ., Reka koja tei:e obicno predst,1\lja Heme, istoriju iii ljudski \ck Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti z,1ccee i rodenjc dok njeno uli\·anjc u more cesto simbolizuje smrt i zagrobni zin1t. Islamsb. jcncjska, hriscansb, hinduska i budisticka tradicija gon11c o cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1 na cctiri str,rne svcta, simbolicno dcleci zemlju na cctvrtine. One sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm, duho\ nom snagom, ishranom i smrcu Zivotod.ivalai:b priroda rcka Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost njihm ih obab, kojc su na\clc ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su t,1kode prirodnc granice. a mitskc rckc ecsto razchajaju mrtve od zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc poskakivao kroz Had, i jap.rnska Sanzunohl\'a Jorubc iz zapadnc Afrike verujLI da se boginja Jernodh preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji Vodaci bacajLI stvari u reku da bi smirili duha rnde posle proslave Bogojavljenske noci. Reka Gang se takodc slavi kao boginja Ganga

ELDORADO
Pomisao na izvor iii cesmu koji mogu da prenesu vecitu mladost javlja se u mnogim legendama

silc vode su Llnivcrzalne; bo psiholoski simbol powzuje sc sa nes\·esnim, sa dusom, osceanjima i tokom zivota .

i mitovima. Kada su
se Spanci iskrcali na danasnju Floridu, trazili su grad koji se zvao Eldorado (pozlaceni) sa cesmom iz koje je tekao eliksir zivota

POSEJDON Grcki bog Posejdon bio je vladar \'Oda i zemljotresa . Bio jc besan i plaho\·it bog koji je izazi\·ao silan strah i posedovao sile za budcnje zi\·ota, koristeci trozubac da uskornesa gromove, velike talase i munje . Posejdon je vodio

hr,rncci one koji ziyc od njcnih plodoYJ i\fcdLltim, mora su u isto ncmc ncprcdvidi\·a, predst,1\·ljajuci izncn.idnu opasnost, skrivena cL1do\·ista, oluje i donji svet Za rane jenejske piscc more je bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona iii Neptuna kako stvara konja, jednu od svojih najsvetijih zivotinja, i simbol prirodnih izvora

1 zcrnlja koj. Eliot koristi \ ir da simbolirnje smrt i unistenje.1m. poslc ccg.1ju rckc Tigar i Eufr. CO\ ck pun \Tlin:i. l'tnapistim pric.1konim. obr. f'Otomb bogo\ . zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala Dcvica i\larija.1liji im.1s.1st.1zujc tcmu gubitb T S. muskim bogom plodnosti IZVORI. prcdvidc buducnost i izleec .1 Gilg.1ju mo( da ispunc zcljc.1 iz tla ima spccij.1 koji nwgu ch budu tL1likL• sn. VrcL1 i izYori sc obicno po\·czuju sa utrobom zcrnljc i smatralo sc da im. s.:n .1 duhon1im z.1ju i o pern.1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu. S\cta ncla izbij. GUTLJAJ MUDROSTI Nordijski bog Odin zrtvovao je jedno oko za gutljaj vode sa izvora du ha prirode Mimira koji daje mudrost .1zni Lh od\ uku brod u dubinc.1 o Noju opisujc potop bo Boziju .1 OdiscjcY brod 0\ kaznu z. gde tri kamena opisuju potop iz Vremcna sn:i koji jc s\c unistio.1stale u juznoj i\!csopot.1gradi barku i prdi\ i po top.1 gr. a pric.1 u Himalajinu i njom prsbju ling.ititi Austr.1 do\odi do \Ttlog. za koga se kaze da voli one koji se prociscavaju vodom.uncsvar. sjcdinjujuci boginju rckc S. U Glastonbcriju.1t plodnom podrncju ih ljudskih bi ea mogu da predstavljaju promenu iz jednog u drugo stanje.1lnu \·ezu sa donjim sYctom i s. U hropi. h•jc jc mozda bilo i mcsto Edcnskog nta. na primer iz Z:ivota u smrt Mnoge animisticke kulture verovale su da duhovi borave u virovima GORE Virovi VODA I ISLAM U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje zivota i kao sredstvo prociscenja.1 prirodc Biblijskc price o potopu koji jc izbris.1dnici naroda Sunji u Nju Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi poja\·ili preko izrnr<1 iz donjeg sveta.1 Haribde. reke i izvori su simboli plemenitosti i milosti Alaha.1 Njih drnjc postali su preci S\ rnde Putirskog nela go\·orilo se da su obojene Lw simbol haos.iust.1k) gdc sc s. sluge i zivotinjc. koja je doneta u Englcsku u svetom Gralu lzvori i nela obicno simbolizuju izrnr zirnta Prip.1 mesto kojc sc zo\c Vulungn.1jucc lisee iii ribe i jcguljc kojc pli\·aju u dubini.1to Sto sc uln atio z.1rno momb i dc\·ojku koji su sc uh\ atili z.1pska \·crovalo sc da pomal:u plodnost i pri porocfaju.uaca kojc praYi plut. ProrocanstY.1 Odiscj l'SLljC zil s.1 u \ clikim \ odcnim ponsina111.1 \Thu pLrninc.1 Gee i Poscjdon. Samcrsct.1 ljudskc grchove Nojc.1 izYorom zi\ot.Hod Kimberli u upadnoj POTO PI S\c price o potopima mogu sc sh\ .oesNo Ova slika potopa snazno ilustruje simboliku poplava kao nosioca ali i mogucnost prociscenja i ob11ove zivota Hodocasnici uzim. nast.1 su se ecsto citaLi na nclima iii jezercima posmatranjcm krctanja na Yodcnoj ponsini.1 su bogo\·i n:igr.una su prisutnc u rnnogim drngim kultur.1ju ru svctim mcstima.uniji (da1usnji lr. d:i bi 1u kraju pono\O n.injc suprotnih struj. U pocmi Pust.1ploccnjc jc cud cl\ ist. gdc su s\·cci muccni. z. postede\·si s.1ju 1odu iz njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1mo z. mhljcnom < > 3 200km.1ma N.1tno su n.n-io n.1 koji Hristornm krdju. Engleska.HlLI jcd1wg dnct. VREL\ I VODOP.10 ljudski rod\ erc1\ .1 rep kengura i dokopali sc \iscg tl. a zatn1reno nclo simbolizovalo jc nc\·inost.1 istr. podloznom tcskim popLl\ anu.-\Dl \'oLh koja izbij.1mcsu o scdmodnC\nom potopu koji jc on prc2:i1co izgradiYsi brod za srnju porodicu.i.1toj zmiji koja ziYi u vodama njihovih svetih inora. brod sc na kraju z.n.1mnozio ljude U \".1 u skladu s.1 ch prL•gut. Za ncla pozruta bo ·· b.1m (falus) u sclu R. Sunji zato izbcgavaju ubijanjc zmija da bi zastitili svoje rezen·c Yode.1ri.i \I RO\ I Delo\ . Biblijsb pric.1da sc ljudski rod nc pon.1jc k. l 1 Odiscji.1dili Utnapistima i njcgoYu suprugu bcsmrtnoscu Priec o popl.1. \ ir koji pokus.l Simm. Kisa.

zemlju i metal) sa pet svetih planinskih vrhova. "uzdisanje" iii "SJ. . vazduh. Eurej (istocni i jutarnji vetar) i Zefir (zapadni i vecernji vetar) Poznavanje \·azdusnih struja i njihovog uticaja najbitnija je stvar u kineskoj vestini fong Sui Kinezi poznaju osam vetrova. posle rasprave kako da rasporede snagu. dok za Hrista kaiu da se uspeo na nebo na oblaku. Svaki vetar predstavlja razlicito bo:Zanstvo iii razlicita svojstva. pokretacka sila koja po\·ezuje pojedinca sa kosmosorn. Stari Grci su posmatrali vetrovc kao GORE U misticnom islamu oblaci su simbol praiskonskog. vodu. vetar moze da "govori" kroz neki instrument: u prirnere spadaju okretaljka koju koriste australijski urodenici i indijanski 5amani. Razna "raspolozenja" vetrova opisuju se kao '·rika''.novi smer vetra ukazuje na promenu vremenskih prilika Na crkvama je tradicionalni vetrokaz petao na vrhu krsta koji pokazuje na cetiri strane.pat" w z < _J < > cetiri godifoja doba. osnovana SU pokazuju kako ce \'etar (iii du5a) napustiti telo posle srnrti.ijuci i strah i cudenje Otuch su se obi. vetar i oluja. Eo]a.uduh se obicno odnosi na muski arhetip plahovite i buntovne bogove koji su zatvoreni u pecine glavnog boga vetrova. oni su se zvali Borej (severni vetar). sJgledavali kao bo:Zanske manifostacije pune simbolickih Jsocijacija Vazduh ispunjava prostor izmedu zemlje i neb. a u hriseanskoj ikonografiji ponekad se predstavlja kao ruka koja se pojavljuje iz oblaka. Za vetar se uveliko smatra da kornunicira s ljudirna: kod Navaho Indijanaca Detc \'etra SJ. Za japanskog boga Fudina takode se govorilo da dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su koristili poznavanje vetrova za predvidanje vremena dok je natprirodni "druidski vetar". povezujuci tako oblake sa srecom Takode se govori da su paperjasti oblaci zore doneli pet kineskih elemenata ( vatru. oblaci su povezani sa plodnoscu i obiljem prirode U Kini izraz za oblak zvuci kao "sreea". oznacavao vlast nad elementima i udruzio je dah s vetrom kao sredstvo magije Medu Apacirna za linije na vrhovima prstiju ruke se kaze da pokazuju putanju vetra koji ulazi u telo u vreme stvaranja. Auster (juzni vetar). i da su oblaci nastali GORE DESNO u mnogim kulturama grom i munja su smboli bozanske moCi VETROKAZ Vetar je simbol promene . au nordijskoj mitologiji. dok linije na tabanirna OBLACI Zbog pokrovnog karaktera i veze sa neborn. vetar je stvorio beli zapadni tigar dok druga prica kaze da su vetrovi pusteni iz dfaka. Taoisticki besmrtnici digli su se na nebo na oblacima.VAZDUH I NEBO 198 i- < VE TAR Obicno se vetar povezuje sa cetiri strane sveta. dahorn i duhom On je nevidljiva. zavisno od lokalne klime Cirnsijani koji zive duz severozapadne obale Arnerike veruju da su cetiri velika vetra bili velike poglavice cetiri strane sveta.puce junacirna njiho\·ih prica Inace.lziv. a vrlo cesto je sredstrn kojirn bogovi kornuniciraju sa ljudskirn rodorn \i. grom i munja. Valkire (zenski duhovi i Odinove sluge) su jahale na oblacima Kao donosioci kise. stvoren po volji izdasima druida. a on je vesnik drugacijih vrernenskih prilika. Ovaj petlic simbolizuje oprez prema zlu koje bi mogao "uduvati" vetar. koji odgovaraju broju trigrarna koji formiraju I cing Prema jednoj legendi. nespoznatljivog stanja Alaha pre stvaranja Nebesa su boraviste bogova koji kontrolisu iskonske sile koje uticu na ljudski zivot na zemlji.1 i u simbolicnorn smislu povezan je s vetrom. oblaci se u mnogim tradicijama pO\·ezuju sa tajnama bofanskog U judeohriscanskoj tradiciji oblaci ponekad ukazuju na prisustvo Boga: u Starom zavetu on se pojavio kao stub oblaka da povede svoj narod kroz pustinju u toku lzgona. te eolska harfa kod starih Grka. iz.lei.

starogrcki Posejdon i rnajanski bog oluje.oesNo Nordijski bog groma. > N < 0 c z OJ 0 sjedinjavanjem jina i janga U taoizmu su oni simboli stanja kroz koje ljudi moraju proci pre nego sto dodu do prosvetljenja . Taviri-Matea. Zevsa. lnuiti imaju slican koncept. udisu zivotnu silu. grom i munja se povezuju i sa zemaljskirn vladarima. U Bibliji. kao kaznu bogova koji su prizivali gnev elernenata ptica gromo\·nica.ika protiv bica iz donjeg svcta. veliki bog grmljavine. mogu se povezivati i sa plodnoscu. On je takode bio sirnbol Torove plemenitosti i koriscen je na ccremonijarna za blagoslo\· deci i mladarna U Africi.1 Z\'er .Aotearoa znaci "Zernlja dugog belog oblaka". poznatu kod Kineza kao ci. a kod Hindusa kao prana. bio je poznat kao Vadziri ("vitlac munja"). od kojeg je nastala rec "uragan" Kao donosioci kise. starofenicanskim ( vadira) sirnbolizuje destruktivne i kreativne snage . poznat kao sila. CEK!CI GROJ\lA U rnnogim kulturarna cekic ili sckira predstadjaju sirnbol groma i munje. a grorn i rnunja su bili glavno oruzje vrhornog grckog boga. Kada neko nije u kontaktu sa silom. da bi stvorio svetlost Na Zapadu su se oluje sagledavale kao davolsko delo U nekim indijanskim tradicijama nocni leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim vetrovima zbog zavojite caure i zbog zujanja njihovih krila. koji je razdvojio njihove roditelje. zemlju i nebo. je drnglava sekira. Kolokvijalni izraz"glava u oblacima·· sugerise da se neko gubi u sanjarskim idejama bez osecaja za stvamost. dok "zivot pod oblacima" asocira na teret iii srarnotu Mavarski naziv za Novi Zeland . surov. u njih spadaju japanski Susano-0. Sirnbol Sanga.mentalne rnagle koja postoji pre nego sto se dostigne bistrina. boga groma kod Joruba. au Beninu su rnunje sirnboli kraljevskog dostojanstva. prikazujuc'i ga kako drzi munju.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je zn1k njcnih bit. bio oote Ovaj reljef fenicanskog boga Vala pokazuje njegov status kao boga oluja. Jo rube iz zapadne Afrike veruju da je Sango.unistavajuci iluzije i cinjenje zla da bi pobedili jasnoea i dobro U indijanskorn mitu. sveprozimajuci zivotodavalacki duh koji povezuje sva ziva bica s ritmovima svemira. odvojen je od svog du ha bucne vetrove i oluje stvara bog vetra.1li i zastitnica ljudskog roda: z. Mjelnirom. koja predstadja kamene rnunjc koje bog pusta sa neba . Mjclnir je stvarao mun ju kada bi udario o karnen. vrtlozni vetrovi ili tomada. duh groma i munje simbolizuje . sirnboli su stihijske i bofanske snage Bofanstva oluja su figure zastrasujuce rnoci koje ovaplocuju sile nereda i korne5anja. kao sto je slucaj sa Valom. ali Val se povezivao i sa plodnoscu zbog toga sto je donosio kisu OLUJE Snazni vetrovi kao sto SU najveci kralj ratnik. hinduski bog rata. pa ljudi kada disu. Mjelnir je bio cekic boga groma Tora. for. Hurakan. rnunja u obliku dijamanta uragani. Oluje se cesto povezuju sa bogovima rata i sa vrhovnirn rnuskim bofanstvirna: Indra. ponekad prikazane kao bronzani pitoni koji silaze sa kulica visokih zgrada U hinduizmu i budizmu. u borbi protiv divova bogom oluje iVfavari ka:Zu da VETAR DUSE U nekim tradicijama se smatra da se vitalna energija kosmosa prenosi vazduhom. U nordijskoj mitologiji. grorn je glas •gnevnog Boga Kelti su turnacili grrnljavinu kao kosmicko kome5anje. a rnogao se pretvoriti u munju kada bi bio baccn. da bi kaznio neposlusnog brata Tane-Mahutu (boga ljudskog roda i suma). zamahuje svojim mocnim cekicem.

lukavi Prornetej je ukrao vatru za ljudski rod od vrhovnog boga ze. doma i plodnosti iii psiholoski simbol snage i moCi. dok su hriscani ovaj mit doveli u vezu sa vaskrsenjem. iako se ona neprestano pojavljujc kao glavni motiv zivotrie sile. vatra je i opsti simbol bohnske moCi.·sa Da bi SC osvetio.. rimskog boga kovaca. Ona je bitan clement' prcobrazcnja kod obreda kuvanja. Zevs jc naredio stvaranje prve zene.rnstralijskih urodcnika govorc o tajni kradc vatrc od ptica iii zivotinja. koja su se rasirila po svetu VULKANI Svaki vulkan na S\'etu ima poseban karakter iii licnost. Vulkan je FEN I KS Mitska ptica iz Arabije. i sa stvaranjcm i sa apokalipsom..atra se povezuje snainim emocijarna. promenljivost i krckajuci iii sabijeni gncv. oni simbolizuju snagu. gneva iii istine. do zadimljenih planinJ. feniks je bio velicine aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim perjem. i nekontrolisanih sila prirode koje donose propast i dovode do obnove U mnogim kosmologijama . iskonska vatra ognjista. kao i dimnjaka kovacnice Vulkana. svetlosti i topline i kao mesto za price. vulkani izazivaju i postovanje i strah. Kinczi povczuju vatru koja se dize prema gore sa jangom iii muskim svojstvima. koji naglo provale posle dugih vremenskih periodJ. Cin krade vatre odvaja ljude kojeg slede izlivi silovite agresije Vulkan je bilo irne malog ostrva u blizini Sicilije. Na kraju zivota zapalio je vatru od sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu. milosti. ali ona rnoze i da spaljuje.1bijcna u obliku mrfoje iii osvctc . iii mesto preobrazenja gde se spaljuju obiicja. Pandore. U alhemijskom smislu.1. kao i vatra. Ona moie da bude intirnna i licna sila ljubavi. vreline. Ona jc J.VATRA 200 < iw z < < > Vatra maze da ima mnogo asocijacija i znacenja: mesto mastanja. Vatra se ccsto povezuje sa Simbolika vatre ima sirok spcktar. zanos i KRADA VATRE Krada vatre je simbolicna tema koja ukazuje na njen nastanak i na vrednost koju ima za ljudski rod. potpuno ne ugase Ma kakvog da su karakterJ. od uspavanih divovJ. posle DOLE Otopljena lava· prokljucali gnev i strasti bogova. a podstice fizickc i spiritualne procese u alhemiji i nauci . Psiholoski gledano. vatra konflikta moze zaista da dovede do preobra:lenja. a zatim se ponovo radio iz pepela Stari Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol besmrtnosti. iii gde se izvode obredi vezani za znacajne dogaoaje u zivotu.. Konflikt moze da bude izvor velike emotivne energije i. moze da dovede do topline.tom. u grckoj mitologiji. konfliktom i rJ. DESNO snovc . inicijacijc i pogrcb.ktivan element koji sc povczuje sa kreativnoscu i strcmljenjern naprcd i nikada se ne odrnara dok nc potrosi ono cimc se napaja. ostccuje i unistava. motivacije i svctlosti. i predstavio ju jc Prometcjevom bratu Ona je sa sobom donela kutiju punu vclikih zala. od zivotinja u obuzdavanju sile koja im nijc dostupna Mito\·i . a za Rimljane je on predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline. bogatstva i moci . svctlcci u raju i przeci u paklu Vatru su ljudi obuzdali zbog zastite. koje se nikadJ. ukoliko ne dobije previse vazduha iii ne bude liscna vazduha iii svesti . izvor svetlosti. Medutim. strasti i topline iii agresivno s.

a predstavljaju i nadu i zivot Vatra je snaian simbol obnove i krstenja. jedan je od najrnanjih vulkana. p. p n MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da otvore vrata sveta duhova svojih predaka. Gospodnjeg koja se pojavila Mojsiju kroz zapaljeni grm ilustruje hebrejsko verovanje da vatra znaci istinsku komunikaciju od Boga U hriseanstvu su svece podseeanje na prisustvo Boga. I u svojoj kovacnici kovao munje zaJupitera i oruzje za Marsa. e) opisao je njegove kratere kako cure kn·lju divova. Rimski pesnik Vergilijc Britanskoj Kolumbiji. Prve petarde su pravljene za vreme kineske dinastije Han (206 g. boga rata. kada su se mnogi obredi izgubili. sto je predstavljalo zivotnu slast Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti odgovoreno blagoslovom 201 e. Budizarn cesto koristi vatru kao simbol sila koje udaljuju C:oveka od prosvetljenja.( GOMA Jamabusijevski monasi u Japanu. rnrfoja i neznanje. . Skandira se sutra srca uz ritam dobosa..l 9. cvece i na kraju cokoladu i med. gospodarom mudrosti Judaizarn smatra vatru osnovnim elementom koji treba da prati sve irtve koje se prinose Bogu. a legende govore o Pele. e) i sluzile su u pocetku za teranje zlih duhova Kasnije su se povezivale sa sreeom i napretkom U Americi su prvi doseljenici slavili praznike paleci crni barut Danas. Jevreji su verovali da je Bozija pojava u vatri znak prave bozanske komunikacije" U mnogirn religijskim tradicijama. kuce i plodnosti bi la je takode boginja vulkana. a napisao je da div zvani Alikonej leii ispod njega U \Teme erupcija poja\·ile su se price o divovima koji iskacu kroz dim i ccpaju planinske padine na komadice Na Havajirna su ostrva formirana stalnom aktivnoscu nilkana. pa zato gasenje tih vatri simbolizuje nirvanu iv1edutim. pripadnici naroda Cimsijan \'eruju da je luka\•i Gavran doneo svetlost ljudskom rodu iz vulkana Astecka boginja ognjista. zatim stavljajuci na njega smolu. izvode vatrene ceremonije zvane goma 12 vekova. sledbenici tendaj budizma. zalfiju. budizam takode korsti unutrasnji plamen koji predstavlja ( 70. semenki i kedrovine da bi stvorio dim koji nosi molitve Fudo Mio-ou. Ona je bila simbol i uzivanja i bola i vladarka bogatstva i dragog kamenja Vulkan Ta! na Filipinima. c. koji se zvao pa'oa Kilauea je najaktirniji vulkan na zemlji i smatra se Peleinim domom. a vecna vatra je gorela pred oltarom Hrarna . kedar. kroz koja mogu da odaju postovanje i dobiju isceljenje. s ciljem da smire gnev Fudo Mio-oa. - < > :0 220 g. poh!epa. lavandu. Ove vatre simbolizuju sadejstvo . koja vode svestenici dodajuci tamjan u svetu vatru . jcdnoj od najlepsih boginja vulkana. Vezuv u ltaliji je poznat po tome sto je potpuno zatrp. n. koja se skriva pod njihovom prividnom smirenoscu. a dovodila je do erupcije vulkana ceprkajuci po zemlji S\'Ojim earobnim stapom. vatromet se koristi kod dramaticnog obeletavanja vaznih dogaaaja kao sto je Nova godina iii Dan nezavisnosti Sjedinjenih Drzava. koje prati duvanje u rogove od skoljki Svestenik odrzava vatru dodavanjem ulja. pa ipak se smatra smrtonosnim Kazu da on simbolizuje neustrasivu snagu naroda iz provincije Batangas. > sa Orrnuzdom. snage i ogromne plodnosti vulkanskog pepela. vatra se povezuje sa istinama i iluzijama organizovanja duhovnog dozivljaja Zaratustrovci vatru smatraju izvorom celokupnog stvaranja. ona spaljuje gresnost tako da ostane samo istina Bozija. ali su isto tako izvori svetlosti. godine nove ere. Slika andela I I ':j Pi . U DOLE VATRA I RELIGIJA prosvetljenje. n.10 pcpelom rimske gradove Pornpeju i Stabiju 79 .VATROMETI Smatra se da je barut izmisljen u Kini iii u lndiji. Vulkani se cesto povezuju sa gnevom bogova. zemljotresi i razorni pozari. ruzmarin. koji zanosno plovi u jezeru Ta!. koja je sklona povremenim izlivima gneva Ona je uzrokovala zemljotrese besno lupajuci nogama. kao StO SU fodnja. Oni su pravili svetu vatru crtajuci krug od secera na tlu. n. duvan. cije je paljenje povezano sa blagoslovom Zaratustrovski hramovi vatre su mesta zajednickog slavljenja bogova. a svako domaCinstvo ima svetu vatru. gospodara nesreca kao sto je rat.

