ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

• Tumacenje nesvesnih kodova i oznacitelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednicki jezik • Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuci fotografije, umetnicke slike i ilustracije, sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA
Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ
Uvod 6
PRVI DEO:
Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

ZNAKOVI ZIVOTA
DREVNI SIMBOLI

8

SIMBOLII UM
Praiskonski poceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24 Juina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34 Frojd i Jung SO Arhetipski simboli 52 Psihologija orijentisana na procese 54 Simbolicni zivotni put 56 Simbolika sna 58 Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU
Znacenje i veza 62 Uloge i odnosi 64 Tabui 66 Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74 Reklamiranje 76 Simbolika i nauka 78

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI
Samanizam 36 Taoizam 38

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO
SVAKODNEVNI ZIVOT
Univerzalne terne 82 Nastarnbe kao sirnboli 84 Vrata 86 Putovanja 88 Basta 90 Kuca 92 Status i bogatstvo 94 Pisrna i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

80

Lavirinti 148 Man dale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG
Ljudsko telo 154 Rodenje i srnrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162 Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166 Tocak 168

FLORA I FAUNA
Drvece 170 Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174 Voce 176 Zivotinje 178 Ptice 180 Vodena stvorenja 182 Insekti 184 Zmija 186

OBRASCI I GRAFIKA
Brojevi 104 Tackice i linije 106 Krst 108 Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Baja 114

ZIVA PLANETA
Godi5nja doba i vreme 188 Zemlja 190 Karte i smer 192 Kopno 194 Vada 196 Vazduh i nebo 198 Vatra 200 Duga 202

MIT I KOSMOS
Tok stvaranja 116 Sunce 118 Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124 Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132 Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA
ZAHVALNOST INDEKS 251 250

204

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
Sveti predmeti 14 2 0 ltari i sveta mes ta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju" Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo informacije o nekom naroCitom predmetu iii zarnisli. znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju.. mitu i kosrnosu. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom. biljkarna i zivotinjama. Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja. znacenja i raZ\'Oja znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva: istorijske. kao znak. Na primer. koji bi se prilikom ponovnog sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi. sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola. moze da se shvati kao GORE kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. Prvi deo daje pregled upotrebe. . Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i putokazi u svakodnevnoj realnosti. kulturne. knjiga znakova. wrovanja i emocionalnih odgovora. kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala slozena zarnisao Znak. kao hriseanski simbol moze da se odnosi na krst. Drugi deo sagledava prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja o kulturi i komunikaciji. a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i kulturnog identiteta. koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama . tako da sirnbol ne predst. s druge strane. Znakovi i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije tehnologije. Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi. sirnboli sveta sna i duha mogu da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od nase slobode da na njih odgovorimo Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je ljudskim bicirna da prenose svoje povesti. koja deluju na razlicitim nivoima . Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn jezicima. socioloske i psiholoske. au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn zivota . tela i prirode.univerzalnom i posebnom. nevidlji\·i deo koji treba da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii nesvesno. drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le da predstavlja plodnost i bilje prirode. duhovnom i rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. izdrzljivost i dugovecnost iii rnrefo rodbinskih odnosa. nedostaje. sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova. oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola . navodeci ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji se veliki deo svakodnevnog zivota. rnitologije i poglede na svet pripovedanjem. bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga opisati Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva. apstraktnirn simbolima. dok sirnbol te:/:i da pokrene niz percepcija. bilo da se oni koriste za individualne iii drustvene svrhe. 0 OVOJ KNJIZI Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola. \'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i sirnbola koji narn nesto znace. korenjem i liscem Kao sirnbol. bili su poznati kao simbola. intelektualnom i emocionalnom.. rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem.UVOD Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn koja znaCi zajedno. ali kako se budemo udubljivali u prirodu. Tred deo. koji su identifikovali jedno od urnesanih lica. Kada ne bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove i strukture. na5a medusobna kornunikacija. Ova knjiga se prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno znacenje za ljude.wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na to da "nesto . od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje znacenja i prirneneo Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu. ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad. slikanjern i pisanom recju. Njeno figurativno koriscenje nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum: svaka ugovorna strana dobila bi jedan od slomljenih delova. iii za manipulaciju Ona se deli na tri dela. u psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje uma. prostornom i vrernenskom.

ncY7r. vaZan vere je promenama usled nauc11ih otkrica o kosn1osu u postajimo .: u rjima LEVO Sirene su sirnboli zarnarnnog snaZno obuzin1a n1uSko ooLE Sestokraka Z\iezda !ma veliko simbolicko znacenje kulturama.0( sunca ! besn-1nnost sc.on'o kao Davidova zvezda. ali no.su za sirnbol!zo\1 a!e srva1·aiaC:ku r1.

Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom vladaju znakovi i simboli. ne reci ili zakoni. buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. Jos od najranijih vremena pojam simbolike pojavljuje se u svim ljudskim kulturama. kao personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju kroz obred ili obicaj.P R ·v I D E 0 ZNAl{OVI v ZIVOTA Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta. doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu. Oni se koriste svim izvorima zivirn i nezivim . drustvenim strukturarna i religijskim sistemima. zvukovi i gestovi." DESNO Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha. .u svom nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike. metafore.

.

prema rad. naucili SU povezivali ove ljude s ritmovima njihorng tela i prirode. DOLE POTPALJIVANJE VATRE Sposobnost potpaljivanja vatre i obuzdavanja njene energije predstavljala je ogrornan napredak koji je postigao Homo erectus (oko I 6 miliona do 300 hiljada godina pre n. 0 CD 2' z > cc 0 PRAISIZONSIZI POCECI je rad sa izlomljenim kamenom.pri cemu je ovaj obred verovatno podrazumevao simbolicku smrt i ponovno rodenje i koji je verovatno bio snafan dozivljaj. buduci da su ulazili unutra da pronadu mesto gde se njihova dublja priroda povezuje sa i slavi duhove drugih zirntinja. prerna zirntinjama koje SU P ECIN E I PEC INS KA UMETNOST Za primitirne ljude pecine su bile svetilista. a energija vatre sama po sebi je simbol moci: obuzdavanje i koriscenje prirode za kontrolu drugih aspekata prirodnog sveta. i gradili su kuce sa ognjistem. Pocetak rnitologije i simbolike znacio je da ljudi pocinju da uspostadjaju . Vatra je omogucila ljudinu da produze dan posle padanja rnraka.·ezivanja sa njihovim duhovnim svojstvima. da koriste \·atru i zatm da je potpaljuju. Takode su poceli da koriste jezik. Francuska. i navodili ih da postuju sile koje na njih uticu.. povezujuci lovca sa duhom zivotinje. a . Ono sto znamo o svojim ranim precima potice od arheoloskih dokaza kao StO SU pecinsko slikarstvo. U ovoj ranoj fazi vatra je takode postala simbol preobrazenja preko procesa kuvanja se rnitska masta i zapocelo je stvaranje umetnosti. Dokazi o razvoju simbola i obreda poticu uglavnom od paleolitskih ljudi koji su se pojavili pre otprilike dva rniliona godina Oni su bili lovci.NI SIMBOLI 10 -1 Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA. Tokom ovog razdoblja probudila plasenje opasnih zivotinja.·ezu sa pojmovima koja je dublja od svakodnernog iskustva. vatre. Decaci su uvodeni u pecine da lovili. nalik utrobi koje je bilo okruzeno slikama zivotinja. Izgleda da su ljudi ziveli oko ulaza iii unutra tik do njih. Primitivni simboli pecine. da se zabavljaju oko logorske vatre ili ognjista. "ju±nog majmuna" (oko 3. rucne sekire i predstave figura zivotinja verovatno SU Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada godina pre n e ). a ulazili su dublje u pecine samo zbog religijskih iii magicnih razloga Slikanje zivotinja na zidovima pecina verovatno je bi lo sredstvo po.e ). pricajuci mitove i price . ljudi su poceli da prave alat. predrneti i tragovi moguce obredne prakse.6 miliona godina pre n e) i doba zirntu. Lako je zarnisliti da ih je odnos prema prirodi. naveo na razmisljanja o izvoru i znacenju dogadaja u GORE Ova paleolitska pecinska slika u Laskou. verovatno je imala za cilj da predstavlja simbolicnu vezu izmeau lovca i bizona. mesto Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da na simbolican nacin predstave uspeh u lovu obrede i simbole .DREY. kao i od poredenja sa prirnitivnim narodima kasnijih razdoblja . i dala je ntri veoma va±ne simbolicke osobine Cin potpaljivanja vatre predstavlja iskru rnaste i kreati\·nosti. lzrnedu doba Australopitekusa. stvaranje zivotne topline i bi bili zaredeni kao lovci . duboko.rnju dece i neminovnosti smrti. Za rane ljude pecina je mozda simbolizovala napustanje svakodnevne stvarnosti. u slabo owetljenom mestu.·eliki deo njihove aktivnosti podrazumevao . ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM. DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO.

a magija plodnosti se izvodila da bi je obezbedila Ovo ie obicno podrazumevalo . s netaknutirn mozgom i sa butnim kostima u stanju pred jelo Smatra se da su to bile prinete irtve radi smirivanja zivotinjskih duhova. u jednom malom useku. Stalno prisustvo divljaci za lov bilo je kljucno. Francuska. Carobnjak je bio vafan pripadnik zajednice i verovatno je smatran boianstvom u ljudskom liku. ostale kosti tela ostavljene su da predstavljaju zivotinje koje bi pojeli Dali je ovaj drevni pogrebni obred znacio "Ono si sto jedeS"? Kao simbol.wijenorn polofaju Verovatno je bila namera da pokojnici budu spreceni da se vrate i da muce S\'Oje :live potomke U Kini su pronadeni ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj fazi na pola puta izmedu Prvi ljudi su ritualno koristili crveni oker. koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku. uvereni dace delovanje na predrnet koji predstavlja zivotinju doslovno uticati na samu zivotinju Tako SU svetu Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko ljudske figure. u juinoj Francuskoj. lzgleda da je pokojnicirna davana Juana i orude. Glavna forrna magije bi la je podrafavajuca: oni bi oponasali zivotinju koju bi lovili da bi se povezali s njenim duhom i da bi obezbedili uspeh Medutim. da budu opremljeni za zivot na 0110111 rn n je predstavljala boianstvo ili carobnjaka Tesko je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu ljudskih C:arobnjaka i boianskih iigura. izgleda. Ceska. secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog jezgra. v > 0 n slikanje zivotinja u parenju ili zenki sa mladuncima. pre 250 hiljada godina GORE ooLE Pitekantropusa i neandertalca: osim lobanje i donje vilice. pronadene glinene figure i crtezi zivotnja koje su bile isecene i rasporene. u znak zalwalnosti njirna za uspe5an lov i trazenja naklonosti od njih za bu duce pohode u lov. Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi. sa usirna bika. pronaden je skelet iz kasnog paleolita posut crvenim okerorn lza njegove gla\·e nalazio se \'eliki kamen i s njim sahranjeno orude od kremena i stap poglavice napravljen od roga sa ugraviranim jelenom Pronadeno je mnostvo drugih primera tela u kamenirn grobnicama ili u plitkim grobovima. jer su. od kojih se verovatno ocekivalo da donesu uspeh u lovu . Ona je oruoe visestruke preobra:Zenja gde su ritualno umirali i ponovo se radali u novorn obliku Mnoge pecinske slike. alatom i drugim obrednim predmetima. Tamo su ostavljene rnedvede kosti sa jos nesto mesa na lobanjama. rogovirna jelena i konjskim repom. kopanje rupa. verovatno namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze. oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. takode su koristili sacuvstvenu ili horneopatsku magi ju. u Taminskoj dolini. rezanje me'sa.RUCNA SEKIRA Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina. En. u La Madleni jedan crtez prikazuje srnu s lanetorn PRINOSENJE ZRTAVA Najraniji dokazi verovatnih zrtan natprirodnim silarna pronadeni su u Drahenlohu. vatra se povezuje sa kreativnoscu. sa uticajem na bogove i zivotinjske duhove MAGIJA LOVA Paleolitski ljudi su sigurno koristili rnagiju kao porno( pri lovu zivotinja . Glineni kipovi bizona u parovirna i bika koji sledi krarn pronadeni su u Francuskoj. prikazuju bica koja su delirnicno zivotinjskog a delimicno ljudskog oblika. GORE Ponekad su sahranjena tela bila vezana u s. kao sto su one u pecini Troa Frer (Tri Brata). Bradata rnuska figura.. mozda simbolicno. razaranjem i mastom. skupa sa dragocenim nakitom. delili O\'U sme5u ljudskih i zivotinjskih karakteristika. SA H RAN JI VAN J E MRTVIH U paleolitska otkrica spadaju i prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca u obredne svrhe Verovalo se da pokojnici dobijaju natprirodne moCi i da ih treba postovati i traziti od njih da vode :live Njihova tela su posipana crvenirn okerom. ova je verovatno predstavljalo krv i simbolizovalo zivot i snagu za putovanje na drugi svet U Lezotou. Svajcarska.

plavi nivo. Za sedam terasa kafo da odgovaraju broju od sedam planetarnih nebesa . drugi nivo je bio slikan belom bojorn i odgovarao je Jupiteru.Jedno taho podrucje bilo je l\!lesopotarnija. ··plodni polurnesec" kopna izmedu Tigra i Eufrata. ukrasenim kupastim geometrijskim mozaicima i freskama sa ljudskim ili zivotinjskim figurarna Pravougaoni kovceg. sa stepenicama za uspon na drugi nivo . od kojih su neke dostizale 90m visine. u danasnjern jufoom lraku Negde od 5000. trgO\·inu i industriju i bila je jedna od prvih civilizacija koja je razvila sistem pisanja U pocetku kisa rnogla je da se pretvori u rusilacku snagu Verovalo se da ove mocne sile kontroliSu bogovi. prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice. impozantne gradevine nalik piramidama. Sesti nivo. bio je fot. od kojih je svaki morao da lici na ono sto predstn·lja. palate i nastarnbe. polako sh\·atali da se pisani znakovi mogu koristiti za predstavljanje zyukova pre nego stvari. Prema sumerskom predanju. SU su se koristili slikovni znakcn·i ili ikonice. koja znaci ··stanornik gr. sa 0 CD hrarnom posvecenim glavnim bogovima u srcu svakog grada ili varosice 2 u pocetku je bila z > w rec 0 prilicno jednostavnim a:: 0 gradevinama od blata. Jedan od najranijih takvih primera predstavlja Beli hram Uruka. iznedrujuci neke od najranijih civilizacija . kao i mesecne gozbe i godisnje proslave GORE lvlozemo samo da zamisljamo kako su izgledali prvi gradovi stare tvlesopotamije Utisak ovog slikara prikazuje. pet iii sedam sve uzih terasa. a datira s kraja 3000 godina pr n . pri cemu SU ljudi bili tek nesto vise od robova cudima sudbine Orn je religiju stavilo u samu . kako se drustvo razvijalo i potreba za belezenjem slozenih stvari povecavala.. odrfavali su se dnerno. ogranicenja slikovnog pisma su postajala ocita. pa su slike bile zamenjene klinastim pisrnom. gradili su hrarncn·e. narocito u podrucjima u kojirna cc doci do bujanja useva. Ljudi SU Nave godine. imao je altar od cigle iii zrtveni sto ispred kipa hramovnog boianstva Javni obredi. na levoj strani slike. sa jednim od najranijih recnika koji je sadrfavao oko dn hiljade grafickih simbola. gospodaru neba. Medutim. treci nivo je bio crvene boje cigle i simbolizovao je Merkur. i stvarJli su slozena drustva u kojirna su se znakovi i simboli preplitali sa tkirnm svakodnevnog zivota. e Mesopotamski zigurati su bili gradeni u nizu od tri. koja su obicno bila ispisivana na mekoj podlozi. doslo je do pojaw trajnih naselja.rec ''civilizacija" potice od latinske reci civis. bio povezivan s Venerom. kodeksorn koji se zasnivao na nizu klinastih slova. impozantan hram Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma. dok je sedrni nivo bio siv iii srebrnast VODENJE ZAPISA Drevna sumerska civilizacija imala je naprednu poljoprivredu. koji je bio posvecen sumerskom bogu Anu. Mars. HRAMOVI Ovi rani hramovni kompleksi postepeno su se razvijali u zigurate. poznat kao '·sela". prvih pisanih znakova koji su zamenili slikovne predstave DOLE Kada su lovacko-skupljacka drustva pronasla nacin da obraduju zemlju.1da" Ljudi izrnisljJ!i pisane jezike.l(OLEVKA CIVILIZACIJE 12 ziiu svakodnevnog zivota. kao sto je ilo\·aC:a RELIGIOZNI ZIVOT Poplave Tigra i Eufrata bile su silovite i nepredvidive: za samo jedan dan zirntodavalacka najnizi nivo je bio povezan sa Saturnorn i slikan je crnom bojom. g pre n e male ratarske naseobine pocele su da se postepeno ranijaju u gradove i \arosice. dok je cetvrti.

koji su ljudi izgradili u poku5aju da se izjednace sa Bozijirn sjajem BOGINJA !STAR Sigurno najvainije bofanstvo u staroj Mesopotarniji bi la je boginja rneseca !Star. naziv koji se odnosio na mesecev kalendar. u judejsko-hriseanskoj tradiciji on je postao antiteza raja i nebeskog Jerusalima. koja je u Starorn zavetu tumacena kao simbol ponosa. plavog lazurnog kamena i dugine ogrlice.· ljudskih i natprirodnih neprijatelja koji bi mogli da napadnu iz bi lo kog pravca . iako se cesce povezuju sa asirskom kulturom ( oko 1000-600 g pre n e ) S telom bika. krilate i sa bradatim ljudskim glannu. au kucama starih Vavilonaca male skrinje sa njenim likom prikazivale su je kako naga sedi u prozoru .:ila sposobnost da leti.1 zastiti narod. posebno za prirodne nauke. dok su noge predstavlj. koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima simbolizovali musku snagu.·]. Vavilonski naucnici razvili su brojeani sistem.·ezivana sa boginjorn meseca: spektakularna Istarina kapija koja je 1odila u grad Va\ ilon bib je ukrasena la. au tom vidu mogla je da bude prikazivana kako stoji na lavu (koji simbolizuje svirepost) i sa kandfarna i krilima save Prikazivana je i kako nosi trorednu krunu zvezda. lv!ardukom Zakoni i obicaji zemlje bili su objedinjeni pod Hamurabijem (vi l 792-1750 pre n e ). spajaju nebo i zemlju i stvaraju prolaz za smrtnike da se uznesu i bogovima da sidu Zigurati su navodno predstavljali nadahnuce za Vavilonsku kulu. su oznacav. kao lzida) !star personifikuje sile prirode koje mogu da daju zivot i da ga uniste. dok su rogcni bika na !Starinoj perjanici oznacavali srp mladog meseca. masirne krilate sfinge iii lamase. Ponekad je bila predstavljana kao boginja plodnosti sa velikim grudirna i okruglim trbuhom Ona je boginja polne ljubavi.oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom.·eo do naseg 60-minutnog casa i 360-stepenog kruga Starogrcki istoricar Herodot obnarodovao je da je Vavilon "toliko divan da se nijedan grad na zemlji ne moze uporediti s njim·· Njegove zidine i cuvene visece baste bili su medu sedam cuda staroga sveta. VAVILON U starom Vavilonu. !av je bio popularni simbol kraljevske vlasti. zigurati su slicni merdevinama. imaju koren u vavilonskim magijskim predanjima. a Vavilon je postao sinonim za sjaj i dostignuea Medutim. DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije.sto je tipican polofaj za prostitutku !Star je i boginja rata. muzevnost i nho. koja je jos poznata kao Inana.:ile budnost proti. svake nod se vozi neborn u kociji koju vuku lavovi iii jarcevi. Astarta ili Astar (a kasnije.:idara d. iako je i jedna i druga zirntinja po. koji je do. kri!J. Glava cn·ih sfingi simbolizovala je moc . kao i sa hramovima gradenim u obliku planine Simbolicki. 01·e skulpture su bile uklopljene u nzne javne grade\ ine. jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova da bi predstavljao mesec. Zodijacka sazvezda bila su poznata starim Arapima kao Meseceve kuee. sto je simbolizovalo njenu vezu s nebom. na koji bi sjala zlatna sunceva svetlost Zrtvovanja su se obicno odvijala na najvisem nivou. pa se njen oblik stalno menja kao i kod rneseca. Sirnbolika zigurata takode je uporedivana sa kosrnickom planinom za koju se tvrdilo da se nalazi u centru sveta. matematiku i astronomiju .:data iii gradske kapije Neke su bile visoke cak Sm i teske 30 tona Lavi bik SU 0 < 7 )> n < N )> n m GORE Ova umetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti. u starorn Egiptu. kao sto je kraljevska p. Kao kraljica neba.·ovima. dok je zmaj bio povezivan s vrhovnim bogom.·nu \last. a grad Vavilon postao je poznati centar za nauku. ponekad sa pet nogu. simbolizujuci bogohuljenje LAMASE Simboli mod i zastite. a ceo zodijacki pojas bio je poznat kao "opasac !Starove".

pokojnika bi progutalo cudoviste. od njegovih sezonskih poplava u SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga simbolicka znacenja. od kojih su mnogi bili ukorenjeni u tlo i prirodu Stari Egipat je postojao LI . Ponekad su se dve krune spajale i formirale duplu krunu Verovalo se da se poreklo driave Egipat moze pratiti do cina Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta pod dadarom koji se zvao Menes (za koga ne postoje arheoloski dokazi). koji se simbolicki izraZ:avao kao crveno i crno . Ona je takode odredivala sudbinu mrtvih u donjem svetu. pa je tako simbol nadmoci zivota nad smrcu. Ona je odrfavala red na zernlji i na nebu. Ponekad je ukra5avana sa dva pera LI oblikLI koji se zvao atef-kruna. kceri boga Ra. a Set je povezivan sa haosorn. Bog Horse povezivao sa svim onim sto je pravilno i sredeno. a regulisala je i verske obrede GORE Nil je simbolizovao krvotok Egipta. nilski konj i krokodiL Maat je takode upravljala dekretima. kada bi se kantar nagnuo. zakonima i drustvenim odnosima. plavio zemlju.. Ovaho posrnatranje oblikovalo je sisteme \'erovanj. egipatska zemlja je simbolicki predstadjala vencanje sL1protnosti. sintezu. povezujuci dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. dok je bela kruna Gornjeg Egipta bila oblikovana kao visoka kupa sa loptastim vrhom. a bila je olicena u boginji Maat.. . buduci da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja. tvorca i boga sunca. krvotok Egipta. uski potiljak i tanki svitak na celu.in sa neplodnoscu i neredom Harmonija se postizala kada bi ove dve sile bile odrfane u ravnoteii.e Hijeroglifski znak koji se koristio za izraiavanje PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta u liniji sa suncem i zvezdama da bi omoguCila prelaz od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao da preae u drugi zivot u zapadnoj hermeticnoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata i trougla Simbolika piramide se takoae povezuje sa humkom (i sa kosmickom planinom). koja je povezivana sa Ozirisom. obezbedujL1ci bogate zetve . vladajuci godi5njim dobima.imbijentu krajnosti. Kemet je bio mesto reda .dok je Deshret poveziv. dajuci nam zadivljujL1ce mnostvo simbola. kao i sa neplodnoscu i susom. pri cemu se Gornji Egipat nalazio na jugu. nagrada je bi la raj.ilazilo se LI SLIStini njihove kulture RED I HAOS Odnos izmedL1 reda (maat) i haosa (isfet) predstavljao je okosnicu staroegipatske rnisli. a Donji Egipat na severu Delte Nila ova podela je bila predstavljena belom i crvenom krunom. Pojavila se pre oko S 000 godina i bujala je tri milenijLlma. koje je bilo sirnbol istine i ideogram njenog imena . mered teiinu srca pokojnika perom istine na svorn kantaru pravde Kada bi kantar do5ao u ravnoteiu. negde oko 3100 g~ pre n. gospodarom podzemnog sveta.STARI EGIPAT Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike GORE Civilizacija starog Egipta je na svom vrhuncLI bila najspektakularnija na zemlji . Crvena kruna Donjeg Egipta imala je visok. Slicno tome.ive.LI isto neme je Nil. Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila se na saharskoj strani dr:i:. potamnjena sezonskirn poplavama reke i osencena njenom \'egetacijom Na onj nacin. jer je plodnost zemlje zavisila.i Egipeana i n. GORE PO DELA I UJEDINJENJE Kraljevstrn je politicki bilo podeljeno na dva dela: Gornji i Donji Egipat. kada nijedna od njih ne bi predadala onu drugu. Maat je predstavljana sa nojevim perjem na glavi. i jos zavisi. danom i noci i kretanjima zvezda. koje je delimicno bilo lav.i i pL1sta L1sled silne neline sunca: Crna zemlja (Kemet) bila je plodno podrucje u dolini Nila. a bi la je sprzen.

moze da predstavlja kosmos. u carstvo sunca i mesto drugog zivota. bogorn neba sa glavom so kola. pa SU DOLE Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zivot. dizanje ka nebu zapaljenim tarnjanom. kao simbol preobrazenja i zastite GORE Uprafojavanje i obredni elementi mumificiranja bili su puni simbolickih znacenja. ukljuC:ujuci jahanje na ledima so kola. koje u jednoj verziji mita o Ozirisu koristi Ozirisov sin. povezanog i sa Horom. Alternativno. gde se postojanje drugog zivota nalazilo u centru religijskog wrovanja. Smatralo se da ovo simbolicno predstavlja putovanje sunca nebom Balegari koji su izlazili iz gliba povezivani SU Sa zivotom koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta ANK Nastao stavljanjem petlje oko slova T. rec je o sjedinjenju muskog i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo). sa dusnikom koji se dize izmedu njih U urnetnickirn predstavarna. a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost. Ovaj bogoliki status davao je faraonu apsolutnu vlast. a T eoveka. pojma ujedinjenja predstavljao je stilizovano spajanje pluea. koji se ponekad predstavlja kao krilati suncev disk. koji su sirnbolizovali masivni kameni kipovi kralja u oblicju boga Ra. kao i svestenstvom Kud god da na faraonov status.j amblem je rnogao da bude okruzen sa dva boianstva. kao i .·elicanstnne piramide pogrebni spornenici kraljeva i kraljica starog Egipta SU isli.BALEGAR Balegar je simbolizovao novi zivot i vaskrsenje. da bi tako simbolicki predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici. a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi (narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci. ali pre tog vremena odnosio se na kraljevu palatu ili dvor U starorn Egiptu se za kralja ili faraona verovalo da predstavlja zivu manifestaciju boianstva. lWJ. Ozirisove sestre i supruge. i balegar. dok tekstovi vezani za pogreb pokazuju da se verovalo da se mrtvi pen ju na nebo.) ovaj nazi\· se koristio da opise kralja. pri cernu je jedan irnao na glavi biljku papirus (heraldicki amblem delte). is Se Ci tale bajalice da pomognu pokojnicirna . Praksa mumificiranja otkriva snaino verovanje da telo zahteva da ostane netaknuto za zivot posle smrti. a zastitne amajlije su stavljane na mrtvo telo o. ili u drugim prilikarna sa dva boga Nila. ili putovanje na plovilu od trske ili barci koja je isla na jedra. on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet.i je da ujedini ove dve zemlje ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i "Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta" FARAON Naz iv faraon (per-a a) doslovno znaci "velika kuea" U periodu Novog kraljevstva (oko lSSOoko l 069 pre n e. koji je postavljan na srce Balegar je povezivan sa Heprijem (jednim aspektom boga sunca Ra) i zato je bio simbol novog zivota i vaskrsenja Ponekad su balegari prikazivani sa krilima sokola. ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja. obicni ljudi su podseeani DRUGI :ZIVOT Smrt i sahrana imale su mnogo sirnbolickih asocijacija u starom Egiptu. sto ga povezuje sa vidovitoscu Raom. Hor. ponekad Hororn i Setorn. a drugi lotos (ili vodeni krin) (arnblem doline Nila) Figure sa strane cesto se prikazuju kako povezuju stabljike papirusa i lotosa LI Ci\·i!nirn narnestenicirna. oblik kruga. ornogucujuci mu da vlada vojskom i svim na putu. Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju. Zvao se balegar zbog toga sto je obicno valjao lopticu izmeta u koju je polagao jaja . CVOr oko hijeroglifa Uloga kralja iii faraona bil. vesla ili je bila tegljena Ovo putovanje je bi!o opasno.·e najvise koriscene amajlije bile SU zastitno Horovo oko. da bi natio oca u zivot. guske ili neke druge ptice. Bilo je nekoliko metoda uspinjanja.

ire Grcke bib je pLmina Olimp.irht:tipske tcmt: kao StO SU ljudski .. radali decu. rJtom . koji je bio vrhovni vladar neba i zemlje. kao i znak statusa koji je nosila vladajuca klasa GORE VRHOVNI BOG Najveci bog bio je Zevs (kod Rimljana Jupiter).Lhli su s1im . . J.1li. konja iii u obilje zlata Njegovi simboli bili su munja i orao.1dno drust10. CENTAR S\TL-\ Jed no od naj1 J.i s1a 1eca bo:i. nJ. bika. ljub.1 suprotnih strana zemlje. umctnost i nauku.1·ali SU za1·isno od raspolozenja. ali je imao mnogo drugih polnih veza.1spcktirn.) 1 ladaL1 je ljubJ.AJrodita (rim ska VenerJ. kako sedi na prestolu drzeci skiptar.ljublji1 ali su se.k.nteo1u olil:J.li sc i imali ljubarnc 1eze.l11Jticnom vitalnoscu koja je cu1.1 kojJ im behu pos1ecena L1d.1L1 moraine principe. kojJ.n!e 1lachli s1etom i pomag. kao i gospodar manjih bozanstava Olimpa Bio je ozenjen svojom sestrom Herom. zJ. odreduju i kosmicki i ljudski zi1 ot.1cijJ. poznat bo omfalos iii pupcani kamen. iako je prikazivan i u ljudskoj formi sa krunom lovorovog lisca na glavi. drJ.1 dne1 nog zi1 ot. filozofiju i nacin zivota.li muziku. U anticko doba.1kteris.l(LASICNO DOBA GORE Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta.nst1 a imab su hramo1 e i s1·etilist. i mocno Rimsko CJ.rSt\ 0 inuli su ogronun utc1j nJ. a Ares (rimski i\!ars).11ibrJ. uticuci nJ. njt:go1 e zakone i obicJjt:. 01 ih mediteranskih 1ur0Lh mogu se 1ideti u njiho1im mitologijam. tackom gdc se susrecu d1·e ptice koje lete s. imao je prorocansku moc i u Delfirna je odgo1arao na pitanja o buducnosti preko s1·oje svestenice. grcka ci\iliz. njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao .i1IJ. S1 Jki bog je imao sopst1enu sferu utic.inijih s1etilista bio je hram Apolonu u Delfinu 1u padinJ.1skrsenje. Apolon. Sistemi 1 crO\ J. smrt i 1.rnc zi1·opisnom. s1 JdJ. bio je tamo postadjen da to simbolizuje .J.l. prirodne zJ.rnjc. Delfi su se srnatrali centrom s1eta.kone i 1·elike kontrJ.1ja . r. koja je bib sLrnistc bogc" a Oni su odJ.111 sa suncem. koji je u jednorn od aspekata bio powz.\lju.p.ma PanusJ. tipicno prerusen pretvarajuci se u labuda. koje su bile kar. I klasicnJ. izrodivsi mnostvo potomaka i sa boginjama i sa smrtnim zenama. Veliki kamen. lovorov venac je bio simbol pobede.ste i prcobrazenjJ. Bogo1 ii boginje grckorimskog pJ.111J (neln). s1 irJ.zJ. Za s1·c bogo1·e se srnatrJlo da poticu od Gee (Zernlje) i Ur.1t i mir.1li su ljudima iii su ih ornet.njJ.1 l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st. primer.

narocito merrnernim. u stvari. bila je njen amblem i moze se naci na srebrnim novcieima koji SU su simbolicku formu u mitu o Persefoni (koju su Rimljani znli Prozerpina). Obnovljene su u modernom dobu l 896. koje su bile ukrasene frizo1·ima jarkih boja na kojima su prikazivani podvizi bogova. spoznaju da je Persefona rodila Eona. ali se cini da su imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone. Zevs se ume5ao i poslao je Hermesa (Merkura). e. Bio je pos. Zemlja je postala jalova. boginji mudrosti i ratovanja. z 8 "' > rimskim vremenima. Son. boga izaslanika. Pobednici su nosili lovoro\' venac koji je bio posvecen Apolonu i predstavljao simbol pobede DOLE Triptolema. Nacionalne svecanosti privlacile su sportiste iz celokupnog grckog sveta. ciji kult se postovao na tom mestu. koje su odr:Zavane svake cetvrte godine Zevsu u cast. kada zemlja ponovo postaje jalova IGRE Ne samo zabava. boginje Zemlje. bozije cedo. Vecina hramo1·a bi la je posvecena nekom narocitom boianst1·u. okoncavsi se krajem IV veka n . g pre n . a najvainija sveC:anost bile su Olimpijske igre. tako da su trkaCi nosili baklje da bi osvetlili put Pobednicki tim ih je koristio za paljenje vatri na oltarima posvecenim Zevsu i Ateni. u vatri. g pre n. Rane dn·ene uradevine ustupile su mesto kamenim. sagraden je na Akropolju ("visokom gradu'") u Atini izmedu -J.+7 i 432. u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona ko\·ani u Atini posle velikih grckih pobeda nad Persijancima + 79. Francuska Tahi hramovi su bili simboli i boianske i zemaljske moci. Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta GORE eleuzinskog kneza. letina je venula i propadala. ali krajem leta ona mora da se vrati u Had. Had (Pluton. okoncavsi se gotskim pustosenjem Eleuzine 396. a imao je njen ogroman kip od zlata i slononce. ukljucujuci hram A\·gusta i njegove supruge Livije. g pre n e Rimski obieaj uzdizanja mrtvih careva u boianstva znacio je da su mnogi hramovi izgradeni zbog njiho\'Og obo:Zavanja. Prve Olimpijske igre odriane su 776. Prema mitu o Persefoni.. godine n e > er. boginja i junaka.. koji se jos nalazi u Vianu. godine Jedan od simbola koji je povezivan sa Olimpijskim igrama jeste trkac s bakljom. Demetra je zanemarila zemlju dok je trazila svoju kci.ELEUZINSKE MISTERIJE U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije. i videli su klas zita. koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove misterije su praktikovane 2 000 godina. i nastavile su se i u znamo sigurno sta su orii. nevinoj kceri Zevsa (Jupitera) i Demetre (Cerere). e. svedocanst\'O kulturnih i politickih dostignuca Rimljana GODISNJA DOBA I CI KLUS! Grcki zi\'Ot se nalazio pod dominacijom religije. koji nas vraca u vreme kada su se stafotne trke odrfavale posle padanja mraka. bog podzemlja) uhodio je lepu devicu dok je brala makove i silom ju je odveo da bude njegova kraljica u carstvu mrtvih Ophrvana bolom.e. Ateni. Ove igre su bile toliko znaC:ajne da su obustavljani ratovi da bi svet mogao bezbedno da putuje u Olimpiju i iz nje . Godi5nja smrt i ponon10 radanje zemaljske vegetacije poprimili . Partenon. sport je bio nacin obucavanja za ratovanje i za slavljenje bogova. u meduvremenu ona bese pojela hrarrn pokojnika (u obliku sest semenki nara) i tako je postala vezana za Had: mogla je da se vrati Demetri samo deo godine Njen godiSnji dolazak obeleiava se ponovnim radanjem proleea. dozivljavali. Da bi pomogao coveeanstvu. Jedan od najcuvenijih starogrckih hramova. a ona je bi la sustinski povezana sa prirodnim ciklusima. kao simbol mudrosti.·ecen zastitinici grada. tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine HRAMOVI Zemaljska bora1 is ta bogova bili su njihovi hramovi i za izgradnju istih nije se :Zalio novae. da vrati Persefonu 1Vledutim. a rezultat je bio vecna zima.

i. orao lesinar je za A.n ljeni Lb umru.rnas nastadj. .1.1 \!Jrs.id. gyozdenoj \ olji i hrabrosti. a prinosene su joj ±rtve pre i posle bitaka da ee sagr. Romul ga je ubio.1 znarnenja sa izbocenim sarama izgr. sinO\i rimskog bog. Zasnov.1 . Romula i Rema. a t:ikode SU DOLE Merkurova palica.1 pr. rimska \'Ojska jc posta]a sinonim za !llOC S\cstenik iz\Co prcporuccni trctman Obic. u nadi da Lm mozc d.polona bio S\'eta i proroc.1sli. kao i n.1la br. simbol je boga Hermesa . pobede.1 sci d.1li postupku izlcccnja poz1utom bo inkubacija Sp. SNAGA.i.1 izlcccnjc S\ctilista pos\ cecn.1 bolcst mogu da doncsu bogo\ i. Da bi odredili gde od n.1jpoz1utijc jc bilo u Epid.1\ ali su u hr.1cenog de la tcLi. a Rem samo 6. sipka iii stap.\sklcpiju (gri:kom lcbru koji je oboza\'Jn bo bog medicine) biL1 SU prinosili zrt\C bogc11 ima U obliku delo\'a tela OY. gdc se koriste metaln.rnje mladosti Cha palica je jos mek sirnbol isceljenj. jedne 0 SN I\' A.1.1 sirom grckog S\cta.1 n.:dnosti na kr. mira. prorocanstva i prociscenja \!EDICIN:\ I LECEN_f E Za stare Grkc.10 bebe. postala je simbol \'Ojne pobede Cesto je prikazi\·ana sa globusom i pobednickim vencem.1. kojinu su sc oni t.1b irn hramo\ ima.1 S\ Rimljani su takode \·ero\·:tli d.1\ ijen.1ju.1. Dakle.1 i u zn:ik zah\ .1\c zall\ .NJ E R Ii\ L-\ Prcm. J\Lus je od. gdc su sc izlag.1ks.1 zmijom.rnskih zem:ilj.1d.l.niti.1lju tela kao sto je S\etska zdrant\'ena organizacija iz. KaLh je Rim bio osno\ an.l da irn posalju znamenja U grckorimskoj tr. nego je bila odgornrna i za njegorn zastitu.1grade gr.1 t.DESNo 0 z > LW Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske graoane velikom moci Carstva "" 0 LOVOR Povezanoscu s Apolonom. K. kada je Romul \ ideo 12 lesin.1 Romul i Rem.1 jc Rem pokusao da preuzme inicijatirn od brata.iditi gr.1bran je breg Palatin.1 zirntinja i post. blinnci su b.1 isccljenj.1dcn.1\ lj.1j\ ecih sYctskih supersila Rimsko carstn1 je izgradeno na snazi S\ oje \·ojske.1kodc molili z.1zcnj.us. brac. Koristi se kao amblem homeopatske medicine.1dojila ih jc Yucic.1 su odr.1mu i koristili su sno\ c bo Lrnal komunibcijc sa EskuL1pom.1 1u strogoj disciplini. Eskulapo\ amblcm bio jc njcgo\ .1 rat.1ra. gruba granJ ob. L1tim bi koja doji blizance. bogc11 i.1j je bio da sc ost. aromaticni listovi lovora bili su krunski amblem grckorimskog sveta kako za ratnike tako i za pesnike Lovor jer bio simbol primirja.rnrusu Bolcsnici su isli 1u hodocasc.ez:io Romula u s\·ojoj kociji da bi postao bog Hrabroscu i prcd. K.n i ncb nsta simbolickc predst.c osno\ . gDdeci neprobojne tvrdave na nhu breoova da bi branila rirnsko bogatstvo Boginja Nib. ali su bili izbaccni na obalu i z. jedan je od simbola starog Rima DOLE Vucica et.1 legcndi. Rim su 753 godine pre n.1 biJ.1 u crb anu nekih meditcr.1torskom prirodom \·ucica je z.1 su se popela na breg (Rem na A\ en tin J Romul na Palatin) i trazili su od bogo\'. bolest jc prcdst:l\ lj.1d. a koriste jc lekarska .1eeni u rcku Tibar i ost. "' lak simbolizuje obn. krilati aspekt A. odlucili su Lh s.1c.1diciji.1la bznu koju s.tene.1 im pobzc bko cc ozdr.i. I POBEDA. obavijena sa dve zmije.1 M. na kojern jc Romul zaorao brazdu da bi njomc oznacio granice grada f(. i prilikom tr.rn.1Ja je totemski simbol Rim.1 palic. ciji S\ Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je sirila granice ClrSt\'.id na Tibru.1dzbinc i klet\ e.rnska ptic.

bi sc obezbcdiL1 pobcd. a neki gL1dijatori su stic.1kuLunog Koloscunu u Rimu .1li brut.1ba\·a.1la (.1 spusteni palccvi su oznac.1ba janlJ arhitcktur.1lcc\ i su zn.1dnjom spekt.i mu jc 1.i za kojim uzdisu cb ojkc K.:t IlJ ratnickc \rline Rima. Orio\ a kriL1 su cu\ al. i\lcdu r.in kako ubij.1lnLI srnrt kao gLidij. \Cio\atno . rnoc.1.1.111 1utpis u Pornpejima opisujc gladij. Ot\·oren 80.u kosmos.1tnim plcnom n.1k Doba O\ Krilata Pobeda. simbolizujuci pobedu co\eka nad njcgon1m :i:ivotinjskom prirodorn. i\litr.1j Dob. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija befog bika.ida bi gladijator bio r.n. dok jc sposobnost enc pt ice Lh obori zrt\ u u smrtonosnom IlJlctu podsccal. mogao je da z. 1 jc bio sladjen u podzcrnnim hr. s. koji SU SC KU LT i\!1 TRE Origin.1tori.i i\!itr.1 jc obicno prikaziv.1 kr.ltorske borbe inulc su rcligiozno poreklo.Hus slan1ih licnosti jed. a neki od njih (ukljucujuci zcne) Yczbali SU steknu slobodu.ostedcn ziwt.1Li z. buduci da su sc odrzavale na pogrebim. kulminir.1mblcm carske moci. koj. L10 t\ orac i \lad. palicu sa orlom na vrhu i venac od lovoerovog lisca 1u kojc jc bi lo prikbdno za to \TCI11C Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti GORE LEVO .1cili d.1 prikawjc ujarrnljcn u krug zodijaka.:t mir C.1 je prosiriL1 njegcno oboi. kult Mitre je bio otvoren samo za muskarce.1 bika i pocct. mogao jc d. simbolizujuci musku polnu potenciju i moc u najcistijoj formi .1h\ alnost IlJ uspchu Or.1Li jc izgr. ali u n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a z. .Hrazi rnilost Ako bi sc pLiblika (i or) umilosti\ili.1 i iskaz.10 .1lno pcrsijski bog sunc.1 bika.1st pokojniku.irst\ a Ch.n. podignLiti p. a u\·odcni u kult su krsteni njcgcnom krdju Ponckad se i\[itr.1li st. jedan aspekt Atene za Grke drzi dva najvaznija rimska simbola moC:i i pobede.1da gledalac.ustni.1 proccnjeno jc da je u njemu poginulo 500 hilj.1mo\ ima.1lh gLidij.1 jc stekao kultni st. kao rimskLI politicku \last n.1 primi oko SO hilj.1tora CLidij. Pobednici su rncwli ch " oEsNo U Rimskom carstvu.1d neprijateljima Mitra mcdusubno borili. LI amfitcatrinu koji su podizani sirom C.ujak jc post.rn simbol rirnskc dorninacijc.iii Nika.rnje LI cclom rimskom drust\ LI i c.1.un b.1 da bi sc ukaz.iludirajuci n.10 je us\ ojen kao rirnski barjak Poznat kao akvi/a. god inc n e. ccsto do smrti.rnjcn. gdc sc od\ijao GORE taurobolium (obrcdno irtHl\anje bika).1lazili su sc robo\ i.irstYa.1tora po irncnu CeL1d kao muskarc.1tus kod rims kc\ ojske.

U grofoviji Galvaj u Irskoj stoji jedan drevni kamen. severna Enop. StO je simbolicki predstavljalo muskost i st\ aranje zin1ta.·ace i bib je bozanstvo isceljenja koje je stitilo i zene na porodajLI Druga trostruka boginj.1stupajL1cih sila U VI veku Anglosaksonci su stigli LI Britaniju iz SkandinaYije i Nernacke.+50. ponornog radanja i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha jeb iii znanja. etog Grala iz legendi o kraljLI Arturu VeliC:J. U njernu su uklesani stilizovani obrasci koji podsecaju na biljke i zivotinje. sa proC\·alirn rimskim hriseanst. musko zivotinjsko bo±anstvo.1 LICini rnuskarce potpuno bcspornocnim. Kelti su slavili srnje bogove LI svetirn lugovima Hramo. istinu i pravdu Mac je i simbol falusa Za neke maceve se smatralo da poseduju carobna svojstva Slika Artura koji izvlaci mac iz kamena posto drugi nisu uspeli. koje je bilo pome5ano sa elernentim. . govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh. godine Anglosaksonci su poceli seobu u Britaniju iz Danske i severne Nemacke Oni su bili drustvo gordih ratnika. sa politeistickim \·erovanjima i GORE Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnostvo keltske simbolike vezane za prirodu. sto ga C:ini simbolom preporoda Verovatno je to bilo mesto gde su ostareli kraljevi bili zrtvovani za obnavljanje kulture. izmedu 800. ona je bib boginja boja. poznat kao Turoski kamen. a stara GORE Instrument duse. zivotinjsko bozanstvo " jagnjenja Oru jc inspirisala narodne pe. bila su Vikinzi. Gundestrupski kazan. kojem su se Kelti di. koja je po.·afan simbol obilja. prikazuje Kernunosa. suze tuge i vedrinu iii san keltska kL1ltura bila preplete1u s germanskom i skandinavskom tradicijom n. koja se slavila LI vreme ANGLOSAKSONCI Oko .1 nisu priznavali woja zenska sn1jstva Dagdino ime znaci -S\ " KELTSKI MAC Koci Kelta je mac simbolizovao vlast. iako jc klasicna nauka sacuvana u hriseanskim manastirima.nstveni kaz.e.1 je usla u period z > c:: 0 nestabilnosti Uticaj rimske ci.rn od pozlacenog srebra i bakra iz I i II \·eka pre n.·ili zbog brzine i spremnosti da se bori. KELTI Keltske mitcwe i simbole preneli su narodni pevaci. borbe i plodnosti lmab je moc d. koja se pojavljuje LI tri vida: kao devica.PAG·ANSIZA EVROPA 20 -' Kada je Rim sa srnjim zapadnim carstYorn pao pred van·arskim OS\ 0 C!J ajacima. Keltski kazan je mozda preteca 5. oni su . narocito kad.1 se ponorn radaju sledeceg dana. hrabrost. izbacujuci rimsku.·ilizacije je slabio. majka i babuskera Brigid je bila trostruka boginja. Kernunos drzi zmiju sa glavorn ovna. Kelti SU imali duboku naklonost prema prirodi. koji su mesali uloge svestenika. ··Rogatog boga··.!origan.·ana s vranom. SL1pruga Dagde.1snije. koja je obicno povezivana sa keltskom prolecnom SYetkovinom u ImbolkLI. Medutim.1 bila je 0. ukljucujuci rogatog boga Kernunosa. cesto povezivan sa nhO\·nim keltskim bo"Olll Dagdom Za ubijene koji su bacani u kazan CTO\·orilo se d. i 900 godine.1 starijih. a hrastovi iugovi SU bili sveta mesta. u XI veku nove kulture su bile asimilovane i hropa se izdigla obnodjena iz rdracnog u Srednji vek. cesto prikazi\·an kako drzi stap iii Sd napetim penisom.·ezi. hropu i Britaniju napali Keltski kazan bio je .·erovali da on ima magicna SYojstva i direktne veze sa podzemnim svetom. je znak njegovog kraljevskog dostojanstva .·om kao dominantnom Yerom. simbol polnosti i ponon10g radanja U keltskoj umetnosti ima mnogo primera trostruke boginje. ucitelja i zabavljaea i odriavali kulturu u zirntu.. prethriscanskih kultura emocni bog On jc bio Hstitnicka figura oca. koji simbolizuju obnorn ( buduci da jeleni odbacuju rogo\·e i da irn rastu 110\·i) Isto tako se pojaYljuje kao Yepar. u svetom braku s I\!ajkom Zemljom iii prirodom On inn rogcn·e jele1u. pa su prirodni obrasci snaino prisutni u keltskoj umetnosti.·e su poceli da grade tek pod uticajem Rimljana Hrast je bio simbol lllOCi i zastite. zastitu.+-:-6 godine n e. keltskLI i hriscansku kulturu sa teritorije koja je sada postala ·zemlja Angla"" iii Engleska I<.

bog uspeha i takode ratnik. bio je bog misli i pamcenja. Povezinn je sa Froom. dveju mentalnih sposobnosti koje su cenili nordijski narodi. obicno se pobijao za proklinjanje iii vredanje neprij. Freja je bila boginja ljubavi i lepote.1k!etn1 s. Ovi brodovi su takooe bili simboli bezbednog odlaska na drugi svet.·no radanje boginje sunca . . od Saksonaca Odin iii Votan. u znak obeleiarnnja najkraceg dana u z er. sto znaci moci.1) Za Anglosaksonce su konji bili sveti i predstavljali su veliko bogJtstrn i rang Legende kazuju o Hengistu ("pastuvu') i Horsi ("konju").1 kao vird. Tor je bio bog munje i grm!javine. cvrsto zavezani i usidreni. konj i jelen Anglos. glavno nordijsko boianst\'O. bogovinu b!iz. Njena zivotinja bi!a je zec . tako da su se oni koristili kod sahrana. kao sto je sluc. Ovaj pojam je bio otelotvoren u tri scstre Vird iii Norne. koji se borio rogom iii vapitorrL ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su je simbolizova!o pono. uvereni dace to uciniti snagu wpra dostupnom nosiocu.otkuda dolazi moderni vaskrsnji zeka: prema jednoj legendi ona je pretvori!a pticu koja se smrzla u zimskoj meeavi u zeca. Jelen je bio otmeni simbol anglosaksonskog kralja i njegcl\'og 1odstrn Jelenji kolac. kormilo strahopostovanja bilo je vikinski simbol zastite Osim sto je bilo fizicki slem nosen izmeou ociju. a prema ovoj svetkovini nastao je hriscanski Uskrs. obiljem i zastitom u boju GORE > VIKINSKI BRODOVI Vikinzi SU bili majstorski graditelji brodova i gledali su na svoja plovila ("konje talasa") kao na simbol moci i brzine. ali je bila i ratnik.1 svecJna zakletva nad Julskim \·eprom. rogati bog plodnosti. koja jc bib poz1Ht. koji bi po tom bio zrt\ o\·an: smatra!o se da on odlazi direktno bogovirna. Frejin brat blizanac bio je Frejr. njena sveta zirntinja bila je macka .1!0 da prcdu. koji je u znak zahvalnosti nastavio da leze jaja svakog pro!eca VIKINZI Nordijski narod Skandinavije slavio je panteon bogova i boginja koji su bili predvodeni Odinom. otimajuci najpre pokretnu imovinu a potom teritorije. dok je njegLwo nklano telo peceno i s[uzeno S > > \·cpar. U Jultajdu se. da zastite telo pokojnika .rncima za koje se govori!o da su predrndili invaziju Britanije Za goleme konje od krede koji su uklesani u brdirna juine Engleske. StO ratnici i trgovci koji su se nalazili na vrhuncu moci od VIII do XI veka. noseci z.1 sobom. dugackim brodovima.slavili SU zivotinjc kao StO SU godini. kormilo strahopostovanja verovatno ima veze i sa oblikom magijske prakse koja se koristila da stvori zabludu u mislima drugih. simboli uzasa i surovosti za nesrecne narode koji su bili izlozeni upadima Nordijaca KORMILO STRAHOPOSTOVANJA Smatrano da cini nosioca magicno nepobedivim i zastrasujudm za neprijatelja.1 Swtkovina boginje plodnosti Eostre s!avi!a se u prolece. koje su tkalc mrezu sudbinc (nesto kao grcke Sudaje za koje se verov. smatra se da su anglosaksonskog porekla Vepar je bio ang!osaksonski simbol zastite i kra!jevskog dostojanstva. sa glarnm je[ena na vrhu koja je okrenuta prema sun cu. Vikinzi su bili morski Anglosaksonci su povezivali vepra s kraljevskim dostojanstvom. Ratnici su nosili njegovu sliku na slemovima.1te!j. 7' > < 0 jabukorn LI ustima. koji je vitlao silnim cekicem da bi zastitio !jude i bogove od di\'O\'J. mere i seku nit zi\·ota s\·akog ljudskog bic. napadajuci Evropu s mora mocnim. bogorn kra!jn·skog dostojanstva i plodnosti .1ksonci su \·erovali u unaprcd odredcnu sudbinu.1j sa Ufingtonom i Vestbcrijem u Viltsiru. polaga!.

·ima.1 znai:i "stanonrik pustinje· Nosili su dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi dovesti do trijumfa Ormuzda.1sa\·.1 starim no\·cicima Kako Zaratustr. obuh\·atajuCi zemlje od ob.1sanidsb dinastija je uspostaYila zar. o kojima su se sLuali S\cstenici znni m.1 snutr. z > "-' a: 0 slikom kraljevske licnosti koja izranja iz krilatog diska koji predstavlja ljudsku ambiciju da ostvari jedinstvo s bogom. koji je postao noYi centar moCi u o\·om regionu . kraljeYih telohranitelja i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazili. e.1gi ( (odaklc potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara s \.1 slecie Ormuzda preko "dobrih misli. vrhovnim bozanstvom zaratustrovske vere.·a. a drugc z.1 \·atru s\·etinjom.ltrenim hramo. pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku laau" koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana DOLE ec BE DUIN! Beduini su pustinjski nomadi Bliskog lstoka.it. OS\. Persijanci su pr\i ujedinili lr.1le Sredozemnog rnora do granic. teb se izlazu na nhu ·kula tisine .Hustrizam kao Z\'anii:nu religiju Persijskog carst. a mnogi od njih i:l!\·aju tradicionalni nacin zi\'ota jos i dan. smrti i ponovnog raaanja na ucenjima proroka Zar. Pcrsijsko carst\·o. tako da sc on. eta nhm·no bofanstvo koje jc odgovorno za istinu i s\·etlost.1j.1.·orcnc u \'.BLISIZI ISTOIZ Bliski Istok. posmatr.1 kao r.1da Yidcno. brzo guseci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su pozruti kao "besmrtnici .1cijc i bio jc rod no mcsto judaizma.1 Njcgcl\·a kultunu sloicnost odr.1tnr: umcsto tog.1trom nalne se n. Persijsko carstn1 jc sadrz.rna bo najcistija m.1glcd. Persijanci su imali \·coma efikasnu \·ojsku od Kamila je najvaznija za opstanak Beduina. u kojima suprotstavljene sile dobra i zla simbolizuje Ormuzd.1 ncgo je njemu ra\'.1 St\·orcna zin1tinja bio bcli bik.·sku paLltu u Suzi.1b. bio je personinkovan faravaharom.1breni d.rnski pbto.1janja Persijanaca.1 Indijc.walo mnogo razlicitih ruroda koji su se ccsto bunili proti\' persijske yJasti D. Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja oesNo Ova krilata naprava je faravahar.1lno gorclc v.. predak SYih drugih zivotinja i ZARATUSTRIZAi\! Godine 2+7 n .1lna tacb ovc religije \·atra..1da specij.rnifostacija Ormuzda . gLffnom gradu Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn. bilj. Ormuzd.uliku od Satane. simbol kraljevskog dostojanstva i ciklusa raaanja. Zasniv. dominirali i\[esopot. ruj\·eee i najboljc organizo\·ano carst\·o starog S\ FAR/WAHAR Vrhovni bog Vl s.rnjc nije donoljcno zato sto bi kontaminiralo v. ncke pod \·edrim ncbom. Sirom Pcrsije su st. Ova tri ideala predstavljena su pomocu tri pera sa krila faravalzara..1ktikuje u Iranu i drugim delo\'ima s\·eta . Njih drnjica prcdstadjaju dvojnost kosmosa: za r.n. dok jc ccntr.is. Ova licnost simbolizuje slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje ljudske duse.1 jos pr.a\·a dugu istoriju ljudskih seoba. Ariman nije t' orc\·ina \Thovnog bog. simbol ljudske zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom. koji sc poncbd ukr.1:i. zato sto bi snki poginuli rnjnik bio odmah zamenjen. a druga ru ka drzi prsten. koji je glavni zaratustrovski simbol desct hilj.1 se PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0 Od kraja VI \·eka pre n. kulturno i politii:ki.1tre. .1skrsec istorijc s. krcmir.1listc Istoka i Zapada dozi\·co jc poectkc ci\·iliz.1tustre. i opaki Ariman. a vernici ce biti ohr. isLrnu i hriseanstY.1lno obucenih Yojnika. S.obi. \ ladalo je Bliskim Istokom.1st.Hl Uniwrzalni sukob izmedu dobrih duh ova ( ora) i zlih -duhova ( deva) konacno koje je do t. !me irn poticc od arapske reci koj.1st kojom SL! naj\ eci deo prethodnih 2 SOO godina. dobrih reci i dobrih dela . da bi njihove kosti pokupili lesinari.rn1ija i Egipat Prostrano i planinsko podrucje.1li su kraljc.1 bi oi:uYali red.c .

lutajuca plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste .i\·. od kojih svako predrndi seik SeleCi se od mest. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta.rnje z. Tamjan se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu. koji je postao prototip hrama Kao i hram.1ti po eleganciji i brzini U tahom suro\·om ambijentu sqko narusavanje teritorijalnih prav. oduvek se poyezuju Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog zivota imaju simbolicno znacenje. ovce i koze. jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo 0 im bilo hbdnije. a gcworilo se da je bogatstrn legendarne kraljice od S.rn1jJn ima dugu tr. na primer.1 tim materijamJ. tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta.rn dogadaj Orn je n. ukljucujuCi sator i odecu ovoga C:oveka SASVIM GORE TRADICIONALNI SATORI Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu. jasuci r. u za\ isnosti od godisnjeg doba i ziveci u satorima. porodicnog i licnog zivota. sto ukazuje na sposobnost nosioca da sacuva cast i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti muzen10g doba.1jni u dJ\nini bilo je mesto n.TEPI SI Sirom Bliskog lstoka. kolutovi njego\·og mirisnog di ma dozidjavaju se kao nebeske put. buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog.ljniniji deo beduinske odeee pokrivka ZJ glan1 Ono se s. dok paunov rep nalik tocku predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih ima namernu manu. Skupa sa zlatom.igradeno 11. a duh mira je ienski i po\·ezan je sa zemljom. u tisini i samoCi pustinje susret s nekom drugom osobom moze da bude neobiean i znac. karnile.itno 11. jedan za zene.icanje loptica tamjana u \ atru tradicioiulan je pozdr.1SI1e konje.1 do mest. poznato kao asaba Beduini se tradicionalno dele na srodna plemena. koji su se cenili vise od zlata 0 mestima na kojima su se oni nalazili ispredale su se f. cuvJju kamile. nose oko cela crno pL1tno. Beduinke takode obelefa\·aju status pokrivkorn za glavu . Oni se obicno de le na dva dela. koji su poz11.ibe s.1 1nolitve i sjcdinjenje s bogovima.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i bozanstH>m. poezijom i plesom B. T. beduinsko blago.istoji od pbtna kojc nJ mestu drzi S druge strane. jedan za muskarce. 1zNAD Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate DOLE Tamjanske smole su dragocene materije sa razlicitim simbolickim svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje tamjan i miro su bili bogati simbolickim asocijacijama .udate iene. U pustinjskim krajevima Arabije s.1diciju koriseenja kod svetih ccremonija.1 kojen1 raste drvece koje chje miro i tamjan. ali je \erov. agal (kanap). sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze.1 smatra se teskim prestupom: gornilice kamenja se tr. oznacavaju srecu i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha.GOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cm·anih t.n·elo beduinsku kulturu da pridaje \ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i drust\·enoj etikeciji: posetioci se docekuju muzikom. zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine gostiju.ij. Njihove sare obiluju simbolickirn znacenjima Na primer.rntasticne price: grcki istoricar Herodot pisao je Lh su to drvece C:uvale krilate zmije koje bi ubile s\·akoga ko bi poku5ao da odnese smole.1. predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskog .1dicionalno koriste za obeleiannje granica imanja DRA.

umetnosti kulturi odrafavaju ovaj socijalni i istorijski kontinuitet. uloga maske ima rnnogo funkcija. savana. Uloga rnaske prenosi se preko pokreta i plesa . biljke i zivotinjske koze iii perje uobicajene i oblikuju se u arnajlije sa sirnbolikom koja varira zavisno od koriscenih sirovina i snhe za koju se koriste MASKE RADA Kod tradicionalnih africkih drustava. je zavicaj mnogirn razlicitim drustvenim sisternirna. skoljke. mrtvaci kainjavaju potomke donoseci im nesrecu i bolest Veruje se da se duhovnom snagom rnoze manipulisati u svrhu dobra iii zla Pozitivna mistiC:na snaga je produktivna. i zastitnicka je. ali su prirodne siro\·ine kao drvece.rnaskerade gde kornpletan kostim postaje mocna i energicna sila koja predstavlja i ljudski i duhorni svet Maskeradu cesto izrnde ljudi koji su Clanovi tajnih drustava: medu Dogonima iz Malija. visokih planinskih lanaca i gustih. dok negativna snaga zdere zdravlje i duse svojih frtava i uzrokuje nesrecu. Simboli u africkoj religiji. obluci i perje. iscelitelji i isceliteljke (poznati u vecini bantu jezika kao ngange). moc da stvaraju i odrfavaju zivot. a plesaci predstavljaju uzorke muske i zenske snage i uzorke iz zivotinjskog i sa drugog sveta.gledavanja sveta lako je nernoguee izaci sa homogenirn videnjem africke kulture. za zastitu od zlih duhova. do boianstava koja dobijaju rnoc od duha tvorca Lugbare iz Ugande irnaju kult koji se koncentrise oko duhova pokojnika. preko predackih duh ova pokojnika. na primer. kao StO SU parcad drveta. sa rnaskiranirn plesacima u pogrebnoj povorci" Maske imaju snafoo simbolicno znacenje. nuske se koriste za mnoge razlicite drust\·ene dogadaje i obrede. Mogu se takode koristiti za . au vecini africkih drustava duhovni i prirodni svet odrafava se u svakodnevnorn zivotu Ava. dn·eca i zivotinja. da ornoguce nosiocu pristup specijalnim silama. Stena. Afrika je wlik i raznovrstan kontinent Ona.lnim kodeksirna i nacinirna sa. d. u kojem se smatra da zivi pripadaju GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave s raznim tikvama. kako duhornih tako i svetornih Maske se nose da pouce iii obra. gde SU svi vidovi zirnta prozeti silnom zivotnom snagom > UJ z a: 0 u nekim drustvima se smatra da ovo zraci iz vrhovnog duha stvaraoca . gatari i prizivaci kise poseduju zanje o ovoj snazi i koriste ga u spravljanju "lekova" Lekovi se mogu koristiti za podsticanje iii sprecavanje kise.Masaje iz kenije ga nazivaju Ngaj. kafo da se njihov bog Soko nalazi na nebu Cesto postoji hijerarhija duhova. smatra se da zene imaju dve izrazite strane svoje prirode. koja se spaja sa potencijalom za vracevi. moze da leci boles ti.dicionalnirn africkirn drustvirna duhon1i i svakodnevni S\'et su jedno isto. organizuje sve pogrebne svecanosti.1 disciplinuju iii podare autoritet. musko tajno drustvo iii U mnogirn tra. rogovima i drugim simbolicnim stvarima ispred sebe.PLEMENSIZA AFRII(A DUHOVNA VEROVANJA 0 co 2: lecenje bolesti Leko\·i mogu da se spradjaju od skoro svih sirovina. na primer. posteno je kazati da se kroz \·ise hiljada godina nacin zivota mnogih Afrikanaca menjao manje od industrijalizovanijih delova swta i da tradicionalno ti ljudi zive od stocarstva iii ratarstva . od prirodnih duhm·a reka. za pomoc u lovu. gde se gornri preko hiljadu jezika i gde "spoljasnjem" svetu dok rnrtvi pripadaju "zemlji" Ako se preci zanemare. narocito maske koje se upotrebljanju kod ceremonija inicijacije i pogrebnih obreda Skupa sa kostirnom koji skriva identitet nosioca. ekvatorijalnih kisnih 5urna. U tradicionalnom drustvu Joruba.zuju. iii prosto da zabave. za uspeh u ljubavnirn vezama iii za pronalazenje ukradenih stvari. dok Nupe iz Nigerije. Duborezi i mali kipovi mogu takooe da budu prozeti ovom snagom kada se aktiviraju preko obreda i bajalica nganga se mitovi i kosmologije preplicu s rnora. veruje se da duguju svoja magijska svojstva duhovnim silama koje u njima borave. Mnostvo Strucnjaka kao StO SU F ETI SI Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predmet Za prirodne fetise. Podrucje pustinja.