simbol Bozijeg obecanja posle potopa da nece unistiti eovei'anstvo. sa snovima i svetovima iz maste. koristio je dugu za ispaljivanje strela na zle du hove Nasuprot tome. Berberi iz severne Afrike nazivaju dugu "nevestom kise"ili "nevestom neba': dok je Jamani u Tjera del Fuego (Ognjena zemlja) nazivaju "muzem meseca". zemlju bogova. !Star. umetnosti i nauci. cuvar Azgarda. Ilape. au Kambodzi i nekirn delovima lndije duga je poznata kao "lndrin luk"' Tjermes. albanska. sa nizom znacenja koja se medusobno razlikuju kao njene boje U razlicitim tradicijama duga se postovala kao bog iii boginja. sa Midgardom. hinduski bog oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa neba na zemlju koristeci dugin most koji je nordijska legenda nazvala Bi frost . u svetoj tradiciji.koji je oruzje strelca . etericna i trenutna. sa plodnoscu i poroaajem. kao i u savrernenoj zapadnoj kulturi. pa cak i sa iskustvom promene pola Nedokuciva.DUG·A < f- se govorilo da je veoma jak i da je sagraden vestije od bilo koje druge gradevine na svetu Hajrndal. Neki dugini mostovi su vestai::ki: ovaj naziv je dat kineskim rnostovima sai::injenirn ·od tkanja. bog grmljavine kod skandinavskih Laponaca. ispalji1·ao je rnunje iz duge. maaarska i francuska . Burjatski 5amani iz Sibira pen ju se u svet duhova dugom.mo2e da predstavlja boziji gnev Indra. srnatrana je simbolom optirnizma i nade. sirnbolicno povezuje sa krugom. pokazujuci POL I ROD U nekim folklornim tradicijama . rnostorn i lukorn.kao sto je srpska. Bifrost je bio dugin most koji je povezivao Azgard. vavilonska boginja ljubavi i rata. blizanacka bofanstva Izanagi i Izanami stoje na plutajucem Nebeskom mostu da stvore svet. boianskog zaveta i rnira i kao znamenje rata i odmazde. sejala je strah kao demon i kuga. Lucni oblik je tradicije sirorn Severne Amerike veruju da natprirodna putovanja u zemlju mrtvih podrazumevaju prelazak duginog mosta. Hrist se ponekad prikazuje kako sedi na prestolu od duge na dan Stra5nog suda. neke kulture ih razlikuju po rodu: Kinezi nazivaju muskom svetliju. dok 5amanske GORE Duga se na razne nacine povezivala sa isceljenjem i sreeom.jedan takav most iz XIII veka jos sluzi za saobracaj. au torn obliku duga predstavlja putanju izmedu neba i zemlje iii vezu izmedu razlicitih svetova U japanskom mitu o stvaranju sveta. duga se pojavljuje sirnbolii'no u rnitu i folkloru. a verovanje u juinom Gabonu navodi da su ljudski preci stigli na zernlju si5avsi sa duge. koji premoscuju potoke koji su bili presiroki iii prebrzi za konvencionalne rnostove na stubovima . nosila je ogrlicu u duginim bojama.duga se povezuje sa promenom pola Kada se na nebu pojave dve duge. u judeohriscanskoj tradiciji duga je znak mira i samilosti. Postoje i dugini mostovi preko reke Nijagare i u Tokijskom rata. dok se u nekirn tradicijama povezuje i sa zrnijom DUGIN MOST Most je arhetipski sirnbol prolaznosti. glavnu dugu. a tamniji sporedni luk nazivaju zenskim. zernaljskirn carstvom. Za Bifrost zalivu BOZANSKO PRISUSTVO Duga se i::esto tumaci kao bo±anski atribut i kao znak bofanskog prisustva. koju simbolizuju parom crvene i plave trake koji je privezan za cerernonijalnu brezu. U nordijskom mitu. ziveo z < < > N JEOINSTVO I RAZLICITOST Za neke lndijance duga simbolizuje udruzivanje mnogo plemena kao "duginog naroda': a ovaj termin se na isti nacin koristi u Juznoj Africi Duga je takoae istaknuti simbol zapadnjackog pokreta "Novo doba': koji ukazuje na raznolikost svetih puteva. Luk . a Inke su verovale da su duge kruna boga groma i kise. duhovnog preobrazenja i isceljenja preko veze sa sistemom cakri je pokraj njega da bi upozorio bogove na neprijateljske napadace Pripadnici indijanskog plemena Navaho 1·eruju da je duga most izrnedu sveta ljudi i sveta duhova.

zelenoj. pre i posJe kratkog perioda cvetanja na zernlji U irskom folkloru. plavoj indigo plavoj i ljubicastoj Ci c > svoju nebesku moc i rnilost Na Tibetu. U budistickoj ikonograliji. Prema Dogonima. ima ih pet· plava. prolazak ispod duge uzrokuje fat. u hriscanskoj umetnosti to je obicno simbol milosrdnog aspekta njegovih bozanskih mod DUGI NO TELO Srodno sistemu cakri. ima ih cetiri:. koja je bi la boginja medicine. lek je bio nalazenje . duga se ne povezuje uvek sa lepotom i srecom Stari Peruanci SU 3. zelena. zutoj.rnstralijski urodenici povezuju dugu sa gubom Upiranje prsta u dugu smatra sc ludoscu u mnogim delovima sveta: rnadarsko rurodno \'erovanje kaze dace prst kojim se upire u dugu uvenuti. crvena i zuta.1. Medutim. spoljasnji krug iii sloj astral no (prelazno) 4 spoljasnji krug iii sloj zelena mental no (prelazno) 5 spoljasnji krug iii sloj 6. [scel. u keltskoj tradiciji. kao StO SU religiozne i obrazovne institucije i kako one oblikuju misao i delovanje postizanje smisla zivota kroz odnos sa drugima.1 .1 dugu GORE Kada se Hrist prikazuje sa dugom. Postoji rasireno verovanje kod centralr10. Zapadnjacka nauka govori o sedam boja· crvenoj. Duga je povezivana sa lridom. Azijc i Australije: za Senoje Malezije. ali otkrivani posle velikih oluja.rnje su ncke od opasnosti kojc su se \ ezi\ ale z. gde se duge jadjaju u prelaznim periodima godine i najadjuju promenu vrernena. dok pripadnici naroda Sumu u Hondurasu i Nikaragvi skrivaju dccu u kolibc da bi ih sprecili d.. zlatokrilom glasnicorn grckih bogova. novcici s dugom nalazili su se tamo. au nekim kulturama ona obele:Zava mesto boianstn iii eoveka visokog roda: u havajskom folkloru plemkinja Hoamakejkekula je uhvaeena praeenjem duge. sjedinjavanje sa bozanskim jarkih boja. plodnosti i duge i koja je kontrolisala ki5u.oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa bojama duge.1frickih Pigmeja da je duga instrument bo:lanske komunikacije.u groma iii cak nestaj. zuta. energetski obrazac tela uticaji kulture i drustva. crvena.1 pokazuju iii gledaju dugu Dobij. bela. spoljasnji krug iii sloj Boja crvena narandzasta 2:uta Telo fizicko (prolazno) etarsko (prolazno) ··············································· Svojstva temelj na kojem se grade svi drugi nivoi rani emocionalni i formativni uticaji okruzenja. kucni duh je nesta5ni davolak koji dr±i zlatni kreag na kraju duge. LEGENDE 0 DUGI Postoje rnnoge legende i obicaji vezani za dugu Sijuksi kaiu da je duga tarno gde je srnesteno S\'O CVCCe nezamrsenog klupka konca u duginim bojam. unutr asnji sloj iii jezgro ljubicasta osoba razboleti ako duga ude u njeno telo. gubitak oka. spoljasnji krug iii sloj plava indigo uzrocno (transpersonalno) dijamantsko (telo blazenstva) (transpersonalno) nebesko (vecno) ·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•······· tvrdili dace se 7. crna.111je zutice. i zelena. dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo. koja se cesto prikazuje sa stapom na kojem su se preplele zmije Maje su prinosile :lrtve u zlatu i srebru zastitnici zena.1lnu groznicu. spona izmeau prolaznog i vecnog usklaaeno sa dusom. zakopani u zernlji. kojim bi se ponistili losi uticaji duge Idejc o bolestima koje uzrokuje duga pojadjuju se sirorn Afrike. svako sa razlicitim svojstvima. ud. narandzastoj. skladiste secanja duse. . podstice njeno putovanje razmisljanje potisnuto intuitivno stecenim znanjem prosvetljenje. individualna dusa stapa se s kosmosom. one se povezuju sa blagoslon1m bodisatva tibetanskog budizma. Nivo 1 spoljasnji krug iii sloj 2.

grafickih motiva. ali univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno komunikacije u svim nasim kulturama. imaju zapanjujuCi broj varijacija. Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja iii upotrebe. 0 mnogim znakovima na ovirn stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima knjige. graficki sirnboli se koriste za prenosenje ideja. a mnogi od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno. Neki od najprirnitivnijih simbola imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada izgubljena. imaju univerzalno dosledno znacenje. a drugi.T R E C I D E 0 1 l(NJIGA ZNAI<OVA Od ranih pecinskih crtefa do savremenih logoa. Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale istu va:Znost za one koji su ih crtali. oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj Africi. . Sledece stranice sadr:Ze preko 1000 ideograma. simbola i crteia. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao sto je Ziva. kao spirala. da Ii je trebalo da predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati. pojrnova i znacenja.

.

Ovaj simbol je uklesan i simbol sa paganskim i hriscanskim korenima..li ~ ALKOHOL Stari hemijski znak. umece PRETAKACA Osnov avionskog kodeksa u vezi s nepredvioenim dogaoajima . Znak Sunca je u sredini. Ganski adinkra simbol koji znaci razumevanje i dogovor Nepomicna zvezda koja se koristi na kabalistickim magijskim pecatima ALFA Prvo slovo grckog alfabeta. koji oznacava vaznost igranja vodece uloge. n . takooe jedan od znakova za vodu VAZDUH Element pocecima. . Vezuje se za Boga. prvo AKOMA NTOSO VAZDUH Element Kabalisticki znak. Srednja Amerika. a oznacava pocetak Nepoznatog porekla. oo. -: [ adinkra simbol koji oznacava budnost i oprez. 1000 godina p. ALFEKA Nepomicna zvezda koja se koristi kao kabalisticki magijski pecat ~ ~"' /1flffJlll\1\\~~' ~ AooN1 Hebrejski izraz koji oznacava gospodara koji nije Bog AKO KO NAN menjanja Koriscen u XVII veku.~ ~ ~ ~ ~~\\l\1hliltk. AKOBEN Ganski ~ ~~~-.og toke rni. krunisana hriscanskim krstom. LL 5VEJE U REDU Najvazniji ganski adinkra simbol. za koga kazu da je alfa i omega . okruzen sa cetiri osnovna trougla.u stene u Uksmalu..?k ~ ~· ~ . negovanje lnspirisan je Av10N Duhovna l 1 ollll ALHEMIJA. umece ALGOL Nepomicna zvezda koja se u Kabali koristi u nekim misticistickim kontekstima na magijskim pecatima. ALGORAB A Prvo slovo alfabeta koristi se da oznaci najbolje.pocetak i kraj Nekad je ovo bio tajni znak hriscanske vere Stari hemijski simbol ADINKRAHEN ALHEMIJA. povezano sa ALKOHOL AKTIVNI INTELEKT Alhemijski znak ALINEJA Tipografski znak koji se koristi u stampanim tekstovima. ponasajuci se kao roditelj zastitinik i vaspitac menjanja. ambicija i prevazilazenje ljudskih ogranicenja navikom kokoske da gazi pilice a da ih ne povredi. ovaj znak je nastao pod uticajem pitagorejskog geometrijskog misticizma Alhemijski znak za sud iii kazan za destilovanje Koristio se i u nekadasnjoj hemiji STIPSA Alhemijski BADEMVazan znak "Kokosija noga': ganski adinkra simbol koji oznacava milost.. Akoben je rog koji se koristi da oznaci bojni poklic ALHEMUA. a zatim stavljena u krug koji predstavlja vecnu iii duhovnu dimenziju. e Usvojio ga je Rudolf Stajner i povezuje se sa Stajnerovom antroposofijom Zapadnjacka umetnost cesto prikazuje Mariju i lsusa u oreolu bademastog oblika. AMALGAM Alhemijski znak. povezan sa nevinoscu i bezgresnim zacecem Njegov sokje u starom veku povezivan sa muskim semenom Biblijsko predanje kaze da se Aronov svestenicki status otkrio time sto je njegov stap procvetao i radio bademe. umece.

cuvarima i zastitnicima AFRODITA Znak boginje MRAvMarljiv rad. za Bambare (iz Malija) ovu zivotinju je poslao bog tvorac da nauci ljude da se bave ratarstvom U Polineziji i delovima Afrike povezan sa zenskim principom i plodnoscu. i vlastitog bi ca alkom na vrhu. ANARHIZAM HD AKVA REGIA JABUKA Simbol Sinonim za politicki pokret. pa je tako hriscanski simbol iskusenja i prvog greha. amblem ljubavi. . SPIRALA SUPROTNA KRETANJU SKAZAUKI SATA Dinamican KAJSIJA U Kini je kajsija simbol za lepu zenu. kabalisticki magijski Alhemijski znak za "carsku vodu" peeat ANTI MON Alhemijski. Matematicki znak ANTINUKLEARNA ANSUR Runa za Kus1 MAJMUN misticni kabalisticki znak za pr vi Olimpijski duh. Africi. sastavljen od semaforskih znakova za"N"i"D" Postovan u starom Egiptu. organizovana zajednica . gde je simbol poroka i pohote.AMALGAMISANJE Alhemijski znak u jevrejskoj. koja je bila Apolonov instrument AKVA REGIA XVIII veka Nepomicna zvezda. nebeskih stvorenja za nuklearno razoruzanje. A KAMP ANJA Amblem kampanje ANE>EO Simbol bozanske volje u nekoliko tradicija. ANTILOPA U NAKOVANJ srece. ali omrazen u hriscanskoj tradiciji. smatra se da se razvio iz semitskih i egipatskih krilatih bozanstava Andeli se smatraju glasnicima.ta. proleca. ANK Krst sa S10Ro U ranom hriscanstvu tajni znak za krst. braka. nadu. APOLONOvaj AMPERSAND Tipografski znak sa znacenjem "i" ZIVOTINJSKO CARSTVO Simbol iz oaf f10 ANTARES simbol boga zasniva se na obliku lire. kosmicke i zemaljske . hriscanskoj i islamskoj tradiciji. • • PRIBLIZNO JEDNAK ARATRON Plane. ratnicima. u skotskom folkloru povezan sa magijskim mocima kovaca besmrtnosti. narocito polne. Japanska sljiva (ume) ponekad se zove kajsija simbol zivotne sile. spasenje Takode simbol mora. a koristi se i u medicini. u delovima Afrike povezuje se sa plodnoscu i kreativnoscu. plodnosti i Alhemijski znak za "carsku vodu''. lndiji i Kini. mladosti. postojanosti i sigurnosti. staroegipatski simbol besmrtnog zivota Kasnije usvojen kao simbol Egipatske koptske crkve. Povezan sa zabranjenim vocem u Edenskom vrtu. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol trudoljubivog zivota. VooowA Zodijacki znak. varijacija Africi povezana s mesecom i plodnoscu.

Mariju iii Hrista. ARES Znak ovog boga. ARSENIK Alhemijski ARES Znak ovog STRELA Znak za 8ARKA Ill LADA znak.svetlosti. ORUZJE ZAVETNI KOVCEG ARKTUR Nepomicna zvezda. Auo1Amblem As Bog. varijacija. nuklearna fizika Starogermanski vremenski znak. varijacija JESEN AToMTakoae uranijum. )))) uobicajena varijanta od prethodne STRELA. kovceg koji je bio Bozije jamstvo zastite Kovceg se drzao u drugom simbolu judaizma. a u hriscanstvu mucenistvo i smrt Koci lndijanaca. . u svetovnoj simbolici ona je simbol Zemlje koja pluta svemirom STRELA/GLAVA STRELE Prodor . velicanstveno ljudsko dostignuce. uvezane u snop iii polomljene. Starogermanski vremenski znak. varijacija ~ JESEN STRELA. simbol ratnicke klase u Kini i Japanu U islamu oznacava Alahov gnev. varijacija 0 ARSENIK Alhemijski znak. casti i snage. zastite. nuklearno istrazivanje. varijacija. 0KLOP U sred njevekovnoj Evropi oklop je simbolizovao viteske vrline hrabrosti. ZAKRIVUENA RUKA Simbol moci v i snage. kabalisticki magijski pecat Jedan od simbola jevrejske vere. ATOM. kasnije os.OvAN Zodijacki LuKTrijumf slozenost i moc Podignuta ruka moze da znaci pretnju iii blagoslov Ruka takoae ima zastitnicke konotacije STRELA. simbol jedinstva i zajednistva. mnostvo ruku koje imaju hinduski bogovi simbolizuje njihovu Stari znak prisutan u praistor ijskoj peCinskoj umetnosti zapadne Evrope. nuklearni reaktor (na kartama). smer TuR (primitivni evropski bizon) Runa Ur. ljubavi iii spoznaje. ARES Znak ovog boga. varijacija (Asterisk) Tipografski znak za fusnotu. Povezana sa simbolima sunca i ostrim ubodima ljubavi ARSENIK Alhemijski znak. TALASASTA Marske struje ARSENIK Alhemijski znak. manje znak i pobeda. runa za brzake iii vodopad proizvoaaca automobila. ZvEzo1cA boga. senici. strele predstavljaju simbol mira. znak za ovu zivotinju Simbol spasenja i ocuvanja prisutan u mitologiji naroda Sirom sveta. U hriscanstvu barka predstavlja crkvu. smrti.

radinost i zajednicki napori. iako ih je ZvoNo Glas koji BAMBUS Kineski simbol za elasticnost. Obelezava prolazenje vremena i oglasava dobre vesti. simbol jedinstva porodice u kineskom braku BANANA Frojdovski falusni simboL sa smrcu. a u Engleskoj su postali simbol casti Monaski pojasevi u obliku konopca aludiraju na bicevanje Hrista Hinduski pojas je amblem vremenskih ciklusa BREZA Blagotvorna. au Japanu za teranje zlih duhova • • BAs Kuuc Muzicko obelezavanje PTICE Simbol ljudske duse. u Kini povezana sa suncem i sa simbolom jin/jang majcine utrobe. mudrost. sveta germanskim bogovima Kosmicko drvo centralne Azije U samanskim obredima simbolizovala je ljudsko uspenje u svet duhova KoRPA Simbol PAsuu Simbol LoPTA Simbol decijih igara. upozorava na opasnost i zvoni povodom smrti BIO HAZARD Upozorenje. u evropskoj. ukljucujuci zene. U Africi i staroj Grckoj bio je simbol razumljivosti Moze da znaci i ludilo . SLEPI MIS Povezan SEKIRA Gotovo univerzalni simbol odlucne moci i autoriteta .. u zapadnjackom folkloru povezan sa vradzbinama i okultnim. kineskoj i hinduskoj tradiciji pcele se takooe povezuju sa romanticnom ljubavlju . inteligenciju i brzi tok misli U prii':ama australijskih urooenika one nose informacije U zapadnjackoj umetnosti ptice mogu simbolizovati vazduh i dodir BEoRK Runa za slovo B MEDVED Simbol muske hrabrosti i praiskonske sile. u starom Egiptu su vladari bez brade. U evropskom folkloru one se povezuju sa smrcu i drugim svetom Zenska cednost. hinduizmu. bili prikazivani s laznim bradama da bi ukazali na status koji im pripada kosmicku harmoniju Praporci mogu predstavljati srecu i polno uzivanje Na hebrejskim haljinama nosi se kao znak nevi nostL Povezano sa zenskim principom predstavlja zastitu. XVII vek . misticki kabalistii':ki znak za drugi Olimpijski duh KARTA RODENJA Elizabetanska Engleska. plodnosti. islamu i hriscanstvu. bracna vernost iii zavodljivost Magijski pojasevi se pojavljuju u mitu kao amblem snage. Bozanstvo donjeg sveta u srednjeamerickoj i brazilskoj mitologiji BRADA Vazan aspekt muske simbolike. PC:ELA JAZAVAC U Kini povezan sa radoscu igre. u Americi se price o korpama i pravljenju korpa odnose na zene. muskost i mudrost Znak kralja. japanski simbol istine i poboznosti medved je okrutan i pohotljiv. PoJAS Ill TKANICA BAZILISK Srednjevekovni simbol pofode i bolesti KADA Povezana s kupanjem i prociscenjem. u lndiji se koristi za ljubavne cini. SAD. srecu Jung povezao sa opasnim aspektima nesvesnog U hriscanskoj i islamskoj tradiciji oglasava istinu. kako duhovnim tako i iizickim. dok medvedice simbolizuju brigu i toplinu. U Kini ono simbolizuje poslusnost i BETOR Planeta. dugovecnost. U zapadnoj Afr ici koristi se za prizivanje grmljavine i kise. zastitnicka. koji predstavlja dostojanstvo.i duhovnu istinu. u keltskoj tradiciji sa lukavoscu. predstavlja dobrotu i radost. narocito u budizmu. Povezan sa kreativnom silom groma U vezi sa starim bogovima sunca i oluje . prevarom I KOSNICA Drustvo. simbol straha i sujeverja.

Starogermanski hebrejskoj trad iciji. simbol preobrazenja. snage volje. BMWAmblem proizvooaca automobila. takoae povezan sa simbolikom spasenja i obnove Nojeve barke drustvima simbol moguce reinkarnacije iii telesnog vaskrsenja Stara verovanja su smatrala da se sustina C:oveka nalazi u kostima. Moze se koristiti i kao plocica identiteta. Knjiga mrtvih bila je zbirka svetih zapisa koji su sahranjivani s pokojnicima da bi im pomogli na drugom svetu. bozanske moci i napetosti. _Pandorina kutija je simbol onoga sto ne sme da se otvori znak VEPAR U severnom i keltskom svetu iskonski simbol snage. povezan sa tajnama i skrivanjem.KUTIJA Simbol KuucATI Alhemijski znak BoRAKS Alhemijski majcine utrobe i zenskog nesvesnog. pojavljuje u lndiji u ranoj simbolici otiska Budinih stopala Na Zapadu ovaj simbol predstavlja heksakord i harmoniju uopste . CIR MESING Alhemijski znak I APSCES KNJIGA Simbol znanja i mudrosti u mnogim svetim tradicijama (judejskoj. u masonskom obredu skidanje poveza simbolizuje prosvetljenje U klasicnoj antici. varijacija suncanog krsta. pogaca simbolizuje prociscenje i zrtvu Hriscanska metafora za duhovnu hranu i za Hristovo telo blagoslovenih znakova koji se. Postao je hriscanski simbol za tiraniju i pozudu BIZON I BUFALO BoRAKS KosT1 U starim BLAGOSLOV Zivotinja visokog ranga u lndiji i jugoistocnoj Aziji. u starom Egiptu. povezana s nadom.o o~o 0 BLAGOSLOVENI ZNAK Jedan od KuucATI u CINIJA HLEB Glavni zivotni artikal. sabijene energije. MA5NA Simbol PovEz NA oc1MA BJARKAN Runa koja se povezuje s novim zivotom i rastom Duhovno slepilo. U Kini se domaci bufalo povezuje sa kontemplativnim zivotom Za lndijance on simbolizuje snagu.simbol sunca Li lranu i simbol meseca u Japanu. materiju i duh. vidljivo i nevidljivo). veza se vidi u frazi "osecati nesto u kostima" NARUKVICA Kao nakit moze da oznacava rang. obilje i natprirodne sile I TINKAL Alhemijski znak I CAMAC Simbol BEZAZLENOST Varijacija papinog krsta zastite nalik majcinoj utrobi. u I SUD Alhemijski znak. napredak. U klasicnom mitu. prelaska izjednog stanja u drugo . hriscanskoj. Fortuna (boginja srece) je zavezanih ociju da bi se znalo da ona nikoga ne favorizuje. Alhemijski znak. izmeou ostalog. oO. agresivnosti i hrabrosti Sveti MosTSpaja dva razlicita carstva (nebo i zemlju. islamskoj). starog sklopa za suncevu energiju . Amblem rata i lova U istocnjackoj misli predstavljao je i duhovnu disciplinu.

Njen kratkotrajni plamen je metafora za usamljenu. takoae simbol kulture mladih u zapadnom drustvu l<AMELIJA Kineski simbol zdravlja i cvrstine. matrijarhat i patrijarhat. varijacija Simbol rastafarijanizma. cije koriscenje je utemeljeno u svetom pismu. Bu FA LO R0Gov1 BIKA gvozae RAK Zodijacki znak. boginja mira i rata. on proizvodi nezemaljsku riku. simbol je trgovine. Australija). svedoi':enja i radosti. zensku plodnost. u srednjevekovnoj Evropi simbol umerenosti.IZIDINA KOPCA Staroegipatski znak zastite. gostoljubivoscu i proslavama. i':iji sledbenici veruju da . simbolizuje posredovanje izmeau suprotstavljenih sila i tumaci se kao amblem homeopatske medicine. kao sto su Kongo. kamila povezuje sa poniznoscu i pokornoscu. varijacija BALDAHIN Senka simbolicna zivotinja. 0KRETAUKA KAMILA Na Bliskom istoku tradicionalni simbol MERKUROVA PALICA Zmijin stap. Simbol ciscenja Zapadnjacki folklor povezuje metlu sa vesticama zahvaljujuci verovanju da zli duhovi mogu da omaaijaju sredstvo koje se koristi za njihovo isterivanje 81K Visestruko RAK Zodijacki znak. SvEcA Simbol duhovnog prosvetljenja. TELE Povezuje Povezuju se sa polumesecom Vidi bizon se sa gozbom. LEPTIR Simbol duse i vaskrsenja u meausobno veoma udaljenim zemljama. i':eznutljivu ljudsku dusu. Muzii':ki instrument i kultni predmet atribut gri':kog boga Hermesa i njegovog rimskog pandana bogatstva i statusa. JARAC Zodijai':ki znak MEHURIC Simbol iluzije (budizam. smrt. U pecinskoj umetnosti bikje simbol zivotne energije Energija bika sabijena u riku i topot nogama povezuje se sa grmljavinom i zemljotresima. je konoplja "sveta biljka'. Osim toga. Meksiko i Polinezija. Takoae simbol zivota i njegovog ciklusa. Japanu se povezuje sa iznenadnom smrcu u 0KSIDACIJA Alhemijski znak. kao kod "obuzdavanja" strasti BuoASedeci uroaenickih naroda (Amerika. ali i sa zrtvovanjem (judaizam) METLAOd prastarih vremena povezana je sa magijskim mocima . u :zapadnjai':koj umetnosti Hrist se ponekad prikazuje s leptirom u ruci i zastita. naroi':ito na Kritu. u poi':etku predmeti sa siljcima koji su se koristili u boju za obaranje konja . simbol pobune protiv belog drustva. sunce. koja podseca na grmljavinu. zemlju. UzoE u klasicnoj antici se govorilo da ih je izmislila Atena. simbol nebeske zastite S1uc1 Heraldii':ki znak. toplinu. nebo. obnovu. Koristi se u samanskim ritualima radi uspostavljanja komunikacije sa svetom duhova i precima Merkura. kisu. taoizam) i prolaznosti . u hriscanstvu se JARAC Zodijai':ki LIST KONOPUE znak. povezane sa umerenoscu i uzdrzanoscu. kada se zavrti u vazduhu. koja predstavlja mesec. muski :Zar. II ToP U staroj hemiji i Buda je simbol prosvetljenja. takooe povezan sa kraljevskom vlascu.

Pokidani lanci simbolizuju borbu za slobodu i oslobaoanje od ugnjetavanja JARAc Zodijacki GUSENICA U lndiji simbol seobe dusa. budnosti. postalo je simbol dvojnosti.brodova iii krovovima da stite od pozara MACKA Simbol preobrazenja. CERERA Asteroid z • • simbol utocista. varijacija. Tamnija znacenja ukljucuju ulazak u pakao iii u nesvesno MACKA. . kockanjem i proricanjem sudbine Same karte sadrze simbolicne slike i brojeve SARAN u Kini simbol dugovecnosti. IGRACE Arhetipski simbol zastite i utociste (duhovno i zemaljsko). klijanja. culne lepote. mesto koje je odvojeno i u koje se tesko ulazi. u srednjovekovnoj Evropi. vidovitosti. ovaj pehar je povezivan sa svetim Gralom U Japanu. ali ima veza i sa donjim svetom. hitrine. a u Japanu sa nesreeom Na Zapadu povezana sa vradzbinama i oavolom GE> LANAC Simbol privrzenosti i veze. imanje. muskosti i naucnog uspeha.JARAc Zodijacki znak. za kojim srce zudi KAZAN Povezan sa KEDAR Simbol snage i besmrtnosti KERBER Cuvar ulaza u grcki donji svet. simbol preobrazenja. I TVRDAVA l<ARTE. selo iii tvroavu. obilja i mogucnosti ponovnog rooenja i podmlaoivanja Takooe povezan sa mucenjem. odnosa izmeou dve stvari. u hr iscanstvu je putir ritualna 5olja koja se koristi prilikom pricesca. Slike sarana koristile su se na jarbolima. CRNA KELTSKI CVOR CAI Hebrejska rec za "zivot': obicno koriscena na ogrlicama i drugim ukrasima Simbol kosmosa. Zlatni lanci oznacavaju cast i status Savremeni simbol ropstva. pola eovek pola konj. simbol strasnih neizvesnosti smrti STOLi CA U Evropi i Aziji povezane s igranjem. ponovnim rooenjem. za stare Rimljane bila je simbol pohlepe i ruznoce ZAMAK PECINA Veoma star ideogram za pecinu. koristi se da obelezi U keltskom svetu povezana sa opakim lukavstvom. povezan sa tronom Kod Svahilija (Zanzibar) "stolica vlasti" rezervisana je za goste i za najvaznije clanove porodice. KELTSKA HARFA LJ PECINA Najiskonskiji Simbol bardske tradicije. izvorom i centrom. pa se zato koristi kao zastitni znak TEPIH Sveta i svetovna upotreba na Bliskom istoku. u islamu sa zlim PUTIR I PEHAR Sud obilja i besmrtnosti. povezan s majcinom utrobom. jer je nacrtan neprekinutom linijom. Koristi se kao simbol za lrsku . takooe koriscen na savremenim kartama za pecinu KENTAUR Mitsko hibridno stvorenje. narocito pozudom i gnevom znak. varijacija i ulepsa sveti i porodicni prostor U Evropi tepisi imaju simbolican status. pri cemu crveni tepih ima ritualnu upotrebu u javnim svecanostima na kojima se pojavljuju visoki dostojanstvenici i slavne licnosti duhovima. foveka zarobljenog fizickim iii culnim porivima. U Rimu se smatra simbolom slobode Nocne navike macaka i moc preobrazenja bili su omrazeni magijom. suoenjem iii kaznjavanjem Univerzalni simbol vlasti i nadreoenog polozaja. razmena solja predstavlja simbol vernosti i cini deo svadbene ceremonije. misterije i zenske zlobe.

sa plavim krilima koja simbolizuju nebo. au zapadnjackoj umetnosti koristi se kao simbol jesenL . amblem u Japanu. a u moralnoj alegoriji to HERUVIM Vrsta PoRoE>AJ Raaanje deteta. varijacija HRIST Monogram. simbol duhovnog autoriteta i vlasti bogova i junaka Hinduski misticizam povezuje vo:Znju kocije sa Bicem. u kombinaciji sa grckim slovima alfa i omega. varijacija . KoKOSKAU delovima Juzne Amerike (kult makumba). sto znaci da je Hrist centar Svete trojice EPOLETE Heraldicka varijacija KINA Ovaj simbol TRESNJA Samurajski HRIST Monogram. i u sredini inace necivilizovanog sveta HRIST Monogram. PX U ovoj varijanti. smestenom izmeau neba i zemlje. na Karibima (vudu) i u Africi. X je okrenuto za 45 stepeni da bi formirao krst HRIST Monogram. sacinjen pomocu Suncani i carski simbol u Japanu. varijacija. HRIZANTEMA HRIST Jos jedan monogram koji simbolizuje Hrista. vodic dusa pri obredima inicijacije. kultna zivotinja. heruvimi su prikazani kao kr ilata deca koja predstavljaju nevinost. zrtvena zivotinja Deseti znak u kineskom zodijaku Kinezi koriste od najranijih spisa ion odrazava njihovo sagledavanje svoje civilizacije. varijacija. judejskoj i hriscanskoj tradiciji. sastavljena od zmije. trougao u bazi je simbol bozanstva. u hriscanskoj umetnosti. simbol pobede duha nad materijom da bi simbolizovao Hrista kao prvog i poslednjeg HRoNos Bog EPOLETE Simbol ranga u vojnickom i heraldickom kontekstu CER Runa za zetvu Poznata jos kao D:Zara DtMNJAK Falusni simbol frojdovske psihologije HRIST Monogram. varijacija HRIST Monogram. je slika trijumfalnog putovanja duha anaeoskog bica u islamskoj. lava i jarca. varijacija. a to znaci da je rec 0 "carstvu u sredini'. povezan sa dugovecnoscu i radoscu. sto znaci da je Hrist prvi i poslednji KotuA Dinamicni simbol vladanja u staroj ikonografiji. kineski taoisticki simbol. prvim i poslednjim slovom grckog alfabeta. varijacija HRoNos Bog. a njen cvat predskazuje srecu U hriscanskoj ikonografiji. HtMERA Mitoloska hibridna zivotinja.krsta iznad slova alfa i omega. rodoslov HRIST Monogram dobijen inicijalima Hrista u njihovoj grckoj fromi. ovo voce je u Kini simbol nevinosti. varijacija HRONOS Bog. tresnja je alternativa jabuci kao rajskom vocu.

te za jutro. varijanta petougla u kombinaciji sa pentagramom. Na brodovima je glavni deo Plimsolove linije horizontalnoj liniji. U drugim kontekstima oznacava precnik iii prosecan broj KRUG I STRELA Jedan od najcesCih ideograma u zapadnoj kulturi. grcko slovo fi. u staroj Grckoj bio je znak za Afroditu. Takoae znak za gvozae i cink. u grckom pismu predstavlja slovo teta KRUGOVI Tri. pronaaeni u nordijskim crtezima u steni. takoae se pojavljivao u runskom pismu. gde je neko vreme predstavljao glas "m" CRKVA u KRUG Presecen 0 KRUG Na KRUG lspunjen. dijagonalnom linijom. koje se u kompjuterskim programima obicno koristi za nulu. takoae povezana sa Hristovom nevestom i majkom hriscana. veoma stara struktura pronaaena u kineskim i nordijskim crtezima u steni. stari ideogram koji mozda oznacava velicinu iii moc 0 -KRUG Na nekoliko horizontalnih linija koje se skracuju. Alhemijski znak za azot ispunjena. inspirisan simbolom pobede i vojne nadmoci (V) . cesto prisutan na slikama u steni. KRUG Sa vertikalnom linijom koja se nastavlja prema dole. jos jedan od najranijih ideograma ljudskog roda. kao i otvore za oci iii usta. KRUG Podeljen vertikalnom linijom.predstavlja sunce iii mesec. Koristi se u ideografskom pisanju oko pet hil. povezan sa bozanskim iii mocnim U budistickoj i hriscanskoj umetnosti koristi se da oznaci harizmu iii oreol S1TROEN Amblem liniji. pojavljuje se u nekoliko praistorijskih evropskih peCina . Znak za planetu Mars. u meteorologiji se koristi za rosu. mozda najcesci stari ideogram prisutan u mnogim starim kulturama. sa znacenjem nepoznato. jedan od najstarijih ideograma. jedan od najstarijih ideograma Ponekad proizvoaaca automobila. U ranoj kineskoj kaligrafiji oznacavao je sunce. KRUG Podeljen horizontalnom linijom. stari znak u prvim pismima Bliskog istoka. poznata kao rupe u ciniji. savremeni znak za nulti polozaj masina KRUG Presecen uspravnim krstom. znak za izlazece sunce. pronaaen na slikama u steni u srcu Sahare i u mnogim ranim sistemima pisanja U savremenim kontekstima koristi se kao znak za otvoreno . ima znacenje zato sto KRUG Presecen dijagonalnim krstom. stari ideogram. u alhemiji je znak za noc KRUG Prazan. U kabalistickim misticnim kontekstima slicni znakovi se koriste za zvezde i zvukove. redak znak koji se ponekad koristi u alhemiji za ulje iii vosak U muzickom obelezavanju znaci "treba ponoviti" KRUG Na vertikalnoj KRUG Jos jedan veoma star ideogram. povezani pravim linijama. hriscanstvu slika sveta. a otuda i sa majcinstvom CINOBER Alhemijski znak horizontalnom linijom. koriste se na savremenim kartama da oznace rusevine iii znamenitosti koje vredi posetiti U meteorologiji se koriste za kisu .jada godina KRAJSLER Amblem KRUG Presecen KRuGov1 Mali. proizvoaaca automobila. U matematici i geometriji ovaj znak znaci "sledi" Ako se okrene naopako. KRUG Polukrug na vertikalnoj liniji.

koji SU faraonikoristili kao amblem za pobedu nad neprijateljem. Uspravljena kobra s kapuljafom zastitini je znak kraljevske moci. Plast takoae simbolizuje intrige i svet spijunaze l<ARANfiLICI U Japanu i Kini predstavljaju zdravlje i slast. lzmeou zmija i mudrosti iii prorocanstva postoji opsta veza PETAO Obicno pozitivna simbolicka veza sa zorom. u japanskoj umetnosti pripadali su Mnostvu blaga koja je nosilo Sedam bozanstava srece bozanstva kobre. a u Juznoj Americi satovi se postavljaju na grobove da oznace prelazak iz zivota u smrt KosRANa staroegipatskim kapama kobra je bila zastitini znak i simbol kraljevske moCi. u mnogim kulturama nagovestaj rata i nesrece Takoae simbol nade i novih pocetaka KAPICA (SKOUKA) KoKosov ORAH Mnogo se koristi u hinduistickim obredima. U islamu je Muha med ugledao petla u prvom raju Petlovi takooe simbolizuju pozudu CE5Au Svet i zasticen u mavarskoj tradiciji SASTAVITI Alhemijski znak. suncem i prosvetljenjem U Kini je petao bio pogrebni znak koji je odbijao zlo. zvuk kapice simbolizuje izvor postojanja. . "zrtvuje se" kao kopija ljudske glave i povezuje se sa Sivom. Povezuje se i sa plodnoscu KoMETA Varijacija Budisti. slican starijim znakovima koji znace zajednistvo. plodnost1 1 otkrovenja. u Kini su ljubicasti oblaci znakovi srece Broj devet u oblaku predstavlja misticno blazenstvo U modernom dobu vezuje se za turobnost. Bog se pred lzrailjcima pojavio u pustinji kao vatreni stub. u evropskoj umetnosti moze simbolizovati racionalan Savremeni znak. KoMETA Varijacija PALICA Ima dvostruku ulogu. KoNooR u Juznoj Americi simbol sunca SATSimbol vremena i prolaznosti zivota. Oblik je povezuje sa simbolikom spirale U hinduizmu. Maje i Asteci koristili su kapicu kao ceremonijalni rog . KoMETA Promena na nebu. SKUPSTINA SESTAR U toku renesanse povezivan sa arhitekturom. Visnuov amblem. predstavljajuci primitivnu brutalnost iii junastvo u umetnosti. jer njegova tri "oka" simbolizuju oci Sive. Dva stuba se pojavljuju pred masonskim hramovima. zasutavljeni casovnik moze da znaci smrt. povucenost iii depresiju ZALEPITI Alhemijski znak KoBRA U lndiji PLAST Njegova simbolika metamorfoze i skrivanja proistice iz trenutne promene koju cini za izgled nosioca .Vceb °'V'° O"AKS. predstavljajuCi silu i formu.mbol ILOVACA Alhemijski um Skupa sa kvadratom jedan je od najvaznijih masonskih simbola znak. uglavnom blagonaklonL Hinduska kobra ima dragulj u kapuljaci i simbolizuje duhovno blago. STUB Simbo\ zemaljske i duhovne moci. (nage) su bile simboli zastite. U Japanu je sveto stvorenje. U tevtonskim i keltskim legendama carobni plast se povezuje sa nevidljivoscu i zaboravom. TREF Soja igracih karata .

u Africi se povezuje s darom govora i sa sposobnoscu komuniciranja s bogovima hriscanskoj simbolici ponekad se povezuje sa vaskrsenjem HRISTOV KRST ++ ++ PALESTINSKI KRsT Koristio se kao simbol Jerusalimskog kraljevstva posto su grad zauzeli krstasi u KRST BESKONACNOSTI Simbol vecnosti KosMICKO oRvo KoRAL Crvena boja ga u mnogim tradicijama povezuje sa krvlju· za hriscane simbolizuje Hristove muke. KoLEVKA Simbol majcine utrobe. povezuje se i sa plodnoscu i sreeom. u grckom mitu. gde se pojavljuje kao izumitelj bubnja i pesme LAZAREV KRST Stari simbol svetosti i prorocanstva LORENSKI KRST Koristi se u heraldici ZDRAL Kinezi KAURI {SKOUKICA) Simbol bogatstva i ranga u nekim delovima Afrike. simbol majcinske nege. RoG IZOBIUA SAZVEZE>E NEPOMICNIH ZVEZDA Kineski znak SIMBOL ZABRANE REPRODUKOVANJA Koristi se da oznaci zakonsko pravo vlasnistva nad tekstom iii slikama Rimski rog izobilja koji se ne moze isprazniti. koji je bio raspet naopacke. u zapadnoj umetnosti kor is ti se da oznaci obilje i napredak i predstavlja zenski simbol majcinske nege i ljubavi Atribut Dionisa. frojdovski simbol zenskih polnih organa. KLAS U evropskim SMUSENO MENTALNO STANJE Koristi kulturama povezan sa letom. zastitom i sigurnoscu Tradicionalni oblik poput camca povezuje je i s KRAVA Hinduska. kao i alegorijskih figura Zemlje. Njena slika svuda predstavlja srecu putovanjem. Demetre i Prijapa. pojavljuje se na odeci i ukrasima. zemljom i donjim svetom. Stari Egipcani su imali krokodilskog boga plodnosti koji se zvao Sebek . nastao je od kapi Meduzine krvL U starom Rimu su se nosile koralne ogrlice da odbiju bolest "Drvo zivota" okrenuto naopako tako da njegovo korenje izvlaci duhovnu snagu iz neba CvRCAK U Kini povezan sa smrcu i vaskrsenjem. Gostoljubivosti. cesto simbol destruktivne prozdrljivosti. povezan sa bezbednoscu. strpljivi zivotni ritmovi jednaki su svetosti. boga vina. simbol sigurnog puta kroz zivot kazne i arhetipski prozdrljivac Sa strahopostovanjem se smatra bicem iskonske i okultne vlasti r. koji je smatraju svetom zivotinjom. takooe predstavlja simbol srece PETROV KRST KRsT GoLGOTE KoJOT U Severnoj Slican krstaskom krstu KROKODIL Glavni KRAvAStari Americi i Africi simbol prorocanstva iii kulturni junak Naopako okrenut latinski krst koji podseca na mucenistvo svetog Petra. donosilac bofanske . Mira. ga povezuju sa besmrtnoscu. Srece i Sloge u zapadnoj umetnosti simbolika krave dostize najvecu vrednost kod Hindusa. zetvom i plodnoscu se u modernim stripovima. U nekim delovima Azije ima pozitivnija znacenja.iad vodom.personifikovana kab majka zemlja i kao mesec Za Hinduse i budiste kravlji tihi. Jeseni.

BIRGITE STRELICAMA KRST. takooe koriscen na pecatu princa Biblosa. Oznacava sirenje u svim pravcima i zato je omiljeni simbol fasista jednakih kraka. ANTONIJA Nazvan JovANA KRST SVETE CRKVE Jedan od kamufliranih krstova koji su koristili prvi hriscani. fenicanskog grada. KRST SVETIH ARHANflELA Poznat Koriscen i u alhemiji kao simbol lonca za taljenje Varijacija KRST. KELTSKI po pustinjaku u Egiptu. 2000. KELTSKI KRST. ISTOCNOPRAVOSLAVNI KRST. ponistenje. izuzetno star . sukobljavanje. UGAONI KRST. Varijacija znak prisutan jos u praistorijskim pecinama Egipatski hijeroglif koji oznacava deljenje kao matematicku operaciju Znaci mnozenje. za koga se pricalo da je oterao grupu demona ovakvim krstom Poznat i kao tau krst. PRIKRIVENI Varijacija kamuflirane forme krsta koju su koristili rani hriscani KRST SA SIDROM KRST SVETOG KRST sv. meou kojima ga neke koriste u zastavama KRsT sv. ANDRIJE Nazvan po apostolu Andriji. koji je raspet na dijagonalnom krstu.flLIPOV KRST Povezuje se s nordijskim zemljama. E>oRDA KRST SA KRST SVETIH ARHANflELA PAPIN KRST STRELICAMA Varijacija. egipatski krst i krst pljackasa. verovatno koriscen i u kabalizmu KRST JEVANflELISTA KRST PUACKASA KRST. predstavlja pet Hristovih rana. kao krst u obliku slova T. magijski ideogram iz vikinskog doba. PRIKRIVENI /X KRST. KRST. opstrukciju i neodlucnost. godine pre nove ere i kao krst Golgote PATRIJARHOV KRST KRST sv. KOPTSKI KRST SA Varijacija. DIJAGONALNI Krst Ukrasen sa pet dragih kamenova. suprotstavljanje. KRST SVETOG JovANA Takooe KRST sv.

pretkol u mbovskoj Americi i na Bliskom istoku do 1 000 godina pre nove ere. PORTALNI Predstavlja Zemlju sa cetiri ugla KRST. sa cetiri vetra iii sa cetiri strane sveta. KRST. KRST. KRST. BARJACNI/ KSl-RO Monogram sastavljen od pocetnih grckih slova za rec Hrist Nastao u doba krstasa kada su vitezovi nosili sa sobom krstove koji su se mogli pobosti u zemlju za vreme molitve na bojistu iii u logoru KRST Otvoren s zatvorenim kracima. SVETI KRsT Sa ispunjenim iii zatvorenim kratkim kracima. TAU EGIPATSKI I KRSTTOCKA. sto je moguca aluzija na Hristov povratak. DIJAGONALNI Sugerise neutralizujucu karakteristiku KRST Sa jednakim kracima. stari ideogram u vecini kultura.KRST. TAU Varijacija sa zmijom KRST CEDNOSTI u KRST. zasnovan na staroasirskim simbolima . cesto povezan sa cetiri elementa. povezan sa suncem i moci • RIMSKI Ima svastiku u sredini. > < RASKRSCE Simbol donosenja odluka. GVOZDENI/ MANTOVSKI KRST Koristi se kao nemacko odlikovanje. pretkolumbovskoj Americi i na Bliskom istoku Povezuje se s tockom. cest u staroj Grckoj. OBNOVITEUSKI Koristio se u heraldici XV veka i na evropskim novcicima. SA KRUZNOM PUTANJOM Simbol konacnog trijumfa Hrista nad svetom KRST TOCKA I SUNCA Prvi put KRSTI MALTESKI Varijacija. EGIPATSKI/ KOPTSKI KRST. matematici se koristi kao znak sabiranja KRsT. KRST. Znak za jevanaelizaciju sveta. SIUATI KRST. SA ODECOM Simbolizuje raspece • • KRST. KVADRATNI • KRST. Koci lnka predstavlja znak za sunce se pojavio u osvit bronzanog doba. MALTESKI na globusu. Koristi se kao amblem reda Svetog Jovana. KRST. Takoae poznat kao krst obecanja. koji je prisutan u celom svetu. GRCKI KRsT Smesten • KRST. u starom Egiptu. Kini. bio povezan s vremenom. stari simbol koji je. izgleda. zivotnih promena i putovanja .