Kada se horizontal no prereze na pola.tbc oponas. koji su graficki izradeni u stilizovanim geometrijskim oblicima Ovi simboli se odnose na istoriju. U~JIVERZALNI KALABAS Kalabas je tikva tvrde kore. filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti u Gani Akoben. a grupisani su u razne kategorije.1 im je namena. okrugli kalabas se C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete u hramovima. Za sunce. sto znaci "osi m za Boga·. najpopularniji je adinkra simbol u Gani GORE DESNO . Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka. geledska maskerada koju igraju rnuski iii zenski paro\ i treba da obezbedi da se zenska moc kanalise za dobro zajednice Geledske nuske se pojaY!juju u \·clikom broju razlicitih obrazaca i obicno se nose na vrh glaw. U pocetku korisceno za pogrebe. Sijcra Leone. a njiho\·a simbolika varira u zavisnosti od konteksta.-e.·eoma stilizovane kreacije. nebeska · DOLE Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe. Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga" Gaj name. Benin. a obicno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca. ljudsko telo i nefiguratirne oblike. pri cemu nosilac poprima duh iii karakter maske i kod inicijacije izvodi . biljni svet. kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasem. 7' > > > ADINKRA SIMBOLI Umetnost adinkre simbola tela.1juci zirntinju koju predst. platno se sada nosi u rnnogim prilikama. adinkra simbol za budnost i obazrivost Dogonske maske formiraju liniju. a i samo je sirnbol kulture Gane.veliko razaranje ivledu Jorubama. sto simbolizuje vezu izmeau sunca i zemlje preko plesacevog tela DOLE i Obali Slonovace. mesec i zvezde kaze se da se krec'u u gornjem delu kalabasa.karakterisu simbolicki motivi. pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa . Ma koja d. i\ledu nigerijskirn Ogonima. mnoge maske su dizajnirane tako da lice na zivotinje.. pod uslovom da su simboli prikladni.wlja Mnoge maskc su prava urnctnicka tvore\·ina: zensko inicijacijsko drustvo Sandi u plemenu Mendi. svi kostimi i maske su . ukljucujud stvorenja. inu drvenu nusku koja je ukrasena duborezima koji predstavljaju pretke. koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso. gospodare onih koji se primaju u drustvo . GORE LEVO koji se rucno izraduju na platnu . m·eliko doprinoseci visini nosioca . kao i slikama ljudi i zivotinja U Abomeju. dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas pluta u velikom.

kako Japanci ZO\'U Japan. ova grobnica je napravljena od s\·etlucanig belog rnermera. Amaterasu. a po predanju ga u VII \·eku pre n e osnovao car Dzimu. pre n. cija se carska dinastija nastavlja neprekidno sve do danas.JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA Carski peeat je bio hrizantema. zatvorenih sta\'O\'a i ugnjetavanja U Indiji. zbog cega je on postao simbol tiranskog ugnjeta\·anja. zrtvena cinija i fare koje simbolizuju pravdLL Zmaj sirnbolicki predstavlja carsku vlast i ulogu cara kao posrednika izmedu neba i zemlje On se pojavio na kineskoj nacionalnoj zastavi za vladavine dinastije King i bio je vezen na dvorskoj odori Kinezi su verovali da su direktni potomci Zutog cara.e . kao nacionalni simbol. Iz raznih perspektiva on mo:Ze da se sagledava kao simbol moci.upotrebom sun cane simbolike. odeven u simbolicno zuto. a zansio ga je car Kin Si Hang iz dinastije Kin kao sredstni odbrane od varvarskih plemen. i srnatra se jednim od sedarn svetskih cuda. kod grada Agre. Godine 1950. ostala je carska boja Od vrernena dinastije Han (od 206. Za vlada\·ine dinastije l\[ing 0 Kineski car. politicka i duhovna istorija istocne Azije bogata je i dramaticna i predstavlja ogroman trezor simbolike. ali mozda i kao demonstracija velicine 5aha Dfahana. svoju dragu zenu koja je umrla prilikorn porodaja Srnestena izmedu kanala i tihih basta. slona. koji simbolizuje Budina ucenja. pred paravanom sa motivom zmaja Kulturna. skulpturu iz vladavine cara A5oke (vL 272-232 pre ne) Ovaj stub klesanog kamena prikazuje cetiri lava. koji je ulep5an poludragim kamenjem Cetiri kanala u bastarna sirnbolizuju cetiri rajske reke koje su opisane u Kuranu.1 iskonskim i rnitskirn izvorima snage. koja je zavrsena 1652.1 sa sc\·era . ratarstva. pratili svoje poreklo dovelike boginje sunca. do 220 ( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid je ojacan u \·elicanst\·enom stilu. koja je simbol zemlje i prema tome. rie ) zrnajevi su bili slikani i u drugirn bojama. 5ah D:Zahan u znak secanja na Mumtaz Mahal. povezan sa istokom i izlazecim suncern . zrna pirinea.1 hiljade robova urnrlo je u toku gradnje onig zida. odrfanjuci harmoniju izmedu neba i zemlje Imali su devet obelezja: zmaj. sekira. planine. GORE Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "C:isto" beloj pozadini Japan je sebe posmatrao kao ··trece carstnJ''. konja. je simbol cara. s natpisorn "samo istina pobeduje" znaci "zernlja izlazeceg sunca''. au Kini 2000 godina pre n. simbol sunca i nacionalni cvct Japana. dok baste predstavljaju konacno pocivaliste du5a pokojnika Tadz Mahal je podignut kao simbol ljubavi. za koga se priealo da ima glavu coveka i telo zmaja. podele. fazan. jednako Indiji i Kini. Japanski carevi su. bika i jos jednog lava. indijska vlada je usvojila. N.e. CARE VI Dalekoistocni carevi su sebe dugo povezivali 5.i svoj autoritet . Zuta boja. koje su svaka za sebe imale razlicitu sirnboliku: tirkizni zmaj postao JAPAN SKI SARAN Japanski sarani koji plivaju u mnogim japanskim vodenim bastama simbol su strpljenja. 0 0\·a skulptura se nalazi na tocku zakona iii darmacakri. a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zemlji . U modern om Japanu car Vl nastavlja da zauzima presto od hrizanterna: duga neprekinuta dinastija sirnbolizuje kontinuitet sa prosloscu. hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu Nipon. kakav je danas. koji barska trava. Tadz Mahal predsta\·lja trajan i dubok simbol ljubavi Orn velicanstvenu grobnicu. GORE z w > ARHITEKTURA Veliki kineski zid se uzima kao vizuelni simbol Kine On kri\·uda celom severnom granicom ove zemlje. sagradio je vladar.preko legendarnog pretka Dzirnua. plamenovi. Kaiu da je za sebe se prostire od drevnih predanja do modernocr doba Velike b civilizacije behu uspostavljene u lndiji 2 500 godina pre n e. centralnog bofanstva panteona Sinto . sve odvojene lotosom u bazi. a car se po ustavu definise kao simbol drfave Carcvi u Kini bili su vladari Srednjeg carstva (svakodnevni s\·et) i Cetiri strane sveta.

koj.lj.111i rckc Dz. koj. strasni simbo! vecne ljubavi jednog cara prema svojoj princezi.1 simbol zirnta .1!0 u njcgon1 sol ju vrcle 'ode. :iii jc umro pre ncgo sto jc njcgo\ pLrn mog.i s\·cc. naprctkom i plodnoscu i prcdstavlj. odnur.1li nc priljubljcna. iii ugnjetavanja. J. LI obliku j.111 s.1jnc S\cc.1111 dcsctina.1 izobiljcm. i povcz. sto zn. br.111osti iii C:.1lc tri dcsctinc sc pL1nc prij.1 pcrsonifikujc clcmcntc zen filozofijc C1jn. Ovaj zid se razlicito posmatra kao simbol zastite.10 da bude sprovcdcn u dclo.1 sv. "dragulj u lotosu" U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e boz. jednog dana. od crnog mcrmcr:i.1 p. Posto jc popio zbtnu tccnost.1 preost.111rnnJ.·o i srccu. konzumir.1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi.1mirnic. bliska . koj. Mumtaz Mahal pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj. kazu za njcga da jc nasi.1j SU tm1ctnosti.1tcljst\·om i ljub.1 par drzi pirin. moci i dostignuca.rnost C:. zavisno od kulturne iii politicke perspektive. pijcnjc C.e da doncse mir dL1si.1tst. hranom koja donosi srecu.1.rnoju.oesNo Velicanstveni Tadz Mahal.1 pn im srcbrnim mostom. Svet ukra$a\·a prostor ispred kuca pirincanim brasnom LI boji i prinosi Zrtve bogo\·ima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva tevo Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar moze imati razlicita simbolicka znacenja.1ta. U Indiji se pirinac smatrJ.1dz l\L1h.1p. da bi se dcca podstakla da ih jcdu .1p.lja pocclo jc kada SC z > > N car Sen Nung.·oljc.1.1 LOTOS lako raste u mulju. wb i lisec.1 sc pL1ni do Pl RINA( I CAJ Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J n. Solj.1. Ponekad se Zd zrna pirinca govori da su "male Bude'. n:i suprotnoj str.1c.1 hindu vcnc.1lu. .1ja i kaLh je nckoliko listo\·.l odbijanjc soljc C.1dzi s.10 u senci biljkc c. je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padme" odnosi se na prosvecenost.1ci "nosnica : drugim rccinu.1ko Lh jc s:ihranjcn u T. sto simbolizujc zdr. t. koje donosi pirinac.1\ ljc. bog. lotos zadrzava svoju lepotu Kao nacionalni cvet lndije. koji jcdu pirin.1ki obrok.1lij.rnskc c.rnje pirinca sm:itra sc jcdnako \·aznim kao disanjc U Kini sc za devojkc sLibog dpctita gon1rilo da scd.1 mo:i.1j lzao 0 simbol f'Osto\ anj:i i dobrc .rnjim.·o ee s\·ako zrno pirinca koje ne pojedu biti oziljak na lieu muza U _fapanu se pirinac smatra s\·ctinjom. izolacije i podela . a njegovo konzumiranjc jc S\cti obrcd.1panje pirinca pre km«rnja oslobada zivotnu cnergijLI. Zclcni c.rnstn1 Inari. N. Stanon1ici B.1 snutra SC 0 ncpristojnim.1ja na ni.111ci \·cruju da 1ut.1 sc obicno po\·ezujc s. Nm·a letina se proslavlja kao deo s\·eeanosti Pongal. kach se pirinac km·a u loncima dok se oni nc prcliju.1c z. koji su ga pili ch bi ostali budni prilikom mcditiranjaJapanci~ su podigli ispijanjc c. . c z > c 0 U [(ini SC gostu slLlzi (. bio jc prozct di\nim osecajcm sreee.1stoji sc od pct sati ritualnih pokrct. on je simbol cistog duha koji iz !(inc LI japan prcncli monasi zcn budiznu.

polinczijskc Havajc i Urodenicki n.n koncept st\aranja sveta Ono se odnosi na stvaranje zemlje. sto simbolizuje duhovnu moc i prestiz SASVIM GORE . simbol no\·og zivot. Jednom eoveku ciji jc totem bio p. Novi Zeland. na njegcwo poreklo i drustveni rang Oni takode stite nosioca: ribar bi imao 5are koje ga stite od ajkula. Za plemstrn se smatra da poseduje duhovnu rnoc. Pieter je vertikalna fr1rma kod koje se preplicu dve spir. a wrovatno predstavljaju bogO\·c zastitnike. urodenici i zemlja su deo jedno drugoga Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju ljudski svet sa svetom prirode.1le On predstadja \·ecnost i \·ecni odnos paron iii kultura. buduci da su oni pesmom oziveli zernlju Polinezijski kanui su divno izrezbareni. pa im jc zabranjeno da jedu meso tc zirntinje.0KEANIJSKA PREDANJA _j Hiljade ostna u centralnom i juznom delu Tihog okeana. direktno povezuju sa sanjanjcrn Totemske zirntinjc igraju vaznu ulogu u urodenickom drust\·u Bratstva imaju totemski odnos sa rurocitom Zi\'Otinjom. Za vreme sna. uglavnom u migracionim talasima. a vero\·atno su dosli sa !v!alajskog poluostrva Njihova duhornost se blisko povezuje sa odnosom prema zemlji preko "nemena sna". Melanezija i 1\likronezija. polinezijska drust\'a imaju nit jedinstva koja prolazi kroz njihove sisteme vero\·anja i drustvene strukture Rec je o aristokratskim drustvirna koja predvode poglavice. LI z > LW i\falajski arhipelag.1J'odi veruju da · se pennjem narocitih pesanu. koje se cesto nazivaju "linije pesme". l. Sanj. ukljucujuci r\ustraliju. Domorodacko stanovnistvo Australije predsta\ lja jos jednu \ dZilU c:::: 0 kamcnu.1 i cistote koji doL1ze na S\'et. sa glavnim ostrvima Havaji i Novi Zeland. na kljucnim t. koji se koristi za opis dornorodackog naroda koji su hropljani osrnjili iii kolonizovali Domorodacko stanovnistvo Australijc zauzima ovu teritoriju preko 60 000 godina. Price nastale za vreme sna prikazuju pretke u kretanju kroz zemlju.1sti organ paprati. koji SU okrenuti prerna narodu na ostrn1 Prevelika glava kod polinezijskih skulptura istice s\·ete atribute gla\·e POLINEZIJSKE TETOVIRANE SARE Postoje dve vrste polinezijskih tetoviranih 5ara Enata su prirodni sirnboli koji se odnose na zivot pojedinca.1 Uskrsnjern ostrn1 isklesani su od kamena.rniju Postoje tri glanu kulturna grupis.1danja Duborczi Mavara sa Non1g Zeland. Poline±Jni n:ruju da jc on njiho\ prvi prcdak iii uopste pni co\·ck.1. Veruje se da je ceo zirnt prozet sanjanjeni. dok bi ratnik imao sare koje ga brane od napada Etua su Pojedinac pokusava da prozivi zivot u skladu sa zakonom koji su posta\'ili preci Kako su preci duhovi putovali kroz zemlju. stilizovana udica. ali u is to neme ono je vecno prisutno na mitskom ni\·ou. nakitu.rnja: Polinczija.1ckarna zcmlje. u oblikovanju zemlje i u napajanju zivotom biljaka i zivotinja. Korn predst. u dn·enim skulpturarna. bilo je dozvoljeno da putuje po svetu zato sto je u prirodi papagaja da prelece granice POLINEZIJA Zauzirnajuci veliki deo istocnog podrucja juinog Pacifika. cine zajcdno Oke. kanuirna.judi i zirntinja. jer bi to bilo isto kao da neko jede bliskog rodaka Karakteristikc i osobine totemske zinitinje postaju dostupne kucnim gredama i na rnnogirn drugirn nstama kucnih i duhornih prcdrneta Tiki jc muska figurJ koju rulazimo po celoj Polineziji.n·lja list. U tetO\ azi i na odeci . Polinezija je bila jedno od poslednjih podrucja S\'eta koje je naseljeno. i simbolizuje falus iii moc r. koja se pokazuje kroz obred i urnetnost Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti otkrivanjem lepote i sustinskih osobina u dn·etu iii kamenu Ukrasne rezbarije pojavljuju se na kopljima. stvarali su putanje snova.rnje je \ itab. skoljkama. poznatu kao "mana". nefritu i dn·etu. koja prcdstavlja napredak i obilje i duboko postonnje prema okeanu Ona je simbol vlasti i autoriteta i kafo da nosiocu pruia zastitu kada putuje mo rem Ogromni kipcn·i n. prikazuju \·aine mitoloske teme i prirodne obrasce. u kostima.1pagaj. GORE bratstn1 Neki australijski domoroci jos uvek se cvrsto drie za sanjanje totema. Iako su ova ostrva worna udaljena jedna od drugih. Hej-matau je kulturnu grupaciju sa O\'Og podrucja r\USTRALIJSKI DOJ\!OROCI ··r\boridzini' je zapadnjacki term in.

.1 i. > Kipovi Uskrsnjeg ostrva simboli su religijske i politicke moci i veruje se da u njima borave sveti duhovi GORE "' ih stvari. otelotrnrujuci odnos izmedu musbraca i zena. c\·eca. ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju. Veliki deo religiozne umetnosti sla. vercH"atno ukarnje na duhovno poisto\·ecivanje ljudi s totemskim zi1 otinjama.·i i pomiruje snai. U tradicionalnom nnuatuanskom drust\·u.inorn SYinjskih zuba. I\.1 statusom vlasnika.1. Veliki deo ZMIJA DUGINIH BOJA Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije. kao sto je slucaj i sa du:i.:ineziji i i\!ikroneziji postoji mnogo kultura i preko hiljadu jezika Papuanci su bili prvi stanovnici Melanezije. cive maske se sln·ataju kao prebivaliste duha i bo veliki iZ\·or snage u poslu i ratu. i\bske centralnog dela severne G1·ineje pribzuju natprirodne duho\·e i pretke Izradene od skoljki.29 misticni simboli koji se odnose na proslost predab . dosavsi tamo barem pre . DOLE Krokodil je postovana totemska zivotinja LI mnogim okeanijskim kulturama.1 se prenosila lozom 0 > z > i\!ELANEZIJA I i\!IKRONEZIJA Na i\!el.lozu 5amana. Dor*\ ilica I\. poglavica i boianstava.1 gornja nebo S\·et veruje da tokorn inicij. kao sto je riba. ali ako se ne postuje postaje destruktivna . jer se smatra da oni uticu na zive rodake.ne uticaje duhov.1tstva Iako ovo deluje opako.aiu da se Krokodil.l prozdire oca br. lorn i trolwini i\lelanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje jarkim bojama i nastaje na sirokorn spektru materijala.. bda se kolje.1cije Krokodil prozdire decake i ponaea ih bo musbrce Koru. J(ada se s\·inje hrane prirodno zubi se trose. koji je bio prrn ljudsko bice. koj.. Za L1tumule u Nornj G\·ineji morski krokodil jet\ orac S\ 0 z simbolicne umetnosti irna za cilj odriavanje dobrih cH. u tolikoj meri Lh se s1·inji. S\·inja je i polni simbol.rokodila postala je zemlj. drveta i perja. zirntinjskih i prirodnih slika Figurice totemske zirntinje bratst\·a.-!nos. pa ih vlasnici hrane rukom dado toga ne bi doslo. predstavlja raaanje novog zivota GORE DOLE Zmija duginih boja pojavljuje se na domorodackim slikama koje su stare do 6 000 godina Postovanje prechka je vazno za !v!eLrnezijce.1 predaka. zmija ili krokodil. Ovi simboli su prikazi\ ali manu.+O 000 godina Ovo tradicionalno drustvo zasniva se na poljoprinedi.1 izmedu zemaljskog i duhm·nog orstn Nosenje maski je \·azan nacin postlwanja i pribzivanj.i\·otinja i prirode. g. pario s pukotinom u zemlji (prvom zenorn) da bi stvorio zirnt. pevaju pesme i miluje se pre nego sto izdahne Za svinje se \ eruje da imaju dusu i da mogu da se smatraju clanovima porodice Broj svinja u vlasnistvu u \·ezi je s. odnos coveka i S\"inje je od izuzetnog znacaja. sernenki. mavarska papratska spirala. zirntinjskih koza. kao sto ukazuje postovanje prema precirna Ona se cesto sastoji od spleta ljudskih. ponebd pokazuju kako zirntinj.1jenju svinja.

i u podrucju 1\nda .rnje tarnj. datumi su izracuna1·ani n.1kticni i odnosc se na astecku kosmologijlL . jaguar jc bio jcdan od n.1 kornpleksima piramid.ma.uhitekturu.1stitinib kraljel'skog dostoj.irni. macku su.1 1rhornog . vatra.1jc i . J.1 poj. 1 L1d.u.111ja prirodnih poja1·a .1stanjil'JO pl.1stei:kog boga i z. slozene blend. svestenik iii pisar. lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa ljudskom rodu. a cesto je sedeo na prestolu kao kralj. go\Orilo sc ch poscdujc zi1 otinjski .1stccb skul ptur. ].iscu Inka postojalc su 1 clike urb. a na svecanostima u njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.1guara.1 jc n.1stitinib kr . belog.iralclnog postoj. za osnivanje religioznih ceremonija i podelu zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa upalim obrazima. za koje sc prognozira da DOLE Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunca simboli su povezani sa asteckom kosmologijom ee biti unisteno zemljotresima Kalendarski kamen je koriscen za prorJ. 01 .1 behu bogatc GORE Jaguar je glavni motiv Sirom Srednje i Juzne Amerike.ulicitc duzinc.1ci su bili 1·isc simbolicni nego pr. posto1 .uskoj kozi bo s1ctoj nosnji. dobrocudni bog sunca.1 njcgo1 a stilizo1 an.hijerogliisko pismo Umetnost i kultura 01·ih civilizacij.\steci su vcrol'ali d.\steci Z.111 zbog sn. koj.\rnerici.cuna1·anje tah-ih opasnih perioda U centru kamena nalazi se Zemaljsko i:udovistc.1.1ljc1 skog dostoj.1lendar je simbolii:no predstavljanjc ncmena.11.rnst10 kc1jcg su se u is to Heme mnogo pL1sili Oboz. jedan s1 eti.1merici i u z > 0 znanje.11u u dreYnim .1j1 ec. godinc.10 da se desi z. mesec i ljudsb bica st\Oreni su na pocctku petog i tekueeg st1·ar. Olmcci su sLnili bogcl\e koji su bili poluljudi i poluzi\Otinje J1gu. smola od kopJ. krezubim vilicama i velikim nosom. kJ.RI !(.1gc.1 p.1 cha pLrn. jcdna od najvaznijih i najs1·etijih matcrija za izgar. jedan sekul.1jmocnijih simbol.\stcb . cerernonijalne centre s. ca1insb. u i\lczo. i osnivac tviajapana.iii i i\ l.1 i trgo1 a.u.1 do sad.1ltcr-ego u obliku j.1 bi la su toliko slozena da isti rasporcd nijc rnog.pod kontrolom i\laja i . dana i noci.AG Uz\R Ncbd poznati kao narod jaguara.1 zadimljenog oglcdala). kulturu i pismo svom narodu.1 u 1\lezo. za koji se verovalo da predstavlja njega Reljef na hramu prikazuje majanskog boga Jaguara kako izvodi obred pustanja krvi sa svojom zenom.11 ljujc se 1u umctnickim prcdmctima u celom rcgionu BogO\i su cesto pribzi1 ani u jagu.rnst1·J. Yetar i 1·oda Sunce.1nja. gospodar istoka i zapada.1mcrici . koje su unistili jaguari. surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti.kao sto je izlazak i zalazJk sun ca .uz kojc se mogu snst.rnja.111st1a.1.1 jc . naskacb i toltecb.1gu.ua. majanske prestonice On je doneo po1ezana sa s1ctom prirodc.o bozanskog z.1janja Juznoj . koji jc n. okruzeno simbolima prethodnih stnranja Dvadeset glifova koji .1ti ljudski dogadaji i\[aje su koristile d1·a blendara r.1cije Temelje 01 ih ci1 ilizJ.1 j.pod 1!. koje su delile mnogc brakteristike: monumentalnu . .Ll.rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u Prcnu mitologiji i\[aj.uske proracune i .1 Lha blcndar. zlatnog i tamnog. Tcsbtlipoku ( Gospod. kao sto jc olmecb.1 iorm.kod i\laja . njego1i zn.1 je svet prosao kroz cetiri st1·ar. U Cicen lei na Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile gorostasnom kipu krokodila. biL1 je dar tri razlicit. sto jc odgovaralo trima razlicitim bojama Cl\'e smolc KALEN DA.cija polozile su ranije kulture. To je nacin preciznog odrcdivanja redornog odvij. cesto povezan sa bozanstvima 3--+ HO godina Veliki astei:ki blendarski bmcn (pozn.u je bio njiho1·0 omiljeno boz. kraljicom Hok GORE OESNO LJ \Teme spanskog OS\ .1mcrickim kulturJ.1t i bo Suncani bmcn) n.1 pro1udcna Sa prei:nikom od -tm.SREDNJA 1JuZNAAMERIKA simbolikom.111ja.uocito bib ICAMNA f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna.rne ci1iliz.1 1519.

imaL1 svetu sirnboliku S. simbolorn slave iii porJ.1kog dana. Ljudske lobanje su ponekad pretvarane u maske i koriscene su u obrednirn predstavarna. 5. im cupaju zivo srce. a sama lopta je predstavljala mesec i sunce Ova igra je bila zestoko takmicarska. koje su bile simbol plod nos ti.wlj.rnje ljudi bi lo je simbol jcdinst\'.moj sredini. bog sunc. Asteka i J\[aj. u kojoj su dva tirna po tri igraca ciljala da probace mJ. Smatralo se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za svetinju zrtvenom kamenu i dJ. Term in huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice. NASKACKE LINIJE Pre \·ise od hiljadu godina savrseno naslikane figure. ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti iii srnrt i ponovno radanje sunca.1.1dicije Inka. izvori i veliko okruglo kamenje . Takode se verovalo da ce zetva lHamoYima iii na pLrnin.ljmun i pauk.ZU. bile SU > trska jaguar orao predst.i se da je u jednom cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno chadesetak hiljada irtan Zrt\'e SU mog[e dJ. budu muskarci. narocito sa bozanst\ ima sun ca. rnozda kao darovi planinskim iii nebeskim bogovima H UAKE Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake. Verovatno su one irnale neku \TS tu GORE Majanski brojevi.l s bogo\ im. Sv.ASTECKA !MENA DANA Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum. pri cemu se C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza. kise i Zemlje. 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio je 3 znaka tackicu za 1.\ LJUDI Religijski obredi koji ukljucuju zrtrn\ anjc [judi cini[i SU deo •••• • ••• tr. IGR1\LISTE ZA LOPTU Za J\laje i Asteke svi aspekti zirnta. Neke od njih su toliko velike da rnogu da se pravilno vide samo iz vazduha .!u. Igraliste je predstavljalo svet. . Z. cvrstu gumenu loptu kroz obruce\'e da bi postigli poene Ovi obruci su bili razlicito ukraseni. . a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita Cenjeniji od zlata. ponekad sa zmijama i majmunirna.i ponO\'O LIStane lRTVOVr\N_L. kao sto je tri lesinar. -~ 0 z > c N z > > m s: :n Ovaj astecki duborez obredne loptom prikazuje igraca odsecene glave (desno): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija. dok Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e n. i d. ukoliko igra duze traje.Za. ukljucujuci zivotinje kao StO SU kolibri. su bile za krv iii srca prinetih :i:rtava.1 je morao d. ono je simboliz(n·alo 1ujdragoceniji . kao sto su pecine.1 Zrtrn\ .\steke i Inke ovi krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i LI ulama.1 da bi dobio snagu ch prezi\i l10C (esto ukrasene lesinar kretanje kremeni noz kisa cvet lobanjama.. nefrit je bio sirnbol zivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se smatra dJ.1stcckom mesecu zauzinuju kruznu traku u SJ. kit. crticu za 5 i skoljku za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinacijama ova tri znaka biti utoliko bolja.1 bururinu . urezane su u priobalno pustinjsko tlo u blizini Naske u jufoom Peruu.imJ. zene i dccJ. zavisno od situacije. !11.rn10 su plemici mogli da igraju tu igru. jer je gubitnicki tim cesto bio :Zrtvovan. GORE organ koji je mogao bi ti ponuden bogovima. odozgo sleva na desno: 0.1 . Asteci su 'ise voleli da razapnu Zrt\·e llJ svetog znacenja. 4.\steci su obicno zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje. vrteli su se oko religije Narocito je rnezoamerick_a igra loptom.1 bude nahranjen ljudskim srcim.1ju imeiu svih chna u . ukljucujuci zabavu. 1.i pric.

iz koje duvaju cetiri vetra Sv. ponekad nomadski.1ka godina je krug podeljen na godisnja doba. r. istrajnosti i snage Mis i n_e. koji su cesto morali da se sele i ponekad ratuju.·eruju da je Veliki Duh stvorio prirodu u kruznom obliku. ali se takode poima kao ziva celina LI u SREDINI Orao je simbol moCi i vida SASVIM GORE Kvadratni krug Vradzbinskog tocka. simbol zemlje SASVIM DESNO Mnogi domorodacki americki narodi postovali su bizona kao simbol moci i srece ooLE Medved za americke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje kojoj Se ljudi i priroda prozimaju.·erne 0 ro ~ tocak je kruzni obrazac u kojein se pojedinac iii kultura orijenti5u u odnosu na sve aspektc prirode na putovanju kroz zi. Sewr i Jugozapad.·inost se mogu naci na jugu.SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI Domorod. Vradzbinski . sa C:etiri pravca i cetiri svete boje obelezene na njemu Snki pravac predstavlja narocite prirodne i zivotinjske sile i srnjstva koji idu uz njih Orao leti na istoku i simbol je vida.1zvio se zajednicki znakovni jeziL Dolazak Evropljana. Nizije. kao i zenske aspekte koji su povezani sa poznavanjem isceljenja pornocu korenja i trava. Severozapadnu obalu. a kako prelazi svoj put na tocku usvaja vradzbinsku moc iii mudrost iz novih percepcija i . ponekad vise sedeci. te sarnoposmatracka svojstn koja su povezana sa zimskim snom Clrao je gospodar ptica i poseduje najvecu mo(. Medu ovim ljudima. Njihov nacin zirnta bio je prilagoden ekosistemima. koji obezbeduje kisu i toplotu za rast biljaka: majka Zemlja (dole). izvor zivotodavabckih biljaka i cesto sagledanne kao zenski princip' zivotod.'\led' ede nadzbine irnaju rnuske aspekte sriage i moCi. Smatra se da orlovi. Sunce i mesec su okrugli i kruze oko nas i beleie kruzno vreme Nebo je krug.manska drustn koja SU zivela u bliskoj duhovnoj vezi sa zemljom . sa iZ\·esnim pcrcepcijarna i vradzbinskim moCima. Istocne surne. a horizont je rub majke Zemlje. gde su ljudi povezani sa Velikim Duh om Za arnerickog domoroca "vradzbina" znaci moc. muzici i obredima O\•ih naroda VRADZBINSKI TOCAK Ponekad poznat kao sveti obruc. nadzbinski tocak je va:Zna predstava duhovnosti arnerickih urodenika. skupljanju plodova. od XV \•eka.1cki narodi Se.n-alacke snage zemlje Bizon je smatran gospodarom svih zirntinja na zemlji . medved i samoposmatranje na zapadu. a zivot i srnrt pojedinca takode se sagledavaju kao kruc> zinltinja. sa naglaskorn na lovu. a bizon i rnudrost na severu Pored ova cetiri pravca postoje jos tri: otac Nebo (gore). \'italnu energiju u s\·im oblicima prirode.1spekata prirode Z IVOTINJS KA VRADZBINA Bizonske vradzbine SU Amerike verovatno su dosli iz Azije preko Beringorng moreuZJ. kao i ptice uopste. i sveta vatra u sredini. Pojedinac se postaYlj. pre 12 do 25 hiljada godina Talasi seoba sa Aljaske na istok i jug dove Ii su do toga da vcliki broj razlicitih plemena iii jezickih porodic.1 nascle sedarn glavnih kulturnih podrucja: Arktik. Plato. Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoamerickim ritualima ekspanziji Americki domoroci bili su SJ.1 na tocak prilikom rodenja.·ot Americki urodenici . doveo je do velikog smanjenja broja stanovnika usled uvezenih bolesti na koje domorodacko stanovnistvo nije bilo imuno Doslo je i do mnogih ratova izmedu domorodackih Arnerikanaca i bele zajednice u GORE z > 0 "' Tocak je hadratni krug. pecanju riba iii na poljoprivredi Njihova istorija i odnos prema prirodi obrazuju mitologije i sisteme simbola koji se pojavljuju u umetnosti.

Za ptice gromovnice se kaze da se obrusavaju s neba.tstva i podsetnik nJ.·. Shene price koje se odnose na godisnja doba prisutne su u mnogim ratJ.:i ne dre±i . istorijskog i duhovnog ranga naroda.1 Trebalo bi da ccn·ek se i cekajuci znakove iz sveta BOGINJA KUKURUZA Kukuruz je nastao iz divlje trave koja se zove teosint.1tstn1 DJ. Kukuruzna :Zena. kao i ljudi u zirntinje Kaiu da narod lososa iii kitova zivi u velikoj sreci u gradovima ispod talasa. vizijorn. jer lete u krug.1ganje ZJ. ceremoniju '"odricanja u kojoj ist.·eoma znacajno za americke urodenike.:ira pute\'C drugima kolac izrezbaren je figurama i licima koja se nalaze jedno na drugom Ova lica predstavljaju pretke iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju narocite poklone GORE Totem ski . Kao osno\·na namirnica. boginje plodnosti. 0 0 n TOTEMSKIKOLAC Algonkinska rec totem znaci licni cm•J.·ise nego sto mu je potrebno Cur.oesNo Orlovo perje na perjanici poglavica americkih domorodaca simbolizuje zrake sunca imaju \Toma slican duh ljudima.1 sJ.in se snutr.. Boginja kukuruza kod lrokeza (Onata) cerka je majke Zemlje (Ejtinohe) On. koji snutraju da je to \clika cast za davaoc. pretke On je simbol dostojanstva i uspeha. On je bezbrizna ptica irtrnnnja koja ot\·. i predstadja i porodicni i amblem brJ. TraganjJ. a bda su stigli Enopljani. cesto od kedra.1te duhovi iz podzemnog sveta i mora je spasiti sunce tako da letina 0 < z > $'.·eci ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi. uzgajanje kukuruza se brzo prosirilo na ostatak sveta .r.·ani za zernlju bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao je otelotornrenje vizije i u\•ida. grade kruzna gnezda i nisu priko. moleci ODRICANJE z. polozi na tlo kao kre.:iri.11nlc kucu i postaju beskucnici dok ponovo ne st\ ore bog. cak i kroz beznacajne susrete sa :i:ivotinjama i pticama iii drugim silarna u prirodi Na kraju se odaje deli bogatstrn i da nibd. U prirodi se nade neko udaljeno mesto i obelezi pravouganikom iii krugom.manom da bi ga slwatio povezani sa slikama poznati su samo ljudima bratstva. l\lnoga sirnbolicka znacenj. ono podseea na prisustvo Velikog Duba: orao je po\·ezan sa suncem. kukuruz je inspirisao rnnoge \ azne mitove.·et trazioca Trazilac ostaje u svetom prostoru jednu iii nekoliko noci.1 i priec koji SU moze da raste. a trazilac deli dozidjaj s.1dnicimJ. Na primer.ioc. trava prociscenja.inje je .zi put uodraslog ccweka Traiilac moli samana za pomoc. Sveti darovi kao sto je duvan (koji blagosilja zemlju) ostave se u ovaj prostor za Velikog Du ha Ponekad se kadulja. deleCi ih prip. Kaiu da je on jedna od tri sestre. ritualni cin preko kojeg se mogu dobiti korisni znaci.:i iii zenuljskirn orlom. za vizijom se dogadaju kada adolescent prelJ. kada se umore od !ova na kopnu. Americki urodenici su oko sebe Veliki Duh moze da goniri kroz bilo koje iskustvo.:i i Z. a koja je rasla u juznom Meksiku pre 7000 godina.1lwalnost Velikom Duhu za dobijeno. kao i ogromne snage za savladavanje S\·ih neprijatelja i za napad sa nepogresivim naumorn. obicno zivotinja iii biljka koja usvaja americkog urodenib preko obreda prelaska u adolescenciji Totemski kolac se rezbari.:i orlom odric. price plemena sa severozapadne obale Pacifika gornre o preobraiavanju zivotinja u ljude. Zena od bundeve i Zena od pasulja.v.rskirn drustvima. 0 $'.1knuti ljudi prireduju gozbu i odrii:u se svojih st. Kada se nosi orlovo perje.1 prim. gde trazilac ceka viziju .:inj. lo. plemena Ponebd 1u kraju o\·e ceremonije oni z. postaju kitovi ubice i love u moru Potlac je cinucb rec ZJ. a njego\·a pera sa sunce\·im zracima selektin10 uzgajali kukuruz. koji mogu da se proturnace kao uputstva duhon. TRAGANJE ZA VIZIJOM Pojedinac koji trazi uputst\·a iii odgovore na pitanja rnoze da krene u tr.1tu ulw.

INUITSKI DUHOVC Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi": Algonkinci su ih Z\ali . lzgradeni od kocki leda koje se di:lu u spirali.1lni lnuiti.1seljcn je uglarnom Inuitim. veliki okean je okruzen kopnom.ARKTICKA PREDANJA 0 z > 0 GORE Arktik je poznat kao zemlja ponocnog sunca. \'Odi. zido\ i igloa se zakridjuju prcma unutra. U Kanadi je on registrovani zastitni znak za lnuite GORE DOLE severnu Non·esku i Svcdsku N. st\·arajuci kupolu od lcda s ruporn na Hhu za \ entibciju Iglo je sirnboliean produzetak onih koji su ga grad iii i njihorng odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi iznutra i kada se 'kljucni kamen" postavi na vrh. On deli iglo sa Irdlirvirisongom. zasmejavajuci ljude Za lnuite iglo je simbol kuce i porodicnog zivota. zakrivljeni noz torngak. a zimi nikada ne izlazi. Tajga i tundra su bezlican pejzaz sa sirokim horizontima. da bi pornogli ljudima da pre. Arktik je.1t kao ··zemlja ponocnog sun ca·: leti sunce nikad. prijavili bi to SVetu duhova. kitove i morski ribolov takode su vafoi za ljudski opstanak vazduhu. poznati kao tonzgak Dul10\·i karnena i mcdvedJ se srnatraju narocito mocnirn. u koje spadaju Saami EkologijJ.1 ga nebom ne \'ij. Eskirni '.. lnuiti se dice svojim majstorstvorn .rn1ba·. !(ada duh med\·eda postane i:ovekov Neki od inuitskih simbolickih alata· poklopac kutije..wa lnuitima da opstanu u surm·im llS!ovima. koji ponekad izlazi da igra po nebu. svojim demonskim rodakom. pozn. J\ningan je bog rneseca i efikasan lovac koji na nebu ima iglo u kojem se odmara. kad. Nevidljive prirodne sile zovu se inua. KJrude i Grenlanda.1 brat sunce .1 znako\·e i simbole njegovih naroda. pa SC zivotinjski duh mozda ne bi vratio u zernlju u nekorn drugom zivotinjskorn telu Da bi se ovo izbeglo. iglo i njegcn· graditelj postaju jedno Iglo omoguc. dobro stanistc irvasa iii karibua. kod ljudi koji tJmo zive. ljudskim i biljnim svetom na cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje Sibir i drugc delove severnc Rusije. sirnbolicno ga pojede medved i on se ponovo rodi kao carobnjak iii angakok Za inua zivotinja se srnatra da su veoma osetljivi na izradu oruzja koje ih ubija Ako bi ih ubilo orude slabe izrade. SJ tundrom na rubu i zivotinjskim.ui ljudi.1 ne · zJL:izi. kepunska sekira i kavik. i Fino-Ugrima severne SkandinJvije i Sibira. lnuitska spiritualnost ba\·i sc odobrornljavanjem bogova i duhova iz prirode. sto ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc kulture koje se oslanjJju ru lovJ na irvase Lov na foke. kamcnju i zivotinjama. Inua rnogu da postanu totemski cuv. U inuitskoj mitologiji. klinn i geologija Arktika uticu n. a igluvajgak je ledena riastarnba koju zimi koriste centr. UnutJr Arktickog kruga. a rnogu sc IlJCi U IGLO Rec iglo znaci "nast.ive u surovim uslovima.1 Aljaskc.rn1ih elemenata tog ekstremnog ambijenta.1\·anu.i. Lapland u Finskoj. sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ . Aljasku u Sjedinjenim Drz. a gradi se od s.

duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova. Sami takode veruju da kada umre Clan porodice telo treba da bude izneto iz Satora kroz boaso iii kuhinju. Ulu je zenski noz sa ostricorn . ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od jove iii krvlju figuricama ljudi. a jos irvasa dobijaju prilikom venC:anja. NapraYljen od karnena. inuksuk se pojavljuje u ljudskoj formi sa ispruzenim nogama i cesto sluzi navodenju karibua na mesta gde ih je lako uloviti. Polarnorn zvezdom. S!MBOLICNI ALATI Dve druge va2:ne stvari u inuitskoj kulturi su inuksuk i KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA Ranije poznati kao Laponci. inace ce umreti jos neko.Iglo sirnbolizuje pocivaliste i psihicki dorn razlicitih strana ljudske prirode Godine 1958 kanadska vlada je registrovala sliku igloa kao zastitini znak. a molitve obezbeduju da ona ostane na rnestu tako da se nebo ne srusL Sarni se plase da Polarna zvezda rnoze jednorn da se pomeri. a stoji na drvenim potpornim stubovima koji su ekvivalent stuba sveta Unutar kate postoji s\·eti prostor u kojern se drzi sveti bubanj . sa ognjistem u sredini. srednji i gornji svet Zarnislja se da je svet sacinjen kao neka vrsta kosmickog satora. Deci se obicno daje in·as za nicanje prvog zuba i za imendan . inuksuk znaci "oblicje eoveka" On je putokaz koji vodi lnuite kroz bezlienu tundru. sa glavom od koze irvasa. inuksuka pokazuje prema jezeru. Pesme i sage ovog epa pruzaju vazan uvid u verovanja i predanja samijskih naroda. . a drianje irvasa je simbol licnog. tako da svako novo domacinstvo obicno poseduje malo krdo irvasa s kojim braeni par moze da zapocne novi Zivot lrvas se takode cesto povezuje sa simbolikom meseca i sa pogrebnim obredorn i smrcu . Dufa ruka KELEVALA IR VAS Jrvasu pripada centralni znaCaj LI Elias Lenrot. do sazveida Velikog medveda na vrhu. sto bi dovelo do unistenja zemlje TradicionalnJ nastarnba. koji rnoze da izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg On predstavlja simbolicnu kartu kosmosa. prethodnik jurta. pripremanje ko:la i za kuvanje. a kada se oni konacno umire dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. pri cemu centralna osa Drveta sveta prolazi iz korena u donjern svetu. finski naucnik. koia 5atora predstavlja nebo. kroz srednji svet svakodnevnog zivota. kako irvasi odumiru. Irvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. u obliku mesecevog srpa. Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet GORE )> :0 -I rn 0 )> z )> ulu . 1835. velike grupe plemena koji govore mnostvom razliCitih dijalekata jednog jezika. Sarnija je slozeni kupasti sator iii kata. kulturi Samija. Uobicajen simbol u severnoj Kanadi. finski nacionalni ep. koji se koristi za secenje platna. Za nebo se smatra da je pricvrsceno "severnirn ekserom". da bi zastitila rad inuitskih umetnika i rezbara. sakupio je mitske i magijske pesme koje su prenete kroz vise pokoljenja seljaka. grupnog i kulturnog identiteta. da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe. koji su takode uzgajali pripitomljenog irvasa. Sarni shvataju svet sa razlicitim nivoirna stvarnoati: donji. Ulu je simbol zenstvenosti i uloge zene u inuitskom drustvu SVETI BUBANJ Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine. objavivisi. Kelevalu. oni su postali vise nomadi Kao sustinski 5amanska kultura. Sami su tradicionalno bili lovci i ribari. Centralna osa se opisuje i kao C:etvorostrani stub sveta . Sarni su deo finsko-ugarske rase. sto znaci da se u jezeru rnoze naCi riba na istoj udaljenosti na kojoj inuksuk stoji u odnosu na rub jczera. Sarni koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu.

0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE 0 MISLI I MOLITVE. Na ovaj nacin 5amani mogu da lete kosmosom. sto odraiavaju mnogi simboli Paleolitske pecinske slike u Laskou. a sibirske 5arnanske svestenice jos nose pticju no5nju .. pokazuju 5amana s rnaskom ptice. a: c.SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI l ZNA1'. "preobraca se" u vuka. inspirisan Jungovim povezivanjem 5amanizma sa idejama o ''kolektvnorn nesvesnom" i sve vecem davanju vafoosti putovanju izrneclu razlicitih svetova iii stanja boianskom licnoscu Cesto su te licnosti iz snova umrli preci samana koji ga ob~n·estavaju da je on izabran Neki 5amani imaju nebeske supruge koje ih zovu na put Suocavanje sa sopstvenom smrcu iii putonnje u smrt predsta\·lja sna:i:an simbol samanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno bice i da zi\·i bezgresno uprkos napadima i izazovima zivota . RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA. 0 ro ::2 Semene ljuske se obicno koriste za pravljenje samanskih zvecki GORE 5amanizam rnoze da se nacle u korenirna mnogih velikih religija sveta. DOLE u Sibiru... da se penju na nebo u "rnagijskom letu" iii da silaze u podzernni svet da bi se sastali s precirna i razgovarali sa duhovima prirode Mnogi 5amanski sirnboli predstavljaju preobrazenje iii oslobadanje od jedne vrste postojanja u drugu Tradicionalni 5amanizam se danas malo praktikuje.. kao i na rubovima mnogih drugih Rec 5aman potice od Tunguza Severnoamericki saman. Francuska. Drugi 5amani mogu biti "pozvani" tako sto ce se u snu sresti sa polubo:Zanskom ili istorije i identiteta.. hodanje kroz smrt predstadja sposobnost odbacivanja liC:ne POZIV SMv!ANU Samani mogu da naslede svoju ulogu. U busmanskim crtezima u kamenu.. NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREivLA. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA. Kafo da su neki samanski ratnici toliko koncentrisani da mogu da hodaju kroz baraznu vatru i da ostanu neozledeni Psiholoski gledano. sa bubnjem i kopljem. kojem se smatra da oni napustaju svoje telo. ali jedan talas interesovanja se razvio na Zapadu. v. pri cernu oni metaforicki umru i zatim se ponovo rode. premoscujuci zemlju i nebo. ali se cesce desava da dozive spontani poziv kao ljudi koje je priroda odabrala Samansko pozivanje je sarno po sebi simbolicna pojava Cesto se dogacla da novog posvecenika pozove skoro srnrtno iskustvo.. isceljenje iii vizije za njegovu zajednicu S poreklorn u paleolitskom periodu. _J SAMANIZAM Drevna tradicija famanizma podrazumeva ulazak pojedinca u izmenjena stanja svesti da bi mogao da poseti druge nivoe stvarnosti.. DELUJUCI KAO BELEZI VERE.. z _J <( ::::i f- . iz kojih mogu da proiziclu pouke. na jugu . Neki dozive snoliko iskustvo komadanja. a znaci "onaj ko zna'' Samani su posvecenici transa. zanosnog i izrnenjenog stanja u SAMANSKI LET Za samane kazu da mogu magijski ch lete u obliku zivotinje. iii kao duh odvojen od tela. tako da ne postoji nista sto maze da se napadne. kao sto je udar groma ili pre:livljavanje neke smrtonosne bolesti.

DESNO Tunguski saman iz Sibira nosi kozu i rogove svog duhovnog saveznika. U tradicijama americkih domorodaca izlazak dima kroz rupu kolibe predstavlja puto\·anje dulJJ. buduCi da sc u busmanskoj mitologiji pokojnici pretvaraju u antilope Slicne lcteee zivotinje javljaju se u sibirskoj samanskoj mitologiji (i mogu da budu iznir leteceg irvas.istoji se od tri nivoa iii sveta . iii u prirodi. kofa b. srednja zemlja i podzcmni S\'Ct . koji se susrecu na zivotnom putovanju individualnim bicem. Bubnjanje ima \'ezc sa praiskonskim zvukom.frikc.ali neka predanja daju op is cak scdam iii dcvet svctov. da bi produbio odnos s tom zivotinjom /l. koji se vesa na drvo sveta lgdrazil. irvasi iii ribe. "antilopa transa"je stvor nalik antilopi. darovitost i inteligenciju Za sarnijske 5amane kazu da postaju vukovi. zivotinjama. Preko ove veze saman se konacno susrec'e sa svojim dvojnikom iii od nervnog sloma iii se suoce sa smrc'u . koji se povezuje sa zenom SAMANSKA PUTOVANJA Simbolicni svet samana moze da bude znacajan ljudima koji pate SAMANSKI SAVEZNIK Saman ima saveznika iii ucitelja u obliku pretka. Saman rnoze da oponasa radnje i glas zivotinjskog saveznika da bi rnogao da deli njegove percepcije.unosti lz ove perspektive znakcn·i i simboli iz nesvesnog. blokira druge culne informacije.1 Dcda i\ [razJ) bi dobio uputst\·a Neki psiholozi vide direktnu vezu izmec!u paralelnih St\·arnosti sarnana i odnosa izmedu sna i svakodnevnc stv. suncu. bub. centralna Azija.nordijski bog Odin. irvasa. s nogama podignutim u letu. ali i u drugim predanjirna. Susretljivi duhovi zivotinja i predaka mogu se posmatrati kao aspekti C:ovekovog nesvesnog.l\'ljaju nata koja nas zm·u u drugi nivo stvarnosti. dolazi do spoznaje preko izmenjenog stanja kojc jc rezultat patnje Lest\·e su sliean simbol. a tokom 5arnanskog transa opona5a njene gmiiuce pokrete sc odnose na vezu izmec!u njih. predst. za koji se ponekad smatra da je puls zemlje Za sarnane Altaja.gornji svct. Tunguski sibirski saman ima zmiju kao duh koji mu pomaze. a ponekad na zveckama iii drugim instrumentima. i donjeg s\·eta iii utrobe. 'ft s > > z PARALELNI SVETOVI Osnovna samansb kosmologija s. sa ostro fokusiranom pafojom. Sanjanje orla. Drrn weta je samanski simbol koji se javlja u mnogim kosmologijama . rnoze nas pozvati da zauzmemo distanciran pristup. a nalazirno ih u brezama sa sedarn cvorova sibirskog samanizrna.1 Uloga sanuna jeste da napravi spone iii da putuje izmedu o\·ih sntova. izmedu zemlje i neba. a 0 oote Samanski bubanj sa stilizovanom slikom konja u trku naslikanom na povrsini biljkama. omogucujuci 5amanu da ude u drugo stanje s\·esti.ubnja predstavlja podclu izrnedu gornjeg i donjeg sveta U svim samanskim kulturama bubanj je simbol odnosa izmedu gornjeg sveta. iii cesto zivotinju iii duha prirode koji mu pomaze da dostigne izmenjena stanja i svoju najdublju prirodu.izgovaraju s prccima. kao sto je Egipatska knjiga mrtvih i Stari zavet. na primer. a mnogi simboli BUBA NJ Koriscen za uvodenje 5amanskog transa. medvedi. Saman mo:Ze da napusti sadasnju stvarnost da bi prona5ao mudrost iii znanje u alternativnim stvarnostima. s ko1·inu razaovara da " . mesecu i zvezdama kao o roc!acima.inj ima narocito sirnbolicko znacenje kao sredstvo kojim se prelazi u izmenjena stanja iii druge svetove Ustaljen ritarn koji se svira na bubnju. Za mnoge 5amane postoji dircktna veza izmec!u njih i prirodnog sveta Rornski 5aman prica o zemlji kao o svojoj baki. koji se cesto po\·ezuje sa muskarcem. upokojenog 5amana . Ona \'erovatno simboliwje sposobnost samana da r.

vise bavi jedinstvorn u kojem eovek zivi u taou i poistovecuje se s njim. toplinorn i nebom. taoisticki magicni dijagram koji obuzdava kosmicko ci. Lao Cu je. i napisao je delo Tao Te C::ing DOLE prirodom zivota. a musko do zenskog Jin. odrnah i neminovno priziva stanje "nedobrote·· kao suprotne sile . za Kineze je ono izvor cuvstava. resurse i informacije ogromno je porasla. sistem. povczuje se s hladnocom. sediste pet cula. tao je misticni put koji moze da se prati zivljenjem u stanju jednosta\•nosti. Taoizam je bio utic. dok se taoizarn vise bavi zivljenjem u skladu s prirodom stvari kakve one stvarno jesu . zivot do smrti. taoizarn se.. ali ako ne uspemo da spoznamo svoju zavisnost od velike celine zivotinja i prirodnih sila oko sebe nase snage ce na kraju dovcsti do nase smrti Simbol jin/jang pokazuje kako svaka sila. Simbol jin /jang ukazuje na balansiranje prirodnog zakona iii ciklusa promene. "' . Ovaj simbol pokazuje da zivot mora da se sagledava kao celina i da ne rnoze da istinski postoji u izolovanirn delovirna. pre nego stremljenje ka ispunjenju niza zelja .TAOIZAM 38 Taoizam je religijski i filozofski 0 ukorenjenim u verovanje da · srnislu da se. On se odnosi na izvor obrazaca prirode i na oseku i plimu prirodnih sila. tamom i zernljom. zbirke aforizama koji se bave prirodom s\·eta i povezanoscu coveeanstva s tom prirodom Centralni princip ovog dela je neakcija ne pasivnost.1jan u Kini i Japanu. tao (iii ··put") opisuje nastanak kosmosa i stvaranje sveta. koji se nalazi izrnedu zernaljskog i rajskog postojanja. Tako zivljenje prema taou znaci da eovek bude voden najdubljirn putem u prirodi. je bio autor Tao Te Cinga iii 'Tnjige o putu". jang. zenski princip. Tarnni i svetli delovi orna sirnbola direktno su suprotstavljeni. au modernom dobu interesovanje se prosirilo i na Zapad civilizacija moze da izgradi bolje drustvo. e. Konfucijanizam je eticki pristup zivljenju i vladanju zasnovan na cvrstim principima. sagledavanje zirnta onakvog kakav on jeste. dovodi do svoje suprotonosti BOZANSKE LICNOSTI Taoizam nije u pocetku imao nikakva staticna verska ucenja. cim se opise stanje \lobrote''. za koji kaiu da ga je u Kini osnovao Lao Cu (iii "starac") u VI veku pre n . U isto vreme. simbolizujuci celovitost prirode Savremeni primer ovog principa ocit je u odnosu coveeanstva prema ekologiji planete Na5a sposobnost da upregnemo silu. niti je bio vezan za postovanje bo±anstava. JIN I JANG Za Lao Cua nije postojalo nesto kao cvrsta definicija dobra i zla u z _J < :::i 0 CD Prema predanju. sa svetloscu. TAO I licni i kosrnoloski princip. Otkrivanje taoa zavisi od "prainjenja" srca od vecito promenljivih iluzija cula. kao i veliki deo kineske misli. nego aktivna saoseeajnost s Prema legendi. ali se vremenom. napustio civilizaciju i odjahao u pustinju na vodenom biku Na poslednjoj kapiji carstva ubeoen je da ostavi zapis o svojim ucenjima. u kojem svaki pokret sadrzi iii se na kraju pretvara u svoju suprotnost: snaga dovodi do slabosti. pa ipak se preplicu i medusobno su zavisni: dve male tacke u simbolu pokazuju da svaka suprotna sila sadr±i seme one druge Dn oblika zajedno cine savrsen krug. I taoizam i konfuCijanizam su uveliko uticali na kinesku kulturu i istoriju . tako da je on istinit i vecan Obicno se navodi da je Lao Cu rekao da "tao o kojem moze da se gornri nije vecni tao·· To znaci da se tao odnosi na ono sto prethodi svim vidljivim stvarima (iii "rnnostvu stvari") u prirodi. muski princip. Dok mnogi religijski sisterni sagledavaju raj kao stanje van ljudske zemaljske egzistencije. u skladu s ritmo\'ima prirode Dok se na Zapadu srce sagledava kao izvor hrabrosti i ljubavi. u trenutku kada je najveea. Lao Cu GORE "Svemocni" pecat Lao Cua. rastuzen nesposobnoscu naroda da prihvati "put" koji je on predlagao.

1 i u ccntru carstY. svakodnevno r.1lnc praYde i zastitnik Co\CCJnSt\".111jima bo sto jc tcorij. stize se penjuci se uz 7 000 stepenika "Rajskog stepenista'· tc)o je postalo S\"Ct.1 od rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog gospod.111je boz. a t. njegovo Car od nefrita je bio slavljen kao bozanska glava hijerarhije raja i pakla mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd sc za narod iz\ ode mct. svetoj planini istoka. cija Se \·c)i(ina obeldava sa pct svctih pL111ina u Kini.l T.1klu. Taj $.1 st.10s bio podcljcn na sile jina i jang.1lc unutar cetiri strane s\·et.1.1. Poslc st\ aranja kosmos. Prvi taoisti su se daleko vise interesovali za ono sto maze da se nauci od meseca i njegovih mena . po zavrsetku zadatka.1znijih taoistickih boc'OY.w jc ncsto slicniji narodnoj rcligiji.1tarski obrcdi da bi SC prikaza)o znaccnjc i funkcionis.1.l koja SU njim. mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye p.10istickom verovanju pLrnine su srcdst\·o komunikacijc sa besmrtnicima bko jc postajao popuLu.111jc prcdab Post.1 jc pno stnircno biCe. one su st. a sam car sc jednom godisnje peo na nh najsntije planine.uijim kincskim \ crc11 . za koga kahr d. takode poznat kao Gospochr neb. a mnogi su trJzili tao podaecci se u planine da zive LI > 0 samoci Po t.1 taom. a narocito prostor koji lezi izmedu neba i zemlje Pan Ku je zivco 18 hiljada godina. koji je zatim uzeo dleto i cekic i poceo da klcsc ost.1.1tak sYet. . a kada jc.u od ncfrita je gL1\ni dclitelj mor.w s.1hr da jc Ju Huang. prvi taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i na mesec i tamo savlaaivali sve tajne promene Nasuprot tome.1ju i p. r.1 pct clcmcn.111. lcgao i umro.ffa ursku hijcrarhiju u r. On jc sirnbol co\·cb koji jc postao jcdno s. u kojcm je h.1 Car od ncfrit.10isticki s\ cstcnici stupaju u \ czu s.1stuci.l U kincskoj tradiciji.111. da prinese :lrtnr "' GORE im bozanst\·im. nhcwni dadar nebesa i podzemnog s\·cta Z. planinu istoka.1j.LEVO Do hrama Biksija na Taj Sa nu.1z. one povezuju gornji i donji SYet Svetc planinc su mesta hodocasca.1. ukljucujuci mitskog (.1 t.10 pra\·a bofanstva.1 jc sLl\ ljcn cco p.111tcon bozanstav.Hom i s prirodom Kao sto jc slucaj sa drvctom s\·ct. uspc\·si tako da stvori bcsmrtno telo koje sc odYaja od fizickog tela prilikom smrti.1ta i posto\ . Sam Lw Cu jc prct\ orcn u boz:rnst\·o i bio jc jcchn od n.1 putcm PAN KU l PET SVET!H PL:\N!N:\ Druga nzn. a Yerovalo sc da drzc ncbo Lao Cu je savctovao slcdbcnikc da '·budu rnirni kao planina i da tcku bo \·clib rcb'.1 iii Taj Sang Lao Cuna.1dine.1 O\ K.1. mcs.1jsb upran sc smatra!J kopijom orskc \ ladaYine na zemlji.1 Kinczc ncfrit simbolizujc plcmstHi. One su se posto\·ale k.1.1jY. taoisticko viaenje sunca bilo je da je rec 0 necem stalnom.10isticb licnost jc mitski P.1fizicki ili simbolicki tc.rnskc hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole sc bozanstYima iii prinosc zrt\C S\"CtiJistim.111 Ku.1 bio je u dircktnoj \·czi s kineskim c. p. Simbolicno po\·ezane sa pet clcmcnata. sa\rsenstn1 i bcsmrtnost i snutra sc ·rajskirn bmcnom C.ira od ncfrita. SASVIM GORE Simbol jin/jang predstavlja beskrajnu igru suprotnih svojstava u prirodi TAO I MESEC Prema nekim tekstovima.1.l pos\ cecna K.1. Car od ncfrit.wisticki pantcon odr.1zu da jc Lw Cu bio jcdn. mcdudclovanje ovih suprotstadjcnih principa dovelo je do stvaranja Pan Ku.

1 neprornenji\·c sustine indi\·idu. U svakodnen1om zivotLI on se prevodi kao obawza d. simbolizuje svetu mudrost i obilje GORE z < .1 hinduiz.1 koje snkodncn10 prelazi ncbo u tri krupna koraka.1 aL1toriteta. kao CLivar S\'eta. bcz ustaljenog niza \Crov. postojc mnogi bogovi i boginje LI hindL1skorn p. (etiri glave koje gledaju na cetiri strane) predstavlja urarnotefojucu silu koja povezuje Visnua. koja Se koristi ZJ.1lasku. orla koji simbolizuje mudrost koja se postize otvorenim umom LEVO bog rnuske snage.1sterivanje demoru. tvorca svetlosti. Vi5nu plovi ru iskonskirn \·odarna. Njegov. Iako je Brann va±an. Razigrani Siva se obieno prikazuje sa cetiri ruke koje su okruzene krugom plamena.ulicite forme. dok se Siva i Vi5nu slave kao glavna bofanstva Visnu i njegova supruga. gospodara mraka. LI s\·itanje.a 5\·et. spavajuCi na zmiji Ananti.1 se slede iHesni zakoni i ispunjavaju drust\·ene i eticke odgovornosti. bog sa slonovskom glavom. ).1.1!11og zirng bi ca Bas kao sto sva zi\·a biea predstavljaju sicusne delove kosrnosa.HINDUIZAM 40 Bez pojedin..1vlja vlast. 0 osni\·ac. ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn slona. poprimio deset inkarnacija. Visnu odrz.1 cetiri glarna simbob su fonka (iii skoljka). i terrnin je koji se koristi za opis nhovnog trojst\·a LI hinduizmu: "Brania (Tvorac). sto je princip nalik na t.Braman koje jc beskrajno i vccno.un je trcci po bro ju sledbenika ( koji L1gLm10m zi\·e u Indiji i Nepalu) Ganes. sto predstavlja suncani disk i stvaranje i kontinuitet kosmosa. Siva je takode vrhovni Cetiri glave Brahme predstavljaju C:etiri strane sveta postoji podela izmedu svetovnog i rcligijskog zivota. Siva predstadja ne samo unistenje. onaj ko silazi . hinduizam obL1hvata Il1110StYCl \·Cro\·anja i obrcd.1 i prisutan je LI svim stvarima kao atman. kao i asketski jogi. nego i obnovu.1ga).1111an jc izvor zivota. dui. tako da za mnoge Hinduse ne GORE i pad ma (iii lotos) kao sirnbol reinkarnacije. koje sc porninjLI kao ··avatari .wljajuci neke aspekte bofanskog Shodno tome. \'ISNU Takode zvan CLI\·ar. . gada (iii tolj. i Laksrni.1. boga majrnuna koji predstadja odanost. u njih spadaju Rama. postoje sarno dva poznata hrama koji su posveceni iskljucirn njemu. Kao Nataradza. on je gospodar opsteg plesa stvaranja i unistenja preko kojih odr±ava ravnotefo kosmosa. hrabrost i posvccenost. bas kao sto sered pojavljuje iz haosa i kao sto novi zivot dolazi posle smrti .1cnog istorijskog Vl B RAi\!AN U hinduskoj misli postoji jedno nhon10 biee .rnja iii dogmi i bez ikakvog iz\·or. i Sivu. boginju blagostanja s. Br. a njeni listovi se koriste kod svetih s\·ecanosti.1 cetiri ruke TRIMURTI Rec trimurti na sanskritu znaci "posedovanje tri oblika. koja predst. Visnu (Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna Tvorac (ponekad prikazivan SJ. gornreci umesto toga o sanatani darmi \·ccitoj religiji iii zakonu Slozena sanskritska ree danna odnosi se na prirodne nepromenjive zakone koji odrfavaju kosmos i drze ga LI fJ\ r.rnteonu..1 i predstadja manifostaciju sunc.. prava prirod.1\·a harmoniju kosrnos. L1zu da je on. boga sreee i mudrosti. eakra (iii disk) protiv zlih sila notdi. SIVA Bohnstvo suprotstavljenih i cesto kontradiktornih karakteristika.10. (doslorno . Krisna i Buda Kao gospodar kosmosa. mnogi Hindusi ne priznaju termin hinduizam kao opis s\·oje religije. Tulasi (slatki bosiljak) je sveta biljka za Visnua i cuva se u hramovima njemu posvecenim. jasu Garudu. LI podne i na z. 0 Medutim. tako Branun poprima r._. La ks mi. a simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan zenske joni). Hanumana. koji su cnsto utkani u tlo i kulturu Indijc i'vledu \·clikim svetskim religijam. predst.

a tece preko Indije od izrnra u Hinulajima.rnje i z.1 obalama G. nago\·estava nm· poeetJ.ine svoje prirode. prosl. simbolizujuCi trijumf do bra nad zlorn.kode sveti. tri glasa. ciklusa ponon10g rodenja. koji kruzi lampama ispred centralnog bofanstva dok vernici pevaju pesrnu iz svetog pisma Na kraju sveeanosti dolazi do simbolicnog prinosenja hrane (kao sto je voce. Boginja Kali. SVECANOSTI Hinduska godina sadrii rnnogo sveeanosti kojima se obelefavaju dogaclaji iz zivota boianstava iii se slavi prornena godisnjih doba .oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti) podrazumeva simbolicko prinosenje svetlosti da bi se predstavio trijumf dobra nad zlom obucen u pepeo i zirntinjske koze Njegorn trece oko (cakra u sredini ceL1) moze da unisti vatrom sve koji ga poglechju. koji su poznati kao murtis U mandiru se odrfava veoma ritualizonna s\·eCJ. omogucujuci tako sejanje :Zita . N.1tr. najrasirenija je svecanost koja se slavi u lndiji. koja se slavi kao boginja Ganga. zakolutanim ocirna.Cnski princip. Dajvali (u oktobru iii novembru) obelefava GANG non1 godinu.:iju mnostvorn svetiljki SYec.rod.. koji predstavljaju tri boga (Bramu. DNEVNA MOLITVA z 0 c N > s: Pudia iii dncvn.:i zetn1 zita i veoma jc radosnJ. Dajvali. koji igra u krugu plamena. u martu. koja se obicno prikazuje s crnim jczikom.1 rnolitva obicno se obavlja kod kuce i glavni je oblik hinduske molitve. GORE cesto Simbol aum predstavlja sveti zvuk stvaranja sveta prikazuje kako grli Sirn i irna cfre str. Odrfavana u east boginje Laksrni.rndija. gde kazu da Siva sedi i meditira. Kod kuce se molit\·a odrfava na svetom rnestu.ana deli vernicirna. vreme kada SC pl. drugu surovu i strahovitu. ciste i krecc kuee i os\·etlja1·.1ma) i plerom. U i M.ispekt bofanskog Sakti je Z. kosmicki je simbol zivota. svecanost svetlosti.rnost Holi. ostrim zubima i \·encem lobanja. znanje i delanjc Aurn se koristi kao mantra kod meditacije i prilikom svete ceremonije .1kode garantuje mudrost preobrazenja Siva se ponekad prikazujc kako j.1 1·elikim \ . a smatra se da se njegovim izgovororn sazima ceo kosmos (proslost.nost poznata kao arti . mcdu njima je Gang.1CJ. U nekirn delovima zemlje. u stvari.1li t.:inga da bi se narod okupao u svetim vodama reke Veruje se da Gang ornogucuje oslobJ. pa z. slog aum simbolicna je predstava Bramana Opisuje se u Upani5adama (svetim tekstovima hinduizrna) kao zvuk koji stvara i odrfava kosmos.uifotlucima (kao sto je posipanje nJ. personifikacij. jednu neznu i srnirenu. krave su glavne za indijsku poljoprivredu. a Varanasi se smatra povoljnim mes tom za kremir. NajvainijJ. vclike reke lndije su \·azan izn1r zi\ota i energije.1\'lj. zelju.:ito nije cudo sto se slaye kao svete. Ovo podrazumeva osvetljavanje pet bofanstava od strane svestenika. san. Sve ove sveeanosti su vesele. a zatim se ta hr.:i razbacivanje pepela pokojnika. dinamicna zin1todavalacka energija kosmosa koja aktivira stvaralastvo.i je potonje strane. sa mnogo muzike.k i predstavljJ. A. . Simboli plodnosti i izobilja.clanje od samsare. spavanje i KR AVA U hinduizmu krava se smatra svetom i klanje krave se smatra strasnim zlocinom. iako se molitva koju rndi svestenik takocle de5ava dva puta dnevno u mandiru (hramu).111u i m. Na hodocasca se ide u Varanasi (pcn·ezan sa Sivom) 11.1 konfet. predstavlja prvu stranu SLOG A. koji su tJ. simbol moci i muskosti. dok Parvati. narocito planini Kailas.UM U sanskritskoj kaligrafiji misticni Siva.ju dugovi. smrti i ponovnog rooenja . s.1se belog bika. njihovo mleko je vazan izvor hrane dok se volovi koriste za vucenje pluga. kao i tri srnjstva. Visnua i Sivu) koji kontrolisu zivot Oni zakode simbolizuju tri ljudska stanja. DOLE U zemlji neline i prasine.1kti drugi bogovi ostaju pasirni i bez motivacije Sakti SC budenje. bez S. koji se cesto pojavljuje u svetilistima ovog boga SA KT I Sakti je jos jedan vafan . orasi iii slatkisi) bofanst\·u radi blagoslova. Organizuju se i hodoeasca svetim rnestima u Hirnalajima. gde su odabrana porodicna boianstva predstavljena u obliku slika iii kipova. Sivina supruga. sada5njost i buducnost) Ovaj zvuk sadrzi. plesa i drarne i daju priliku porodicarna i prijateljirna da dodu zajedno.

Indija. koji se obicno prikazuje kako sedi u zapadnjackom stilu. oceki\·ani mesija budizma.blazeno stanje saYrsenog mira. postajuci otelotovorenje savrsene rnudrosti i sarnilosti. cesto prikazani kako sede iii leze da bi pokazali srnju stalnu vezu sa covecanstvom i\!edu najvainijim spasiteljima su Majtreja ( Majlaj u Kini). nego i na sistemc sveta . gde je ucio C:etiri plemenite istine i Osmostruki put. Prvu besedu je odriao maloj grupi ucenika u Sarnatu. od kojih svaki ima svog Budu. otelotvorenje saosecanja i milosti BUDISTICKA KOSMOLOGIJA Za razliku od zapadnjackog videnja kosmosa koje tcce od pocetka do kraja. Oni ce nastati. budizam koegzistira sa lokalnim religijskirn tradicijama i darovao nam je bogatu tradiciju sa raznolikim simbolima i mitskirn misljenjem BUDIN ZIVOT Zivotna prica Sidarte Gau tame predstavlja temelj budizma. Buda beskrajne svetlosti i cuvar Zapada. Tu se prosvetlio i doziveo je nirvanu . niti on ima ustaljeno vjeruju. iz samilosti. osnivac budizrna. Gaunama se odrekao svog bogatstva i napustio je porodicu u potrazi za uzrokom patnje u zivotu. da ostatak zivota provede GORE opredeljuje za ostanak u fizickom svetu da bi pomogao drugim. Iako vise nije bio vezan za fizicki svet. koristio je ovaj cin kao simbol odluke da se odrekne sveta Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta· Gautama. nego mogu da predstadjaju bude u raznim inkarnacijama Jedan od takvih je Amitaba. Ovaj put podrazumeva disciplinu rnisljenja i delovanja i potvrduje nacin zivota koji ne ieli nikoga da ponedi Buda je osnovao monasku sangu (sabor) sa zadatkom da cuva i siri njegovo ucenje. dobrodusna buduea licnost. Budizam se ne zasniva na verovanju u Boga.BUDIZAM 1Vl simbolizujuci mnoga od njegovih osnovnih ucenja. Odrastao kao princ.sto znaci oslobodenje od samsare (ciklusa ponovnog radanja) . postoji i put koji su budisti pominjali kao "put spasitelja': Spasitelj je ucenik budizma (rnuski iii zenski) koji je sposoban da postigne nirvanu . Buda je odlucio. budisticka kosrnologija je ciklii:na. nestati i biti zamenjeni novim poretkom Neki budisti takode veruju da postoje bezbrojni sisterni sveta koji postoje istovremeno. rec bodisatva (spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina istine i mudrosti" Spasitelji se razlikuju od Bude po opustenoj pozi. SPASITELJI Dok se neke forme budizma koncentri5u na licno spasenje.ali se Otisak Budinog stopala ukrasen budistickim simbolima. . zakljucio je da ni predavanje zadovoljstvima ni krajnja uzdrianost ne daju odgovor. ukljucujuci potrebu za velikim trudom. Ona ne samo da se primenjuje na ljudski zivot (beskrajni ciklus rodenja. i A\·alokajtisvara (Guan Jin u Kini). koji se cesto prikazuje s lotosom u ruci i u drustvu pauna 0 z < -' ::J I0: CL Vl -' Vl Kada je Buda sisao kosu. smrti i ponovnog rodenja). drevni simbol koji prethodi nemackim nacistima ooLE dobio posto je postigao duhovno sarnoostvarenje ili "prosvecenje ·. rodio se na granici izmedu Nepala i severne Indije Buda iii Probudeni je titula koju je poducavajuci . ukljucujuci obrnutu svastiku (kukasti krst). potpunim samoodricanjem i beskrajnom samiloscu. ucenja koja obja5njavaju prirodu patnje i kako da se ona okonca . neki centralni autoritet iii opste prilwaceno sveto pisrno Nikada ne zahtevajuci podanicku pokornost od svojih sledbenika. a neki od njih imaju imena i s kojima se moze komunicirati Tako budisticke ikone ne predstavljaju UYek istorijskog Budu Gautamu (koji se pominje i kao Sakjamuni Buda). Posle mnogo godina koje je proveo kao lutajuci isposnik. pa je seo da razmislja o o\·orn problemu pod drvetom prosvecenja u selu Bodgaja. znanja i istine .1 Na paliju (jeziku koji je nastao iz sanskrita).

slikarstrn i poezija.1 stv.STU PA Jedan od najvainijih i najprepoznatljivijih simbola budizma je stupa.la. vrh . ona se tipicno sastoji od kupole (anda). Vainost ziYih ucitelja poscbno se ruglasavJ. Kazu da je jedan okret u smeru kazaljke sata jednakjednoj izgovorenoj molitvi Veliki molitveni tockovi nalaze se van budistickih svetilista.1kon.1 Budinog stopJ.1ciju.1pstraktnih crtcfa nalik tocku).rnjc mantra i iz\·odenje c mudra (simbolickih pokreta rukam. sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa slonovskom glavom. a stupe su u pocetku bile pogrebne humke koje su sadriavale svete ostatke Bude iii njegovih glavnih ucenika (od kojih su neki postigli prosvecenje) Osim sto je simbol Bude i njegovog konacnog oslobodenja od samsare.snjih SC d.oreji i Japanu.rnkc. kao StO SU GORE Zlatna darma-cakra. kao i aranzir.1 kao sto jc osmopJ. takode postici prosveeenje TIBETANSKI BUDIZAi\! Budinm nastoji da se pribgodi razlicitim zemljam.rni tocak. skup. U indijskoj kulturi beli slon je breg Indra. njegova majka je usnila kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio je odavno predskazan.oc.1la mogu prcdst. . koja simbolizuje i .1ti prisustvo S\ete licnosti iii bozanst\·a. pa eak i borilacke YcStine. a zi\·e na zcmlji kao spasitelji Obredna pr. U drevnim tekstovima rec stupa znacila je . stupa je i kosmicki simboL Iako ima mnogo arhitektonskih varijacija.. cesto sa budistickim simbolim.wlj. kao i mnogi fo·opisni obredi. u Sarnatu.K BUDINOG STOPALA U budizmu (i u hinduizmu) otisci stop.uanje mandala (.1) Figurice i rnam.rnje c\eca i basta. Lasa.hle koriste se za koncentrisanje misli ru medit. kralj bogova. koji simbolizuje Budin z. za neke od njih (pozn. jednosta\ no st i ustaljenu SLON I BUDA Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o njegovoj velicini Dok je bila trudna. StO proccduru S\ C MOLITVENI TOCAK Bubanj koji se vrti sa upisanim molitvama poznatje kao molitveni tocak. dok relikvije koje sadrzi predstavljaju seme zivota. Tibet njiho\c osobinc i atribute 1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze duboreze kopij. svetsko jaje .1 i kulturarna n. ukoliko slcdc kaligrafija.1zumcv.i\'Jja GORE Viseslojni simbol stupe red. l\. dij. tradicija zena uticala jc na kinesko-jap. Ganesu U budizmu se slon ponekad koristi kao simbol Bude..lte kao lame) veruje se da su reinkarnacijc svetih ucitelja iz predJ. a ponekad su gradene da bi se slavili vaini dogadaji OTISA. Otisci Budinih stopala su takode ukraseni simbolima kao StO SU ribc. predstavljajuc'i Budinu prvu besedu u Parku jelena. tibetanski budizarn karakterise panteon buda i spasitclja. a vrte ih hodocasnici dok hodaju oko svetilista. Kupola obicno pociva na cetntastorn tronu. saksija i kruna Smatra Budine korakc. koji sazinuju S\ nernen.rnskc llll1Ctnicke formc. skoljka. pon. hram D:Zokang. Stupe su se kasnije razvile u rnesta za molitavu. S\astika.. predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i snagu .111untsko zcz]o.rn1 karakteri5u prostor i jednostavnost Razvijena u Kini. pa su tumaci uzimali ovaj san kao najavu njegovog predstojec'eg dolaska.utcfakti i umetnicka dela. tocak sa osam palaca koji simbolizuje ucenja Bude. (arhetipski simbol stvaranja sveta) i rnajcinsku utrobu.:i ec pos\cecnici.1ksa podr.1... sto znaCi da kupola neba poCiva na zemlji .nlj.:i koje sc prosirio Ponekad poziut kao Vadirajana (dijamantsko iii sredstrn munjc ). stoji izmeou dva kipa jelena.. a slonovi se zovu "rusitelji prepreka'. caj. ZEN BUDIZAM Zen budiz. koji se tipicno povezuje sa cetiri strane sveta.1 uspost.