Simbol mudrosti i savrsenstva. Kupidon je simbol ljubavi i romantike Starohemijski znak. Caba. koristi se u botanici. germanske boginje neba . BELA RADA DAN Runa Hriscanski simbol nade Hriscanski simbol nevinosti povezan sa Devicom Marijom povezana sa svetloscu i uspehom . otuda u vezi sa fizickom manifestacijom sveta. ali u Americi i Australiji ima pozitivnu simboliku kao ptica sunca koja je kreativna.predstavljajuci neprekidnost v LONACZA TAUENJE Alhemijski i starohemijski znak sa simbolikom kvadrata. PRIKRIVENI BooE:Z I NOZ Sveti simbol religijski simbol kod budista i Sika Koci Sika simbolizuje hrabrost i dostojanstvo U tibetanskom budizmu. takooe sveti cvet Freje. simbol vreline. ima oblik kocke DAEG Runa za D KUVANJE Alhemijski znak 0PASNOST Energija. smrti. slavom i posvecenjem Nastale kao venci. cistotom. U evropskom folkloru. svetloscu. nozje povezan sa izdajom JELEN Opsti 0PASNOST Od blagotvorni znak povezan sa zorom. zla i nesrece. pojavljuje se u mnogim ideografskim sistemima. CEMPRES SKIPTAR Nastao kao muski simbol plodnosti. Q KRUNA PoistovecuJe se sa vlascu. KRISTAL Savremeni simbol VRANA U Evropi i lndiji simbol rata. kod masona.i sa zracima sunca. ali u Aziji i drugde simbol dugovecnosti i istr ajnosti. samoce. sada je postala simbol zrtvovanja i posvecenja sama po sebi KRST. ritualni noz sa trostranom ostricom koristi se kod zastite svetih gradevina . jedna od islamskih najsvetijih struktura. krune se oslanjaju na simboliku kruga predstavljajuci savrsenstvo i prstena . varijacija KRUNA OD TRNJA Originalno sprdnja sa simbolikom krune (od strane rimskih vojnika koji su razapeli Hrista). na primer. koristi se u modernim stripovima Energija. vrelina. podrazumeva kraljevsku i duhovnu moc za vrsenje pravde Povezuje se sa stapom i palicom Jedan od znakova episkopskog autoriteta je skiptar Zapadnjacki simbol smrti i zalosti. kreativnoscu i magijom otrova. 0PASNOST KocKA Povezana SMRTTrenutak izdisaja. varijacija KUPIDON I EROS LONAC ZA TAUENJE S lukom i strelama zudnje. u kombinaciji sa strelom. starim i savremenim. Takooe simbol sah-mata u sahu ZAKRIVUENA LINIJA Deo DENEB ALGEDI Magijski pecat kruga. glatka kocka predstavlja usavrsenog eoveka. obnovom.

takooe u japanskom budizmu i u alhemiji znak za rastvor tehnicki simbol •• DEUENJE TACKAJedan LuTKA Koristi se u religiji. simbol spasenja. siromastvo i strpljenje) iii negativnije. Erosa. TRI u TROUGLU Moderan 0ESTILACIJA Alhemijski znak RAZVEDENI 0ZNAKA ZA DOLAR Valuta SAD Rodoslov znak za dakle TACKE U REDU STAP ZA KOPANJE DELfiN Rasireni 0ESTILOVANO UUE --- Tradicionalno oruae auswtralijskih uroaenika za skupljanje korenja i povrca. grcko-rimske boginje mudrosti i izumiteljke predenja i tkanja. Demetre i Dionisa Prepleten sa sidrom. cesto se pojavljuje na svetim iii vaznim svetovnim graoevinama. vizantijske crkve iii Rimski panteon DozA LEKA Velika tableta iii pilula. bas kao sto se krokodil prilagoaava sa vode na kopno PRESLICA Koristi se za pripremu vune za predenje. dellin je nosilac bogova. koji postoji jos iz doba pecinskog slikarstva i duboreza u steni. varijacija. gde je bio vodic i cuvar Psi su zastitnicki simboli u Japanu i Kini. KuPOLA Simbol neba. Afrodite. MAGARAC od najcescih starozapadnih ideograma. Savremeni simbol gluposti. takoae povezana sa prolazenjem vremena Staronordijski/ anglosaksonski znak. sada se u modernoj umetnosti koristi da oznaci pretka Alhemijski znak. ritualu i magiji kao zamena za ljude i bozanstva. takoae logo za Micubisi grup odanosti. kako u egipatskoj tako i u indijskoj mitologiji Matematicki znak. PoG1Nuo u BOJU Vojnicki izraz koji se koristi i na kartama da oznaci bojno polje e e TACKE. dellin moze da simbolizuje razboritost. koje se u mnogim kulturama sagledava . u antickoj misli povezan sa donjim svetom. stara farmakologija. RAZVEDENI Rodoslov. u keltskoj i hriscanskoj tradiciji zastitnicka budnost. kao prilika za dobre iii zle sile da uou iii da izaou. pa je to razlog da se vrata uglavnom cuvaju 0ARMACAKRA Budisticki tocak sa osam paoca + DAUINA Savremeni t OEUENJE Matematicki znak. Krokodil. kao StO SU dzamije. ali su preoasnje konotacije bile mnogo pozitivnije (poniznost. spasitelj junaka i VRATA I ULAZ Moderan znak za nesto sto je izostavljeno Nekoliko tacaka u redu bio je znak za kisu kod Anglosaksonaca. varijacija Mesto promene. PAsSimbol ganski adinkra simbol koji oznacava sposobnost prilagoaavanja prilikama. simbol Atene/Minerve. ali u Kini imaju i veze sa demonima nosilac dusa na Ostrvo blazenih Atribut Posejdona.BozANSKA Moc DENKJEM. preobrazenja i ljubavL Amblem Hr ista kao spasitelja U starogrckoj mitologiji.

Tajlanda i Kambodze simbol je plodnosti i kise kabalistii':ki 0RAO ZEMUA Planeta. Srednjevekovna ZEMUA Planeta. varijacija Nedvosmislen i opsti simbol moci. munja . zdravlje. pri cemu par pataka simbolizuje brak i kucnu harmoniju naopacke D BoRAv1sTE EHVAZ Runa za E ZEMUA Element SLON Stari simbol suverene vlasti u lndiji. znak koriscen jos 500 godine p. bilo vegetativni.crkvama. Stari Rimljani su povezivali slona s pobedom. zlokoban na Zapadu. narocito sa maslinovom grancicom . cesto stvar iz koje je nastao zivot. koji je mnogo kasnije usvojen kao simbol carske mod Pojavljuje se i na duborezima u hriscanskim kosmicke ravnoteze i obnove Srecan broj u Kini JEDANAESTA KUCA Astrologija PoMRACENJE MESECA OsMA KUCA Astrologija Astronomija . ZEMUA Planeta. simbol na lstoku. ZEMLJA Planeta. Kini i Africi. simbolizuje srecu.ovo je aluzija na pricu o Noju. U modernoj zapadnoj simbolici. bubanj se povezuje s ratom i uzbunom Uvo Prijemcivost. simbol kreativne moci u lndiji. ZMAJ Blagotvoran Evropa je verovala da se slon uzdrzava od seksa sa svojom partnerkom tokom njene trudnoce. kada je potop poceo da se povlaci i da se ukazuje kopno Golub je takooe personifikacija Svetog duha i simbol krstenja. vernosti i ljubavi Beli slon Burme. obicno na krstionicama i propovedaonicama. sa obiljem simbolike i za jedno i za drugo. sto ga je ucinilo simbolom cednosti. kao jedan od atributa svetog Jovana BusANJ GowsOpsti simbol mira. brzine i zapazanja. Atribut najvecih bogova. sluzi za izazivanje transa i zanosa u samanistickim drustvima. glas neba u Kini. razboritoscu i mirom Jahaca zivotinja indijskih vladara i boga groma i munje. bogatstvo. n e Danas se koristi na kartama kao znak za kapelu Alhemijski znak za protivrei':nost JAJE Opsti simbol ELEKTRICITET za stvaranje. u Africi usi simbolizuju zivotinjsku prirodu ljudi Na lstoku SU klempave usi simbol mudrosti i dugovecnosti Busenje usiju je tradicionalno bilo stari znak za zavet. Egipatski hijeroglif savremena varijacija 0SAMSimbol ZEMUA Element. bozanski iii iskonski Simbol naklonosti Sirom sveta. inteligencijom. dobijen od znaka "viva!" okrenutog DoLE u Japanu i Kini. PATKA Simbol srece savremeni znak ! Znak narodnog neslaganja. a po asocijaciji povezan sa dostojanstvom. lndre. rooenje i vaskrsenje Takooe povezan sa prolecem U jevrejskoj tradiciji jaje je simbol obecanja Grom. lskonsko sredstvo komunikacije.

svetlosti i slobode. Starogermanski znak. devet darova duha Alhemijski znak ULAZ VidiVrata Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci staroegipatskog boga Hora. Takoae zvano "oko srca'. Takoae poznato kao Vedjat VERA ETERICNO UUE EMPEDOKLOVI ELEMENTI. U zapadnjackoj tradiciji soko je simbol lovca. a vidovitosti u islamu. hriscanska.D ZATVOREN PROSTOR Cisterna iii EMPEDOKLOVI ELEMENTI. EPA Ganski adinkra simbol u znacenju lisice. Sokolovo oko simbolizuje ostar vid. pr vi. duha. TRECE 0KO VATRE LASICA Heraldika. superiornosti. duge obrve su znak mudrosti i starosti . simbol oka duhovne percepcije u hinduizmu.SSS. simbol ZNAK UZVIKA • ropstva . sustina EoH Runa za Y. ISPARAVANJE ZMAJEVO OKO Starogermanski znak za pretnju. jedini. nula. Mnogi egipatski bogovi prikazuju se sa glavom sokola. u alhemiji cetiri elementa. jedan od onih koji su upisani u katakombama u kojima su se hriscani skrivali od rimskog progona U hebrejskoj tradiciji. Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata Devetokraka zvezda. u rodoslovu ! 0Ko. vizije (doslovno i metaforicki). a u nordijskoj mitologiji boga neba. VODA ENEAGRAM ES EN CUA HoRovo oKo odsustvo. pricama australijskih uroaenika 0 stvaranju sveta. Masoni su ga usvojili kao jedan od znakova svog drustva EMPEDOKLOVI ELIPSA Nista. u mnogim tradicijama povezana sa magijskom iii duhovnom moCi U kineskom budizmu. VATRA ELHAZ Runa za Z. CAR lsus. takoae sahranjeni. u • •• znacenju vapit Predsokr atovski starogrcki geometrijski simboli elemenata zatvorena prostorija. Moderan znak koji obelezava iznenaaenje iii isticanje u tekstu Sposobnost vida. Vodena 0KO EMU Pojavljuje se u EMPEDOKLOVI ELEMENTI. VAZDUH Alhemijski znak Ranohriscanski simbol. ambicije. ELEMENTI. u znacenju tisa . zato se ubijanje emua povezuje s nesrecom. opasnost Moderan znak SoKo Suncani simbol pobede. ZEMUA I OBRVA Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata. ribe se povezuju s nadom Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata.

pa je zato riba postala rani tajni hriscanski znak.PORODICA Znak koji spaja znak za zenu. na primer s raketom. VATRA Kabalizam KAMIN Vidi ognjiste RIBA Pojednostavljen znak koji su koristili rani hriscani kao prvi Hristov amblem. staroegipatske boginje pravde U indijanskim tradicijama. Najbolje SNOPIC PRUCA ZENSKO Slikarsko predstavljanje sekire umotane prucem i uvezane ko:Zom.cine akronim za lsusa Hrista. povezuje se i sa drugom simbolikom.. U hebrejskoj tradiciji. za muskarca i za zenu sa detetom FE Runa u znacenju PAPRAT Polinezijski stoke. koju su nosili rimski cinovnici kao simbol svoje vlasti. simbol stvaranja. tockom. spiralom. destru kcije. VATROMET PETA KUCA Astrologija. zvezdom. one se pojavljuju kao spasitelji. koji se koristi i za mesecev krug BRZO KRETANJE U modernom svetu povezan sa festivalima i proslavama. dobijen od suncanog krsta PRECISTITI Alhemijski znak VATRA Alhemijski znak PETI ELEMENT Peta. PRSTI I NOKTI Veza sa duhovnom mod (lndija) i sa ucenjima islama Dugi nokti su tradicionalno znak bogatstva i statusa. RIBA Falusni simbol srece i plodnosti. U Kini je riba amblem obilja i srece Slova grcke reci za ribu ichtus . preobrazenja. Moderan znak. ribe predstavljaju iskrene i verne U hinduskom mitu. obnove i duhovnog iii polnog :Zara LEPEZA Simbol dobrote (kineski). Kasnije je ovo postalo kazneni znak rimske drzavne vlasti. Aziji i na Dalekom istoku simbol kraljevske vlasti FrATAmblem PERO Simbol Mat. otkrovenja. nematerijalna materija iii etar. UorcA Simbol ribolova i klopke iz koje se ne moze izbaviti. U Africi. . u budizmu takoae simbol moralnog ucenja i besmrtnosti PRVA KUCA VATRA Muski Astrologija. FEOH Runa za F VATRA Veoma star ideogram. da bi na kraju bilo usvojeno od fasizma. sto je raskosniji spektakl to je bolja prilika. atribut jednog od japasnskih Sedam bozanstava srece i Visnua (hinduskog boga). takoae vikinski simbol za pokretnu imovinu znak SMOKVA Simbol plodnosti. dugi kandzasti nokti su atributi kraljeva Dahomeja u Africi. perje sadrzi duh ptice i na visokoj je ceni proizvoaaca automobila. prociscenja.

polukrugu i dve spirale PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. u Polineziji znak ranga. smrt. Hristovo pranje nogu svojim ucenicima bio je simbolican gest njegove ljubavi i sluzenja . otuda njena WIUAN Stilizovani Varijacija. cesme predstavljaju vezu izmeau ljudi i Boga CETVRTA KUCA Astrologija. Alhemijski znak za flasu koja nije prozirna uspeh. L~ STOPALO Bose noge su cesto znak poniznosti. MLATILICA ZA FLASA CETIRI ELEMENTA I BOCA CvET Najveci MUVE U mnogim Srednjevekovni znak. nacionalnom. CETIRI Cvrstina. Posebne vrste cveca imaju sopstvenu simboliku. analizom. pravda i svemoc ISTICANJE I TAUENJE Alhemijski znak MuvA U mnogim tradicijama povezana sa bolescu. vencanje. smrcu i aavolom vode. zdravljem. SPIRALA Prikazivana ZASTAVA Amblem veza sa prirodom i seksualnoscu. frule od bambusa povezuju se sa monasima zen budizma i obrnuto PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. proslave) . liniji. . zastava koja se vijori moze predstavljati novi pocetak. meditacijom. tacki. pri cemu bela zastava predstavlja predaju. culnoscu. lokalnom). Japanu i u keltskoj tradiciji. Povezano i sa ljubavlju. CESMA lzvor organizacija. kulturama simbol kraljevskog dostojanstva. sto znaci zivota Pijenje vode sa cesme moze simbolizovati duhovno osvezenje iii besmrtnost U islamskoj tradiciji.PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. Na lstoku je pranje nogu cin gosrnljubivosti i znak ljubavi. ljiljan sa tri cveta koristi se kao amblem Francuske PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. intelekt. TACKA Gotovo sva zapadna ideografija zasniva se na pet osnovnih oblika. zenska lepota. vazan simbol ukupnosti u Kini. LINIJA PET Povezano sa ljudskim mikrokosmosom i rukom. POLUKRUG Poznat i UC:VRSCIVANJE Alhemijski PANOVA FRULA kao presek CETIRI JEVANE>ELISTA Povezana s Panom (grcki bog suma i polja). takoae znak za nestalnost i prolaznost. a u nekim kulturama i jezik Uveliko se koristi u obredima Sirom sveta (roaenje. kritikom i srcem. za budiste znak samilosti. CETIRI JEVANE>ELISTA FLASA Alhemijski znak za flasu napravljenu od stakla PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. SPIRALA Varijacija vladanja i identiteta na mnogim nivoima (meaunarodnom. moc. u ratu simbol vojne casti.

klijanjem. lukavstvo i I ZLATNA FOLIJA Alhemijski znak. GeoFU Runa za G RUKAVICA Snazan simbol ranga koji se koristi kao priznanje superiornosti iii vernosti vazala. pozudu. varijacija. kineski znak Obicno na olucima crkava iii na ogradama katedrala Tokom srednjeg veka. koji se koriste u sinto obredima. varijacija I ARSENIK fUNTUNFUNEFU ZABASimbol zacetka. Adinkra simbol iz Gane koji oznacava sijamske krokodile koji imaju zajednicki stomak. a u srednjevekovnoj umetnosti pojavljuje se kao simbol davola. USTA OLUKA Fu Autoritet. vremena. duhovnog iii psiholoskog stanja u drugo Kapije mogu takode da simbolizuju duhvonu i/ili svetovnu vlast Alhemijski znak. koristi se u nordijskom runskom pismu kao znak za divove iii titane Takode se korsti kao izraz mod Alhemijski znak destruktivnost kod muskih i plodnost i negu kod zenskih Jedan od znakova u zodijaku. grcka i vizantijska. U anticko doba povezivan je s mesecom i magijom i smatrao se mocnim afrodizijakom ISPARENJA pre 10 hiljada godina. ZLATO Alhemijski znak. Amalteje. ZLATNI BROJ GoHEJI Sveti 17 carobni stapici sa trakama bele hartije rasporedenim u cik-cak obrascu. lisica je donosilac bogatstva . simbol ukupnosti ZLATO Alhemijski znak. U Kini i Japanu. mesecevim menama. . u rodoslovu onaj ko nije u braku. ugledne Zevsove dojilje 0-0 STAKLO KAPUA Prelazni ZLATO Alhemijski znak. vodom i ki5om. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena. U Japanu amblem srece. GLOBUS I ORBITA Amblem moCi bogova iii carskih vladara. duhova . narocito u Egiptu. BOG I NJ A BLIZANCI Zodijacki znak. Upozorenje na unutrasnji sukob u plemenu simbol koji oznacava kretanje izjednog mesta. evolucijom. te kao zavet ljubavi. a ipak se tuku zbog hrane . varijacija BoGINJA Jutra iii veceri. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena FULFUT Svedska varijanta svastike JARAC BELi LUK ZLATNI BROJ ZLATNI LIST 18 u D1vov1 Prastari mnogim tradicijama povezan sa snagom i zastitom od zlih ideogram koji je verovatno prvi put nacrtan Ambivalentan simbol koji znaci muskost. simbolizujuci moc crkve da ispere zlo . U rimskom mitu rog izobilja potice od roga koze. povezan s magijom.L1s1cA U evropskoj tradiciji povezana sa lukavoscu. usta oluka su bila uglavnom groteskna iii demonska.

ponovnog roaenja i plodnosti. Narocito koriscen u hriscanskoj umetnosti. muskosti. KosA CEKIC Kao oruzje. egipatski hijeroglifi za zenu i zenski pol Slozen simbol sa mnogo znai':enja. maze da bude znak svetosti i snage.. originalno zasnovan na prstenu koji okru:Zuje sunce. koji znaci "osim Boga".. maze biti simbolicna aluzija na svete planine . Za divlje guske kazu da ostaju sa bolesnom guskom. a zen budisti kor iste gong kao deo liturgijskog skandiranja i meditacije . narocito povezan sa kraljem Arturom i njegovim vitezovima. maze se pojaviti kao simbol zastite iii bozanske vestine . Udarac u gong maze da oznaci dolazak iii odlazak. HAGIT Kabalizam • • GusKA Srednjevekovne zbirke basni uporeaivale su guske sa poboznima. zena. cekic je simbol muske snage. koji spaja srp kao simbol poljoprivrednih radnika... skupa s pirincem. TIKVA Slozeni stari simbol plodnosti prirode i duhovnog zivota i kod pagana i kod hriscana GROZ£>E . lstaknuti simbol za mnoga tradicionalna africka drustva. U kineskim hramovima udara se u gong da bi se privukla painja duhova. JA \. meauzavisnoscu i budnoscu. a Hibrid lava i orla. ver nos ti i bracnog zivota. PsENICA Jedan od glavnih simbola rasta. Sveprisutni ganski adinkra simbol. simbol vlasti nad zemljom i nebom. GORGONE Mitoloske hibridne krilate zene iz stare Grcke. Oreoli se pojavljuju i u budistickim duhovnim tradicijama 0REOL MLETI I DROBITI Alhemijski znak Runa povezana s nesrecnim slucajevima i bed om HEIL . kraljevske moCi. slobode. za njega se verovalo da je pehar iz kojeg je Hrist pio na Poslednjoj veceri i da je upotrebljen za hvatanje njegove krvi prilikom raspeca Pobeda nad jalovoscu. nave ideje i nave poduhvate .. koristi se kod vencanja za posipanje mladog bracnog para • • • •••• SuuNAK + • •• I CEKIC I SRP GAJ NIAME PESAK Alhemijski znak. kao sto je Mitra . pa su zato simboli odanosti.co i simbolicno odnosi se na boraviste mrtvih i na mesto na kojem se mozemo secati mrtvih Kao humka. kao simbol sna maze da predstavlja nov razvoj. daleko je najpopularniji kao deo ukrasa Komunisticki simbol jedinstva radnicke klase.GoNGMnogo se upotrebljava u svetim obredima u Kini i Japanu. i cekic kao simbol industrijskih radnika . Domaca guska je simbol kuce. iako su bele guske povezivane sa cudnim oblacenjem i zlobnim ogovaranjem. TRAVA Simbol bozanstva iii svetosti.. plodna zemlja. u srednjevekovnoj legendi. povezan sa snagom sunca i sa bogovima rata Kao oruae. predstavljajuci jaje sveta iii majcinsku utrobu. gde se pojavljuje u mitovima o stvaranju sveta. RAsTTakoae ponovno roaenje i postanje. kukuruzom i jecmom Cesto atribut bogova i boginja zemlje Stari simbol plodnosti.10. za oreol se smatra da je najpre koriscen na paganskim bogovima sunca..I y GROB I do. GRAL U evropskoj tradiciji gral je sveti predmet (obicno putir iii kamen) cije cudesne moci prenose eliksir zivota i vecnu mladost. najvise povezan sa zivotnom silom. Divlja guska se povezuje sa saradnjom. sa zmijama umesto kose ovaplocenja zla. nevinosti iii popustljivosti. razvio se iz agresivnog amblema za mac u zastitnicki simbol GRIFON HAGAL Runa za H.

Hindusa.OGNJISTE Simbol RuKASimbol zemaljske i duhovne vlasti. sigurnosti i ljudske komunikacije . Kelta i taoista . svetlosti i slobode Jevreja. u srednjevekovnoj Evropi povezan sa pohlepom i nezajazljivoscu nekim delovima centralne Azije i Afrike povezuje se sa suncem (zbog sadrzi svu simboliku broja 7 u HERMES Znak boga. budista. muslimana. povezana sa plodnoscu i falusnom simbolikom. HAMSINA RUKA (RUKA SUDBINE) Jevrejska varijanta Fatimine ruke sa slicnom zastitnickom simbolikom. zrakastog obrasca bodlji) i sa izumom vat re HERALDICKI BODEZ Koristi se SRECA Runa u stampanom tekstu kao znak za napomenu. CAPUA Amblem jutarnjeg sunca 5RCE U PLAMENU KUNIC Lunarni simbol povezan sa bozanstvom. superiornosti. molitve. poplava. pojavljuje se i u religijskom smislu · kod Asteka. rasta i suse. snage i zastite. ambicije. tradicijama boraviste duse. I SEDMOKRAKA ZVEZDA Ova zvezda simbol bogatstva. u Starom zavetu povezana sa jevrejskom nacijom Carobna harfa Dagda (keltska) mogla je da svira muziku za svaku priliku i imala je moc da uspava neprijatelje. Harfa sa tr i st rune koja je koriscena u starom Egiptu simbolizovala je tri godisnja doba. vazan u islamu kao orijentir. menstruacijom i plodnosfo Zbog veza sa bozanstvom nekadje bio zabranjena hrana. ali je povezan i sa nevidljivom mod HERMAFRODIT Koristi se u botanici za dvopolne biljke SESTOUGAONIK Geometrijski oblik. Za Rimljane je bilo mesto kucnih duhova cuvara (lari). U islamskim zemljama mnogo se koristi kao amajlija zastite i srece HEPTAGRAM JEZ: U Kini i Japanu SRCE Prastari simbol cije originalno poreklo nije poznato. akcije. duha. Znaci ljubav. . za koga se verovalo da zivi u srcu svemira i u srcu svih ljudi HERMES Znak boga . plodnosti i kise Leskov carobni stapic bio je instrument severnoevropskih carobnjaka i mudraca . pasta i milosraa. za Asteke sveto mesto Ometekuhtlija. hodocasca. LESKA Simbol bozanstva. ali u umetnosti i atribut milosraa i profane ljubavi SLEM Simbol zastite. Graficki srodno vatri. vere. fATIMINA RUKA varijacija. instrument razuma i mislL doma. Simbol Bozije ruke i pet osnovnih nacela islama'. HARFA Mnogo GLAVA U nekim se koristi u obrednim i svetim ceremonijama. udobnosti. Simbol vatrenog hriscanina. varijacija JAsTREB Suncani simbol pobede. mudrosti. HERMES Znak boga.

povezan sa muskoscu. oluje. koja oznacava trojno jedinstvo. zenka nilskog konja bila je simbol plodnosti i slavljena je kao prava boginja. sam znak je mnogo stariji i na kipu jednog Meo Alhemijski znak. vatre. HoMoseKSUALAC SveT1 DUH Prema N1LsK1 KONJ u Vidi Muskarac HueROGLIF Simbolizuje ujedinjenje Egipta starom Egiptu. stari znak za Jevrejsko kraljevstvo. lndije. . Rog bika je zenski lunarni simbol (polumesec ima oblik rogova). SveTA TROJICA Varijacija Meo Alhemijski znak 0 SveTo TROJSTVO RoG Simbol moci i snage povezan sa rogatim zivotinjama . inspiracijom. pre otprilike cetiri hiljade godina Nalazimo ga i na japanskim kipovima Bude izVlll veka. U Starom zavetu. brzine i lepote. jedan od onih koje nalazimo nacrtane u katakombama rlmske Palestine iz vremena progona hriscana. ukljucujuci osloboaenje i ugnjetavanje. varijacija KoNJSimbol zivotinjske vitalnosti. koristi se mnogo u arhitekturi crkava i katedrala Meoutim. solarni simbol. HrozAB lslamski deo odece koji nosi razna simbolicka tumacenja. Za mnoge od onih koji ga nose predstavlja izraz njihove ljubavi prema Bogu ZeLeNIKA Simbol SveTO TROJSTVO nade i radosti. Ova forma. cistotom. e HeKSAGRAM SveTI ZNAK lz HrNDUIZAM PovRATAK KUCI Znak Hopi Zasnovan na trouglu. takooe povezan sa moci vetra. recitoscu i obiljem SveT1 DUH VRHUNAC Duhovno dostojanstvo HNeFATAFL Tabla za igru koju su koristili Vikinzi Ranohriscanski simbol. takooe simbolizuje nekoliko povrataka iii seoba plemena Meo Alhemijski znak. i povezuje se sa plodnoscu. Spanska varijacija. n. rog ovna je muski. nilski konj je simbol sirove sile nekim izvorima ovaj hriscanski znak potice od stilizovanog goluba Koristio se i u alhemiji da oznaci duh neke materije l<APUUACA SveTO TROJSTVO Jos jedna trouglasta varijacija Povezana s magijom i moci da ucini nosioca nevidljivim Frojdovski falusni simbol Meo Povezan sa bogovima. talasa i tekuce vode.indijskog kralja svestenika ucrtan je tri hiljade godina p. SveTo TROJSTVO Trouglasta varijacija lndijanaca iz Arizone. varijacija.

predstava pescanog sata. udaljenost iii brojeve Is Runa za "ja" BRSLIAN Simbol besmrtnosti i prijateljstva. Ganski adinkra znak sa znacenjem "ono matematickim i geometrijskim sistemima . znak. sto je inspiracija drugima da istraju i prevaziau poteskoce 00 BESKONACNOST Odnosi se na vreme. magicno mesto odvojeno od stvarnog sveta. ganski adinkra znak koji oznacava potrebu za stremljenjem prema najboljem kvalitetu. zemljom. povezana sa plodnoscu.PoTKOVICA Stari zastitnicki simbol. takoae boginja poroaaja bog sunca. meteorologija lsLAM Simbol lndiji simbol destruktivnosti iii zla. SAT Vremenski znak. ali u starom Egiptu je bio slavljen kao Anubis. alhemijski. iz grckog mita sa mnostvom glava simbolizuje poteskoce u pokoravanju sopstvenih mana sa prorocanstvima. IGLO lnuitski simbol njihove kulture i nacina zivota OsTRVO Simbol vannebeskog raja. l\l t\. bilo da je rec 0 pitanju proizvodnje robe iii o ljudskim poduhvatima. pa se otuda Dionis/Bahus (bog vina) cesto prikazuje sa krunom od brsljana. varijacija IZOMORFAN PODUDARAN sumu iii broj iii neodreaen broj. alhemijski. SAKAL u INGZ Runa. za merenje. sa petom okrenutom prema gore koristi se u magiji za prizivanje meseceve zastite PESCANI SAT Simbol vremena i njegovog neminovnog proticanja sto je nemoguce spaliti" Ovaj simbol dobija znacenje od tradicionalnih svestenika koji SU mogli da hodaju po vatri a da se ne oprze. ZRNCA LEDA Grad. ~ ING Runa za Ng !STAR Boginja. mesecom i plodnoscu Vazna ikona u samanskim tradicijama CD 8ESKONACNO Savremeni matematicki znak za beskonacno veliku SAT Vremenski Gvoi:E>E Alhernijski znak. kraljica neba kod Vavilonaca i Asiraca.J HoR Staroegipatski IBIS Sveti simbol HvEMUDUA Stap mudrosti kod starih Egipcana. svetom duhova. sirnbol kosmicke celovitosti. HAJ VAN HAJ I U JARA Runa za J.. bog balsamovanja sastavljen od zvezde zornjace i jutarnjeg meseca JAGUAR Povezan Gvo:Zf>E Alhemijski H10RAZmaj znak. u klasicnom svetu se povezuje i sa biljnim obiljem i sa senzualnoscu.

u starom Egiptu. ali i blokadu iii zastitu ' ' ~ ' MERDEVINE SEOBE DUSA Srednjevekovni hriscanski znak za putovanje duse iz zemaljskog postojanja u raj. Japanci su pustali zmajeve za dobro zdravlje i zetvu. pristupa svetom izemaljskom bogatstvu. Ganski adinkra znak za uobrazenu velicinu. KJu KwKs KLAN ZMAJ U Kini i DRAGUUI Simboli cistote. u znacenju voda iii more. kljuc je simbol duhovne i svetovne vlasti. tradicionalno povezivan sa snaznim majcinskim instinktima (nosi mlade u svojoj torbi i zestok je borac) i sa duhovima predaka a u Afr ici je svefanj kljuceva na alci deo dvorskih obelezja. finoce i superiornosti U istocnim tradicijama. arhaicna varijanta.. Kineski zmajevi ukraseni leptirima simbolizovali su molitve za duse pokojnika i za zive Simbol rasisticke organizacije u SAD.lsus HRIST JuNONA Asteroid. varijacija. koji simbolizuje bogatstvo drzave. najranijih simbola za Hrista. dragulji olii':avaju duhovno znanje. moci da zakljucava i otkljucava vrata. lzidin cvor (vrsta anka sa spustenim kracima) . cvorovi simbolizuju moc vezivanja i oslobaoanja. obnove. iskupljenja. Hristje dao kljuceve neba i zemlje svetom Petru. na primer. U hriscanstvu. JuNONA Asteroid. Francuska . KENGUR Simbol savremene Australije. Ovaj simbol je original no bio povezivan sa keltskim seobama JuNONA Asteroid.. njegova simbolika povezuje se sa stalnim kretanjem i spajanjem ljudskih i kosmickih aktivnosti. KEN Runa za K. MLADA BRETANJA K1NTINKANTAN Keltski separatisticki pokret u Bretanji. zrtvovanja. JAGNJE Jedan od JUPITER Planeta MERDEVINE Jedna od simbolickih veza s planinama. amblem C:istote. nevinosti i neznosti Vazan zrtveni i iskupiteljski simbol u islamu i judaizmu CvoR U umetnosti. knjizevnosti i svetoj tradiciji. Labavi prepleteni C:vor simbolizuje beskraj i dugovecnost C:vrsti cvorovi simbolizuju jedinstvo. takooe simbol ambicije i uspeha KuucSvojom SoK Alhemijski znak. KAuN Runa sa znacenjem cir iii gnojnica LAGU Runa za L. Cvorovi se mogu koristiti kao simboli ljubavi i braka. U Japanu je kljui': simbol srece zbog moci da otkljuca ostavu sa pirincem bio je simbol zivota i besmrtnosti. Japanu koristi se kao prorocansko sredstvo. Cest motiv u keltskoj umetnosti.

povezan sa plodnoscu i erotskom ljubavlju i plodnoscu boginje zemlje . u hramovima iii na oltarima. Simbol plodnosti u staroj Grckoj i Egiptu . mira. ZEMUA EGIPAT Znak povezan sa simbolom povratka kuci LovoRov VENAC Povezan SVETILJKA Vidi Fenjer sa Apolonom. simbol muske. 0Lovo Rana MUNJA Varijacija. simbol poboi:nosti i prisustva bozanstva U umetnosti personifikacija budnosti Kineski fenjer je simbol plod nosti. u starom veku bio je simbol snage i plodnosti i atribut Dionisa. OLOvo Alhemijski KAMEN MUDROSTI znak. istine i zivota. grcko-rimska kruna pobede za ratnike i pesnike 0Lovo Alhemijski znak. a kor isti se na kineskim ijapanskim svecanostima za privlacenje dusa umrlih predaka Alhemijski znak LEOPARD Cesto se povezuje sa divljinom. LAV Zodijacki znak. agresivnoscu i borbom. varijacija. LAV Zodijacki znak OLOvo Stari apotekarski znak. prociscenja. prorocanstva i besmrtnosti. u hriscanskoj umetnosti moze da predstavlja vernost. Vidi Ljubav izmeau zena VAGA Zodijacki znak.OLOVO Alhemijski 0LOVNI SULFAT znak. u ranohriscanskoj umetnosti povezan sa Hristom. varijacija Alhemijski znak LIMUN Simbol gorcine. falusne. simbol vrhovne sudske vlasti kraljeva Benina (zapadna Afrika) LEZBIJSTVO MUNJA Savremeni zapadnjacki znak za munju sastavljen od dva znaka za opasnost. au Kini je drvo pod kojim mesecev zec stvara eliksir besmrtnosti povezana sa fasizmom. cistotom i nevinoscu U starijim tradicijama. SvETIONIK Simbol sigurnosti i zastite pri suocavanju sa opasnoscu. takoae nebeska Iuka u koju uplovljava dusa posle opasnog putovanja kroz zivot Frojdovski falusni simbol LIIUAN Poistovecuje se sa hriscanskom poboznoscu. . neuspeha iii razocaranja. zemaljske snage Slomljeno koplje simbolizuje iskusnog vojnika lovora bili su za grcko-rimski svet simboli pobede. takoae muzicki znak za podizanje polutona U staroj farmakologiji koristio se u znacenju "uzmi za ime Boga" U modernom dobu koristi se na telefonima. Lovor je u severnoj Africi imao amajlijsku vrednost. hemija LovoR Listovi KoPuE Povezano sa Hristovim mukama. varijacija. SVETIUKA Alhemijski znak I FENJER LAZURNI KAMEN Simbol duha. takoae runa za 's'. vrelina skupa sa strelom za usmereno kretanje . ali i sa vitestvom.

harmonije u braku i uprave U renesansnoj umetnosti popular an amblem ljubavnika. simbol za jin. vertikalna. autoritet. LAUTA U Kini simbol ucenosti. receptivnu. zemlju iii kopno Moze da znaci i povezivati. povezana sa Sivom. lndiji. slicnost u jednoj dimenziji. vlast Takooe simbol za jang. ~~ LIUBAV IZMEE>U ZENA Lezbijstvo. jedan od LINIJE Dve identicne. toplu. bozanskom moci stvaranja i sa "osom sveta" Zenski LoGR Runa za crni luk iii vodu. celinu. snaznu. za potok iii more LINIJA Prava. hrabrosti. vojne pobede. predstavlja bazu. moderan ideogram paralelne i horizontalne linije. paralelne i horizontalne linije predstavljaju dupliranje ujedinjujuceg i povezujuceg svojstva jedne horizontalne linije LAV Solarna zivotinja obdarena bofanskim svojstvima. materijalnu dimenziju svemira povezuje se sa samanskim moCima. pasivnu. vizijama i snagom (nizijska Dakota) Za australijske urooenike gusterica nabranog vrata (kendi) donosi kisu . otvorenu dimenziju svemira i vertikalne linije. CVET LOTOSA Star i veoma rasiren simbol u Egiptu. Za Bananke iz Kameruna gusterica je simbol mirnog domacinstva CE£> Alhemijski znak. kreativnog principa (kod Hindusa). kao i aktivni intelekt. CVET LOTOSA Staroegipatski misticni simbol koji je oznacavao Zemlju VAPNO Rana hemija L1N1JE Tri identii':ne paralelne i vertikalne linije oznacavaju tri jedinice. ciji atribut je postala LINIJA Prava. kosmickog zivota. hriscanski. Oznacava jedinstvo. simbol kraljevske vlasti. LINIJE Dve identicne. dijagonalna.VAPNO Alhemijski znak osnovnih elemenata zapadne ideogratije. L1N1JE Tri identicne. ljudskog duhovnog razvoja i mogucnosti duse da postigne savrsenstvo MAGNEZIJUM Rana hemija LINIJA Prava. LINGA lzvajani uspravni falus prisutan u celoj lndiji Kultna slika i simbol muskog. paralelne GUSTER Simbol zla (grcko-rimski. Kini i Japanu Simbol raoanja. bofanskog. aktivnu. koji ju je ciao Apolonu. bice. sa znacenjem bogatstvo MADR Runa za M. u znacenju eovek Takooe poznata kao man. povecavati iii smanjivati. ako je prikazana sa prekinutim strunama. kada se stavi iznad iii ispod nekog drugog znaka. u modernoj ikonogratiji oznacava zabranjeno iii prebrisano kada se stavi povrh drugog znaka poodoo lioge je joo. muzicke inspiracije i prorocanstva Povezan sa Orfejem U mitu je liru izmislio Hermes. horizontalna. koristi se u meteorologiji kao znak za maglu LIRA Simbol bozanske harmonije. moze da simbolizuje neslogu. budnosti i postojanosti Kraljevski amblem Engleske i Skotske i britanske carske vlasti u XIX veku U Kini i Japanu lav je zastitnik -~ POPUSTITI I ODVITI Moderan znak <> RoMB Jed no od kineskih Osam blaga. mavarski) U indijanskim plemenima .

MERKUR Znak za ZA BUDALE Takoae planetu MERKUR Znak za planetu. Z1vA Alhemijski znak METAL Alhemijski znak. varijacija MENORA Svecnjak za devet sveca u judaizmu. varijacija.. a desno reku Don. starogrcka varijanta MusKARAcNe postoji nijedan simbol koji predstavlja muski princip. takoae znak za zivu i u ranoj hemiji znak za otrov. autoritet i ratnicki duh MARKASIT I ZLATO MASKA Dramsko sredstvo projektovanja simbolike u religiji. Tacka u Aziji predstavljala je Jerusalim. levi Afrika.. vertikalna linija je oznacavala Sredozemno more. smrt iii ponovno roaenje. prolecni amblem plodnosti i obnove sunca. ali jos uvek vazan. nazvana po rimskom bogu rata. Z1vA Alhemijski znak. sadrzi asocijacije kao sto su sunce. horizontalna linija levo predstavljala je Nil. varijacija. . izbor zivotnog puta i smera Z1vA Alhemijski znak.Pee ZA TAUENJE Alhemijski znak. Ideogram iz srednjeg veka. MoRSKA NIMFA Vidi sirena MAJSKO DRVO MARS Planeta. takoae znak za gvozae LAVIRINT Verovatno se vezuje za pecinske sisteme u kojima je ljudski rod nekad ziveo. Danas manje mocan. MARS Planeta. koji je u Grckoj poznat kao Ares. Postao je znak za gvozae (metal koji se koristi za izradu oruzja) zahvaljujuci Marsovoj vezi sa ratom MANDRAGORA U srednjem veku se verovalo da ima magijske moci.5 . ali je ovo simbolican motiv koji se nalazi u vecini svetskih kultura· princip glavara. MERKUR Znak za planetu. simbol izrailjske drzave . ambivalentna simbolika podrazumeva zastitu. gvozdeni sulfat.. a donja polovina bi la je Azija. alhemijski znak. inicijaciju. poroka i noci _. simbol magije i vradzbina Evropski folklorni falusni simbol. gornji desni deo bila je Evropa.. u zapadnjackoj umetnosti atribut personifikovane prevare. povezan sa klasicnim prolecnim obredima . varijacija.MUSKA HOMOSEKSUALNA UUBAV Moderan l<ARTA SVETA znak. varijacija MERKUR Znak za planetu. obredu i pozoristu . varijacija MERKUR Znak za planetu. zakon. Simbol skrivanja iii iluzije.

munjom i ponovnim roaenjem Bobicama imele nekad su se pripisivala isceljujuca svojstva MESEC I MESEC DANA Hetitski hijeroglifski sistem. kao i na NANANVeoma UsTA Otvorena usta povezuju se sa moci duha da govori. kraaom i lukavstvom. IMELA Sveto drvo za MINARETTanki toranj spojen keltske druide kao simbol plodnosti i obnove. Pojavljuje se na pretkolumbovskim duborezima i slikama u steni u Arizoni. emotivni :Zivot i sposobnost reakcije Takoae se koristi kao simbol za majku iii za :Zenu uopste. minaret deluje kao kula prosvetljenja za okolnu zajednicu sa ovog mesta mujezin poziva vernike na molitvu starim kamenim graaevinama u Svedskoj destruktivne sile. iako je beli mis simbol srece (kod Rimljana) . MESEC. junacima. vecnosti. n e Ovaj znakje takoae prisutan u srednjevekovnim crkvama sirom Evrope. udubljenje u zidu d:Zamije koje pokazuje pravac Meke. keltska. simbol :Zivota koji nastaje iz smrti. MLADI U astrologiji simbolizuje ljudsku prijemcivost. narocito sa prorocanstvom MAJ MUN lmitatorske sposobnosti cine ga sim. Alhemijski znak za srebro ILUZIJA SMESA Alhemijski znak PLANINA Simbol transcendencije. a zatim za Carigrad. kasnije poznatog kao Sin u podrucju reka Eufrat i Tigar. samospoznaje. n. instinkt. prosvetljenja Ponekad u zapadnjackoj umetnosti predstavlja simbol gordosti. najezda miseva smatrala se bo:Zijom kaznom MUZICKA NOTA U srednjem veku. alternativno. podsvest. Za Vavilonce je ovaj znak bio povezan sa Venerom i suncem. Kasnije se razvio u znak za islamsku veru PECURKA U Kini. tastine iii po:Zude. kao i na jednoj etrurskoj vazi oko 550 g. povezuje se s vatrom. takoae (i kao obrnutu) kor istili su Sumerci oko 3000. Povezanoje s magijom. e. MAJKA I DETE MESEC Egipatski hijeroglif Mis Povezan sa :Zenskom seksualnoscu. u novije vreme prihvacena od Mlade Bretanje.SEOBAZnak Hopi lndijanaca koncentrisan oko ideje nekoliko povrataka iii dolazaka kuci sa islamskom d:Zamijom. PoLUMESEC Skupa sa zvezdom koristio se kao simbol za rimsku provinciju llirijum. Simbol istinitosti. U srednjevekovnom evropskom folkloru takoae povezan sa destruktivnim. sa inspiracijom duse. cistote i duhovnog uspenja Povezuje se sa besmrtnicima. ukraseno geometrijskim motivima i tekstom iz Kurana. cistote. mogu da simbolizuju star znak za boga meseca. mracnim silama. Folklor je povezuje sa natprirodnim MIHRAB u islamu. p. separatistickog pokreta u Francuskoj 0GLEDALO SMESA Alhemijski znak. stvari koje se "jedu" i "pro:Zdiru" MICUBISI Amblem japanske kompanije.bolom ljudske tastine i drugih ludosti. posvecenim prorocima i bogovima SEOBA Varijacija. Poreklom od arapske reci koja znaci "oslobaaati svetlost'. . u nekim delovima centralne Evrope i Afrike predstavlja duse ponovo roaenih . g p. pohotom i pro:Zdrljivoscu (stara Grcka i Rim). misevi su bili povezivani sa vesticama i dusama mrtvih. varijacija. dugovecnosti i srece.

NsoROMA Dete nebesa. U Japanu. 0RAHVeoma simbolican u jevrejskoj HRAsT Povezan sa plemstvom i istrajnoscu. ganski adinkra simbol. on predstavlja trostruku sintezu uma. alhemijski NsoRAN Zalost iii lament. Rimljani su smatrali orah simbolom plodnosti i kod ljudi i kod zivotinja. alhemijski znak. najsrecniji kineski broj. seme i plod jedno te isto. tela i duha. najmocniji broj janga U misticizmu. trljanje nosevima nije samo nacin ljubljenja. simbol muske snage i mudrosti. otuda izrazi poput "nanjusiti istinu" U mavarskoj kulturi. poznate kao Sue Stafeln iii SS NIO Runa za N Lancane veze. Ganski adinkra simbol. NACISTICKO SS NKONSONKONSON Obelezje specijalne jedinice nacisticke policije. koristi se kao podsetnik da treba doprineti zajednici Nos Povezan sa intuitivnom spoznajom. N1KL Oksidirani bakar. Ganski adinkra simbol koji podseca ljude na besmrtnost BRoJ 10 lz srednjovekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena NEPTUNZnak za planetu. ganski adinkra simbol koji se koristi kao podsecanje da je Bog otac i da posmatra sve ljude tradiciji. dakle ne mogu ni ja da umrem. orah je simbol ucenosti i predstavlja vrlinu time StO SU pocetak i kraj. povezan sa plodnosfo DEVET Kao trostruko trojstvo. Grka i germanskih plemena. hvatanje ribe mrefom moze da znaci povezivanje sa nesvesnim. ljudi pokazuju na nos a ne na srce da bi pokazali sebe BROJ U modemim zapadnim sistemima Koci muzickog obelezavanja naziva se ostrim i predstavlja u putstvo za podizanje za pola tona. ali povezan sa majkama boginjama i sa drijadama iii sumskim nimfama . ganski adinkra simbol koji oznacava snagu unutar jedinstva. izvor zivota. bed a G lova i okupljanja. OMC:A Masonski simbol vrpce koja vezuje eoveka za zivot. Koristio se i u ranoj hemiji kao oznaka za vazduh NJAME NNVU NA MAVU Bog nikad ne umire. u znacenju potreba. sveto drvo za bogove Kelta. MREZA Simbol NAUD Runa za D. NJAME BIRIBI VO SORO Bog je na nebesima.NAJK Zastitni znak kompanije. u hr iscanstvu se mre:Za povezuje sa apostolima kao "ribarima ljudi" U jungovskoj psihologiji. PuPAK Centar stvaralacke i psihicke energije. devet je neverovatno mocan broj. a u obredima inicijacije za ponovno roaenje Kao dzelatova omca. Hebrejski simbol istine. retka varijanta Noc Vremenski znak. hriscanski simbol reda unutar red a. simbol je smrti i kraja zivota. na lstoku se ponekad prikazuju bozanstva sa mrefom koju koriste da bi sebi privukli ljude. nego simbolizuje bozije udahnjivanje zivota u ljude i predstavlja znak za mir.