111 zi.in (Izrael). simbol jedinst\«1 eoveka i Bog.·ere.1 ima z _J <( 0 OBECANA ZEJ\!LJA Istorija judaizma ukorenjena je u lzrael. Prvih pet knjiga jevrejske Biblije poznato je kao Petoknjizje iii Tora. sa srebrnim pokazivacem koji se koristi prilikom citanja da bi se izbeglo dodirivanje pergamenta prstom Jedan od najsvetijih sirnbola judaizma. grad 11. narocito jc znab. najuticajnija nit jevrejskog misticizma. godine n . a zauznat trcba da sc dr'±c 0 sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj Bo:i:ijih zakon.jan . iii sporazum..·eruje da sadrze sva Bozija ucenja kako su Sofar je ovnujski rog koji se koristi u jevrejskim obredima On podseca na pricu o Avramu i lsaiji i znakje Bozije milosti ooLE Posle rusenja hrama.1 J erusalim..· odnos prema Bogu. crkvenobesedni i tajni iii misticni Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode.·ce:i:ic) u zidu koji je okrenut pre ma Jerusalimu Najstarija svetska monoteisticka religija. potice od plernena Juda. a Zavetni kovceg je simbol lzgona sa Avram om: dace njegovi potornci biti iz. 70 . Davida. koji se citaju sa podignute platforme radi ukazivanja postovanja Lampa stalno gori kao simbol zaveta koji je jevrejski narod sklopio s Bog om GORE niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr Tora) 11. GORE rasejani sirom Rimskog carst\•a.1br. a za njih se .1111 . svici Tore se drze u specijalnom ormaricu iii udubljenju (poznatom kao zavetni ko. ali je za judaizam sustinski '"12. jednog od l 2 plemena lzr.:i Ovi zakoni su d.1 Ovaj hram je obnavljan mnogo puta.1 jedan je od najvainijih aspekata jevrejske . e. ona je jedan od najvainijih simbola judaizma. sredstvo prcko kojeg pojedinac rnoze d. Zid placa (iii Zapadni zid) poslednji je ostatak hrama i mesto hodoeasca i rnolitve zaJevreje celoga sveta SINA.1snja iii duhonu dimenzij. moze trajJti i godinu dana da sc ona ispise Svaki svitak inn rerncn koji ga drzi kada se savije. koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku.1 sarnog sveta. lstocni zid svake sinagoge sadrzi svitke Tore.1 pristupi visim carstvinu SvJka si1ugog. sagradio hram. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i tetragramaton (JHVH) . Jenejska s\·eta pisrna kazuju kako jc Bog sklopio z.lti i\[ojsiju na Sin. judaizam ima kontinuitet tradicije oko-+ 000 godina Naziv '·judaiz.1 kojem je TorJ ispisana na hebrcjskom rukom vestog pisara.1. tc grudni oklop i krunu. Solomon.JUDAIZAM 44 narod. Tora sc saglcdava kao unutr. zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac mora da proae da bi dosegao Boziji izvor.rni Boziji JEVREJSKI MISTICIZAM Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni. Jevreji SU bili poznat kao otac jcvrejskog naroda i njego. alegorijski. deo etnickog identiteta jcvrcjskog narod. zemlju koju je Bog obccao Anamu gorL Vise od riznicc zakona i prica.GOGA TORA Proucavanje s\•etog pism. Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji sacinjava najdublju stvarnost.·ot An.1ilj.· sin. Tu je Davi do.ivet.:ijskog gori kada je izrndio Jenejski narod iz ropstva u Egiptu (Izgon) u Han.:ima koji je dok ga na kraju nije razorio rirnski car Tit.1jveccg izrailjskog kralja.. obecanu zemlju Vise od obicnog mesta. nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti). Kabala.

u kabalizmu se za tetragramaton verovalo da znaci zirnt i da ima magijske i isceliteljske moci. levu ruku i 5aku Svici Seme se takode stavljaju u kutijice zvane "mezuze''. kada su lzrailjci rnorali u iurbi da napuste Egipat. potice od sestostranog stita koji je David nosio protiv Golijata Beli deo gornjeg i crni deo donjeg trougla simbolizuju jedinstvo suprotnosti (ha 5em ). a koje se pominje kao "ime" na nata kuce (obicno pred sw prostorije osim kupatila i toaleta). Tokom molitve radnim danima ortodoksni jevrejski muskarci nose tefiline privezane za celo. H. V. prva Hpovest . sa izuzetkom mufa koji jedino moze da uziva u njihornj seksualnosti. gde se sluzba odrfava subotom l\luskarci i i:ene zauzimaju odnijen prostor.1znik senica). San10t ( Dul10\·i) i Sukot (Pr. dobija se ime Jalwe. kako su z. Kazu da ova sestokraka zvezda. koje se nikada ne izgovara nag las .koji nose jevrejski muskarci On se odnosi na odlornak iz Knjige brojeva DAVIDOVA ZVEZDA Jedan od najprepoznatljivijih znakova judaizma. ( 15:38-39).1djaju I 00 puta . akcija. Reci Seme su ispisane na sitnim svicima i smestene su u kutijice (tefiline).Jorn kipur (Dan pokajanja). gde se prouca\·a S\'eto pismo i gde deca uce hebrejski i citaju Toru: i dom molitve. Za Heme P. kada je dozvolio Axrarnu da zrtvujc ovna umesto Isaije Postoje tri glavna znrka fojara. Pasha ( Uskrs).1pisani u Tciri: Ros has. koja se dobija od dva trougla koji se meousobno zahvataju.rna (jenejska Ncn·a godi1u).rnjem luane centralni su dco jcnejske vere. Mojsiju se otkrilo Bozije ime. H. SVECANOSTI Jevrejska istorija i obrazovanje otelotvoreni su u svecanostima na kojima se predanja .1glas Tetragramaton sadri:i cetiri slova.1jednica moi:e sastajati bilo kojim povodom: dom nauke.:i za vrcrnc Ros hasane oni se pon. koja na hebrejskom daju pram Bozije ime. verovanja nalazi se Serna. vecina to postize noseci periku na javnim rnestima Herne Ros hasane. iii Adonaj ("Gospod'') Kada se dodaju samoglasnici. Svaka sinagoga ima i lampu koja stalno gori pred za\ etnim kovceiicem kao simbol vecite svetlosti Bozije koja obasjava tamu neznanja kao stalni podsetnik na Bozije sveprisustvo c ':i > N ZAKONI I OBICAJI Kazu d. a za Solomonov prsten se go\·orilo da mu daje bo:Zanske moci. u z1uk seeanja na lzgon. Ortodoksni Jeneji tipicno nose male kape (jarmulke) da bi pokazali srnju pokornost bogu Talit je odevni deo sa resama obicno plast iii 5al .1juci nernena da peku obican hleb Gorke tra\·e simbolizuju ropst\·o u Egiptu. duva se ZJ. poznat kao Deset Boi:ijih zapovesti. Postoji pet velikih svecanosti iii daru strahopostonnja. kao i u jevrejske kuce. koji su simboli dasti Za stap se takode verovalo da ima cudotvorna svojstva (kao carobni stapic.1 je Mojsije na Sinajskoj gori dobio zakon na dva kamena. ne irn. koji kaze da rese sa pLwom trakom treba prikaciti na donje rublje kao podsecanje na Bozije zapovesti Od tvrdokornih Jevrejki se zahteva da pokriju kosu u prisustvu muskaraca.J. sto je pozi\' 1urodu da se pokaje i da novu godinu pocne iznova. koje neki hriscani prernde kao Jehova Tetragramaton je ugraviran na Aronov stap i na Solomonov prsten. koji je zajednicki mnogim tradicijama).1 Boziju milost.1she jede se samo pogac<1 (rnacoh). sa kaisinu iii trakama. sa m1wgo sim bola povezanih s njima Zakoni koji dadaju konzunir.oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs) simbolicni obrok ukljucuje gorke trave i pogacu u znak secanja na ropstvo u Egiptu sinagoge su postale centar zivota jevrejske zajednice Sinagoga ima tri glavne fonkcije: ona je dom okupljanja u kojem se jeHejska z.ljubav prema Bogu. Ovaj rog je podsecanje n. urezan Bozijim prstom > $: u sustini jevrejskog prenose pomocu priea. au skladu sa Drugom zapo\·escu obicno nema nikab·ih slika ljudi iii zivotinja. TETRAGRAJ\IAT ON Prema predanju. ornujski rog. osluskujuci vreme kada su reci scme bile urezivane u dovratke. simbolicnog jela i pevanja. ali je ono bilo toliko sveto da nije moglo da se izgo\·ara n. On se cesto upisuje na amajlije i na plocice u sinagogi. a jagnjeca kost simbolizuje darove koji bi sc za Pashu nosili u Jerusalim U fojar. koji se na nacionalnoj zastavi pojavljuje od 1948 godine. Davidova zvezda je danas simbol drzave lzrael. koje se prikuca\·aju ooLE Tetragramaton daje pravo Bozije ime na hebrejskom jeziku.

Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju se ihtus. hriscanstvo slova ksi i ro i koji je obecao · pobedu njegove vojske. vra(a jagnje u tor. U hriscanskoj ikonografiji. On takode nosi pastirski stap. posle eega je on pre5ao u hriscanstvo. Bizancijum. GORE 0 z <( TROLUCNI U KRAS Ovaj geometrijski oblik cesto se koristi da izrazi Trojstvo. a nalazi se na grobovirna u rimskim katakombama . kruna od trnja. umiruci da bi gresi coveeanstva mogli da budu oprosteni.J ::::i f- a: Q. ali njeno centralno ucenje je da je Isus od Nazareta.starom.HRISCANSTVO fVl Skupa sa islamom. od poniznog rodenja od Marije Device do raspeca. a svrha im je da pobude emocionalni odgovor na Isuso\'e patnje OVCE I PASTIRI Isus se uveliko oslanjao na zavieajnu zemlju i kulturu kada je rec o simbolima koje je koristio u S\'Ojim ucenjima Na primer. DOLE ISUS. Boziji sin. tajnom sastajalistu kada su hriseani u Rimu bili progonjeni zbog vere. koplje koje su rimski vojnici upotrebili da ga probodu i merdevine kojima je spusten sa krsta Od XIV veka ovi predmeti su postali centar snazne posvecenosti kod nekih hriseana. ee vratiti zabludele pravom odnosu prema Bogu. ceo simbol oznacava vecnost... Hrist je naziv koji je lsus dobio od sledbenika i simbolizuje se na vise nacina Riha je jedan od prvih hrisbnskih simbola. dok trouglasti oblik u sredini predstavlja Trojstvo i njegovu nedodi rljivost je najrasirenija svetska religija Proizasavsi iz judaizma. ponekad zatvorena krugom.. preimenovana je u KonstJntinopolj (Carigrad) i postala je centar Istocnopravoslavne hriseanske crkve . simbolizujuci irtvu koju je podneo. Vl . smrti i vaskrsenja. dok su prvi hriscanski oci vernike nazivali piskuli (ribe) Jos jedan od najranijih simbola za Hrista jeste krst sastavljen od inicijala za Hristovo ime na grckom. Isus se cesto prikazuje s jagnjetom nabacenirn na rame. postajuci tako i kosmicki i suncani simboL Kafo da je Kruna od trnja je hriscanski simbol raspeca ovce. jevrejskog roda. pa je poredenje Isusa sa pastirom i njegovih sledbenika sa stadom kljucna metafora U Jevandelju po Jovanu.. Zasniva se na akrostihu: pocetna slova grckih reci za lsusa Hrista. kao i podseeanje na Hrista TROJSTVO Iako je hriscanstvo monoteisticko...J 0 ro dolazak predskazali 2 Vl proroci Starog zaveta . sto na grckom znaci riba . dok se on pominje i kao "jagnje Bozije". U njih spadaju krst na kojem je Hrist umro. lsusov zivot. Obuhvatajuci tri Iuka koji se meousobno zahvataju. Isus se pominje kao do bar pastir koji GORE Krst na barjaku na litijama iii krst koji se sastoji od grckih slova ksi i ro. X (ksi) i P (ro) Ova slova se obicno upisuju jedno iznad drugoga. cekic i cavli kojima je prikucan za krst. prestonica Istocnog rirnskog carstva. koji su usvojile vladike i koji je postao simbol njihove pastirske vlasti nad vernicima. Drugi simboli koji se povezuju sa Hristom jesu predmeti vezani za Hristovo stradanje (ili raspeee). sto simbolizuje njegovu sposobnost da spasava izgubljene duse. cini osnov hriscanske teologije kako se kazuje u jevandeljima (sto znaci "blagovesti") Novog zaveta. ona ima mnogo razlicitih predanja. koje je simbol Hrista kao Spasitelja. HRISTOVI SIMBOLI Hriscanstvo uzima ime od grckog prevoda hebrejske reci "mesija" (miropomazani ). mnogi ljudi u tom kraju su drfali dobri pastir.. dugo oeekivani mesija ciji SU . hriscani veruju da se Bog lsus razapet na krstu glavni je hriscanski motiv GORE GORE Jedan od najstarijih tajnih simbola za Hrista rimski car Konstantin I doziveo viziju krsta koji se sastojao od -' l . bic. Hrist je takode govorio za srnje apostole da su ''ribolovci ljudi".

Lav..wlja celinu za sebe. evharistija podrazumeva deljenje hleba i vina. sto podseca na lsusovu smrt. gde je . povezan sa apokaliptienom vizijom opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ).. ali i kao misa iii sveto pricesce. U hriscanskoj ikonograiiji. Bik i Skorpija. sa cetiri strane sa cetiri elementa. UV veku sveti Patrik je koristio detelinu. U znak kaznjavanja pokvarenosti eovecanstva Bog je poslao potop. tako je u isto vreme i sastavni deo biljke. Luku s volom i Jovana sa orlom zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~v·~''"'C'" znakovima Vodolija. Marko. i Jovan . strogo govoreci ona znaci "grupa \'ernika" iii onih koji se okupljaju u Isusovo ime . zena obucena u sunce. Trojstvo je bilo prisutno na Isusovom krstenju: Sin u vodi. biljku sa jednom stabljikom i tri lista. pri cemu plast znaci zastitu a njegova boja nju povezuje sa nebom i carstvom nebeskim. Marija se predstavlja mnostvom sirnbola.poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja. To je obrok koji je lsus podelio sa svojih dvanaest ucenika pre L . zatvorenu kapiju i ogledalo Ona se obicno prikazuje sa oreolom (u hriscanskoj ikonografiji simbol boianstva i uzvisenosti) i obucena u plavi plast. a Marija stoji na mladom mesecu. Devica je i sama postala simbol i slavi se kao Bozija majka Slika Device Marije. koji je simbol nevinosti. da bi obj. gde sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha ("). koji je. golubica s maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje milost Boziju. i mjesec pod nogama njezinijem. a S\·eti duh silazi na zemlju u obliku golubice i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda . kao i sunce. opsteg simbola hriseanstva. Gavrilom i Urilom EVHARISTIJA Vecina crkava odrfava sluzbu poznatu kao evharistija. Cestiti Noje bio je upozoren i sagradio je barku na kojoj su spaseni njegova porodica i po jedan par svih zivotinja Kaci je kisa prestala. povezuju Mateju anaelom.vi kao odabrana majka za svetog Boiijeg sina. koji prcdstadjaju meso i krv lsusovu. Noje je poslao golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. CETIRI JEVANDELISTA Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta Mateja.GOLUBICA U judejskoj i hriscanskoj kulturi. koristimo za opis zdanja u kojem se odvija lupsenja Kao i poslednja vecera. svaki je isto tako deo Boga i jedno bofanstvo. mcsec i venac od dvanaest zwzda. da bi se proslavila uspomena na poslednju veceru. Ova trostruka priroda Boga poznata je kao Trojstvo lako svaki aspekt Trojstva predst.kao Otac. hriscansko bogosluienje. Otac izgovara reci odobravanjJ. Sin i Sveti duh . kao i sa arhanoelima Rafailom. da bi se simbolizovalo uzimanje HristoYOg teb iii sustine DEVICA MARIJA Takode poznata kao Bogorodica. sa neba. Tradicionalno. 47 :r: > z \/) < 0 pokarnje na tri razliCita nacina . Drugi simboli njene svetosti i nevinosti ukljucuju ogradenu bastu. crkve se grade u obliku krsta.. koji predstavljaju njenu nevinost. simbol razaranja ali i prociscenja. Ona takooe nosi plavi plast koji je povezuje s nebom. ukljueujuci krin i belu ruiu. na kojoj se vidi sa oreolom u kojem ima dvanaest zvezda Ova slika prikazuje bezgresno zacece. izgleda. kao i vizije starozavetnih proroka Danila i Jezekilja. Prema_Jovanu Krstitelju. Devica Marija se s!J. crvenu ruzu (Isusove muke). GORE CRKVA Iako rec "crkva . Marka s lavom. narocito u Rimokatolickoj crkvi. kao i s vodama krstenja.isnio ovaj koncept: bas kao sto je svaki list poseban. golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha.

d:Zamije su ukrasene arabeskama i geometrijskim obrascima. mnoge dfamije imaju krov u obliku kupole koji predstavlja rajsko nebo. sa odlomcima iz Kurana kao ukrasirna zgrada i . svirn aspektima zivota vladaju islamski moralni principi Centralno ucenje islama jeste da je on originalna religija. cija je kruna obicno minaret. Kako se Alah nalazi svuda. onaj ko zivi nacinom koji je odredio Alah (Bog) Kako je Alah Jedan. molitva. Mojsija i lsusa. a pre uzimanja knjige rnuslimani uwk proveravaju da Ii SU najvafoijim Alahovim bozijim glasnikom Muharned (iii "prorok") roden jc u Makahu. direktno MINARET Rec "minaret" pot ice od arapskog manara. Arabija (sada u Saudijskoj Arabiji). umotani u cisto platno Stalak se koristi da knjiga bude otvorena za vreme citanja. KU RAN Sveti tekst islama poznat je kao Kuran (potice od arapske reci za "kazivanje'} Muslimani veruju da SU sveta. kosrnos i stvoreni svet. koja potice od islamskog verovanja da je Alah Jedan Iako stilovi dhmijske arhitekture i ukrasa variraju shodno lokalnom obicaju i periodu. jedan od simbola islama.ISLAM Muhamedom. tako da se o dfarniji rnoie razmisljati kao o simbolu sveta. kao i kaligrafijom iz kurana. prevodi se nikada ne koriste za molitvu Kuranska kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna umetnost. u Muhameda i proroke koji su bili pre njega i u Sudnji dan Muslimani takode veruju da je sama vera besmislena ako nije poduprta akcijorn u svakodnevnom zivotu. PET STUBOVA !SLAMA Islarn se gradi na pet glavnih verovanja: veronnje u Alaha. verovatno aludirajuci na njegovu simbolicnu funkciju kule svetilje za okolnu zajednicu. Avrarna. Primercima Kurana uvek se pazljirn rukuje ionise drze na visokoj polici. Dfamija se takode smatra centrom obrazovanja. poslednjim i · 0 urnetnickih predmeta . post. u Detalj iz Kurana. ali kulminira to Alahove reci. pa zato moraju da budu napisane jasno i pazljivo na originalnom arapskom. ucio ih je napamet. sto znaci "isijavanje svetlosti".to jest. Kako je Muhamed primao pojedine delove teksta.ciji smer pokazuje mihrab iii nisa u zidu Kako je islamska umetnost nefigurativna. Minaret je tanki toranj sa balkonom sa kojeg mujezin poziva vernike na molitvu kao stalno podsecanje na Alahovo prisustvo Sam minaret sugerise posredovanje izmeau naroda okupljenog u dzamiji i neba na koje minaret pokazuje. a to su vera. ne reci bilo kojeg ljudskog bica. ne postoji nikakva podela izmedu svetog i svetovnog. a neke velike dfamije u istoriji imale su skole i biblioteke sagraclene do njih . prilazne staze i cesme (iii tuseve) za pranja koja zahteva islam U dfamiji se ne nosi obuca. Kuran.u isbmu se ne dozrnlja\·aju figurativne predsta\·e buduci da se smatraju ravnima oboiavanju. s tim sto ga je Alah upucivao kako da ih kazuje . buduci da se smatra prljavom. GORE DZAMIJA !vluslimani se uvek mole Alahu u d:Zamiji iii rnoseji (mestu klanjanja). okrenuti prema Meki . Za njega se veruje da je vratio cistotu z -' 4: ::::i -' Alaho\·ih ucenja. hodocasce i milosrde . GORE Simbol zvezde i polumeseca amblem je islamskog sveta ukljucujuci Adama. vera otkrivena svim prorocima. Te akcije su poznate kao "pet stubova islama". za C:ije same reci se veruje da oznacavaju Bozije prisustvo. O\·i obrasci odrazavaju sustinsku harmoniju kosmosa i prirodnog Naziv islam potice od arapske reci koja znaci "pokoriti se". ponekad se stavlja na vrh minareta prenete Muhamedu u periodu od 23 godine preko andela Dzibrila ( Gavrila) u nizu vizija. Stvarne reci Kurana sagledavaju se kao bofansko prisustvo Alaha. pri cemu je rnusliman "onaj ko se pokora\·a" . islam uci da je ceo svet dfamija.e. Polumesec. dovodeci tako svetu Alahovu poruku rndilju do ispunjenja i savrsenstva im ciste ruke. u VI \'eku n. Druge karakteristicne crte ukljucuju dvoriste. u andele.

gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet stubova islama. bi tan za ceo mesec ramazan. sveti islamski grad. ooLE Alahovim ocima Muskarci Caba u dvoristu Velike i zene su. siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici Mariji. koji slavi uspomenu na vreme kada su se Muhamedu otkrile prve reci Kurana. koja zastupa potlacene u borbi protiv nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su posvecena Fatimi. sirnbol Bozije rnilosti i moci koji je pao s neba dzamije u Meki jedan je od najsvetijih i najdubljih simbola islama. piea i seksa u toku dana. ne premotavaju se Post igra vainu ulogu u islarnu i podrazurneva apstiniranje od jela. odvojeni. oni poCinju u uglu gde je sveti Crni kamen uglavljen u srebrni rarn. tako da pre kalendara. Cabi (kocki). mesto koje je toliko sveto da nemuslimanima nije dozvoljeno da u njega udu . hodocasnici kruie oko Cabe sedam puta (ier je sedam mistiean broj) HodajuCi u srneru suprotnom kretanju kazaljke na satu. sto je zabranjeno. koja je znak jednakosti sa ostalima i poniznosti pred Alahom Kada dodu u Meku. simbolizujuCi jednakost svih LI HODOCASCE Svake godine rnilioni muslimana idu na hodoeasce (hadi) u Meku. jer bi direktno gledanje u Cabu bilo slicno gledanju u Alaha. Ono je izvezeno zlatorn sa odlomcima iz Kurana. dozvoljeno je sum pranje prasinorn ili peskorn Kod zajednicke molitve rnuslimani stoje jedan pored drugoga. medutim. Citaju se delovi Kurana. poglavar anoela. posebno za vernike. U popularnoj religiji.FATIMINA RUKA Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. grad. lako se ona ne pominje u Kura nu. prema predanju. Kraj ramazana se obele:Zava mladim mesecom. vernici se oslanjaju na Fatimu. Caba je jednostavan kamen u obliku kocke koji je. i pomazu V' s: > OBREDI I OBICAJI Muhamed je odlucio da je "cistoea deo vere". ukljucujuci Muhameda. Muslirnani veruju da post pojaeava njihovu svest da se uvek nalaze u Alahovorn prisustvu. bio je odgovoran za nametanje Alahovog voostva svim prorocima. deveti mesec (lunarnog) muslimanskog Za ovaj kamen se veruje da je rneteorit. Hodocasnici borave u ogromnom logoristu i pre nego StO udu LI CitajuCi molitve. koji se posle upotrebe uvek pakuju u rolnu. odlaiu uobieajenu odecu i oblace jednostavnu belu. i kaze da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. koja je glavno fariste muslirnanskog obo:Zavanja sirom sveta. narocito na delu iznad nata . A NB ELI U islamu SU anoeli stvorenja svetlosti koja slave Ala ha i izvrsavaju njegova uputstva Dzibril. "Devicu" i "cistu i svetu'. odaju postu najsvetijoj islamskoj gradevini. posle kojih sledi niz forrnalnih akcija koje ukljucuju klanjanje i padanje na kolena (znakove pokornosti Alahu) Za molitvu se koriste narociti tepisi. rnedutirn.koja vode u svetu unutra5njost verne Muslimani veruju da svako ima dva anaela ciji je zadatak da beleze dela doticne osobe za Sudnji dan salaha (molitve) vernici moraju da se operu Ovo obredno ciscenje ili vadu predstavlja simbolican cin. a rnnogi rnuslirnani poste redovno u odredene dane tokom cele godine. koje se zamenjuje svake . kada rnuslimani prekidaju post porodiC:norn gozborn godine Ovo platno je znak poniznosti i postovanja. pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'. a koju su obnovili Avram i njegov sin !Smael Caba simbolizuje Alahovo prisustvo i prekrivena je crnim kadifoim platnom zvanim kisvah. a imam koji vodi molitvu stoji ispred. Anaeli se mole za ljudska bica. Post je. jer voda ne samo da pere fizicko telo nego takode cisti du5u od greha Ako rnda nije dostupna. prva kuca sagradena za slavljenje Alaha. StojeCi u dvoristu Velike d:Zarnije u Makahu.

Kao GORE Po Jungu. iii LI snova ( l 900).SIMBOLI I UM MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE. Medutim. rnitski nivo nesvesnog C:ija je GORE stapovi. Eros iii seksualnost. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA.. ljubavi i kreativnosti. fioke. naliv-pera iii banane. iii sto lici falusu na bilo koji nacin. . NAUCNOG PROUCAVANJA LJUDSKOG UiVL\. Zenske grudi se sugerisu izvijenim iii okruglim oblicima. musko i zensko su takoae psiholoska stanja. pa se smatra da je rekao: "Ponekad je cigara samo cigara. doline. kredenci. Tumacenje SEKSUALNI Sli\!BOLI Prosto receno. a anima zensku. i kolektivno nesvesno bolni iii antidrustveni) i kada se potiskuju u nesvesni um. koji se cesto pominje kao "otac psihoanalize·'. On takode moze da se do:i:iYi simbolicno u snovima kao preteca rnuska licnost. rnzovi. sam Frojd je shvatio da takve stvari nisu nemino\·no seksualni simboli. centar instinkta i :Zudnje. na primer kupolastim zgradama. Zigmund Frojd ( l 856-1939 ). intuiti\·nu stranu. iii racionalnu. kutije. . debla drveea i ki5obrani (otvaranje ki5obrana uporeduje se sa erekcijom). u duge primere budnorn mogu spadati planine. pri cernu dolazi do neuroza kada se instinktivni porivi negiraju ( zato StO SU SIMBOLl(NE STRUKTURE Frojd je smatrao da um ima tri suprotstavljene unutrasnje tendencije· id je nesvesno. razvijajuci teoriju "kolektivnog nesvesnog". tikve iii dinje. simbol je muske seksualnosti Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni predmeti. pr. koje on porninje potiskivanja. licno nesvesno. sirnboli SU mu ska i ienska na(in spoznavanja ovih seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila. sve u sto se moze uci." ANIMA I ANIMUS Za Junga SU id koristi simbolicne slike za kominikaciju sa egom Za Junga um ima takoae tri glavna dela:. Borba izmedu njih glavna je u ljudskom zivotu. visoke zgrade. sve sto stoji uspravno i moze da prodre. pecine. koji tipicno nastaju u toku sanjanja kao nacin komuniciranja sa svesnim bicem iii egom Nekadasnji Frojdov ucenik. ego je svesni deo bica. postavlja tezu da su simboli proizvod nesvesnog. kontrolisane iii napadne licnosti. Da bi izbeglo cenzuru superego. riznicu individualnih "secanja". SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. a superego prihvaceni samokriticar. voee poput smokava iii cvece poput ru±a. stranu psihe. poznata kao animus i anima proizvodi nesvesnog. sto je skriveno iii lici na vulvu i/ili vaginu na bilo koji nacin sirnbol je :Zenske seksualnosti: na primer.wio je razliku izmedu s\·esnog i nesvesnog urna. talasastim breiul jcima iii bilo kojim okruglim rncem kao sto SU zivotu kao strah od muske Jutoritarne licnosti KOMPENZACIJA Jung je Yideo psihu kao sarnoprilagodaYanje: poku5aj da se kompenzuju oblasti koje su ispale iz ran10te2e da bi se Zig mud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog uma i da mogu da sadrze znacajne informacije simbolika pre arhetipska nego licna EROS I TANATOS Frojd je identiflkovao dva preklapajuca i suprotstavljena instinktivna poriva: eras i tanatos. moze da postane destruktivna: "negativni animus" mo:i:e da dovede do rigidne. svesni um. ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA. Ako se jedna od njih potiskuje. vrata. Karl Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se razisao sa rnentorom. mogu oznaea\·ati muski organ . kao StO SU kao "animus" i "anima" Animus predstavlja rnusku. Njegovo kljucno delo. Nasuprot tome. predstavlja poriv zivota. tanatos iii smrt je poriv agresije i unistenja.

u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka. koji se granici sa "zivotinjskom dusom" ZIVOTNI PROCES Organski razvoj je sustinski za Jungo. prizemlje na licno nesvesno. meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskog tela. podrum na kolektivno nesvesno. a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog. sa lobanjama. govorio je o svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma San je poceo u sobi na prvom spratu. sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne ljudske teme mogu ch "saraduju" sa nesvesnim u redanju sirnbolicnih obrazaca. VISESPRATNICA Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psihe. prema predodredenorn obrascu. sisao je u pod rum i nasao se u divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno. Na primer. au klinickom radu analizirao je simbole u snovima pacijenata. ZNAKOVI I SIMBOLI Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola. LEVO z1uk m·ek pen ezan sa sn~snom mislju iza sebe. upucujuCi na nesto sto jos nije poznato On je smatrao da simboli nastaju spontano u nesvesnom. svi mogu da budu simbolicni !Sao je tako daleko da je govorio da cak i ne:Zive stvari pornirili njeni suprotstavljeni delovi Kada se oni pomire. Verovao je da se javljaju ne samo u snovima. koja je delovala kao praistorijska grobnica. a namestaj mnogo stariji. datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuc'e. nego SJmo kao sto sernenka izrasta U 0 0 c z GORE Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog. cinovi i situacije. sagledavajuci ih kao putokaze u stanje njihovog unu i indikatore ritma progresa ljudski organizam sazdan tako da se razvija prema psiholoskoj i flzickoj zrelosti Jung je o ovome govorio kao o ··procesu individualizacije". mi smo psiholoski uravnotezeni i postizemo celovitost On je . pri cemu simboli koji poticu od nesvesnog pru:laju uvid u aktuelnu fazu mentalnog i emocionalnog razvojJ pojedinca. na\·odeci primere potvrdenih priea 0 easovnicima koji prestanu da rade. kostima i komadima grncarije .·o rnisljenje.lz frojdovske perspektive. dosao je do masivnih vrata . ambijent je bio prijatan i prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije. nego u svim vrstama psihickih manifestacija. govoreci da misli i osecanja. Kada ih je otvorio. uvek oznacavali vise od svog ocitog i neposrednog znacenja. da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom namerom. Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog eoveka Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za smrc'u. Grci su ga pominjali kao dajmon. izumitelj i izvor simbola 0 ovome je govorio kao o Ja i video ga je i kao nukleus i kao ukupnost psihe Druge kulture takode izrafavaju svest o jednorn unutrasnjem centru: na primer. pri cemu je DOLE biljku. Ovaj proces nije nesto sto moze da se sprovede svesnom voljom. de5ava se bez nase volje. govoreci da je . lspod place nalazile su se stepenice koje su vodile u peCinu. postoji organizujuca inteligencija. o slikama koje padaju iii o ogledalirna koja se razbiju u trenutku smrti njihovog vlasnika. s druge strJne. ugledao je gvozdenu alku na kamenoj ploci i podigao ju je. Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja.·erovao da se simboli mogu koristiti za istrazi\·anje granica izmedu suprotnosti. Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno. pJ je po prirodi stvari unk bio manje od pojrna koji je predstavljao Simboli su.

1 licnLI gradu On jc z. iako simbolib koja iz njih . Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c zcljc. sanj.1z.rnstn1.ff.1t J1 jc cilj proccs. s. mogLI sc poj.1zcnjc.1ra ncs\·csno nc odnosc samo n.JLing jc \ cro\ ao Lh sc simboli kojc st\·.1d. iz legende o kralju /\rturu. cclo\·itost.1dr.rnima i . prcko kojcg postajcmo pr.1 IU!Jzi n.1z1·oj. prctpost.1 S\ . Eros.1tuljci iii bogo\ ii boginjc koji su primercni s1.1 n.ljLici dLibokc duho\nc istinc JUNCOVI ARHETIPOVI :\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski obr.rnizujucih obrazaca iii .1cno bozanst1 o.1njc . mudrost i ljuba\ Betmenovo porice od sposobnosti da prirodu senke sa ljudskom prirodom bogoq iii pojcdin.rnimLis. smrt.rnsko poimanjc virda bo prcdodrcdcnc mrczc sudbinc.1c koji nekorn dog.1\ lj.1nizLijLI prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji 0 LI dLibokih org.Lica mozc da prcdsta\·lj.1c1juci S\ ctlo na z.1jcdnickim eel om con•c. predstcwlja .1 iii prcobr.1lazi Cr.1\·ljuje L10 zlc licnosti u snovima iii mitcn·imci . iii S\ Lw i u czotcrijskim trc1dicijama bo sto jc . mozc se posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc Ja: scr CaL1had pro11.uhetip koji Jung opisLije bo Senku .i. na primer.1 igra \ . a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i pL1ninu SENK.1 puto\ anjc LI Ja.15 f'lWCZLijC S.1 indi\ idu.1 i izraz.niti bo \ ilc i p.1 OSob. LI lcgcndi o krJljLI Arturu. b.1jLici inform.-\ Aspcktc prirodc nekc osobc koji su ncs\·csni iii neintegrisani i kojc tJ osoba smatra infcriornim iii losim.1Li i uspinjc sc 1u ncbo.1 strLikturuJa.1 uticu na formir. mcstLI iii istoriji. koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g ncs\ csnog. p. bo StO SU rc1danjc.l cn1lLitin10m istorijom i n.1znLI ulogu u psihickim proccsinu koji LiticLI na ljLidski zi\ ot.1lhcmij.1 SYetim Gralom.10 cclm itost kojoj s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto simbolizujc krug iii b .n a licnost Potraga z. l\1g.1 DOLE Ser Galahad.1jLI dajc simbolicno zn.1som zi1otinjskom prirodom [h\·ao im jc nazivc kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c prirodc Simbol kola iii kocijc obicno prcdstcn-lj.1diciji iii rnitologiji ccloj istoriji CO\ CCJI1St\ Ji ctu u s1·im s1ctskirn kultLirc1m. pobzujLici gdc sc doticn.rna. ncgo pre dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja koj.L KM! Jung jc prcuzco 01aj princi].1 Zi\OtnOI11 putLI LI odnosu na S\Oju ccloYitost k.1suprot Frojdu.1ustralijskih domorodaca i S\ i drugi mitoloski sistcmi. Arhctipcn i rHrn pomazu da sin a ti mo zajcdnicb ljudsb iskust\'cl.ARHETIPSIZI SIMBOLI Vcw\ . sto n.1ccnjc /\rhctipo\·i nisLI b.1s moti\·i iii simboli sami po scbi. Scnka se poj.1kodncn10g zi\·ot. promcn. ncrJz\·ijcna osecanja iii idcjc i zi.·otinjskc instinkte Prozivljanna nesvcsno.ltrao .1111. sposobnost da budemo iskreni prema svojoj unutrasnjoj prirodi.Hhctipskc slikc L10 ncsto ukorcnjcno u biologiju tcLi i njegcwih org.1jcdnicki izbor simbolikc LI cc lorn S\ proistii:c \·ari1«1: .1cijc o ljLidskim cmocij. Senka se u Lw sto SU Aninu. ispunjavajuci tako za svetim Gralom Jung jct\ rdio ch simboliL1 oj.1koj tr. uspch iii ncuspch. bcz obzir.1 1«ulikc u rasi.1ntcon GORE KOLE!(T!VNO NESVESNO N.rnjc simboLi Jung jc rcuumc\JO .1cfrza\ .1lizacijc.1ju po jam nc\ idljirng utiec1ja koji stoji iz.rnjc da postojc L'brasci iii tcndcncijc koji org.1\ lj.rnjc nckih simbolicnih sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih slib kojc jc otkrio i simboLi koji sc pojadjLiju LI mitu. i\L1jb i Scnb.1nio jc psiholosku tcorijLI Jr\ Jung jc dcfinis. z.1p.1zio pon. Jung jc sm.' i r.irhctipon~.irhctipo\ c. rcligiji i umctnosti. jJ. Animus. rast i r.

1CI1Z.1li u vezi s bojom tog sesir.:i Velikc nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.'Oj.:istit.1n1i simboli su jcCJ..1ie ch .\ i\Iudrost u ludosti prcdst. i inL1cc snagu iz onog.:ilazi sc u boginj.ui.1 koji n.1 SJ .1z.1 zcmlje Dcstruktivni aspckt arhctip.1 mozc d.rnja stv.1jLI d.ti polj.1 koja s.1jcdnici.1 sc prcko .1 VREMENSKI DUHOVI Savremcni terapeut dr Arnold Mimic! upotrcbio jc rcci "vremenski duh" da bi opisao sc odmot.c LI s1.ui\·amo ·norm.1111.1 c•st.uhetipa Ludc.:i U kultur.1 .1 zcmljc Dcmetr.1ze od n.1 nujcinstvom i SJ zct\·om. l\egJtin1.i.1li h•ji su i dco J.1 koncqit s1w1 ic1enjskih iii mitskih c•br.kukuruza i zetve snu mozc f.1 z. ovim marifctlukom pomagao je ljudima da uvide da postoji vise nacin.1 i z. Vcsticc u snovima i bajbnu mogu takode d.1ko po\·ezan. a uloga mu jc ch sc dosetbm.1 bi izbcgb ch budc dcstruktirna Arhetip i\ Iajkc n.u temclj S\ pomognu u zonama sukoba i:inilo . Edsu je bio bog luda koji sc \·coma zabadj.1 r1 c i\cgo\·anjc i z.1 postojc mi ts kc price koic pokus. t. ch sirnbolicni prLlccsi tr. l\ut.1 jc tciiko napustiti ncki n.1stitu Crcb boginj.1 iii sistcma \ere.:i pcrsonifikujc ljubomoran st.uuju :. s.1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist.rnj. iako SC m.1cin zi\ot.1g.n koji sc suprotst.1 i odnos. Dakle. ljubomorn.1lnik istog poL1 bo osob.i nJtkriljujc mJjcinsku z. uspalljujc ih iii ih zarnbljav.uhctipom i\lajkc mora ch n. Scnk.1 d.1j.:ijb je domin.1.1 posnutr.:i i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc boginjc Kali.1g.1t. prij.11 lj.1 i:ini 1u ljudc ch ih hipnotisc.1 strogoj \ L1sti \·bdar..1ju .11 !juju sc 1i. Nosio jc scsir cij.dnc\1wrn iii c'tLI . On nc postujc z. drzcci ih t.1 1us k.1 s.rntna.:oncq•t formalize•\ .1 c•\ .1knutij. usc\'i bitni ZJ zirnt.1l:in sh1 .1lnim Uloga lucle je cla bucle u C:e oni na vlasti vicleti svoju luclost KRAJNJE DESNO i\Iajkc Vestic. indircktno mu nudcci mudrost U nigcrijskoj mitologiji. Z.1 zcna kojJ je j. \'.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti uticaj n.1c.1ko u S\ ojoj \ L1sti 1 j.rnci d. .1 inu destrukti\·an utic.1 predstavljaju ncgativni aspckt arhetipskc Vesticc mozemo da s.:iljic.1 rcstrikti\nim drustvenim zakonim.1 jestc ch iz.1c.1. koja jc rusiteljb .1Ylj.1m i ~ l i.1.:i n. a njeni gl.irh cti r•sku iii mitsku maticu kc•j.1je ist.1 \last klon10\ i su z.1ko StO pc1st.1 (rimsb Cercra) po\·ezujc sc i s.1konc S\ c•rg.1ti111 ncst.1 i moze d.1jcdnice.mo ll!"l111jeni LI akodnen10g s\·ct.1\ lja promeni ncke drugc oso be iii njenom ranoju On.rn LI t. cmi zi\·e u t.1s lil:1w dc•diruju .1 pcwezJ1u je i s.1.1 skri\enim zclj.1juci ljudsko oblicje..m i kukuruz.1 bo sto jL' S AR/\( l<AO \/REt\!1ENSl<I DUH m.1k(1g ljudskog sukob.1lazi sc u njenoj poja\·i bo Kr.1viti bo pro\ .1 S\ .1~ih .11na. kad.1kodne\11og iskustL1 sugcrisc d.1 jc jcd1u polo\·ina bi la cn·cna .1til:ni ncgc• c1·oluti\11i ('ln f'i"df.lS d.1 sto mi n.1 zi1inw u nckc•j n:.1mi.1 cbje zi\·otnu energiju deci.1b im tcorij.:i negujc scbc i sopst\ cnu krcatirnu zin1tnu snagu d.rnu zcmljc i ncba i u drugim licnostim.:irhetipu i\Iajkc On. drnrsb luda jc cest lik.rnumJ.1 rcprodukcijom i bujnim r.1ticu i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI ul.1 pL1\·a.1 b.1 slib Senke Im.1ko da bi sc ljudi prcpir.1spckt i\farije n.1.1jcdnicki \·ccini kultura u svetu U Sckspiro\ im dr.j. licnost jc koj.10 inzivajuci s\ adu mcdu cL111ovinu z.1111 .1 drug.1 iii dulw\im.1ni.1 su otclot\·oreni u .rn1.1 i izaziv.1Ciju t.1mpiri su jedn. i\!Jjcinski .111j. kc•ii nisu st.rn n.1riju pok.1ju.1 m. l\eki jun go\ ci t\Tdc d.1jLI p.1 s1 ctom l:iji se tL•k i smer Hcmc1w111 mcnj..1 SC prozi\ c S\ CSl!Ll.1k.1 kc•ii :.1 i humorom suprotst. Jed.1kcij.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc z.irhctipskih ulog.1 jednom mestu. \Ii n de I z.1li i boginja stvaranja i nstite.1 uzmc iii unisti zivot.uno u \Tcmcnu promen.1 Hsi kOI11f.1\ lj..1 kc•jc istc•nc111e1w LU[).11 .rnj.1g11ctsk.1tcljim.1stom u prirodi.:i.

TUMACENJE REAKCIJE SIMBOLA Glavni koncept kod procesnog postupka. znamenja i uniforme koje nose policajci. kao sto su nesvesni pokreti.10izma. skupa sa drugim socioloskim i psiholoskirn pristupirna Procesni postupak predstavlja fonornenoloski pristup koji nastoji da poveca svest ljudi o obrascu. karakteru i toku onoga sto dozivljavaju urna . lako sirnbol rnoie da bude proturnacen od strane nekog strucnjaka.rnu na procese iii procesni postupak Mindel je prona5ao nesto zajednicko u teoriji i mudrosti kvantne fhike. najbolja tumacenja se ogledaju i potvrduju signalima i odgovorirna ispitanika Pozitivna reakcija predstavlja informaciju koja ukazuje na iii pokazuje put kod postupka neke osobe .PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA NA PROCESE Procesni postupak doprinosi proucavanju znakova i simbola zato sto se priblizan i najekstremnijim iii najhaoticnijirn dogadajima na bazi toga StO SU vodi reakcija pacijcnta na ncko tumacenje pre nego samo tumacenje. cvrstih identiteta. sirnboli se sagledavaju ne sarno kao nesto sto irna fiksna znacenja. 5amanizrna i t. i za njih predstavljaju primarne simbole Nacionalne zastave i himne sportista na Olimpijskirn igrama takode su primarni simboli Kada ljudi ukorenjeni u arhetipske obrasce Telesni simptorni. zivotne promene i globalni konf1ikti. cvrstih znacenja. mogu se slwatiti kao arheti pske i simbolicne manifostacije koje traze da budu otkrivene i svesno prozivljene preko 1us u svakodnevnom iskustvu PROCES PROTIV STANJA Mindel istice da mi nastojimo da sagledavamo zivot u smislu stanja . stanja Eksplozija koja se dogaaa na rubu svesti u snu iii kod "eksplozivnih" fizickih simptoma moze da znaci potrebu da budemo emocionalno izrazajniji GORE DOLE DESNO Rubovi se javljaju u prirodi tamo gde se sastaju dva ambijenta Psiholoski "rubovi" nalaze se ta mo gde nailazimo na granicu onoga sto znamo iii sto verujemo da mozemo da shvatimo Sezdesetih godina XX veka psiholoski teoreticar i terapeut Arnold J\!indel postavio je opus zasnovan na snu.·L PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES lz perspektive procesa rnogli bismo razrnisljati o simbolima kao o snimcima u datorn vrernenu i na datom rnestu. vatrogasci iii lekari sirnbolizuju njihovo identifikovanje sa ulogom i profesijom. Prirnarni simboli su poznate stvari s kojima se identifikujemo Na primer. vizuelna iskustva iii nenarnerni zvuko. nego i kao deo aktuelnog fluidnog procesa koji zahteva stalan oprez Jung je tvrdio da neki sirnboli imaju fiksna znacenja.dok stvarno zivimo u s\·etu procesa . pozitirna reakcija moze i ne rnora da bu de verbalni odgovor na turnacenje. prisiljavajuCi nas tako da koristimo druga cula za dozivljavanje sveta DOLE arhetipovi koji nadilaze kulturne i vremenske razlike . jestc da ga rndi reakcija . osecanja i cuvstva. jungovske filozofije. teska mentalna stanja. Kada terapeut turnaci neki simbol iz sna. koji jc svojstven taoizrnu i mnogim drugim tradicijama orijentisanim na prirodu. pri cemu stanice predstavljaju prinemena stanja Kod proccsnog pristupa. Osnovu procesnog postupka terapeuta . ali is to tako moze se naci u drugim signalirna i odgovorirna.dobijajuci stalni dotok signala i informacija On pravi analogiju zivotnog procesa sa prugom kojom se krece voz. koji je kasnije preirnenovao u psihologiju orijentis. da SU Sanjanje izmaglice iii mag le predstavlja zatamnjenje nasih uobicajenih percepcija.cvrstih sirnbola.

l(ada zamislimo tclo kao cclinLI koja s. sto se nunifostovalo njcgon1m pozom Post.1\·si napetosti u njima.JU LICA. vode.1ju o ncecm napctorn i ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI. ncprijatelji.rnj.mozda gncv. Kao suma.koji je zakljucan Sekundarne inforrnacijc ovc vrste mogu se pojaviti u toku dana kao potistenost iii kao napetost tela. na ljude kojima se divimo. na primer.1 nase dublje procese i cvoluciju. Sekundarni proces narusav·a licni identitet neke osobc i dozivljan se kao nc5to ··drugo' Na primer.uurnno da lic.1sern tclu z. sveze videnje stvari Rub stene ima konotacije straha i propasti. Sckundarna sirnbolika obicno se projektuje na "neprijatelja" iii. iii kao aspckti njihove proslosti Sanjac cc govoriti o tome da jc L1ko prcpoznao te ljudc. osobine koje ismavaju mogu da budu projektovan.KO KOi\!UNICIRA. iako je rec o ciklicnom rubLI koji se ritmicki ponavlja Mnoge kulture smatraju C:asove sutona prelaznim vremenom u kojem srno najblizi duhovima rnrtvih.•1li moze takode GORE 0 0 > 0 z z > z ch znaci prcobrazcnje iii prclazak na novi ni\ o LI zi\·otu. Najznacajniji rub jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti. snaga iii veza sa zernljom . moie da predstavlja medvedi aspekt idcntiteta tc osobe . suprotno torne.1snjih standarda Procesni postupak trazi od nas da re\·idirarno krut pristLlp zi\·otu i simbolicnom znacenjLI. KA. rub izmedu dana i noc'i predstavlja granicu izmeclu sntlosti svesnog i tame nesvesnog. folkloru i snovima Rub sume je linija izmedu bezbednosti i ufasa. zora simbolizLlje radost i budenje.1.1 Na primer. nekoj drugoj grupi. govoru tcla. 1n sc konccntrisao na opL1st.10 jc 11.1 i perspektive Rub je nafa rastuca granica i psihicka "kofa" Kad god se suocimo s necim nepoznatim iii s neC:im sto naru5ava nase viclenje svcta. misteriozno cvece.rna primarni proces sc 1ulazi u ulogama. kada se grupa ljudi rugJ.lem pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo vise nagbska na o\·e sirnptorne i pojac. RUB Mindel definise aranicu izmedu naseg primarnog idcntiteta i cesto predstavljen grobom "' Kao metafora.ue LI n.rn.1dosti iii riade . ali je u isto vreme simbol strasnosti i ushicenja Videne s mora. ali su stene isto tako mesta samoL1bistva.1pct i dobio je glarnboljLI koja je kao i. gurui. razvijajuci svest da srno deo toka LI sirnbolicnom kosmosu. a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni > SIMPTOM\ Mindelovo interesovanje za odnos izmeau simbolike snova i informacija koje se kanalisu kroz telo dovelo ga je u situaciju da radi s i':ovekom koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci iskustvo vezano za tumor.spavaju. Simboli ruba su zajednicki mitologiji.rnjc tcla i\!edL1tim. To je rnesto na kojem napustamo poznato zbog nepoznatog. iii nemenom kada vile izlaze da se igraju Nasuprot tome. nalazimo se na rubu.1 sekundarna svojstva samih rug. stene mogL1 da budu simbol nade za putnika koji se vraca i snage protiv neprijatelja. neki co\·ek se idcntifikovao sa flcksibilnosc'LI i komotnim pon. izncnadio sc kada jc otkrio da ljL1di pric.1sanjcm. ali ukazuje n.1 ncmc d. sln·atio je da stoji i hoda popL1t viteza LI crnom oklopu Besc otkrio da je prcvise opL1sten i da treba da se drii svojih L1nutr. Licnosti kao StO je "crni vitez" pojavljuju se simbolicno u snovima.1lica Sekundarni simboli u snovima su oni koji su nam nepoznati: medvcdi. srnrt moze da simbolizuje corsokak iii gubitak . C:ovek je osecao da ce eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja koja je godinama zadrzavao Kasnije se setio da je sanjao bombu koja eksplodira u centru grada u kojem je ziveo.1kodc da sc izr. izmedu svesnog i nesavesnog. IZ SNOVA. Tokom d. nacinu pona5anja i u drugim signalima koji su bliski idcntitetu doticne osobe Sckundarna simbolika mozc da nas inspirise iii uznemiri: ona predstavlja nase aspckte s kojirna sc nc identifikujemo tako lako. napadaci i ljubavnici naseg svcta sna Sanjanjc medveda u kavezu. cini nam sc r. njihov primarni proces iii identitct poja\·iee se u snovima kao simbolicne licnosti kojc su im poznatc. mutnc licnosti. sekundarnih procesa kao "rub" Rub odreduje granice onoga sto mislimo da jesmo.1 o kojima noc'L1 sanjamo trcba t. r. On jc odreden svesnim iii nesvesnim uverenjima koja posedujemo o sebi i boji nasa gledist. izrnedu ljudskih carstava i prirode .

neprestano odolevajuCi nimfi Kalipso koja je pokusala da owoji njegovo srce. puno rnisterija U rnodernom do bu. suocava se s nizorn mocnih neprijatelja iii uvodnih provera. ljubomoru i ambicioznost. U jungovskom smislu Senka. bitke i zavodenja. 1·era. postajem deo njih Trave. natprirodno bice u obliku rnuve zunzare. ali dobija podrsku cuvara koji moze da bude stariji. 1·erujuci da je to najbolji nai:in da se otkrije pravi zirntni put . Zevso1· glasnik. Odisej je bio zarobljen na ostrrn Ogija. uz porno( Merlina. gde je bio suzanj nimfe Kalipso GORE izmedu civilizacija iii izmedu poznatog sveta i didjine iii nepoznatog U filmu Stenlija Kjubrika. prag se prelazi ulaskorn u svemir. postajem deo njih preko inicijacije dozivljavaju sustinsko poistovec'ivanje sa zemljom. junak se poziva da prede fizicki iii psiholoski prag i da ude u nepoznato iii u carstvo nesvesnog U starom sumerskorn spevu. preko kojeg ljudi shvataju duboko poistovec'ivanje s prirodom Ekolosko ja je poznato mnogim kulturama koje odrzavaju blisku vezu sa svetom prirode Jedna nabrajalica plemena l\lavaho glasi "Planine. konacno je rekao Kai ipso da ga oslobodi. svernir je postao novi simbol nepoznate teritorije. koja otelotvoruje poricane liene slabosti kao StO SU Kako nalazimo put u zivotu? Sta cini zivotni put znacajnim i ispunjenim? Komparativni mitolog DfozefKembel znao je da bzc s1ojim studentima. i 1·eze sa s1·etom oko n<1s PUTOVANJE JUNAKA U arhetipskom putovanju junaka. more je opisivano kao nepoznato prostranstvo. Ona ih je snabdela zastitnim obrucem sa orl01·im perjem da odbija neprijatelje. drvo. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom dnevniku svernir se pominje kao "konacna granica" u kojoj i:e Enterprajz traziti nove civilizacije. vernost. neurnorni kralj Gilgames pozvan je u avanturu preko susreta sa svojim pomocnikom Enkiduom. kukavicluk. koje su poslali njegovi roditelji PRAGOVI Junacko putovanje uvek podrazumeva prelazak praga EKOLOSKO JA Filozof Arne Nes uveo je pojam ekoloskog ja. Mentori i cuvari otelotvoruju svojstva kao sto su ljubav. snaga i magija Duh cuvar kod Navaho Indijanaca. putujuci "gde nijedan i:ovek nije ranije do5ao" INICIJACIJA I PROVERE Prelazak praga podrazumeva suocavanje s novim izazovima koji nadrna5uju svakodnevno postojanje Ovo je svrha inicijacije ( uvodenja) u mnogim kulturarna.\[itologija i simbolika mnogih kultura predoea1·aju zivot kao put samoostvarenja putem razHlj<1 s1·esti o. zapoceo je putovanje zalwaljujuci jedinstvenoj sposobnosti da izvuce mac iz kamena. preko koje pojedinci iii grupe prosiruju svoj identiteL Kada junak krene na put. "Sleditc s1·oju srecu". Bog Hermes. hrabrost. zastitila je ratnike blizance tokom njihovog putovanja ka suncu. ukljucujuCi svakojake izazove. zastita. U starirn sagama i junackim prii:arna. mora da bude pobedena iii prihvacena i integrisana To moie da znaci borbu s nekim neprijateljern . neka zivotinja iii boianstrn. ponos. sagledavajuc'i to ne kao simbolicnu. nego kao osnovnu stvarnost " Australijski uroaenici Na pocetku traganja. mudriji C:ovek. lenjost. 2001: Odiseja u svemiru. otkrivanje junaku sopstvenih rnoci i slabosti . posle cega je pocelo njegovo traganje Kralj Artur. simbolika se odnosi na ljudsku borbu za nalazenje identiteta i smisla znacenja i snhe. sebienost. U psiholoskorn smislu. da bi na kraju proputovao kroz Iran do jedne sume da se bori egoizam.SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT s dcmonom Humbabom U Homerovoj Odiseji. Junacki ciklus se rnoze opisati u tri izrazita dela: poziva na avanturu. Svaka junacka pobeda u stvari je pobeda junaka nad sopstvenim slabostima. CUVARI Odisej je bio zastic'en i zarobljen sedam godina u pec'ini nalik utrobi. Mladi mavarski junak Hatupatu. kuci njihovog oca . licnosti cm·ara simbolizuju celu psihu individue. vatra. Zena pauk. dok je Homerov Odisej putovao rnorem. vratila je u zivot atua. koga su braca maltretirala i zatim ubila. uvodenje i ponataL Licnosti pomagaca iii cuvara otelotvoruju osobine koje su potrebne za kretanje na junacko putovanje Junak je u poeetku cesto slab iii neiskusan.

U arturovskoj prici Gavejn i Zeleni vitez. ali se on vraea kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\·enoj smrtnosti i sa sposobnoscu da zi\·i i uziva u zivotu. GORE svako predstavlja jednu od osobina koje koristi Bersilak LI pokusajima da ga zavede prikazuje njegovo odbijanje da podlegne njenim zavodenjima J unake obicno op cine \·estice.:ik se sada koleba izmedL1 sveta wakodnevne stn. savremene simbole novog mehanistiC:kog gledanja na svet koji su zamenili stara cudovista. rnoze da se vrati sa bogatstvorn ili vizijom koji ce koristiti zajednici Moze to da bude veliko blago skriveno LI . zavisno od vrste junastva koje su pokazali Ovo bi se jednako odnosilo na ratnike koji poginu u boju i na :l:ene koje urnru u toku porodaja Mnogi junaci su ubili zmaja da bi spasili dernjku u mukama. U sumerskoj legendi o lnani. Ma kakvo iskL1senje da je u pitanju. posto LIS\'Oje sva iskL1stva trag. dozivljavajL1ci srnrt.:ini zmaj Moze da bL1de dragoceni predmet. Gavejnovo lovljenje nevinog jelena.n. da bi se kasnije ponovo rodio s novim mocirna. Bersilak.1mesu se ne otkriva tajru besrnrtnosti. da bi vratila ljubarnika u zivot. oznacavajL1ci trenL1tak kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1 koja im pripada LI drustn1 Neki drugi. Sve vise se od modernih junaka trazi da se rvu sa tehnoloski naprednirn neprijateljima. POVRATAK Kada junak shvati ciljeve traganja. ali je nai5ao na vetrenjace.1 ocem.1 otpL1tL1je iz zivota u carstvo smrti . simbolirna nase rnehanisticke prirode. postajL1Ci tako jedno s torn zivotinjorn . posti:Zu apoteozLI . ili se drzi pod cinima ili transom. prave osobine junaka se pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme putovanja Svaki neprijatelj koji se pokaze sirnbolicna je strana jLlnakove celovitosti koja ceka da se preobrazi i integrise Junacki Prometej donosi dar vatre C:ovecanstvu ooLe Don Kihot je imao plahovit karakter i bio je resen da zivi punim zivotom kao dace uskoro da umre. kao sto je vatra koju je Prometej L1kr.rnja. pretvarajuci tako jedno prljavo mesto (iii nepozeljni deo sebe) u nesto prihvatljivo Junacki bojevi cesto podrazumevaju da junak izla:l:e sopstveni zivot za neku drugu osobu ili ideal. koje cun u-sp. simbolicno oslobadajuCi ili stiteCi svoju dusu ili :l:enski aspekt od pustosenja ljubomore ili sile U kasnosrednjovekovnoj prici. Mnoge totemske kLllture prik~zuju vodu plemena kako ga prozdire totemska zivotinja. vitez Don Kiliot je izjahao da se bori protiv divova. divljeg vepra i lubwe lisice od kojih nekoj pecini. ona silazi u podzemni svet. vile i dernonske ljubavnice koje pokusavaju da savladajLI snagL1 njihove volje iii da ih L1spavaju Odisej je naterao clanove posade da napL1ne LISi voskom da bi se spasli od zavodljive pesme zanosnih sirena On sam nije mogao da odoli zado\·oljstvLI da ih cL1je.rnosti i s\·eta bogova Gilg. boginji neba. Za duse asteckih ratnika srnatralo se da dobijaju razlicit raj. da ne bi skocio na stene JL1nak takode cesto mora d. da bi dokazao da je pravi vitez. ali je naredio mornarima da ga zave:Zu za jarbol. ser Gavejn mora da se odupre nasrtajima zene Zelenog viteza.postajL1ci bog JL111.:io bogo1·ima da bi ljL1dski zivot LICinio podnoslji\·im Blaga nesvesnog sc retko oslobadajLI dok eovek ne razvije sposobnost da se suoci sa s1·ojim dL1bokim strahovima Neki jL1naci moraju se pomiriti s. Junak je cesto izlozen zavodenju ili ponudama moci. Jona LI Starom zavetu zavrsava u utrobi kita.iii suocavanje s nekim drugim izazovom Jedan od zadataka koji dobija Heraklo (Herkul) jeste da za jedan dan ocisti vise desetina dubrista nagomilanih od vise stotina goveda u Augijevirn stalarna.

1 njego\· potencijal individualizacije Dok odgovaramo na licni s\·et simbolike mi putujemo stazom koja vodi ka s. ornogucujuci njegoYoj mudrosti da buja nas zivotni mit iii put Oni obicno prikazuju svakodnevnu licnost kojoj prcti iii je s.111ci pronalaze zirntni put sledcci uputstva koja dobijaju u snovima Za snove u detinjst\'u se kaze da sadrze obrascc koji su simbolicni 2.1kodnernom ja iii ··i\!alom ti' jeste da serves Velikim ti dok ono ne post. koje je Jungov Indij.rnju.SIMBOLIIZA SNA zavisnost iii gubitak uloge iii identiteta. prva faza podrazumeva izvestan stepen "sirnbolickog prenosenja" u kojem pacijent nesYesno prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na terapeuta.1\·lj.i koje cemo naici u toku zivot.is um nego i mudrost teb i GORE Jacanje simbola u snovima maze da utice na Vas budni zivot Prema Jungu. \·eruju da je njihova dufa unutrasnji pratilac koji se zove Mica'peo (iii "Veliki C:ovek"). bilo u snovim.1 prirodc Poj. hronicno oboljenje.i se odrnota. postaje ocito da Cc dublje razume\·anje znakova i simbola psihe ukljuciti ne sJmo n. ukupnost ccn·eko\'og zivota u snu predst. sa poluostrva Labrador.1li podsticanjc d. J. bez potrebc za testiranjima i tumaccnjima Kach se pacijent analizira. Medutim.ipeut mozc predsta\·ljati negativnu iii pozitivnu majku. u primiti\·nijim kulturama pojam duha vodica vidi se u totemskim zivotinjama i biljkama koje stite pripadnike bratstva Indijanci iz plernena Naskapa.uocgipatskom ka (duhu zivotne sile koja je stvoren.n-anje se odnosi nJ koncentrisJnje na simbolicki s. koji drzi ove projekcije dok pacijent ne bude spreman da ih integrise Na primer. telu iii prirodi. . bile bi zato po\·ezanc SJ zivotnim mitonL Jz.iko d.n-laduje neki snazni rnitski lik kao sto je vestica.1ralelc u unutra5njem dajmonu Grka.i sama igra ulogu Yestice rnoze joj pomoci da savlad.rne saveznik inc oda s\·ojc tajne TE HNI KE PO J ACA \!ANJA Velika pa:lnja pokLrnja se znakovima i simbolim.idrzaj. Na primer. oca iii ZIVOTNI MIT koji predstavljaju aspckte nasc celovitosti n. kao sto je prekid veze. masti. u geniju Rimljana i u st. Jcti iii talas.:i. ter. koje je temelj preokreta u nasern zivotu.1 sa individuorn i koja sc s njom ponovo spaja prilikom smrti). Dr Arnold Mindel govori o ovom mitskom potencijalu kao o "Velikom ti". a posle smrti se reinkarnira u druc 0 bice Chi 7 " . koji se nalazi u njiho\•om srcu.1 ima p. kada im pridcmo celovitijc. Sve poteskoce u zinitu.1.i u skladu s nasim r.lZO\ s\·. osnazujuci iskustvo t. DOLE Arhetipski lik vestice maze simbolizovati zensku moc koja je dobra iii zla prototip celo\·itosti JUNG OVA AKT!VNA J\L\ ST A Aktivna rnasta je psiholosko orude koje moze doprincti postizJnju celovitosti iii individualizacijc Om podrazumeva direktnu vezu iii konfrontaciju sa nes\·esnim.icionalnim razumcvanjern i spoznajorn njihovog znaecnja.1c. iii prema Ja.11110razumey.i stral10\·e pronalazcci nove sopstvene zenske moci Zivotni mit je osnovni obrazac iii mitski potencijal koji oblikuje i organizuje zivotni put Co\'eka. neka dernjka rnoze da pati od uiasnih snova u kojima je \'ija \·es ti ca.

ovaj postupak neminovno uvodi u igru pripovedacevo nesvesno Jung je takode govorio o razgovorima koje je vodio sa personifikovanim glasovima nes\•esnog kao o kasnijoj fo. roditelji ce pomoci detetu da nauci da sanja razumljivo da bi moglo da kontrolise tok sna tada dete ec biti moie da promeni nekontrolisano padanje u kontrolisan let.1zlicitim kan.1ju u 1.1ti wet putcrn slika iii prcko Z\uka i reci.lju.CAVANJE PROCESA lnspirisanJungo\im pristupima poj. dr Arnold l\[indel jc raZ\ io cksplicitniji pristup pojacavanju snolikih inform. pojaca\·. vodicima u delove sebe za koje je osecala da su van kontrole i da bole .1 tcii Lfa sh\ .rnsnog plesa i zajednickog pevanja da bi se povczali sa s. Senoj Temijari takode podsticu pricanjc snova z. onda on. veruje se da sadrze obrasce koji simbolizuju nas zivotni put situaciji poja\•iti slika ili zvuk.1lc.1ju fizicka cu\·stva prvcnstvcno u slikama.1cij. od koje je dobijao velike uvide .1c.:r istrazi\·anjc i izra:l.:mje simbola sna predstavlja drugu prirodu Scnoj Ternijari iz severnc l\Lllczije pridaju \·cliki znacaj zivotu u snovima. preko terapcutske \'cze pacijcnt moze da n.1uzctc kan.1juci se u pcsku i klesuCi kamcnc skulpturc kod kucc u Bclingenu. pa ako se dete plasi nekog sna. U neme kada bi se nalazio u posebno niskoj zirntnoj tacki i kada bi se osecao deprimiranirn.1 zauzima vidne iii slusne kan.1 nunje poznate . na primer sna u kojem pada.Jung je \cliki dco Hcmen.l\·.uska POJA.111 simbolicni sadr:laj. Jung je uveliko sagledavao aktivnu mastu kao nesto sto zarnenjuje vaznost sanjanja.111ju. drugi kanali vreme dorucka. kojima ne sme da se dozyoJi da ponovo potonu u nesvesno: to se moze postiCi crtanjem iii slikanjem. koji je zelela da ukloni.rnci da intcgrisc osobine koje su projekto\·ane Jung je jednorn rekao da je ulazak u snove i koriscenje aktivne mastc sustinska druga polovina analize. igr.:rvanje zivota u sno\·ima koristi se za un.1 kojc sc dcs. Jung je govorio da vodi duge i duboke razgovore sa mudrom unutrasnjom licnoscu zvanorn Filomena.-ijc. et rccima. S\ . ali je vremenom pocela da se odnosi prema oziljcima kao pre ma "zvezdama" iii draguljima. zapisivanjem ili izra:lavanjem istog pokretima ili plesom Posredniji pristup aktivnoj masti predstavlja pisanje prica o nekoj drugoj osobi.:rlji\"i oblik tr.1spckte nase licnosti GORE Za snove adolescenata i dece. .autoritativnu licnost za pacijcnta. pa ipak u isto ncme mogu da imaju znac.1predivanje drustvenog zivota i projekata zajednice Oni koriste s.-i prcl\odio zaokupljcn akti\110m nustom. Osnovni pristup aktivne maste jeste da bude sto vise sarna i ncuznemiravana. kojc zaista zauzimaju ove kanale nastoje da 1us uznemire. jer je ona direktno povezana sa arhetipovima i njihovim pojacavanjern i izrafavanjern.1 neke kulture.1\ . Ncki ljudi zamisljaju i poim. bilo da su dobri iii losi. Ako ncka osob.1drzajima iz snova i pojac.11110 omiljcne iii ·zauzctc kanale perccpcije (iii cula) i ncomiljenc iii ·ncz. Za osobu koja prirodno f.zi aktivne maste.i DRAGULJ U RAN I Rouz-Emili Rotenberg koristila je aktivnu mastu u borbi s koznim poremecajem koji je imala od detinjstva Ona je opisala kako je preoblikovala sebe preko kreativne igre U pocetku je gledala na oziljke na telu kao na inferioran deo sebe. te da bez aktivne maste covek ne bi nikada mogao da postane istinski nezavis.1li ih .1j.l\'orizujc ··osecanje iii pokret kazc sc da zauzinu kincsteticne ka1ulc pcrcepcije U svakom sluC:. koncentrisuci se na sve ono sto dolazi od nesvesnog C:esto $: w 0 > \J) z > ee se u ovoj U potonjim godirHnu. dok drugi tunucc S\ SENOJ TEMIJARI Z.111 od psihoterapeuta.1 pcrccpcije l(ao indi\ idue im.1lc.1lim. ukarnjuci n. relati\no nczauzeti lnformacije .

1 sinhroniZOY. mitsku dimcnziju koj.1j POKLAPANJE U ISTO \'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I l\fESTll\L\ Do otkrica poncbd dolazi u isto Hcmc 11.rnjJ zcmaljskc slikc unus mzrndusa iii "jcdnog s\·et.1son1ib u trenutku smrti njihlwih dasnib snutra sc cestom poja\ om i \'Crovatno simbolizujc kr.1 jc.1lcg.1ciji bil.1 razlicitim mcstimJ.1\·io u trcnutku kad. G.n u jc opisao Ken Kiz u knjizi Stoti majmun ( 1981) _/Jp.\ ISTOM MES TU Jung je dirno ispric.1r jc egipatski simbol suncc\'og ciklusJ i ponon10g rodcnja (iii prcobrazcnj. st\ ari kojc pri\·idno ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc stojc u \ ezi zato sto.1 promenjcna on1m epizodom Drugi Jun go\ primer odnosio se 11. Tahi dogadaji prcnose funkcionalne simbolc preko praga koji sc naL1zi izn1edu ncs\·csnog i s\·csnog.1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih fcnomcna bo StO SU tcJcpatij.1snjc dogadajc 0\ . pJ je iskljuciYo r.1\'ali majmuna iVIacacca fuscata.1zlatu.1 perspekti\ .1 proui:. cuo je u istom trenutku kucanjc u staklo i iznenadio se bdJ jc ugled.1 ZJ 0 C'.1.l kojc je OSCCaO ltJ ne mogu d. postojc mnogi opisi ogledaL1 iii slika kojc padaju 1u pod i razbij.1j. umro pruski cJr Fridrih Veliki.111osti.1 nsta "funkcion.1 sc nalazi iz.1).1cijcntkinja pric.1. po Jungo\·om misljcnju. primctili d.1\ ljJ simboliku razbij.1 i tumaeenjc t. roLL1ku DOLE I DOLE DESNO ncme1u i prestanak rJda srcJ Slicno tome. sto prcdst.1 2cnb rn. stvarajL1ci tako "fL1nkcionalnL1 koincidencijLI" SASVIM DESNO Jung je sko\ao tcrrnin "sinhronizo\ .10 jcdan od sopstYenih dozidjaj.w bub.:da o snu u kojcm jc dobila zbtnog balcg. prcma biologu Rupcrtu Scldrejku O\ o sc dcs.1 b.1 casO\ nik s kLitnorn z.SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA Sat koji se zaL1stavlja LI trenL1tkL1 smrti vlasnika dobar je primer sinhronizovanosti.1z.u. bda su 19 52.111j.1lnog poklap.1 koji sc pricJlo da sc z. u kojcm mu je jedn.1strologij.i koji uticu na strukturni razyoj On1 poj.1jmuna r.1lnosti. izlozio je tcoriju dam .1snjeg iskust\ a nijc u \las ti principa buz. ncgo je st\ ar unutr. Sinlzronizovanost: akauzalni vezivni princip. . ZaustJdjanjc c.rnst.1 pacijcntkinjc prcma situ.1c.uota. Odbljesci svetlosti LI vodi predstavljajLI primere nacina na koji pokret i svetlost mogLI da nas privL1kL1 i da "koketirajLI" s nasom paznjom POKLAPANJA U ISTO VREME IN.wa uslcd arhetipskih obr.1 no\·o ponasJnjc: poccla jc da pcrc u potoku indijske .1ju sc u trcnutku nccijc smrti.111je Lha iii\ ise dogadaj. koja jc lupaLi u prozor. U slucaje\·i1n.1snjih psihickih stanja koja uticu na spolj.1 budu samo st\·~u sluc.1 unutrasnjeg i spolj.1cio1uln.1 Jung.1 celokupnog zi\ota . dcle zajcdnicko tlo sinhronizo\Jnosti.111ost da bi opisao poklap. koji je bio ledima okrcnut prcma prozoru.1 U knjizi iz 1952 godine. Teorija sinhronizovanosti koristi simbole da bi saopstila znacenje dva inace sasvim razlicita dogaaaja.rnski naucnici su 30 godin.1nij. I :-86.1legara.1j konccpt jc iskoriscen za obj.1 p.