simbol obnove. PALASZnak asteroida. indijanskom predanju simbol sunca i dolaska sezone kisa U hinduizmu. simbol ciklicnog vremena. mudroscu i prorocanstvom. spavanje sa snovima. Ovaj simbol predstavlja cetiri stanja svesti" bud no. Najcesce simbol plodnosti. znak praiskonskog jedinstva. strpljenja. Konfucijevska savrsena celina Simbol pocetka.bog ljubavi . jednina. bica i samoce SovA U mnogim tradicijama povezana s magijom. Kama . PAPAGAJ JEDAN Simbol Boga. u staroj hriscanskoj simbolici panter je bio jedna od tri zivotinje koje su predstavljale cednost. UuE Alhemijski znak. car. u NoJ U starom Egiptu. POMORANDZA OMEGA Poslednje slovo grckog alfabeta . moze da predstavlja sunce iii svetlost i izvor zivota. Meoutim. lsus. U engleskom jeziku oznacava prvo lice jednine OTEL Runa za 0 VroRACesto se povezuje sa simbolikom meseca zahvaljujuci periodicnom uranjanju i izranjanju iz vode. cesto se koristi kao tetovaza kod hispanoamerickih ulicnih bandi. s piramidom na vrhu koja je hvatala svetlost broj. Jedna rumunska narodna pesma govori o vidrama koje predvode duse mrtvih. spavanje bez snova i transcendentalno stanje zastitni znak. 0RBITA Vidi Globus 0KTAGRAM STVARANJA Gnosticko i nordijsko prizivanje magije i zastite UROBOROS Zmija savijena u krug s repom u ustima. ovaj proizvooac automobila uzeo je starnski znak za pobedu I PACUKO KRST Znak KISOBRAN u prepoznavanja. Vidra cesto simbolizuje smeh i vragolasto ponasanje PANTER Obicno predstavlja pozudu i snagu. popustljivosti i truda.jase na papagaju kroz tri sveta sireci ljubav i pozudu . drugim svetom. vecnosti i nedeljivog. nojevo pero je bilo simbol pravde i istine . samoodrzivog karaktera Prirode. spaja simboliku kvadrata i kruga Pozdravljanje mira u lndiji . staroj Kini simbol nebeskog svoda Suncobran je bio Visnuov simbol i amblem samog Bude Suncobran je cesto solarni simbol koji ukazuje na rang. pojedinac. Hriscanski simbol zrtvujuceg Hr ista Zrtvena zivotinja u starom svetu Taoisticki i budisticki simbol mudraca JEDAN Rimski Pravougaoni. smanjujuci nizovi simbolizuju duhovno uspenje. Crni panter je zenski simbol noci. autoritet. pa cak i na oreol kralja kojeg zaklanja U svakodnevnom smislu suncobran predstavlja zastitu PAGODA Sveta graoevina u budistickoj tradiciji. Nojevo zatrpavanje glave u pesak predstavlja savremen simbol za izbegavanje istine. kupasti stub.0LIMPIJSKE IGRE OBELISK Pet povezanih krugova simbolizuju pet kontinenata koji ucestvuju na ovom sportskom dogaaaju VoOpsti blagonakloni simbol snage. egipatski simbol boga sunca Ra. smrti i ponovnog rooenja l '/ SU NCO BRAN 0MSIMBOL 0PELZa 0KTAGON ( OSMOUGAONIK) Oslanja se na simboliku broja osam.

tvrdog lavosti i neznanja. se od cetiri hiljade godina pre nase ere sa nepoznatim znacenjem. zasnovan na srednjevekovnoj zabludi da ove ptice kidaju sopstvene grudi da bi nahranile ptice Ovo povezivanje sa prolivanjem sopstvene krvi doveloje do koriscenja pelikana za predstavljanje Hrista M1R Hriscanski znak. sebic':nosti. simbol dugovec':nosti PETOUGAONIK (PENTAGON) Povezan s planetom Venerom. krc':enja divljine i njenog pretvaranja u zemljiste za proizvodnju hrane Plug se suprotstavlja mac':u kao antiratni pojam sara Sv1NJA Dvosmislen simbol prozdrljivosti. napretka i srece PEORT Runa za P BRESKVA Veoma vaian simbol u kineskoj kulturi sa mnogo znacenja. zavisno od toga kojim vodama je brad plovio ZALAGAONICA PENTAGRAM I R1sE Zodijac':ki znak. simbol vaskrsenja i na kraju simbol neukrotivog ljudskog duha R1sE Zodijac':ki znak. pozude. plodnosti. stavljana na bokove teretnih brodova kao oznaka za bezbednost tereta. takooe simbol muske plodnosti. takooe povezano sa izvrsnom funkcijom i snagom razuma U sufistic':koj tradiciji. jer muski plug ulazi u zensku zemlju . bogatih zajmodavaca. starogrc':ka varijanta PLETER Nordijska PLUG Simbol mira. U srednjevekovnom jevrejskom misticizmu poznat kao Solomonov pec':at FENIKS Legendarna ptica koja se obnavlja u vatri postala je najpoznatiji simbol ponovnog roaenja.univerzalnu inteligenciju. kasnije je u anglosaksonskoj knjizevnosti predstavljala tajnu. Pusenje zajednicke lule bilo je drustvena aktivnost zasnovana na religijskoj ceremoniji iii na plemenskim savezima. ali i majc':instva. PLIMSOLOVA LINUA Nazvana po Alhemijski znak izumitelju. II II FALEK I u VLASICI Magijski LULA U indijanskoj KRusKA Kruska kabalistic':kom misticizmu znak za Mars pecat PARZ Vrlo stara runa. Vrhovno pero predstavlja 0 znak 0 PLATINA Metal otkriven sredinom PLUTON Znak za PosTO Savremeni XIX veka. njegov znak je kombinacija znakova za zlato i srebro planetu. dok u pitagorejskom misticizmu nije definisan kao simbol ljudskog bica. Originalno deo grba porodice Medici. misteriju. Takooe simbol ratarstva. . povezuje se sa besmrtnoscu. najcesca varijanta. simbol braka i plodnosti NALIV-PERO Frojdovski falusni simbol.. narocito kod Sumeraca. koristi se u nekoliko zapadnjackih ideografskih sistema KAMEN MUDROSTI kulturi duvan je bio sveta trava. verovatno zbog svog oblika U klasic':noj mitologiji povezuje se sa Afroditom i Herom U Kini. PETOKRAKA Koristi PELIKAN Hriscanski simbol samozrtvujuce ljubavi. inicijaciju je simbol majke iii ljubavi sa erotskim asocijacijama.

planetu. plodnoscu. PROCION Astroloski znak za istoimenu zvezdu. magijski pecat u kabalizmu . Jjubavlju i brakom Britanska valuta . . Kasnoalhemijski i ranohemijski znak Pomocno sredstvo pri molitvama u samanskim tradicijama i veza sa Bog om. • ZNAK PITANJA Savremeni znak koji obelezava pitanje u pisanom tekstu RAD Runa za R. KVINTESENCIJA PIRAMIDA Ima (PETA. NEMATERIJALNA MATERIJA) SODA Alhemijski znak PLUTON Znak za planetu. poistovecen sa polnim iskusenjem. kao kod katolicizma i budizma. topline. PosEJDON Znak bog a se u religijskom kontekstu. . MOLITVENI STAP SEVERNJACA l<ARBONAT SODE Nepomicna zvezda.Zara i hrabrosti. varijacija. Alhemijski znak. feng sui-ju bundeva simbolizuje napredak i obilje Fenjer od bundeve simbol je Dana vestica . pomocno sredstvo za budiste i Hinduse koje se odmotava kako molitva tece Okretanje ovog tocka je samo po sebi simbol ciklusa roaenja. kao i s jedinstvom. NARSnafoo fUNTA STERLINGA MOLITVENI TOCAK Na Tibetu.KVINKUNKS TALOG Alhemijski BROJANICE Koriste PLUTON Znak za PROCISCENJE znak Alhemijski znak. prepelica je simbol obnove zivota i povratka sunca. ZASTITA Primer za nekoliko slicnih znakova koji su se crtali na ambarima i kucama radi zastite iii srece PREPELICA Kineski simbol svet\osti. smrti i ponovnog roaenja. U grckoj i hinduskoj tradiciji. BuNDEVA U Kini i u PoDELA NA PET KATEGORIJA Astroloski znak Zee Snafoo povezan sa mesecom i otuda u vecini tradicija u vezi sa menstruacijom i plodnoscu Folklorni simbol bezopasnog \ukavstva. varijacija istu simboliku kao trougao i spada u najmocnije i najraznovrsnije geometrijske simbo\e. Broj zrnaca obicno ima simbolicko znacenje Astroloski znak: ugao od 150 stepeni izmeau planeta viaenih sa Zemlje. kao pomocno sredstvo pri pamcenju narocitih molitava iii nizova molitava.

ptica glasnik boga Apolona kod Grka. u hinduskoj tradiciji stene su prozete ovim istim aktivnim principom Sizifov kamen je simbol zemaljskih zelja ljudi. au indijanskoj kulturi junak. ali u folklornim tradicijama predstavlja simbol znanja. simbol plodnosti U klasicnoj tradiciji ona je obelezje Pana (on je pravio svrale od trske). takooe simbol potpunosti. a u hriscanskoj simbolici povezuje se sa Hristovim mukama. U Africi je gavran vodiC. revnost i tvrdoglavost RADIJACIJA Od davnina se koristi za sirenje svetlosti. n . i ' KAMENA 50 Alhemijski znak . povezujuci se sa bo2:anskom negom U Aziji se pirinac koristi kao simbol plodnosti na indijskim svadbama i pojavljuje se u mitologiji kao dar bogova prvim ljudima . ponovnog roaenja i plodnosti Osnovna namirnica u lndiji i Kini i zato u ovim kulturama ima poseban znacaj. P1RINAC Glavni simbol rasta. Let irvasa o Bozicu povezuje se sa letom laponskog samana neprekidnosti. Japanski bog. u modernoj upotrebi oznacava oslobaoanje energije iii zracenje. lnuiti imaju boga tvorca koji se zove Otac Gavran i oni su verovali da ubijanje gavrana donosi lose vreme bog je napretka i pirinca REGULUS Zvezda. trajno i nepomicno Muzicko obelezavanje K1sA Vitalni simbol plodnosti povezan sa bozanskim blagoslovom iii kaznom Znak nevinosti. arhanaela simbol gubitka. od sunoera umocenog u sirce koji mu je ponuaen na kraju trske. Savremeni znak za preradu otpada •• •• PoNAVUANJE TRSKA Japanski TRAKA Simbolika trake zavisi vise od boje iii od konteksta. sa znacenjem nepoznato. srednjevekovni magijski pecat No~oRoG Astroloski znak u starom hinduskom kalendaru (3100. Trake se cesto nose kao znak narocitog uzroka iii secanja STENA Stena obicno simbolizuje ono sto je nepromenljivo. za trsku se verovalo da stiti od vradzbina 0BRNUTA CETVORKA Stari i rasprostranjeni crtez pronaoen u praistorijskim pecinama zapadne Evrope. povezana s rimskim kultom Mitre. U kineskoj taoistickoj misli. snage i zastite. smrti i rata. U zapadnjackoj folklornoj tradiciji. okultne zastitne moci i kao znak licnog zaloga. uspeha i napretka . stene. zapadnoj Evropi i keltski simbol prociscenja u Mezoamerici. lnari. dok se u azijskim tradicijama povezuje sa bogovima mudrosti. RAFAEL Simbol u stripovima pesnicenje i eksplozije .239 - - kao prvi znak zodijaka predstavlja obnovu plodnosti i povratak proleca Takooe simbolizuje muskost. PRERADA IRVAS U kulturama dalekog severa. a zrna pirinca su se stavljala u usta pokojnika. Slicno tome. janga. PAcov Simbol Rruoo Runa povezana sa upadima. nosorog je jedna od cetiri zivotinje koje okruzuju Bramu. Koristi se kao amblem vlasti. putovanjem. kako se vide na slikama pejzaza. irvasi imaju lunarni znacaj kao pogrebni simboli i za njih se kaze da su vodici mrtvih dusa. povezuju se sa svojstvima aktivnog principa. g p. ali i destruktivnosti i zavisti Uglavnom negativnih asocijacija. U Kini je vino od pirinca bilo sveto pice. ZVECKA Koristi se u samanskim obredima. simbol je samana licno i njihovog polozaja posrednika izmeou zemlje i drugog sveta OvANSimbol GAVRANU suncane energije. plodnosti. hinduskog boga tvorca PRSTEN Kruzni simbol vecnosti i zato iskonski simbol vezivanja. e ). ali drugde postovan kao simbol sunca i prorocanstva.

Originalno muski simbol plodnosti. terazije su se koristile za merenje dusa pokojnika. rozete od traka koriste se za obelezavanje pobede l<APICA (SKOUKA) SANFOKA Ganski adinkra simbol sa znacenjem "vrati se i shvati'. podrazumeva kraljevsku iii bozansku vlast i koristi se kao simbol carskog iii kraljevskog polozaja. centar kosmickog tocka. povezana s nesreeom STRELAC Zodijacki znak RuzA Misticni simbol srca. falusom i zmijom Alhemijski znak znak boga. kao i savrsenstva . romanticne i culne ljubavi. varijacija. Sudbinom koja je presecala zivotnu nit SATURN Znak za planetu RozETA Osmolista rozeta je stari i opsti simbol koji predstavlja roaenje. seoba lososa uzvodno ucinila ga je totemom darezljivosti i mudrosti prirode SANDALA lzuvanje sandala predstavlja vezu izmedu ljudi i zemlje. sto oznacava vafoost ucenja iz proslosti SAUVASTIKA Obrnuta svastika. varijacija . svete. Za Kelte je losos bio povezan sa preobrazenjem i muskoscu. hrabrosti. Za stare taoiste krilate sandale su omogucavale besmrtnicima da se krecu vazduhom. a u hriscanskoj ikonografiji andeli se cesto prikazuju s terazijama kao simbolom bozanske pravde MAKAZE Ceremonijalna alatka cije secenje oznacava kulminaciju i otvaranje nekog novog projekta . to se uocava u masonskom obredu izuvanja sandala i u Mojsijevom kontaktu sa svetim tlom na Sinajskoj gori. smrt i ponovno rodenje.PALICA I STAPIC SAFRAN Alhemijski SLANA VODA SKIPTAR SAUVASTIKA SATURN Znak za I STAP Stari simbol natprirodne moci povezan sa drvetom. Makaze su se povezivale sa Atropom. narocito u odnosu na sunce iii planetu Veneru U modernom dobu. plodnosti. istine. Kod naroda severne Evrope. n e So Alhemijski znak BALEGAR BRISAC Alhemijski znak Staroegipatski solarni simbol SKoRPIJA Zodijacki znak. Uobicajeno predstavljanje pravde. mudrosti i predviaanja. Obrnuta svastika. a zato i sa ljubavlju SKORPUA Zodijacki znak 500 g p. Losos Simbol muskosti. odmeravanje odluka i akcija U staroegipatskoj mitologiji. narocito u zapadnjackoj umetnosti TERAZIJE SATURN Znak za boga. grcka varijanta oko Povezana sa Afroditom. a ova simbolika se vidi i u krilatim sandalama Hermesa i Perseja . ravnoteze i razboritosti.

zastitnik lrske. hlebom i zetvom. koristio detelinu da objasni vernicima tri elementa Svetog trojstva DETELINA 5ESA VORUBAN Ganski adinkra simbol. A. takoae prisutan na grbu asteckog boga Kecalkoatla Amblem lrske. st it je bio deo viteske znacke casti i identiteta. Visnu. cini to isto. ptica i zmija. cime se pokazuje da doticno lice ne polaze pravo na imovinu. hinduski bog tvorac. Sv1TAK Simbol ucenosti i zakona. Apolona.SKoRPUA Zodijacki znak. misticni i magijski broj.lKULA PASTIR Simbol zastite i brige lsus Hrist je prikazan u Bibliji kao dobri pastir. STIT Simbol zastite i spasenja. u mitu australijskih uroaenika. u africkim mitovima dugina zmija povezuje zemlju s nebom. SoLoMoNov PECATTakoae poznat kao pentagram i Davidova zvezda. . U islamu je obicaj da se izuva obuca kada se prelazi prag necije kuce. a u Egiptu barka koja prevozi mrtve ulazi u zmiju Zmija ima i polnu i poljoprivrednu simboliku. u srednjevekovnom viteskom periodu. povezuje se sa rimskim bogom Saturnom. kao muska zivotinja koja nosi mlade u sopstvenom telu ZMUA Veoma znacajna i slozena zivotinja. Moderan znak. Mitru i Budu Za islam simbol savrsenstva . astecko bozanstvo Kecalkoatl. takoae povezan sa obiljem. PoLNA uusAv SNOP ZITA Simbol plodnosti. simbol kosmickog i duhovnog reda. grcki simbol sveta koji stiti kosmicka zmija Ratarska alatka za kosenje. MoRSKI KONJ Maze da simbolizuje musku ulogu u procesu raaanja.. stit se povezuje s mesecom. U srednjevekovnoj ikonografiji atribut Groznog kosca (smrti) KosA SEME SVEMIRA Ova je tibetanski znak za poreklo svemira. odmara se na klupku velike OvNUJSKI ROG SEDAM Sveti. sastavljen od srca i Erosove strele. a ta slika se mnogo koristi u zapadnjackoj umetnosti CIPELA Cipela je obicno simbol posedovanja . jedna od najvise koriscenih savremenih ikona. Ozirisa. u znacenju sposobnost menjanja i preobrazavanja zivota Moderne asocijacije sa terorom i nasiljem. Cipele mogu takoae da pokafo da je neko lice sopstveni gospodar. varijacija. verovatno iz vremena kada je sveti Patrik. sveti znak za Simbol jevrejske vere kojim se svira kao trubom na jevrejsku Novu godinu. ZMUA OMOTANA OKO JAJETA Krotkost i ocajnicka potreba za voaenjem i zastitom OvcA Ponekad nazivano kosmicko jaje. PECAT LAO- CuA (taoistickog mudraca) zmije. simbol iskonske zivotne snage i bofanske samodovoljnosti Cesto deo mitova o stvaranju sveta.

Jedan od delova znaka za komunizam za jedinstvo kosmicke opasnosti. i simbolizuje iskusnog vojnika j' j SIKIZAM Znak za SRP Jedna od veru Sika S1Ruus Zvezda. Asteci su ga smatrali P1K Boja karata. zagonetna hibridna zivotinja s krilima. logickim razmisljanjem i smrcu Originalno znak za mac PAUK Foklorne veze sa nastupajueom kisom i sa nebeskim darovima . simbol iskusenja. koristi se pri ukrasavanju keramike i teksrila S1GRUN Runa PRACKA lz biblijske SIRENA povezana s po bed om. u starim kulturama bio je simbol straha SfiNGA U starom SREBRO Alhemijski znak D1MSimbol SEsTSimbol jedinstva i ravnoteze uspenja. Povezano sa vitestvom i sa Hristovim mukama buduci da ga je probolo.simbolom zaceca. povezan sa ciklicnim iii periodicnim procesima u prirodi lzlazenjem i vracanjem u oklop. trudnoce i roaenja KoPUE Simbol Su Kinesko slovo koje znaci dug zivot. moderan znak za zamrzavanje muske. sudbinom. U staroj Grckoj. puz ukazuje na vecno vracanje kud Puz se takoae povezuje sa polnom simbolikom vulve. koju je Jung video kao simbol prozdrljive majke S1ToObicno simbolizuje razdvajanje dobra i zla. pracka se koristi kao simbol trijumfa slabih. varijacija KLASZnak LoBANJA Snazan Puz Obicno lunarni istoimene zvezde SIGEL Runa za S. zenskom glavom i grudima. koisti se kao znak upozorenja da je neka supstanca otrovna Kao deo motiva lobanje sa ukrstenim kostima predstavlja simbol gusarstva. ljudskog poduhvata i ogromne ambicije. povezana sa borbom. SNEG Sestokraki kristal. zetvom i poljoprivredom. magijski pecat u kabalizmu PoMRACENJE SMA Egipatski znak SUNCA Simbol alatki Groznog kosca. Slomljeno koplje je atribut svetog 8oraa. Ovaplocenje polne strane zenskog bica. sveca zastitnika Engleske. spomenik lava sa ljudskom glavom. simbol smrti. za lndijance sredstvo komunikacije na kosmickom i zemaljskom nivou Takoae simbol skrivanja tajne SvEMIRSKA RAKETA Simbol Egiptu. simbol sunca . SREBRO Alhemijski znak. Sito se takoae koristi kao pribor za prosejavanje bozanske pravde iii aavolskog suda. falusne i zemaljske snage. povezana sa smrcu. simbol. lepote i drugoga price o Davidu i Golijatu.

. evoluciju i kontinuitet KVADRAT UNUTAR PROCEP Pojavljuje KRUGA KVADRAT U KVADRATU Cuvaj. STAP EgipatskL KvADRAT lzraz dve dimenzije koje cine povrsinu. tecna linija sugerise sirenje. u prethriscansko vreme predstavljao je boga Apolona i pojavljivao se na starim novcicima Kor istio se i u pretkolumbovskoj Americi i u podrucju reka Eufrat i Tigar kao znak sunca PosEJooNov STAP simbol plodnosti ciji rogovi simbolizuju drvo zivota. urin u alhemiji.D SPIRALA Spirala okrenuta u smeru kazaljki sata pocinje iz sredine. simbolizuje vodu. cuvaj unutra iii zatvori. nije cest u zapadnjackoj ideografiji SPIRALA Mavarski znak Koru. najcesci ukrasni motiv u svim kulturama Kao otvorena. samostalno kretanje i seobu Jedan od najva:Znijih i najstarijih simbola. ovaj znak predstavlja Zemlju U Pekingu je hram Zemlje sagraaen na ovom principu. SPIRALA ZIVOTA Prisutan u bronzanom dobu u lrskoj. vlazno tlo u meteorologiji. u kineskoj se u najranijim kineskim i drugim starim sistemima pisanja simbolici. polja iii elementa zemlje Smatra se da u egipatskim hijeroglifima znaci ostvarenje iii materijalizaciju f>AVOLSKI STAP Simbol uspenja i silaska. zadrzi. simbol tla. snagu. dugovecnost i ponovno rooenje Rogovi su korisceni za ukrasavanje glave bozanstava. kao latinski krst. Moderan znak za kanalizacioni otvor. STAP JUPITEROV I STAP Fenicanski ZEVSOV STAP Vidi Skiptar JELEN Solarni OOINOV STAP PROLECE Alhemijski znak vremena KVADRAT SA KRSTOM U APOLONOV STAP Poznat jos Kini i Japanu simbolizuje polje iii zemljiste. sticanje bozanskog znanja prilikom penjanja iii nesvesnog i okultnog prilikom silazenja. ovaj znak se crta jednom linijom bez pocetka i kraja . sunceve zrake. na keltskom bogu Serunu predstavljali su prolece i plodnost polinezijska spirala ima polnu simboliku i zasniva se na listu paprati ciji se uvojci otvaraju Pokazuje blisku povezanost izmeau motiva spirale i prirodnih fenomena PROLECE Ger man ski • KVADRATSA TACKOM Selo u vremenski znak STEPENISTE kineskom pismu. dokje hram neba predstavljen krugom u kvadratu.

pretpostavlja se da se zasniva na obliku stita kralja Davida. i vikinski SuNCE Varijacija. l<AMENJE ZVEZDA LAKSMINA ZVEZDA I OBLUCI poznata kao etiopski amblem. ali je gotovo sigurno modernija. a u misticnim tradicijama kao pentagram predstava stupe koja simbolizuje organizaciju svemira· kvadrat predstavlja zemlju. krug vodu. varijacija. trougao vatru. stari simbol boginje iii planete Venere. SUBLIMAT Alhemijski znak. SuMPOR Alhemijski ZvezoA VENERINA ZVEZDA RooASimbol znak dugovecnosti i odanosti sinova i kceri. znanja. oznacava ozbiljno i svecano upozorenje ZvezoA. hrabrosti i vecno obnavljane mladosti.ZVEZDA Trokraka. Cetvorokraka. sumerski znak. LETO Vremenski znak. znak za zlato. u prethriscanskoj Grckoj. veoma redak simbol Alhemijski znak Osmokraka. mnogo se koristi u vojsci Oznacava Vitlejemsku zvezdu . takooe poznata kao zvezda sunca. SuNCE Dominantni simbol stvaralacke energije u vecini tradicija. ali se koristi u SAD kao policijska znacka Najpoznatiji jevrejski simbol. ISTOCNA Znak za planetu Veneru. jedan od najcescih i najvaznijih zapadnjackih ideograma. Poznata i kao Solomonov pecat. izgleda da se koristio u svim kulturnim sferama na svetu SuMPOR Alhemijski znak. Koci hriscana povezana sa cistotom. intelekta i istine Amblem kraljevskog dostojanstva i carskog sjaja SUNCANI KRST Danski znak iz bronzanog doba . VENERINA ZVEZDA Fenicanska varijanta ZvezoA Petokraka. kao zornjace i vecernjace UsPEH Zastita od zla. Sveta ptica grcke boginje Here. Uobicajen meou plemenskim narodima u Africi i Americi. zvezda je ezoterijski simbol koji se povezuje sa petokrakom i sa spiralom zivota DAVIDOVA ZVEZDA ZvezoA Sestokraka. ZvezoA Gnosticka. simbol vitalnosti. retka u zapadnjackoj ideografiji. alhemijski SuNcE lz bronzanog doba. takooe. polumesec vazduh i kapljica etar CeuK Alhemijski znak. Koristi se da oznaci vrhunski kvalitet. Mo RS KA ZVEZDAZbog STUPA (BUDISTICKI SPOMENIK) Graficka svoje petostruke simetrije. koristi se na 35 nacionalnih zastava. strasti. poboznoscu i vaskrsenjem SuNCE Najstariji ideogram za sunce. praistorijski egipatski. takooe. nordijski zna k.

koji je hiljadama godina bio pozitivan znak kosmicke obnove. Japanu i juznoj Evropi sa raznim znacenjima. koja znaci "izvor''. od kojih Hriscanska varijanta znak. najraniji kineski sistemi pisanja TAMFOA BEBRE Ganski adinkra simbol koji oznacava vaznost ucenja od proslosti SVASTIKA Starogrcka varijanta. SuzE Simboli bola iii tuge. Novi dan. Kao masonski znak. svastiku je monopolizovao Hitler kao znak Nacisticke partije tridesetih godina XX veka. SvASTIKA Nacisticka varijanta. Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci boga Hora.cesto prosirenom na znacenje Vrhovnog bica U modernom dobu. su sva pozitivna. n e. Ima ceremonijalnu ulogu. pravde. Atribut Afrodite i Apolona SVASTIKA Keltska RESE U Francuskoj XVII veka rese su pocele da predstavljaju bogatstvo. poznat kao Horovo oko i kao vedjat. DAIRE I MALI TARTARAT BUBANJ Vazan ritualni predmet za lzrailjce i jevrejski simbol pobede i radosti (so VINSKE KISELINE) Alhemijski znak. sa zivotnom silom i ciklicnom obnovom . Naziv mu potice od sansritskih reci su. Povezan sa izuzetnim vrlinama i kultovima maca. TARTAR Alhemijski Takoae poznat kao prstenasti krst. ukljucujuci je i kao jedan od simbola Bude Svastika se obicno povezuje sa suncem i moc'i. pronaaen na juznoamerickim pecinskim crtezima. g.SuNCANI KRST Varijanta pronaaena prilikom iskopavanja kritskog grada Troje starog 4 000 godina SuNC:ANI TOCAK Koristio se u Galiji. cetiri rese predstavljaju glavne vrline U katolicizmu i drugim religijskim tradicijama. narocito u Japanu i u religijskim obredima krstasa. p. uobicajen u nordijskim zemljama. i asti. nosenje resa moze da oznaci rang 5UNCANE ZVEZDE Japanski znak META Moderan znak. SVASTIKA Vikinska varijanta LABUD Romantican i dvosmislen simbol muske svetlosti i zenske lepote u zapadnjackoj muzici i baletu . SvASTIKA Pretkolumbovska americka varijanta BoG suNCA IZLAZAK SUNCA Arhetipski staroegipatski znak. . u religijskoj misli cesto se izjednacuje sa mudroscu i znanjem. MAC: Vazan i stari simbol autoriteta. intelekta i svetlosti. Amblem magije. keltskog boga grmljavine. koja znaci "bice" Koristi se u lndiji. degradiran u politicki amblem represije i nasilja. pretkolumbovskoj Americi i sirom Mediterana pre oko 3 500 godina ideogram koji je najpre pronaaen u Sumeru oko 3000. takoae znak Taranisa. prestiz i moc. narocito kod dodeljivanja vitestva Simbol postojanosti i personifikovanog varijanta TAURUS (BIK) 5UNCANI TOCAK SvASTIKA Stari SVASTIKA Zodijacki znak. simbol. u kojoj je stari gneva.

koji zrace napolje Letece trnje u Kini bilo je oruzje koje je isterivalo zlo. u evropskim tradicijama povezana sa vradZbinama. pa se tako smatra da paradajz sadrzi krv zivota i da je nosilac zametka. narocito u jevrejskoj tradiciji. i za savrsenu ravnotezu kod Kineza TETRAGRAMATON (CETIRI SUGLASNIKA) to n . veku. a verovatno i sa penisom. privezana za ruku i glavu Poznat i kao f)edov stub. odmazde. tigar zamenjuje lava kao simbol svega sto je veliko i strasno u prirodi Sekirice s lulom su se koristile za pecacenje ugovora izmeou raznih indijanskih grupa Algonkinska sekirica bi la je ceremonijalna i simbol liderstva. kako unutrasnjim tako i spoljasnjim. simbol za celovitost stvaranja kod pitagorejaca. takooe isceliteljske moCi. Srecni broj tri je veoma stara zamisao U hriscanskoj misli. ime koje se u jevrejskoj veri ne sme izgovarati naglas n 0ESET ZAPOVESTI Jevrejski znak povezan sa blokadama i barijerama. "Zemlja cicka i trnja" u jevrejskoj i hriscanskoj tradiciji odnosila se na tlo koje nije bilo obraoivano i koje je zato bilo neokaljano (devicansko). Konci lutaka povezuju lutke sa lutkarom TODRUNA Runa smrti. povezana s kisom i bogatstvom PARADAJZ Bambare (iz Malija) povezuju sok od paradajza sa krvlju. koje postoji i danas. u teologiji koja ima poreklo u klasicnoj.. legendi. Sinu i Svetom duhu. KoNAC Vezivni simbol koji povezuje mnoga razlicita stanja bica meousobno i sa objedinjujucim izvorom. Arijadnin konac povezao je Tezeja izmeou donjeg sveta i svakodnevnog zivota.Zus1 lskonski simboli agresivnodefanzivne snage. T . Hristova kruna od trnja moze se shvatiti kao kruna patnje iii kao solarni simbol trnja koje predstavlja sunceve zrake. koja je drzala Ozirisovo telo Simbolizuje cvrstocu.. religijskoj misli. l Cetiri hebrejska slova koja se koriste da predstave ime Boga. znak. on ima centralnu vaznost u ucenju o Svetom trojstvu. u stvari je stilizovano drvo koje simbolizuje tamarisku. keltskoj i hinduskoj tradiciji. ~ :::i . Bogu Ocu. TRI Najpozitivniji broj u simbolici. vikinski znak SEKI RICA (TOMAHAVK) TIGAR U Aziji i lndiji. varijacija. Amblem mucenistva i Skotske TRNObicno DESET Simbol savrsenstva. mitologiji i fokloru. lzjednacuje se sa kicmom. ZABA (KRASTACA) TEOZOFSKO DRUSTVO Drustvo Simbol smrti. u Kini lunarni simbol srece. Jahve. bozanske vlasti i moci smrti. a ciji je glavni cilj opste bratstvo zasnovano na ideji da je zivot sa svim svojim oblicima nedeljivo Jedno TRON Tradicionalni TODRUNA Runa simbol kraljevskog dostojanstva. osnovano u XIX . stabilnost i sposobnost duha da raskine zemaljske okove i da se uzdigne ka nebu. C1cAK Simbol 0ZIRISOV STUB TEf'iuN Jevrejska kozna torba koja sadrzi citate iz Tore. MuNJA Povezuje se s nacizmom i s runom za tisovinu.

pri cemu oklop predstavlja nebo. Takoae. I URUZ Runa u znacenju snaga. deblo u zemaljskom svetu i granje na nebu Posmatra se kao sredstvo pristupa drugim svetovima horizontalnom linijom.. Neptunov amblem. uglavnom koriscen za Sveto trojstvo. koji je nastao spajanjem bele ruze Jorka sa crvenom ru:Zom Lankastera T1R Runa zaT KISOBRAN Vidi Suncobran TROUGAO Okrenut naopacke. znacajne vesti iii akcije. amblem minojske civilizacije i kasnije civilizacije Britanije. Heteti su ga koristili da oznace izvor. pri C:emu vertikalna linija oznacava jedinstveno bice unutar trougla. HJ=r TRUBA Instrument TROUGAO Pitagorejski zle kobi. zrtvena zivotinja UR . TROUGAOS vertikalnom linijom. element zemlje u Srednjem veku TRISKELION BLIZANCI Kao zodijacki znak.ravnoteze ali konflikta. ali prethodi hriscanstvu i verovatno je bio keltski simbol trostruke boginje iii Odina. dvorski simbol sublimirane zudnje. Amblem kraljevske dinastije Tjudor. povezuje se sa bozanskim brojem tri. ovaj znak je pronaaen na jednom atinskom stitu koji je bio nagrada na takmicenju 500. U Kini se smatra nesrecnim brojem TJUDORSKA RUZA TRoUGAO Sa DRVO ZIVOTA BAKUA Simbol prosvetljenja. uspeha. napretka i sigurnosti. Njena svetlost nastaje da bi osvetlila put na putovanju Pojam vecne vatre je veoma mocan Opsti simbol stvaranja. sa horizontalnom linijom.. varijacija jednakostranicnog trougla. negativan spektar znacenja. blizanci su uglavnom simbol prirode dualizma JEDNOROG lzvorni TROUGAO BLAGO Veliko bogatstvo. hriscanski simbol inkarnacije _.n e simbol cednosti. simbol moci. a ravna baza zemlju Kineska i indijanska tradicija povezuju erekciju penisa s nacinom na koji glava kornjace izlazi iz oklopa DoNJI svET Egipatski hijeroglif TROUGAO Okrenut naopacke. koji se koristi u vojnim. TROLUCNI UKRAS TROUGAO TOTEMS Kl STUB Simbolicki izrezbareni stub koji predstavlja totemsku zivotinju i du hove cuvare pojedinca iii bratstva Jednakostranicni. Trodelni simbol sastavljen od tri ribe u mehuru. KoRNJACA Simbol celog svemira. u hetitskim hijeroglifima ovaj znakje predstavljao kralja. pre naaeno nego zaraaeno. g p. drvo zivota ima korenje u vodi donjeg sveta. oduvek je simbol uspeha i pojavljuje se u mitologiji kao nagrada za pravednike iii kao sredstvo kaznjavanja gresnika Jednakokraki. koje je predstavljalo vlast i bozanstvo Grcki izraz za tronozni. element vatre u Srednjem veku TROZUBAC Simbol morske snage. privlacnosti ali odbijanja. ritualnim iii drzavnim svecanostima DvASimbol dvojnosti: podele ali sinteze. dobro iii zdravlje. element vode.

URAN VooA U svim vremenima i u svim kulturama. URAN RIBUA BESIKA Znak poznat i kao misticni badem. okrenut naopacke URNA /VAZA u Suo FoLKSVAGEN DEv1cA Zodijacki znak. meau najranijim egipatskim hijeroglifima. zelja iii srece BuNAR GALICA Ranohemijski znak. koji su hriscani usvojili iz paganskih izvora kao simbol cistote i nevinostL Simbol koji koristi hriscanska crkva da bi predstavila Hristovu majku V1vA! Vidi Dole! VooA Ranohemijski K1T Simbol barke iii majcine utrobe. znak. cesto se pojavljuje kao simbol vecnog zivota u umetnosti iii na pogrebnim obredima I CINIJA TocAK Solarna Alhemijski znak. varijacija. kasnije snage i vlasti. mesta isceljenja. neprestane promene i ciklicnog ponavljanja. 0RAH JudeoVosAK Alhemijski Hinduski bog drzi ovaj znak u jednoj od cetiri ruke kao simbol celog svemira V1sNu hriscanski simbol plodnosti i dugovecnosti znak STAPI<'. znak varijacija VooA Kabalizam Simbolika bunara obicno se povezuje sa svojstvima svetog iii nesvesnog.OcAT Alhemijski GALICA Alhemijski znak. Amblem proizvodaca automobila VooA Cest znak u staroj Grckoj koji se pojavljuje kao ukras Zenski simbol. PoeEDA VENERA Hriscanski VooA Planeta. izvor zivota. Povezan sa napretkom eovecanstva. Zapadnjacka slika srece i sudbine . Hinduski i budisticki amblem reinkarnacije. DEVICA MARIJA Planeta. jutro. znak Alhemijski.'. takoae usvojen sa znacenjem otpor. Planeta VENERA Planeta. NEDEUA Vremenski znak u alhemiji . u Africi i Polineziji povezan sa inicijacijom. takoae. ali i moderni znak. takoae starogermanski vremenski znak za leto. bunari su mesta znanja. ELEMENT VODE VidiTrougao. Vidi Palica slika kosmicke sile.

varijacija. varijacija Alhemijski znak. varijacija.. JANTRA lndijski znak. takoae mnogo prisutni u pecinskoj umetnosti.A ZENA znak. ali u drugim kulturama simbol hrabrosti. oznacava i pescani sat J1N JANG Ranohemijski znak Cest znak i u starim i u modernim sistemima. povezani sa rastom i postanjem. Starogermanski vremenski znak.249 B1cSimbol vladavine. C1K-CAK SvET Tibetanki PEC SA PROMAJOM y . I ZENSKI POL Ganski adinkra simbol za istrajnost i razboritost ••• •• • ZIMA Egipatski hijeroglifi. lukavosti i pohlepe. DRvo BELi ARSENIK ZEvs Znak boga. javlja se i o kornpjotmkoj upotrebi v CINK Alhemijski Alhemijski znak. a u Africi. pobede i nege (Rim) Sveta zivotinja za Apolona i Odina. podrazumevajuci da je :Zena zacetnik zivota m znak JoN1 Budisticki simbol za vulvu GODINA Alhemijski vremenski znak. ZEvs Znak boga . via so/is iii put sunca. ZoDIJAK Takoae poznat kao ekliptika. Na zapadu ideogram za broj 10 od latinskog X.simbol duhovne i svetovne vlasti oslanja se na simboliku kruga (savrsenstvo) i prstena (kontnuitet) VENAC J1N JANG Kineski simbol za dvojnost svemira ZEvs Znak boga. u Egiptu je mlatilica zamenila bic. Kini i lndiji lopatica za muve . JARAM VAU FORO ADOBE - Simbol ugnjetavanja od rimskog doba. Alhemijski znak VIN ZENA BELO OLOVO Runa zaW Najraniji ideogram za jin jang. VuK DRvo Alhemijski znak Prva kruna . Ambivalentan simbol okrutnosti. pravde i plodnosti.

UK: p57t Prado. Archives Charmet: p38b Bibliothequc Nationalc. pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose Hartman: pl65bl Adam Woolfiu. Turin/ Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert Museum London/Eileen Tweedy. Naples. pl 38b Royal Asiatic Society. UK. Alinari: p I 82t Archaeological Museum of Heraklion. p75 Peggy Guggenheim Collection Venice/Dagli Oni. Nantes/ Dagli Oni: pl 55b Pala::o Pini FlorencdDagh Om: p I 56t Tate Galic!) London/Eileen Tweedy: p I 59tr Mcdiatheque Fran\ois MillerJnd. p901 (Douce OR. pl65t L1dy Lever An Galic!)'. p 111 t British Museum. France. p67t Anthony Bannister: Gallo Images: p69tl Mauhew McKee: Eye Ubiquitous: p69tr: p74m Charles & joselle Lcnars: p74b Christie's Images: p76b Murray Andrew/Corbis. C. UK. p22bl: p22br Charles & Joscue Lcnars. pl94b Ms 386 fol. UK: p73t Muscc Gustave Moreau. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t Bibliothcque des Ans Dccoratifs. London. Muller: pl87b Michael & Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono· grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b Huben Stadler: p203tl Clayton J Price THE KtiBAL C<'LLECTlllS: p76t Warner Bros/The Koba( Collection I J . Paris/Dagli Om: p45t Pala1inc Libra!)· Parma/Dagh Oni: p461T Musco San Marco Florence/Dagh Om: p46br Musec des Beaux Ans Tours/Dagli Oni: p481 Turkish and Islamic . p96tm Archaeological Museum Aleppo. France: p52b Fogg An Museum/HarYard University An Museums. p I 25tm British Libra!)·: pl27t Dagli Oni: pl27b British Libra!)·: p I 28t Musee d'Ors. pl 52h Ms Add 24189 fol 15 Libra!)» London. France/ Peter Willi. Madrid. Vikander: p4 It Rcmers: p4 3t Christine Kalisch: p48b Nevada Wier. France. p58h Pri. Beumann. Greece: pl82b Giraudon: p 184t Musce Girodet. Archives Charmet. pl66b Lindsay Hebberd. pl03b William Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl Penny Tweedie: p 120 Greenhalf Photography: p 121 Tranquility Base. London.·ate Collection. Paris .1mbrai. pl02t Jeffrey L Ro1man: pl03t Be!lmann. France/ Archi. Florence. Ital): 197t Loune. Paris. France: p26t. Musee Gu1met. Rome/ Dagli Oni. Italy. p72b Brilish Libra!): pH! Venus of Willcndorf. National Museums Liverpool: p I 69t Trustees of the Walls Galic!)·. Bodleian Libra!)' Oxford: p I 36t Musco de! Prado Madrid!Dagli Oni: p I 36b Galleria d'Ane Modcrna. Bodle1an Libra!)· Oxford. p I 26t Pri. London. pl39b The Marsden Archive. Mexico City. p32b: p33t: p34t John Noble: p34b Peter Harholdt: p35b Ti:iana and Gianni Baldi::one: p39t Brian A. Sweden: p 135 Bibliotheque des Ans Decoratifs . the Moon: Apollo 11 commander Neil Armstrong takes first step on lunar surface . p94tl Antht>ny Bannister.1rmen Redondo: p99br early print shop workers at their trade. UK: p I 74b Pri. Giraudon: pi 34b Nationalmuseum. 0 z _. ~!adrid!Dagli Orti: pl87t Dagh Oni: pl89t Archaeolog1cal Museum Merida Spain/ Dagh Oni: p I92t (Arch Bb9 plate 98). p I !Obr Newgrange. Madrid. plOOb The lllus1rated London News Picture Libra!): London. UK: pl91 Hotel Dicu. pl99t Nationalmuscum. UK: p I I 3t Pm ate Collection/Christopher Wood Galle!)» London. UK: I 77t Galleria dcgli Uffizi.I i 11*. p9 I b Stadelischcs Kunstmstitut Frankfun: p94tr Russian Historical Museum Moscow/Dagli Oni. London.·ate Collection: p59 Pri. France/Archives Charmet. Paris. pl 14t Pri. London. France.r ~lahal. Cherbourg. Inc . Paris . Paris. p I 79 Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd. Rome/ Dagli Om: pl86h Musco del Prado.1iro/Dagli On1: pi 6b Musee du Lou\Tc Paris/Dagli Om: p I 7tl National Archaeological Museum Athens/ Dagh Oni: p 19 Chateau de Malmaison.·ate Collection/Lawrence Stetgrad Fine Ans. Noningham Citf Museums and Galleries (Nouingham Ctsilcl: p30b Musco Nacional de Antropologia. Poiticrs/ Dagli Oni: p99bl Warburg Institute London!E1leen Tweedy. UK: p I 59tl Ashmolean Museum. CORBI>: p20b Richard T Nowitz. ZAHVALNOST !V> ~ Tm ART ARClllH: p I Warburg Institute London/Eileen Tweedy: p2tl British Library: p2ml Sydney Parkinson . Dagli Om: plOt Musec des Antiquites St Germain en L1ydDagli Om: pl2t British ~!uscum!Dagli Beetles. > I N < < Oni: p I 2b Musee du Lou\Te. p I 99b Lounc. Bodlcian Libra!) Oxford: p 140tr Museum Recklinghauscn/ Harper Collins Publishers. Compton. Crete. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris. Paris. National Museums. Bodleian Libra!) Oxford Collection/Richard Philp. Surrey. p97b Old Kingdom Egyp11an. p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A Vikandcr: p 145b Michael S Lewis: pl-t8br. Paris. Italy. p28t Wolfgang Kaehler: p28b Chris Rainier: p29t Charles & joscue Lena rs: p29bl Michael & Patricia Fogden. p52t Close Murray/Corbis Sygma: p53b Elke Stolzenberg: p6 I b Richard Hamilton Smith: pMt HultonDeutsch Collection: p54b David Turnley: p55t Benmann: p55b Hulton-Deutsch Collection: p66b Archivo lconogrnfico. p86bm Bob Krist: p86br C. SA. Madrid.Clarke. Francc/Dagli Orti: p2 l t Na1ional Museum of Praguc/Dagli Uni: p2 I b Bibliothequc des Ans Dccor. St. p I I 7t Ragab Papyrus Institute Ctiro/Dagli Oni. Liverpool. p81t Pala::o Arco Mantua haly/Dagli Uni: pHflbl Ca1hcdral Museum Fmara/Dagli Oni: p89t Dagli Oni. Giraudon: p I 96b Pala::o Pini. p 134t Muscc d'An Thomas Helli)'. Paris. Beaunc. Poiticrs/ Dagli Oni: p I 60ir National Galle!). UK: p51tr Archives Ltroussc. p23t DiMaggio/Kalish. lrcland!Dagh Oni: p 11 b Musec des Beaux Ans Tours /Dagli Oni. L1uros/Giraudon: p20tl Musce des An1iquites Nationales. ~ I. Sweden. Montargis. Paris .Sygma: p77b Leonard de Sch·a: p78b 1661-Drawing of Copernicus' world system. Bc!lmann: p791 Galileo Galilct before the Inquisition (ca.·atc Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t Johnny van Hacften Galle!)'. France.11ifs Paris/Dagh Oni: p27t Ta.11: Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr. France/Paul Macyaen. UK: p I i 2b Pnvate Collection/The Fine Art Society. London: pl07t Walker An Gallery.1rl & Ann Purcell: p87t Michael S. France/ Archives Charmct: p40b Pri\'ate Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture Libra!)·: p47 Prado. France. France Archives Charmet: pl 371 Bibliothequc des Ans Decoratifs. London. Egypt/Dagli Oni: pl Sb Egyptian Museum C. UK: p203tr Musce de la Chartreuse. p I 391r Ashmolc 1511 folio 68r. pl 38t Cmto XIII Dante's Di\·ine Comedy.25r Bibliotheque Municipalc. p 1461 Bibho1hequc de L'Arscnal. Stockholm. Bequest of Grem·illc L Win1hrop: p56 Johnny van Hacftcn Galic!): London. hy Gustave Dore: p 13911 Musee Conde Chantilly/Dagli Oni. Spain. Yamashita: p88t Roger An1robus: p91t Jim Zuckerman: p93t. Archl\·es Cbarmct. Italy. France. Paris. p98b Mcdiathequc Fran~ois THE BRIDGHIA:> ART LIB&\RY: p I 9ti Musco e Gallcrie Nazionali di Ctpodimonte. Be1tmann: p84t Da1id Muench. pl72t Buonwnsiglio Ctstlc Trento/Dagh Oni: p I 78t Burnley An Gallel)!Dagh Oni: p I 79t British Libra!)·: p 1801 Cuh-er Pictures. France/Giraudon.\n Museum lstanbuVDagli Uni: p49b Brilish Libra!): p53tl Pala::o Barberini Rome/ Dagli Oni: p521r: p5-lt: p55 Musec des Beaux Ans Nan1es/Dagh Oni: p6f!I British Museum. 1632) by Robert·Flcul)'. p I I 5tr Leighton House Museum and An Galic!): London. France. p I I 9t Galleria Sabauda Turin/Dagli Oni: p 120 Queretan> Museum Mexico/ Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda.11)·: p I 29t Musec des Ans Africains ct Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric Museum Moesgard Hojb. Collection/Chris Beetles . London. British Library. Stockholm. Spain: pl04tr Pri1·ate Farrukhabad. New York: p 130 Private Collection: pl 32bl Bibliothcquc de L'Arscnal. Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b Ti:iana and Gianni Baldi:zonc. France: p83b Pri. p I 70tl Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio Bensch: p I 75b Catherine Karnow.·es Charmct: p I 02b Musco de 1\mcrica. France. pl84b Werner H.·ate Collection/Chris Minerand. Giraudon: p50t Freud Museum. USA. London/Eileen Tweedy: p I 62t National Galic!) London/Joseph Manin. Paris. p I 67t Mark Cooper: pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay Hebberd: p I 69b George Huey. UK. Bntish Libra!) p4m tomb of Ncfenari . p23m Kevin Fleming: p24 Paul Almasy: p251 Charles & josene Lenars: p25r Margaret Counney. pl9b Lomre. L1uros/Giraudon.rcrg. Florence. London UK: p70br Private . plOltl Private Collection/Paul Freeman: p I0 ltr lnstitUI National des Jeunes Sourds. Saqqarah. p I 05t Scrovegni Chapel Padua!Dagli Oni. Egypt (B 49) Musec du LOU\Te Paris/Dagli Oni. p I 86tr: p I 90b 28681 f9 Psalter Map . Paris. London. pl47t/ Private Collection/Stapleton Collection: p 14 7b Pri\ ate Collection/Stapleton Collection: p I 48bl Private Cl>llection/ Stapleton Collection: p 149 Muscc des Beaux-Ans. University of Oxford .a3 fol 30). Mexico. UK. Urbino . Germain-cn-L1ye. p72t Bristol City Museum and An Gallery.·ate Collection/Archives Charmct: p92t Pm ate Collection. UK. Gallo Images: p96tr C. p 18 ltl Gallcna Borghese. pl09tr Pala::o Ducalc. UK. p85tl Nik Wheeler: p85tr Dean Conger: p85b Jose Luis Pelae: . p 14 3t Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman. p 141 b Mexican National Ubal)·/). Pans/Dagli Oni: pl 3t Musec du Louwc Paris/Dagli Oni: p I 3m Abbey of NLl\acdla or Ncustift/Dagli Oni: pl4tm Luxor Museum. France. UK: pl61b Private Collection/Stapleton Collection.lireille Vautier: p I 50b Lucien B11on Collet·tion Paris/Dagh Oni: pl 53t Dagli Oni: pl 55t Musee Thomas Dobrce. pl51t Alison Wright: pl Sib Bob Krist. Rouen. Denmark/ Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona and Alben Museum London/Graham Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al c 1800s. Dagli Om: p36 from George Culin:S 1llusirations: p-121 Buddha. France: p20 I b Private Collection/Index: p202b Private Collection/Bonhams. India. Syria/Dagli Orti.