DOLE st\ .1lu . Jcd.i poj.111jc.Hclja .1ju tr. odbljcsak sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u suz. ani po toj dolini O\o podrui:jc jc.i\·a biLi pon~zana s promcnom u arhctipskom obrascu bda jc dostignuta kritic1u m.1 rnnogi sign.rnju tcorije o poreklu nst.1sa. koje jc toliko prcplctcno ch ga jc ncrnoguec razc-h-ojiti.1 cunta\·a koja su jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn ncs\·csnorn.1:i:i\'. ispric.\rnold i\[indcl koristi rec koketir.lsao trg. lc:i:cei LI polju da bi se poYcz.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki narodi i\lindcl prica o jcdnom .rn romski s.iLizilo kratko .1 i posm. ali jc 1958 doslo do izncnadnog sircnja O\C 0 z N .iznjc posn~cujcmo rcflcksirnoj GORE \estinu z ::.111j.1.\NJE U R.ijmunc n.ici 'no\ co\ ck tcrnclj cclokupne samanskc pr.i jc bilo pn o .···-----·---------------------------------- krornpirc pre ncgo sto bi krcnula Lh ih jcclc Chu 110\U Pn·c fosilnc ostatkc nenadcrt. s.rniji. .i neki prcdmct z.1\' zin1t sustinski po\ ezan Orn jos nijc opstc prill\aecno u znnicnoj n.Jo.1 O\ 0 kopnu Scldrcjk k.ij d. ali nc i st.rndcr.n ljaju tr.10 ncsto nalik sistcmu korcnja izmcdu cfra dn·eta. Kach jc zamabo u ugao ugledao je lcpu kociju koju su rnkli konji Lida se probudio.1J1j.izc da jc .idcsct godina u formulis.1mcrickih urodcnib z.1 LI prirodi koja sc j.rnstr.1.1z\·oj kYantne !hike i istr.1da dn ct.i predsignalnog nin1a na kojcm st\· Mi postoje bo stremljcnja pre nego sto se nunifcstuju On jc opisao O\'O Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost moze koketirati za nasu paznju c.izcci 'dodatnu p. otputovao jc u Sp.1ju prirodnom sclckcijom \'olas jc radio n. kojc prid.1tr. pa su pn i ljudi 1uz.idcnjc da sc on.1 principu sinhronizo\·anosti i kokctir. Carls Darvin jc 1858 dobio pismo od prirodnj.1\ i put.1 n. ali na rubu on1g iskust\ .rniju ako polozi ispitc Student sc toliko uzbudio da jc s.i i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos. NajYisc p.10 o Sp. gcwori rum i bzujc pricu.ltr.ihtc\.l\ isno od Dan inon1g r.i nujmunskc kolonijc na drugim ostnima.ijuci scbc kako set. a posto jc polozio ispitc.\lindel smatra ch kokctiranja dolaze iz carst\ .1scla \'olas.:.1lijsko111 LlrodenikLI koji opisLljc mistcrioznu snagu KO KET! R.1 . pa ipak r.rznju POl(L\. koji je uzco grcki pseudonim Ne.1b . glcd.iii\ co nu slicno obj.1 ulicom koja Yodi do trg.1 Yizijsb traganj.1 procesne psihologijc pobzuju u oYom smcru.1 R.rnog.rniju i bio jc vconu izncnadcn da jc rl.10 jc san prijatcljima.\lfrcd.oscc.10 jc do zakljucab ncz.1 kokctiqnja mogu da budu putobz u ncku drugu st\ arnost: nalct pticc. s.1sniY.1storu.i istonerncno prosiril. sto zn.1 nuzno poYLii:c za sobom prctpostavku da jc s.1 u oku prij. pri ccmu jc ncmogucc odrcditi st.rnj.iktin10sti U ccloj < c > popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u Jos jc \cCC z 0 izncn.1ju se 11. katcdralu i kociju iz srng s1u (h.unosti.1himu Nojnunu.1gaocu Konccpti sinhronizo\anosti i kokctir. u kojcm sc n.P.10 ubcdlji\ primer prnfridanja u sno\·inuJung kazujc san jcdnog SYog stud en ta komc jc otac ponudio puto\·anjc u Sp.1 pa:lnju iii samo posm.rnci.1 na kojoj je uglcdao gotsku katcdr. igrom slucaja.\ZL!CITO \'RH!E l(.rnjc da bi opisao razmenu i rcflcksiju snolikih signaLi izmcdu posnntrac.1li kokctir. i\[indcl b:lc ch mi poscdujcrno razlii:itc Hstc paznjc i S\ csti. Pro\·c\·si Lh.1ci 1Hsu paznju.iriji majmuni.1.10 sa zcmljom i pro1usao pr. dobilo irnc u XVII \cku po loblnom p.111j.ust\o k.idnici u bmcnolomu Ncandcrskc dolinc u Ncm.1lca pro1usli su 1856. -i L10 i 1u rn. Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja v. Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi duboko po\·czani predstadja .1snjcnjc 1uci1u na koji se nstc raZ\'ij.1ckoj.n "1Lhlc su nujkc i mL1dc rnajkc.\N_l E .rnun opisao jc S\ oju Priroda je puna ritmova i obrazaca lvioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru GORE LEVO inicijacijLI. godinc r.

SIMBOLIIZA u DRUSTv·u SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT. saobraeajni znak koji prikazuje siluetu automobila iii motocikla): ·'saqr:Zajni" znakovi koji predstavljaju pojmove koje smo naucili da povezujemo s narocitim znakom Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenografiju" slika. KULTURNE KONVENCIJE Dok ovo rnoie da izgleda sasvim ocito. A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE. De Sosir. a svaka od njih nosi malo drugacije znacenje. Americki fllozof Carls Sanders Pirs ( l 8391914) i svajcarski lingvista Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913) bili su osnivaci serniotike. a .·a. DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM. da mi prilwatamo svet i dajemo mu srnisao preko kodova S\'Oje kulture De Sosir je takode istakao da znacenja deluju unutar paradigme: mi biramo znakove iz celog niza alternativa. isti simbol moze da ima razlic. NEGO SE OSLAN}. MISLI !LI OSECANJA. cica. slovna fornucija c-a-t (oznacivac) u engleskom jeziku opisuje krznenu zivotinju sa cetiri noge. repom i brkovima. a svaki od njih bi nosio razlicitu nijansu znacenja.i da znaci nista kao o "normama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave da "tamo" postoji neka vrsta objektivne realnosti do predstave da je "realnost" uvek kodirana.iii crveno svetlo r semaforu kao znak za "st1 Pirs je zapazio da. prirnenio je ovu teoriju izricito na jezik. dok onima koji ne gornre engleski ne mor. crveno svet/o na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop" SASVIM GORE na oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za "macku''.:t-. nego medu sisternima znakova sa znacenjirna. koje bismo mogli upotrebiti urnesto '·macke·'. koja prede i mijauce (oznaceno) Oznacivac je simbolican znak: ista formacija slov. filozofske nauke o znakovima i znakon1irn sistemima i o nacinu na koji se znacenje stvara i menja unutar jedne kulture SEMIOTIKA Pirs je govorio o tri vrste znakova: "slikovni" iii znakovi koji jasno predstavljaju predmete koje prikazuju (na primer. On je tvrdio da znakovi koje koristimo mogu izgledati proiz\•oljno. ali oni. za De Sosira su implikacije bile duboke. nego su usadena u na5u drustvenu strukturu i vrednosne sisteme. otelotvoruju kulturne ideologije i vrednosti o kojima tada pocinjemo da razmisljamo (na primer. postoji nekoliko alternatirnih oznacivaca mackica maca. GESTOVE. cija znaeenja SU odredena konvencijon1 i koji ne lice na originalni predmet na koji se odnose (na primer. u stvari. a do kojeg se stiie kulturnom konvencijom) Na primer. to da ljudi posmatraju svc 1.\ NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA.tri crna trougla u krugu na 2utoj podlozi . s obzi 1 .i mogla bi se veoma lako upotrebiti da predstavi bilo sta drugo. Da ponovo upotrebimo predasnji primer. sireci se daleko van dometa obicnih formacija reci . ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI. medunarodni simbol za nuklearni otpad . mace. 0 < --' ZNACENJE I VEZA U XX veku pocele su da se raz\·ijaju teorije o znacenju i poreklu znakova i simbola u ljudskom drustrn. dim je sadr:laj "vatre"): i '·simbolicni" znakovi. De Sosir je identifikovao dva dela znaka: "oznacivaea" (sam znak) i "oznaceno" (pojrnovno znacenje koje se znaku pripisuje. Ova znacenja nisu ·'prirodna" iii neminovna. slova i brojeva da bi preneli prakticne informacije GORE znacenja za razlicite ljude Pirsov savremenik. Za vozace Sirom sveta. Semioticari kao sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno medu fizickim predmetima i dogadajima.roz filter licnog i kulturnog isku'. koji je sarn po sebi sistem znakova koji nastoji da prenese informacije i znacenje .

kolima. deca). koji su slicni iii suprotni U knjizi Siravo i kuvano ( l 96+ ). s pravilirna z. a musko (u mnogim kulturarna) od :lenskog Kao i Jung.1 njihovo povezinnje: ovo sc moze predstaviti \'izuelno kao rodoslovni dijagram Srodst\·eni sistemi odrcduju kako sc roba. pogreb). tndeci da sc ov•1j metod moie jednako primeniti na bilo koji sistem stvaranja znacenja: na plemcnski obred iii obred neke zajednice (vencanjc. z m N < > jedan termin ima prednost nad drugim "kuvano" (kultura i imcnuju ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo · (prirodno i "prirnitivno ').oboje su prevozna sredstva .1 nesto nedno (miraz) Le\·iStros jc uporno tndio da se odnos unutar jednc strukture ochija u parovima. zene i deca) kojc SC N z > ['. Bart je istrazivao moze kim ozeniti.11110 unutar lingvistikc.u filmovima. decijim igrackama i popularnoj zabavi. sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu .ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . na primer) i rucine razmisljanja (dobro i zlo) On zapa:l:a da kod svakog para Vencanje. svetlost od mraka. antropologa Kloda Levi-Strosa (r l 908) i filozofa Rolanda Bart. mit jc sastavljen od jcdinica koje sc spajaju prcma odredenim pravilinu iii ko1wencijama (kao sto je ponadj. kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu. raklania i odcvanja. svi sistemi kulturne organizacije dele iste fundamentalne strukture Jedan od njih je srodstvo: svako drustvo ima neki sistern kojirn odreduje ko SC MITOLOGIJE lzmeou 1954. ljudi i ideje "r. n. na ·modu" (u odevanju.o do zakljucka da bez obzira na sadr:l:aj. narocito u popularnoj kulturi . tndcci da oni dcle zajednicku strukturu . ko 1110Ze da ove sekundarne signale. fotografiji. pricanje price po slojevima). Bartje bio opcinjen znacenjem stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i "prirodnost" Na primer. ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje o konstruisanju znai'enja. De Sosir je utvrdio da je oznacujuci sistem bilo koja struktura iii sistern iii organizacija koja stnra znacenje iz kulturnih znakova Kao antropolog.1!0 na sociologiju i prilwaceno je od vodccih prcdstavnika strukturalistickog pokreta. a ove jedinice formir. cine osnovnu strukturu svih ljudskih kultura (muskarac i zcna.uovi.izlicitih kultura Umesto da gleda u njihO\· sadriaj. Levi-Stros je primenio clVe ideje na srodstvene sisterne.1 binarnim p.uo\·ima iii suprotnostirna. ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika GORE DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva. on je primenio strukturalnu analizu. majke.1111enu z. na kulturne organizacije i mit. Kao sto je slucaj s jezikom. dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem SRODSTVENI SISTEMI Levi-Stros je doSJ. ne s.111je. dobro jc pozcljnije od zla. narocito u carstvu hranc. i na \·izeulne umetnosti. Sistem srodstva jc struktura koja sadrzi jedinice (muskarci. porodicne grupe mogu da "daju · zcne nckoj drugoj porodici u z.uocito paro\·i suprotnosti.oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pomocu nizova signala. (ocevi. kisni pies. reklame i bioskop De Sosiron1 delo imalo je dalekose:Zne implikacije. Levi-Stros tndi da binarni p. Levi-Stros je bio zaintcresovan za objasnjavanje slicnosti medu mitovima r. novinama i casopisima. reklamama. ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost 63 ST RU KT UR AL I Z A i\1 De Sosir je istraziv.10 jezik kao strukturu.1 ( 191 S-80 ) . i kako se ovi odnosi zovu. nego unutar proucavanja svih komunikacija Ono je utic.iju medusobne odnose koji se zasnivaju n. Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'. dok jc Roland Bart istrazivao savremene zapadne kulturne "znakove'. zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu nasledi sta i od koga. . knjizen10st. sto daje osno\· za strukturu.izmenjuju' unutar jedne kulture: na primer. jclu i imovini). i 1956.

muskarca iii zene ciji se polni identitet razlikovao od ostalih pripadnika istog pola Berdejci su simbolizovali duhovnu snagu. konvencije iii pravila ponafanja u skladu sa ulogom Kod indijanskog plemena Kornanea. dobrote i trpljenja. veo je jos jednorn postao deo dri:avnog odredenja :Zena Moderne islamske feministkinje sada pokusavaju da naprave razliku izrnedu patrijarhalne tradicije i vrednosti islama.:izlicito vreme.ULOGE I ODNOSI eak i istovrerneno. Mnoga severnoarnericka plemena velieala su ulogu pri cemu se isticu stvari kao sto su uniforma.1koj zajednici dolni do pojave razlicitih ulog. Elizabet Kejdi Stenton.1 Uspcsno funkcionis. zavisno od religije. zavisno od drustvenih. iz cega proistice borba za prava zena i dece Americka reforrnatorka iz XIX veka. bili su prirodni "posrednici" u svadama polova i savetovali su plemenske rnudrace.1 sc na intcrakcije svih o\·ih ulog. kulture iii po la. Svaka uloga je ziv simbol kulturnih vrcdnosti z. pri C:emu je veo slozen simbol sa cesto razlicitirn znacenjem za razlicite ljude. strukture uloga unutar njih U modernim drust\·ima.1ka ulog. te caksire je preuzela Amelija Blumer. od decaka se ocekivalo da bude agresivan i da uzme ono sto mu pripada Medutim. zene i deca imajLI rnanje privilegovane uloge od rnuskaraca.1jcdnice L1ko drustvJ postaju sve slozcnija tako su sve slozenije i DOLE Simbolika vela varira u razlicitim vremenima i na razlicitim mestima. iako nisu eksplicitne. drustveno ponafanje iii simbolicni obredi i obredi koji obelezavaju promenu uloge Rana teorijJ uloga opisinla je uloge kao drustvene tvorevine koje su odredene drustvenim oeekivanjima i vrednostirna koje moraju da se ispune unutar zajednice Kulturno definisane uloge pola narocito su vladale porodienim aktivnostima i aktin10stima na poslu Novije teorije govore da su uloge Pusenje cigareta kod zapadnih :Zena na pocetku XX veka bilo je povezano sa sve veeom samostalnoscu i jednakoscu :Zena GORE 0 co 2 Teorija o drustvenoj ulozi iz sezdesetih godin. predstavljaju skrivena strujanja osecanja u jednoj zajednici UZRAST I POL U drustvima LI kojima opstanak nije data kategorija.rnje zajednice oslanj.1.1 XX veka pokazala jc da u sv. po kojoj su dobile ime i koja ih je promovisala kao simbol pokreta za prava zena . koje. a\·etinjske uloge". kako je rastao njegova uloga se menjala i od njega se ocekivalo da refava sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje neprijatelja Njegova uloga postajala je uloga mudrosti. Emancipacija zena u lranu slozen je proces u kojem je odevanje takode glavni simboL Zene su izbile u prvi plan za vrerne pokreta protiv 5aha. berdejta.:i u srnislu odnosa prenu svirn drugim uloganu. lo\·aca i ratnika.i u prirodi: one prepoznaju . Kod definisanja ljudskih uloga i promena tih uloga mnogo se koristi sirnbolika. a ponekad simbolima kao StO SU uniforrne. Slozena drustva teze da irnaju vecLI potrcbu Zd s\·. pojedinac s\·e vise igra istinske viscstruke Llloge LI r.1 takode odredene obrascima polj.1 je odrcden. 0 U patrijarhalnim drustvima sirom sveta. religijskih i politickih uslova. jer se smatralo da su povezani s Velikim duhom STATUS I PRVILEGIJE Sva drustva imaju sisteme statusa i privilegija koji su vezani . nosila je turske caksire Llmesto ogranieavajuce krinoline. .. kada su crni velovi postali revolucionarni simbol Posle uspostavljanja Islamske Republike. broj uloga je manji i one SLI jasno odredene polom i uzrastom U slozenijirn drustvimJ postoji vise varijacija L1!oga i vise specijalizacija .

na primer. vrac se bavi drustvenim krajnostima. starija braca iii sestre ili drugi Clanovi porodice. Romi trpe diskriminaciju u celom svetu. obracajuci se direktno svetu duhova. zabranjujuci zenidbu. poslednjih decenija ovi obicaji su pretstali da budu opsti. a drugi put oni predstavljaju predrasude unutar drustva. druzenje iii eak fizicki kontakt izmedu pripadnika razlicitih kasta cesto sluze kao uzori. uspe5an iii da ga drustvo nagraduje zbog njegovog pona5anja Dete zatim usvaja karakteristike uzora i na kraju se potpunije identifikuje s karakteristikama te uloge. zivotom i smrcu i lecenjem bolesnih. Medutirn. na primer. za prcovladujuce vrednosti i verovanja doticne kulture. Uzor simbolizuje ono cemu mlada (ili odrasla) osoba tezi. Preko igranja uloga i njihovog oblikovanja deca mogu da nauce uloge u koje prerastaju kroz razliCite igre Teorija o drustvenom ucenju kaze da se glavni deo razvoja deteta odvija kroz opona5anje uloge uzora Dete zapafa da je uzor. a pojavljuju se novi simboli braka Zene vise ne menjaju prezime automatski. neki od najva:i. Medu Ibancima Bornea. profesori ili prijatelji c 0 C'> m 0 0 z 0 I " PROMENA ULOGA Uloge i njihova simbolika menjaju se unutar granica neke kulture kako se pomeraju njene vrednosti. U Indiji. koja postaje njegova Javne licnosti promenjenu ulogu. dok su mnogi uzori slavne licnosti.nijih uzora mogu se naCi unutar naseg lienog kruga: to mogu biti roditelji. Slavne licnosti mogu postati legende ili ikone kada simbolizuju iii oblikuju specifiene vrednosti za zivot drugih ljudi. rase iii fizickih sposobnosti Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan. hinduski kastinski sistem strogo odreduje uloge i interakcije u tradicionalnorn drustvu. a studije pokazuju da se oni rangiraju kao ''drugi" i zato inferiorni. cesto istog pola. Medutim. Njegova uloga mu obezbeduje visok status u plemenu. pri cernu se povezuju sa zivotinjarna. narocito u Sjedinjenim Americkim Drzavama. kao sto je svrgavanje monarha u toku revolucije ili pretvaranje intelektualaca u ratare tokom Kineske kulturne revolucije sedamdesetih godina XX veka. veliki je uzor crnirn decacima Amerike. Ponekad su statusni sisterni na rnestu za do bro celog drustva. a bracni parovi nose prstenje kao simbole uzajamne i jednake odanosti Uloge se mogu menjati postepeno. U zapadnom drustvu. za zenu je bilo tradicionalno da prilikom udaje nosi verenicki i veneani prsten i da uzme prezirne mufa da bi ukazala na IGRANJE ULOGE I UZORI Ljudima su potrebni pozitivni uzori da bi pronasli put sopstvenog razvoja. obicno za ostale pripadnike istog po la. .DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije roma jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sreaena drustva DESNO Majkl Dfordan je bio vazan uzor za mlade crnce. iii njihovo obaranje mo:le da oznaci naglu iii nasilnu promenu. odrafavajuci kulturne trendove. nakitorn i maskama. koji je predstavljen elegantnom perjanicom. koje nekima idu u prilog a nekima stete.

kralj je smatran bofanstvom i kraljevi su bili zasticeni od svetovne realnosti tako sto im nije dozvoljavano da dotaknu zernlju. Indijanska i kineska kultura prosiruju pojam incesta na polne odnose sa osobama koje imaju isto prezirne ooLE Lotove kceri. gde SU zivotni uslovi veorna surovi. Tabui mogu da proisteknu iz moraine svesti 0 co i da rnotivii. drustvene uloge su sna2:no podeljene prema polu Muskarci idu u lov. odnoseci se uglavnom na stvari koje nisu dozvoljene u drustvu zbog raznih drustvenih razloga iz bliskog roda . ta bu. odr:Zavaju vatru i kucu . u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli. a narocito u drustvima koja su koncentrisana na odriavanje suprernacije Kada se vladari posmatraju kao boianstva. pripremaju jela. koji prikazuje Budu kako pripoveda. Montezurnu. Vladarirna Inka bilo je dozrnljeno da se zene svojim sestrama. neCistim ili ukletim. U anirnistickim i u drustvirna koja se zasnivaju na prirodi. ali isto tako rnogu da se koriste za odrfavanje drustvene hijerarhije i reda. boginjama i kraljevirna.u individualnu i kolektivnu moralnu svest. stupanje u brak s nekirn van porodice uprljalo bi C:istu kraljevsku krv Egipatska boginja lzida udala se za brata TAB UI INCESTA Incest polni odnosi s nekim Ozirisa. opasnu silu koja zahteva tabu da bi se izbeglc njene opasnosti. Medutim. verovatno zbog genetskih porernecaja do kojih dovodi. poreklo tabua verovatno je u vezi sa medusobnim simpatijama i nesimpatijarna razlicitih nivoa duhova. jahali bi neku zivotinju ili bi se vozili u kociji. asteckog ci. a seksualnost kao potencijalno TAB UI POLA U tradicionalnom kungbusmanskom drustvu u pustinji Kalahari. Razdvojenost njihovih uloga nagla5ava se dodeljivanjem razlicite strane za sedenje oko vatre za rnuskarce i zene. ili bi hodali po tepihu koji je polozen bas zbog n jih. njegova lovacka rnoc rnogla bi . Lotove kceri imaju polne odnose sa ocem zato sto ne postoji nijedan drugi muskarac da ih obrerneni.ra Meksika. Prvi kraljevi i kraljice Ugande nisu nikada izlazili iz svojih ogradenih obitavalista Persijski kralj je hodao po tepisirna po kojirna niko drugi nije mogao da gazi C:ak i danas postoji obicaj prostiranja tepiha pred kraljeve za vrerne svecanosti .je oblik tabua prisutan u celorn svetu. bogovi i kraljevi su cesto oslobodeni ovog tabua da bi odrfali cistotu bogovske iii kraljevske krvi. srnatra se dace je pogoditi neka rnisteriozna bolest. prave oruzje i loze vatru. a ako muskarac sedne na mesto zene. tabui se odnose vise na poku5aje ljudi da odobrovolje bogove i GORE Na ovom barjaku iz VIII veka. Dok je Frojd turnacio incest bukvalno. Jung je posmatrao incest kao sirnbolicnu sliku koja se odnosi na pokusaj pojedinca da se nati u majcinu utrobu da bi se pono\·o rodio Incest jc cesta mitoloska tcma medu bogovima. Buda je izolovan tako da ne moze da dodirne tlo.TABUI Rec "tabu" potice od polinezijskog Bili bi noseni na ledima ili · rarnenirna drugih ljudi. osecale su da moraju da se ogluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi ljubav s njima. Kraljica Kleopatra bila je rezultat sedam pokoljenja brakova izmedu brace i sestara U Starorn zavetu. uvek su nosili njegovi plernici ion nije nikada dotakao tlo. opivsi ga ZASTITNO BOZANSTVO U mnogim kulturama. Ako zena sedne na muskarcevo rnesto. sto oznacava sistem zabrana radnji ili koriScenja predmeta koji 0 se smatraju svetirn ili opasnirn. a iene grade skroviSta za porodicu. kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom 2 boginje U savremenom drustvu rec tabu irna rnanje duhovno znacenje. U potonjim kulturama.

da ce se dete koje slucajno pojede rneso prisne zivotinje razboleti: u slucaju zabranjenih dropljinih iii cureCih jaja. na primer.DESNo Za pripadnike plemana San u Kalahariju tabui regulisu sedenje muskaraca i zena oko vatre da oslabi. delimicno u znak protesta protiv Frojdove teorije da zene pate od "penisne zavisti" GORE smatrani niskom kastom i nije im bilo dozvoljeno da ulaze u hramove. prihvatljivo je da jedu totemsku zivotinju bratstva. gde zivi kao sirnbol majcinstva postovala zensko te[o. dok je Evahlajima zabranjeno da jedu rneso prisne zivotinje. levantinski narodi nisu nikada jeli jabuke zato sto su verovali da se u njima nalazi duh prirode Zivotinje koje su mogle da jedu ljudsko meso postale bi fetisi. MENSTRUALNITABUI U patrijarhalnim drustvirna menstruacija se obicno srnatra tabuorn. dok zabranjeno kengursko meso rnoze da uzrokuje plikove na kozi iii da dovede do susenja udova Medutirn. Vecina Hindusa SU vegetarijanci i narocito je tabu ZABRANJENA HRANA I ZIVOT!NJE U mnogim kulturama se veruje da duhovi mogu da udu iii da obuzrnu nezive stvari. Krava se u hinduskoj Indiji smatra svetorn zivotinjorn. u drustvima u kojirna zivotinje preuzimaju ulogu totema postoje tabui protiv ljudi koji jedu iii ubijaju zivotinje cijim totemskim bratstvima pripadaju. Tako. i da su zene s menstruacijorn neciste sedarn dana Frojd je gornrio o rnenstrualnorn tabuu kao o negativnom stavu prema zenama. I Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju kanalom zlih duhova. koja SU POSLEPORODAJNA KRV U mnogim delovima sveta krv koja prati poroaaj smatra se necistom. odmah mora da se zagnjuri u vodu da bi se ocistila. kako u starom tako i u modernom svetu. Stari zavet ukljucuje zabranu kontakta s njom: Treea knjiga Mojsijeva belezi da je Mojsije dobio vest od Boga da fovek koji spava sa ienom koja irna menstruaciju treba da bude odbacen od svog naroda. Pri poistoveCivanju sa zivotinjom osoba postaje rodak iii cuvar zivotinje. zahvaljujuci sposobnosti da daje mleko . verovatno zbog njene navike da jede strvinu. Neke kulture imaju obrede preciscenja za odstranjivanje ove krvi dok je Bruno Betelhajm govorio da sposobnost zena da radaju decu i da imaju menstruaciju izaziva snaznu zavist kod rnuskaraca. Za Hinduse je ta bu ubijati iii jesti krave menstruacija se smatrala mocnirn i isceljujucim procesom. U starom Egiptu. Egipatski svinjari SU ubijati i jesti krave. Kada jestivo voce iii biljke postanu fetisi. oni su smatrali svinju necistom zivotinjom. koje su zatim bile zastiCene tabuom Kao sto je slucaj s Jevrejima i muslimanirna. u matrijarhalnim drustvima. Jedenje majmuna je tabu u mnogim drustvima zato sto po izgledu lice na eoveka. koje zatim postaju predrneti obo:l:avanja iii fetisi. mesecevirn ciklusom. Zato se krave rnogu videti kako lutaju ulicarna C:ak se i rnokraca krave smatra svetorn i ponekad se koristi kod obreda prociscenja za ljude koji su prekrsili neki tabu. Zato je hranjenje krave cin oboiavanja. Medutim. to moze da dovede i do gubitka vida. Njihovi bogovi su smatrani otelotvorenirn u narocitim vrstama. Medutim. oni postaju tabu kao hrana. Tako de se smatra dace oslabiti snaga muskarca ako zena dotakne njegovo oruzje. a mesecevi ciklusi su u pretpatrijarhalnim vremenima mereni na drvenim stapovima koje istoricari nazivaju "kalendarski stapovi" Jedan rnoguci izvor rnenstrualnog tabua mozda je strah da bi zene rnogle da preuzmu kontrolu nad mesecevim rnenama i promenama godisnjih doba preko rnesecnih ciklusa svog tela Jevreji starog doba verovali su da rnenstrualna krv irna otrovna svojstva . mozda zato sto se verovalo da su zena koja se poraaa i beba bile u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima. Srnatralo se da ukoliko neka osoba dotakne svinju u prolazu. jevrejsko-hr iscansko zabranjeno voce . drugi pripadnik zajednice sa razlicitom zivotinjorn rnoze slobodno da lovi i jede tu zivotinju Narod Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu i u juinom Kvinslendu veruje. zivotinje su bile obo:l:avane i o njima je vodena briga kao o nosiocioma dobrih iii zlih sila . . tako je pas postao zivotinja zabranjena za jelo zaratustrovcima . koji su stvorili tabue u pokusaju da izjednace polove Ferninistkinje ovo nazivaju ··matericna zavist". Ona se takode povezivala s SASVIM GORE Jabuka.

ukraseni stap. Stap se takode koristio kao vidljivi znak za okupljanje iii pokazivanje pravca za napad Ove rane . profesor. pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta. ZASTAVE U Kini je izum svilenog platna doveo do pravljenja barjaka. skrnavljenje zastave je kafojiv prkrsaj u vecini zemalja sveta. i zastava skola. plavi kombinezoni fizickih radnika. sto simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko velicanstvo Boga. ljiljan ima tri latice. uglavnom na pogrebima vladinih sluzbenika ili vojnika. pravljenja razlike izmedu onih koji su "u igri" i onih koji su "van igre". kao sto je strah.na lokalnom. sto je nacin kodifikovanja i strukturisanja drustvenih odnosa. kao sto je doktor. perja i zivotinjskih kostiju. porucnik. na primer. Tokom XIX i XX veka doslo je do pojave mnostva drugih zastava: vladinih sluzbi i cinovnika. sve organizovane grupe . ratnih oznaka. ali kasnije kao nacin identifikovanja vladara. prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj grupi. pokrajinskih zastava.GRUPNI IDENTITET > fV") Simbolika se oduvek koristi za oznacavanje identiteta i za potrvdivanje privrzenosti drustvenoj grupi iii ·'porodici". stvaranja i kralja barjaka. GORE 0 co Svi detalji zastave su simbolicni boja. poslovnih korporacija i sportskih klubova. Svi elementi zastave su simbolii:ni . srebro. kod svih koji je vide. voda je nosio svecanu perjanicu i driao dugi. poniznost iii ponos. perja i parcica tkanine . tri zlatne loptice zajmodavca. vijorenje zastave na pola koplja predstavlja znak ialosti. Iz Kine se upotreba platnenih zastava prenela u Evropu.dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni kompanijski znak. zastava ili izrazeni kodeksima odevanja ili preko ritualizovanih forrni pona5anja Jedna od vainih karakteristika takve sirnbolike jeste njena vidljivost: ona je planirana da obezbedi lako prepoznatljiv znak grupnog identiteta. vodnik iii glavni referent. su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer. . rogova i koia Za Astecke veksiloide se. postovanje. sa amblemima od obojenog drveta. pokrovna zastava koja se polaze na mrtvacki sanduk. sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode :::> a: 0 -' na zajednickim verovanjima iii zajednickim interesima i aktivnostima. univerziteta. organizacija.zastave·· su poznate kao veksiloidi i bile su pravljene od drveta.formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga. Oni mogu da budu u obliku totema. sirnbol je narodnog postovanja prerna pokojniku. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim simbolima na primer kuvarska kapa. dosta koristilo kecalovo perje i bili su ukra5avani plemenitirn metalima kao sto SU kojeg je bi lo lakse nositi i koji su bili vidljiviji izdaleka nego dotada5nji cetvrtasti barjaci. politickih partija. u cilju pobudivanja emocionalnog odgovora. zastava ranga u svirn delovima oruianih snaga.. LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i pravom da se vlada Francuskom. kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se difo. zastava na brodovima i kuenih zastava trgovackih kompanija (preteca modernog logoa) Pn•e nacionalne zastave na kopnu pojavile su se u poslednjoj cetvrtini XVIII veka . batinu ili koplje sa amblemom na vrhu. gde su se najpre koristile kao rnjni i ceremonijalni znakovi. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po nacinu oblacenja . nacionalnorn iii medunarodnom planu . oblik i motivi regionalnom. zastave etnickih grupa. U XVII veku doslo je do uvodenja standardizovanih pukovskih boja. spustaju ili kada prolaze. motivi i ukupan izgled i ima mnogo obicaja koji ZANIMANJA I PROFESIJE Za mnoge ljude.irnaju sopstvene simbole identiteta. bakar i dragim kamenjem Danasnja plemena u Novoj Gvineji koriste veksiloide koji se uglavnorn sastoje od drveta i suve trave. mornarsko sidro . njihovih zemalja i nacionalnosti na moru.boja. tamno odelo i kravata cinovnika iii beli mantil laboratorijskog tehnicara dok se mogu koristiti specijalni nazivi u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe. zlato. osnovnim jedinicama drustva Bilo da se zasnivaju PREDVODNISTVO Kada su ljudi poceli da formiraju velike grupe za zajednicki zivot i lov. naucnih instituta. Kao znak svog poloiaja. odabirali su vode koji su vladali i re5avali razrnirice medu njima.

dva najuticajnija politicka pokreta XX veka. na Zapadu su pripadnici gej populacije usvojili pink boju.ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA Zastava australijskih uroaenika. simbola pravde. cinovnici koji Cekic i srp je komunistii':ki simbol. Fasizam je nacionalisticki pokret koji je predvodio diktator. crnu traku gore i crvenu dole. kasnije ga je usvojio rnedunarodni skautski pokret Danas rnnoge drzave nastavljaju da se vezuju za narociti amblern: na primer. nemacka nacionalna zastava. su imali ovlascenja da donose presude. !me je dobio po simbolu '·snopica • koji je kao bed± nosio italijanski POLITIKA I POBUNA Politicke grupe. kaznjavanja i odsecanja glave Datira jos od starog Rima. SAO sa celavirn orlom.da bi se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao amblem identiteta zivotinje) koriste Se za predstavljanje narocitih plemena. jedanaest plemena Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti imaju zajednicku belu zastavu Glavni amblem na zastavi u obliku kornpasa simbolizuje Vrad±binski tocak (a cetiri strane sveta predstavljaju cetiri godi5nja doba i cetiri elernenta) koji je okru±en sa jedanaest 5atora koji predstavljaju broj plemena Ima takode rnnogo grupa unutar konvencionalnog drustva koje su se opredelile za simbol s kojim se poistovecuju Na primer. dok zelena boja pripada ekoloskorn pokretu i srp. jos jedan cest heraldicki rnotiv. Na primer. a ovaj amblem je koriscen na mnogim mestima ukljui':ujuci decije igracke . ciji preci zive u Australiji preko 40 hiljada godina. bratstva i plernena koriste rnnostvo simbolickih lukavstava da bi razlikovali jednu grupu od druge. 0 m 69 Ci :0 c u z z -l rn PLEME I NAROD U tradicionalnirn drustvirna. Sirnbol komunizma bio je cekic diktator Benito Musolini ( 18831945). u SAO ima preko 550 priznatih naroda i plemena) koji imaju GORE ga nosili liktori. SASVIM GORE Rec fasizam potice od "snopica': sveznja stapica koji SU nosili rimski cinovnici . koristio drugaciji sirnbol za svoju Nacisticku partiju: svastiku. kao sto SU svoj identifikacioni amblem. takode su koristili simbole. deli se horizontal no na dva jednaka dela. koji je nasuprot Cizrnarna koje su nosili plemiCi bio sirnbol seljaka. kada SU SVASTIKA Hitler je usvojio svastiku. odra±avajuci savez izmedu industrijskih i poljoprivrednih radnika: najveCi deo XX veka cekic i srp su bili amblem ruske zastave i prve komunisticke dr±ave na svetu. Na kraju XV veka nemacki seljaci su se pobunili pod belom zastavom na kojoj se kao amblem nalazio zlatni opanak. foti disk na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce. sa Zutim diskom u sredini Crna traka predstavlja uroaenike. vecina evropskih vladara usvojila je grbove i heraldicke barjake s jednorn od dve najznacajnije heraldicke figure: !av (kralj zveri) ili orao (kralj neba) Ljiljan. Hitler je. crvena traka predstavlja zemlju i uroaenicku krv koja je prolivena u borbi za odbranu zemlje. a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika . Kornunizam i fasizam. kao znak Nacisticke partije . rnedutim. kao i pojedinaca. pobune i revolucije oduvek se povezuju sa narocitim sirnbolima. drevni suncani simbol sa mnogo dubokih znacenja. a crnu su usvojile neke rasne i politicke grupe. Naglaseni crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. dok svako bratstvo skotskih brdana ima kilts narocitim sarama (od neke vrste kariranog platna) U srednjovekovnoj heraldici. narocito se povezivao sa francuskirn dvorom. Ovaj snopic podrazumeva sve±anj brezovih ili brestovih prutica uvezanih crvenom trakom. Kanada s javorovim listorn i Engleska sa ruforn dinastije Tjudor Ima takode mnogo naroda bez drfave (na primer. zvanicno usvojena 1995. rnedu mnogirn americkirn urodenicima totemi (stvari iz prirode. ponekad omotan oko sekire. Na primer.

koje su se dopadale nizu generacija. na pijaci iii na kraljevskorn dvoru . ponekad kao predstavnik kraljevskog iii plemickog dvora.rnetaforicko razurnevanje o kojern govorirno kao o rnitovirna Rec "mit'' potice od grckog mitos. pri eemu "pozivac" pokreee "pesmu .u kuCi.-------------------·------ -·- TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE Od praiskonskih vremena veza sa bofanskirn Pripovedac je igrao vitalnu ulogu u zajednici. ali jedna od funkcija mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini ljudskog postojanja. koristile su pripovedanje kao sredstvo za svoja ucenja . U mnogim tradicionalnim africkirn drustvima. njeno pradedovsko poreklo i istorija. Pusenje Jule i njeno predavanje zasto smo ovde i kuda idemo.l opona5aju polo:Zaj zivotinjskih usta. verovatno se prilagodavajuci novim drustvenirn potrebarna Pripovedanje je rnoglo da se odvija skoro svugde . To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispreda/i su mitske price o misteriji da bi probudili uspavanu dusu. sto je nacin da ostanu u vezi sa duhom zivotinje. prenosili su se usrnenirn putern Da bi GORE Sirena otelotvoruje duboku vezu izmedu zene i mora . oni se da ljudi poseduju dar slusanja koji je neverovatan. ukljucujuci Isusa i Muharneda. kao sto SU Algonkini Po misljenu Algonkina. Se ozivljava]i drustveni kodovi i vrednosti kulture. o prirodi sveta oko nas i kako se u njega uklapamo Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i s\'ete price . jer je bi la sredstvo kojim SU DOLE Nojeva barka. zeleci da ona naculji usi i da postane svesna mudrosti koja je sadrzana u prici 0 O'. sto znaci rec iii prica. Takve price poku5avaju da odgovore na neka od najfundamentalnijih pitanja o ljudskom postojanju o tome narocitirn zivotinjarna. ali sada oznaeava pricu koja pornaze da se objasni poreklo i karakter kulture u simbolickom smislu Znacenje i sadrfaj takvih priea varirace zavisno od vrernena i rnesta. te . divne price. OBREDI PRIPOVEDANJA Stil iii protokol pripovedanja varira od kulture do kulture. izgubice se nase znanje" Danas u mnogirn delovima sveta ljudi ponovo otkrivaju pripovedanje da bi PRIPOVEDAC Mnogo pre rnego s. kao i od osobe do osobe.a urnetnost pripovedanja bila je tradicionalno veoma visoko vrednovana. jeste "poziv i odgovor".to SU rnitovi zapisani. Posle smrti. Valkire su bile natprirodne zene. Mnoge religijske licnosti. a hor odgovara na poziv Kada pripadnici naroda San u pustinji Kalahari priC:aju price 0 UMETNOST SLUSANJA U nekim juznoamerickim tradicijama pripovedanja kaze --1 ljudska biea koriste price da bi opisala stvari koje nisu rnogla da objasne. izgovarajuci reci kao sto bi to uradile zivotinje. ponekad kao putujuci pevac koji kazuje zabavne i poucne price. publika se oseca slobodnorn da prekida pricu iii da sugerise pobolj5anu verziju pripovedacu Simm Afrike uobicajena forrna pripovedanja od coveka do eoveka cesto je deo pripovednog obreda rnedu urodenickirn narodima Arnerike. one su odnosile du hove poginulih junaka u Odinovo carstvo Va/ha la . preziveli prolazak vremena morali su da budu predoceni kao dobre.. "ako prestanemo da delimo nase priee. simbo/ C:ovekove vere i nade u suocavanju sa nesreeom koja un istava zivot VALK/RE U skandinavskom mitu. andeli smrti koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu iii poraz.

PODZEMNI SVET
Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao
sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

>
0

n
0

z > r z
dali smisao zivotu i da bi odrfali
U

izuzetnorn snagom pomazu covecanstvu da se istakne u mnogim mitovima.

0

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

v

0

<

MITSKE TEME
Piranja o zivotu i srnrti istrazuju sc prcko rnita, a price o poreklu i o kraju sveta rnogu se naci u svim kulturama. Mitovi o stvaranju sveta odnose se na praiskonski haos, koji se u mnogim kulturama simbolicno prcdstavlja kao vlaino, mracno i misteriozno rnesto . Mitovi takode prcdvidaju propast sveta u nckom katastroficnom dogadaju - kao sto jc skandinavska kataklizma Ragnarok - dok mnogi govore o predasnjern vremenu kada je svct bio skoro unisten potopom. Biblijska priea o Noju jc najpoznatiji primer; u slicnoj rncsopotamijskoj prici, Utnapistim, mudrac koji je sam preziveo potop postao je besmrtan Mitovi su tipicno price o bofanskim i poluboianskim bicirna - o bogovima i boginjama, junacima i junakinjama arhetipskim licnostima koje olicavaju borbu izmedu dobra i zla, istraiujuci moraine sukobe i snafoe ljudske emocije kao StO su fodnja i pohlepa, ljubomora i strast, ambicija, ljubav i mrinja. Predstave o podzemnom svetu i drugom zivotu, kao i magicno carstvo na onorn svetu, uobicajene
SU,

ZIVOTINJE U MITU
Mitologije sirom sveta prikazuju zivotinje u ovoj iii onoj forrni, a C:esto se one pretvaraju u boianstva U starom Egiptu, podizana su svetilista za slavljenje svetih zivotinja kao sto je ovan Mendes ili bik Apis, dok su jedno vrerne kobre i orlovi lesinari bili glavna boianstva Donjeg i Gornjeg Egipta. U Africi, narocita plemena i poglavice prate svoje poreklo do zivotinjskog. bofanstva. Na primer, Haile Selasije ("Lav od DZude"), osnivac rastafarijanske religije i nekada5nji car Etiopije, pratio je svoje poreklo do mocnog boga Sirnbe, lava, dok neke poglavice plernena Zulu tvrde da poticu od pitona. Stvorenja koja su poluljudi i poluzivotinje takode se javljaju u mnogim kulturama, kao sto je Garuda, orao sa telom muskarca u hinduskoj mitologiji, iii kentauri i sirene u klasicnom mitu . Hibridni kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen je kao simbol C:oveka koji je zarobljen sopstvenim culnim nagonima, narocito pohotorn i nasiljem. U pricama mnogih drugih kultura, zivotinje i ljudi uzivaju u odnosu koji poseduje vise simbioze: u mitovima americkih

dornorodaca zivotinje se cesto oslovlja\·aju sa "brate", dok u ,Hktickim predelirna postoji duhovni odnos izmcdu ljudi i zirntinja koji je od vitalnog znacaja za opstanak zajednice Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u tradicio1ulnim pricama; kojot je prentljivo bo±anstvo Indijanaca i rnoze da menja forrnu kako :leli, dok africke price gornre o Zecu i Anansiju, pauku Tab-i likovi krse prirodne ili bozije zakone, iako obicno sa pozitivnim rezultatima, a mozda predstavljaju neunistivost i im·entivnost ljudskog duha.

Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takooe stoji kao metafora za zivotni ciklus.
GORE

rn 0

z

>
rn

GORE

Kentauri se koriste kao simboli pozude· zamka zivotinjskog polnog nagona

MODELI DRUSTVA
Mitologija cesto pojacava i opranhn odnose snage i vodstn Orn se tipicno istraiuje prcko panteona sa hijerarhijskorn strukturom: jedan nhovni bog i/ili boginja na celu (cesto povezani s ncbom i zemljom) koje prati mnostvo vecih iii manjih bofanstava Ova struktura sledi strukturu koju je usvojilo ljudsko drustrn U Kini, na primer, raj je prikazan kao birokratija, koja odriava zakon i red na isti nacin kao i carska administracija U Japanu priea o Izanagi ju i Izanami (prrnm muskarcu i zeni)
GORE GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

a zirntinje

SJ.

U nekim americkim predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zimom i smrcu.

LEVO

U grckom mitu, sirena je demonska ligura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt nasumicnost srece i nesrece) boga Visnua, dok je Herakle, mozda najveci grcki junak, bio Zevsov sin. Preko svojih akcija i Jicnih osobina - kao StO
SU

dok je rivalstvo medu bogovima ocito u skandinavskom mitu U svim ovim pricama bogovi pokazuju karakterne crte i ponafanje koji su potpuno svojstveni ljudskoj prirodi Oboiavanje predaka vaian je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i zato je naglaseno u njihovim mitologijama; u mitologiji australijskih urodenika, na primer, kaze se da su preci iz Vrernena sna oblikovali pejzaz i odredili celu prirodu zivotinjskog i ljudskog sveta .

hrabrost, istrajnost, strpljenje i bezuslovna ljubav - junaci i junakinje mita nude obrazac prema kojem ljudi mogu da oblikuju sebe . Neki mitovi pokazuju kako ljudi mogu da teze ka bofanskom: u Kini, taoisticki mitovi o Osam besrnrtnika opisuju kako, zalwaljujuci poboznosti, besmrtnici uspe\•aju da zaslu:Ze vecni zivot u raju; dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI Podvizi i putovanja junackih JikO\·a cesto
SU

koje dobija kao kaznu za raniji zloCin), postao jedini grcki junak koji je stekao besmrtnost Srednjevekovni keltski mit o kralju Arturu i vitezovima
DOLE

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc nekoj bofanskoj vezi: Kintaro, sluzila je da opravda navodnu junak ratnik iz japanskog mi ta, bio je sin planinskog duha; Rama, u hinduskom spevu Ramajana, bio je inkarnacija

KELTSKI BARD
Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n e Price su kazivane u obliku pesama, kao i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskom strast koja je umela da inspirise publiku. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskim kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

zensku inferiornost u odnosu na muskarce, iako postoje nagovestaji da je Japan originalno bio organizovan kao matrijarhat, pri cemu je carska porodica tvrdila da potice od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rat~L Medusobni odnos boianstava obja5njava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrinje, konkurencije i uticaja, pri cemu je svako boianstvo odgovorno za narocitu oblast ljudskog zivota plodnost,

Podvizi bozanskog junaka Ra me i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksmi) kazuju se u Ramajani.

radanje, ljubav i veze, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rimskog rnita odnose se na interakcije bogova - pri (emu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna za vlast (sto obja5njava ocitu

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre ljudima, Zevs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc oko traganja za svetim Gralom, za koji kazu da jc putir iz kojcg je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri, iii da je korisccn da uhvati krv na raspccu (iako on ima i prethriscanske korene u keltskoj temi o carobnom bakracu) Gral je postao simbol besmrtnosti i savrsenstva, koje se moze dostici sarno preko velike nline. Mnoge junacke figure istovremeno su i "kulturni junaci", pronalazaci tajni prirode iii ideja i izuma od kojih zavisi civilizacija Primeri ukljucuju grckog Prorneteja koji je ukrao \·atru bogovima i dao je ljudirna, i polinezijskog Mauija koji je "upecao" kopno od okeana i ukrao vatru iz donjeg sveta

anticih pripovedaca odz\·anjaju
::;:J

i u modernim \Temenima zato sto simbolizuju aspektc ljudske prirode i intcrakciju koja nam ostaje relevantna, a stalno se preraduju i prilagod:ivaju u umctnosti, knjizevnosti i popularnoj kulturL Iako je tradicija pripovcdanja kao forrnalan nacin ocuv,rnja grupne kulture i mita na Z;11ndu uveliko odumrla, mnogi ljudi jos uvck koriste fotografske albume i spomenarc da bi zabelciili vaine zivotne dogadaje slikom i recju. Psiholozi sada prepoznaju ovo kao terapiju za ljude koji su izgubili direktan pristup svojoj proslosti preko porodica, kao sto su usvojena deca iii oni koji su preziveli traumaticne dogadaje.

>
Ci

n

0

z
>

z
0

-:i

0

<
Ci

>

z

OPASNE ZENE Zene u mitu
SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog radoznalosti i neposlusnosti iii zbog lepote iii rnagijskih moci . U grckom mitu, Pandora se ne pokorava bogovirna i pusta bolest i zlo u svet, bas kao sto u judejsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slu5a Boga i postaje odgovorna za proterivanje ljudi iz raja. Sirene iz grckog mita, morske nemani sa nezasitim apetitom za krvlju, mamile su mornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini demonski duhovi povezani s nasilnom smrcu bili takode spremni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da pravi karakterraksasi (zenskog demona) moze da se prepozna po tome kako su joj stopala okrenuta prerna natrag. Mitovi

JUNAK GILGAMES
Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive. Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi, boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom, besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost, ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o neprestanom preispitivanju postojanja i njegove svrhe, kao i o neminovnosti smrti

UMETNOST
74

Jos od iskona mnogi najdublji i najtrajniji sirnboli zapisuju se kroz umctnost. Bilo kao
0

a mnoge su uglavnom zi\·otinjc Ove nuske se cesto po\·ezuju sa sam;inskom praksom, s namerom da prcobraze nosioca i da ga povc2u s magicnom snagom sveta duhova, a koriste se u obredima i ccrcmonijanu Umctnost australijskih urodenika ostala je vidljiva na svetim mestima tokom vi5e milenijuma i ima kontinuitet tradicije, koristeci povrsinu zcmlje, stene, pecine i koru drvcta, kao i ljudsko telo, da bi izrazila pogled na svct u kojem ncma razlike izmedu svetovnog i

000 - 22 000 g p ric ), \'crujc se da je u isto vrcrnc simbol plodnosti i arhetip Velikc nujke Druge figuricc iz tog pcriod.1, sa slicno preuvclieanim polnim karakteristikama, dovcle su do razmisljanja o tome da su ov.1 rana cvropska lovacka drustva imala matrij.uhalnu svctu tradiciju, obofavajuci majC:inski arhctip Vclike boginje Vise hilj;ida godin.1 kasnije, u starom Egiptu, pogrebna umetnost otkriva zaokupljcnost drugim svetom, dok su se u srednjo\·ekovnoj hropi koristile rnrativne slikc sa viscslojnom simbolikom u cilju upoznavanja nepismenih masa sa Svetim pismom i izraz;ivanja veze ljudi

pccinskc slikc, figuricc i artefakti. prcfinjene kreacije enopske

<(

L

rencs;inse iii kao pokreti poput nadrcalizma, simboli u umetnosti

0
C!J

se koriste na mnostvo nai:ina da izrazc aktuelna verovanja i preokupacije. Bilo da to radi svesno iii nc, uloga umctnika je oduvek da deluje kao instrument i glasnik duha srng doba, dajuci formu prirodi i vrednosti \Temena .

PLEMENSKA UMETNOST Duborezi, slike i kompozicije urodenickih naroda Afrike, Amerike, Australije i Okeanije irnaju malo zajednickog osirn sto su se razvili - kao gotovo sve velike umetnicke forme - u intimnoj \'ezi s religijom

svetog, prirodnog i natprirodnog, proslosti i sada5njosti, iii cak izmedu vidljivog i nevidljivog

RELIGIOZNA SIMBOLIKA · lntimna veza izmedu religije i simbolike izraiava se u umetnosti i artefaktima svih civilizacija. U praistoriji, za slikovitu Vilendorfsku Veneru, figuricu nage zene sa velikim grudima, od krecnjaka, (oko 24

s Boc>om i kosmosom Islamska umetnost je nefigurativna zabranjcno jc predstavljanje zivih stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo predstavljanje jcdnog aspekta Alaha, sto prevazilazi ljudske sposobnosti Zato se umetnost karakterisc ponadjanjem geometrijskih obrazaca i formi

""

i magijom. Retko namenjeni
GORE

Maske SU karakteristika plemenske umetnosti, povezane su sa obrednom praksom i nose u sebi mnogo slojeva simbolicnog znacenja

ukrasnoj funkciji, oni su izraz zajednickog nastojanja covecanst\·a da zivi u harmoniji s prirodom iii da kontrolise prirodne i natprirodne sile . Uzmite. na primer. monolitne gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg ostrva, kipove visoke do l 8m koji su klesani u dugom vremenskom periodu ( 900l 500 g n e) Smatra se da ovi kipovi simbolizuju moc, za koju se verovalo da poglavice sirom ostrva nasleduju od bogova i da je zadrhvaju posle smrti, kada su i sami pretvoreni u bogove

Vilendorfska Vener a, praistorijska Bogorodica
SASVIM GORE

oEsNo Kineska umetnost sadrzi mnoge simbolicne stvari, a veliki deo nje povezuje pejzaz s ljudskim telom iii salje duhovne iii moraine poruke.

Rezbarene i slikane drvene maske karakteristicne su za africku i severnoamericku kulturu . Neke imaju zivotna ljudska lica, druge otelotvoruju zivotinjske forme,

oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela njegovih kolega nadrealista, puna su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jedini religijski elementi su zapisi iz Kurana, koji podsecaju vernike da je Alah uvek prisutan i da ponistava sve sto ljudi stvaraju. Nasuprot tome, u budizmu i hinduizmu naglasak se stavlja na vizuelnu moc sirnbola da podignu svest, pa se figurativna simbolika pojavljuje u obe tradicije Iako je Buda rekao da ne zeli da bude obofavan i rnada se rana budisticka umetnost ogranicavala na predstavljanje njegovog stopala (da bi se simbolizovalo njegovo prisustvo) i tocka kao simbola njegovih ucenja, zelja ljudi za slikom Bude brzo je prevladala Jedan od najimpresivnijih primera (koji datira iz V veka n e.) je kolosalni duborez, visok skoro 14m, urezan u stenu Longmenske pecine u Jungangu, Kina, na mestu hrama usecenog u stenu

nevinost Japanska umetnost se, u vezi sa simbolikom, takode oslanja na prirodu: tre5njin cvat je cest motiv, vesnik proleea i znak srece, a zbog prolaznosti simbol je srnrtnosti

c
rn

z
0

RENESANSA Pocevsi u XIV veku u Italiji, renesansa ("preporod" na francuskom) je predstavljala obnovljeno interesovanje za umetnost, arhitekturu i knjizevnost stare Grcke i Rima . Mnogi umetnici su trazili inspiraciju u prirodi, u ljudskom telu i grcko-rirnskoj mitologiji Na primer, slika Primavera ("Prolece") Sandra Boticelija
(1445-1510) kazuje pricu o

nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog vetra, pretvarajuci je u Floru, boginju proleea U centru slike nalazi se boginja Venera, simbol plodnosti ovog godi5njeg doba,

j,1kim uticajern Frojdovih ideja o seksualnosti, slobodnim asocijacijama, snovima i podsvesnom Seksualna simbolika - nosevi u obliku falusa, stidne dlacice na neocekivanim mestirna - prozima nadrealisticke slike, a slikari kao Maks Ernst ( 18911976), Rene Magrit (18981967) i Salvador Dali ( 1904-89)

POP
UMETNOST
Pojavivsi se u Britaniji i SAD sredinom XX veka, pop umetnost je koristila slike komercijalne umetnosti i drugih masmedijskih izvora S podlogom u komercijalnoj umetnosti, Endi Vorhol (1928-97) predstavljao je pop umetnost u njenom najekstremnijem i najdestruktivnijem aspektu, slaveci mehanicko ponavljanje i stvarajuci kult od banalnog i povrsnog Njegova platna u stilu postera, koja neprestano ponavljaju istu sliku, mogu se sagledavati kao snaZni simboli modernog potrosackog drustva.

KINESKE TRADICIJE Visoko stilizovane forrne simbolienog izraza karakteristiC:ne su za kinesku umetnost, koja oduvek nastoji da inspirise i obrazuje gledaoca, prufajuci uvid u odnos izmedu ljudi i bofanskog Duhovne i moraine poruke su prenosene preko izvesnih ustaljenih tema, narocito pejzafa i prirodnog sveta. Na primer, za svaki deo pejzafa se verovalo da simbolizuje jedan aspekt ljudskog bica: voda je bila krv, drvece i trava bili su kosa, oblaci i magla bili su odeca, a usamljeni lutajuci mudrac bio je dufa. Barn bus, koji rnofo da se savije i da ne pukne, predstavljao je duh mudraca, dok je nefrit znacio

dok je samo prolece takode metafora za renesansni period, povratak uvafavanja umetnosti i nauke Biblijske terne su takode bile uvijene u klasicnu sirnboliku; na primer, na slici Strafoi sud Mikelandelo ( 147 5-1 564) slavi Hrista kao blistavog Apolona, grckog boga sunca, a ne kao raspetog spasitelja Rafaelo
( 1483-1520 ), koji je dobio

pokusavali su da predstave i oslobode delovanje iracionalnog, podsvesnog urna, osporavajuCi konvencije artistickog realizrna i pristojnog drustva. Magrit je namerno pogresno obelefavao svoja platna, Ernst je stvarao cudne pejzaze nastanjene izuzetnirn zivotinjarna i organskim forrnama, dok je Dali izgradio novi jezik simbolickih slika u obliku C:asovnika koji se

porudzbinu da oslika Vatikan, spaja tradicionalniju sirnboliku Boga kao sedobradog patrijarha s rnitskim satirirna i nirnfarna pod trernorn.

NADREALIZAM Pocevsi kao knjizevni pokret, nadrealizam se nalazio pod

tope, stvorenja sa vretenastim nogama, cveca koje se leze iz jaja i drugih bizarnih slika

a fllmske ikone se koriste u reklamama tako da ponekad izgleda da se ove dve stvari malo razlikuju. izazivajuci uzbudenje i bes kada diraju u moral i tabue date kulture. REKLAME I VEZA SA BIOSKOPOM Svetovi reklamiranja i filma koriste simboliku da bi pobudili snafoe emocije koje se obracaju popularnoj kulturi datog vrernena Ove dve industrije rnnogo posuduju jedna od druge u koriscenju sirnbolike i fanra: filmovi se koriste za prodaju modnih predmeta preko plasmana proizvoda. i jedan i drugi simboli urbane pobune. seksualnost je verovatno najcesce koriscen "marnac" i rnnogo se koristi u rnarketingu. a reklamiranje se ubacilo da ispuni tu prazninu. on se takode pojacava zenstvenim oblinarna iii GORE Stiv Mekvin u Bulitu sa fordom mustangom iz 1968. stvarajuci osecanje podanicke pokornosti kod rnusterija tako sto pode5ava sliku brenda preko sirnbolike . originalni film je vesto preraden za reklarnu kompanije Ford. Vecina rnodernih reklarna ima za cilj da promovise ceo brend pre nego neki individualni proizvod. on je anga:Zovao manekenke da paradiraju ulicama Njujorka. stvarajuci iluziju da Mekvin vozi najnoviji model forda purne . iskoristio je ujakove ideje za rnanipulaciju arnerickirn javnim mnjenjern. kao sto se vidi na ovoj reklami za grudnjak ooLE onome na sta ljudi reaguju svesno iii nesvesno iii sa cime zele da se poveiu. cvrstine i muske snage Godine Seksualne slike odavno se koriste kao reklama za prodaju proizvoda Slike zena kao seks simbola mogu da pogaoaju i muskarce i zene. u C:uvenoj akrobaciji iz 1929 godine za Americku duvansku kompaniju. PSIHOLOGIJA U REKLAMIRANJU Idejama o nesvesnim 2eljama frojdovska psihologija je slike koje se obracaju ljudskirn ernocijama. pa dizajniraju i pakuju proizvode u skladu sa trendovima kulturnog i licnog ukusa Dok su u ranom rnarketingu sustinski kvalitet proizvoda i dobar glas njegovog proizvodaca bili gLwni faktori. I filrnska i reklarnna industrija neprestano istra:luju i pomeraju granice seksualne eksplicitnosti Seksualne slike uzrokuju najveci uticaj. i "simbolicna asocijacija" u tolikoj meri da su slika iii naziv brenda postajali vafoiji od proizvoda . puseci. pri cemu se zene prikazuju kao predmeti po:lude. SEKS U REKLAMAMA Izreka da "seks prodaje" jednako je tacna za sve druge 2000. kao sto je koriscenje instinktivne reakcije ljudi na bebe prilikom prodaje nekog . on je efektno prekrsio tabu protiv pusenja Arnerikanki na javnim mestirna . a rnuskarci kao dominantni . kako suptilno tako i razmetljivo Kod \'ecine reklarna koriste se konvencionalni seks simboli. godine. masovna proizvodnja i medunarodna trgovina su udaljile potro5aca od proizvoda i proizvodaca. I ovaj eovek i kola postali su ikone koje predstavljaju buntovnu musku snagu Koriscenje moci ubedivanja za promovisanje proizvoda predstavlja staru praksu Simbolika koja se koristi za ubedivanje ljudi i uticaj na njih rnora se obraeati glavnim interesima i uverenjima potro5aca U modernoj reklamnoj industriji uspesni reklameri govore o prednjim delom u obliku falusa da bi se dopao potencijalnim rnuskim kupcirna Reklamira se kao simbol statusa i zivotnog stila Dvadesetih godina XX veka Frojdov neeak.REKLAMIRANJE 76 uticala na reklame XX veka.. glumcev imidz ikone jos uvek je imao moc da prodaje kola . pa ga cesto zovu "ocem odnosa sa javnoscu" On je pokazao korporacijama kako mogu da usklade nesvesne zelje ljudi sa svojim proizvodirna i da pretvore artikle u simbole zivotnog stila: na primer. Do bar primer meduigre filma i reklarna jeste film Bulit iz 1968. pod zastavorn "baklje slobode" Povezujuci pusenje s pokretom za oslobodenje :Zena. · U reklamama su poceli da se koriste "podsvesno ubedivanje" 0 proizvoda !vfedutirn. za koji neki ka:lu da su u njernu glavne zvezde Stiv Mekvin i ford mustang iz 1968. Posle trideset godina. Autornobil nije vise 0 c:i samo prevozno sredstvo: dok se dizajnira da bude aerodinarnican i fonkcionalan. postajuci samo po sebi industrija. Edvard Bernajs.

V[icubisi i i'v1ercedes Bene. seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za reklamu jednog proizvoda u lndiji.SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta. iii ne odobravaju uloge koje igraju zene. Zlatni lukovi Mekdonalda mogu se turnaciti kao dzinovsko M. a dizajnirala su se i prodavala kao da predstavljaju novootkriveno oslobodenje. koji se odnosi na ··raison d'etre·· organizacije i na utisak koji ona zeli da ostavi na spoljasnji svet Mnogi prividno moderni logoi u stvari irnaju koren u staroj simbolici Trodelne sirnbole. MEDUNARODNO REKLAMIRANJE Ekspanzija globalnih triista dovela je do novih izazova za medunarodno reklamiranje. 0. dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje. ··stavite tigra u rezervoar". a koji mogu da utieu na druge kulture iii da ih uvrede Zernlje s razlicitim moralnim i religijskim stavovima cesto prilwataju imidz zapadnih reklama kao seksualno eksplicitan. Y predstavljaju Fijatov logo koristi stari simbol suncanog krsta logo SASVIM GORE Trodelni Micubisija Dvadesetih godina XX veka proizvoaaci automobila predstavljali su svoje proizvode kao simbole bogatstva. osloboaenja i samoizrazavanja DOLE . na primer. pri cemu su se posleratna kola prodavala kao simbol "arnerickog sna·· Sada su kola u reklamama prikazivana kao vozila iz sna. koje se najvecim delom odnosi na znacenje i vrednosti koje treba preneti Jedan problem predstavlja dominacija zapadnih vrednosti i ideala koji se prikazuju u reklamarna. dokje na Zapadu ona povezana sa opasnoscu. pa se takvo reklamiranje rnoze doziveti kao subverzivno oesNo Logo Mekdonalda predstavlja adaptaciju alhemijskog znaka za vatru. sada se ono usmerava i na muskarce i na zene IMIDZ KOMPANIJA lmidz kompanija se srnatra veoma vafoirn u modernom marketingu Identitet neke kompanije cesto se simbolicno izraiava preko logoa i korporativnog stila. lmena kornpanija i brendova imaju va±an uticaj na potro5ace koji su suoceni sa trzistem zasicenim konkurentnim proizvodirna Svake godine predsednik izvrsnog odbora Sonija po11a\·lja osoblju ideju da cetiri slova S. brzinom. u Sjedinjenirn Dr:lavama. zatvorena kola iii kombiji izrafavali su trezveni iii puritanski imidz. a koriscenje specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu. da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece ::0 77 ::JJ AUTOMOBIL SIMBOL m INDUSTRIJSKOG DOBA I sam ikona industrijskog doba. zelena boja moze da znaci "kreni" iii se moze povezivati s prirodom. pozivao je potro5aca da se poistoveti sa snagom i lepotom ove zivotinje. ovaj period je brzo zamenjen eksplozijom prodaje kola i konkurencijom. bogatstvorn i statusonL Do dana5njeg dana autornobili zauzirnaju ono sto bi Arnold Mindel rnozda nazvao duhorn vremena progresa i uspeha Dizajn i reklamiranje modernih automobila pocinju da se igraju sa manje stereotipnorn simbolikom po pi tan ju pola. u kojoj se istrafoju uniseks i rne5anje polnih uloga Dok je ranije reklamiranje automobila bilo usmereno samo na muskarce. koja takode koristi tigra kao neku vrstu maskote kompanije . ali oni takode odgovaraju starom alhemijskorn znaku za vatru Brendiranje ima za cilj da poistoveti proizvod s proizvodacima kojirna se rnoze verovati Proueavanja korporativne lienosti su pokazala efektnost svetlih traka u boji kada se koriste kao deo imidfa nekog brenda.njen cuveni slogan. koji je prikazan ispod GORE p z J'. pozivajuci potencijalne vlasnike da ispune svoje zelje za seksom. seksualnu slobodu i samoizra:lavanje ··doba dieza" Tokom tridesetih godina XX veka. N. koji predstavljaju harmoniju i sansenstvo. Jedan takav 5areni logo pripada kompaniji Eso/Ekson. koriste kompanije kao StO SU najdragoceniji kapital ove kompanije i da njihove akcije moraju da pojaeaju tu vrednost. Drevni suneani krst (krst jednakih krakova unutar kruga) pojavljuje se na oznakama Fijata i BMW-a. Medutim. Henri Ford je koristio metode masovne proizvodnje da bi proizvodio kola koja nece bi ti ogranicena na bogatu elitu Dzeneral motors je preuzeo uspeh Forda kada su kola postala simbol "buenih dvadesetih".

MAS INA Francuski filozof Rene De kart ( 1596-1650) bio je kljucna Figura u prelasku sa srednjovekovne na modernu naucnu rnisao. sugeri5uci tako da nauka ima unutra5nje i arhetipsko poreklo. uvodeci pogled na svet sacinjen od tendencija i meduzavisnosti: u kvantnoj zapletenosti postoje i posrnatrac i posrnatrano. koja je. bio je ozbiljno kritikovan. zemlja se smatrala centrom svemira . Antoan Loran Lavoazje (1743-94). Da bi istrazio odnos izrnedu arhetipske simbolike i naucnih koncepata. pri cernu sam cin posmatranja utice na stvar koja se posmatra. Ovaj pogled na svet je preokrenut naucnom revolucijorn iz XVI veka. simboli i sirnbolika i drustvene i ekonomske strukture. simbola i formula koja omogucuje naucnicima da formulisu i prenesu znanje NAUCNE PARADIGME SIMBOLIKA Nove naucne ere odvijaju se preko "paradigmatskih promena". kada poku5avamo da objektivno sagledavarno prirodu. Kada je jedan od pionira hemije. dok je zernljom i ljudima vladao prirodni zakon. zastupala stav o mnogo vecem svemiru koji se koncentrise oko sunca. DOLE ( 1901 76) konstatovao je da se. tako se razvija i jezik . Nebo se koncentrisalo oko boga i njime je vladao veeni zakon. pa je postavio hipotezu o psiholoskom jedinstvu. koje karakterise radikalno menjanje simbolicnog pogleda na svet koji na kraju potresa i sustinski reorganizuje tel1!1ologije ::::i c::. "simbolicne rnodele" ili "paradigme" (obrasce) koji oblikuju razvoj razumevanja.SIMBOLIIZA I N. Iako je nebo bilo hijerarhijski nadredeno. cula i same prirode. narocito od farmaceuta Antoana Bornea. Naucne dileme se cesto razre5avaju kreativnim ili iracionalnirn procesirna.AUIZA 78 ::::i > f>V) Znakovi. 0 ::::i <( _J "' 2: 0 ro Vl NAUCNA REVOLUCIJA U srednjevekovnom kosmosu nebo i zemlja su sagledavani kao dva odvojena carstva . koje je Jung nazvao unus mundus ili "du5a sveta" . Fiziear Verner Hajzenberg Kopernikansko viaenje kosmosa. a masina je postala simbol moci. naucnik Volfgang Pauli ( 1900-58) istrazivao je arhetipske snove koje je dozivljavao. Tokorn XX veka pocela je da se pojavljuje radikalno nova naucna perspektiva. organizacije i ljudske kontrole nad prirodon1 KVANTNA ERA SAT Kako je blisko povezan sa modernim poimanjima kontrole. satje vazan funkcionalni simbol masinskog doba . dokazao da je voda sastavljena od razlicitih elemenata. predlazuci analiticki metod traganja za naucnorn istinom i prihvatajuci samo stvari koje su nesumnjive . Katolicka crkva je uzvratila udarac. U XVII i XVIII veku satovi su postali dovoljno precizni da mere minute i sekunde. za podrivanje naucnih teorija zasnovanih na fundamentalnim elementima vatre. ali se pojavio novi pogled na svet koji je sirnbolieno pomerio i covecanstvo i zemlju iz centra dogadaja. a nove paradigme neminovno podrazumevaju radikalne promene naucnih temelja i sistema ubedenja civilizacije .stenografija znakova. mi u stvari susrecemo sa sobom. ozbiljno osporavajuCi tvrdnje iznete u Starorn zavetu. Kako se razvija nauka. estetike. eak i simbolikom snova koje dozivi naucni istrazivac. Jungovski terapeut Mari-Luis fon Franc (1915-89) opisao je sat u postkartezijanskim vremenima kao simbol bezdusnog kosmosa igraju vainu ulogu u naucnirn istrazivanjima i u razvoju naucnih teorija Naucni koncepti su ukorenjeni u savrernena verovanja u vezi s prirodom. jer su se ravnali prema casovniku. vode. Svaka promena u naucnim shvatanjima pracena je sumnjama i otporom. pa su ljudi odustali od toga da budu voaeni simbolikom i ritmovima prirode. produktivnosti i autonomije. osecanja. naucna istrazivanja su favorizovala mehanicke vrednosti kvantiteta i funkcije u odnosu na kvalitativne vrednosti duha. vazduha i zemlje. U kartezijanskoj eri. izazvana Kopemikovom astronomijorn i posmatranjima Galileovim teleskoporn.

Srebro je povezivano s mesecom. nuklearna hemija. Najranije hemijske simbole koristili su stari Grci. buduci da se na DESNO. ruski hemicar Dmitrij Mendeljejev. SNOVI. matematika i meteorologija. astrologije. Zlato. dok grupa od tri paralelne linije pokazuje jednakost iii slicnost tamo gde ne postoji stvarna razlika . sanjao je periodni sistem elemenata. a olovo simbolom za planetu Saturn . Astronomija. Znakovi za mnozenje i deljenje uvedeni su u XVII veku. koje predstavlja savrsenstvo rnaterije. izneo je hipotezu o prstenastoj strukturi benzena. vatre i vode. zivu. do5ao nemacki hemicar Fridrih August Kekule. sto znaci "i") poceo je da se uveliko koristi u XVI veku da bi oznacio sabiranje. Znak plus (koji je rnozda nastao kao skracena froma latinskog et. Bakar je bio povezan sa elernentom zemlje. jer ima mnogo primera naucnih otkriea koja su nastala zahvaljujuci snovirna i drugirn iracionalnim procesima . a kalaj s planetorn Jupiterom. 1\mericki astronomi koriste sirnbol kruaa s crticama da bi predstavili grupu galaksija. biologija. au kojern se vozio na saonicama koje su jurile neverovatnom brzinom. zivot i smrt. geologija. zlato. gvozae i o/ovo .kao sto je njutnovska prica 0 gradu atoma. NAUCNI ZNAKOVI Da bi se prenosilo. pa je za daljnji rad dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1922 godine Albert Ajnstajn pripisao je zasluge za svoju teoriju relativiteta snu koji je doziveo kao ucenik.ri elementa: zemlje. prinL prev. Kekule je usnio dug niz atoma '·koji se izvijaju i krecu kao zmije" dok jedna od tih zmija ne uhvati svoj rep Kada se probudio. vazduha. sto je dovelo do novog plodnog perioda u razvoju organske hemije Na konvenciji 1890 godine Kekule je savetovao kolege naucnike da "nauce da sanjaju" da bi dosli do istine . ODOZGO PREMA DOLE engleskom jeziku jednako zovu. Ziva (iii tecno srebro). proucavajuci "' Alhemijski znakovi za bakar. formulisalo i razvijalo naucno znanje. a usvojio ih je Platon da bi predstavio svojstva ceti. dok krug koji se naginje u desnu stranu predstavlja jednu galaksiju MAT EMATICKI ZNAKOVI U matematici dve paralelne linije znace isto iii jednako necernu. Zanimljivo je da se isti ovaj simbol u meteorologiji odnosi na maglu. koji su otkriveni u roku od IS godina. ukljucujuci sedam metala . Alhemicari su uveli sirnbolicni jezik izvucen iz astronornije. kosmologije i metalurgije . tome kako je jabuka koja je pala na glavu ser Isaka Njutna navela naucnika da slwati silu gravitacije lzgleda da nesvesno rno:Ze da stvori sirnbole koji rnogu da oblikuju sledeci korak u naucnom istrazivanju . ali je naucnika Vatikan prisilio da opovrgne tvrdnju. bi la je povezivana sa istoimenom astroloskorn planetom (Merkurorn. Takode u XIX veku. SIMBOLIKA I NAUCNO OTKRICE Koja je veza izrnedu simbolike i naucnih modcla? Sama nauka nije prosto jedan racionalan proces. Svojstva benzena nisu se mogla objasniti pomocu linearnih molekularnih struktura Jedne veceri. tekuci metal koji je povezivao zemlju i nebo. botanika. bilo je simbolizovano suncern. dremuckajuci pokraj vatre.oEsNo Galileov heliocentricni · kosmos osporio je simbolicki znai':aj zemlje. hemija. srebro. sve one su razvile sopstvenu stenografiju.). video je u snu jezgro sa elektronima koji se oko njega vrte. Najpoznatiji prirner je otkrice benzenskog prstena do kojeg je 1865 . eak predskazujuci postojanje tri prethodno "nepostojeca" elernenta. Gvozde je predstavljano simbolom za planetu Mars.da bi prikazivali razne elemente. Pocetkom XX veka. atmosfersku pojavu kada sve izgleda mlecnobelo i gubi svoj identitet. pretvarajuci zvezde oko njega u zaslepljujucu svetlost dok se priblifavao brzini svetlosti . razvio se stenografski jezik naucnih simbola i znakova . fizika. kalaj. danski fizicar Nils Bor.

od svetovnog do svetog. Engleska.a na nocnom nebu. . znakovi i sirnboli SU integralni deo SVeta U lzojern zivirno. od prolaznog do vecnog. DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu. u mitu i svetorn predanju.GI D E 0 SIMBOLI PO I<OJIMA v ZIVIMO Od reci na ovoj strani do sazvezd. Iako je nernoguce ukljuciti sve rnoguce nijanse.DRU.posebno su izdvojeni i o njirna se detaljnije raspravlja. kao i apstraktni simboli. Postoje poglavlja o sirnbolirna u drustvu. c:ilj je da se da pregled znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose. zrnija. od slike boga do osecaja boianskog. duga i tocak . u prirodi. od namigivanja oka do Sarene obredne rnaske. imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova. Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola u razliCitirn aspektirna ljudskog iskustva . u ljudskorn zivotnorn c:iklusu. Neki od ovih simbola koji irnaju najslozenija znacenja kao sto su krst. od lic:a u nasirn snovirna do sernafora na raskrscu.

.

sa atomima. izgleda da u osnovi sirokog dijapazona simbolickog izra:Zavanja u svetu leze zajednicke teme . Zemlja i na5a tela kanali5u suptilnu energiju iii "zivotnu silu" U Indiji se to zove MIKROKOSMOS I MAKROKOSMOS Pokusaji da se objasni poreklo zivota i docniji odnos izmedu zivih stvorenja i kosmosa predstavljaju dva najfondamentalnija interesovanja covecanstva. raaanju i smrti GORE Tokom vremena. tako dole" Ovaj koncept je postojao u drevnim kulturarna zapadne Azije i oblikovao je astrologiju. u Kini i Japanu Ci iii ki. Ona se nalaze u korenu fl!ozofije. sistemima verovanja svake kulture . koje predstavlja ogroman rezervoar obrazaca arhetipske energije u koji se utapamo i izrafavamo ga simbolieno . prorocanske sisteme. koji tece poput nevidljive struje kroz svet svakodnevice. uprkos kulturnirn razlikarna. umetnosti. religije. mit i sveto predanje Sirom sveta.SvAIZODNEVNI Z1voT o N l- ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUST·VENIH PRILIKA. alhemiju. u zapadnoj tradiciji etar u alhemiji se zivotna sila izjednacava sa kamenom mudrosti. tako da je zivot pojedinaca blisko povezan sa kosrnosorn. Mozemo ih srnatrati "zivirn tokom sna".ERZALNE TEME ENERGETSKA PRIRODNA SILA Jos od najranijih vrernena. primer kako se znacenje simbola moze menjati i prilagoaavati Kada je okrenuta u smeru suprotnom kretanju skazaljke na satu podrazumeva suprotstavljanje prirodnim strujama. Dominantna terna je shvatanje da mikrokosrnos i makrokosrnos postoje paralelno. u sustini sastavljen od energije. Medutim. elektronima i C:esticama koje skupa titraju na razlicitim frekvencijama. dovodeci do pojma kao sto je "kosmicki eovek" fovek formama i zasto nemaju nikakvu pojedinaenu. Ovo moze doprineti objasnjavanju nase trajne opcinjenosti simbolima. iako izgleda gusto Zivotna sila i energija prirode prozimaju zivotnu "pricu" u usponima i padovima. > Vl prana. ljudi opisuju stanja i polja energije koja prozimaju i pokrecu svemir. u Polineziji je mana. NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU. koji otelotvoruje sve elemente svernira. Narocito je dominirao mistieno-sirnbolicnim misljenjern srednjevekovne Evrope. sa quinta essentia ("petom sustinom") iii "du5om sveta" Moderna nauka shvata da je materijalni svet. zasto se oni pojavljuju u svirn moguCirn GORE Svastika je drevni simbol prirode sa visestrukim znacenjima. Svemir rnoze da se zamisli kao nesto sto se drzi na okupu nevidljivim energetskim "lepkom" Psiholog Karl Gustav Jung video je ovu silu u onorne sto je nazvao "kolektivno nesvesno". nauke i u mnostvu sistema i hipoteza verovanja koji su formulisani da bi pruzili obja5njenja. U mnogirn kulturarna se smatra da svemir. > Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE z > UJ z 0 0 <( U NIV. POLARNOST I CELOVITOST U okviru mnostva sisterna verovanja moze se izdvojiti jos jedna terna: sirnbolika suprotnosti Cini se da je na . svetom predanju iii nauci. ispravnu definiciju. neutronima.bilo u snovima. "kako gore. ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI. protonima. razlicite kulture su razvile jedinstvene simbolicke jezike poku5avajuCi da izraze svoje najrnocnije ideje i emotivne i duhovne odgovore na zivot Simbolizarn prikazuje kulturne karakteristike koje se odnose na istorijske trendove i geografske regione u kojima nastaje i razvija se u skladu sa dubljirn vrednostima i individualnirn i cvrsto.

PROMENLJIVA SIMBOLIKA Iako neki sirnboli zadriavaju tr. zin1tinje i biljke. libida. pokazuje ga u prvim manifestacijama kao neznog i blagog. shntile su da sve treba prihvatiti kao organsku celinu. gde su musko i zensko spojeni u jedno telo Slicno slwatanje postoji u razlii:itim granama psihologije U teoriji psihoanalize. jarac je bio pozitivan sirnbol rasplodne rnoci. neke tradicije. pri cemu se polofaj zene smatra inferiornim. dok u Srednjern veku ta svojstva nisu pripisana Davolu. pola covek pola zirntinja. gde se srnatra cuvarom koji irna moc d. Medutim. sunce. neuroza se jadja kada se delovi lii:nosti koji se srnatraju ··1osim"' ili nepriln·atljivim ··otkidaju'" i odbacuju Kao obrazac za mentalno zdravlje. zbog grehova Co\'ecanstva i poslat je u di\·ljinu.inost odrzirng odnosa s prirodom. dobrodusnog pretece Satane. Ljudi defini5u apstraktne pojmow na slii:an naCin. lepog ili ruinog Neke tradicije su iz ovoga stvorile moralni kosmos u kojem jedna strana polarnosti ima prednost nad drugom.. ova suprotnost se izraiava kao polarnost izmcdu pozitivnog i negativnog. veliki deo civilizacije sagraden je na patrijarhalnirn vrednostima. drugi dobijaju i gube na vainosti i njihovo znacenje se razvija tokorn vrernena Odlican primer ovoga jeste kako se simbolika jarca menjala i razvijala vekovima U ranoj Evropi. jarac je zadriao pozitivne asocijacije na Mediteranu.Za\'a u njihornm simbolickom svetu. vile.i amortizuje zle uticaje . nebo. mesec. jar. koji se odrJ. Od ovog trenutka.oEsNo Ova slika Pana. u starozavetnoj Treeoj knjizi Mojsijevoj. privlai:enja i odbijanja iii plime i oseke. naro(ito rasplodne rnoci. svim aspektima psihe potrebna je S\'est. Sirnbolika se moze koristiti za kontrolu i uticaj na ljudski fo·ot ili da nam pomogne da se spojimo sa srnjorn najdubljorn prirodom Urodenicki narodi shvataju vJ.ic je posebno predstavlj"ao svetinju grckim bogovima Dionisu i Panu Pan. sL1\'eci zemlju. bio je bog S\'ih Stnri.ijno znai:enje u kulturarna i dobima. plodnosti i zivotne sile Jar. sa dalekoseznim politickim i drustvenim implikacijama.ic je postao "irtveni jarac . s rogovima jarca. sagledavajuci s\·et u smislu dobra ili zla. kao StO SU nebo/ zcmlja. ova iirntinja je sve \'ise simbolizovala polni nemoraL pri cernu je njen srnrad povezi\'an sa zlom. Na primer. iako priznaju obrazac suprotnosti u prirodi. duhove prirode. dan/noc U smislu energije magnetskog cnergetskog polja zemlje. Oni ucestvuju ll celoj "'mrezi zivota"'. muskarac/Zena. noseci onj opaki teret.ikode ziva stnrnost. U meduvrernenu je personifikacija Pana pretrpela odgovarajucu prornenu u Satanu s glavom jarca lpak. uspeha ili neuspcha. koji je t. buduci da oni simbolizuju aspekte nase fundamentalne celovitosti. pretke. Orn je znacenje kineskog simbola jin/jang ili alhemijskog znaka za hermafrodita. Medutirn. DESNo ooLE Promena blagog boga Pana u zastrasujuce zlog Satanu pokazuje kako se simboiicno znacenje moze promeniti skoro s\·im ni\'oima egzistencija sastadjena od binarnih parova iii suprotnosti.

1 daje cnstinu dok krovic Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ I RASPORED Polofaj gr. kreativnosti.1cenje. a nacin na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja.1su domacu (iii svinjsku) prirodu u borbi protiv sile prirode (iii l'Uka) Treee prase ostaje bezbedno dok vuk GORE i drugc zgrade predst1vlj.1 gradnju i izolaciju.. sa osam gua koje okruiuju centar. sklonist. Fizicke gr. dn·ece i zemlja bili su 1·azna sklonista za prve ljude i obezbedili su i nadahnuce i gradu za docnije nastarnbe.1liu i sirnbolicna s1ojst1·a.1de1·ine iii zajednice na zemljistu smatra se 1·eoma 1·<1znim u mnogim kulturama. one takode moau da se koriste kao simboli represije prirode preko ljudske snage i surcn·osti " . ziYOtll.1devine koji su n:rm poznati Holmi i prostorije modcrnih zgrada podscc.uhetipskc obrascc. Kuce od blata i grado1·i dogonskog naroda.1la ognjistc oko kojeg ce se koncentris:rti ostatak kuce Lo1·ci i skupljaci plodova tradicionalno su postadjali kucc i zajednice tako da njiho1·a teritorij.1eaj za porodice Pravougaonost u arhitekturi moze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi DOLE - iii pojcdincc koji u njima zi1·e Bogat:r simbolika kuce postaje n.1zna kada istrazujemo ulogu koju on:r igra u psihologiji i tum:rcenju sna.111i zbog napustanja vertikalnog s1·eta dn·eca bez horizon ta. odra:faqjuci odnos prcm:r ccntru. a kamen temeljac bio je sliean omfalosu iii "pupcanom kamenu" hram:r centralnom > z > "-' od lisca obezbeduje skloniste od elemcntarnih nepogoda. koji zi1·i na reci Niger u Timbuktuu.1 dccu o tri praseta i vclikom zlom 1·uku pokazuje kako cigle predstadjaju sigurnost za n.1 vizuelno prcdst.1dimo i zi1imo imaju i funkcion. 1·ezu s duho1·im. Nastambe mnogih primitivnih naroda posecaju na prirodne senice. znanju i vestinama. srodstl'U.rnje.1 Deblo dn·et. U Kini. cirne simbolizuje r:rd. pripadnici jednog africkog pigmejskog plernena su bili potpuno dezorijentis. ponovno rachnje.1 utrobu GORE z 0 0 < > V1 s1·ctom predmetu koji jc omoguea1·ao komunikaciju s:r bogovima Stara graditeljska tradicija u Irskoj podrazumevala je paljenjc '\·atrc za uzbunu" trljanjcm prn dva konstrukciona dn eta u obliku Bridzitorng krsta . zdravlju.11 lja kosmii:kog t1·orca iii prctka u antropomorfoorn obliku. Kuce su bile i:esto zidane na lokalnim svetim mestim:r. Tantra je obelefa1·. rasporedeni su prcma kosmoloskirn i antropomorfnim principima Njihova sela su gradena u parovima. porodici.1ju indikatore st1tusa i privilegija.1 i gr. radu i pomagacima Nastamba PRVE KUCE Pccine.ednici i prirodi kuee ccsto imaju kosmolosko zn. J\!edutim.1devine u kojirna 1-. irnajuci u isto 1reme licniji zn.Hocito 1·. . sa dm·a i frkce ali ne moze da oduva njego\'U ciglenu kucu .1 i precirna. pokazujuci kako sc osceamo '· kod kuce i kako smo uklopljeni u :rmbijent. Svaka od zona odgo1·ara jednoj oblasti zivota: prosperitetu. Kada je unistena suma u kojoj su zi1·eli. Kuca je simbol eovekovog ja. negovanje i kreatin10st Kuea kao simbol ·majke predstal'lja opsti pojam C:ak l S hiljada godina pre nove ere nonudski lol'Ci Enope otkrili su korisnost busenja i zernlje z.1se kuce unutar majke Zemlje. gde se pr:rktikuje l'estina feng sui. bagua je model za gradevine. slavi i ugledu. a obicno su spoj jcdnoga i drugoga N. Od primitirnih koliba od blata razvili su sc slozeni nacrti za zcrnljane !UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc zemljom dcwelo je do koriscenja ciglc od ilovai:e Prica z.1ju n:r mrcze odaj:r u pecinama Pecin:r iii pecinska n:rstarnba podseea n.NASTAMBE IZAO SIMBOLI 0 zido1·ima od debla i granja Cln·eea i krovovinu od lisc. dok cigle mogu da sirnbolizuju trajnost i sigurnost. oznaeavajuci tako odnos izmedu neba i zernlje Dogoni veruju da posle smrti odlaze u raj koji je identican njihovim kueama LI Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolicni znacaj i moze se povezati s majcinom utrobom. kao i nas odnos prerna zaj.

.rcna i Ct c•dc su oosti m·ek bili i:' lepo prirnani. Primer za to je nisa iii rnanji prostor unutar jedne prostorije. Dceija sob. pri i:cmu prozori i nata pok.1 z. predstadja mesto alhemijske transformacije gde se odvija negovanje.:i bila otn."). Svetli ugarci iii palaca\·i plamenovi na ognjistu izvor su .1r. a gL1nu nata bi la U\·ek z.:isnjo5t licnosti.1j 5.1.1gled:l\aju kucu bo simbol unutrasnjcg bica.:izuju odnos prema drugirna i prcrna s\·ctu Potkrodja i podrurni su mest. Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku z.1.1cenjima. Slii:ne razlike u tumai:enju istih simbola nast<1ce u analizi snova.lrej.1mcnjeno tclc\ izorom. srce i udo\i ne budu uznemir:1\·.10 bko jc silazio u podrum zgrade u kojem je otkrio primiti\·ni deo sebc Temelji kuce mogu da simbolizuju n.1 psiholoskim tum.:iz.:ic koji je jednako \'Jian z.:i one koji stanuju u jurtu k.1j spaL1cih soba z.1ko sc cini da je ono u modernim \Tcmcnim.:i i M.:itvorcna.1dj:1 mesto igrc iii fant.1tvorcnih \ rat. televizija je zamenila ognjiste kao centar paznje i simbolike za porodicu GORE se posnutrati bo spolj.1 odr.1 nata bi la rnesto odnosa...1lnost i 1u odnos doticne osobe prcm.lrhetipski po svojoj prirodi.1socira na dobre iii lose roditelje.k'. kuc. D.: > > G trcba da bude ispbnirana u pr.1cijc pojedinca u odnosu na tc oblasti.:i A.1ce sobe z.1 mogu takodc da SC GORE odnose na iskru nuste iJi genija Gotovo s\·e kulturc cenc ognjiste kao srce kuce.:i i nei:O\·ecanskim carstvirna.1Zije.1slc mogu da ukazuju na scksu. dok je druga osoba zi\·ela u kuCi gde su zadnj.:imku zi\·ot. nik.:i gde nc sja s\·ctlost svesti Oni rnogu da simbolizuju duhcnno uzdizanjc i ncs\•csno Jung je u autobiogr. opis. gde ce znai:cnje svake slike vez<rne za kucu zavisiti od osobe koja ju je sanjala . ewe slicne slike ooLE U modernim vremenima. tako da ona moie da .1 st\·arno nc postoji bilo bk\o fiksno znacenjc o\·ih simbob .uce na drvetu simbolizuju odnos izmeou ljudi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deca mogu da oslobode mastu ce se razlicito tumaciti.:i kucc jesu asocij. l(uhinja.1 U Jndiji. povezujuCi i:ovei:anstvo sa sustinskorn prirodom stvari. Na primer.:i bd.1 p.15 odnos prema kolektin10m nes\·esnom. Au tori su prO\·eli vise godina u pokusaju da formulisu jezik obrazaca koji doprinose dobrobiti pojedinaca.1kti\·nosti.1 s\·oje kuec Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela u kuci gde su ulazna n.1cijcnt crta kucu iii opisuje 5. kruznirn kro\·om kao nebo i sa ruporn za dim u krovu kao nebe5ko oko kroz koje dopire suncana s\·etlost Jurt se deli na zi\·otne kvadrante. gde se kuvaju jela.:izlicite . a sluze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa Dogonsko selo sagraoeno u obliku raja kako ga zamisljaju Dogoni.:i u r.1d.1Zlicitim zon. . on opisujc s\·oju psihicku gradu Spoljasnjost kuce moze Znac. prema dren1im pocecim.1 moze da prcdst.uhetip5ki obr.:i seksu 1\.:io i z.rnn Mongolski jurtovi su kruzne nastambe sagraoene od drveta i klobucine.:iju da su mnogi od ovih obrazaca . i.1 bi obezbedila srecu.1 svetirn ognjistem na cetntastoj zcrnlji.rnju znai:.leksander. on1 jc .1\·orn odnosu sa cetiri strane weta i to tako da Ci slobodno struji r.1 mora da budc postadjcn.1ko d. Najn:Z:nije u odrcdi\ .1ko da glav.:i Silverstajna ( l 97'.:inu na dobrobit st.85 z > . koji t.10 sto jc sluc. porodica i zajednica Oni 5matr.:ini l\!ongolski ju rt jc mikroko5mick.1t. t. koji se odnosc na ulogu porodice iii zajednice Knjigafezik obrazaca Kristofer.:i one koji zi\·c u z. opisuje obrasce koji su zajednii:ki mnogim gradevinama i gradovirna sirom sveta .n-. G GORE LEVO SIMBOLICNA VREDNOST KU(E P5iholozi ccsto s. vasta purnsa je duh kuce.1kode S\'etli i s\·etluca simbolicnim pric.n-isi od onih koji u njinu borave. Sare !Sik.111 o dclu kuce. dok sp. 5.111.1ja aspckat.n-.1 prcdst:l\·a makroko5mos:1.:in bo cvrsto sklupcano musko telo.:i u odnosu na to telo t. koji omogucuje porodici da bude zajcdno i Lh istonemcno budc ukljuccn.:ifiji opis.:i i sncn·a.

u10vu) iii u drugo stanjc biea koje moze da budc ncbesko iii pakleno. sedmog neba Jedno ucenje na\·odi dJ kljuc za ov. mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz u carobni drugi svet DESNO Ulaz u ovu peCinu na BalijLI su usta cudovista sa kipovima koji cuvaju prag .. (Jo\ an. U jud. ali su cesto zatvorena i pod strazom. iii rnora da prode ncku proveru da bi rnogao da ude Otuda su nata i simbol inicijacije: obicno je rec 0 sc kroz niz vrata. pre nego sto bi z > z 0 0 > Vl ratnika z\·ane dvarpala igrale su istu ulogu Kerber. imao je dva lica koja su znacila da istovremeno moze da vidi one koji dolaze i one koji odlaze. U starom Egiptu.1ja dostizu iii zastitna bozanstv.ska. Jan je bio cuvar svih vrata i gospodar uvooenja LI misterije Cesto rezbaren na dovratcima i na vratima. da posmatra proslost i buducnost Njegovi simboli bili su kljucevi i koplje Predsedavao je pocecima tako da je prvi dan svakog meseca bio sveti za njega.takode znaci "utroba''.VRATA i- 0 Postojc mnogi simboli preb. drustvenu ust. gr.J I PAKAO lm.wlja ulaz u drugi s\·ct ( prostoriju.1rnerniku potreban kljuc iii lozinka. palatu. raj iii zatvor Proci kroz nata znaci preci prag.1d.1ki \·odi do \·ece mudrosti. tako da cuvari njega Za hriseane Isus predstavlja ubzak u spasenje: 'Ja sam nata.i nata ima tri kraka: proglas Alahove jedinstnnosti. bio je glarno boianstrn nata. hr. prolazeci kroz l 2 nata koja su predstadjala l 2 sati mraka. Bog Jan. a odbijali zle uticajc. I 0:9) U muslimanskoj tradiciji. pri cernu s\·. vrata zivota. januar je dobio ime po njemu.1 rnogu dobiti z. CUVARI Kroz nata rnogu da udu i dobri i Josi uticaji. razliciti nirni r. sa l 00 stepenika koji \·ode do sv.ilo je rnanje boz. na primer.1sirske palate imali za cuv.1rc gorostasne krilate skulpture larnva i ljudi.1cfatak da ih nadgledaju Kapije kineskih gradova bile su postadjene na cetiri strane S\·et. dok su ulazi u \ a\·ilonske i . ROElENJE I SMRT Vrata se cesto povezuju sa smrcu i sa rodenjem. pokornost Alahu i uzdrzavanje od cinjenja zla.l. preCi iz poznatog u nepoznato Vrata mogu biti otH1rena. sa dva lica. i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu ponekad su bili oslikavani s malirn laznim vratima. cuva vrata Hada (donjeg sveta kod Grka). ko ude kroza me. BOG VRATA Jedan od najstarijih bogova Rima. troglavi p. kao sto je bio slucaj s prvim mesecom LI godini U gregorijanskom kalendaru. \·eruje se se pono\·o rodio snkog jutra. ali 40 hiljada \Tata za pakao.1111. nikada \·ise ne iz.rnje srece RA. a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji privlacili dobre. spasce se" DOLE U mitu i prici. a njegova sporedna funkcija jeste da obezbedi da oni koji budu jednom primljeni. bog sunca Ra putovao je wake noCi kroz donji s\·et. StO yokazuje koliko je teze naci raj i UCi LI dalet . U Kini je obicaj da se za novogodisnje vece na kucna nata nalepe slike dva boga vrata. zvane lamase U azijskirn hrarno\·ima figure SU > JAN.1 mnogo primera u religiji gde se u raj iii pakao stize kroz vratJ.111st\ o (numina): bog Forkul je.1kog ni\·oa pre nego sto se stigne do poslednjeg. tako da je putniku n. ali su nata iii ulaz arhetipski rnoti\· koji predst. na primer.1du U starom Rimu svaki deo nizu kapija iii svetova koje treba proci. simbolicno omogucujuci dusi (ha) da proleti U starorn Rimu.iizmu. dok je boginja Kardea pazila na sarke . pre nego sto se dostigne st. koja se zatim zakljucaju do se cesto prikazivali u umetnosti u stojecem poloiaju ispred poluotvorenih nata Hebrejska rec za "vrata" da postoje jedna nata za Edenski nt (sirnbol raja). nadgledao polja vrata.1s iz grckog mi ta. pokojnici su nata cuv.

oEsNo Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. polno jedinstvo je samo po sebi put u transcedentno. u prici o uspavanoj lepotici ulaz u palatu gde princeza spava obrastao je trnjem. sto znaci da su jang.. kroz koja Alisa ne ulaz u sintovska svetilista. dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore o penisu kao o drsci od nefrita. Crkva je usvojila kljuceve kao simbole autoriteta: papski grb ima dva kljuca. moie da prode dok se ne smanji U Lavu. Na primer. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra.kod keltskih druida ona je bila sirnbol besrnrtnostL Ulaz u jednu pecinu u C:alkacingu. koji su prethodno bili amblemi rimskog boga Jana . koji simbolizuje izvor zivota. Ona je opkoracila Litijski put i omogucila je ulaz u grad. otvorene kapije poznate kao tori obelefavaju POLNA SIMBOLIKA Vulva moze takode da se poredi s vratima. koji je opona5ao rimski imperijalizam kada je postao francuski car. u ocekivanju pobede do koje nije nikada doslo . poceo je da gradi Trjumfalnu na primer. srebrni i zlatni. Huang Ci. koje simbolizuje i zastitu ulaza i prelazak iz jednog sveta u drugi.da privuku bogove i donesu srecu. U hinduskoj tradiciji. ve5tici i ormanu od K. pri cemu je nefrit rajski kamen i simbol savrsenstva i besmrtnostL . kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo tela" Mitski Zuti car. Meksiko. kako svetovne tako i duhovne. dok su trijurnfalni lukovi starog Rima olicavali drfavnu i politicku moc U novije vreme. tako da se zadr:lavanje daha izjednacava sa zatvaranjern vrata. cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u Zemlju C:uda u pricarna o Alisi Luisa Kero la ( 1832-98) najpre je niz zeciju rupu a potom kroz mala vrata. gde se o Boiicu i Novoj godini venci zelenike iii sveinjevi imele stavljaju na vrata: zelenika se povezuje sa zastitorn i sreeorn. uspeo se na nebo na ledima zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi. otvorena vrata se srnatraju aktivnim. Kapija boginje !Star u starom Vavilonu (u modernom lraku) sagradena je u slavu majke-boginje !Star i u slavu grada Vavilona. dok se u Japanu na ulazna vrata stavlja kadomacu ukrasi od kapiju u Parizu. a imela s rnagijom i medicinom . a o vagini kao o vratima od nefrita. otvaranje i zatvaranje rajskih vrata povezuje se s ljudskirn disanjem. jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u vaginu za vreme koitusa. jedan od osam taoistickih besmrtnika. Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto ponoCi da ne bi usli zli duhovi. StO znaci da SU KLJUCEVI U Japanu je kljuc simbol srece zato sto otvara vrata ostave s pirincem. povezana sa paganskirn obicajima. a disanje s njihovim otvaranjem KAPIJE POBEDE Neka vrata se koriste kao simboli pobede i vlasti. vrata ponekad takode poprirnaju forrnu usta cudovista kroz koja eovek mora da prode kada putuje iz zivota u smrt SKRIVENA VRATA Vrata ne rnoraju uvek da budu velika i ukrasena da bi bila znaeajna Ponekad mala iii skrivena vrata obezbeduju pristup drugirn vratirna. Mnogi carobni vrtovi evropskog folklora dostupni su kroz rnajusna vrata koja su cesto maskiranai u hriscanskoj tradiciji Sveti Petar se cesto prikazuje s kljucevima raja. Sliena tradicija. Otvaranje i zatvaranje vrata predstavlja kosrnicki pies izrnedu jin i jang. a zatvorena vrata se srnatraju pasivnim. koje princ junak mora da posece da bi stigao do nje OTVORENA !LI ZATVORENA VRATA U Japanu. jin. praktikuje se na Zapadu. Kasnije je ova kapija postala spomenik posvecen vojnicima poginulirn u Prvom svetskorn ratu ( 1914-18) J> grancica zimzelenog drveca . U kineskoj tradiciji. One predstavljaju boiansko stanje stalne otvorenosti i simbolizuju rnesto na kojern putnik prelazi iz svakodnevnog zivota u sveti. koji je imao tako debele zidove da su se po njima mogle naporedo voziti dve kocije U Pekingu su kapije Zabranjenog grada predstavljale moc kineskog cara. Napoleon ( 1769-1821 ). irna oko sebe isklesano lice cudovista. Luisa (1899-1963) ulaz u earobnu zemlju vodi kroz ormar. gde oni naizrnenicno vladaju U taoizrnu. S.

a konj je post.1zenjem.111jcm: kcltsb ratna zapo\ cdnica. nosio krilate sandale . bio je pori\·an u more d.1gocenorn predmetu (bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno runo) Ponebd su puto\«111ja podzcmna. dok je Hermes.1. dok sc ahcmenidi. Za i\luhameda kaiu da se uspco na nebo jasuci hibridno strnrenje zyano Borak (sto u pre\·odu znaci "munja"). preYozna su sredstn vladara i bogova u renesansnoj umetnosti prikazuju se kako U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva.1 gromom . ponckad u obliku lotosa.uama cvcea. koju nice os.1 koja ee sl.1stitu. omogucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti GORE et.1 drugom S\'CtU.zbog zrnka kopita prilikorn trcanja.1 sib) poticc od nazi\a za \eliku kociju hinduskog boga Dzag. ima os. Jupiter i i\Llrs Kocijc simbolizuju vodst\O i pobcdc i ccsto sc po1·czuju s rato\·.1111 bclih konja l(ocijc indijskih boz. a kod obreda s.\NJE \'ODOil[ JcdrcnjKi. predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e sudbine koji mogu da odunju putnika sa kursa. pri CC!llU (eStO \UkU kocije bogova i obdareni su mitskim brakteristikama Slepnir.uhetipskiji simbol putmanja \ero\atno je konj LT keltskoj kulturi. bo sto SU konji za . hropljani su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku (iako je mozda ranijc tamo postojao i izumro). a da se pritom ne umara. obicno sc prik.10 simbol bogatst\'a i moci Konji se pojaYljuju u mnogim mitcwima o preyozu 11.rnja.1111 nogu.1 putniku se pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija brzina ) KONJ Zirntinja koja je naj. . Ormuzda.1snim) putcm kroz zi\ot. krilatog konja sa ljudskom glavom i paunO\·im rep om KOCIJA Kocije iii "trijumfalna kola".1 srccu i z. Oni su konje pon~ziY.:t i kr.1 ponekad su \·azdusna.111sta1.1 moci pesacenja. bilo materijalnim bilo duho\·nim.111ujlije i talsimani sc nose na putO\ an ju z.1ci ici (potcncijalno op. simbolizujuci ulazak u donji S\ keltskih bozansta\·. bog sunca Ra putovao je kroz donji S\'Ct i preko neba > z > z 0 0 <( > en Krivudavi put simbolizuje zivotne uspone i padove Puto\ anja sirnbolizuju traganje z. DOLE Kocija je simbol sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredsrvo bogova.:tndinaYSkog bog.1 Odina.1 bo sto su \'en era.1 licnirn napredoYanjem.1ke godine se irtnwao jcdan no\ brod da bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i mirno more: sa upisanirn s\·etirn recirna. opisuju kako idu u boj praeeni kocijom Hhornog bog.\gnija i Suriju i guskc za Bramu. grcki bog putoY. c.1ljna Oni su povezinni sa boginjom Eponom. Yladari st. PLTTO\'. koje je mitski oliceno u obcc. Englesb rec 'juggenuut (ncumolji1.1 ga odnesu \·etro\ i Putovanja vodom cesto se powzuju sa smrcu i preobr. .1.:tzuje u kociji.rnata.1la vojnicka (izma i\[noge price iz zapadnjackog folklora podrazume\·aju "cizme od sedam mil ja' koje na magii:an nacin omogucuju putniku da prclazi \·elike udaljenosti velikom brzinom. sY.1mci i kanui takodc sc koriste za sirnboliuciju ~'uto\·anja kroz zivot LT starom Egiptu jedra su simbolizcl\ ala\ etar i dah.uc Pcrsijc. kraljeva i ratnika sugcrisuci duhon1a stremljenja PLTTNIK Cizrne iii cipele su simbol putnika i\foc rimske vojske gradila se 11. konj sk.1li s.1 njcgo\ dolazak imao je dubok uticaj na mnoga urodcnicb plcmcna. jednim od nekoliko GORE pren1ze bozanst\'.iYiti Rimljani LT X\'l \·eku.rnoj zemlji ( bo sto SU Ostr\J besmrtnib u kineskim pricama iii religijska odredista hodoeasnib) iii u nckom d1-. dok u grckom mitu Pegaz ima krila i rnce kociju koja ZeYsu donosi grom i mun ju . iii i jcdnim i drugim Putonti zn. LT Egiptu i kasnijc u Rimu.rn1an koristi C:arnac da ·'putuje kroz vazduh' u potrazi za du5om pacijenta LT starom Egiptu. .PUTOVANJA 88 0 U mnogim kulturanu. a simbolicni brodOYi pokojnika CCStO se pojavljuju u rnnogim ci\·ilizacijama LT Indoneziji se mrtvaci izlaiu u kanuinu. na kojem kr. beli konji su bili S\eti i rnkli su kocije s\estenik. Budika. . n1ku razlicitc zin1tinjc.1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo duhon10 proswecnjc. koju je simboliZOY. nat0\«1l'Cll parfornima i kos. .

traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta (i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta.1cb doslo\'11og i metaforii:nog puto\ .1socijKijc koje sc obicno sagleda\ .1cajnih propis.l!l par za r. \OZOYi i J\ioni im.1 ostrdj. uspinjJ. !nu t. a pored op. mozc Lh do\ cdc dL• susrct.irnu cncrgiju iii nwlit\ c. promene.izliku od . Z.ici da prcnosc sol.d mogu sugerisati ""prizemljenje. bas kao sto je Ibr pao LI GORE ct. izbora i preobrazenja Kao mesto gcle se sastaju clivergentni putevi. koje je istopilo njego\'.1 kroz zi\ot pri sn~snoj u ·e:.1.rntomobib.1 primer.1lj .\utomobili. kada bi reci prolaznika otkrile sta .-a.1 sigurnosti i opasnosti.1 barL1 jc s.1sla po jcd.1Zilazcnje ljudskih ogranicenj.isku mogu da budu znacajnc \'ozo\ i radc prcnu c\Tstim pr.1 op. poi:ctna t.1.1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili izl.1ju simbolicne .1ckih puto\ . konformizm.1\anjc :i:i\ i h bi ca S\ ·nosi' U psihi.l!lc su camci 1urocito \ azni.·anju Nojc\ .1).1 prtlj.njcm LI e to moze da se ist.\rgos kojim jc_lason tr. . pamuka i platna Soba cluhovima za koje se smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. \ll•rc prcdst.l!lu koristc C. bzu da su ratni bnui \la\ .1 pre ma LI S\'C Crveni automobil simbolizuje musku polnu potenciju i nagon.1 mitskim zycrima Lw sto su ncmani i dcmoni Z. grckom mitu iii h\·at. mozc tumaciti odnos. sanse. StO jc idcj. clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u obliku alata. posedo\ .l!ljc l'd ncpoznatog. Raskrsca se takoae uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli ocllazili tamo u suton.1ju u psiholoskom smislu. t.rnj. zavetni kamenovi koje su ostavljali putnici u peruanskim i'.l!lskom Ycro.lll1Ci od papira kao prC\llZ!l.l prociscujuca prostranst\'a neba i daljc .l!ljc u poslednjem to sc i dozi\·eo smrt posto je leteo oL-h-ec blizu sunca.1 ZLltnim runom. Zelj. a svetilista su graaena na takvim mestima· na primer.\\ion (i s\·emirski brod) mogu simbolizoy.1zn1110z.--\rtur i njcgo\ i ljudi na puto\ .1 saobr.1knc. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu. a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima kontroli smer. i\lnogi koji su bili njilio\ i \ lasnici iii SU S\ koji njima ploYili. poclizani na Camci mogu simbolizovati se verovalo smrt.zc plamcn sto simbL1lic1w zn. tako da tefak prtljag rnoze da z11.1 za lctenjem je arhctipsb. dok sc u l(ini i J.1g simbol onog.\\ ioni takode mogu Lh budu simboli nezayisnosti.1kodc simbolicn.1 iii pobunc (postcn . raskrsca se povezuju sa duhovima. S\ .1: pit.RASKRSCE Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke.1g.m1cu od mi lion godin. kao i moc i snagu.1 psiholozi \cruju lh je pcron simbol nes\esnog.l!ljc \Oz.1 \ikinskoj \lorske L1dc su t. kojim su isli kr. pre\-.\nclima prerasli su u piramicle Raskrsce je mesto prelaska.1kodc mnogo opis.1\110 pn:\ozno srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos odrcdcnc osobc prcma drustn1.1 ploYila i z1umcnja bczbcdnosti: u judcohrisc.1 jun.1 duhoYa Hindusi koristc rninij. "mracne" grcke boginje.1 bo sto jc . Kasnjcnje.1 StO SC slicn. ih . 1\:. Nest.1 prkosenjem gr. im. ono je vazno mesto susreta.iii prcstifom S\C Konj je arhetipski motiv.1ti duho\ne tcznjc.1snosti od brodoloma. propust.1p. slobodc i brzine .1cm al.nitaciji.1L1 dari\ . e\·entualnu bznu za prcter.11ncc koji prcn.l!lj.1\ iii ma. vesticama i zlim silama u Evropi su kipovi Hekate.1 srcdst\ . On simbolizuje zivotoclvalacke ali opasne sile.1lnog putoY.inj.rnak gori.1 i:o\ cc. .l!lje osecaja za smcr iii izgubljcnost.rnja bro do.1 rnstana krila trcnutku. On takoae sugerise uzbuaenje brzinom i snagom DOLE smislu licnog etu. a u starom cla prevoze duse mrtvih GORE > < c z < > > \!ODER:\N PRE\'OZ raskrscima. sudar iii pJ.lturnc c.l!lj.10 z. dok lak prtljag moze da L1bzuje na unutrasnju slobodu.i r.1s1wsti ~1uto\-.1 s. simbol opasnosti. Vo:i:nja .1 iii krscnj.l\ lj.l!lstn1 od propasti t.rntobus jc j. iii PriLhcn.l!ljc u donji S\ ce suclbina cloneti. puto\·anje bez brte iii u \ agonu nize klase.1i:i psiholosb optcreecnja.nati bo metafora indiYidu.rntomobila mo±c sc sagled.111e ambicije.1ko sto jc sp.

a Alah se ponekad pominje kao "Bastovan" U staroj Grckoj.BASTA . zavodenjem. Cesto se prostire oko velikog centralnog bazena. Rajske poljane. koja je simbol prelaska iz jednog sveta u drugi. sa forrnalnirn sirnetricnirn harrnoniji s Bogorn. sirnbolizujuci ljudsku moc da ukroti prirodu u Meksiku SU baste uzitaka asteckog cara Montezume spajale funkcije privatne baste sa botanickom bastom i zooloskim ntorn. ljubavlju j Gotovo svuda basta predstavlja sirnbol zernaljskog i nebeskog raja . pre nego sto su pali u nemilost posto su pojeli plod sa Drveta zivota. basta postoji kao vrsta sveta iz snova. Na primer. cuvajuci ne sarno biljke nego i ptice i zivotinje. Sinonirn ovoga je arhetipska persijska basta. sugerisuCi radosti na drugom svetu. dok se mnogi veliki ljubavnici iz mita i legende (kao sto SU Rama i Sita u Indiji) cesto prikazuju u bastenskom arnbijentu RAJSKE BASTE U mnogim kulturama. kipove. BASTE UZITAKA U starom Egiptu. izvore. pri cemu voda u mnogim kulturama simbolizuje zivot vafoe Jjudi ziveli U pecine. bunare. . raspored i biljke doprinose njenoj sirnbolici Prve baste su verovatno uredivane u Kini pre otprilike 4 000 godina. basta je simbol raja GORE spektakularne italijanske baste u Vila Lante (Banjaja) iii Vila d'Este (Tivoli). kada SU na ostrvu iii jezeru izrnisljena je da privuce Osam Besmrtnika . pa je basta postala jedan od simbola civilizacije Ova tema se razvila za vrerne evropske renesanse. kao StO SU motiv u zapadnoj umetnosti i knjizevnosti. baste su bile mesta za rekreaciju. uklapajuCi zgrade. tradicionalna basta U svetoj hinduskoj tradiciji. a takoae su znamenje zenstvenosti ooLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste. n e. klasiC:ni arapski erotski tekst o vodenju ljubavi nosi naslov Mirisna baSta. koji je ponekad SU GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama. kolonade.grupu taoistickih svetaca koji navodno :live na Misticnim ostrvima na zemlju Baste cara Vu Dija iz II veka p. a od tada gotovo svaka kultura koja opstane iznad nivoa golog odrfavanja zivota neguje baste . NEBO !LI ZEMLJA Baste su sveti sirnboli u rnnogirn duhovnim tradicijama Judeohriscanski Edenski vrt je praiskonsko nebo na zemlji. koje je Bog stvorio za foveka (Adarna) i zenu (Evu) da zive u njernu Eden sirnbolizuje praiskonsko stanje bofanske nevinosti.rec "paradajz" (raj) dolazi od pairidaeza. U sarnoj basti.. u ove predstave spada i BaSta zemaljskih slasti holandskog slikara Hijeronirnusa Bofa (oko 1450-1516). a ukra5avale su i zidove i podove palata. sa oko 600 cuvara koji su se starali o njima Tu SU takode bili srnesteni ljudi sa neobicnim fizickirn karakteristikarna (kao patuljci iii albino ljudi) Baste se uveliko povezuju sa culnim uzivanjern. Terna Edena i pada omiljen Je aranzrnanirna. mesto u koje vrli odlaze posle smrti. zasadena vockarna i mirisnirn biljkarna i ispresecana potocirna. i epski spev Izgubljeni raj D:Zona Miltona ( 1608-74) I u islamu se rajska sreca turnaci u kuranu kao basta. prirodom i medusobno. Slike basta s jezercima i cvetnim obalama ukrafavale su grobnice. kao i u mnogim drugim. takode je predstavljano kao bas ta U Kini. stepenista. U vreloj pustinjskoj zemlji i voda (simbol zivota) i senka karakteristike basta Basta je ogradena i u nju se obiC:no ulazi kroz velicanstvenu kapiju. fontane. dorn za odabrane izvan groba. namenjena bekstvu od "stvarnog" sveta i uznosenju cula od svetovnog ka uzvisenorn. imale su palate i paviljone sagradene na vestackim planinarna i povezane rnostovirna sa ostrvima koja su se nalazila sred velikog vestackog jezera. Rimljani su doveli aranziranje basta do veorna suptilnog nivoa. stare persijske reci za bastu. Odatle su se prosirile na Mediteran i Bliski istok.

posmatranje meseca bila je vazna akti\·nost Ruze su sadene da bi privukle slavuje: nocne navike o\·ih ptica po\·ezivale su ih sa mesecom. muziku i slikarstvo U zbirci pesama i prica 8ulistan ("Basta rufa") pesnik iz XIII veka. ali muse prilazi tamnim prolazima s kolonadama. dok veliko kamenje predstavlja zemlju.BASTE ALHAMBRE Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku. koji su tako zgrnuti da formiraju omogueav. basta ogradena zidovima bila je utociste duse i mesto bekstva od nevolja zemaljskog zivota Njena zatvorena. sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem.1 tokova predstavljaju \ ezu izmedu svakodnen1og i \·ecnog Geometrijski obrazac se ublaz. fontane simbolizuju tok zirnta. Doks<1ti u uglovima baste obezbedivali su skloniste onima koji su posmatrali nocno nebo Rec ··gazebo" ( doksat) potice od persijske reci koja z1uci "platforrna za posmatranje meseca': tradicionalno.1m. sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte. Prostor je sastavni deo zen baste.1 predstavlja vodu .u persijskom jeziku izrazi z. hladne i osvehvajuce. Tradicionalno. ova gradevina bi imala centralnu rupu u krovu kroz koju se moglo videti nebo Persijske baste su predstavljale oazu inspiracije za poeziju. uporedi\·ao je svoje misli sa ruzinim laticama koje je ZEN BASTA Na Istoku postoji izrcka da je sveto mesto potpuno samo kada nema nicega sto se iz njega moze odneti Prve zcn baste uJapanu uredili su budisticki rnonasi kao mesta kontemplacijc.1 dovedu um do tacke smirenja pomocu jednostavnog ali dubokog plana U zen basti nista nije prcpusteno slucaju i svi elementi su znacajni. tajna priroda cinila ju je simbolom zenskog principa.duhovno putovanje iz tame u svetlost OJ > obrubljen pLn·im ciglama da bi se stnirio utisak dubine.1 jc snlu bila d. najpre je znacila bastu ruza Persijske baste su takode bile okruzene zidovima da bi bile odvojene od zemaljskog sveta. sa cetiri kanab koji iz njega isticu. dok ih je njihova pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i ce:lnjom. i Dvoriste lavova.1 c\·et i ruiu su isti U persijskoj basti. sto simbolizuje put u raj . ciji je cilj da slave promcne godisnjih doba. dok ukrstanj.1cin. na primer. . u \·elikim bastama obrazac resetke moze da se ponavlja. javori.1sporeden na isti n. 1urocito grozdem i ru:lama . pa cak je i sljunak r. sledeci cetvorodelni plan persijske baste.1 koje obele:la\·aju ukrst.1te baste u svetu. dok mahovin. cij.1 ncke pozn. Kada sc koriste biljke. sa fontan.1ko Lh su manje-vise iste chnas kao i kada su n. koja se koristi za opis niza perli koje se koriste prilikom citanja molitava Devici.1ju trajnost uma. Sa'di. Danas ostaju cetiri dvorista. cetinari Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom. na kojem se zasniva mnogo simbolike. a narocito Device Marije Rec "rozarij" (brojanice). dok je u narcisu uhvacen miris mladosti DOLE U Srednjem veku je basta ograaena velikim zidovima bila simbol sklonista.1stalc pre\ ise stotina godi1H.n-a \·ocem i c\·ecem.rnje potoka Osim sto SU brao iz baste sn1jih meditacija Aranzmani persijskih basta uticali su n. ukljucujuci Dvoriste mirte. grmlje kao StO SU aza!eje. jasmin i ruza se posmatraju kao kralj i kraljica cveca. zen b. Cilj je da se st\·ori harmonija izmedu dve kosmicke sile jin i jang. ukljucujuci palatu Alhambra u Spaniji i ve!elepni Tadz i\lahal u Indiji talasaste obrasce. t. GORE i bambusi predstavljaju zemlju. simbolima njene nevinosti. Ovde je prikazana Devica Marija okruzena ruzama. a bile su ispunjene mnostvom mirisnog cveca.1stc odrazav. sugerisuci duhovno dostignuce i vodstvo. rnde i zemlje. vodu simbolizuje sljunak iii pesak. On trajnost sirnbolizuje transcedentni duh koji nije okovan nemenom iii prostorom BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA U srednjovekovnoj hriscanskoj simbolici.1juci duhu prirode da sc krece izrnedu jina i janga Za razliku od basta na Zapadu.

korpe i kofere.1panski bog ognjista bora.:i palata u kabali. tronoZ:ni kazan Kazan je arhetipski simbol magije.rn kralj st.1hranc KA. .1 njegov. 1·aza sirnbolizuje duhcwno blago .1j n. gde je Gral putir za koji kazu d.1.1 prcbz.1 srnrcu Stari Egipcani SU.1 iii kazan prcdstadja jos jedan sn.1z.1da ciste kucu da bi odstranili svaku nesrecu u pripremama za sledecu godinu ec z.:in ZJ Zrt\·enu smrt u koji je potap. ali i simbol sigurnosti.ZA.:i Ometekuhtlij.nugicne sudo1e koji u nekim se1·erno.:i kultni prcdrnct U starom Rimu. korpe i delovi narncstaja Na Z. U Enopi sc pokojnici obicno st.:ip.·i u kuki na kojoj visi lonac iz1ud \·atre ispunjcni nebeskirn rnocima SC Govorilo dace kazani nestati ako se ljudi na Zemlji okrenu od vrline ka porocima. OGNJISTE Kao iz1or s1-etlosti. toplinu.u kucnog zirnt. a Kinezi im.uhctipskih sudo1 a.rnduke.uhctipski simbol u mnostvu kultur. st. ali z. on je instrument misticnc i magijske moci i preobrazenja. Sudovi se takode powzuju sa zcnskim principorn. Zena korparka je majka meseca i z1·ezda.1stititi sadrzinu od zlih uticaja .1 bi se otcrali zli duhovi i simbolizo. krcagc i cinijc.1diciju: u njih sp.1 Se \'Cl'O\·a]o da zivi U sredistu s\·emira. U jenejskorn Hramu.merici priC:e o korpanu i o pradjenju korpa cesto se odnose na zene: 11.12c.:in obilja .11·ljuje u mitovim. pri cemu j.:itne cinije sto je metafora za sudove koji sadrie zi1·ot .:ilo.1 i religijama mnogih ci1·ilizacija.:i kraju godine.n-ljJju u mrtv. dok u Kini i japanu bogcn·i ognjista privlace obilje i srecu u domacinstvo. i s1·i inuju simbolicno znJccnjc U mnogim kulturama. metla jc t.1frickim ratarskim drustvim.1k iz zin1ta srnrt Urne i nze su takode simboli zin1ta: rnesopot.vecni iz1·or je!J i znJnjJ.n-lj.1du nekc od cn·ih st\·ari narocito ognjiste .rnduk pre s. U indoevropskim . osnivac Kineskog carstva.111.L mctla za ciscenje gm na predstadj.•1 njiho1· pepeo moze se st.1\ iti u urnu.i. U Kini. ens ti sudovi se po1·ezuju s.1daju metb i ogled.koristile su se za obredno prinosenje darova . k.\fET L\ Skromni deo kucne opreme.:i.1 sadrzi Hristorn kn· is njom t. lonci. oghjiste predstavlja kucu i z.1li mnogi drugi obicni kucni prcdmeti uiivaju bogatu simbolicnu tr.1 primer. a koristi se za cisc'enje nesrec'e DOLE poj.1jnu besmrtnosti. Z:i kog.·aju S\ 11J s1·ojim nozicam. u jednom rnitu plemena Poni.·i pocct. 1·.simbolika koja se pon. razbijcni sud stadjen na grob ukazuje !1.1li srce i druge unutrasnje organe u kanopskc krc.:ikode simbol s\·ctc moci i 1101·ih pocetaka SUDO\'! Osim kaz.1jednicu.1 LI Tr.:lian . U asteckoj tradiciji ono je bilo sveto z. k.N Lonac za kunnje koji stoji ima centralno mesto u kuci kod svih kultura. ukljucujuci urne. toplote i GORE spaljivana: i kazan ponovnog rodenja u kojem su mrtvi ozidjavani.1dicion:dni cent.·ao no. izlio je devet sntih kazana od bronze za koje se govorilo da kuvaju bez vatre i da SU Metia je simbol odstranjivanja. kao i burad.uhetipski simboL .111u o Gralu u srednje1 ckoYnoj enopskoj knjizernosti.tradicijama.i Lhopolnog bog. .:idri.nisu \ise u opstoj upotrebi.1 jc ognjiste. misterije i preobrazenja jel.ono je izvor i svetlosti. kucc SU SC cistile pos]c pogrcba d.1ju sliean obic. postoji rnnogo drugih .wlja u legend.1.:igdin kaz. da kontrolise ciklus godisnjih doba i da garantuje besrnrtnost junak ju Veliki.IZuCA . U keltskorn mitu postoje tri n-ste L1Zana: D. kada bi mumificirali pokojnike.unijska boginja !St. udobnosti i osecanja prpadnosti GORE iii kremiranja . I u ju:lnoj i u Severnoj A.1cki s. zl.ire godine .i. U nekim ju:lnoamerickim zemljarna.1k.1r cesto se prikazujc kako nosi urnu u kojoj se nalazi voda zirnt. s.1ge . Korpa je simbol majcine utrobe i atribut mnogih oju simbolicnu moc . sigurnost i porodicni iirnt Ono se je irnao moc da daruje proroeansku sposobnost.

1panski mit kazuje kako je boginju sunca Amaterasu iz peCine izmamilo ljudi okuplj. oterati iste NAi\lESTAJ istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn i dz.1jcdnicu.1 koriste sc d.:iju kao nesto sto odraiava istinu: u grckom mitu.:il.1 :i:cn. u japanskoj ceremoniji caja.l\ csc obczbcduju skri\ .:i iznad ulaza u kucu. K. GORE U hrisc.10 je odabr. sama je pret\ orena u kamen kada je \'idela svoj odraz u Persejevom stitu.1 par. a spekulacija (razmisljanje) .:isj. Ponekad se ogledala posmatr. ukljucujuci Dijanu Efesku. Na Bliskom Ogledalo ima mnogo slozenih znacenja. lun.1dJ.llUS pc>n. pri cemu razbijcno ogledalo rugo\·estav.1\ lj.sada intelektualna aktin10st .1zno\·erjcm U Kini.1 u biznisu prilikom s. dok je tron bio rczen·isan za bogo\·e.:i zbtnu stolicu As.1\ esc in1J. grncarske cinije ponekad inuju oblik delo\·a :i:enskog tela.:ili veo izmedu sebe i gostiju.:ilo da bi njena s1·etlost ob. .1ko d. Povcziv. Ogledab . dok U nckim muslim. a boje i sare koje se koriste u njihovom tkanju bogate su simbolikom.rnskirn drust\ ima za\ cs.:ilo je cesto solarni simbol: j. Meduza. iii zensku sustinu oEsNo Tepisi iz .ju S\cte i S\ GORE OGLEDALA Latinska rec za ogled:ilo glasi "spekulum".1ju donuee i s\·ete pros tore Skupa s. Ogled.:i \ idc a da nc bu du\ ideni Zavese simbolizuju razdvajanje razlicitih carstava.n lj.1kode zenski. Kinezi vesaju osmougaona ogledala s natpisom Pa Gu.:icke ·.1\'a nebo i zemlju . dok sc z. stolice se f'O\'ezuju sa statusom i vbscu ctinj. posvecena bogu Teskatlipoki ili Zadirnljenorn Ogledalu U nekirn indijanskim tradicijama ntamnjena \'I'adzbinska cinija bib bi ispunjena \·odom u cilju dobijJ.:ib su simboli duhon1c mudrosti.1 pripada central no mcsto kod pr.un.uod.1!0 kafo da donosi sedarn godina nesreee osobi koja ga je razbila kod predskazivanja dog.1 na\ uceru prcko S1etinjc n. ZJ\csa jc bil.1ju za okruglirn stolom I tcpisi i z.:i\ nosti Da bi ncprekidno odria1ali s\·etu vlast.1ju i ocrt.!\rabije povezuju se s kueom. uvereni da Ce ogledalo.:ilo je t.rnjem s nebeskom intcligcncijom. a postoji izreka da se mu:i: mora odnositi prema zeni s postov. care\·i su sedeli na Yisokoj stolici. zato su crhe kojima predsedava biskup nazvane katedrale.ueYi su u\·ek drz. Sto je centralna tacka. bilo da ih otvaraju iii skrivaju. "kathedra"). t.:i: u tibetanskon1 budizmu mudrost Velikog ogledala uci da je svet oblika koji se u njemu odraza1·. porodicni trpez.:i razcfr.1 odrai.:i bi jeli iii rngo\ arali Zajc\ rcjski n.1 ulq1s.:i ogledalo src. otkri\'ajuci prirodu zlih uticaja.:i koj.1lju Arturu predst.nja istog efekta. deb S\ etilista u koji jc mog.:i iluzija.originalno je znacila koriseenje ogledala za posmatranje neba i zvezda. to jest skri\ .1 ulogu oltara kada se pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111 za \ rcmc subotnjcg obroka Okrugli sto iz legcndi o kr. ogledalo predstavlja znak harmonije i srecnog braka. cajnik predsL1Vlja mesec i jin. rnesto susreta na kojem se L .rnskoj tradiciji.1ktikonnja purde.1limu. latinski nazi\· za biskupsku stolicu bio je 'chatedrum" ( od grcke reci za stolicu.i ctoYnc asocij.ja gledanjem u njih dok se ne bi ukazala slika: Asteci su z.boginja. koja se povezuju i sa suncem i sa mesecom ovu s\'I'hu pravili ogledala od crnog brusenog opsidijana.:injern da bi je sprecio da "okrene ciniju lUOp. dok kod taoist.1d S\ U starom Rimu. Svaki tepih ima neku gresku da bi se ilustrovalo islamsko verovanje da samo Alah moze da stvori savrsenstvo c Ogled.:inu z.1mijom.1ko podi:i:u onoga ko sedi. cije SU S\'CStenice nosiJe frizuru u obliku korpe Kod Sona u Zirnbal:n·eu.1cijc.:iljevske funkcije.1janje U zap. znanja i pros1·ecenj.:i s\·et.1ka koji se odri. z. kineski c.:i oni mogu d.1ju d.1ma. i[i da mu ne dozvoli pristup njenoj polnosti Slicno tome. ogled.rntija u Gani vcruje da cm·a dusu naroda.11 .:injc i omeduju prostor U Hr. ciji je pogled rnogao pretvoriti druge u kamen.unu uJcrus.:idja simbole kr. za razbijeno ogled.1\ .ldnjackonr folkloru.1 od ociju j.1stan.narocito zatamnjena koristila su se i swto ogled. idcj.lJ1j.rninu i 1 clo\ inu.10 da udc samo jcncjski pn OS\ estcnik.1 sc d.:irni simbol i ima veze sa srecom i pr.uijski sto pl1prim. Danas u delo\ima Afrike \·isoka stolica predst.

.utikala ccn·e(anst\"a kao StO SU zlato. smolc i ulja l\laje SU koristile tecnu eokoladu kao novae. Zlatne jabuke nordijskog raj a. trgovina obicnom trarnpom prestajala je da bude prakticna Opste pril1vaceno znamenje. z 0 0 < > Vl dragocene stv. dok SU likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i sansenstva. verovali da njihovi bogovi imaju zlatno telo i srebrne kosti. \·erovanjima i obicajima. Neka drustva SU koristila stvari kao StO SU skoljke i biseri. moze se meriti brojem kamila ili ovaca DRAGOCENI ARTIKLI Neki od najdragocenijih . Zirntinje i biljke takode daju dragocene supstance .·a.STATUS I BOG·ATSTVO r0 Simboli se mogu koristiti za pokazi\'JlljC moci i dasti kako > S\'Ctovne tako i duhovne.1tstn1 nomadskih naroda. zlato se povezuje sa bo:i:anstvom. dok je biber bio tako dragocen zacin da kaZLI da je Atila Hun u V \·eku trazio l350kg bibera u zrnu na ime otkupnine za grad Rim . koje se postepeno razvilo u novae.bisere i slonovacu. srebro se takode povezuje sa besmrtnoscu. MIROPOMAZANJE ULJEM U mnogim kulturama se smatra da ulje ima posebne moci Narocito je maslinovo ulje simbol i duhovne moci i prosperiteta U judeo-hriscanskoj tradiciji kraljevi i svestenici bilo su obredno miropomazivani uljem. GORE Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojansrva. mosus i amber. sto je bio znak Bozijeg blagoslova i vlasti. Kao tradicionalni simbol bogatstva. sprecavaju starenje bogova. na primer. One se koriste za lsusa kao simboli njegove kraljevske. ali je metal.bog. Simbol cistote i nekvarljirnsti.cene se i po lepoti i po retkosti. kraljevskim dostojanstnim.ui su koriscene za oznacavanje bogatstva i ranga Sta predstadjaju specificne stvari ugLl\'nom zavisi od kulturnih nednosti . moci i slave darovanih od Boga Grcka rec "hristos" i hebrejska rec "mesija" znace "miropomazani". kada ga je bilo na raspolaganju.J kulture su raz\·ile sirnbole vlasti i ranga koji su u skladu s njihovim drustvenim \'rednostima. a koristi se i kao simbol ljudskih dostignuea . GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih africkih naroda. NOVAC Kako je proizrndnja robe i usluga postajala raznovrsnija i specijalizovanija. Srebro se povezuje s mesecom. U staroj l\!ezoamerici ncfrit jc cenjen vise nego zlato ili srebro. skiptar i zlatnu loptu. Kao i zlato. prorocanske i svestenicke vlasti srebro i drago kamenje . on je bio simbol cistote i zinita i ocuvanja kraljenkog dostojanstva.kao sto je zlatna medalja ili. kao i jJbuke nta Hesperida u grckoj mitologiji. na primer. zenskom energijom i nevinoscu. l\!nogi su povczani s kraljevskirn dostojanstrnm i funkcijom iii sa bogatstrnm i posedima Tradicionalno. zacine. ono je takode simbol bogatst. resilo je ovaj problem: cim SU SVi prihvatili simbolicnu nednost nekog znamenja ono je moglo da se zamenjuje za bi lo sta. ukljucujuci krunu.·ode. Sve z > u. zlato se pojavljuje u obelezjirna monarhije i visokih funkcija. figurativno. pojam '"zlatnog doba'". stari Egipcani su. koji se koristi kao none i sluzi za plJeanje danka. elementom . suncem i najvisim te:i:njarna duha . Asgarda.

sudskih. -i < 0 konji. a obicno je bogato ukrasen U Bibliji se presto kralja Solornona opisuje kao tron od slonovace prevucen zlatom. Mnoge vode nose zlatni globus ili loptu (deo znamenja koji su najpre nosili rimski carevi da bi pokazali da su gospodari sveta). nacin na. sto je dovelo do njihove upotrebe kao amajlija . sa natpisom cara. Oni su takode nosili ikonografske znakove kulture . rnali predmet izgraviran jedinstvenim crteforn. sina neba i zemlje ZNAMENJE FUNKCIJA Jedan nacin razlikovanja cina jeste putem sveeane odece i njenih dodataka Glava se cesto sagledava kao "sediste duse" i kao najplemenitiji deo tela. dok sami biseri. koje se povezuje s boginjom Amaterasu i koje je preneto na carsku porodicu. sta nose i cak sta jedu. a na njima su bila upisana imena bofanstava iii odlomci iz svetih knjiga. kompjuteri i haj-faj oprema. izmedu dva zlatna lava Prestoli kraljevstva Bamum u Kamerunu. bio je ukrasen trokrakim amblernom poznatim kao znak droplje. na primer. Kineski novcici SU imali (etvrtastu rupu u sredini koja je simbolizovala Zernlju okruzenu krugorn neba. koji ukrasavaju kuce. sve su to indikatori drustvenog polozaja. dok se u akademskim krugovima vlasnik stolice u nekorn narocitorn predmetu nalazi na samom vrhu te discipline Presto je specijalna stolica koja simbolizuje vlast boga iii suverena On se cesto nalazi na podignutoj platformi da bi oznacio vladarev visoki status. OJ bio raznovrsniji i najcesee se koristio. PECATI Drevni simbol identiteta i vlasti je pecat.. Crtezi utisnuti na aversu novcica obicno su oznacavali vlast vladajuceg tela (najcesce vladarevu glavu).kao StO SU -i > c V1 0 Cl > Plast kineskog cara irnao je okrugli okovratnik sa cetvrtastim op5avom. U Japanu je jedno od znamenja carskog dostojanstva bronzano ogledalo. kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu SASVIM GORE DOLE Tradicionalno. Pecati se jos uvek koriste u zakonskim dokumentima. Presto je sediste moci i vlasti. iii skupa kola Gde ljudi zive. koji se mogao utisnuti u plocu od rneke ilovace iii u otopljeni vosak. mozda moderan ekvivalent mitskim junacima. sadr:Ze figure muskaraca GORE Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva testamenti Pecati SU se ponekad nosili u obliku prstena. i skiptar sliean stapu. euvari kraljevskog dostojanstva. Slavne licnosti. veprovi i drvece na mnogim galskim novciCima tradicija koja se nastavlja do danas . Koristio se kao potpis da bi garantovao autenticnost dokumenta kao sto je kraljevski dekret.STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije . ali vrednost modernog kovanog novca i papirnatih noveanica cisto je simboliena . pecat nije rnogao da bude provaljen a da se tone otkrije. koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne status proizvoda. simbolizuju njegovo materijalno bogatstvo -i v. pecati su bili simbol vlasti i identiteta i_ . a stoji na vrhu sest stepenika. kao sto SU i zena da bi se ilustrovalo monarhovo bogatstvo ljudstvom. koja tvrdi da potice od nje. One variraju od divnih perjanica indijanskih poglavica do krune monarha sa bogatstvom dragulja . cirne je njegov nosilac poistovecivan sa posrednikom izrnedu neba i zemlje Plast 5arnana nosi celo bogatstvo simbolike: u starirn uralskoaltajskim kulturarna. Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili. svestenih i akademskih dostojanstvenika . a mogao je i da obezbedi sigurnost dokumenta u tranzitu: kada bi se utisnuo u pecatni vosak kojirn je obezbedivan smotani iii papir u rolni. sa obiljem bisernih ukrasa. Glavni deo odece koji cini deo znamenja obieno je plast iii ogrtac. a fine kape i perjanice obicno oznaeavaju visok status .voda je "glava" grupe . koja je sirnbolizovala komunikaciju izrnedu svetova smrti i vaskrsenja Danas se na zapadu jos koristi bela Jasica kao ukras za plasteve drfavnih. Ova "stolica" poprirna mnogo razlicitih vidova: lice koje na njoj sedi predvodi neku organizaciju. Spolja5nja obelezja vlasti doprinose rnisticnosti onih koji zauzirnaju "sediste fonkcije" koja ih izdvaja od obicnog sveta .elektronska roba kao sto su mobilni telefoni.

rni od stilizovanih crteza ljudskih nepromenjen: piktogrami za reci kao sto su sunce.rnja ncbeskih teb i predmeta u prirodi.1li izmislili Kinezi ostaje LI sustini moglc bi ti predst.rnjem. sto dolazi od d\·e grcke reci koje znace ·s\·eti zapisi" Hijeroglifi su stv.i pis.rna.n-ljene i ideje i predmeti: ptic.nja koji su SU Rimsko slovo A oznacava pvri stepen iii vrhunsku klasu.l rn. koji se povezivao s magijom.1je: 1ujranije poznate sumerske glinenc tablice na\'C)de d±akove zita i st. aramejsko i arapsko pismo RANI NATP!Sl StanovnistH' l\lesopotamijc umnogome se sastoj. plJ. egipatski hijeroglifi i kineski ideogrami . biljaka i cveca. koja se S\"J citaju zdesn. a sastojalo se od 22 suglasnib i pisalo se s. kao i nekih vestackih predmeta . predstavlja ugovor za prodaju dece GORE GORE Prvo pismo zasnovano na slovima.1 verovatno da su se najraniji pisani sisterni GORE Slikovno klinasto pismo moglo se koristiti za beskrajan niz svrha Ovaj natpis. koje koristimo i danas.nin.1 s magijom.uocito pticijih i zirntinjskih otis.ltJ.1 z > w ona su bila narocito po\·ezi\ an.1 3 000 godina P!Sl\L\ Fenieansko pisrno se gencralno smatra pn im.1psko. lzgled. ne za govorni jezik. koje se cita zdesna ulevo. Pisani jezik je takode omogucio sirenje znanja i GORE 0 ""' <( > Vl Runsko pismo se koristilo za pisani. za\·isno pisma bo StO SU .injem i pisanjem predstadjalo je zn. Takooe simbolizuje i pocetak. . iz kojeg se razvilo hebrejsko. sistcm pisJ.uske izvest.1 i j. \"COI11. informacija. ptica. razlicitih slova drasticno je srnanjen: rirnsko pismo.klinasto slikorno pismo stare Mesopotarnije. a jcdna od pn·ih upotreba pisnu izgleda da je bila z. kada polo\·ina svetskog stanon1ist\·a ne ume cfa pise iii to jedva cini. tako da je. n. religijom i prorocanstvima .1 rat.razvili iz znakova i slika iz praistorije Kada su se pisma raZ\'ila (negde oko l 000 g p n e.1lo od pastira i ratara. najpre prcko pisanih dokurnenata i rnnogo kasnije preko stampanih knjiga PISJ\NJE Komunikacija pisanjern oslanja se na dogo\·oreni repertoar formalnih znakova iii sirnbola koji se rnogu koristiti u razlicitirn kombinacijarna da bi reprodukovali ideje koje pisac zeli da izrazi .1 desnc u lcn1 stranu.1sni\Jlo na piktogramima.1!0 SU SC prornenili z.rnst\·ima i sn~tim z 0 zn. sadrzi 26 slm·a dok je za pisanje kineskog potrebno I 000 osnovnih znakova zivotinju.u. hcbrcjsko i . polje i \T.1k privilegije i izrnr rnoCi . Kinezi su pripisi\·ali pisrnu legendarno poreklo: prema jednoj prici car Huang Ci ga je otkrio posle prouca\ .rn1ejsko.u. pisnu i skwa su zaogrnuta simbolicnim znacenjem U drenu nemen. . koji datira iz XIII veka p n e.1je jcdno pokraj drugoga z1ucili su ··plodnost Slcn·a koja su koristili stari Egipc. .) broj potrebnih ooLE Vise od obicnog pisanog sistema za prenosenje informacija. zirntinja. dn·o. lz fenicanskog pisrna raZ\·i]a SU SC glava. riacrt kravlje gLffe simbolizo\·ao O\'LI od teksta i gdc se koristio Poput Egipc.1.1ka. n. proroc. Iako su hijeroglifi i kli1usto pismo na kraju potisnuti od arapskog.PISMA I PISANJE l- o > GotO\"O u s\·irn kulturama. bilo je verovatno fenicansko. VL1danje cit.rni su u raznim smerovima. kinesko pismo je uzdignuto na nivo pesnicke umetnicke forme.nesto sto \·azi i danas.u.rni poznata su kao hijeroglifi.1 primer.1 ule\·o.1ch stoke Klinasto pismo se z.

dok upisuje natpis na tablicu. a nikada se nije koristilo za predstavljanje govornog jezika . boga go\'Cira Kao i rune. Upotreba X za garanciju anonimnosti desava se i kod glasanja. pisanje se moze sagledavati kao pokvaren oblik govora.1vljaju niz narocitih reci pre nego slova. ooLE SLOVO X Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. . od kojih je svaki sastavljen od niza 2+ slova runskog pisma ukljucuju simbole plodnosti sa praistorijskih crte:Za Portret pisara po imenu Meri. od kojih su neki opstali U njih spada tifnag. V' z GORE > U antickom svetu. predst. Naucnici su zapazili da je u mnogim starim pismima \·ecina slova prikazivala neku zivotinju. ono predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno iii je ponisteno. ogamsko pisrno je prvenstveno bilo metod upisivanja i predskazivanja koji su koristili druidi. Slovo Z stoji na kraju rimskog alfabeta i simbolizuje kraj EVROPSKE TRADICIJE Rune su najstariji pisani znakovi starih Gern1ana Rec rnna na srednjevisokom nemackom znaCi "tajna". mnoge velike duhovne vode. pismo koje koristi tuareski narod severne Afrike. Ovaj reljef prikazuje Merija na poslu. ru primer hebrejsko i runsko. kao i uscima reka i nordijskim prevarantskim bogom Lokijem Runsko pismo je bilo povezano s religijskim verovanjima i GORE kao i neki manje poznati sistemi pisanja. na vratima njegove grobnice Cinjenica da je Meri imao sopstver. Posto bi nacrtali svoj znak. proroci i pesnici. bile su nepismene. p. luis (oskorusa) inion (jasen) Za ogarnske simbole se veronlo da spadaju pod zastitu Ogrne. svaki glifje dobio ime po nekorn drvetu Jedna varij. od kojih se samo oko 100 normal no pise. bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti. Rusiju i mozda cak u Severnu Ameriku.n.1). pisrno koje se istice naglasenom geometrijskom formorn Ono je neobicno i po tome sto je njegova upotreba ogranicena na zene. koja znaci "ispravno·. Na neki nai':in. pisari su predstavljali elitnu drustvenu klasu.e.1 posudena je od finskog runo. lsus i Sokrat nisu ostavili nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu. sanskrit i Cirilica. slova keltskoo irskoo t't v iii ogamskog "drvenog . sefa kraljevskih arhiva u Sakarahu. dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X". rimsko (koje cini osnov engleskog alfabet. reci i simbolicne pojmove Na primer.). sredinom 4 dinastije (oko 2575-2450 g. X je brojka 10. U zemljama u kojima se koristilo rimsko pismo. run. ukljucujuci Muhameda.u bogato ukrasenu grobnicu pokazuje n1egov visoki status u staroegipatskom drustvu. Nordijske ekspedicije su prenosile rune u druge krajeve . U druga pisma spadaju grcko.1 Ansuz (koja je ekvivalent slova A) bavila se porukarna i signalima i povezivala se sa ustima kao izvorom bo:l:anskog govora. a koriscenje ukrstenih linija za oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X obelezava tacku" horizontalnih iii dijagonalnih ureza iii linija Originalno su usecani u drvo ili karnen. sto znaci "pesma" Navodno stvorena od nordijskog boga Odina. bet (kuea). Individualru slova nekog pisma mogu posedovati simbolicnu fizicki predmet dok neka pisma. G. magijskom praksom.. koja se ne oslanja na pisanu rec. simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda. X se koristi za oznacavanje greske Na saobracajnim i drugim znakovima. zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca Ramakrisnu. pisma sastoje se od 25 simbola.ileka srodna runama. Za razliku od kvacice. pre nego sistem obicnog pisanja . a ne sa A.inta ogamskog pisma naziva se po tri prva slova: bejt (breza). sto je razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci rimskih brojeva. Hebrejsko pismo pocinje sa alef ( vo). dok u matematici oznai':ava mnozenje iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje. sa stilusom iza uha. gde X izrazava pojam anonimnosti. nepismeni ljudi su ga koristili umesto potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. neki ljudski gest ili u kamenu i predstavljaju slova. Island. gimel (kamila). nednost. koja je ponekad imala vise drzavne vlasti i znanja nego sam suveren. sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske stvarnosti. nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim. buduci da je tuaresko drustvo matrijarhalno: dobar primer veze izmedu pismenosti i drustvene moci.anglosaksonsku Englesku. oznacavajuci nepoznatu kolii':inu.NEPISMENOST I GOVORNA REC U modernoj zapadnoj kulturi. B. Tek izd.

kist za pisanje. kao m. a na razlicite se povezuje s religijom. skupa s Torom. pero ( kalarn) je veonn simbolicno. RELIGIJSKE TRADICIJE Goto\·o S\'uda sc pisanje po\ ezivalo sa S\ ctom tradicijom. rnda). tablice od pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija).1 wncem od 50 slo\'a o natu Prema zapisu u Bibliji.J z 0 0 Ovi staromesopotamijski piktografi prikazuju razvoj pisma.jecam. skupa sa mastilom i mastionicom.1 arapskog pisma mogu se klasifikovati prema cetiri elem en ta ( \'atra. hriscanstvo i is lam su "religije knjige·: zasnovane tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se ponasanja· muslimani obavljaju obrede ciscenja pre Kurana. jelenska ko:Za (i\!eksiko). a papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se napuni U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima i bile su simbol velike ucenosti.ikodc postoji prcfinjcno proucavanje slova koje sc zasni\·a na njihovim simbolicnim osobinama. muze epskog pesnist\·a. slo1 . vo. iz Kurana koristili umcsto religijskih slika. dok se u srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku mo(.1blica su atributi Kaliope. tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak jele kao amajlije koje donose srecu. kao sto je TAJNI KODOVI Pisanje je oduvek povezano s magijom i okultnim (sto znaci . vaian je simbol Zajedno sa papirorn oni cine ··e:etiri riznice ucenja". gla1·nim dokumcntom jud.1 i smatra sc da imaju moc st1 aranja. s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin. sto je bio nacin primanja mudrosti i moci pisane reci pisma. a koristili su se u kaligrafiji u kojoj je pisanje pretvoreno u umetnicku formu koju je praktiko\'ala elita.0 > z > w. boginja govora zo1 e i boginja :vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E Za pisanje su se koristili mnogi je vazan simbol u mnogim tradicijama.1blicrn1a (kojc je Mojsije simbolicno razbio kada sc pouke nisu slusale). bog t1·orac. ono je bi lo sacinjeno od s\'etlosti i stvorio g. U sufizmu.1terijalna predstan bozije reci. njen suprug Brama.1lo da jc pisanje dar co\'ecanstn1 od boga Tota dok se u lndiji Sarasvati. gde su sc zapisi iz tekston. glava). dok sledeca dva reda prikazuju kako se slika razvijala u klinasto pismo.. DESNO Japan. ukljucujuci papirus (stari Egipat). urma. i u islamu. za sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat. simbole ucene klase koja je \'ladala Kin om od II \'eka p n e. Sil a boianskog otkro\ enja. zernlja. U antickom svetu. ponckad se prikazuje s. > < Vl U starom Egiptu se smatr. bambus (Polinezija).1lo se da sedam grckih \'okala simbolizuju sedam nebeskih sfora i scdam nizo1·a zvezda koje se krecu unutar njih razliciti materijali. od kojih sv. mudroscu i prorocanstvima. Kaligrafija se takode slagala sa \'isokirn statusom u drugim istocnirn zemljama.1ki. dok u islamskim misticnim prcdanjinu t.wija) Svaki rnaterijal je zahte\·ao koriscenjc pogodnog pisaccg pribora. mermcr (Grcka). a u hriscanskoj ikonografiji cetiri jevandelista sc ponekad po\·ezuju sa guscjim pcrom U Kini. nosi speciflcno znacenje Neke tr.1dicije sagledanju vokale i konsonante u smislu "duha" i "materije" U anticko doba smatr. u sinagogama i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje. vazduh. a naj\'ise su korisceni pero i kist U islamskim tradicijama. Najvisi red prikazuje jed nostavne er teze (magarac. Dcsct zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju na kamenim t. pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo zrno :Zita. koji se nikada ne stavlja na pod.1 jc A!ah da pise po ··knjizi" iii tablici U klasicnoj rnitologiji stilus i t. slo\a hebrejskog pisma su pen ezana s brojcYim.1izma Za kabaliste.

vremena i prostora U hriscanskoj tradiciji ova slova se pripisuju lsusu Hristu. koji u Knjizi otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i omega. Danas psiholozi mogu ova turnaciti kao vise lica licnosti C:arobnjaka Mnogi magijski simboli (poznati kao "znamenje") izrnisljeni su tokom xvi XVI veka. astrolog na engleskom dvoru Elizabete I."skrivenim ") i koristi se simbolima koji su namerno stvoreni da skriju informaciju od svih osim posvecenih iii ucenih. kao sto SU ALFA I OMEGA Prvo i poslednje slovo grckog alfabeta simbolizuju ono sto je sveobuhvatno. hebrejska slon. Neka od Dijevih znamenja slicna su slovima. magijske '·knjige recepata'· zvane "maclionicarke" postavile su sistem u kojem se samospoznaja moze postici koriscenjem snage simbola za prizivanje duhova s kojima se C:arobnjak tada morao suociti i sadadati ih. koji jest. omogucavajuCi tako vecu pristupacnost pisane reci. a utisnuti SU cuvaju jedan broj pojmon koji su bitni za mnoge ezoterijske i okultne tradicije . i koji bese.na primer. kao sto je naopako L iii Y iii obrnuto okrenuto Z Danas su rune popularne kao prorocansko sredstvo.e. i koji ce doCi'' (1 ·8) U modernom govoru izraz "od A do S" znaci "potpuno. pocetak i svrsetak. . spisa iz I do Ill veka n. koji navodno sadrze ucenja Hermesa Trismegistusa (grcki naziv za egipatsko bofanstvo Tota. postojanja. dvojnost rnaterije i duha i ideju da se spasenje maze postici preko samospoznaje pre nego preko vere iii verovanja Tokom srednjeg veka. pri cemu se svaki simbol upisuje na kamen i onda "kupi" GORE Ova naslovna ilustracija Knjizice ljubavi Dfona Dija prikazuje Veneru sa magicnim znamenjem na svitku i trubi SASVIM LEVO tEVO Stamparska presa dovela je do revolucije u proizvodnji knjiga. . narocito u ezoterijskim tradicijama cije ideje se suprotstavljaju ustaljenim tokovima misljenja Na primer. boga mudrosti i pisanja) Ovi spisi simboli koje je stvorio dr Dion Di. dva pola kosmosa izmeau kojih se nalazi ukupnost znanja. hermeticka" tradicija vuce poreklo od Hermetika.. latinske reci i kabalisticki znakovi ponekad se koriste u magicnim pecatima sa pet vrhova koji se nazivaju pentagrami. temeljito i detaljno" VO z > na (istom pergamentu iii su ugravirani na plernenitim rnetalirna Oni simbolizuju okultne sile i koriste se kod cini i magije Zapadna okultna iii .

1ju toplu dobrodoslicu. m. Znak u obliku slon \~ koji je popularisao britanski ratni voda Vinston Cercil. u Tibetu se ov. spajanje rukLI LI molitYeni polofaj LI 1·isini grudi zo1e se ··nanuste". Njego1· jezik je organizo1·an i kultL1rno konstruisanim znacenjem i simbolikom i simbolikom nesYesnog iii carst1om snon Te lo je veliki izrnr simbolickog izr.. sa dlanom okrenutim prema sebi. medutim. u arapskorn s1·etu hvatanje za bradu. LI Indiji se slaganje prenosi ntenjem glave sa strane na st ran LI . britanski premijer. On se takooe koristi u Kini kao pozdrav GESTOVI I GESTIKULACIJA Namerni go1·or tela poj.kao Sto SU nakJon.narski ratnik im prilazi 1u ratnicki naCin. gde je svaki razgovor zacinjen tako sirokim spektrom rucnih signala da je moguce razumeti njihO\o znacenje s.1djuje se u gestcn·inl. sto znaci. kada su oslobodenim rukama mogli da fizicki i mentalno \ilwate iii shnte sYet Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod stvaranj.l i gestikulaciji Kod pn·ih ljudi. ·oosadni Ste z > w. dobij. . ··osecam to u kostima' i mnogi drugi.1cenja LI razlicitim kLllturama. Ako se. koji je postao temelj mnogih modernih znakovnih jezika .1da posetioci dodu. ugla1 nom sliko1·ni sistem kornL1niciranja izmedu plemena bez zajednickog jezika Godine l 755. koriscenje alata i simbola postalo je moguce kada su poceli da se krecu na dYe noge. iako i najcesci znakovi mogu inuti razlicita zn.1k.javljaju se JEZIK ZNAKOVA Formalni sisterni govora tela rnogL1 ukljuciti gesto1e koji prikarnju predmete i ideje ikonografski iii prenose kornunikacijLI izg(waranjem reci. provokati1·an iii mredlji1· gest i\!edutim. smatra se unedljiYirn Gestikulacije su gestovi tela koji prate i pojacavaju 1erbalnu kornunikaciju. U Indiji i Kini. simbolizuje pomirenje dvojnosti u prirodi.GovoR TELA 100 f- 0 Telo jc kanal komunikacijc. znaci da je neko homoseksualac Gesto1 i koji kod muskaraca podrazumevaju da je neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u Americi i Britaniji to je podizanje obn·a. dva prsta podignuta u obliku v.una s. ali on isto tako simbolizuje pomirenje drnjnosti u prirodi Neki gestoYi .1 i prenosenja znacenja. ocima i ispla:i:enim jezikom. Koriste se s1lllh. . ruka odmaknuta od brade koja kao da pokazuje izrastanje brade znaci. sugerisu da nase telo moze da bL1de kanal znaccnjskih i simbolickih informacija GORE Podizanje paled LI SAD zrraci ··LI redL1'. au Francuskoj ljubljenje nha prstiju Plazenje jezika na nekoga u mnogim kulturama predst. K. i S drugima lzrazi kao StO SU ·Nosicu te u srcu·'. opat Sari Misel de! Epe razvio je sistem znakcn·a za glm·e. a ovaj gest moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni pozdradj.i1·ari koriste kao cerernonijalno upozorenje. Danas se koristi kao znak trijumfa Sirom sveta DESNO kao LlniYerzalni. sa otvorenim dlanom. Rusiji i Grckoj.ij gest koristi kao pristojan pozdra1 Na NoYom Zelandu ga M. u Italiji ntenje prsta na obrazu. prvi je upotrebio Vinston Cercil.1Ylja bezobrazan. sa izbuljenim sirom S\ eta kao znak pobede iii > trijumfa nad nesrecom. ali je 1·eoma nepristojno u Brazilu.unima. U Kolumbiji 01aj zn.i druge strane trga Na primer. u obliku ··mL1drosti teJa. bilo da je informacija koju prcnosi s1·esna iii nes1·esna.1 boga u tcbi".. lako LI vecini deJO\'J.J z 0 0 < > en Ovaj indijski gest. S\'Cta kJimanje gJarnm znaci sJaganje. Americki lndijanci Nizije koristili su slozen.1zavanja. ovaj znak obrne. namerna iii nenamerna. i\li smo spremni da vas napadnemo ako ne dolazite u prijateljstrn · Ako na to posetioci reaguju pasivno. komunicirajuci is n. poznat kao namaste. sada se koristi Znak CND dobijen je koriscenjem signala pomocu zastavica za slova NiD GORE Slovo V kao znak za pobedu. za vreme Drugog svetskog rata. ali SU narocito istak11L1te LI Italiji. Smesenje i]i sleganje ramenima . kada se stavi na nos.

Mudra utarbodi predstavlja vrhunsko prosvecenje jezika. Oci takode mogu da signalizuju agresiju.'I PROSTOR Obibji. smera pogleda i dodira Nasa tumacenja nenrbalnih signala drugih ljudi mogu biti veorna precizna iii mogu Lh sasvirn prornase nhv<1ljujuci nasirn predrasudarna. ali istovremeno se okrenerno od njega. iii Llkazuju cast nekorn od S\ojih podredcnih U drug<1cijoj situ<1ciji. i jedna ruka koja pokazuje pravo gore .:ije ruku i zastavica Lh bi prcnco slon alfabeta Tako se Z<l karnpanju Z. koji kombinuje signale za slova ··N· i Tl: d\·e ruke okrenute nadole u obliku ooLE Rukovanje je dragoceno i za ocuvanje licnog prostora i za probijanje prostornih barijera ·v· za ·N·. Jli i ·nenrbalno preko tona glasa. Za crne Amerikance nedostatak kontakta ocima pokazuje postovanje. pona5anje ociju moze da prenese relati\·an drustveni rang. 0 < 0 NEVERBALNA KOMUNIL\CIJA Tcorija komunikacije shnta kornunikaciju kao razrnenu diskretnih delo\·a inforrnacije preko signala i\li ling\·isticki kornunicirarno preko reci i > MUDRE Mud re su simbolicni i znacenjski rucni gestovi Bude. koji sc najprc razvio za pornorske svrhc. francuski pedagog koji je izmislio sistem znakova za gluve.1 druga pravo dole za "D · DVOSTRUKI SIGNAL! Kada prenosirno dve iii vise razlicitih stvari u isto vrerne.l dominaciju. projekcij. Latinoamerikanaca i juinoevropljana. ·uopste ne zelim da te sretnern iii ··Zani ma me nesto drugo C'. ista indi\idua ec srnanjiti s\·oj licni prostor i doZ\oliec \ecu intimnost GORE Kontakt pogledom je vazan deo neverbalne komunikacije ignoris<rnirn LI zcrnlji kao Sto jc Hrit<rnij<1. predaje grupi ucenika teio prenese poruku. kao kada nekome kazerno. a Grci se rnogu osecati nevidljivirn iii . Mudra ksepana znaci skropljenje nektara besmrtnosti. s<1 prijatcljim. tada dajemo dvostruke signale Govor tela rnoze da poremeti narneravanu kominikaciju. komcncijc i jczik tcla postojc da bi dcfinisali licni prostor iii prostor Hjcdnicc S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc sirnbolickc ritu<1lc i mctodc opstcnj<1 s<1 gostin1J iii ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc dcfinis<rnc tcritorijc. koji se prikazuju na budistickim kipovima od V veka n e Mudra dijana ukazuje na ravnote±u i meditaciju. poze. dok je kod istocnoazijaca i Indijanaca "periforni pogled" iii potpuno izbegavanje pogleda prihvatljivije U Grckoj je uobicajeno da ljudi bulje u druge na javnom mes tu. LIC0. mo1ursi iii politicke \ode obicno izbcga\ aju gesto\c u ja\norn zi\·otu ukoliko sc ne grle iii rukL1ju simbolicno s<1 drugim Yodom. S\aki poicdinac inu rnlicite potrebc z<1 licnim prostorom. ljubav i polnu zaintercso\·anost iii nez<1intcresovanost. Na primer. kretanja iii post~wljanja tela.1 iii cLrncl\ima porodice. podredenost iii postovanje. koristi poloi.rijacijama. '·Lepo je sto te vidim'. tako da nase Arapa.lfna iii kulturnim \'J. <1 one sc rncnj<1ju z<l\ isno od nerncna i okolnosti.oEsNo Sari Misel del Epe. gdc jc ncpristojno buljiti LI nckoga Signalni sistem pomocu zastavica. ali to mo:Zc biti pogresno protumaeeno od strane belih Amerikanaca koji ocekuju direktan pogled Zadriavanje kontakta ocima kod razgovora oznacava postovanje iii ukazuje na cestitost kod nuklearno razoru:Z:anje koristi simbol CND. Na primer. Mudra varada oznacava milost i ispunjenje svih zelja.

L1mesto ceaa se koncentrisu na boiansko z > LU u Japanu. GORE sezdesetih godina xx veka bila ' koriste beli puder za lice a crni iii purpurni ruz za usne kao nacin osporavanja dominantne kulture mini sL1knja Kod kultura koje ne gledaju na golotinju kao nesto sto treba skrivati.UMETNOST NA TELU l- o > Iako sc moda i obiC:aji razlikuju. dok njeno nenosenje predstavlja bol iii nedostatak ljubavi Sminka se koristi za isticanje pozeljnih crta lica. poznata kao mendi.. U Juinoj Americi. ima tradiciju od preko 5 000 godina Crtanje slozenih sara na rukama i podlakticama iii stopalima cini deo svadbene svecanosti i smatra se dace ljubav bracnog para trajati duze ukoliko boja ude dublje u kofo U Maroku. a jos se praktikuje u delovima lndije. frizura. U Indiji je uobieajeno da zene nose nosne minduse na levoj nosnici. U viktorijanskoj Britaniji snutralo se rizicnim za zenu da pokazc clanak.rn i privremen nacin. dekoratirnog pravljenja oziljaka i pirsinga. kao na ovom hinduskom vencanju. <( > i kL1itL1rnL1 odanost i razlike. razlog za to je sto se u ajurvedskoj medicini. gde bela sminka predstavlja tradicionalni ideal lepote i jos je rnaska gej5a. pa se smatra da pirsing olak5ava menstrualni bol i bolove prilikorn porodaja Pirsing tela se takode ravna prema estetskim stJ. kao i kod drugih plernena kao sto SU z 0 0 :. da oznaci rang iii moc. Pirsing jezika praktikovan je u ritualnoj forrni kod Asteb i Maja. J. alke u nosu su veoma uobieajene: velicina :ilke oznacava bogatstvo porodice. Tinejdzeri na Zapadu biraju odecu koja se slaze s prepoznatljivim stilom da bi ukazali na svoju drustvenu odanost. Urnetnost tela se koristi da simbolizuje drustvenLI Oslikavanje tela kanom je stara umetnost koja potice iz Mesopotamije. Na primer. dok je jedan od simbola ··seksualnc revolucije" iz U ovoj najranijoj poznatoj slici iz Juzne Amerike.ndardima. da istakne lepotLI i da saopsti nesto 0 rodu iii polnoj L1potrebljivosti.'. odeea predstavlja ulepsavanje ljudske figure Odeea moze da pokaze privrzenost narocitom sistemu verovanja iii delu drustva. zene iz plemena Makololo iz Malavija nose u gornjoj usni plocice zvane pelele da bi istakle lepotu Pirsing tela se takode povezuje sa erotikom: Karna ·u rnnogim delovima sveta zene boje kozu kanom. srninke i odeee. i na Bliskom istoku.. PIRSING TELA Pirsing tela kao simboliean cin uobieajen je LI mnogirn kulturama . U delovima Indije ova praksa. do nakita. odeea u mnogim kulturama ima moralni znacaj . . kada se muskarac zeni daje supruzi prsten kao zalog ako se razvede iii ostane udovica. nekad je bio obicaj da zene iz vise klase briju obrve i crne zube da bi tako pokazale da su ostarile. Oni ga menjaju i ukrasavaju na traj. Sama kana simbolizuje ljubav. Ekvadorijanac iz Kitoa nosi evropsku odecu ali ima pirsinge na telu i nakit iz sopstvene plemenske tradicije DOLE " Tlingiti i Kvakiutuli OSLIKAVANJE TELA Medu Berberima. Ona je cesto sredstvo povinovanja tekueoj modi i idejama u vezi s tim sta je lepo. Ona takode igra vainu ulogu LI ritualu i cercmoniji. nosenje kane predstavlja izraz srece i ljubavi supruge prema mu:Zu. od tetoviranja. koja datira iz 1599. ali i za preru5avanje. tradicionalnom sistemu lecenja u !ndiji.. ljudi svih kLlltura koriste tclo da izrazc sopstvcni identitet i da obelde obrcde urniranja. srecu i zastitu. kana sirnbolicno blagosilja svog nosioca i kaiu da stiti od zla i pospesuje plodnost i bogatstvo U Sudanu. na primer. U mnogim religijskim tradicijama odeca monaha iii monahinja simbolizuje njihovu neprivr:Zenost materijalnom svetu i nezaintereso\·anost za individualne karakteristike. Bed:i:ama i beduinima Bliskog istoka. ODECA I TABU Pored prakticne upotrebe u smislLI zastite od nepogoda. veruje da se leva nosnica povezuje sa zenskim reproduktivnim organirna preko tananog energetskog sistema. Indijanci iz plemena Karafa uvlace tanku trsku u don ju usnu da pokaiu da se nalaze u cvetu rnladosti. ali danasnji Goti.

n·aju svoju lepotu i scnzualnost duboko zasecajuci grudi i torzo . sto jc znak postcn·anja.d.n crtci 11'1 Zapadu srce probodcno strclom. drug.m1blcm motociklistickog ganga Andcli pakla i\!cdu pripadnicim.rngo\ima Na primer.k. nos. urezuju tri crte bo znak njihorng ulaska medu muskarce.1lc1 i bziprst.1kodc mogu d.1 uspost.padu pirsing teb.1zu dclfiiu Lh bi izbcgli n.ustrijskih Alpa irnalo je ukupno 7. sa pobunom protiv norm1 drustva i seksualnog fetis.1 lc1b.1padu crtdi ukljucuju orlo\·e s.1 u eelo samoanskih reci ta tau.unajku. nosile "grudni prsten da bi povccalc bradJ. mlade devojke imaju oziljke oko pupka kao podsetnik na njihovu pr. pa je z.1 mnoge urodenicke narode praksa pradjenja oziljaka jc veonia simbolicna Kod pripadnib plemena KJ. Kod cerernonija incijacijc kojc praktikuju Barabezi iz istocnc Afrike. koji odr.1ju cfa su povezane s lecenjem.5 tetovafa.1to popularJ. obn·c. dok zene iz plemena K.rnta ( malu) na unutrasnjem delu kolena.wi. a desna na majcinu se. potice od Crtezi na plecima mlade devojke iz plemena 8uka prave se zasecanjima koja se popunjavaju pepelom. Linije i spirale nose se na lieu i zadnjici muskaraca.1 noktinu sprcmnirn za lUpJ. govori o obelcfa\·a lice. za koje se smatra Teto1 azc mogu z > c cfa oznai:a\·.uo pojac.movana tcla pronaden.1jkuLL Takodc. Svaki ta ooLE Tetovaze su postale uobicajene u kulturi mladih na Zapadu kao znak identiteta iii u svrhu pojacavanja eroticnosti i lepote izrncdu onog.1 u mnogim delovima svcta. ukljucujuci Egipat.rntcrc. potndivanjem individualnog i grupnog identitcta. i na bradi. dozidjavJ. J. sugerisu da je tetoviranje dren1a umetnost povezana sa ritualom i svctom ceremonijorn Telo coveka iz bronzanog doba sacuvano u ledu J.1 TE TO VAZ E B.1 pribzujc. sto dclujc kao totem. brada\ ice i usmine. Oni koji pripadaju visokirn krugovima takode imaju ta moko na lieu.\·ice i driale ih u stanju pobudcnosti Danas na ZJ. . pripadnost plcmcnima.Sutra.rnj.lei kroz gb\·ic penisa radi pcwecanog nadr. pri cemu se leva strana odnosi na ocevu liniju. ukljucujuci usne.1midc.unnim zato StO ukazuje na nezavrsenu cerernoniju. sto z1uci mi vida loka iii moj ludi zi\ c1t T cto\ az.1telja iz nekog drugog plemena.1zc mogu imati z.1tst1inu iii g.ro u Etiopiji urczana linij. dok narod Duka iz Holandske Gvajane na Karibima . U zapadnoj Africi.1p. u Arncrici jc kribt. zatim se ostave da zacele i ponovo se usecaju dok oziljci ne dostignu pravi nivo GORE PRAVLJENJE OZILJAKA Z. br.1grcsijc: 11.1. jezik. Rusi ju i Evropu. musbrca pokazujc da jc on ubio ncprij.1i.1 sc sastoji od tri tackice u obliku ~oir. od uha do uha.nje iii slike smrti i dcmona.l ne(im trajnijim od prolaznih stnri potrosackog drust\ .l Z. skorpione.1 .1d .1 ko jc nosi i onoga sto on.1 sirnbolizuju ljuba1 i odanost.rno.1z.1mcrickih g. tctcwazc mogu da budu simboli . U manrskoj kulturi.1lsJ. usnama i plecima zena.1:lava spremnost za ziYCit l\foski ta tau se nanose naroi:itim red om. sa upisanim imcnom \oljcne osobc tau koji ostane nezavrsen srnatra SC sr. slozene tetovaie poznate kao ta moko oznai:avaju uspehe i drustveni status. r. indijski tckst o umetnosti \Odcnja ljub.l\ lja izmcdu p.1 hisp. u Sudanu nubijske dernjke imaju ··modrice" za koje se smatra dace oj.1 na grudin1J. \·crtiblnom tegu koji sc ml.1zaja.rngo\ .Hi koristc tcto\ .1 tctcn .1 simbolicnu \CZU lnuiti i neka indijansb plemena koriste tetovaze kao zastitu od bolesti.\ popuLuan jc p. pupJ. pirsing sc takodc po\·ezujc SJ. Tetovazc t. dok su u XIX \cku Evropljankc iz visokog drustvJ.titnu funkciju: nulczijski rib. pocev od donjeg dela lcda i u\·ek zavrsavajuci na pupku Samoankc uvek imaju crte:Z u obliku dijam. Afriku.rn1ena i ruke crteiima koji su im prencti od africkih predaka c apadravji.1cati njihov imuni sistern u toku trudnoce Rec tetova±J. To znaci ch tcto\ . Juinu Ameriku. p.ll1jCill S. preporod Neki ljudi smatraju da ll\'O prcdstavlja potrcbu za pO\'CZiv. lobJ. decacima u pubcrtetu se brije glan. sto znaci ··uravnoteien· i "podesan · Ta tau se koristi kao znak zrelosti.1cuco krst kc1ji sc st.wlj.1.

muskarca i zenu. smrt i samospoznaju Za pitagorejce broj dva predstadja zenski princip Broj jedan je simbol pocetka 1 Broj jcdan predstavlja pocetak i prauzrok On je simbol stvaranja jedinstva U indijanskom zemaljskom kalendaru jedan predstavlja praoca Sunce i vatru. Nula je simbol potpune mogucnostL predstavlja muski princip 3 Broj tri izraian sve aspekte stnranja. jedinstvo celine ( jcdan) i podeljenosti (dva) U islamu broj tri predstavlja du5u. naroCito srecnim. ukljucujuci radanje. Maje su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu. jer u taoistickom verO\·anju kosmos se sastoji od polarnosti koja se izra±ava komplementarnim silama jin i jang Dva predstadja parove i dvojnost. ali simbolizuju i zaracene du hove GORE OESNO i ljudske vrste. koji se ponekad opisuje kao prvi cisti matematic. e ). zemlju. proslost. blizanci predstavljaju udvostrucenu silu. zirnt i smrt. n. telo. sadafojost i buducnost Za Kineze je on savrscn broj. TAKO DA CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE. duh i materiju. iskru zivota i\[i koristimo izraz Kao simbol broja dva.rnka o sirnbolirna Kulturc sirom S\'Cta koriste simbolicki pojedine brojeve i Sestokraka zvezda simbol je ravnoteze i harmonije Ona je takoae amblem judaizma GORE SASVIM GORE onle dajemo neke od glavnih asocijacija za brojeve od jedan do deset je broj Boga. zivotinjskim i ljudskirn zivotom. zemlje i foveeanstn. LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':. a prikazuje se kao stojeci kamen. kao i biljnim. vladajuci kretanjcm meseca i planeta. kao StO je slueaj sa blizancima. dok u jungovskoj psihologiji predstavlja sirnbol nizo\·e od dva. sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. koji izrafava celO\·itost i ispunjenje spajanjem neba. rekao: "Broje\ i \ ladaju svim st\·arima · Numerologija je jedna od najstarijih n. razdvajajuci tvorca i stvorcno.0BRASCI I G·RAFIIZA NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU. svetlost i tanm Mnoge kulture smatraju . Kafo da je u staroj Grckog Pitagora (oko 569-+75 p.1. Nula predstavlja prazan prostor beskraja.u. KAO STO JE VECNOST KOJA SE < PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR. U indijanskom zemaljskom kalcndaru dva predstadja pramajku Zemlju. uspravan stap iii falus pod erekcijom u "broj jedan" kada zelimo da istaknemo vrednost pojedinca U pitagorejskoj teoriji jedan monoteistickim religijarna jedan NULA Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema za predstavljanje brojeva.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT u Vl < 0 a:: CD BROJEVI Slozcna simbolika broje\·a se:le natrag u anticko doba. U mnogirn tradicijann oni su povezani s kosmickim principim. prazninu iz koje istice zivot i u koju se vraca. U pitagorejskoj teoriji on predstavlja savrsenu harmoniju. a kod Indijanaca 2 Kincska numerologija se zasniva na broju dva. iako su vavilonski pisari ponekad ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu.

1 hriseane to broj uz.·odom i cmocijanu. trinaesto bozanstvo. a po njima su nazvani dani u nedeljL u jud. a vazan je broj u meksickoj astronomiji. n.1me Vede su podeljene na cctiri del.ikodc '.1 faze mcscca. U hinduskim Veda ma on je S\ ruku koje su odgov. vodu i etar. U biblijskoj tr. proslosti i buducnosti i nuterijalnog i duhovnog svcta U Kini.nlja intelckt SASVIM GORE Nov. a sedmica jc predstadjala simbol \·ecnog zin1t.1ian broj u africkom .un junakat\ oraca i osam praiskonskih pred.1 rnesec.1nlom U budizmu postoji nekoliko grupisanj.1 godi1u pocinjc u scdmom mesccu jencjskog kalcmhra Muslimani ycruju da ima sedam zcmalj. sest je broj nebeske sile i dugovecnosti U indijanskom zemaljskorn kalendaru on sc povezuje sa precima.mi odr. nebeskog grada Jerusalima. premoscujuci j. U indijanskom zenuljskom kalcndaru pet OZI1. ukljucujuci sest carsta\ a postoj.i harmoniju i r.1m gran.·iscnih nlina i broj smrtnih grehova u cowka kao sveto bice. sugerisuci red. au darmacakru iii na osmopaocni tocak zivota. Osmic. zn1ci kao rec za srnrt.1 U Kini jc O\ eti . duga ima scdam boja. broj devet se povezuje sa nosenjem i ispunjenjem stvaranja. l\!ars. U budizmu se odnosi na vazduh.1to sto broj. pa se u razgornru z. .1ru broj de\ et oznac. Povezivanjem sa trudnoc'om. .1 tri . anticko doba bilo je Sedam poznatih planeta. prcdstavlj.1je broj Z\ str. kalendarima i teologijL U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju 6 U Kini.1tni hr. broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim. to je broj harmonicnog jedinstva jin (c·h-a) i jang (tri). pri cemu se ectiri ekstrcmitct.1.1nc svcta.1 koje su bile poznate u .1diciji to je broj Bozijih zapowsti. a "Drvo zivota"je nosilo dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus < 4 Broj ectiri SC odnosi na glan1e pitagorejskoj teoriji s pr. a osam latica lotosa predstavljaju osam putanja ka duhovnom savrsenstvu Taoisti obofavaju Osam besmrtnika i Osarn dragocenih stvari dok je hinduski bog Visnu imao osarn . Kod Dogona on simbolizuje rnuski princip Simbolika broja tri povczujc sc sa trouglom. na clcrncnte i n. U staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa. sedam paklova i scdam zemlji dok jc z.1 scstice.·atru.--.1 u indijanskom zcmaljskom kalemfaru simbolirnjc harmoniju Njcgova simbolika powzana i jc i s krstom is kvadr.l scdam bogova s\·ctlosti i sedam tame.rnskom zcmaljskom kalcnd. Kabala navodi 13 duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim.1izmu 10 U pitagorejskoj tcoriji desetka prcdstadj.rnska rec za cetiri. a osmica se pcnezujc s \Odom i scmenom eri apokalipsc 7 Broj scdam im.1 boz. TRINAEST Na Zapadu. On je broj pLrnet.ivnotefo i povezuje se sa uni.neta po1czujc s grchom: kao 666 on post. l\fescc.1Jap.unenjuje sa jo iii jon 5 Prema Pitagori.1ka.10 de. . on oznaeav. Jupiter i Saturn) i broj da1u u nedclji Samansko kosmicko drvo ima scd. 8 Gotovo svuda je osmica broj kosrnickc ran10te±e .1 godisnja doba.wlj.1 siroka znacenja u magijskoj i prorocanskoj misteriji.1 u hrisc.rnsku silu. au indijanskoj tradiciji predst.H ale osmorici cuvara kosmosa. stabilnost i tcmeljitost U isl.1CJ\.n . Ovo sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri.1 broj ncbcskih sfor.instvu n.rnja.imu se odnosi na materiju. zemlju.ivrsenstvo. Za Indijance je to broj svih prirodnih zakon. dok u Indiji i Kini on predstavlja elemente . Vencra. lzrazen kao 5estokr.tri tromesecja trudnocc iii tri trijade de\ ct zapcncsti . U pitagorejskoj teoriji. . buduci broj Hristovih ucenika kao i broj plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija sc povernjc s .·erzalnim ljudskim.1za\. l\!erkur.1 cetiri jevandelista. Sest se u Knjizi otkrovcnje Ncnog z.i s.1 ljudsko telo scdam glarnih cakri.1 Kod Asteka jc de' ctospr. U indij.1 s.1.·cro\ anju: kod Dogona ima os.u izmcdu zemljc i ncb.1.ltom.1.111 z.intici (Su nee. mene i krctanjc GORE Si.1 je t.1 i glava uklap.·ct ncbesa iii faza kroz kojc mora cb prode dusa. kao prvi hadrat on prcdst.1ka zvezda. U starom Egiptu bilo jc 9 Devetka se odnosi 1u simboliku trostrukc sile put. pct jc broj ljudskog roch. DVANAEST U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg ispunjenja.rndcl.1j broj 'eoma srcc.1ju u pentagram iii u petokraku Z\'ezdu.1.

1cb na kr. moze da prcdst. U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc u Vl < 0 poznat. smatraju se kamenovima za belezenje vremena iii kalkulima . . koja datira oko 25 000 .1) t.111scedcntnom stanjLI svcsti. ljudsko i duhovno carstvo . simbolirnje pocetak U islamskom misticizrnu simbol je tYorc.1 podelu izrncdu neba i zcmlje. Zbog niza horizontalnih ureza ugraviranih u ovu kost.TACKICE I LINIJE < < 1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako bazii:ni znakovi bo StO SU pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno dcte pm·czinla SJ tJi:kicc zin1tom. matcnutiku. Neolitski obluci sa geometrijskim crtezima od linija.praznini iii tr. gcornctriju i raznc formc prcdskazanj. ccntar jc LI kojem se celokL1pno iskL1st\·o s. horizontalna linija slcdi smer DESNO Horizont je linija koja kao da deli zemlju od neba.ccntar iz kojeg zrai:i svc ostalo i sustina koj.1k iii scmcnku.u ob i pL1pak na sredini tcla Kao sto sugerise naziv.1jranijc i mozda n. kao sto su oni pronaoeni u Susi u lranu. iii figurativno. e.1 ipak ovi jcdnosta\·ni crtc:li spa(hju u n.i sc poj. razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog zivota i carstava bogova.1dja kr..iii isto t.io i linijc mogu da inuju bilo bkrn simbolicko znaccnjc.1\ ljuje iz bcskrajne pr.bri Blansaru u Francuskoj.1jdubljc simbolc Osirn sto su vazni sami po scbi.t ostaje kada se Obrazac cik-cak jedan je od najstarijih geometrijskih oblika.1 kao bindu (od s. ukljucujuci vizuclnc urnctnosti. Sirnbolii:ru jc za pupolj. p.1 znaci 'bpljica") i simbol jc .1jL1 iskaza.ilni dco rnnogih drugih simbolii:kih sistcrn. Numericki se odnosi na simboliku nulc HORIZONTALNE I VERTIKALNE LINIJE no\·og zin1ta. sitna s\·ctlost iz S\·eta duha Ona simbolizuje centar iii iz1or iz kojcg pocinjc SJ\ zirnt i U koji unL1tr. tai:kica iii tradiciji bindu jc izrnr mcditacije i simbol dLihc11ne intcgracije iii pros\·cecnj. I\. oni takodc i:inc intcgr.ibira LI tot. ona se smatra lunarnim kalendarom. i s\·c drL1go odstrani Ona jc zenica \·izuelni podsctnik na i cent.1snjom cksplozijom jednog dan.rntri (Hsti krug. koja datira oko 32 000 . a smatra se da predstavlja zmije iii vodu ooLE STAPOVI I KAMENJE ZA BELEZENJE Kost lsanga iz Konga.1jLI dva troLlgla koji predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto \·ida kao '"trcfr oko na srcdini i:cla.1j.1 Hati s\·om prapocctkLI . TACldC\ K.w Z\ czda 1u ncbu.1k slcdccom rcccnicom.1 i \'Ccr10sti. .. U hinduskoj i budistii:koj U hinduskoj tradiciji.i mora da sc vrati.1.1psolutnog Predstadjcna jc LI j.111skritskc rcci koj. prikazuje niz krivudavih crteza sacinjenih od tackica i smatra se da predstavlja dvomesecni lunarni kalendar.1.20 000 g.rec "kalkulisati" (racunati) potice od latinskog calculus. tackica iii bindu sveti je simbol i cesto se nosi na mestu treceg oka sirom s1cta.kom LI kojoj sc s.1.A.1lnoj koncentr.ist. nade u buducnost Ona jc pni znak prisustva i iz\·ora silc . pri cemu svaki urez predstavlja jedan dan u lunarnom ciklusu Jos starija kost pronaoena u . e. smatra se jednim od najranijih primera stapa za belezenje.25 000 g p n. p.1ciji pre nego sto SC tai:ka je pna ernanacija koj. pisanjc. kao i svctc tradicijc GORE t.iznine. n. sto znaci "kamen" horizonta Ona predstavlj.H'.1ko pretpostadja nov pocct.

skiptar iii earobni stapic. Z\'<10 SC Boaz.uosti preko -1-0 000 godina pronaden je u Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra se da ovahi crteii predstavljaju zmije iii vodu: u starom Egiptu cik-cak linija bib je hijeroglif za vodu dok se paralelne cik-cak linije u zapadnoj astrologiji koriste kao znak Vodolijc. gde oznacava aktivnu. PARALELNE L!NIJE Iduci naporedo i nikada se ne sastajuci. te razne falusne simbole Takocle se mnogo koristi u raznirn pismima: u rirnskoj abecedi formira slovo simbolickih crtefa st. godini u usponu i blagoslo\u Zgrade se grade kombinovanjem horizontalnih i vertikalnih linija iii ravni Horizontalne ravni podova i plafona pruzaju oslonac iii zastitu dok vertikalne ravni predstavljaju rast i ambicije GORE TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA Kineski I Cing. stvaranja i razaranja. u grckorn pismu formira slovo "jota". koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine. materijorn i supstancom.ui i odgov.1mcna. zivota i smrti. noc i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod predskazanja. stap. 'T. od neba prerna zemlji. musku snagu U rnatematici je kratka horizontalru linija znak za rninus Ako se horizontalna linija povezuje s materijorn. godini na izmaku i klct\ i i Z\ . _lacin. zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce. onda vertikalna linija obulwata duh i obezbecluje \·ezu izmedu viseg i niieg sveta. 2 jedinstvo. za koje su stari Grci smatrali da predstavlja sudbinu Vertikalna linija se numericki odnosi na broj jcdan . 5 slicnost u jednoj dimenziji. paralelne linije simbolizuju suprotnosti kao i ravnotezu i jednakost Kod ranog klinastog pisma paralelne linije dok SU znacile "prijateljstvo. orascica iii semenki. horizontalna linija simbolizuje kretanje na zemljinoj ravni: sleva na desno (sa zapada na istok) iii zdesna ulevo ( od istoka na zapad) kao i kretanje u vremenu. koji su se u arhitckturi antickog i klasicnog sveta povezivali sa i sa svetovnom i sa duhovnom vlascu Dvostruki stubO\·i se pojavljuju i u ezoterijskoj simbolici.Ravna linija je jedan od pet osnovnih elemenata u zapadnoj ideografiji Ovo je sest najcescih varijacija sleva (1) na desno (6)· 1 osnova. u tarotu.rnijih poznatih duboreza star jc preko 300 000 godina. Levi stub. gde se igru i za proricanje. od nadira ka zenitu i obrnuto. 4 potpuna sustina. 6 isto kao GORE CIK-CAK L!NIJE Jedan od najr.lO SC SU ukrstene linijc znacile "neprijateljstvo· Vertikalne paralelne linijc mogu se posrnatrati kod stubova. visokosvestenica se prikazuje kako sedi izmedu dva stuba. od bclog k. odgovarao je mesecu. sto znaci ·u sn. dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec. deb lo Drveta sveta. precagu. pozitivnog i negativnog.1cc : dcsni stub. propadanju. dan i nebo. ravnotezom i stabilnoscu.uao je suncu. povezana je sa zenskim ili receptivnim elementom. najpre u obliku kamencica. Ona se bavi zemaljkim carstvom. iako je u Kini simbol janga. Na primer. gde predstavlja autoritet eoveka. koji simbolizuju polarnost muskog i zenskog. od crnog kamena. a prikazujc cik-cak iii krivudavi obrazac Niz slicnih osnov iii tlo na kojem stojimo Kao osa pravc1. Poja\·ljujc se na fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u Francuskoj. Srodni simboli ukljucuju kicmu ljudskog tela. crnog i belog.lCi izdrz. Ova simbolika se odrafava u ezoterijskom jevrejskom znanju sa dva stuba na fasadi Solornonovog hrama u Jerusalimu. sto Zil. Povezuje se s muskim principom i opisuje kretanje odozgo prema dole. jedan od najstarijih svetskih prorocanskih tekstova. Tradicionalno. 3 znak jednakosti.

rnac. kako LI svetovnom tako i u religijskom kontekstLI Rec je o drevnoj i mnogo koriscenoj formi solarnog krsta.1. istok i zapad. Krst se naL1Zi u drcn1im civilizacij.rnim krstorn.1) principa Ovc GORE ljLidskog bica bo mikrokosmosa To jc zbog toga sto se racLina ccntr.1n10strani krst je jcdan od n. krugom i kndr.:dnost.1ju od pre 1 isc od 30 000 godin.1 senkc kojc baca izLuecc i zalazcec sLincc na dva solsticija Orn mozd.11«1 ljLidskc figure koja sc n.1 krug SVETSKI SIMBOL U Kini se rana sirnbolika krsta izra±a.1lu iii kosti. .1s.rn u mct.rnc S\'Cta.1 jc u oblikLI krsta. i\!nogo wkon bsnije.·cka stapa' jcdnc od n. cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob.1 u Ncnuckoj datir.iska sur1c.11·nijih.1 se jednim od cctiri osno1 na simbola. krst se blisko p01·czuje sa sirnbolikom . matcrijc i dLiha.1 CCtiri g!JnlC Str.::o. Skup.1 ccst jc moti1 u africkoj umctnosti GORE egipatska verzija krsta i jedna je od njegovih najstarijih predstava i pojavljujc sc na kcltskim grnc. sto sa svojc stranc cini simbolikLI nadzbinskog tocb Indij.1Lui na praistorijskirn slibma LI stcni i na dccijirn crtd:im.1 koji oznac. star jc.rnic Lhc linijc kod njcg.isa cikliean braktcr godisnjih doba dok eetrnrostrani krst prcdstadj. iako je LI Kini broj krsta pet. krLig nagi. 1ukitu i no1cicima. Bog je obliko\·ao zemlju LI oblikLI krsta. krst postajc simbol orijcntacije LI odnosLI na zcmaljske pr.l\TC sc1·cr. Egipta i Srcdnjc Amcrikc.1.1jj. skupa sa t.1tnijih simboLL Urczi1 .1ln.1 Kine.111 onomc koji su LISl'Ojili Asirci da bi predst.uskim proiz1odima.1 u st1 .1.1\'a cclovitost i univcrz.1 objasnjava zbog ecg.1 i zcmljc KahI da ectiri krab krsta prcdst.1 u i\ladarskoj.krst jc simbolizovao mLiskLI U u Vl izradi1. njih nckoliko je poscbno znac.i ccntralnim prolazorn LI pra. gde krst sirnbolizLijc svet u njegol'Oj ukupnosti: hriseanski teolog iz I veka. Prema zcnskLI.11. Kada sc zatniri LI krug postaje solarni krst iii sLincani disk.1dnoj kulturi krst jc postao goto\o ncodn1jiv od hriscanst1. .1 ugr. krst se povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i negovanjem preko Crvenog krsta. Vrcmcnom SC keltski krst pocco koristiti bo hriscanski sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O neba i zcmlje Ravnostrani iii grcki krst cini tlocrt mnogih ranih grckih crkava i amblem je organizacije Crvenog krsta d1 c osc takodc prcdst. po proccni.1111.ffljaju dimcnzijc ncmcna i prostora. Ukrst.1ckom. GRCKI IL! RAVNOSTRANI KRST R. Neki od najranijih e1Topskih primera pojadjLijLI se . Slicno gledanje se javlja u staroj meksickoj mitskoj tradiciji. "Sta je on nego oblik sveta u cetiri smera?" SVASTIKA Na sanskritLI svastika znaci "blagostanjc·.1lnost.1n.1 megalitskih crteza LI steni Neolitsb gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj napradjcn.1 sa b·adratom. sveti Jeronim. bog. savrscn broj bko ima buhalno na stotinc rnlicitih nsta krst. OBUHVATANJE CELINE l(rst cini cclo1itost.1lna tacka (gde se dve linijc prcsccajLI) isticLici ccntar iii S\'C iz1or s kojirn jc povezano regcnerativnu snagu. koji pruza negu zrtvama rata i gladi tradicionalnoj kineskoj izrcci.1rnasa LJ O\'oj frirmi.1 LI ccloj istoriji KaLh sc spoji s.11·ili boga sLinca S.1.1z. s kojima jc takodc po1·czan.·cu chinocijskog izl.·ala ideogramom koji je znacio "Zernlja": ravnostran krst Linutar kvadrata .11lja 1·ezu izrnedLI kndrata i kruga. dosao je do istog zakljucka kada je zapisao.rn u bmcn iii dno iii Ukrstanjc horizont.1.1nnjc muskog (vcrtiblna) i zcnskog (horizont. jug.111 od najst.1. oko 100 000 godina dok krstovi ugr. broja cctiri.1tL1 ukr.1djujc sirom s1 eta l(amcni disk s. .1t. pronadcn u pccini T.11irani 1u statuici mamuta iz Fogclhcrd.1 i solsticij.1 Krst unLitar kruga prcdst.is.1jno. tcla i dLisc. isticLici vczLI izmcdLI neb. krst SC < 0 poj.rn iii jcdnostanw crt. Kclti su kombino1·ali krst i krLig LI jcdinstvcn obr. k.ui jc jcd.l(RST < < LJ zap. KRST I ISCELJENJE Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija. Smatr.1c koji je bio pcll·czan sa plodnoscu .1 rnoze sc saglcLhvati bo sjcdinj.1josn01 nijih prcdst. broj.uijih i najobuh1 . bo i cb·inocij. sirnbol slic. a LI Indiji je svastika sirnbol plodnosti i srece.10 i cctiri elcmcnta.1lnc i 'crtiblnc linijc osno\ jc ··. Ona se mnogo pojadjLije sirom Azije.1 SC krst pojavljLije mnogo primcr. s.n·ljajLI cetiri faze ITlCSCCJ.ll"ir.1tom.

Lorenski krst jc bio . ovaj simbol se ugl. s. Krst SJ ruckom jadja SC i u Americi.10 ju jc iznad Hrist.m10 trostruki krst.l k. vaskrsenje.10 sto suncani zraci obasjJ\Jju zemlju Kalh se okrcce u smeru suprotnom od krct. koji sc pon~zujc sa p. centralna Tursb.1tu pojadjuje se u budizmu.1 su prvi put upotrebili 'krst u opisima smrti r.12.1 u obliku T. nunja horizont.1 se Lh je falocentric.1 spomcnike u na grncarskim proiZ\odima iz bronzanog doba. svet i telo saglcdav. a u Drugom S\ etskom r.1lc (gornj.1tu O\ KRST U OBLIKU T TJ.11 aho S\JStib jc u sustini krst koji se nti. gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci prirodu). Za lorcnski GORE .nskog sveta.1g.1ljki na satu predstadja muski princip Svastib u srneru suprotnom od bzaljki 11.1 l1Jlazi otprilike n. datir.1. taoizmu i indij. "J\loje carstvo nije od o\'l1ga s\·cta.1 lsus od N. pri cernu uglo\ i n. tri smera krsta tau povezivali su ga sa Svetim trojstvom .1\ lj.rnskog krsta .1tu.1 jc bo drnstruki iii lorcnski krst. kao suprotnost n. ooLE Za rane hriscane.1 krst. au smeru bz. pobedu duha nad materijom i iskupljenje co\·ecanstva aj krst je postao simbol Slobodnc Francuske.1 Pontijc Pilat. L1Lh sc doda trcc. bo i sa poznatijcg latinskog krsta.ucta.:.1lna prccag. kralj JCYrcja ).1lcnb.1cistickoj S\'JStici.ispecem Mnoge slikc prikazju Hrista bko \ isi sa strukture u obliku slO\·a Y (racva) iii s.111.1 kraju S\ ruscvinanu P.i hrisc. jer njcgo\ oblik oz1ucJ\«1 tcstise i penis Cini osno\· egip.1ca od donjc) f'OZI1Jt. a prikuc.udniji duho\·no i materijalno carstn1 u skladu s Hristcl\'im rccima..1juci ncgdc oko 3000 g p ll e Snstika sc takode pojadjuje na bronzanim predmetima plemena Asanti u 1\frici.1 je bila rasprostranjen Za hriseane je raspeee iskonski simbol.rnja bzaljki na s. a pron. kao i na komadima grnearijc L\TINSKI KRST Postoji nesl.itskog . kod kojeg sc gornja strana zamenjujc omcom.111 11.· O\·aj sta\· je prcodadao idejama o duhon1osti u \ clikom delu hrisCJ.1 1«1spcec.rnje u \·czi sa krstom koji je koriscen za raspece Hrista. Tek sredinom II \·eka pre\·odioci jevandclj.utija Krst je postao najrasprostranjenija verzija u prikazivanju raspinjanja Hrista i kao takav je mozda najprepoznatljiviji simbol hriscanstva krst sc \ crujc da prcdst. u modernom zapadnom s\·ctu.1 N. koj. a koristili su je Indijanci iz redov.1\·lja jos jedan veoma star simboL Verov. gde je pro1uden ugra\ ir.1r simbol boga sunca.1 s.1 gornjom prccagom koj. u J\!eksiku.i d\ e trccinc prcnu gore Vremenom je L1tinski krst postao glan1i simbol hriscanstva Neki veruju da sc ovo poklopilo s postepenorn tendencijom kod rane crhe da r.1 prcdst. koji predstadja Hristorn smrt.ikc strane sugcrisu S\ lUizmenicno strujanje etlosti. bas k. onda dobij.1 kr. bzu d.inb. gde sc poprecna precag. Simbol besmrtnosti u starom Egiptu.Levo U centralnoj Australiji domoroci koriste formu krsta za kontrolu kompozicija mnogih svetih umetnickih dela i st.u iii krst u obliku slcn-a T predst.1.1tno se razyio iz sekire. LOREI'\SI.1deni su u Anadoliji. a ispost.1ju bo sile kojc treba prcvladati.1\ lj.icisticb p.1 zenski princip.1 J\{aja i plemen.1 z.nlj.m1bkm srcdnje\·ekon10g \ oj\ ode Aniujskog. bsnije \ oj\ ode Lorenskog.1 jc dodata da sc upisc lutpis INRI (sto jc L1tinsb skraecnic.RST _kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc horizont. ank je usrnjcn kod Koptske crhc kao jedinst\ ena form.1n10m pO\·czujc sa antisemitizmom zato sto ga je u XX veku prisrnjila ne1nacb N.1pst\ om.rnskim kulturama J\!edutim. a ne bo delovi organske celine.

Za duplu spiralu kaiu da simbolizuje dvojnost i ravnoteiu. veruje se da simbolizuje keltsku trostruku boginju. iii prema rodenju i smrti. Jedan od 1ujpoznatijih prirnera pojavljuje se u ·matericnoj"' odaji rnegalitske gradevine u Njugrendiu. energijom i rastorn.koja se sa svoje strane povezuje sa mesece\·im rnenama i sa ciklusom rodenje-smrt-ponovno rodenje Kazu da bi trostruke spirale mogle biti povezane i sa tri tromesecja trudnoce kod ljudskog roda . Sama priroda kruzi kroz prornenljiva godisnja doba i kroz beskonacan ritam dana i noci. Od najranijih vremena ona je omiljeni ukrasni motiv povezan sa sirnbolikorn rneseca i sa ciklicnirn tokom. g p n e ). a u Polineziji se smatra da je ona kljuc za besmrtnost dan i llOC sc LI kru±nom obliku dok spiralne galaksije forrnirajLI neke od najdi\·nijih obrazaca u svemiru. datirajLI negde od 25000 c:: CJ < 0 10000 SPIRAL\ Pocev sa jednom tackicom.are od koncentricnih lukova i spirala Jedan disk iz istog perioda. na taj nacin je po\·ezana s kretanjem.e. < c:: u svetirn predanjima . Onj motiv se mnogo koristi u oekanijskoj umetnosti. obrnuto rotirajuca dupla spirala u obliku slova S simbol je grmljavine i mesece1·ih me1u Spiralne oci se pojavljuju na ulazima u s\·ctilista sirom Evrope i smatra se da se po1·ezuju Sa eb·inocijima. u biljnom i zivotinjskom svetLI spirale i krugovi se pojavljuju u mnogo razliCitih vidova. a na sebi imajLI reljefkoji sadrzi slozene !. krug je praiskonski simbol savrsenstva period PRIRODNI SVET Sunce. vaskrsenjem i obno\·orn. iii kod drnstruke loze oko Brahmanorng stapa U asteckoj mitologiji. kad.1 su gravirani u kost iii karnen iii su crtani na zido\·ima pecina Palice od jelenskih rogova pronadene u pecini kod lsturica. kao sto Megalitski spomenici su C:esto postavljan i u obliku kruga. mreskanja na jezeru iii kod okeanskih talasa. sklLlpeana DVOSTRUKA SPIRALA Spirale se cesto pojavljuju u parovima iii po tri. \ irova. Ovaj motiv se vidi kod preplitanja zrnija blizanki u toku zimskog solsticija.SPIRALE I IZRUG-ov·1 < L I spirala i krug pojavljuju se u prirodi i u umetnosti. kada iste duzine SU godina pre n. Najranija poznata upotreba ovih oblika u V) bila je u doba paleolita. Ona se takode pomera istovremeno u dva smera . TROSTRUKE SPIRALE Trostruka spirala se cesto pominje kao spirala zirnta i konstantno je koriscena u keltskoj umetnosti skoro 3 000 godina. prstenovi mogu da simbolizuju vecnost pa otuda njihovo koriscenje kao ljubavno znamenje GORE SASVIM GORE vertikalnu liniju koja je usecena od ruln prema centru i srnatra se apstraktnom predstavom vulve. Ona oko kaduceusa (Hermesove pal ice). Irska (oko 3200. majku i staricu . Ona predstavlja trostruku boginju devicu. spirala pub iii skoljke. sto se slagalo s kretanjem sunca nebom. C:eska. ooLE je koncentricni obrazac godova drvefa oblik pticjeg gnezda. lrska. Francuska. iii se tetovira na telo Za Mavare spirala predatsvlja stvaranje. pronaden LI BrnLI. spirab se razvija od pocetne sernenke i krecc se napred u smeru kazaljke na satLI iii u obrnutom smeru.prema uvijanju i prema razvijanju. gde se spirala gravira LI hake vrata iii u pramce kanua. GORE DESNO se takode povezuje sa erotskom simbolikom nilve. ima Zbog kruznog oblika. sa zenskom seksL1alnoscu i plodnoscu. dok se u mnogim kulturama veruje da spirala predstavlja putovanje duse posle snuti. sto sugcrise vezLI sa obofavanjem boginje karaktcristicnim za ovaj l<ao i Zemlja. gde sunce1· snop pada na nju jednom godisnje. uvijanjem i razvijanjern. u mitu i zmija iii prepletena stabljika · biljke Vetar i rnda takode prave spirale i krugove kod tornada. mesec i planete pojavljuju Za OVU trostruku spiralu na groblju iz kamenog doba U Njugrendzu.

1zac zi\'Cita prorncna i toka. dok su linije izmcdu njih bile stazc i tr.iustralijskoj urodenickoj umetnosti u podrucju Zap. LI dok Boz.·esti kao \TIL neprcstani ciklus godisnjih doba i bcskonacno puto\·.1nski pesnik D.i.ll'ubica.i se DOLE etilista iii logorista.1s ili krun. dajuci sigurnost S\'ima koji se smeste unutar njegovih granica C:arobni krua se koristi u okultnim tradicijarna kao cuvar ponekad prikazuju poredane LI krugo\ c oko Boga iii Hrista.1 z.rnjc sunca nebom. .rnci iz plemena Pueblo skandiraju ··spiralne · pesmc i plesu spiralne plesove Jedna od najpoznatijih normi S\'etog spiralnog ples.inu kao sto jc rozenkrojciz.1 i da krug sadrzi S\'C Bas st\ ari. koje se vrte u krug. energiju i vezu s prirodorn. kao i u ezoterijskim hrisc. ogrlic.l\ ljenja iiYotnog obrasca prornene i evolucije Na primer. telo plesaca simbolizuje mirnu tacku srcd dinamicnog kretanja. cistiliste i pakao tako sto ih deli na razlicite krugove i nivoe " .1 je ona koju praktikuju mevlevi iii "vihorni dervisi" u Turskoj. kosmos.i. krug se povezuje sa zastitom. okrugli sto iz lcgende o kr.1 kod zen budizrn.·i takode simbolizuju obr.1 DUHOVNE H!JERA.1111. od ncgatirnih psihickih sil.1dicijama krug je rnozda naj\ azniji oblik.·i cesto slede spiralni obrazac koji predstavlja smrt i ponon10 rodenje Pleso\·i u obliku spirale mogu biti nacin posto.idila prcma kruznom tlocrtu.1tralo d. krug predstavlja kojima predacka moc rnoze da izroni na ponsinu zemlje i da se ponovo Hati l\!OC I ZASTITA Buduci zatvoren i sveobuh\'atan.1\ no sredst\ o kojc simbolizuje r.·ao na zcmlji kao spiralni put uz s\·etu planinu iii kao spiralne stepenice oko gradevine kao sto je stepenasta piramida kao prstcn.inte ( 12651321) opisL1je raj. U islamu se krug sagledava kao savrsena forma. koji se odraza. krug se koristi da oznaci vecnost i celovitost. za Novu godinu lndij.·i ljudi ili mitoloskih bica Ovdc krugo.1 se u raj stile pcnjuci se spiralnom putanjom koj. sto je posluzilo Vilijamu Blejku da naslika Jakovljeve meredevine (XVIII vek) U staro doba se srn. On se cesto koristi kao simbol za sunce (koje je i samo simbol sa\Tsenstva) kao i za pun mesec V'• > c 0 SIL\ SVETA U indijanskim tr.1lju Arturu On jc najL1ksi geomctrijski oblik za precizno Crtanje.ist. U hriscanskoj simbolici. koji sc \Ttc do bes.lZne faze dul10\ nog r. a moze predstavljati pojarn kuce iii nastambc.·i sugerisu mesta na Spirala simbolizuje kretanje.111 SVET! PLESOV! Obredi inicijacije i sveti pleso.1nskim skol. Duse su se pele u raj ovirn putem.1 deluje u krugovim.1dzbinskim tockorn: saman L1kotskih Sijuksa Crni Vapit < ( l 863-19 50) tvrdio je da sila svct. pen czan sa svetim obrucem ili n. a pesnici slave krug koji formiraju usne kao jednu od njegovih najlepsih manifostacija. poj. oko u centru oluje kruzni plcso.1stitini krug moze t. hijcrarhije andcl.1dne pustinje koncentricni krugO\·i su cesto korisceni za predstadjanje S\ n. STEPEN!CE ZA RAJ U drust.1.RHIJE Crtezi konccntricnih krugo\J sc koristc k.rnstn?noj komediji it. nebo. SJ Staporn i Lrnapom. odrazavajuc'i spiralne obrasce prirode. KRUG Bez pocetka i kraja.·enom i politickorn zivotu.1z\ oj.1 sc uzdize ka z\·ezdama.1kodc da sc nosi GORE U staroj tradiciji raj je sagledavan kao spirala. kao centar zantclog nha. U mnogim kulturama.1lij. koja se u ranim drustvima cesto gr.·anja i s\. apsolutno i savrsenstvo.igo.10 n. krug je omiljeni oblik za skup jednakih: krug oko logorske vatre. U .

troug. pa zato cesto sluzi kao simbo[ za se cesm povezuje sa svetim planinama Trougao i kvadrat su univerzalno vazni motivi. trougao okrenut prema gore moic simbolizovati dohvatanjc neba. a hipotenuzu kao njihovo "cedo" Ovaj trougao simbolizuje izgradnju i razvoj odnose.1ko su okrenuti prema gore.wlj. koje je z. Za stare Hetite.10 okrenut prema dole. a on je zenski simbol i u Kini U staroj Grckoj. On je stari hijeroglif kod Maja za sunc. povezujuci ga sa plodnoscu i sa muskim principo1n (falus pod meditaciju SPOJEN! TROUGLOVI Kada se dodiruju nhovi trouglc11·a.1 st.1lhemiji. gde sc koristi u raznim formacijama da ih simbolizuje PITAGOREJSKI TROUGAO Pitagorejski trougao bio je vazan simbol kod Egipcana.trougao koji formiraju dva jajnika i materica Sumerci . Danas se rec ·'delta· koristi u engleskorn jeziku da opise trougaono podrucje GORE Trougao < c:o 0 rnoze povezivati sa ambicijarna. au grckom pismu predstavlja slorn ·'delta. dok kao Solomonov pecat u judejskom misticizmu predstavlja sveti broj sedam.rni sa simbolikom brojeva tri i cetiri i s\·ega na sta se ovi brojevi zemljista na uscu reke (kao sto je delt. koji su smatrali vertikalnu i horizontalnu stranu kao musku i zensku silu.1de imaju badratni plan. povezuje se sa receptivnoscu. Pol'czuje se i sa glavanu streb i s temom duhovnog traganja S druge strane. na primer na saobracajnim znakovima iii na uputstvima za pranje ve5a. . Rimu i lndiji trouglovi su sc cesto koristili kao dekorativni motivi kod frize\·a lzgleda da u s\·im sluc.rnje.1jevima znace isto: . b·adrat najcesCi geometrijski oblik koji se stampa 1u tekstilu J\[noge zgr.10 sa vrhom pren1a dole predst. sa postizanjem ciljeva is novim mogucnostima. dok u islarnskoj < urnetnosti simbolizuje ljudsku svest i princip harmonije u VJ su koristili obrnuti trougao da bi predsLwili zcnu.1 Nila).1jl1ci trouglovi predstavljaju sintezu Kada su dva trougla postavlje1u tako da im se dodiruju baze. DOLE Egipatske piramide bile su simboli stvaralacke snage sunca i iskonskih humki TROUGAO Ravnostrani trougao ima tri stLrne jednake duiine erekcijom) . predst. a mogu se od njih odvojiti samo u smislu odnosa sa drugim geomctrijskim likovima. to moze da oz1ucava polno spaj.1vlja Kod ple1nena Pueblo na jugozapadu Sjedinjenih Driava on predstavlja svetu planinu. Trougao se cesto pojavljuje u svakodnen1om zivotu. rnogu da predstavljaju nadobzenje iii iscezavanje rnesecevih faza Sestokraka zvezda sc dobija preklapanjem dva ravnostrM1a trougb i tako se odnosi na simboliku trougla Ona je alhemijski simbol za vezivanje. pa SC Trougao se pojavljuje u mnogim pismima. odnoseci se na jedinst\·o cetiri elementa. posle kruga. dok troug. jedan okrcnut prema gore a drugi prema dole.1vljaju \"<1tru i muske polne organe U opstijern srnislu. Obrnuti trougao se takode povezuje sa zenskom plodnoscu.1 oblake .TROUG·LOVI I IZVADRATI U hrisc.ue Grke simbolizovalo cetiri elementa i otuda se po\·ezuje sa potpunoscu i celovitoscu. Kao Davidova zvezda ona je istaknuti simbol judaizma. TROUGLOVI SA VRHOM PREJ\lA GORE I TROUGLOV! SA VRHOM PREMA DOLE Maje su uporedivale oblik trougla sa vrhom prema gore sa mladicom kukuruza koja izbija na povrsinu tla. jer lici na stidno podrucje zene i na njene unutrasnje polne organe . Oni su povez. trougao sa vrhom prema gore bio je simbol kralja i zdr.rnstvu je on si1nbo"l Svetog trojst\·a.1 u gradovima je centr. sa kretanjem prenu unutra a ne napolje. dok jc.rni zrak. koje je cesto veoma plodno Povezanost trougla sa cetiri elementa takode se pojavljuje u . dok preklap.1lni trg u obliku hadrata cesto centar aktin10sti.

andeoskorn. trgovackog i ceremonijalnog javnog zivota. prostrani rimski Forum nalazio se u sredistu gradskog religijskog. cetiri i pet. skupa sa krugom. ratom i planetom Mars. Forum u starorn Rirnu bio je pijaca u srcu glavnog grada kroz koju je vodio Sveti put do Kapitola i Jupiterovog hrarna. dok je u islamskom rnisticizmu on simbol pet elernenata (vatra. U islamu predstavlja savrsenstvo: Caba u Meki. dok se u islarnu ljudsko srce prikazuje simbolicno kao kvadrat. rnaterijalno postojanje i svemir. njen vrh predstavlja ljudsku dusu koja tezi da se sjedini s kosmickirn Jednirn. Nasuprot tome. red i stabilnost. bog zemlje je predstavljan kvadratnom hurnkom. zamkovi ili vojni logori. vazduh i etar) i pet cula. Heksagon se takode povezuje sa islarnskim ezoterijskim ucenjirna. koji predstavlja Zemlju. kao i trodimenzionalni oblici kao sto su kocka i piramida U rnisticnoj kabali. kao StO SU i sustinu zivota: cetiri elementa. ali i ogranicenja . u stvari je crna kocka . sa carom u sredini U hinduizrnu je kvadrat sidro koje obezbeduje red u kosrnosu. adolescencija. povezujuci se sa pitagorejskim "tetraktisorn" Kvadratna baza predstavlja ravan zemlje. C:etvorougaona forma C:esto se koristi za prostore odvojene zbog svetih iii drugih razloga. za koju kaiu da je centar sveta. koja se povezuje s pravdorn. Gradski trgovi se tradicionalno nalaze u sredistu gradskog zivota. statika nasuprot dinarnike . u pitagorejskoj teoriji. kao materija nasuprot duhu. voda. po cetiri sa svake strane i jedna u sredini. levo i desno) Kocka je sestostrano cvrsto telo koje predstavlja trodimenzionalni fizicki svet Ona takode sirnbolizuje sest smerova kretanja. zernlja. jer se srnatra otvorenirn za cetiri moguea izvora uticaja: bofanskorn. U staroj Kini.. kao i brojeve tri. pentagon se odnosi na petu sefiru na drvetu zivota. MISTICNA SIMBOLIKA Sirnbolika kvadrata povezana je sa cetiri ugla. deset je sveti broj koji predstavlja bo2ansku moc i sustinu savrsenstva Moze da se predstavi kao trougao tackica. trgovacki centar Atine okru:Zen hramovirna i javnim zgradama. starost) i C:etiri strane sveta. srce proroka je trougaono zato sto je imuno na davolske napade SRODNI OBLICI Simbolicno znacenje nekoj geometrijskoj fonni daje broj strana Druge vazne forrne su pentagon (sa pet strana) i heksagon (sa sest strana). koja ukazuje na peti element: ctar. mesto preobrazenja. a glavni grad i caraska palata irnali su oblik kvadrata. starogrcki pandan bila je Agora. hrarnovi. napred. ljudskorn ili davolskom. Kako piramida strerni ka nebu. U Indiji je sestokraka zvezda poznata kao Laksrnina zvezda (tj zvezda boginje napretka i izobilja) i cesto se crta u prahu na vratima ili seoskim pragovima da odbije neprijateljske duhove KVADRAT Starogrcki filozof Platon srnatrao je da. U masoneriji. kamena glatka kocka (aslar) predstavlja usavrseno ljudsko bice Sa cetiri trougaone strane i kvadratnom bazom. cetiri faze zivota (detinjstvo. GORE $est strana kocke Cine od nje simbol stabilnosti i istine TETRAKTIS Zbir brojeva 1+2+3+4=10. prostor se merio sa cetiri janga iii kvadratna pravca. piramida sintetizuje simboliku oba oblika. kvadrat olicava lepotu i savrsenstvo dok je u starom Egiptu on predstavljao uspeh Kvadrat je jedan od najcescih apstraktnih simbola.koji je predstavljen sa sest krakova plus prostor u sredini. natrag.olicena izrazom "blokiran" On se cesto sagledava u odnosu na i kao suprotnost krugu neba iii kao ograniceno nasuprot neogranicenorn. a C:etiri trougla s vrhovirna prerna gore sastaju se i forrniraju petu tacku. dole. sto sugerise ternelje . koji se zove tetraktis oltari. cetiri godi5nja doba. GORE Mozda najpoznatiji gradski trg u istoriji. simbolizujuci sest srnerova kretanja (gore. zrelo doba. Oblik kvadrata sugerise strukturu.

rimskog boga rata) iii sa poharcnoscu i zlom U starom Egiptu cnTna boja se po\·cziv. a ratnici su bojili sekire i koplja u crvcno da bi oruzje dobilo earobnu snagu . gne\·om i agrcsijom (1·czujc se za .\!arsa. prikazivan je u plavom i iutom.BOJA iii "bez boje" (oseeati se lose) Tokom XX veka. Crvena boja se koristi da sugerise strast i erotiku u indijskoj i zapadnoj tradiciji iii sugerise veliku energiju i brzinu. pa "crna" i "bcla" nose drustvena i politicka znacenja u za\·isnosti od konteksta CRVENA Kao boja kn·i i vatre. . narandzasta boja predstavlja tacku ravnoteze izmeau libida i duha: u lndiji je to boja druge cakre.roze za devojcice i plava za decake . h!ta je bila boja za\·isti. Sedam boja u spektru dugc odgovar. za crvenu boju se verO\·alo da cuva od zla. cn·ena se !TlllOgo povezuje SJ. "u crnom raspolozenju". narandzasta boja simbolizuje i plodnost i izobilje sa centrorn s\·emira. u V\ c:::: c::i < je bila boja klct1·e. "videti crveno" (smrknuti se pred ocima) ~. boja jc jedan od temelj. dok su u Kini vencanica i veo crvene boje Crvena jaja se daju bracnom paru kada dete dode na svet. koja se dovodi u vezu sa polnom energijom i emotivnom srodnoscu. Albanije i Jermenije. sto je obieaj koji jos postoji u delovima Grcke. iuta boja je pcn·ezinna toplinom U paleolitsko doba.:i vizuclnih simbola Ona je takode blisko povezana sa mentalnim i emotivnim stanjima i moze mnogo da utice na njih.1h lzgleda da je on posedovao zivotodavabcke sile. bo sto je broj nota na rnuzickoj skali iii broj cakra na telu STENOGRAFIJA BOJA Razne bojc se ccsto koriste bo stenografSki znaci za op is emotirnih st.111a sa rusilackim bogom Sctom.t dok bledozuta ukazuje na izdaju U Egiptu i srednjevekon10j Evropi. boja se koristi z.:itno jc trebalo da pomognc mrtvima na drugom svetlL Hiljadarna godina kasnije.r. pola iii drustvenog i politickog statusa Na Zapadu se boje tradicionalno koriste za pravljenje razlike izmedu polm·a . pa su predmeti. cn·cni oker se vadio i mleo u GORE Crvena boja je boja polne i romanticne ljubavi i simbolizuje silnu strast Skupa sa formom.:i oznac:l\·anje rasc. Huicilopoctli. pobedonosni ratnicki bog podnevnog sun ca.:inja. u anglosaksonsko neme.1la s Komunistickom partijom dok zcleni pokret ima za cilj pokretanje ekoloskih pitanja u ob·iru politickog programa Slicno tome. iuta boja sc pLwezuje sa suncem i njego\·im zi\·otoda1·aL1ckim silanu U asteckom panteonu. Preko veze sa vocem. "zelen od za\·isti". novi pocetak (flameum ). a "uCiniti cn·eno" znacilo jc ubiti nekoga 0 zlim delima se gornrilo kao o "cn·cnim poslo\·ima".1ju misticnom broju sedam i drugirn grupama od sedam.a boje se biraju radi razlikovanja sportskih ekipa Medu kolohijalnim engleskirn izrazima koji opisuju stanja oseeanja pomocu boja nalaze se "u pink boji" (sreean). neveste su bile umotavane u vatreni crveni veo NARANDZASTA SOJA Na pola puta izmeau crvene i zute. po1·eziy. ZELE NA Boja biljnog sveta. a njegovo prisust\·o u neolitskim grobovima \Crcn·. a jos u\·ek se povezuje sa kuLl\'iclukorn. a pisari su koristili specijalno cn·eno mastilo kada su ispisiYali rcci zlog znamcnja 0 zivotom i ZUTA Blisko pcn·czana sa simbolikom zlata. ona je takode oznaca\·ala sramotu. Crvena boja se povezuje s ljubadju i plodnoscu U starorn Rimu. crvena boja < c:::: Crvena boja se povezujc sa opasnoscu. Bila je to s\·eta boja cara Australijski urodenici koriste zuti oker kao sirnbol smrti Ponekad se pravi razlib izmedu razlicitih nijansi Z:ute boje: u islamu zlatnoiuta simbolizuje mudros. dn·eee i eak zivotinje bojeni u crveno. "oseeati se plavo (jadno)". zelena rnoze da predstavlja budenje. a jcdan mit o stvaranju sveta opisuje da su pn·i ljudi bili napravljeni od iute ilovace.obicaj koji postoji i kod nekih australijskih urodenika . a u meksikanskoj kosmologiji ··nova kofa zcmljc (pre nego sto dodu kisc i pretrnre je u zelenu) bila jc zlatnozuta U Kini.

ali se takode veruje da tera smrt i povezuje se sa isceljenjem U stJrom Egiptu. siva se povezuje sa staroscu i sa planetom Saturnom Saturn iii Hronos bio je bog vremena u grckorimskom panteonu. simbol U Kini. Plava boja neba povezuje se s muskim principom. cesto prikazivani sa plavim bradarna i perikama. takode. a na Istoku belorn U Africi je bela boja mrtvih. na otvorena prostranstva. i povezano je sa beskrajem i praiskonskorn prazninom. U Kini. GORE LEVO Bernisa (oko 273-21 g. crna predstavlja zenski princip (jin). Crno se povezuje sa bogomajkom i plodnoscu kada se ponekad vezuje za crvenu. a mudrost je bila jedan od njegovih atributa Na kabalistickom drvetu zivota. purpurnu boju je bilo najteze dobiti zato sto se pravila od meku5aca koji su bili retki. a ima mnogo primera u kojima se zeleno povezuje sa natprirodnim silama U starom Egiptu vladao je strah od macaka zelenih ociju. Sm rt i zalost se na Zapadu simbolizuju crnom bojom. boja svetlosti. obnovu i duhovno osvezenje . Ova boja je bila omiljena kod vizantijskih i rimskih careva. Bela. au alherniji je tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana kao prozirni zeleni kamen. a hindusko bofanstvo Kri5na prikazuje se u plavom S druge strane. U islamu je zelena najvainija boja: Muhamedov zeleni plast predstavljao je raj. a na Tajlandu ga nose udovice koje :Zale za muzevirna. CRNA I BELA U nekirn delovima arapskog sveta srnatra se da crne zivotinje donose nesrecu: crni psi donose srnrt u porodici. bogovi i kraljevi SU raja i mesta ··purpurne palate" nebeskog cara Da bi se zernaljski car identifikovao kao Sin neba. Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ delovirna arapskog sveta srnatra se da plava prufa zastitu od urokljivih ociju. purpurna je bila boja zvezde Severnjace. konternplacijom. kraljica Kirene i Egipta. pre n e ). njegovo carsko zdanje u Pekingu nazvano je Purpurni zabranjeni grad Budisti srnatraju purpur svetom bojom. crna je. pa otuda sirnbolicna povezanost ove boje sa kraljevskim i svestenickirn dostojanstvom. a crne kokosi se koriste kod vradzbina. Plavo simbolizuje bozanstvo i mir GORE u SREDINI Na Zapadu. siva se povezuje i sa mudroscu.. crnJ je bila bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota. a boja je kojJ se tradicionalno koristi za odecu za krstenja i za vencanice. za boju krvi. Sarno bogati su mogli da nose purpurnu odecu. moida zato sto se smatralo da ncn·i zivot dolazi iz tame. je krajnje retka manifestacija svetlosti koja moze ponekad da se primeti pri izlasku iii zalasku sunca. U starom Egiptu. a stari engleski obieaj da neveste nose ··nesto plavo" irna za cilj da obezbedi vernost PURPURNA lstorijski. nosi purpurnu togu kao simbol carskog statusa GORE PL AVA Bi lo da je nebesko ili morsko. L . na Zapadu. au srednjevekovnoj Evropi zeleno se povezivalo sa davolom i srnatralo se da nosenje zelene odece donosi nesrecu "Zeleni zrak . belo simbolizuje nevinost i cistotu S !VA Tradicionalno. rnirna duboka voda takode asocira na zenski princip Kao simbol rnira i nevinosti. plavo asocira na sirinu. a i proces dobijanja ove boje bio je skup. smatra se srecnom Medutim. plava je boja Device Marije Plava se povezuje sa snolikim stanjirna. sredista vlasti i autoriteta: ona je postala znamenje Kalifata u I veku n e..0 i rast: u Kini i Japanu ova boja se odnosi na prolece Keltski Zeleni covek vafan je bog vegetacije i plodnosti. daljinorn i bogovima. a njena suprotnost je :luta Na Zapadu bela simbolizuje duhovnu cistotu i nevinost.

. simbol snage i celovitosti koji drzi Adam.. snovirna iii razmiSljanjima bo:Zanskih bica. kopno i druge prirodne pojave. me sec i zvezde. Tako judeo-hriscanska kosrnologija daje ljudskom rodu narocito rnesto pod Bogom u hijerarhiji prirode STVARANJE SVETA IZ HAOSA ILi PRAZNINE Grcka rec ··haos . Ova biea su zivela slicno svojim ljudskirn kopijama. KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. putujuCi.\ 0 STVARANJU SVETA 0 f- TOK STVARANJA ooLe Ova slika o Bozijem stvaranju sveta bogata je hriscanskom simbolikom. nhorni bog Tangaroa stvorio je svet iz nista\·ila razmisljajuci o njemu Price australi jskih urodenika koje su stare prcko l 50 hiljada godina pripisuju stvaranje s\•eta precirna koji SU ziveJi LI mitskom prostoru i vremcnu poznatom kao "vreme sna . prvi muskarac i zena m·ek su glavni simboli iskonskog coveeanstva duboko postovanje prirode Knjiga Postanja opisuje Boga kako sarn stvara ceo svet On je zavrsio svoje de lo sestog dana BOGOVI TVORCI Stvaranje sveta se cesto ostvaruje delovanjcm. U samoanskoj mitologiji. stvorivsi tako titane i kiklope. bog donjeg sveta Geu je obremenio njen sin Uran. loveCi. grcka slova alfa i omega na prednjem delu Bozije knjige koja predstavljaju ulogu Boga kao pocetka i kraja. izronilo je brdo suve zemlje. POSTOJI NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL. ponekad dorndeci do prirodne hijerarhije. sunce. a ponekad do svetog mcduodnosa izmedu svih aspekata prirode Bilo da se mitolosko stvaranje ljudskih biea podudara sa stvarnim stvaranjern sveta iii dado njega dolazi polako tokom nemcna.MIT I IZOSMOS RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA 0 2 V) GEOGRAFIJU. odnosi se na pocetnu tamu. a za njim je usledio prvi izlazak sunca nistavilu i nasavsi samo sebe . Onj fundamentalni cin samospoznaje doveo je do prvih reci: '·To sarn ja . Australijski urodenici veruju da sva bica dele sustinsku vezu sa izvorom stvaranja. Upani5ade. voleci se i ratujuci i oblikujuci pejzaz svojim "lutanjima" U snu su preci sanjali dogadaje iz sledeceg dana.. opisuju Bo2ansko iii Vrhovno bice koje je strnrilo svet razmisljajuci 0 stvaranjem ljudi. i Tartar. prve vode. u rnnogim mitovirna o stvaranju svemir nastaje iz haoticnog tela vode.. sanjajuci sva ziva biea. hinduska sveta pisma iz IX veka pre n e. na bezoblicni s\·emir lz njega je iskocio Eros. a zatim more. bog plodnosti koji je kasnije povezan sa erotskom ljubavlju. i zivotinje i biljke koje simbolizuju obilje i raznolikost sveta koji je stvorio Bog Stvaranje svcta se mozc opisati kao krupan kosrnicki dogadaj iii proces u fazama u kojirna se stvari sve vise razlikuju. Kako okeani okruiuju svet. odra±avajuci tako . Stvaranje egipatskog sveta iz vode prikladno je u zernlji koja je zavisila od periodicnih poplava reke Nila: iz Nua. ali je u pocetku bio stvaralacka rnoc iza zivota i prirode Sa Erosom je dosla Gea. ukljucujuci globus. koji ce '"irnati vlast'" nad celim zivotom. boginja zernlje.

1iskonsko biee.istavila su njihova deca.1slo iz njego\·e kose. samo beskrajru rnda nad kojom je leteo beli gusan. koji predstadjaju obrazac co\·eeanstva . kada su nastala umetnicka tumacenja Pada.zbijanja praiskonskog stanja jedinst\·a To obicno podrazumeva razdvajanje muskog boga neb.rn. sto je Bog zabranio. a kapi sa koplja slile su se u ostrvo Onokoro Pripadnici plemena Arunta u centr. a posle je usledilo stvaranje svega ostalog Japanskibogovi lznagi i lzJ. i Papa. boginjom zemlje Ninursag. Iako se u oba mita ]judi stvaraju od zemljc. izvajao je prve ljude od ilO\·ace uzetc iz korita reke Eufrat. umiranja. sacinjen od ilovace·) stvara od zernaljskog praha Bog tvorac. tek je L . ni radanja ni ch nadu ooLE ldeja o prvim ljudskim bicima. pa su svetlost i \·azduh usli izmedu nelu i zemlje. boginje mora. sa ljudima dolazi do stvaranja zlih sila s kojima moraju da se bore. prirodu se Rangi. more i reke su istekli iz njegove krvi.rnja praiskonskog bica.1jakih fam. skupa sa majkom 1 ljubavnicom.. i odmah je doslo do razdvajanja polova Tako jc prva smrt istonemeno do\·cla do pocetka vremena.1 centrJ. Prenu skandinavskoj mitologiji o stvaranju s\·et~1. Na kraju SU ZABRANJENO VOCE Prica o Adamu i Evi koji zive u Edenskom vrtu predstavlja ih u stanju nevinosti u kojem ne postoji svest o razlici u seksualnosti. njegov c!. Adama ( cijc ime znaci . oni postaju svesni moralnog osecanja i odgovorni za kvarenje ljudske prirode Kao zabranjeno voce najcesce se prikazuje jabuka. a zensko s nebom U mavarskim i drugim polinezijskitn mitovima. imali su takmicenje da stvore ljudc za kojc drugi nece moci SU div.1lnoj Australiji pricaju o svetu koji je pokriven slanom vodom koju su postepeno povukli ljudi sa severa.1 i zenske boginje zemlje. glas u grmljavinu. Medutirn. lmirova \ clika lobanja postala je nebo Slicno ornme. prve zcne . koja ce postati majka celog covecanstva .1seca na dva dela telo Tijanute. Pan Ku. Enki. razdvaja se od Geba. presekao je tetive koje su povezivale njegove roditelje. a drvece jc izr. otkrivajuci pn·o kopno Mit alt. zajednicka je mnogim svestkim mitologijama ulogu. bog rata. Viii i Ve ubili ST VARANJE RAZDVAJANJEM Terna razdvajanja obja5njan porcklo zirntJ. bog Karahan. sjedinili i stvorili zemlju i mnoge bofanske potomke Oni SU ziveli u rnraku dok nije odlueeno da se roditelji rastave. ali to verovatno datira iz srednjevekovnih a ne iz biblijskih vremena.:ih se pret\·orio u vetrovc. Odin. a njegov gnev je stvorio grom i munju . Tu Matuenga. kada je umrlo kincsko pr. iako se u nekim kulturanu rnusko povezuje sa zemljom. pomocu rJ.lne Azije kazuje o vremenu pre postanja u kojem nije bilo zemlje. njegove kosti su postale planine. Od njegcn·e radosti zasjalo je sunce. U sumerskoj mitologiji iz treceg milenijuma pre nove ere. Nut. Takvi mito\·i mogu pomoci ljudinu da se porn ire sa teskim zivotnim uslovinu i potrebom za smrcu da bi se zivot odriao. i sa dvanacst drugih boginja. bog surne. nastao u XII veku pre nove ere.LEVO Egipatska boginja neba. otac nebo. iz cijeg tela je nastao svet Njego\·o meso formiralo je zemlju. \·cseli bog mudrosti.. Hebrejski uceni ljudi daju prednost naru u odnosu na jabuku 0 < > > z > Tane 1'vLlhuta. kn· u vodu. koji mu udahne zivot. boga Zemlje. cije se telo izvija iznad zemlje. Posto su stvorili sansene ljude. svemir se u pocetku sastojao od vecne noci i tame. Medutim.. ni scksa Oncb:je doslo do vclikog kosmickog plesa..1 r. . Vavilonski spev Enuma Elis. Sumerski ljudi su stvoreni da bi bili robovi bogova. prica o bogu Marduku koji ubija i r. majka zemlja. rasta i radanja PRVI COVEK I ZENA Poreklo ljudskog roda simbolizuje se sirom sveta slikarna . o dobru iii zlu Jeduci voce sa drveta znanja. 0 jednom eoveku i jednoj zeni. uspeo da ih rastavi. pn·og co\·eka· i . tokom kojeg je jedini plesac bio zgnjecen i raskomadan Vreme je pocclo ovim ubistvorr1 na novorn horizon tu. medu njima postoji razlika. Adama i Evu stvorio je jedan Bog i dao im je moc da "pokore . siknula je krv svetom bojom crvenog okera. Evu. boginju neba Nut i boga zemlje Geb. STVARANJE KOI\IADANJEJ\l C::esta tema je stvaranje sveta iz smrti i komad. Jehova.1 [mira.nami uzburkali su praiskonske rnde kopljem. On zatirn dobija zensku saputnicu.1 misici u plodnu zemlju. D\·e polovine njenog tela postalc su nebo i zernlja Indonezijska mitologija govori o vremenu pre postanja u kojem nije bilo vremena... sto je do\·elo do ljudske nesavrsenosti U biblijskom opisu. U slicnom egipatskom mitu.

a drugi bogovi je izvlaee napolje uz mnogo buke. Horovo oko bilo je simbol kraljevskog dostojanstva i besmrtnosti. a izlazece sunce (predstavljeno crvenim diskom) nije sarno japanski nacionalni amblem. japanska i germanska) bofanstvo sunca je zensko. rnavarska. intuitivnim znanjern iii kosmickim intelektom. Mitru (Persija) i Apolona (Greb i Rim) U istocnim tradicijama sunce je sirnbol hinduskog boga Visnua i Bude. postovano kod mnogih naroda kao bozanstvo SASVIM GORE Lav je solarni simbol. Ono je bilo ··oko" grckoa boaa Zevsa (i ~ (africka.. indijanska. gde predstavlja nepodeljenu lii:nost. hinduskog Varune. jer se zenski princip sagleda\·a kao aktivan zahvaljujuci zivotodavalackim silarna. narandfasta i crvena. Suncev pandan na nebu je mesec (koji se i:esto sagledava kao zensko). Vl 0 f- u svirn sntskim kulturarna Obicno se povezuje sa snagom. Ono se pojavljuje na prestolu Kubua u jufooj Africi dok A5anti iz zapadne Afrike koriste zlatni suni:ani disk za predstavljanje kraljeve duse Oblikujuci sebe prema bogu sun ca Apolonu. australijskih urodenika.SUN CE 0 Kao nas jedini izvor S\'etlosti i toplotc.. a U mnogim kulturama zalazak sunca simbolizuje starost. izvadio je sunce iz svoje oi:ne duplje i sta\·io ga na nebo. ukljui:ujuci Sama5a (Vavilon). nego i ime ove zemlje (Nihon). ukljucujuci Inke. sa zlatom i sa bojama kao sto su fota. nasuprot suncu sa zracima koje znaci prosvetljenje U Kini je sunce bilo simbol cara koji je nosio amblern sun ca (krug sa tronoznom vranorn) na odori . Simbolika sun ca je uobicajen motiv na znamenju kraljevskog dostojanstva. OKO SVETA U mnogim kulturama sunce se uporeduje sa svevideCim bo:Zanskim okom. a dvorski zivot se vrteo oko njega kao planete oko sunca u rasko5noj palati u Versaju povezuje se sa neposrednim. alhemiji i psihologiji. manifestujuci se i kao vrhunsko bo2:anstrn i kao carevi iii kraljcvi Njegova aktivna energija se obicno (mada ne uvek) sm. koji predstavlja seme koje ce ga oploditi " " rimskogJupitera). Orao j suncokret). Japanska boginja sun ca. kao i amajlija za zastitu GORE IZLAZAK I ZALAZAK SUN CA Nestanak sun ca svake veceri i njegovo prividno ponovno radanje sledeceg jutra cine ga mocnim simbolom smrti. Izlazece sunce se obicno smatra simbolom nade i novog pocetka. Samojedi sa podrucja Arktika smatraju sunce i mesec ocima Nurne (neba). sunce jc kljui:no za zivot na zemlji i predstavlja jcdan od najvaznijih simbola pri cemu mu je jedno oko bilo dovoljno da vidi. egipatskog boga Hora. a simbolika sunca i meseca suprotstavljena je u skoro svirn kulturama . kraj i smrt GORE BOZANSTVA SUNCA Veza izmedu sunca i bofanstva je arhetipska i mnoge kulture slave bofanstva sunca.. u SREDINI Sunce je arhetipski simbol.l 7 l 5) bio je poznat kao '·Kralj sunce". Amaterasu. vaskrsenja i besmrtnosti Qyo cini osnov mnogih mitova i svetih obreda U starom Egiptu. znak snage i voostva . bog sun ca Ra je svake noci obavljao zastrasujui:a putovanja kroz donji svet. pticama j bi/jkama (kao StO SU !av. Suncani princip se pOl·ezuje sa zivotinjama. sa dvanaest ucenika koji se uporeduju sa suni:evim zracima Jako se sunce obicno smatra muskim. U kosmologiji Dogona u Maliju sunce se opisuje kao usijani zemljani lonac (sirnbol majcinske utrobe) okruzen spiralom usijanog bakra. U mnogim tradicijama sunce se pesnii:ki naziva "oko dana" ZEMALJSKA VLAST Mnoge kulture i njihovi vladari polagali su pravo na poreklo od sunca. pri i:emu je sunce dobro a mesec zlo oko. u nekim kulturama da potii:e direktno od boginje sunca Amaterasu. faraone starog Egipta. Kineze i Japance Za japansku carsku porodicu kaiu . koga neki kineski pisci pominju kao "Suncani Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski prvosvestenik je nosio zlatni disk na grudima kao sirnbol bofanskog sunca. zanemaruje svoje obaveze. Prerna rnitu Fulanija iz zapadne Afrike. a drugo je davalo svetlost i toplotu. povlaci se u pecinu u znak protesta zbog toga sto njen brat. Zatirn je postao jednooki kralj. kada je Gveno ( vrhunsko bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem sveta. a Hrist se ponekad uporeduje sa duhovnim suncern u srcu sveta i naziva se Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii Sol lnvictus (Nepobedivo sunce). Raa (Egipat). bog oluje. francuski kralj Luj XIV ( l 638. Su nee je vafan simbol u astrologiji.1tra muskom. susrecuci se skandinavskog Odina i islamskog Alaha.

1lj .1.1 porazila Raa.1 k... nagm·est. Zato sc pornracenja sunca srnatraju rdavim znamenjem.1cb unut.Suncc jc t. koje nagovestava kataklizrnicne dogadaje kojima se ciklus PS I H (\I() Sk\ SI\ I B (\LI k .n liL'lli f11'incipl11ll . monstruoznorn zmijom Apofis.ir krug. .1 lH\ll jc simlwl i>kc•nskog ncs1·cqwg Sun cc sc ccstll poi czujc s.1 .1 stqr.1: 11. Kao antitcza podnevnom suncu na vrhuncu stvaralackih.t gr.1liw jc bi IL' . bog sunca iz klasicne antike.1lltl>i itct. a kada njena kci umrc od ujcd.1 primc'r u trcnutku Hri>tL>\ L'g r.1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust.11w u Lugu ( s1 ctlosti l .ikodc f'O\c'z.w olicc11jc mus kc c11crgijc rnozc sc s.11 .l\ r.1indi1idu.1 Lw car kr. .1p.1z1 oi k.c kc>ri.t (ukljul:LijLI(i 1wrdij.1jnch ( .11 kc11.1glcd.l\'.t1 L' kLlJC .111.11 .t.1ju cgurn.11ljcrni1 it.l t.ilo Lw Cri. suncc nc bi granulo i zemlja bi utonub u tamlL U prcdanjima Indijan.1mkL1:.w bL1z.1glcd.Sunc.111aca pcn·ezan je sa ovom simbolikom CRNO SUNCE Nckc kulture uovorc o crnom suncu.11w s.nlj..11 . pre ponovnog izlaska na istoku.iti Lio zr.mwsti .1k j.1diti: Z.Suncc sc pL>nckad r s liccm kod i11dij.1c.1110 lice l GORE U rnnogim tradicijarna.oesNo Apolon. sunce od bola prckrijc lice i svet ostane u tami Da bi utesili suncc.1111 i r n.1c1 iz plcmen.1j1 iscm 11i1 c•u tczc b psihickL1j cck11itc>sti iii prL•s1ctljcnju iii sc n.1 Ciroki suncc jc zensko..1m11cl L' L' .c f'IL"' c'tli.1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1 h1cij.1dicion.1 Hopi 11. ljudi igraju i pc\ aju. a l\faje su ga prikazinle kao jaguara.ij.kc s. vozi nebom svoju suncanu kociju sa najljucim neprijatcljcm.1ko bi Apofis ikad.i 1rib!llic .1 .1 fizicki i 11.1izmcnicno Lw r..1k s p.1lnDscu.1Sf1inj.rnj.wajuci nczaustavljivu nesrecu .11 h cm i ji crnc1 q1ncc prcdst.1dnoj ikonogr. zivotodavalackih sila.1 St\ L>ri >I ctlo:.11 .1 f'OilL'bd sc porninj.\ SC "' z.1 sc ncbo111 n1zi u h•C:·iji Su11CL' l:c:.'nlc: n.1ci111.1oljom 1crson.1 kuji su prcdst. pornracenje sunca je sa uzasorn i strahorn sagledavano kao sirnbol nesrece r1rcd:. (\no jc pL•1cz.1 duh.Lim zr.LI 1111wgi111 prc.tc linijc sugcrisuc'i sunc·L'\ LI nwL· d.11 nc i uL1q..1ficki :.1c.ri u --lstroncqniji i --1:.1 prilllL'I Lw i LI z.1 u kc>Si11L"LI i scdmi jc kosmicb dirncn.1ocim.1 i mite>\ i111.1niji prctcr.1 i mozc sc bc>g iii jLin.1 cg. uticuci i n. plcmcn. z.1lnoscu.1 r1sihicki r.l f1Silwlog.1l1wscu kL1ji n.n lj.c.1t'i ii l kdtskom mitLI suncc ic c1lic..irnbc•l jc kru:.trci\cit:ili i L \j I tL1c. na sta ona otkrije lice i svct ponon1 postane os\·etljcn Suncani pies nizijskih Indij.1 zr.1 zrnije.rno s. CijC ic pn L) L'liccnic ot.rnoj gL•rLfoqi i .1utc1rit.1 l>br.1 rnncc jc pl1t.Lrnrirn.11 .1LJ.1cinu >Ligcri.1ti u sno1 im.1 siron1 I>komku nutcriju kuju trd1.1L1cko111 cncrgiic•m zdr.rn. crno sunce je povezano sa smrcu i unistenjem.t i tor1IL>tLI Tr.1 scst pr. Asteci su ga prikazivali na ledima boga donjeg svcta koji ga nosi na ledima.

fenomen koji se desava svake druge iii trece godine . Najzad. mesec vrsi snaino gravitaciono delovanje i na kopno i na more . kao i godifojirn dobirna i godisnjern ciklusu. Njena deca bila su zvezde . tra:Zeci njenu pomoc kod zaceca. Postoje price o pobesnelirn demonirna koji se nalaze pod jakirn uticajern rneseca. cesce se povezuje sa osecanjima. naziva se boginjorn savrsene inteligencije. sintovskog boga meseca. postoji veoma malo naucnih dokaza da su rnesec i ludilo povezani).MES EC 0 NalazeCi se na priblifooj iskljucivo) povezana sa zenskim. rnogla je da izazove halucinacije i razocaranja . Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn menjala su se vremenom: najpre boginja bez ikakve veze sa suncem. mesec je najocitije nebesko telo.ljudima koji se pod svetloseu punog rneseca pretvaraju u vukove. kaiu da poseduje savrsenu mudrost. ukljueujuCi ljude . u vlasti nesvesnog. koje se cesto povezuju s vodom Iako se mesec ponekad povezuje sa usvajanjem znanja. ali rnnogi smatraju da deluje i na biljke i zivotinje. grcka boginja tarnnog rneseca. dovela je do ocitih asocijacija u odnosu na zensko i na zernlju ili prirodu. a narocito se povezuje sa zenarna. (Uprkos njihovorn folklornom povezivanju. Mesec se cesto povezuje sa mudroscu. Mesec ne emituje sopstvenu svetlost. Ova receptivnost je jos jedan aspekt boianstava rneseca . Boginje meseca postoje u rnnogim starim kulturarna . boginje meseca u zapadnoj Aziji i Evropi bile SU izvor svih zivih StVOren ja. boginja je meseca i personifikuje bofansku mudrost Sing Mu. Oni su . psihickom snagom i snovirna. a za Devicu Mariju. Hekata. kada se smatra da obredi i prizivanja imaju dvostruku mac udaljenosti od 400 hiljada kilometara od Zemlje. Posle sunca. kasnije je postala supruga sunca i boginja braka. darivala je vizije ali je takode znala da unisti ljude ludilom Isto vazi i za vecinu Za kamenove Stounhendfa se veruje da su sluzili za astronomsko merenje mesecevih faza ooLE MESEC I ZENSKO Simbolika koja se pripisuje rnesecu pretefoo je (ali ne slicno tome. intuicijorn. Grcka boginja Arternida (rimska Dijana) prikazuje se sa mnogo dojki i sa zivotinjarna i biljkarna koje joj iskacu iz glave. U ranoj japanskoj mitologiji svetlost Cukujornija. biti ponet raspolozenjima i osecanjirna. nego odraiava svetlost sunca: osobine ove svetlosti veliki su izvor religijske i pesnicke inspiraci je 0 "'='. I- 2 MESEC I DUSA Kako mesec utice na plimu i oseku. Mesec se slavi kao rnajka svih sa mnogo dojki. a njegova periodicnost bila je od najvece vafoosti za sva poimanja vremena . UNUTRASNJA MU DROST Mesec je veliko ogledalo i olicava osobine receptivnosti koje su neophodne za intuitivni proces i za dozivljavanje osecanja. pri cernu je tanka linija koja deli isnpiraciju od ludila. smatrali su je nevestom svog brata sun ca. Njegov uticaj je najprimetniji kod rnorskih plima. sa iracionalnoscu i sa nesvesnirn ili skrivenirn Biti "pod uticajem rneseca" znaci gubiti razurn. Grcka i egipatska mesecevih bofanstava. tako se moze razumeti i da utice na nase emocije. sto se u najekstremnijoj formi rnanifestuje kao ludilo . udova i grudi Kineska boginja rneseca rodila je sve stvari posle potopa. Sloveni pricaju o vukodlacima . Cinjenica da njegovi ritmovi odgovaraju gotovo tacno rnenstrualnom ciklusu kod :Zena. kao tvorac zivota na zernlji. boginja Sofija iii Gospojina od Mudrosti. U vikanskoj tradiciji slavi se esbat (mesecev praznik) povrh uobicajenih 12 u toku godine. kineska boginja meseca. Mesec se povezuje s mastom. Smatralo se da se vreme ovulacije kod zena de5ava u periodu punog meseca i verovalo se da je moc percepcije kod zena veca tokom menstruacije. Zato izraz "jednom za plavog meseca" (s mene na us tap) znaci skoro nikad. ponekad zvanu Mesecom crkve. 2 Vl PLAVI M ESEC Dva puna meseca unutar istog kalendarskog meseca cine plavi mesec. plodnoscu i radanjem Stare civilizacije su praktikovale obrede plodnosti i slavile su rnesec na godisnjim svecanostirna posvecenim boginji.

tri cetvrti i tarnni rnesec. a za upokojene rnolitve se pisu tako da se rirnuju s njirn. i\Lrnij. oznaeavajuci celovitost Tri cetvrti rneseca predstavlja vreme opadanja..1 b.:i tlo.i cesto se smatra da je do bro vreme za pocinjanje novih projekata. Altajski samani vide starog kanibala koji je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski rod. tako d. tokorn kojih prolazi kroz ceo zodijak.. boga preobrazenja Polumesec je veorna vafan sirnbol u islamskom svetu.1 kaLh bi uspco d. odustajanja od stvari.:i uh\'atio. U arapskorn pisrnu slovo "n .:i budu njegcn i drug. mesec. ogroman korak za covecanstvo" MITOVI 0 MESECU POLUMESEC Kao znarnenje.STVORENJA NA MESECU Krateri i senke na mesecu omogucili su ljudima da projektuju svakojake slike stvorenja na njemu Uobicajena zapadnjacka slika jeste slika eoveka na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu. Manijeva koCija se C:esto . i\[ani jc zgr.1trnosfcra jc post. Arternida (ili rimska Dijana) obicno se prikazuje kako drzi polumesec u ruci ili ga nosi na glavi Izvrnuti polumesec atribut je egipatske boginje lzide.1st. koja je nasledila deo lzidine sirnbolike. oblikovano kao polumesec sa tackorn iznad. Nil Amstrong je simbolicno ostvario prvi fizicki kontakt sa mesecom. Mesec je najjaci kada je pun: tada predstavlja punocu 2enske energije i odrafava simboliku kruga.1ci n. Medutirn.1ka koj. i Sol. intuicijom i silarna nesvesnog U hinduizmu je polurnesec sirnbol Sive.1li ml. sunce.1jaL1 J\etinjska. U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu potamnelo sjaj. SASVIM GORE Tamni mesec simbolizuje tacku mirovanja zivotnog ciklusa GORE Tri cetvrti meseca predstavlja 'odustajanje od stvari' i 'opadanje' (OVEK NA MESECU 20 jula 1969. irna 28 mena u toku dnevnog izlaska i zalaska. n.:i bi g.1 jc cesto progonio \ uk Ha ti kad.:idi mcsec i tri cetnti mcscc. i to u ulozi ogledala Hristove svetlosti one dole Jednom prilikom. sirnbolizujuci otvorenost i koncentraciju Obicno pracen jednorn zvezdorn. . koja se povezuje sa misterijom. cesto ugraviran ili naslikan na minaretima ili grobnicama.1 su oni post. takode se ponekad prikazuje na izvrnutom polumesecu On je atribut prvosvestenice tarota. Mani. polumesec se prvenstveno povezuje sa zenskirn bofanstvima Boginja devica U nordijskom mitu. Hiukija i BiL1. Mladi mesec se povezuje sa narastajueom energijorn . slovo je vaskrsenja.1 ima \ cci uticaj 1ia GORE Od srednjevekovnog vremena Devica Marija se povezivala sa polumesecom. a riba je sirnbol vecnog zivota u Kuranu pribliz. Mesec.. cesce se govori 0 hriscanskoj ikonografiji Devica Marija.1 dcc. d. prolazeci kroz beskrajan tok srnrti i ponovnog radanja u ciklusu od 28 dana. C:etiri rnene ili cetvrti meseca: rnlad mesec. ovo slovo se izgovara kao "nan .1 g. au MESECEVE MENE Mesec odrafava ritrnove zivota. u stvari. stvorili su bogovi i stavili su ih u koCije da putuju nebom.. zato on cesto predstavlja prelaz i obnovu i sirnbolizuje ciklieno vrerne .1lo bi pomracenje. pun mesec.1. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem nosi kofe . sto je u isto vrerne arapska rec za ribu.1bio d\ . Tamni mesec se povezuje sa mirorn i pocetkorn uspenja iz donjeg sveta ili srnrti ..ui. velika opasnost za ljude i neranjivi su bilo kojirn oruzjem osim onoga koje je napravljeno od srebra.odrafavajuci trudnocu .1 su nosila \Odu. on je simbol raja i vaskrsenja.1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost mogb d. govoreci: "Mali korak za eoveka.. rnesecevog rnetala .

1tkotr.1kticnog zn.!i. a zavisno od ciklusJ.1ja.wi rnescc.1 nezde su bile prozori svemira.nas se z\·ezde pm·ezuju sa snovima i zcljama i postoji \·ercffanje da padalicu ZORNJACA Kako orbita Venere leZ. finskom nacion.1dicij. Prcma j.rnim drustvinu posmatranjc oEsNo U hriscanskoj tradiciji.1c.111 za r. delujuci kao glasnici izmeau raja i zemlje i podsecajuci ljudska bica na njihovu vezu sa du horn. .1 na izlasku iii na sacinjenc od dclova ljuskc kadJ.n dco zivota.:iju su mnoge price o simbolici zvczda.rnu sirom sveta. Venere) Petokraka je postal a rasprostranjen simbol duhovnog i vojnog uspona GORE Medu Astecima. ZVEZDE PADALICE Obicno posmatrane kao prorocansko znamenje.1lnom spevu. Njihovo kr.1ju sa dogadJ.1rnm Vitlcjemske Z\czde.1ranje omogubvalo jc iii sprec. te p.i unutar orbite Zemljc.1ckicc s\·ctlosti kojc obasjavaju tamu.1danjc i rast bib na zemlji U hriscanskoj tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno jc poj.stronornija bile su jedno Nebcske pojave bile su od velikog pr. Prema KalevJ. zvezde predstavljaju duse pran•dnih pokojnib. z\·ezde sc 0 odm·ek posm. dok se rnedu Inkama kosmicka simbolika zvezda prosiruje ne samo na ljudc nego i na zivotinje i ptice: oni su verovali da sc na nebu nalazi ee se ispuniti zelja ako jc pozelite kada Yidite zyezdu .irncnjc .1jno ot\·aranje i z.1strofu iii rat i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA lsprcd. se razbilo Jajc sveta . Mlecni put se zvao mikskoatl ('°zrnija od oblaka") i po tome je dobio ime MikskoatL bog zvezde Sc\·crnjace i !ova. zvezde se cesto pribzuju sa zracirna svetlosti koji izbijaju iz njilL Prema narodnorn verovanju u Gvaten1ali i Pcruu.1kutskim GORE "" Zvezde SU povezane sa duhovnim prosvetljenjem i bozanskim prisustvom samanima iz Sibir. prcdsbzino je prirodnu bt. se smatralo da stanuje na zvezdama U rnajanskim hijeroglifima drnjnik S\J.1traju bo raj ski simboli.walo ulazak u gornji svet U r. kome su dali poklone od zlata. oznacitclji boz.1strologija i J. mira i tamjana.jima na zemlji. Z\'Czde SU Petokraka zvezda bila je amblem asirske boginje lstar (kasnije lzide.1 . ncba bi lo je vJ.:i dogadanja na ncbu pokLlp. zvezde padalice se tu mace kao iskre rajske vatre iii semenke bozanske sustine Za njih kazu da igraju slicnu funkciju za anoele.lralele su se spajale u zn.1t\ . \·idi sc blizu sunc. za kogJ.Kao t. na primer. obc!czavajuci sezonske prornene i dajuCi kalendar za lov i sctrn L1ko su ljudi zap. koji jc odgcn·or. ona se na ncbu pojavljuje prilicno blizu sunca. zvezda je vodila mudrace do novorooenceta lsusa.kog bica na zemlji.zJ. OJ.kn-.rnskog prisust\•a One su arhctipski simboli koji se pojadjuju u svetim i sckularnim tr.1iali da sc iZ\'esn.

wlja u umctnosti i u klasicnoj .1 sc\crnj. zornjaca je simbol zivotnog principa .1ka jc poznat.1Zmcri pozn.. s\·.1 s nhom prcma PENTAGRAM U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde petokrake su se urezivale na diskove plemenitih metala kao sto su srebro iii zlato da bi se dobio carobni pecat poznat kao pentagram Ponekad su unutar ove forme upisivana hebrejska slova. ncbo.1 ncbu. daju zornjaci jednak znaeaj kao suncu i mesecu. shodno O\ tome. pupak.uhitekturi.1 "' SEVERNJACA Severnjaea simbolizuje cvrstu i vecnu tacku u centru oko koje se vrti kosmos. U rnnogim delovima Evrope i Azije ona se razlicito porninje kao stozer.1juci mladozenjLI kao stozernu t. pa su se vrata i prozori zatvarali pred svitanje da bi se sprecio ulazak opasne svetlosti. Sd cfra nha prema gore. silazila je u donji svet u potrazi za ljubavnikom i onda Se vracala LI N < N :::J rn zin1t.1 U srednje\·ekovnoj Evropi pentagram sc koristio kao .n a ljLidskLI hijcr.1\·istc S\ C\ gore z.1 ostatkom Z\ czd.i dreYni m. pri cemu su Hhcn·i .·ideni kao roocn i GORE Dve verzije osmokrake zvezde boginje lstar. okrcnut n. sto znaci zornjaea pLrnine. koriscene sirom Bliskog istoka mnogo vekova pre Hrista Gornja zvezda predstavlja vavilonsku verziju.1 n. kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama pojavljuje se na zidovima starih hramova.1dbcnim 'cscljima.dok lndijanci iz plemena Kora.1gijski zn.1gram kao znak idcntifikacijc.·crnjaca prizi\a LI' cdskim S\ .zato sto najavljuje zoru i ponovno radanje dana .\\ isno od odnos. a Sarni iz severne Skandinavije zovu je stub sveta. pC1bzujuci n.un.1\ lj. u rneksickoj narodnoj urnetnosti ona se cesto prikazujc sa lukorn i strelom.1vlj. sa jugozapada Sjedinjenih Driava. olt. kao i u prirodi (morska zvczda i ncke \TSte c\·ecd) Linije kojc sp.1 tacb oko koje su se Hteli S\ i drugi. LI kojcm su car i \l1dajuca klas.un. bas kao StO je vecernjaca nestajala neko vreme pre nego sto bi se pojavila ponovo da najavi izlazeec sunce Kod nizijskih Indijanaca. a on se ccsto poj.10 s. Zato se zove zornjaea i vecernjaC:a.oEsNo U indijanskim predanjima zvezde se smatraju logorskim vatrama predaka zalasku.1 prcm. saglcd. urezan u kamenje crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na pola krozjezgro.1 Simbolib sc\crnjal:c kao Hha ncb. cija istorija datira iz Hcmena pitagorejac.1jlija protiv zb za odbijanje dcmonskih sila. U vecini severnoazijskih predanja ona se nalazi na vrhu Svetske ZVEZDANI Sli\!SOLI ZYezda pctokr. Medutim. prcdstadj. da inspirise ljubav.1cku odnos. pent. cineci je L1ko simbolorn celcn·itosti i s.wpako.1jc\·inu obicno sc post. J\Icdutim.1gr.1ju na SC\crnu stranLI hr.l\. s kojirna ona formira ncbesko trojstvo.nljujc i kao .1 bili stoicrn. a nosi masku od lobanje U hriseanskoj tradiciji jedno irne za davola je Lucifer. au hriseanskoj tradiciji on je simbol HristO\·og 'alfa i omega. boginja ljubavi koja se povezuje s Venerom.1ja Slcdbcnici Pitagorc koristili su pcnt. centar zivota iii kapija raja. u meksickoj tradiciji za zornjacu sc smatralo da donosi bolest. U vavilonskoj i asirskoj mitologiji !Star. na primer.itoj kao zlatna sredina iii bozanska srazrnera. otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi ovo zovu zvezda znanja .1jaju njcnih FCt nhova dcle jcdn.1 r.uhijLI U Kini.1gram sc pO\·eziv. Mongoli je porninju kao zlatni stub. U turkmenskoj tradiciji ona se opisuje kao "fatorski kolac .1 kao pent.1 odraz.1 davolom.1 bor.1111 kazu da jc sirnbol kosmickog coveka. poectka i kr. s.1ci.1 drugu u sr.1sporcdcnih z. U lndiji sc sc.1 se LI smislu strnkture drLISt\a.1mblem kod nusona. neba. a donja fenicansku isnjeg bog.1k To jc forma koja sc j. uzrokuje nesrece i baca cini.ui u im kr.1 pcntagr. glavcina. latinske reci i kabalisticki znakovi Ovaj pecat je simbolizovao moc okultnog i za njega se verovalo da moze da uzrokuje zemljotrese.11n i predst.1nscnstva Kada se crt.1ko 1u sYom mcstu.

ali znaju da budu sebieni i preterano ernotivni Rak se povezuje sa arhetipom rnajke. ruke i rarnena. a dragi kamen dijamant DESNO Krug zodijaka je simbol koji predstavlja cikluse. anatomski se odnosi na glavu rnastoviti. a moze da predstavlja i promenu smera GORE (stvaranje iii inicijacija).20 boginjorn majkom iz Veda Astroloska godina pocinje na prolecni ekvinocij (na severnoj Lav predstavlja lavlju grivu iii stvaralacku energiju slicnu zmijskoj. njegov element je zemlja. komunikacijorn i intelektom. faze razvoja i aspekte muskog i zenskog . mesec i planete Deli se na 12 sazvezda iii znakova "Zodijak" dolazi od grcke reci i znaci krug zivih stvari. ovaj znak se odnosi na pluca. zanet. BLIZANCI (22 JUN) Blizanci znace suprotnost i dvojnost U nekim tradicijama. Vladar Ovna je Mars. svojstvo prornenljivo.. nezavisan. a dragi kamen je ahat U Indiji se ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti. : glavno SEPTEMBAR) Devica (u srnislu . njegova snaga (na severnoj hemisferi) nalazi se u zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje sa toplinorn. plemeniti. Sazve:lda su se pcwezala s razlicitim zivotnim (2-+ AVGUST GORE Blizanci simbolizuju dvojnost. Svakim znakom "vlada" jedno nebesko telo OVAN (21 APRIL) MART . mirni..21 a njegov dragi karnen je rubin Ovan lici na glavu ovna. anatornski se odnosi na grlo i vrat. ali i na izvor zivota. a svaki dobija tri "svojstva . ukljueujuCi lzidu. a njegov dragi kamen je foldspat 2' Vl 0 Drerni simbol muskosti i plodnosti Bikovi su lojalni. kreativnoscu. neza\·isne :Zene").. element vatra a svojstvo fiksno Anatomski. arnbiciozan i lako padne u dosadu .ali znaju da budu tvrdoglavi i strogi Vladar Bika je Venera. a vladar je Merkur. Njihov element je vazduh. gord i autokratskL Njegov vladar je sunce. Anatomski se odnosi na Devica bi mogla da bude nebeska krila. neba prolaze sunce. Rak sugerise klesta raka. romanticni. iako zna da bude egoistican. Demetru i Devicu 1\fariju. a izvire iz stava koji sagledava stvaranje sveta kao ogrornnu rnrezu medusobno povezanih sila.. njegov element je vatra. zastitnicki nastrojeni i neini. zena koja drzi snop zita iii zmija GORE i lice. plemenitoscu. Praznik u slavu Budinog rodenja dolazi pojavorn prvog punog meseca posto sunce ude u sazve:lde Bika LAV (24 JUL .ZODIJAK 0 Simbol sam po sebi i zbirka simbola. Ovan se cesto prikazuje kako trci napred a gleda natrag Ovaj znak je tvrdoglav. DEVICA 23 MAJ . zodijak je pojas zvezda sa obe strane "ekliptike . Rec je o pojmu koji je nastao u vrerne kada su ljudi verovali da je svako nebesko telo naseljeno nekirn astralnim GORE Bik lici na glavu i rogove vola. duhom. poprimajuci rnisticna znacenja kod obja5njavanja ljudske sudbine i zamrsenosti koje cine ljudski karakter Znakovi se dele izmedu cetiri elementa. cudljivi. svojstvo fiksno i dragi kamen smaragd. Lw se odnosi na srce. hrabroscu i vodstvorn. dolazi u vreme zetve Povezuje se sa veCinorn glavnih zapadnih boginja. hemisferi) kada sunce ulazi u saZ\e:lde Ovna .23 AVG UST) Kada sunce ude u sazveide Lava. GORE RAK (22 JUN Rakovi SU 23JUL) osetljivi. njegovo svojstvo glavno. forrnarna i predrnetima. odrafavajuci iii cak uticuci na zivot i dogadaje na Zemlji. fiksno (trajno) i promenljivo. Anatomski. prividne putanje kojorn preko GORE BIK(21 MAJ) APRIL-21 grudi i stornak. Blizanci se povezuju s ljudskim kontaktorn. uvidarni i strpljivi Uzivaju u culnirn uzicima. element voda a svojstvo glavno. ovaj znak se prikazuje kao muskarac i zena iii kao i:iar ljubavnika. njegov vladar je rnesec. prakticni.

iako su sklone ljubomori. idealima. Strelac je simbol vise mudrosti. STRELAC (23 NOVEMBAR .·a i ribu i rocTcn-e v GORE Jarac povezuje kozije rogove sa ribljim repom. njen element je vazduh. Skorpija vlada bubrezirna i genitalijama. Njegov clement je zemlja. U mnogim kulturamaonasepovezujesa propadanjem i srnreu. VAGA (2+ SEPTEMBAR 23 OKTOBAR) Kada sunce ude u sazveide Vage. cnstinu i stabilnost. povratak vodnjikavog arnbisa pre nego sto ponovo zapocne stvaralacki ciklus. Njen element je vazduh. S\ojstvo gbn10. svojstvo prornenljirn. Devica se odnosi na creva. darovite i lako se odusevljavaju. Jarac predsta\·[ja red.TOBAR 22 NOVEMBAR) Anatomski. a glif odra:Za. sirnbol coveeanstva koje strcmi ka zvezdama. vladaju limfnim sisternom i stopalirna.20. Ribe predstavljaju rastvaranje. Obicno se prikazuje kao kentaur koji nosi luk i strelu. Skorpije su odlucne. anatomski vlada kolenima. ali znaju da budu cepidlake U vlasti Merkura. . njen dragi kamen je opal. JARAC (22 DECEi'v!BAR riba koje plinju u suprotnim smerovima. Anatomski. energicne i radoznale. nalazi se u sredini astronornske godine kada su dani i noci jednake duzine. . Anatornski. kao i arnbiciju i pregoran rad . spoj zivotinjske i duhovne snage VODOLIJA (21 JANUAR hematit Kao poslednji znak zodijaka.1dajetrorn.·anaesti znak su Ribe. slobodom. SKORPIJA (2+ OK. njihov element je voda a svojstvo promenljivo. element v. prefinjene i dobri mirotvorci. dragi karnen je safir a anatornski se odnosi na kicmu. zubima i kostirna . a sirnbolizuje ih par spojenih Otrornom Skorpijom vladaju Mars i Pluton.rn. Njegova . pri cemu glif predstavlja ovaj kontradiktorni aspekt Ribe cesto oseeaju da ih vuku dva smera i obicno su sanjalacke. a dragi karnen arnetist GORE Strelac znaci projekciju RIBE (20 MART) FEBRUAR . koja je obicno povezana sa covecanskim Glif riba predstavlja dve ribe koje odlaze u suprotnim smerovima . Vage SU i bozanske moci. element voda i svojstvo fiksno. Vladajuca planeta Vage je Venera. a strela predstavlja ubod skorpijinog repa. a svojstvo glavno. ali Strelac moze da bude i ncrealan i nepouzd. ali i zalazak sunca .20 JANUAR) Jarccm dada Saturn.Device su prakticne. filozofije. predstavlja savrsenog eoveka. ah znaju da budu neodlucne.1 wsnik jc kulmi1ucije zime . bog mora. GORE N 0 0 > Vaga prikazuje kantar. nauke i puto. GORE 19 FEBRUAR) Glif rndolije predstadja vodu i kornunikaciju. njegov glif predstavlja strelu. urnetnicki nadarene.\adajuea planeta jc Jupiter. dragi karnen topaz GORE Zodijak predstavlja savrseni ciklus i zbog toga se njegova simbolika odnosi na tocak i na krug. dragi kamen je GORE Glif vodolije predstavlja vodu i prenosi ideju pasivnog dualizma. bubrege i jetru. butinama i karlicnom zonom D.1.st1elacd. svojst\'O prornenljivo. analiticne i precizne. GORE ekscentricnoseu i originalnim razmisljanjem. Skorpija se zasniva na hebrejskom slovu mem. DECEMBAR) Deveti znak. intuitivne.21. sa silnom polnom energijom i strascu. feniks iii zmija. svakodnevnorn svetu Ribama vladaju Jupiter i Neptun. a psihicka osetljivost oteia\'a im zivot Ll . pronicljive. dragi kamen granat. a dragi kamen je kornalin.·anja. ona se odnosi na donji deo nogu i na krv.1tra. svojstvo fiksno. vladaju Saturn i Uran Anatomski. slezinu i pleksus Njen element je zemlja. Strelac. duhovnog traganj. Vodolijom. Ovaj znak ponekad predstavlja orao. Njegov naziv sc \·ezuje za mitoloski cipalj.

srnrti i ponovnog radanja u prirodi Ona se cesto povezuje sa mesecom. koji su stvorili zernlju rne5ajuci vode praiskonskog okeana kopljem VELIKA BOGINJA Pojam svemocne boginje je veoma star Slavljena kao velika boginja ili kao boginja majka. Kineska . dok je u predanju Navaho Indijanaca Zena pauk stvorila svet tkajuci obrasce sudbine bas kao sto pauk tka svoju mreiu Japanska tvoracka bofanstva. i boga tvorca kod Inka. nisu sva vrhovna bo:i:anstva muska. teologiju i svete obrede u traganju za pomirenjem sa misterijama svemira .. dok jc zulucn·ski Unkulunkulu stvorio sam sebe od prostrane mocvare obrasle trskorn u boji koja je postojala na pocetku sveta Vrhovni bog cesto sirnbolizuje musku snagu i vlast i povezan je sa arhetipcn·ima oca. cije ime znaci '"svemocni bog . On se srnatra svemocnirn i sveprisutnim. sto jc jos jedna karakteristika nhovnih bogova Ponekad vrhovni bog olieava pravicni gne\' zbog ljudskih grehova: munja kojom je bog vitlao kada bi se razbesneo. bog vetra i zodijaka.BOGOVI I BOGINJE bo:i:anstava sveta. nego je i unistiteljka koja trazi danak kao deo obnoviteljskog ciklusa radanja. u starorn Egiptu. starogrckog vladara neba i zernlje. kontrolisao je vreme i useve i KECALKOATL Jed no od glavnih bozanstava asteckog panteona. bi la je atribut i Zevsa. Visnu (Indija) i Tangaroa (Polinezija) . kralja i GORE boginja Nu Gua. I Odin i Dagda su bili poznati po mudrosti. Virakoce ("gospodara sveta'} U druge primere vrhovnih bogova . boginja zemlje i stena i majka naroda Boginja nije samo stvoriteljka cija bezgranicna plodnost i plemenito obilje radaju. s\·ejedno irna zapanjujucih slicnosti kod razlicitih ratnickog vode. Kecalkoatl je stvorio ljude od mrtvih iz prethodnog stvaranja sopstvenom krvlju On je bio i gospodar znanja. brat i sestra.uhetipskim simbolima koji istraiuju neke od najdubljih ideja covecanstva . spadaju Kecalkoatl (Asteci). ratnicki bog iz nordijskog panteona. bili su blizanci. Iako su rnisterije utkane u kulturu u kojoj nastaju.. Keltski Dagda. zirntinjarna i ljudskim bicima Odin. sirnbolizujuci praiskonsku silu od koje pocinje sav zivot U mnogim tradicijama to bozanst\'O se samo stvara i pojavljuje se na earoban nacin: na primer. Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"') izronio je kao humka ili breg iz haosa YC1dnjikavog arnbisa. a kod Mavara je bila Papatuanuku (iii Papa). nseci vlast nad prirodom. Medutim. Njegovi amblemi bili su zmija tirkizne koze i plast prufao je svom narodu zastitu i blagoslov. U nekim ranim drustvima. Izanagi i Izanami. ciji je donji deo tela bio zmijski ili riblji. vegetacije i umetnosti Bio je milosrdno bozanstvo koje je ucilo miru i bilo sila dobra. ona je predstavljana kao kupa iii kameni stub.·enu rnitologiju. ona se obicno identifikuje s prirodom iii zernljom U Ju:i:noj Arnerici boginja plodne zemlje bila je Paeamarna (njen kult je u kolonijalnom periodu prilagoden Devici Mariji).. stvorila je sve :live stvari kada se preobrazila u mnostvo oblika. hrane i odrfavaju zivot. bio je poznat kao '"sveotac . Zevs je simbolizovao musku snagu i vlast nad bozanskim i ljudskim svetom Sve kulture su stvorile sopst.:?: Vl snaznirn . ponekad beo Zevs sedi na trijumfalnom sudu sa ostatkom olimpijaca i progoni poslednje titane u Tartar (podzemni svet) Kao vrhovni bog. 0 VRHOVNI BOGOVI !deja o vrhovnom bogu tvorcu je univerzalna. sto ih cini 0 . odrafavajuci njego\'ll ciklicnu prirodu i svetle i tamne atribute . rasta.

U grcko-rimskom panteonu. Hekata. lzidu (starocgipatska) i !Star (vJvilonsb) U Indiji jc Velika boginja poznJta kao S.1daju hindusb boginja PJrnti. Caba u J\!eki Prcdstavc Vclike boginje ukljucuju Selcnu (grckorimsb). a njena kci je Adzi. ratnicku boginju. dok se Kali prikazuje okicena lobanjamJ. koja se po\·ezuje sa suncem. i Kali.sto odgov.·i iii i\!alu-Dcvi ("\·clika De.1ldeji. nevina boginja lo\·a Artemida cesto se prikazuje kako nosi srebrni luk i strelu. sto odgO\'Jfa njcnim svctlim i tamnim aspcktimJ. cije ime zn. kao Parvati (supruga Sive). u nekim tr. majka lv\ahadevi. dok su Tamuz (sumerski) i Zcleni eovek (keltski) bogo\·i plodnosti pcn•ezani s prirodom i obnadjanjcm zivota u prolece Llko se zcmlja i mesec riba. ukljucujuci Durgu.rn (starogrcki) i Rangi (mavarski) su bogovi neba. Posejdon ili Neptun (grcko-rirnski) i Susanovo (japanski) \·. tame i smrti. U H.1se tigra i u svakoj od dcset ruku nosi oruzje kojirn ubija neprijatelje. Postoje bogovi ljubavi i udnranja kao sto jc grcki Eros (rimski Kupid) i Jstecki Ksocikecal. a njcni Jtributi su snop :Zita.lra rncsccevim mcnama. !gJluk.De. ncmena i divljih neri. inuitsb boginja morskih stvorenja. nJjce5cc nJ tri . planina i suma.1 tri tela ili liec1 koja simbolizuju njenu \·czu SJ mcsccom Povezana je sa rnestima prelaz.1kti .ir poznav. boginju neba .1ci "kci planinc": Pelc.rnja gajenja kukuruza U Africi. Ili je boginjJ rnajka zemlje. boginja reke Niger DOLE Hinduska boginja. Durgu.1dicijama znaci 'sediste" iii "tron" i ponekad se prikazuje kako nosi presto na glavi Takoae je prikazana sa kravljim rogovima na glavi izmeau kojih se nalazi suncev disk. koji se obicno prikazuje sa zelenim tclom da bi predstavio vegctaciju. je musko. boginja noCi. U primere o\·ih bogova prirode sp. ndkana i zernljotresa. boginjom ljubavi i plodnosti lzida je povezivana sa magijskim majcinstvom i prirodom Koci Grka je prutala zastitu mornarima.BOGINJA IZIDA lzida je bila jedno od najvaznijih bozanstava starog sveta Njeno ime J ponckad crn.devica. starica . ovde je prikazana u svom dobrom aspektu. zemlja i voda su neizostavno boginje: kodJoruba u zapadnoj Africi. i sa dignutim falusom koji pokazuje njegovu zelju cfa stigne Nut. ha\·Jjski bog ndkanske vatrc: C:ak. ova boginja jc sladjena u obliku s\·etog crnog kamena. Va\·ilon (dJnasnji lrak). TROST RUKA BOGINJA U mnogim prcdanjima boginja obicno po\·ezuju sa zenskin1 bozanstvima. srp i rog izobilja. supruga Sive. majka. duh mcseca i snaian i vest lovac. nordijski bog groma: Sedna. za koji ncki 1uucnici vcruju da jc onaj isti kamcn koji jc postao glavni za islamsku \'eru. koje koristi za zastitu ali i za ubijanje BOGOVI I LJUDSKI ROD Mnoge kulture slave bo±anstva povezana SJ drustvom i ljudskirn vrednostima. boginju smrti . a u starom Rimu njen auibut su bile ruze 0 Cl 0 < w 0 Cl z rn MANJA BOZANSTVA Postoje bogo\·i i boginjc povczani prakticno sa s\·im dimenzijamJ zi\·ota . Arternida (rimska Dijana). Durga se obicno prikazuje bko j. poneL1d sc prikazuje s. reka i se deli na 'ise celina. sto je povezuje sa Hator.kako u prirodnom s\·etu.·i ) i smatra sc pcrsonifikacijom zenskog principa i majke svih stvJri U svojim tamnim Jspcktima poprima suron~ forme.1dicijama oni SU muski bogovi Mcdu lnuitima. Ur.krJjnjJ stvaralacka snaga . boginja rnilosti . majanski bog kise. tako i u ljudskom drustn1 Bogovi prirode ukljucuju boianstn nebJ. koja svom narodu donosi d. dok jc u starom Egiptu zcrnlju personifikovao Geb. \·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i odsccenom glavon1 u drugoj Demetra je boginja plodova zemlje. aJemodh je boginja vode Jemodzini glasnici su nilski konj i krokodil. i boginje udaje i majcinstva kao StO SU hinduska Laksmi i kineska Kuan-Jin. i indijanska Selu iii Kukuruzna zena. Demetra ( Cerera) i HckatJ predstavljaju tri aspektJ Trostrukc boginje ApolonovJ scstra.1ladaju morima. Postoje i boianstvJ ratarstva i ribolova. dok ruke s oruzjem simbolizuju ratnicku boginju. mora i vegetacijc Na prirner.1 kao CLl\'Jr kJpija Hada i kao boginjJ rJskrsca HekJta se povczujc s magijon1 i vradzbinJma u okultnim tr. Tor.

koja se navodno rodila iz morske pene. sto dovodi do jedinstva i celovitosti i jedne i druge individue Medutim. iz ropstva u slobodu. boginja ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji. \'erorn i predajom partneru u ljubavi mogu se prevaziCi suprotnosti. a njen sveti simbol bila je cegrtaljka ili Atena/ Minerva. Ven Cenga. Rat se rnoze sagledavati i simbolicki kao unutra5nja borba. povezuje se sa slonom (znak kraljevskog dostojanstva) i cvetom lotosa. BOGOVI LJUBAVI Potreba za ljubavlju i bliskoscu sustinska je za ljudski rod. Medu njirna se nalaze Kama. kada se izopaci. i Brigid. Tane-Mahutu. Spektakularna godisnja sveC:anost odrfavana u njeno ime privlacila je velike gomile ljudi.0 ~ VO 0 i- GORE Prema legendi. kineskog boga knjizevnosti. religiji poznatoj po pacifizrnu. Ona je sila integrisanja i razresenja sukoba. simbolom nevinosti ooLE boga drvodeljstva i rezbarenja. rusilacku snagu i trijumf surove sile. Freja. Apstraktni pojrnovi kao stO SU pravda. roaena je iz mora Ovde je prikazana sa bujnom. slovenski bog ljubavi i obnove. Jarilo. dugom kosom koja simbolizuje njeno devojastvo Domovoj u Rusiji i Lari i Penati u starorn Rimu su kucni duhovi koji cuvaju kucu i porodicu Bo:Zanstva umetnosti i zanata ukljucuju Benten. ratnicke vrednosti kao sto je hrabrost i cast podrfavaju se u mnogim drustvima i svetim predanjirna C:ak i u budizrnu. a tada bi se popilo vise vina nego u ostalom delu godine BOGOVI RATA Iako rat prvenstveno simbolizuje agresiju. Mat. Bastet je volela muziku i ples. boginja ljubavi. mavarskog stepen bofanstva preko figura kao sto SU nordijska boginja plodnosti. i Bastet. hinduska boginja bogatstva. indijski bog ljubavi. zvecka. Venera. grckorimskog boga kovaea. i Hefesta/Vulkana. Afrodita/Venera. U primere bogova i boginja rata spadaju Ahajuta Laksmi.od polne ljubavi i strasti na jednoj strani kantara do duhovne ljubavi na drugoj . staroegipatska boginja koja se povezuje sa uzivanjem i polnom ljubavi. culnosti i erotske ljubavi.a u mnogim aspektima predstavlja je mnostvo bogova i boginja . kcltska boginja ucenja . grcko-rimska boginja mudrosti i ratovanja. istina i rnudrost takode se uzdizu na . Buda se porninje kao "ratnik sa sjajnim oklopom". japansku boginju rnuzike. kao prelazna faza u kretanju iz tame u svetlost. staroegipatska boginja istine i pravde. ona postaje princip deobe i smrti Ljubav moze da poprimi mnoge razlicite forme .

:inju bogovi iii smrtnici. i l\limiji australijskih urodenika. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne strane SU velikodusni i predusretljivi. iako FR EJ A Nordijska boginja plodnosti. zirntinjskir)l. avetinjske ngure. iz zapadno. . boginje zemlje.:itributi SU mrzo. stap i golub. [judskim i bozanskim karakteristikama.·oljni saboter. Freja je stitila ne samo zene prilikom udaje i porooaja. klanicu i smrt Vest. culnosti i erotske ljubavi.:i su u pit.111-Di. Nordijski Loki. On j e cesto mesovitog karaktera SJ.10 njiho. koja se ponekad pominje kao kraljica demona. boginja rata kod Kelta Ahajuta Aci su bili deca sunca i pokazali su vcliku hrabrost kada su ukr. Kod N. uceci ljude kako da love. Ona je bila veorna vesta u magiji i irnala je mogucnost da menja oblik. on je stvorio drvece i biljke da pokrije majku. boga neba. jer bi on mogao da bude miljenik Mimija. nhovnim keltskim bogom. ali ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos.:i narod Zuni. cesto se pojadjivala kao trostruka boginja. polinezijski l\Lrnji. Njegova pob·arenost se posm. priznato je i u budizmu. Zillosti i srnrti covecanstvu. Apaci g. bio je i prijatelj bogova i !open· koji je kr.1ciman.::. U drugc prirncre bogova varalic.1 spadaju Esu.:imbivalentno ponekad se pojavljujc kao DOLE Ovaj stari duborez pokazuje kovrdzavog Lokija.:itnike i zajednicu koja je na slobodi.:ivde dobzi iz donjeg S\eta noseci seme z. Mimiji nastanjuju pukotine u padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori Aci.1fricke Jorube. donoseci bolest i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje pitomo. a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari napravljenih od drveca Shodno tome.1Yaho Indij. postao je bog svih koji rade s drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse noc uoci sece drveta za pravljenje kanua. nego i ratnike i kraljeve. a Majdu iz Kalifornije za donosenje bolcsti. Kojot je sustvaralac sa prvirn ccn·ekorn i prvorn zenorn.·eliki pros.ita.uiva Dajbosacu (". i 1\[origan. antijunak koji uzi\·a da remeti st. bog r. ipak. . noseci plast od perja i pretvarajuci se u sokola da bi letela kroz podzemni svet primer.. i Pape. Drugi zastitnicki bog koji CU\"J mir je kineski Gu. donosilac vatre covecanstvu.·o bbgo. casteci se lesevima Koristila je rnogucnosti rnenjanja forme da zavede muskarce i zadovolji sniju polnu pozudu. Ponekad se bocrovi rata v povezuju s mirom Jap. mocni bogovi rata blizanci se\"tcrnoamerickcw v naroda Zuni Pueblo. srnatraju odgon1rnirn za dolazak Enopljana. nordijskog boga varalicu BOG TANE-MAHUTA U mavarskoj tradiciji. arnoralna i anarhicna figura. Kako su njegovi roditelji bili goli.1zu ccl\'eC~Ulstni. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje.:itra .·etitelj ). odanosti i pr.rnsko bofanstvo H. Oni su takode bili oLfoovorni za v pribadjanje oruda i znanja za lov. a kazu da se nocu cu ju kako pevaju i udaraju u stene.1lica je buntovna. pojavljivala se na bojnom polju u obliku nana iii gavranova (njeni simboli). koji simbo]izuje mir koji prati njegove akcije On ima funkciju da stiti r. Morigan. gde sc n. ubijajuci cudovista i zlotvore u njihon1 ime.:ivljala su rat. razdvojivsi tako nebo i zemlju.1 BOGOVI VARALICE Bog v. dok je amcricki Kojot i junak i hulja.Hlaca.BOGOVI VARALICE MIMI Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa u Severnoj teritoriji Australije.1 u magiji i proroeanstvima.1 bilje koje deli razlicitim plemenirna.ir. 0 < 0 ce usmrtiti z branili prvenst\·eno bofanstn1 sinto vcre. J. n.1li pribor za pravljenje kise od jedne svirepe ratnicke grupe Bili su hrabri r.1 ponekad njegovi poduln·ati pom. Tane-Mahuta je bio sin Rangija.1tus b o . a njcna tri aspekta predst. Njegcl\'i . koji svakoga ko ga povredi 0 .1tnici i zestoko SU drveca kao tanke. a usla je u spektakularan polni sudar sa Dagdom.bilo d.

cije irne znaci "nevideni·:. StO je odrafavalo njegovo upravljanje . u perspektivi koja slavi zivot i smrt i vrednuje prirodne cikluse zivota U raznim kulturama i u raznim vrernenima. GRCKA I RIM Starogrcki donji svet nazvan je po s\·om vladaru. a sirnbolizuje fondamentalnu dvojnost svemira. boginjom vladarkorn donjeg sveta Kako lnana silazi. Na kraju je Oziris. raj i pakao se slwataju i kao doslovna mesta i kao razlicite metafore. "bogatog".1j S\'Og OCJ. Njihove duse su se doslovno vracale na zemlju sa koje su potekli. u animistickoj i 5amanskoj tradiciji gore i dole se posmatraju u mecluzavisnosti. mestom srece. i sarn jc umro i bio balsamo\·an od Anubisa: za Egipcane je njego\·o balsarnon. prikazinn kao covek sa glavom 5akah 1'. dok ne stigne gola pred Ereskigal Ona postaje !es. a zatim se obnavlja Ov. kada boginja Inana silazi u donji s\·et i dozivljan simbolicno preobrazenje Ona napusta "veliko gore . pa ova pric. STAR! EGIPAT Teksto\·i u piramidarna su dugi stupci hijeroglifa upisani na zidove pogrebnih odaja . Ovim d\·ema polarnostima pripisuju se razlicite vrednosti i znacenja. koji je zrtvovan kao deo pogrebnog obreda. Spaseni ce ici u raj.. Anubis je nadgledao sudenje mrtvima i stitio ih Ll zagrobnom zin1tu. a ona sc n. g pre n e. Da bi stigao u donji svet. preuzeo ulogu sudije mrtvirna. vrhovnog boga. lnaru ga progoni u donji S\et umesto sebc. dok je donja boraviste d<wola i bofanstava gde se rnuce duse pokojnika Na bazi kontrasta. dusa je uranjana u deveti. Prvi vladar egipatskog donjeg s\·eta bio je Anubis. prokleti ce ici u pakao Podela na gore i dole uobicajena je mitska terna. dozrcva i umire. Posle prolaska kroz osmi pakao. moze da prode kroz sedam kapija neidljivosti san10 skidanjem zi\·ota i plodnosti u obliku svoje blistave odece i dragulja. Rirnljani su ga poznavali kao Plutona. Ra. u pocetku bog vegetacije.1ca u zi\·ot po sest mescci svake godinc. ali bog varalica Enki pronalazi za nju nacin da se vrati na zemlju ako uspe da pronade rezervnu dusu Otkrivsi da njen ljubavnik bog raspadanja i balsamo\·anja.1 prica takode predstavlja psiholosko putovanjc u kojem se cm ck suoC:ava sa snljim celirn biecm irtn1juci ego. i odlazi u "ndiko dole . pri SUMER Najraniji opis donjeg sveta nalazi se u sumerskoj mitologiji negde oko 2 700..RAJ 0 I PAKAO Dumuzi ne zali za njom.. da bi se suocila sa sestrom blizankom Ereskigal. u vecnu kucu mrtvih cernu se gornja povezuje najvise sa boravistem besmrtnika. a prikazinli SU ga kako dr:li rog izobilja.rna je boginja plodnosti. i- ln. bogu Hadu. Smatra se da su napisani ch bi pomogli faraonu da se uspnc na nebo da bi \'eCito ziveo pokr.nje simbolizo\·alo novo i trajno verovanje u zagrobni zivot DEVET PAKLOVA U asteckoj mitologiji bilo je devet paklova kroz koje je duse umrlih vodio pas.ao GORE Biblija kaze da ce se dusama suditi na Sudnji dan.1 simbolizuje sezonski ciklus plodnosti u kojcm biljni svet raste.

a kroz koja ljudi neprestano prolaze u ciklicnirn reinkarnacijama. C arstvo asura (ljubomornih bogova i demona) je rnesto borbe . dok je pakao rnracan. Deva ili nebesko carstvo rnesto je prijatnih stvari. carstvo pakla je mesto velike patnje i bola. Nevernici koji odbacuju istinu islarna ne dobijaju milost i oni ce pas\i u D:Zahanam iii pakao. Moderni hriscani ne vide raj kao fizicko mesto. gde vlada vecita glad Zivotinjsko carstvo je mesto u kojem nema rnoci razuma Najzad. balsamuje telo na lezaju koji ima oblik lava JUDAIZAM U judaizmu ne postoji jasna predstava pakla Gehena. dok se ne oslobode fizickog stanja .est carstava postojanja. ali je isto tako nepostojano stanje. Carstvo ljudi je mesto koje moze biti veselo i tuzno . Raj se sagledava kao blazenstvo a pakao kao rnesto ognjenih rnuka. Grcki junaci. dok ce dobri ziveti u raju BUDIZAM U budizmu ima !. gde je vatra neprestano gorela zalwaljujuci dodavanju surnpora za spaljivanje otpadaka Tela pogubljenih zloCinaca bacana su ta mo HRISCANSTVO U hriscanskoj tradiciji raj je mesto povezano sa svetloscu. odlazile na vecna vrernena. ali . ali je ova predstava osporena novim idejama o prirodi svemira. mudraci i posvecenici odlazili su na svetlo i srecno mesto u donjem svetu koje se zvalo Rajske poljane. bez svetlosti Bozijeg prisustva zbog grehova fovecanstva. i dobrih i losih. g pre n e ) opisao je Rajske poljane kao mesto vecitog proleca sa sopstvenim suncanim sistemorn Najdublji deo Hada bio je Tartar. Gehena je originalno bio naziv za gomilu dubreta do samih zidinaJerusalirna. Kasnije knjige Biblije opisuju ga kao mesto ponistavanja ili vecne kazne. Neko ko se oslobodi vezanosti i ko upozna svoju istinsku prirodu na kraju postize stanje budanstva. prvi egipatski vladar donjeg sveta.zemaljskim bogatstvima. koja predstavljaju stanja duse. a rnodernija hriscanska predstava pakla je stanje teske patnje ISLAM Kuran opisuje raj i pakao veoma slikovito. zatvor za titane i one koji su osudeni na vecitu kaznu jos mozda veruju u njegovo fizicko postojanje u nekoj drugoj dirnenziji Originalno biblijsko prikazivanje pakla predstavljala je podzernna pecina u koju su duse pokojnika. a koje je Horner srnestio na najzapadniju tacku zemlje Mnogo vekova kasnije. GORE > > > 0 Anubis sa glavom sakala. rimski pesnik Vergilije (70-19. rno±e se slwatiti kao rnesto na kojem se du5a prociscava ili duhovno preobra:lava da bi na kraju mogla da se uspne u Gan Eden ili u raj. Svet gladnih duhova je mesto nezadovoljstva. iako kod rnuslimana postoje razrnimoilazenja da Ii ove opise treba smatrati doslovno iii rnetaforicki U islamskornverovanju svakom coveku se sudi prema tome da li je ziveo u sto je bolje rnogao u skladu sa istinom. Rani hriscani su verovali da je raj fizicko mesto iznad oblaka. koja se opisuje kao tesko i neprijatno rnesto. ooLe Raj /paradajz/ (od staropersijske reci pairidaeza) je ograaena basta u kojoj zive pravednici u prisutsvu Boga.

kao monoteisticka religija. 0 :L Kada je ilustrovao epski spev D:Zona Miltona. Zaratustrovci opisuju borbu izmcdu dva bo±anstva: Ormuzda. Vilijam Blejkje rekao da je Milton. Kako SU mogli dJ predvidc neciju sudbinu. i istakao je da se i ··boiJnstvo" simbolizujc unutar carstava senke . simbolicno izbacen iz raja .·otni poziv pojcdinca.:l\e o tome da Ii oni jesu iii nisu bozc111St\·a U XI I .:une. Pali andcli iii dcrnoni poprimili su fizicke i mcntalnc mane i bili su prikazi\·ani Sc1 crnom kosorn i ko:i:om nalik ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom. postajuci lasice iii paukovi. inuju duhcwno telo ponh kojeg sc nalazi materijc1lno tclo. crnom iii belom bojom Dok su andeli irnali bofanska krila i pretdno ljudskc karc1ktcristikc.·cku crb·a je prihvatiL1 dc1 demoni.:ide. ZaJunga jc termin "demonski" opisivao svestan odnos sa arhetipskim figurama ljudske psihe Poreklo pojrna andela. koji deluju kao unutrasnji nidici. "duha zla· i boga t. .·azdusastc1 St\Ol'Cnja bcz fizickog tela. lzgubljeni raj. a povezuju se sa manjim nezgodama.·isc zamcnji. U nekim kulturama dcmoni se poimaju kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ . nagval Navaho Indijanaca i sova Kvakiutla na se\·erozapJdu Kan. cl nisu bili bozansko \'odstvo. pandan rirnskom geniju. sn1c1tralo sc da demoni predstavljJju bljeskove intuicije v. sto jc dc1vclo do vclike rc1spr. a mogu se po. tamna i senasta stvorenja Mogu da menjaju oblik. 2 Vl 8AVOLAK Manji iii slabiji demon povezan sa ponasanjem koje je vise nestasno nego naopako 8avolci su mala. Kako su paganske i politcisticke religije sn' . konccntrisuci se samo na svetlost. Demon je dodcljivan svakoj osobi pre rodenja. a nosio je slika oavola prikazuje ga vise kao zver nego kao eoveka sudbinu doticne osobe kao niz slika iii obrazaca koji se . demoni su bili bozanska biea koja su spro. ··mudrog gospodarc1" i boga svetlosti i Arimana. bog tame. trazeci da se sudbina zivi iii opsedajuci covcka. sred cijeg ±estokog boja se sudi dusarna ljudi Judaizam.·ezivati sa svetloscu i senkom unutar ljudskog nes\·esnog Jung je primetio da neke religije odbacuju demonski aspekt. zamislja samo jednog boga Tako je Satana. ali demon je ncumoljiv i nikada ne odlazi. i andela i demona kao oliccnja dobra i zla. a genij je opisivan kao vatreni nimbus iii oreol. preuzeo ulogu Satane i prikazao je oavola kao junaka DOLE DESNO DOLE Tradicionalnija DEMON! zivotinjska dusa iii dusa daha lnuita. lezi u intcrakciji izmedu persijskog zaratustrizma i judaizrna.:in racionalnog misljenja.·odila volju bogova nad ljudima u formi sudbine. kao i andeli.DEMON! I ANDEL! 0 I Jndeli i demoni su bica sa moraju prozi\•cti 1u zemlji. Demon je zi. slobodna dusa.·idcli dcmone kao . dernoni su svc 1·isc postajc1li unutrasnji glaso\·i koji su sugerisc1li ludilo iii uticaj cfavola. Hriscanstvo je nasledilo idcju demona kao andela koji su pali s ncba kada se Satana pobunio protiv Boga Rani hriscani su U grckoj mitologiji. postojeci ncgdc izmedu bogova i ljudskih bica.·anc monotcistickim. bozanskorn snagom. · Sudbina moze da SC odlozi i da se izbegne. ne shvatajuci to. postajuci tako unutrc1snji demon. Andcle i demone pn enst\·eno Luakterisu S\'Ojst\·"1 svetlosti i scnke. Cesto se povezuju s vatrom.

su ncbcski glasnici. rogoYima i rcpo\·ima. oni su besrnrtni. sto je pandan hriscanskorn anaelu .1ma U st.1 uputst\ .1ju od ciste s\ctlosti iii cncrgijc.1 dcluju rn kao \odici dusc.n-. hcruvimi i prestonici U drugoj sferi su andcli koji radc kao ncbeski namcsnici: upradjaci.l c1gnjcnim s. izmedu njcga pojavljuju U vecini velikih ce svojom jarkorn svetloscu saterati ce biti odvucen na blazu svetlost rcligija kao posrednici izrncdu Boga i ljudi Oni su ncvidljiva deve-loke.111dcli su posrcdnici prcko kojih sc Hsi Bozij.rni "gospoLhrinU ognja Z.1.111. Metatron je "kralj anaela''. . Lrndzanu. koji su ljudima najpoznatiji. Takodc sc \·crujc d.1 \ olj.1ziv potiec od grckc rcci diabolos. rasccpljenirn kozijim papcima. andeli SC '"biti U blizini".1blj.rnijcl.1la njihovo ncbcsko sYojst\·o Andcli su jcdnako vazni i za islam. Z\'cr sa rogovima.ltO StO n.1 i prirodom olic.1tustrovsko bo:i:anstvo.1li nc i zastrasujuCim. pornaiuci joj da r.uh. Heruvimi. Kako se hriscanska ikonografija razvijala. vrline i silc I najnizi redoYi andcla. H. on jc wc \·ise priL1zi\·an kao zastrasujuCJ.rnu.1nilo . nose duse rnrtvih u nebo Posrnatrani kao Cista duhovna energija. Metatron za sirnbol irna svitak DEVA-LO KA u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve Prerna Tibetanskoj knjizi mrtvih.1\ om o nadmoci nad :i:i\·otinj. opako zar. cije ime na hcbrejskom znaci '"goreti". povczujuci njihovo zlo sa paganskim bo:lanstYima prirodc bile su Ycoma slicnc grckirn i mcsopot. u hrisbnstn1 da\·ola st\·.1st. Kao anoeo pisar. Lucifera.1stc i d. K.1r. i sam je t\·orac . Imali su kriL1. .l.1nskim st. drzcci > 0 z dcmoni su u skladu s.111dcla su: Urijcl.1 koj.stitio dno :i:i\Ot.lri SU SYetlosti koja sja sa nebcsa i obasjava zivot ljudi Kaiu da je Bog posle Pada smestio heruvirne istocno od Edenskog vrta.1 Bog .OAK! NI lndijanski pandan anaelirna.1 judco- planctc na kursu i kontrolisuci r. Nazi\· Satana dolazi od hcbrejske rcci z. Bclzcbuba i naziw kao sto je antihrist iii princ tame . ukljucujuci S. N. S. Ako je eovek za zivota sakupio losu karrnu.rn pokvarenim .rnohriscanske slikc andcla z hrisc. smrtnik korne je sopstvena dobrota donela Boziju 11agradu tako sto je primljen u najvisi red anoela.titu i Bozijc porukc co\ ccanstn1 lmcna . krilima i siljatirn rcpon1 Muhamcdu.rnog Srcdnjeg \·cb Lucifer jc snutr. f1/\noge religije govore 0 borbi izrneau anoeoskih sila dobra i dernonskih sila zla DESNO ili polm idlji\·a bic.1.1 na zcrnlji R. vrhovni anoeo srnrti On je bio prorok Enoh.1li izuzctna S\ojstYa ziH1tinjskog C. umotavajuci Boga krilirna i nikada ne otkrivajuci njegovo prisustvo Oni stalno pe\·aju u slan1 Boga i dcwode u red nebcsa muzikom sfora.nvoj :i:i\ot. su andeli koji doslovno gore strascu za tvorca.1li da\·o ima mnogo drugih ime1u.Hh.1mcl. dakini iii "nebeski setaci''. CUV.lrSt\". a Ycrujc sc da je arhandel Canilo diktirao Kuran proroku DAVO :\rim. buduci da jc on ncprijatclj Boga Satana sc pobunio protiY Boga i prognan je u pakao U Kuranu je dan1 poznat kao iblis ili scjtan Tokorn r. z.n-etnici: serafimi. J\!ilujlo i G. METATRON Ognjeni duh.1 sc ranija.1 Oni donosc prij. sto znaci "klnctnik. da bi zJ.1i.1. . C1dkijcl. ANDEOSKA HlJERARHIJA SrednjcYckovni teolozi opisali su ncbcsku hijcrarhiju andela U prYoj sferi nalaze sc nebeski s.1111. FbL1cl.1mijskim boianstvima.1 iii "prepreku. cije je mesto u treeoj sfrri: principalci.uirn tcbto\ ima 1uzi\ . cije ime rnozda dolazi od asirskc rcci koja znaci i ljudskog carstva.1 oni organizuju svcmir u samim tcmcljim.1t.1tr1.\[efistofcla. .1 "ncprijatclj.l krilima slcpih miscv.\[cdutim. deluju van vrernena i nernaju rnaterijalnu supstancu Nebesko lllilOStVO anaela sprerna se za boj. bozanstvo strah u njegovo srce i on ANDEL! U ovoj ili onoj forrni. koja su odrahv.uhandcli i andcli Scrafirni. dusa posle srnrti prolazi kroz sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa nailazi na vrhovno bozanstvo.

hamadrijade (fomske nimfe) SU bile zenski duhovi koji SU zive]i U drve(U kao cuvari i koji su urnirali kada bi drvo bilo poseceno "Drijade" je opstiji naziv za vile drveca koje se nalaze u earobnim lugovirna Cesto prikazivane kao pramenovi svetlosti. Finvara. Starofranrnska r~c '"faerie . sjaj ili uticaj U sustini amoralni po DUHOVI DRVECA U klasienom svetu. jos buja postovanje prema vilinskom svetu . ali jos ima ljudi koji veruju da je prirodni svet ispunjen duhovnom svescu Zavisno od perspektive iz koje posmatrarno. sa kraljem i kraljicorn na vrhu. vile gube na znai:aju od XVII veka zalwaljujuci urbanizaciji i nadmoci nauke. vazduha. govoreci da ono sto je skriveno DOLE Vile se cesto opisuju kako igraju LI carobnom kolu na stanje opcinjenosti. Bog ju je kaznio za ovu prevaru. koja rnogu da . a ponekad im lice Vile se ponekad zovu "mali ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati duhovi prirode. DEC\ I VILE Vile se cesto povezuju sa decorn. lice dobro uhranjenoj deci. pa je tu dern ucinio nevidlji\·om. vile iii duhovi prirode' cesto predstavljaju sile sudbine koje uticu na ljudski svet. a daje i sliku strukture same prirode od Boga treba da bude skriveno i od ljudi. Ovo povernje razdvajanje vilinskog carstva sa patrijarhalnom kulturom u kojoj su iene. za njih kazu da se vide na meksikanske Zadu5nice Za siCusne abatve . poznati kao jeste da su andeli isterani iz raja sa Luciferom Kada su pali na zemlju postali su duhovi zemlje. drijade su vesela stvorenja. koji je okruzen divljom prirodorn. iz Afrike kaiu da zive LI stvarnosti Verovanje u duho\•e prirode iii vile naji:esce je tamo gde se veruje da duh pokrece prirodu U lrskoj. Hristijanizovana islandska legenda karnje da su vile najpre bile Evina deca. za koju kazu da su sposobnija da ih vide. vode. vile i duhovi prirode mogu da simbolizuju ljudska stanovista projektovana na prirodu iii da se sagledavaju kao nezavisna biea sa sopstvenirn osobinama u sopstvenoj GORE Hamadrijada iii sum ska nimfa otkriva se drvoseci kao duh cuvar drveta prirodi. bilo u zlonamerne ili dobronamerne svrhe . poznati po lepoti i muzickim sposobnostirna Visoki SU kao ljudi i zive U podzernnim \•ilinskirn palatarna Tuata de Danan u lrskoj je vilinski narod boginje rnajke Dane Legenda kaze da su oni sagradili irske megalite kao kapije vilinskog sveta i da su bili prvi euvari blaga Svetog Grala . bio je opsednut smrtnirn zenama i rnamio ih je u vilinsku zemlju earobnorn rnuzikonL Kada je neko opcinjen muzikorn sidhija tada upadne u trans .VILE I DU.. pa je sakrila decu koja nisu bila cista. Hov·r PRIRODE Zamisao paralelnog sveta koji nastanjuju osetljiva bica u sukobu je sa savremenim zapadnjackirn pogledorn na prirodu. ovaj put keltski. kralj vila. pa su vile i duhovi prirode preseljeni u carstvo prica. Sidhi u Skotskoj i Irskoj su takvi duhovi. Ona ih je prala kada ju je pozvao Bog.sto je verovatno dovelo do izraza "odnele ga vile" himaninjos i himaninjas. U narodnom verovanju. gde jos postoji veza sa keltskim korenima. deca i priroda degradirani PALI ANDEL! Jos jedan hristijanizovani stav u odnosu na vile. iii '"feyerie"' originalno se odnosila mravinjacirna i da ih vide samo trudnice i deca . i na Islandu. Vilinsko carstvo se cesto opisuje kao nesto sto odrafava ljudsku hijerarhijsku strukturu. vatre i biljaka.

tako da ritmicno svetlucaju.1tr.o i s. . jezcrJ.1 drveCJ. da omctaju ili da gnj. v. ponekad sc poj. Brodarice su \·odeni duhovi reka. pri cemu daruju talente koji na narocit zivotni put.mine koje t•kru:luju S\Ct i pozn. ucenjern i putovanjenL Silfovi se prizivaju paljenjem tamjana iii aromatskih ulja.bc.1djujuci kao gorostasni ljudi .1kav duh.. Duborezi Zelcnog covcka u k. sabmanderima (v.1ti su po ogromnoj sn. zemlje. vode. Dzini iz :\bdino\c brnpc jc t.lterij.i (zemlja). izvorJ. koji su skupa sa mesecom.·ezuju s logikorn.. a pojavljuju se u mitologiji i folkloru severne Evrope.1 Hamori je z.irJ.1.·odenim duhovima rnoiemo se savetovati glcdanjcm u vodu u potrazi zJ.·im lisecm On se pojadjujc kao simbol u n. S\ ctloscu.oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1 i jedne noci prikazuje duhove ("Dzine") kako nose svoju princezu i njenog ljubavnika < ponl.to su ljubav.sto.i.gom.1 plodnosti i rnoci ch doncsc kisu.ti\ noscu U isbmskoj trJ. ce usmeriti novorodence vecita. trinaesta vila baca kletvu umesto davanja blagoslova procisecnjem i krcJ.1 snJ. inspiracijorn.1ju oblik kJ.1stitnik lisCJ. Llko mogu da donose darove ljudim.nja sveta u starogrckoj mitologiji Svajcarski alhemicar i filozof P. koji u zapadnjackoj magijskoj tradiciji simbolizuje intuiciju i emocije. s namerom da zavedu putnika.1ju oblik. PORODAJNE VILE Za porodajne vile kazu da su prisutne kada se rada dete.insku moC.i budu stetne.izi\ . Gili Du jc usamljcna vil. lecenjem tra\·ania.1jveecm delu Enope. Vole muziku i pies i poseduju proroc.rnstrn kojc :i:i\ i u deblim. za koje se vcruje da poseduju \·coma veliku rnagijsku moc Lepa svedska sumska nimfa Skogsr.1 ncme punog mesecJ. jezera i mocvara koji se < ISKONSKI DUHOVI Iskonski duhovi su duho\·i cctiri osnovna elementa. silfin1a (vazduh) i undinanu ( rnd. stvarinu kao i.we ljudc. a povczuje se i SJ. Obicno sc pO\ezuju s.io ih je gnomim.1 cuvar je suma i ch·ljih zirntinj. seks.iracelzus ( 149315-t I) naziv.id d. moC\·. Obicno se po. gdc se povezuje sa prolccnim svetkovinam. simbolicnim slikama . i rccnih ob. plodnoscu i napretkom Zeleni eovek je arhetipski duh zclcne prirode. Silfovi SU 'atr.1\'c jczike i mcnj. krilata ZEMALJSKA SVETLA Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju izgubljeno blago. zvczd.1stitu ljudi od zla Vodcni dul10\·i koje jc Paracelzus nazvao undinJ.lzu.1\'eci ljude Vodeni element se \'ezuje · za putir.1ju "dzini N. a posebno su aktin1c z. zastitom. komunikacijom. bio upaljeni mocvarski gas iskonska bica vazduha. ponek. i\fajke zo\·e su skandin. zn.1..1mcnu i drvetu korisecni su za z.itra). koja zivi u brezanu u Skotskoj zclenim hrJ. koja :live na vrl10. Ova svetlost je.un.1lnc ravni Za njih kaiu da dadaju prirodnom i magijskom cnergijom koja utice na ljudske misli i zelje Gnomi su duhovi zemlje. ovi iskonski duhovi se povezuju sa magijom zemlje. srodstn1 i deca .i.uduha i vatre. S .diciji vatreni duhc\\ i sc n.1111. Salamanderi su iskonski duhovi vatre.izi i po sposobnosti da mcnj.1la Oni poseduju s\·ojstva osuncane \ode.1 \.1ju pJ. a povezuju se s ritualnim noiem iii macern.1 drveca. U japanskom folkloru UkuNo-C:i jc boz. Prikazivani kao patuljasta biea koja :live pod zemljom. vulkanima i sumskim .1stanjuju pl.wske vile drveca kojc zive u zovama. u stvari.ima i suncem bili izniri celokupnog stvJ. Im.rJ. U bajci Uspavana lepotica. nastali od vatrenog gustera bliskoistocnih pustinja Salamanderi :live u livenim jezerirna..ma zive u podvodnim pecinama mora. koji se obicno prikazuje potpuno pokriven cesto pojadjuju kao lepe device.1) koji naseljavaju carstrn smestcno izmedu duhovne i nl. carobnim orudern komandovanja.iju i d.·ima planina.

ulicitih zirntinj.FANTASTICNA STVORENJA V1 0 ISKONSKE ZVERI F. a mogu ch predstal'ijaju oliccnjc prirodnih sila .ffida i Golijat.1 i ljudi. F.u.10 bica s1·ctlosti i tame. oni koji su porazcni u borbi sa bogoYima Olimpa.1 lob.10 sopstn'nu mudrost.1 zcmljom. au J. cvrstom SJ.1ko ncdne dimenzijc postoj.1 iskust1·.1 stn1rcnj. dclujuci bo korisni glasnici iii ucitclji. iii bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc moraju pre1azici da bi sc dostigao cilj Cesto jc rec o hibridima dclom zi.ini kajodiini U nordijskoj tr. ali u nekim mitovirna o stvaranju sveta oni su simboli stvaranja z. koga jc ubio Odin sa s1·ojom bracorn bogo1·irna lmiro1 c kosti su postalc pLrninc.1. iako ljudi mogu d.1 pruza z.i s1ojst1·. iii 0 prccfanjima. sto jc plwezujc i sa 1 odom i s.i 1 isc od jednog GORE Izglcch da u ranirn kulturam.1t.1 rasu spoju r.lzna ljudsb pit.1 m.1ju sc u mnogirn tradicijama Rec jc o pokusajima d.ili.rnt.1 prcdstadj. dirnvi (gig.1diciji s1·ct jc st\·orcn od tcl. njcgc11·.L Ponekad din11·i koristc srnju nadljudsku sn. takodc simbolizuju borbu izmcdu dobr.1 st1·.1jcdno cbju simbolicn. odustao je od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama On je primer "ranjenog iscelitelja" .11 lj.rnu su prirodne k.i ncbcski Sl'od.i dil'a mraz. da se uhnti GORE Himera.1 sc objasni neobjasnjin1. U Kini.1li dim' i zy. u nekim rimskc tradicije.1stc i j.uakteristikc bo sto SU 0 planinc i jczcra st1·ar..1stitu od zLi. Yatrom i 1·odom Divovi se pojavljuju u mitologiji mnogih kultura i cesto se posmatraju sa strahom.1 i zla i duhon10 putonnje dusc pri suocaY.1p.1zdrnjcni onako bko jc to uobicajcno u modernoj misli One su tad.1rnost nisu bili r. i su obicno surol'i ncprijatelji bogcw.rnju sa strahoYima i njiho1·om prcobrazayanju DIVOVI Nazvani po grckoj reci gigantes. kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega su ucili Apolon i Artemida. CUciO'liSte iz klasicnog mita bljuje imalo je lavlju telo i rep dimcnzij.olicenje ideje da je patnja deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za pomoc' drugima . sircn. postojali su na pocetku sveta iii su ga.1 putem simbolikc. koj. unutrasnjcg i spoljnog S\ clcment.1 i pcwczani s jednirn od cetiri elcmcnt. nngijske s1·eton.111ja.1 Pan Kua. dncec i rekc su sc poj.1.1 su izumi ljudskc m.l\ili iz tcla di. .1 i s1·akodnc.·otinj.1gu ch pomognu ljudima: Dchotgozgajch kod indijanskog plcmcna lrokcz. kojc z.1 z.ir.1 bica ogromnc Yelicine. bo StO SU su ncki po1·czani s.inj.1 koja se opire objcktirnoj .1lc d1·e jedn.1 obuh1·.1 ih nadmudrc u Starom zal'ctu slucaj borbe D.1: na primer.nn·ck suprotstadjcnu nordijskim boacwima Di1·0.1 njcgol'a kn more kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11·c mraza izuzc1· Bcrgclmira i njego1 c suprugc.1sta i st\ .1 jc bsnijc rodil.1m.rnalizi i da sc istra:le \. a on je zauzvrat ucio nekoliko junaka.\'CZU S prirodonL KENTAUR HIRON Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom mitu.·ni sYct i drugc. od kojih jc s1 aki posedoY.1 jc riba s.rnti) su humanoidn.111tasticn.i lmir. stv.111j. iako 1·azduhom.rnjc ncecg no1og Obicno su obdarcni natprirodnim mocim. ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle.1 ljudskim torzom.1 dclorn ljudima. DIVLJI COVEK i\lnoga prcdanja kazuju price o didjem coveku koji sc nabzi LI eta. Oni su ostatak predasnjeg doba.i zemljom "' jcdnooki kiklopi iz grckokao sto je K.1sticna stYorenja obicno nastanjuju dirncnziju koj.

uvarskog haos. koja je imala lavlju glavu i bljuvala je vatru. Sbdostr.numa nad nagonima i zi. neobuzdanu instinktivnu stranu ljudske prirode Na svadbenoj svecanosti lapitskog kralja s kojima se 11. sirnbolizujuci pobedu r.. Pohot11i kentaur je im. . lzgleda da ljudi. nakon odsecanja glava Drugo zastrasujuce eudclYiste bila je himera. Klasicni rnit daje mnogo primera zastrasujucih stvorenja (narocito oluja i \ulka11skih crupcija).·ica i sedan1 momab koji su dcffodcni iz Atine na ime danb.1!i cuJ11e instinkte ljudi: bog plod11osti Pan bio je glan1i s. a telo joj je bilo kozije i rep od zmaja iii zmije: himera je ponebd prikazivana sa glavama koje rastu iz svakog dela tela Ona je bi la dete cudovista Tifona i Ehidne i predstavljala je simbol iskonskog haosa i prirodnih katastrofa . pustinjski bazilisk ima krila. i zad11je 11oge jarca. U nastaloj tuci Lapiti su porazili kc11taurc. Grcki junak Belerofont ubio je ovo cudo\·iste. silov.1sni i nagoL1sti.·oje "zivotinjskc: prirode.un11u. trostruku krestu i kandze petla na telu zmije Cuvar blaga.jedini nacin na koji je mogao da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez zumanca koje petao polozi u aubre.1 kraju sukobljava junak i ubija ih Hidra j e bib st\orenjc mocvare sa telom zmije i sa .·otinjskom strascu .1!0 iii Saskrnc ("divlji surnski fo\·ek ) postujc sc kao 11.Tibct.·ise glava (izmedu sedam i sto) Ako bi jedna glava bi la BAZILISK Takode poznat kao aZdaja.rnskoj tradiciji Vcliko Stop. a predstavljao je divlju. U hriscanskoj tradiciji. Zver je pL1menom otopib olcl\·o i ugusib sc njime Lepi beli.1 T. covek sa glannn i repom bika.1 u indij. predst.1 i pLrnina kojc jc imalo gornji deo teb co\·eka.·e > n domacine drvcnim trupcima i bmenjcm. sve vise podle:Zu strahu od s. satir je poistovecen sa Satanom KRO(ENJE ZVERI i\!itsb St\'Orcnja CCStO sirnbolizuju napetost izmedu rugona i r. s rogo\·ima.10 ljudsku glavu i torzo na telu konja.rnka. on je snke godine jeo sedam de. poput keltskog Zelcnog cm·cka.ltprirodno duhon10 biee.rnski Jcti jc zastrasujuee. di\·ovsko st\·orcnjc od sncga i leda. u hrisc.1tir. koja se posmatra kao zver koju treba ukrotiti U grcko-rimskoj mitologiji to se simbolizuje sukobom izmedu kentaura i tesalijskih Lapita . jer zajedno ubijaju monstruoznu himeru GORE z > < 0 z > U Srednjem \·cku je bio poznat kao "sumarac i. a na njemu lezi zaba iii zmija. kako postaju civilizovaniji. Tezej. prirode i ci.stYCirenjem sum.1li su zenske S\ > z ato\'C i 11apali su nji\10.koja je u ovoj prici dovela do v.rnskoj tradiciji. bazilisk je postao simbol antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao Sto SU pozuda.·ilizacije koja jc deo ljudskog zivota. U enopskom folkloru divlji covek koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\" inu vclike zube i ponckad rogm·e kentauri su pokusali da otmu nevestu.l\'lja prirodne silc Didji covek inu veze sa grckorimskim satirom . prevara i bolest (narocito Sifilis) odsecena. satiri SU prcdstavlj. Hidru je konacno ubio Heraklc odsecajuCi koren svakog od njenih vratova. Z\·ersku stranu ljudskog roda u grcko-rirnskom mitu predstavlj. Kasnije.1 Minotaur. srucivsi sc na 11jeg. iz nje bi narasle d\'e da je zamene . krilati konj Pegaz i hrabri junak Belerofont simbolizuju trijumf dobra nad zlom.1lja Minosa. bazilisk je imao otrovan smrtonosan dah i mogao je da ubije pogledom .1 n. koji jc bio deo ovog d.numa.1 krilatom konju Pegazu i gurnm·si komad olm·a medu njegcl\·e ccljusti. ali ugLl\110111 dobrodus11i. Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate kritskog kr. ubio je cudoviste i iskoristio je konac koji mu je dala Minosova keer Arijadna (simbol bofanskog· \·odst\·a) da ga izvede iz lavirinta.

nasuprot viru Haribdi u Medinskorn rnoreuzu. Atenu (boginju mudrosti) i Nemezidu (boginju osvete) U srednjevekovnoj Evropi grifon je predstavljao snagu. a bile su i glasnici donjeg sveta u koji su prenosile duse pokojnika. prcdstavljaju visu svcst i pruhju z.1stite od zlih sila i da oznacc ulaz u svcto iii n. koji su listom opasni i destrukti\·ni na neki nacin O\·i hibridi predstavljaju muske straho\·e od zenskog principa ili •mime. njihova snaga lezala je u ocima: pogledom su pretvarale ljude u kamen izazovu oluje na kopnu i virove na rnoru.1\ ljaju isprcd hramova i p. U enopskom folkloru. U Kini i japanu. upravljao je \'Odom dm·ajuci u rog ili u skoljku (sto su ljudi culi kao huk okeana) i bio je pozitivan sirnbol rnoci i kontrole.1lata u z1uk z. Vaviloncima i Asircirna. inace stari bog kukuruza. ocnjake i zmije umesto kose. SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj koji su koristile za kontrolu oluja na morn Obicno opasne za ljude (narocito za muskarce). koji je povez.Meduza. sestoglavo stvorenje sa tri reda zuba u s\·im ustirna .1stitu Pcgaz. One su sirnbolizovale iznenadnu i preranu smrt. krila i kandze orla (sto simbolizuje budnost i ostrovidost) i telo lan (simbol snage) U st.oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog mita bile su zastrasujuce vestice sa pticijim krilima i kandzama i predstavljale su simbol smrti 0 ZENSKI HIBR!Dl :2 Vl LEVIJATAN Verovatno zasnovan na krokodilu. a muski lanivi-psi sc ponckad prikazuju s. sircnc kao sto jc nemacL1 Lorelaj moglc su da odvedu smrtnike u srnrt utapanjem. rnnoga fantasticna stvorenja MORSKA STVORENJA Sirene i njihovi muski pandani pojavljuju se u mnogim mitologijarna Haldejski bog oesNo Ovde je prikazan hinduski bog Visnu kako leti na Garudi. pola co\·ek i pola delfin. Slicne morskirn nimfama. Ima mnogo primera zenskih hibrida.1 globusu. levijatan iz mesopotamijskog folklora je praiskonsko morsko cudoviste koje se pominje u Starom zavetu kao "grdna zmija" U judaizmu se smatrao antipodom hipopotamu.1. levijatan predstavlja zemaljsku silu dok njegove razjapljene celjusti simbolizuju ulaz u pakao.u-ocito mcsto . zastitu i moc sunc. koje su rnogle da GORGONE U grckom mitu gorgone su bile tri zastrasujuce sestre . StH1rcnja cm·aju budisticka uccnja. a njegov smrdljivi dah dovodio je vodu do kljucanja U hriscanstvu. CCStO post. kribti konj iz grckog mi ta. koju su koristile da od\·uku mornare u smrt. gorostasnoj snaznoj ptici i simbolu sun ca mora Ea bio je morski jarac dok je filistinski bog Dagon. sirenc su predstavljale nedokucin1 :i:ensku lepotu kao i nepostojanost i tastinu (koje simbolizuje ogledalo). sto oznacan si11tama11i iii svcti dragulj budizma Popularan rncdu Persijancirna. Evropljani su nekad verovali za amazonske kitm·e da su sirene. One su imale magijsku i prorocansku moc i volele su muziku. lann·i-psi SC 0 L U klasicnom mi tu Scila je bila cudovisno. a cesto .uoj Grckoj on je bio svetinja za Apolona (boga sunca). imao donju polovinu tela nalik .. Nazvana je po steni u kojoj je zivela. sirnbolizuje moc prctvar.rnja zla u dobro.rn sa instinktom i iracionalnoscu ribi U grckom mitu rnorski ljudi nastanjuju Posejdonovo poLhodno carstvo. U obicnom fargonu '·rospija" je okrutna zena BOZANSKA STVORENJA Kao i opasna cudovista.1 sapom n. grifon ima gLwu. Posejdoncw sin Triton. praiskonskom zemaljskom cudovistu koje ce ga na kraju unistiti Njegove OCi SU obasjavale tamna mora. slali su ih bogovi da kazne smrtnike.koje su imale ljuspastu ko:Zu. bile poznate po moci s\·og pevanja. pa U grckoj legendi rospije su bile besne i prlja\•e letece vestice. Kao kod baziliska. U budistickoj tradiciji O\J. Evrijala i Steno . Ona je koristila svoje duge vratove da dolwati i zgrabi rnornare koji su prolazili izmedu dve prepreke Sirene su bile krilata biea sa glavom i grudima zene i telom zmije ili ptice.

legendarne rase mnogoglavih zmija koje nastanjuju podzernni svet i simbolizuju vodu i plodnost. On ima telo konja. sa rogom koji raste iz eel a.njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza s mesecom cini pandanom lavu. iako se ponekad prikazuje kao jelen iii je tako postao simbol Hrista i vaskrsnuca. U starom Egiptu feniks je bio poznat kao henu i govorilo se za njega da _I . rep lava i noge antilope. feniks je jedan od najvafoijih simbola preobrazenja. a njegovo pojavljivanje najadjuje dolazak naprednog cara iii proroka Poznat i kao "skerletna ptica". simbolu sunca. feniks se zove ho-o i popularan je sirnbol u cistorn zemaljskorn budizrnu koji istice reinkarnaciju duha. GORE Feniks je arhetipski simbol preobrazenja i besmrtnosti . Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije htelo da gazi ni na sta zivo. dok je kao huang zenski i rnesecev simbol. kao simbol sunca. a ponekad Hrista . povezuje se sa smrcu i ponovnim raoanjem DOLE Grifon ima glavu.JEDNOROG Obicno beo. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol mud re carske vladavine. cime predstavlja olicenje jedinstva jin i jang Prikazuje se kao slozena ptica 5arenog perja. U indijanskoj tradiciji. jugorn i crvenorn bojorn. FENIKS Mitska ptica koja se povezuje sa slavljenjem vatre i sunca. sunccv sirnbol. telo lava i ponekad rep zmije iii skorpije . tako da grudi znace C:ovecnost. sirnbol j e carske vlasti. jednorog je simbol nevinosti. Nutke sa Vankuverskog ostrva veruju da ova ptica vlada nebeskim carstvom. dok plemena oko Velikih jezera veruju da se ona nalazi u stalnoj borbi sa podvodnim panterom. a glava vrlinu. garuda je simbol hinduskog boga Vi5nua koji jase na njemu Garuda je izafao potpuno forrniran iz kosmickog jajeta i zivi na drvetu koje ispunjava zelje On je ljuti neprijatelj Naga . Smatra se carem ptica i jedno je od cetiri sveta stvorenja (skupa sa zmajern. U mnogim kulturama. pretvarajuci se u jaje iz kojeg izlazi podmladen U persijskoj rnitologiji naziva se simurg i sirnbol je bofanstva i rnisticnog putovanja duse prema svetlosti U Kini je feniks poznat kao feng-huang. on je i kineski svadbeni amlbem koji oznacava jedinst\·o kroz brak U Japanu. stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom. Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu kirin). kljun i krila orla. vaskrsenja i besmrtnosti Cesto se povezuje sa orlom i ima vatreno crvena iii zlatna krila. feniks se povezuje s letom. > z -i en -i > z > < 0 rn u hinduskoj i budistickoj mitologiji. pa su se zato povezivali sa zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu. Pola orao i pola C:ovek. gromovnica je rnocan duh prirode Neverovatno je velika (obicno se prikazuje kao orao) sa munjama koje sevaju iz oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn lepetorn strahovitih krila . garuda je kralj ptica i simbol duhovne moCi i pobede. sto upucuje na sunce koje se rada . jednorogorn i kornjaC:om) koja donose mir i napredak. MOCNE PTICE Mnoga predanja imaju primere mocnih ptica jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla da uhvate samo device. zbog cega dolazi do oluja koje SU z > se vraca svakih I 400 godina da bi seo na sveti kamen hen hen u Heliopolisu ("gradu sunca") U najpoznatijern rnitu o feniksu ova ptica se spaljuje na lomaci upaljenoj suncevim zracima. u aspektu fenga je rnuski. dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad predstavljao Devicu Mariju. repovi predstavljaju biljni svet a noge zernlju Sa delovima tela feniksa povezuju se i ljudska svojstva. Popularan je kao motiv u sin to svetilistirna (rnikosi) i. jednorog je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s mesecom. da bi se digla iz pepela kao rnlada ptica U jevrejskoj tradiciji feniks se srnezura posle I 000 godina. sa glavorn petla nalik suncu i sa ledima lastavice koja upucuju na polumesec Njegova krila znace vetar. poput zmaja. U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu opasne za ljude u kanuima.

J U z.·om prirodorn iii sa otporom raz\oju.1 ljudskog roda. zrnija koja guta sopstYcni rep i prcdstavlj. PredstadjajuCi pitanjc zla.1.1cki znl. njeno prcscccno telo STVARALACKI I RUSILAC!(l Z7YIAJEVI Najranija prciiYcla lcgcnda o zmaju jcste lcgenda o Zuu (iii Asagu). Istocnjacki zmajevi cesee sirnbolizuju pozitin1c osobine.·inu ecsto sc bavc tcmanu haosa i ncsrccc. .111ju da ooLE Zapadnjacki zmaj.1 prcdst. s.1 i ncprij. K. On nema nista od plemenite i napredne simbolike istocnjackog zmaja. sto znaci ··zrnija' i\[itoYi o zmajc. buduci da ecsto cm aju go mi le blaga U psiholoskom smislu. i Tjamat. u persijskom rnitu aii iii zmaj nije irnao nikaknlg obzira prerna ljudima. Vavilonski mit o st\·aran ju sveta govori o velikom pocetku u kojern nije postojalo nist.1 ccntr.1p. Zu je ubio Ninurta. sustinu davol.11110111 n.·i takode predstadjaju pohlcpu. Znuj moze da prcdst~w lja \ cliku psiholosku b. predstavlja silu na koju treba racunati. borba sa zrnajern moze d.1lnim z1uccnjcm za kulturc u kojinu sc prieaju lcgcndc o njirna N. postalo jc ncbo i zcmlja.lje.10 sirnboli silnc snagc.1vljaju borbu izmcdu dobra i zb Z. ponO\·nog radanja i ciklusa kosmos. kao sto jc grcki Uroboros. Dn·cta s\·cta kojc drzi S\ emir.1du zrnaj ccsto olicava negati\·nc silc iii prcprekc koje junak treba da s. sumcrskorn zmaju koji je ukrao od vclikog boga Enlina Tablicc zakona koje su drfalc red u svcrniru . ljuspastim telom. koji je tako sprecio prclazak s\·emira u haos.1da ju jc ubio bog 1\farduk. gloduci korenjc Igdrazib. bog sunca.rnju Slozcna zinltinja.1gon ).· poticc od grcb: rcci drakon (cnglcski "dr. perjanim krilirna.-i unistav. zmaj spajJ.·ccno obruvljanjc S\'Clll i r J. a 1\farduk je od njcnc kni st\orio ljudc. C:esta mitska tcma je tema junaka koji napusta sYoju Hvergelrnir. plodnosti. borbe sa z111.wlja unutrasnju borbu sa gramzi.1stoj.ZMAJ (AZDAJA) Vl 0 :?: Vl 0 "" Ovde je prikazan sveti Georgije kako ubija azdaju u simbolicnom cinu oslobaoanja od ugnjetavanja. U Bibliji sc zmaj i zmija koristc naizrncnicno kao sirnbol politickog suprotstavljanja Bogu i njcgoYom narodu.wlada u svorn trag.·ima unutrasnjeg bica.1telj. muski duh slatke vode i arnbisa. Slicno tome. lavljom glavom i pticijim kandzama GORE s.1jeYima ccsto prcdst. bljuvac vatre i cesto zelene boje.HSt\'. i\!nogc drcn1c kulturc inuju zrr1J. Tjamat je bi la zrnaj sa lavljom glavom. gJ uniSti.ui.1 kosrnoloskirn znaccnjcm. dok ru Z.1padnjackoj lcgcndi. kao sto je mudrost i snaga. bio jc protin1ik dobra i prezren od bogova Skandinavski mitovi pricaju o zmaju koji se skriva u jarni ZAPADNJACl'-I ZJ\IA. zenski duh slane \'Ode i haosa.jC\C iii zrnijc lstocnjacki zmaj je dobrodusno sveto iii carobno stvorenje sa zmijskim telom.rnjc i . DESNo ZrnajcYi SC pojaYljuju sirom sYcL1 k.1 osim dve praiskonske sile: Apsu.1dnj. zmaj ne postoji u prirodnom svetu ncgo ostajc rnetafrlra zla u mnogim njegcn·irn formama. razliC:itu snagu i osobinc zin1tinjskog C.l orlcn·skim nogHna i raC\·astim jezikorn.1p. .1 bogatst.lrijeru dobijanja pristup. u st.

od pre ooLE Kecalkoatl (levo). bbgoskn·eno je.1 jc jcla 111CSO ASTECKI ZMAJ Kecalkoatl je bio dobrodusni bog Asteka i Tolteka Tvorac ljudskog roda. narod bcsc ponudio ncvinu princczu.ava svake Lh-anaestc godine po kincskorn kalcndaru. zdran. koji je bio prisiljen da bezi mnogo puta.. Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g p . Zm. okolinu i nailazi na cudo\·istc iii zmaj.1tstvu Kincski n.uod od ugnjctaca Njcgov primer hrabrosti koju jc pokazao u odbrani sbbih snazno sc podudarao s. Lung.·e koje bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw jc 1u kraju izmarnio iz pecinc F'ogl.rna. vcoma je naprcdna i oni koji se rode u njoj uzi\·aec zmaja.1 kojc jc stckao Lcgcnda o s\·ctom Gcorgiju priea o njcgovoj borbi Sa mocnim zrnajcrn (. Neki arnericki zmajevi su . On sc suoc.1 i Saksonac. hrabar. a povezuju sci s munjom i gromom. dobrodusni i mudri. civilizovao je ljude uceci ih da pisu i upoznajuci ih sa poljoprivredom Takoae je uveo kalendar.1tonga.. da bi se n. buduci \ clika krilatJ zirntinja koj.1jutc pricaju o \Clikoj ptici gron10\nici koja je lepctom krila sh-. Za njih se grade hramovi. lcpi su.1 hr. sadrzi pricu o borbi izmedu cn·cnog i bclog zmaja.rt.1hhjom) koji jc pustosio K. Oni st\·araju teskc oblake punc oplodujuec kise. obicno pokraj rnora ili reka. a ova prica simboliwjc spajanjc sudbinc Kelt. ptica koj. koji ju jc ubio otron1im strclanu Ci pc\ c i Kvil.!ERICKI ZMAJEVI U indijanskim legcndama postoje mnoga mitska stvorenja . k:incski zmaj.woslov i sadadace s\·e prcprckc da bi postigao uspeh Intcligcntan jc.1tog svcta.1 se dci.:t kraju pon1kao u rnorske dubinc zi.:n-a sa snagon1 mracnih sila i ubijajuci zrnaja uspen. u borbi sa orlovskim bogom obnove. moc.HaL:i vetron: i ciji poglcd jc palio rnunje . Bio je poznat Majama i Kulkulkanima.1 !STOCNJAC!(l ZJ\!AJ S\·e sto na Dalckom istoku irna nekc vczc sa zmajcvima. bilo preko sadasnjcg srodstva sa figurorn Britaniju od invazije. potomci zmaja'.oesNo Dva zmaja na jednom zidu u Kini odrazavaju verovanje da su zmajevi sposobni da rese sukob suprotnosti. cineci ga simbolom jedinstva Zmajevi na lstoku imaju andeoske osobinc.1 i c.:t Z\ ani l(.\. plcmcnit.uskog zakona i od kljucnog je uticaja n. sirnbol car.5 gcnerJ.cijJ.1 jede ljude· plcmcna Ilini licib jc zmaju. a za careve se \·erovalo da imaju sposobnost da se prct\·orc u zmajcve.uod naziv. . bofansko jc st\aralacko biec. dok su drugi rusilacka sib . sjedinjujuci nebcsku kisu i zernlju Carska japanska porodica n1di poreklo od kceri zmajskog kralja mora poznate kao princeza Plodni Dragulj. kao i peruanskim Kviceima kao Gukumac tajanstvenim mocim.un. pa jc u XIV \·cku on progbscn svctim zastitnikom Engles kc Crvcni zmaj jc amblcrn Vcls.1je\·i su sahranjeni u kamcni mrtvacki sanduk. dobrotu i bl. koji simboliwje napadacke snagc Saksonaca.1pao zmaja.im zi\·otu i \·clikom bog.1 scbc Lung Tik C:uan Ren.·odi i dadaju njom. Bi lo preko prcdacke loze.·e u . zmajeve osobine snagc i mudrosti pristupacne su ljudirna Ai\.1drz•n-anje stiti 12. zbirka \·clskih lcgcndi iz XII vcka.1 zmaja da resi sukobc suprotnosti. Njena omiljen.n ic.ma bio je kit. istrajan i pun cncrgije. n c) ucio jc 0 s: > > N 0 > > "' dobrodusne figure \'clike vcstine i mudrosti koji ucc ljudc.1 iii . Godina zmaja.1 kincsku kulturu Lung simbolizujc velicinu.1 kopljcm. ubivsi g. i'vlabinogion.1 hriscanskirn qcdnostin1a.rnju da sc otarasi ovog cudovista. Gcorgijc jc n.. da sc pono\·o po\"CZe sa zivotorn i sa licnim snag. koj. spasao jc princczu i oslobodio n.1 njihovo z. buduci da zmajevi i ziveb LI pccini pokraj rckc Scjala je strah i napaL-bla je z.1 na rubu pozn.1padokiju ( L-Lrnasnja Turska) U nastoj. bog ucenosti. muziku i pies. Pjaz. sto prcdstavlja zauzdavanjc d\·e sile: \·ero\·alo SC u dugom. Kuauhtlijem d.

ali su l 65 bisera koji se de le na l S nizova sastavljenih od po deset rnalih i jednog velikog bisera . w z < > N w > 0 c. Za muslirnane.. a konac iii lancic takode je simboliean: na jednom nivou on predstavlja vezu izmedu ljudi i boianskog. Kada ljudi zele da ispostave zahtev. molitveni tocak ili Mnoge svete tradicije koriste brojanice kao porno( pri molitvi iii meditaciji Uobii:ajene u mnogim religijarna. 99 bisera sirnbolizuju 99 imena Alaha (stoto ime poznato je samo Alahu) Molitveni konac je poznat kao mi5aba ili suba. Sve svete tradicije imaju sopstveni nacin povezivanja sa duhom i koriste razne sirnbolicke predmete u svojim ritualima i ceremonijama Oni se obicno smatraju predrnetima moci i ponekad su toliko sveti da su nevidljivi i nedodirljivi BROJANICE GORE ali na drugorn nivou oznacava ropstvo ljudske duse. a svaki veliki Ocenas. Velike rnolitvene tockove postavljene ispred budistickih svetilista vrte hodocasnici dok obilaze sveto mes to Kamenje i zastave takode se koriste za citanje molitava. Broje se izgovaranjem rnolitava: svaki rnali biser predstavlja Zdravomariju. predstavlja sredstvo koje pomaze parncenje molitava Hindusi i budisti koriste rnolitveni konac poznat kao ma/a prilikorn kazivanja mantri ili svetih bajalica. u stvari. a ispisano karnenje je uobicajena slika duz hodoeasnickih puteva na Tibetu . Broj bisera obicno irna simbolicko znacenje. rotirajuci bubanj koji sadrzi sveto pismo. Kao sredstvo svete sile. A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE. ZASTAVE I KAMENJE Mnogo koriscen u tibetanskom budizmu. Molitvene zastave nastale su u Kini i Indiji. Oni se ponekad postavljaju oko granica . sveti konac se zakaci za boziji stap i vuce se da bi skrenuo painju duha koji u njernu pociva . DOLE Budisticki molitveni tocak je.POVEZIVANJE SA DUHOVIMA SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU > 0 DUHOVNE PRAKSE. stavljanje tocka u pokret uspostavlja kontakt izrnedu lica koje se rnoli i nebeskih bifa On se okrece u srneru kazaljki na satu dok se citaju rnolitve. MOLITVENI TOCKOVI. brojanice imaju bisere ili cvorove i sluie kao pomoc pri molitvi ili meditaciji. u stvari je rotirajuci bubanj na kojern su ispisane ili u njemu sadrfane molitve. Stavljanje tocka u pokret je simbolican cin. Mavarski svestenici koriste boziji stap za prizivanje i odriavanje sustine boga ili duha. a osim toga sto se koristi za citanje Alahovih irnena i atributa. horlo. MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL! iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI. Stap drii svestenik ili se pobode u zemlju . odlomci iz neke svete knjige i]i ceo svitak. koncern i drugirn stvarima. SVETI STAPOVI Neke kulture koriste stapove za povezivanje sa bofanskim U indijanskoj tradiciji prave se specijalni stapovi za citanje molitava od obojenog drveta i ukraseni perjem. u toku rnolitve ili rneditacije l 08 bisera budistickog konca odrafavaju razlicite faze razvoja sveta Katolicke brojanice obicno imaju cerernonijalnog mesta ili se stavljaju u snopovima unutar njega.

Oni su osvetlja\•. SVECNJACI Svccc i s\·ccnj. AMAJLIJE I TALISl\!ANl Anujlija je mali predmet iii komad nakita za koji se \'eruje da poseduje magijsku iii bofansku moc.idiciji. kamcn. okruglo L1mcnje s rupom u srcdini (poznato kao sveto kamenje) korisceno jc u obredima isceljenja i plodnosti . z. tako da mogu da ih vide s.ucicima platna kojJ. talismani pozn.:. koji se izraduju s n.1dici papira sa imenom bozanstva U isLunskoj tradiciji uobic.DESNO Tablica Od kamena mani"..lti kao GORE 0 $ rn lepo rccno kamcnje iz[d:e u zmaje\·e. u koju je upisano. predmet na kojem je ispisano.z. lzidin pojas i ank (simbol zivota) pojavljiv. dok se smrt moze pojaviti kao skelet u "granam.1li SU SC na MENORA Sedmokraka menora (svecnjak) datira iz vremena izgona Jevreja iz Egipta Prema predanju.uno duho\i U Jap. kamenje se Ln-eliko smatra svctim prcdmetima i ccsto je pcn·ezano s mitom i folklororn: u Kini i J. na hiljadc U zapadnoj Africi s\·cstcnici boga grmljavine.k celog plemcna VranJ.dama i Eve i zmijom znanjJ.1li grcke i rimskc hramo\·e. l\!EDICINSKI SVEZANJ lndijanci koriste specijalni fisek u kojem se nalaze sveti prcdmeti kao sto je kamenje.1 iii mctJ.nim na njemu. a \·erovatno ih imJ. koriste se nJ. nose s\·eto kamenje za koje se smatra cfa je iust:ilo od munja U kcltskoj tr. svccnjaci ''drveta zivota" spajaju prcthriseansku simboliku sa slikama A. bronze iii kamena da bi obezbedile besmrtnost pokojnika. Horovo oko. zastitu iii za sticanje osobina kao sto su \'italnost iii mudrosL Popularna hinduska amajlija je vifoupada. U Ncpalu i Tibetu kamcnje mani.lna plocica SJ. na Tibetu. J. mumije su pokrivane . hriseasnkim oltarima i u budistickom obredu U l\!eksiku. ugraduje se u hramove i kuce i duz stJ.rnu.1lism.Jorube.rni sc ponekad ispisuju ne\·idljivim nustilom iii "pismorn duhova.unajlije Poznat kao medicinski sveianj. Ponekad je onj svehnj kolektirno predstavljanje dul10\·ne snage i kohczije plemena Tokom ceremonija plemena Vrana.1tralo da SC obezbedi\·ale plodnost svetog duvana. .ao dco prirodnog pcjzaz. jc sedmokraki svecnjak koji simbolizuje jcnejsku \·eru olicavaju duh te zivotinje.1jen talisman je taviz.1 specijalni kamcnovi su se koristili d. neka baj.1 i prolaza. Ljudi ispisuju s\ojc muke na p.o ncvoljc I-.diciji. Njegovih sedam krakova simbolizuje planete. "Svi pozdravite dragulj u lotosu'.ma . U Kini. bee na drveee iii ih \·esaju o konopac da bi vetar odu\·J.1.ici su svcti predmeti u mnogim tradicijJ. sa molitvanu ispisJ. za zivotinjske amajlije kao sto su medvede sape smatra se da L . moze biti za licnu upotrebu iii ga moze koristiti samJ. medicinski svehnj se otvarao i iene su plesale s koiama lasice da bi se stekle natprirodne moci koje su U starom Egiptu. lndijanski medicinski svezanj je fisek koji sadrzi svete predmete moc:i Ovaj fisek sadrzi duvan gofu. slika otiska stopalo. on je nastao od zlata koje je u vatru bacio Mojsije.1" MenorJ.111u se sm. boga Visnua.1111erom cb donesu srecu.smatralo se dace rupa zarobiti zlc duho\·e.n. prnchju sc iii chju u hramo\·im. pojadjujuCi se u k!J.1 prizon1 kisu iii da doncsu sinovc icni.1 sin to\ ere: obicno su u pitanju kom. pa tako i napredJ. dane u nedelji i sedam nivoa raj a amajlijama koriseenim zo.1p. U indijanskoj tro.sicnoj umctnosti da bi predstavljali poboinost i sveti obred.11najlijama izradenim od zlata.1pisom iz Kurana.1lica poznat je kao talisnun Smatra sc da obe stvari povezuju ljude sa silama drugoga sveta koje predstadjaju t. trave i . balegar. sto se odnosi na cistu savest postale i sliko\·ita karakteristika tibetanskog krajolika.

pri cemu dim cesto simbolizuje putovanje duse prema nebu pojavljuju se pokraj puteva. u kucama. svete aktivnosti: u hrisc.. ponekad i so. pa se dim sp. kucni bogo\·i starog Rima. simbolizuju nacine po\·ezivanja sa duhom i irnaju duboko znacenje i rnoc. ali \'CZJ. Kao sto je ognjiste centar kuce. bofanstvima da bi se dobio njihov blagoslov. s. Ponekad se o njemu razmislja kao o duhovnorn centru sveta. pa je njegovo sirnbolicno znacenje srodno drvetu sveta ili kosmickoj planini Oltar moze simbolizovati vrerne i mesto na kojem je nek. simbolizujuCi pros\·etiteljska i onostrana svojstva vatre i dima . a isto tako i kao simbol sopstvenih osobina ocuvanja zivota. lari i penati. " Kini se bofanstva predaka pojadjuju flJ kucnim skrinjama. sveta mesta te±e da budu u samoj prirodi Prakticno sve karakteristike prirodnog pejzafa povezuju se s nekom vrstom svete tr. i opisuje podignuto mesto kojc cini ccntar svetog obreda i bogosluzenja Obicno se podize unutar gradevine ili prostora posvecenog nekom bohnstvu.1ljenih irtava dizao prema bogovima. kao :lrtvu na oltaru So se moze koristiti za zrtvu kao simbol zemlje. a svaki predmet postavljen na oltar ima simbolicko znacenje . kanjoni i krateri. SASVIM GORE Paljenje tamjana stari je obredni cin posvecenja. cvece i tamjan su tipicni primeri To mogu biti i licne stvari. J. reke i jezera. takode je jedna nsta svetilista SIMBOLIKA. tradiciju koju predstavlja. kao sto SU mirisi i slatkisi Na zapadnoafrickoj obali. sto zn. oltari su bili mesto ±rtvon. zapaljeni tamjan iii molitve svadbe i sahrane.1ltus. oltar u mnogim tradicijarna. Svetiliste moze da slavi uspomenu na pokojnike: u dnu svog kratera. naj\·eee slatkorndno jezero u Juznoj Americi. U starom Egiptu Nil je bio s\·etinja. novae. koji su verovali da se bog Virakoea . iako neki oltari nisu t!ksni nego se postadjaju za narocite cerernonije i onda se razmontiraju. zrtva je poznata kao prasad i obicno je neka vrsta slatkisa. Svetilista takode obezbeduju farista svete akti\·nosti..0LTARI I SVETA MESTA Rec "oltar" dolazi od latinske reci . Ponekad se hrana i pice blagosiljaju pred oltarom. bili su slavljeni svakodnevnim molit\·ama i :Zrtvama. ugaseni vulkan i najvecu japansku planinu. a moze se cak posnutrati kao rnikrokosmos s\·emira . dok su u Indiji. oltar je hri5na tacka SVETILISTA U mnogim kulturama s\·etilista SU SVETINJE U PRIRODI U tradicioiulnim drust\·ima u kojinu su ljudi blisko povezani s prirodom. U hriscanstvu je rec o hlebu i vi nu svetog pricesca. vodenog du ha. pa je ona mesto rnnogih liramo\·a i svetilista C:ak i na svakodnevni deo zivotJ. Kini i Japanu kucna s\·etilista posvecena raznim UKRASI OLTARA I SVETILISTA Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar iii iznad njega. Hriscanski grob. dok je jezero Titikaka.1 licnost postala s\·eta ili je izvela sveti cin. koji se daju prilikom liturgije posvecene uspomeni na Poslednju veceru U hinduskoj veri. s ntrom i dalje ostaje Na Filipinima se kao ht\·e koriste knjige od palminog lisca. tek kasnije su zatvoreni u hramo\·e saaradene u cast narocitih bo:bnstava. a pale se na kamenim oltarima (batong buhaj). J.nja Najraniji oltari su bili otvoreni prema nebu.1 nadgrobnim spomenikom i zrt\·ama cveea. a zatim se daju narodu u cinu bogosluzenja. variraju od malog udubljenja koje sadrii neku vrstu svetog predmeta (kao sto je kip) do mesta hodocasca Sva sveta mesta. a to je i danas kod nekih africkih naroda. u prodan1icama i kancelarijama. pecine. upaljene svece. bilo da su prirodna ili izgradenJ. slave i budisti i sintoisti. bilo sveto za Inke. J.svece. kao i drvece i surne Pbninu Fudzi. OLTARA Oltar na malom planu reprodukuje cclokupnu svetu GORE Indijanci cesto koriste duvan (za koji veruju da je s\·eta trava).rnskoj tradiciji prelazne s\·ecanosti ili prosLn-e kao sto SU TRPEZA BOGOVA Hiljadama godina traje tradicija ostavljanja hrane i pica na oltaru za bogove. Druge tradicije koriste stvari kao sto su venci cveca. dok se svece i tamjan stavljaju rJJ. obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i stvarima koje su vezane za vodu. svetilista Mama Vate. odvijaju se pred oltarom Tradicionalno. Na slican nacin.1dicije Postoje S\'ete planine. kao i u svetirn oradevinama U rnnoaim D D hriscanskim zemljama uobieajeno je videti svetilista pokraj puta posvecena Devici Mariji iii nekim s\·ecima. kao sto su ribe i vesla.1ci "visok".

1mhlu oblozcnu sa prcko 20 hilj.1 sc krcfr u smeru kaz.j Lm1. s. dovodeci taj11ih kripta i Ova mreza svetih je osmo svetsko SVETE GRADEVINE Kako su drustva postajala slozenija.1!.l!usi n. mesto na kojem se nalazi Sartrska katedrala nekad je bilo sveta foma. pri ccrnLI s\.1lazc grobnice prcdasnjih D.1.1dc S\ etc grade\ inc oko kojih tibct. koji zruci "i:ista zemlj.uog. koj.mozda najpoznatiji monolit na svetu .1do\ i V. 1 o mes to jc Ycz.1Lm1a G.1 Vclika p. ove pecine imaju pet budistickih hramova i 24 manastira. smatra se svetilistem plemena Navaho. O\ ogromni metemski krater kod (Arizona) sveto je mesto i\Javaho CRKVE USECENE U STEi\IE Jedno od hriscanskih mesta hodocasca je Lalibela u iz XII i XIII veka. mesec i zvezde.1 rnasi\ni zlatni spomenik i divnu rn. Arizona.1 .1 kojc otprilikc odgcn .1d.1 inkarn.ita zbtnog krcn .1j\cec budisticko S\ ctilistc n. Njcn nazi\.1lati sc n.n.111u koji se prostirn LIZ rekLI LI duzini od 6km Na ccntr.1 rncsta jedne kulturc prisn1jcn.1. a hrastovi lugovi bili su sveti za Druide .1ci hr.1110 za Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC \ cko\ im.1li gr.1ka 1. Potala u mesto je hodocasca tibetanskih budista i nalazi se na jednoj od tacaka sveta GORE LEVO Larn. Kanjon C:ako u Nju Meksiku bio je boraviste Anasazija iii "staraca".rnstvcnijih im.1. L:ija jc [hL1j GORE su izrast. rncst. U ll\Oj p.lcij.1pr. .1rn Artcrnidi. boginji mcscca. poticc od mitskog brda Pot.11. od kojih jcdna od n. kod cijih pripadnika vlada uverenje da je ovaj krater stvorio plameni zmijski bog.un. Efes u Turskoj jc nckad bio poznat kao ccnt.lm Velicanstvena palata na Tibetu. S\eta jc rezidcncija ( trcnutno prognanog) D.ljLI i bor.111g.1jsn~tiji je indijski gr.1·. Meteorski krater kod Flegstafa.SVETE PLANINE Planine SU znacajne U taoizmu kao sredstvo preko kojeg ljudi mogu komunicirati sa besmrtnicima i sa praiskonskim silama zemlje Taoizam ima cetiri svete planine· Tajsan.1 r.1 S\ eta Posto su hrisc.u.1cb biscra bczbrojnih Rmb ) mlazi sc n.111 predsta\lj.1.rn10\ inu i f"11at.1jvclii:. predaka naroda Hopi i Zuni . kao sto je slucaj sa Apolonovim hrarnorn u Delflma u Grckoj.1\ ljcn jc kao hodobsnicka stn.lt.i u lndiji. Hengsan.1j Lune.1 ob.1 \isi niYo dL1ho\l10g iskust\ a Ima mnogo prirncr. i tunele. crkve usecene u stene ukopavaju se duboko i. Za australijske urodenike. n. gr.1. ima oblik zmije i verovatno je povezano sa slavljenjem zemlje kao bozije majke U Evropi.1 S\Ctu . ljudi su pocinjali da Potala u Ljasi.1!J. 1ijugavo se u brda.1 hr.1\.1\ odno jc bio rujYccc od scdam cuda st. koji je dovoljno dubok da moze da se izgradi pedesetospratnica.1 sc zo\e Borobudm (sto zn.1 n.1 od nckc drugc kultme .111i razorili hr.predstavlja sveto mesto Vremena sna Ogromno Zmijsko brdo Ohaja je svetiliste koje su izgradili Indijanci. Sadrii kruine odaje poznate kao kive.1 Lb su S\·ct. i mcsto hodocasc.l\c.l\·istu Bodisat\c :\\a lo kites\ arc.1lnoj \isiji_l.1 koj. Huasan i Songsan digao iz njega da bi stvorio sunce.1l.rnskih budist.H magijskih i okultnih \ estin.1. Uluru . Put prcma \rhu n. Adfantske pecine u Indiji su hrarnovi u steni useceni gotovo vertikalno iznad fomovite urvine sa stepenastim vodopadima.1ljki s.1 njcgcn hr.

koji sc svi sh\·. vracajuci se u hriscansku Evropu preko ma\·arske Spanije tokom XII veka .1 alhemije direktno je pcn-czana sa ucenjima Herrnesa Trisrnegistusa (""Hermes Triput-naj\·eci ).1piju. To je opis dozivljaja ··jednog sveta" u kojcm se tclo. u rukopisu iz XIV veka Procesi pretvaranja koje su oni koristili u svojoj naucnoj praksi (ovde je rec 0 destilaciji) postali su simboli psiholoskog i duhovnog napretka GORE > 0 K. i na tome da sve stvari poticu od "jednog" Primenjeno na alhemiju. dusa i duh pojcdinca svesno sjcdinjuju sa kosrnickom dusom.1taju tako da se oglcdaju unut. lspostJvlja se da je on pokusaj ujedinjenja grckog boga Hermesa. Hermes je predstavljan sa kriL1tom kapom i sandalama. zvezdama. u sustini je proces promene iii pretvaranj. Ona je uticala na raznij moderne hemije.narocito teorijska > 0 :::::i gde se sastaju telo.1kog co\ck.ul Gusta\· Jung jc snutrao alhcmiju korisnom simbolickom kartom unutrasnjih iskusta\a On je dovodio u \"CZL1 rnlicite faze alhcmijskog postupka sa fazama kroz koje prolazi co\ ck kada dobija analiticku tcr. noseci krilati stap omotan sa che zrnije Njego\·i atributi su simbolizovali povezi\·anje donjeg sveta sa materijalnom stvarnoscu i nadpersonalnim "krilatim letom": on je.1lhemicara. koji moze da bude fizicki.rn sa elemcntima. okultnirn i drugim temama koji su sazimali sn1 mudrost starog S\'Cta.1 i duh.lr sv. mcsccom i sunccm. u sustini. S L\fB 0 LI(: KA KART A HERMET!CKA MU DROST Filozofija iz. proccsu bio je izrazen kao lapis philosoplzorum iii ··filozofcn· kamen". koji je opisan kao vcliki ucitclj i davalac mudrosti.1 kao ··kosmicke duse · veza sa zlatom i dugovecnoscu bila je poznata u staroj Kini i Indiji Ovaj proces sc opisuje koriscenjem celog bogatst\'a simbolike koja potice 0 < w z < > N w od astrologije.---"!' ALHEMIJSKO PRETVARANJE alhemija . mitologije i rane nauke. psiholoski iii duhovni Cilj alhemije je prctvaranje osnovne supstance u visu. filozofiji. ovo znaci da je ljudski rnikrokosmos.1. koji je vodio duse u podzemni s\·et i prenosio poruke bogo\·a. zastitnikorn ucenja i magije Alhemicari na poslu. sa egipatskim bo:Zanstvorn Totom. :\. direktno po\ez. pa i na razvoj rnoderne dubinske psihologije Alhemicar uocava direktnu vezu izmedu rnaterije i duha i izrnedu organske i neorganske prirode Najpre zaceta kao proces slican formentaciji. dus. bio posrednik izmedu svetova Za Hermesa Trismegistusa se govorilo da je au tor \'ise hiljada tekstova o nauci.LHEMIJSKO P RET VAR:\NJE Alhcmijski proccs. Alhernija je filozofija i praksa koja obuhvata i nauku i misticizam. "unutrasnje blago" iii stanje savrsene harmonije simbolizovano ispravnim mesanjem sumpora i zive (za GORE Alhemijski simboli za zivu (sasvim gore) i za sumpor (gore) . u kojem obicni metali mogu da se pret\·ore u zlato iii srebro. To sc moze slwatiti kao promcna osnovnih metala u zlato ili kao pretvaranje najosnovnije ljudske svesti i iskustva u duboki uvid . t. koji je sadrzan u ideji "kako gore tako dole". Medutim. Jung jc cesto koristio terrnin unus mundus koji jc posudio od srednjcveko\"11ih . alhemijski proces je