211 crveni oker 11. 159. 150. krst 229 beskrajan 229 Betor 209 bic 249 c carevi 26. 157. 161. 242 dimnjak 213 disk 40 doba 64 Doba sna 28 dole sa! 221 donji svet 71. 148. 162 adoni 206 Afrodita 207 ajkula 182. 225 boje 114-15. 217 arhetip 52 autobus 89 automobil 52. 119. 158.200. 143. 165 crni vitezovi 55 crno sunce 119 crkve47. 107. 219 cesma 91. 174-5. 247 duga 114. 108. 107 cinober 214 cipele 88. 219 etericno ulje 222 Eva 73 c caj 27 cakre 40. 235 devica 124-5. 177. 183. sveti 217 Anubis 130 Apolon 16. 193 z 0 'J. 170-1. 221 buda 42. 47. 246 destilacija 220 destilovano ulje 220 deve 133 devetka 105.32. 165. 124. 179.49. 157. 207 ansur 207 Antares 207 antilopa 207 antimon 207 antinuklearni 100. 111. sveti 217 andeli47. . 113. 248 drago kamenje 163. 163 beork 209 beskonacnost. 109. 223. 11. 202 boraks210 boraviste 84-5. 143. 134. 208. planina 144. 224 DZ dfamije 48-9. 17 aktivni intelekt 206 alat 11 alfa 99. 37. 129 Fudzi.210 bjarkan 210 blago 247 blagosloven znak 210 blagoslovi 210 blizanci 104. 132. 197 fantasticna stvorenja 136-9 faraon 15 Fatimina ruka 227 feng sui 84-5 feniks 139. 160. 236 bik Apis 179 Birgita. 75. 247 G gada 40 Galahad 52 Ganes 40 Gang.lNDEIZS A Adami Eva 117 adinkra 25. 202-3 dvanaestica 105 dvojka 104. 176. 95 Bice 52 bik47. 244 delta 112 demoni 103. 76. 195 funta sterlinga 238 c Caba 49 D daeg 219 Dagda 20 dah 117. 168 ca mac 88-9. 163. 162. 247 BMW 210 boce 224 bodisatva 42. 90-1 bele rade 219 Belerofont 137 beli arsenik 249 belo olovo 249 beo 114. 198. 199 daljina 220 dan 219 darmacakra 105. 226 cempresi 159. 171. 164. 195 dragulji 230 drvo zivota 113. 114. 222 car od nefrita 39 carska voda 207 cigarete 64 cigla 84-5 cik-cak linije 106. 50. 161. 243 Ares 208 arhandeli 133. 207 Antonije. 156. 17.214 crven 114. 43 Bog 191 bogatstvo 94-5 boginja majka 126-7 boginja meseca 13 bogovi i boginje 11. 132-3 desetka 105. 164. 112. 182 alineja 206 amalgam 206 amalgamisanje 207 anakonda 187 anarhizam 207 Andrija. 159. 162. 163. 193. 224 cesalj 215 cetiri elementa 224 cetiri jevandelista 224 cetka 98 cetvorka 105. reka 41. 159. 89. 183 bizon 10. 126-9. 195. 60. 165 crveni semafor 62 cvece 31. 115. 220 Davidova zvezda 45. 116. 118 Crvena zemlja. 237 breza 209 brsljan 229 bubnjevi 35. 224 Empedoklovi elementi 222 Enata 28 energetsko telo 157 eoh 222 Eros 1 16. 108. 161. 221 bozanska moc 220 bozanske figurice 11 bozanske proporcije 123 brda 50. 115. 226 cekic i srp 69. 115. 206 Algol 206 Algorab 206 aligator 31. 240 barka 208 basta 26. 172. 163. 206 alhemija 146-7. 241 akoben 206 akokonan 206 akoma ntoso 206 Akropolj 16. 196-7 Garduda 71 Gea 191 gestovi 100 Gilgames 73 B babice 158 baldahin 211 balegar 15. 21 O carobnjaci 11 cekic 199. 224 cetvrta kuca 224 cini 24 F falusni simbol 104.207 angakok 34 ank 15. "' E Edenski vrt 90 Egipat 231 egipatski krst 218 Eldorado 196 elektricitet 221 elementi 222. 112. sveta 217 biseri 142. 200. 248 Devica Marija 163 dijamanti 163 dim 37. 51 breskva 171. 237 feoh 223 Fiat 223 figurice 74 Filipov krst 217 foke 183 Folksvagen 248 Fortuna 169 Freja 21. 207. 158. 241 crn 114. 77.

87. 197. 244 molitveno 142. 123. 28. 183 Krajsler 214 kraljevi 119.216 malteski 218 na globusu 218 obnoviteljski 218 palestinski 216 papin 217 Petrov 216 pljackaski 21 7 portalni 218 prikriveni 217 sa ispunjenim krakovima 218 sa jednakim krakovima 218 sa kruznom putanjom 218 sa odeeom 218 sa sidrom 217 sa strelicama 217 svetih arhanoela 217 svetih jevanoelista 217 svetog And rije 217 svetog Antonija 217 svete Birgite 217 svetog Borda 217 svetog Jovana 217 siljati 218 tocka I sunca 218. 213 himne 54 hinduizam 40-1. 227 heruvim 133 hidra 137. 151 jarac 83. 147. 160 izlazece sunce 118 izomorii 229 izvori 197.239 Kju kluks klan 230 klinast 12 klovnovi. 151. 229 isparavanje 222 istocno-pravoslavni krst 217 istok 193. 155. 125. 219 krokodil 29. 166-7 kljucati 21 o knjige 98. 213 ilovaca 215 ikebana 174. 249 J jabuka 67.~ . 125. 143 kamile 22. 239 iskonske zveri 136 islam 49-50. 215 karta sveta 233 Katarinin tocak 168 kazan 20.67. 29 kosa (alatka) kosa (na g la vi) 117. 216 hriscanstvo 46-7 hrizanteme 26. 237 kamena so 239 kameni krugovi 110. 162. 198 Junona 230 Jupiter 17. 182. 193. 137. 228 koplje 231.221 gong 226 gorgone 138. 167 krava 11. 226 kosmicko drvo 170-1. 235 Hrist213 Hristov krst 109. 186 Golgota. 89. 117.210 hobotnica 183 hodocasnici 193 Hor 14.219 kodeks oblacenja 68 kojot71. 218 grifoni 138. 217 koptski 217. 217 golub47. 152 ideograiija 204 ideogram 204 lgdrazil 37 igra 166-7 igracke 167 K Kairos 189 Kajlas 150. 226 gozbe 69 grbovi 108. 229 horizont 106-7. 195 kajsija 177. 222. 88-9 kapuljaca 228 karanfilici 173. 199 jantra 106. 244 hrast 20. 208 jevanoelisti 217. 146-7. 228 hinduski 40-1. 92. 164. 210 kobra 71. barjacni 217. 215 kocka 113. 173. 188 judaizam 44-5 jug 193. 163 jedanaesta kuca 221 jelen 31.216 kreativnost 166 kremiranje 159. beskonacnosti 216 cednosti 218 dijagonalni 217 Filipov 217 Golgote 216 grcki 108.207 jagnje 46. 91. 91. 173. 230. krst 216. 234 lnana 13. 154. 129. 230 jaje 221 jang 38. 153. 105. 244 . sveti 53.t :~ I ~ ' ti ~ 252 V) L WJ 0 z I ~~ ~ ~ I gladijatorske borbe 19 gmizavci 17. 150. 228 hleb45. 211 kanui 28. 199 joni 157. 218 kvadratni 218 latinski 109 Lazarev 216 lorenski 109. 165 kolevka 216 Koloseum 18. 216 kosmologija 116-17 kosti 11 7. 94-5 kisa31.41. 179. 137. 113. 188. 88. 227 keltska 212 Hefest 189 heksagon 105. 183. 128. 242 koral 183. 139. 226 grncarski tocak 169 Grozni kosac 159 grupe 68-9 grupni identitet 69 gvozdeni krst 218 H Had 17. 171. 151. 178. 104.212 Kerber 212 Kina213 Kineski zid 26. 178. 39. 225 jasmin 162. 196. 164 insekti 184-5 inuksuk 35 irvas 35. 218 gvozdeni 218 Hristov 109. 39. 224 C:etiri 224 krst 217 jezik 155 jezik tela 100-1 jez 227 jin i jang 38. 175. 167 kraljice 147. 189. 130 incest 66 inicijacija 56. 21 O kraba 124. 143. 136. 83. 175 imela 87. 193 horizontalna linija 106-7 Horovo oko 118. 152. 189 kamen mudrosti 231. 180. 212 Keca Ikoatl 126 keltsko pismo 97 keltski bardovi 72 keltska bratstva 163 keltski cvor 212 keltski tocak godine 189 Kemet 14 kengur 230 kentaur71. 198 lsus Hrist 230 !star 13. 155. 130-1 Hagit 226 harfa 20. 106. 157. 229 hijerogliii 228 himera 136.47. 87.216 koru 28. 19 komete 215 kompjuteri 95 komunikacije 96-9 kondor215 konfete 165 konoplja 173. 165 kristali 196. 219 jelka 171 jesen 189. 218 grcki krst 108. 243 ibis 229 icamna 30 I C:ing 107. 160. 162. 104. 215 karaniili 175 kapice (skoljke) 40. 216 istocno-pravoslavni 217 jevanoelista 217 keltski 108. 211 konj 21. 27 kipovi 8-9. 120. 161. 195 kamenje 195. 216 krst. 179. 170. 83. 207 kalendar 30. 105. 228 hemijski simboli 79 heraldicki bodezi 227 Hermes 17. 227 heksagrami 107.216 kokosov orah 215 kolaci 164.

117. 118. 87. 93. 118. 163. 211 leto 189. 227 Kupidon 162. 158. 151. 95. 224 muzicke note 234 Opel 236 orao 19. 130-1 palica 68. 248 limun 231 linga 40. 161. 188 Lung (zmaj) 141 N nacisticki 235 nadrealizam 75 Najk 18-19. 150 mantovski krst 218 Marija Devica 47. 215 obnova 239 obrve 222 obrijane glave 154. 113. 178. 162. 198-9. 107.242 paun 180. 185. 53. 221 osmokraka (zvezda) 123 osmougaonik 236 z 0 M macevi 20.1 mesing 210 meta 245 metal 233 metla 92. 108. 245 lale 175 Laksmi 40 Laksmina zvezda 112-244 lanci 142. 102 Odin 21 ogledalo 47. krv 67. 184. 159 lonac za taljenje 20. 162-3 . 138 pehar 135. 231 lava 200 lavirint 148-9. 216 Iotas 15. 220 pastiri 46. 118. 35. 128. 218 kuca 31. 103. 233 maslinova grancica 162. 248 Mars 233 maske 24-5. 174-5. 29.212 latinski krst 109 Lao-Cu 38-39 lasica 95. 181 pecati 95 pecurke 234 pecinska umetnost 10-11 pee na promaju 249 Pegaz 137. 240 palme 170 papagaji 236 papin krst 217 papir 98 papirus 15 paprat 223 paradajz 246 pas 31. 117. 199 opasnost 219 muve 184. 47. 212 lorenski krst 109. 161. 236 olovni sulfat 231 olovo 231. 71. 231 ljubav 128.---------------~--- ----. 121. 150. 92. 60. 249 altar 144 oluje 198. 180 masine 78 matematicki znakovi 79 med 165. 165 obrnuta cetvorka 239 ocat 248 oci 155. 224 nokti 223 novae 94-5 noZ31. 211 Micubisi 234 minaret 48. 153. 138-9. 75 izmeau :Zena 232 ljubicica 161. 19~22~ 101 trece oko 222 odeca 64. 179 krug i strela 214 krugovi 32. 221 paukovi71. 71.232 lov 10. 47. 177. 104. 223 lepeza 223 leptiri 158. 103. reka 14. 212 magla 54 majanski kalendar 189 majcina dusica 174 majcina utroba 157 majka zemlja 190-1 majke 53. 238 narcis 175 natpisi 96-7 nebo 198-9 nedelja 249 nefrit 31. 244 lesinari 18. 144 nilski konj 228 nkonsonkonson 235 noc 235 noge 156. 245 kruska 237 ksi-ro 46. 11 lula 237 lunarni kalendar 106. 118. 232 zakrivljene 219 lobanja 31. 222 lav 13. 179. 84-5 kuhinja 85 kunic'. 31. 74. 162. 69. 174-5 ljudsko telo 154-7 okeani 196 oklop 208 oko vatre 222 okretaljka 211 oksidacija 211 Olimpijske igre 17. 245 macka 178-9. 37. 234 ognjiste 92. 92. 241 patke 162. 180. 198. 189. 108. 138. 232 linije 106-7. 162. 233 menstruacija 67 merdevine 230 merenje dusa 71 Merkur 233 mesec 11. 219 p pacovi 239 pagode 236 pakao 86. 235 nakit 11. 157. 67.234 pun 121. 31. 189. 94 nakovanj 207 namaste 100 namestaj 93 Nandi 41 nar 117. 39. 110-1i. 39.21. 95. 184-5. 179. 191.212 pelikani 237 peort 237 0 obelisk 236 oblak 75. 158. 186. 189 majka i dete 234 majmun 31. 234 makaze 240 mandale 106. 123. 234 Minotaur 137. 28. 67. 174. 149 mir 237 miro 23 misevi 234 mitovi 71 Mitra 19 mitska stvorenja 136-9 mobilni telefoni 95 molitvenitocak43.234 meseceve mehe 120. 189. 69. 233 Lazarev krst 216 leopard 231. 221 dvoglavi 180 osma kuca 221 osmica 105. 156. 157. 94 neplodnost 161 Neptun 235 nikl 235 Nil. 129.40. 124. 47. 234 mlad 121. 52. 227 ogrlica 111 LJ ljiljan 47. 105. 142.238 molitveno kamenje 238 morski konj 241 mreze 235 mudre 101 mumije 15 L labudovi 181. 219 Ku ran 48.27. 228 medvedi u kavezu 55 mehurici 211 Menora 143. 185. 37. 71. 32-3.

193 svete graoevine 145 sveti predmeti 142-3 Sveto trojstvo 47. 161. 157 Saturn 240 sauvastika 240 sazvezoa nepomicnih zvezda 216 Scila 138 sedmical05. 221. 238. 224 pojedinacna 220 kvad rat sa 24 3 tri kod trougla 220 u redu 220 Tadz Mahal 26-7 tajni kodovi 99 talog 238 tamjan 23. 1i7. 111. 223 pesak 91.235 pupcani kamen 16 putovanje 88-9 puzevi 242 R radijacija 239 Rafail 239 raj 78.241 seksualnost 76 sela 84-5 seobe 234 sever 193. 238 pirinac 27. 79 so 144. 215 satiri 137. 105. 93. 245 sveta mesta 144-5. 224 peti element 223 petlici 198 petlovi 180. 176. 165 pojas 111. 208. 160. 92 Sveti znak 228 s Safran 172. 165. 152. 43. 82. 138. 164. 75. 160. 219 sneg 242 snop zita 241 snopic pruca 69. 159. 246 tikva 238 tocak godine 189 tocak zivota 105 Tor 21 tornado 199 topovi 211 . 177. 165.223 rooenje 158-9. 122. 95 perje 181. 175. 163 plavi mesec 120 pleter 212 Plimsolova linija 237 pluca 15 plug 194. 244-5 suncobrani 236 suncokret 118. 45. 216 rogovi 188. 237-8 po bed a 100. 228 romanticna ljubav 162 rospije 138 rub 55 rubin 163 rub sume 55 ruke 208 rune 97. 181 petokraka (zvezda) 122. 237 pik 242 pilici 213 piramide 7. 118. 176. 212 terazije 240. 110. 244 suncani pies 119 suncana svetlost 244 suncani tocak 245 suton 55. 130-1. 105. 108. 111. 108-9. 113. 115. 224 strelac 125. 223 prva kuca 223 pupak 156. 35 sestica 104. 186. 194 Polaris 238 Polarna zvezda 35. 242 sestokraka (zvezda) 104. 182. 158. 103. 243 post 49 posteljica 158 povratak kuci 228 precistiti 223 prepelica 238 prerada 239 pricesce 47 prolece 17. 125 tetragramaton 45. 125. 32. 197 porodica 223 Posejdon 196. 218 temperament.215 stupe 43. 223 smrt 103. 188. 210 slike u steni 10. 162. 246 Tezej 149 tigar 178. 14. 123 petougaonik (pentagon) 113. 229 Petar Pan 166 petica 105. 50. 240 stubovi 107. 175 suncani disk 108. 240 slep 155. 174. 114. 192. 12. 173. 242 starac 189 staresine 53 starica 189 stepenista 243 stopala 156. 162. 169 tartar 245 tau 109. 69. 218 raspece 109 reke 196-7 reklamiranje 76-7 rese 245 riba46. 121 pomracenje 119. 121. 112-13. 153. 194. 198 sfinga 13. 107. 212 satori 23. 237 Pluton 17. 112-1 sminka 102 suma 249 sumske nimfe 134-5 T tabu 66-7 tacka 106. 162. 163. 86. 161. 14. 99 rupa 195 ruza 47. 226 pesme 167 pescani sat 159. 162. 160. 26. 37. 240 s sandale 240 sat 60. 198. 194 sirene 73. 187. 248 podne 189 pogreb 151. 144 tantra 161 taoizam 38-9 tarot 107. 240 sok 230 spirala zivota 243 srce 155. 240 samanizam 36-7 saran 182. 189. 78. 107. 243 Prozerpina 17 prstenovi 17.I I ~ ~ 254 Vl ""' 0 z perjanica 68. cetiri 157 tele 211 Teozofsko drustvo 246 tepisi 23. 52. 163 srce u plamenu 227 srebro 94. 159. 242 ponavljanje 239 poplave 194. 228 Sveti duh 228 Sveti Gral 20. 95. 239 pisanje 96-9 Pitagorin trougao 112 planetarni sistem 7 plast 47. 72-3. 40. 135 rog izobilja 161. 164. 209. 30. 11 smesa 234 smokve 50. 209 pol 160-1. 215 platina 237 plav 114. 189 suze 245 svastika 42. 245 prsti 198. 169. 242 sidro 68.112. 123 polumesec48. 244 sunce 11. 191 rakete 242 rang 64-5 raskrsce 89. 119 suncani kalendar 188 suncani krst 218. 223 snovi 58-9. 242 Sitroen 214 siv 115 skakavci 185 skelet 159 skiptar 95. 207 sinagoge 44 Sinajska gora 193.

231 vencani prstenovi 163. 117. 210 vera 222 vertikalna linija 106-7 Sva prava zasticena. 78. 225 zmaj 26. 118 v vagina 157 vampiri 52 vatra 10. 139. . 234 uzde 211 z zacini 173 zakrivljene linije 219 zalazak sunca 118-19 zamkovi 212 zapad 193. 248 Vlasici 188. 167 vetar 31. 189. 224 zatvoren prostor 222 zavese 93. 11. 249 vukovi 18.243 zgrade 31. 157. 186-7. 178. 67. 249 zensko 223 :Zito 17. 169. 176-7 voda 31. 246 zvezda (morska) 244 zvezde padalice 215 47. 195 usta 155. 249 vulkani 200-1 i: zabe 182-3. 36. 228 zemlja 37. 167 vino 47. 241 ziva 17. 163. 189. 225 zdralovi 181. 165 vencanje 63. 108. mehanicki. 162. 33. 75. 147. 192. 164. 52. 36. 249 :Zuc 157 zut 26. 69 totemske zivotinje 28 trake 160. 147. 178. elektronski. 164 vinova loza 177 virovi 197 Visnu 40. 106. 145 zima 189. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati. COPYRIGHT © Annes Publishing Ltd 2005. 241 znak uzvika 222 zob 17. 91. 126. 213 trnje 246 rrougao 104. Novi Beograd Dizajner: Adelle Morris Autori: Mark O'Connell Raje Airey Stam pa: Mladost. 158. 197. 156. 114. 75. 198. umnofavati iii prenositi na bilo koji nacin. 2007 © za Srbiju LP JRJ Zemun-Beograd 2007. 118. 112-13. 165. 241 zubi 155. 140. z CJ m zmija omotana oko jajeta 241 zmije 37. 216 zene 73. 84-5. 237 VO zimzelen. voce 50. 194. 223 Vavilonska kula 13 vece 122-3 vecernjaca 122-3 Velika boginja 126-7 venac lovorov 162. 248 uspeh 244 uspravni kamenovi 104. 128. 221. 199 vidra 236 vile 134-5. 171 zlatna folija 225 zlatni broj 17 225 zlatni broj 18 225 zlato 94. 169 vucica 18. 17. 159. 207 vosak 249 vostani pecati 95 vradzbinski tocak 32. 168. 222 Zevs 16. 190-1. 249 zenski pol 64. 178-9. 135. 158. 116-17. 58. 165 Venera 74. 221 zmajsko oko 222 lzdavac: IP "JRJ'. 248 veo 64 vepar 21.r vestice 53. 248-9 vodena stvorenja 182-3 vodolija 125. 114-15 Zeleni C:ovek 115. 146. Zemun . 247 u udaljenost 220 udica 223 ugaon i krst 21 7 ulje 236 destilovano 220 etericno 222 umetnost 74-5 uniforma 54 uragan 199 Uran 248 urna 92. 236 totemi 68. 248 zavetni kovceg 44. 215 tresnje 176. fotokopiranjem iii drugacije bez prethodnog pismenog odobrenja nosioca autorskih prava. 164. 198 zapaljeni grm 200 zastave 54.233 zivot 82 zivotna sila 82 zrtve 31 155. 151. 68-9. 239 tref 40. 122-3. 165. Loznica Tiraz: 3000 Godina izdanja 2007. 114. 33. 162. 208 zavezanih ociju 210 zelen 69. 137 zelenika 87. 159. 223 duhovi vatre 135 hramovi vatre 200 vatromet 200. 63.Beograd Za izdavaca: Mitar Miso Ninkovic Prevod: Lazar Macura Korektura i lektura: Jelesic Milana Priprema za stampu: "VIS Studio''.

pristupacan tekst objasnjava1 desifruje i kategorizuje znakove1 ukljucujuCi dubinsku analizu nekih najvaznijih simbola1 kao sto su tocak1 krst1 vrata1 duga1 zmaj1 sunce i lavirint Saddi knjigu od preko 1 000 ilustracija ikonografskih simbola pored vise stotina slika u boji koje prikazuju ave iskonske metafore .ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas OcaravajuCi vodic u vise stotina simbola1 znakova i ideograrna1 ilustrovan fotografijama. umetnickim delima. dijagrarnima i crtezima1 i predstavljen autoritativnirn tekstorn1 komentarima i definicijama Raskosne ilustracije pokazuju kako su znakovi i simboli tumaceni kroz vise hiljada godina umetnosti1 mitologije i religije1 ocl Vavilonaca i Sumeraca do modernog sveta Naucan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful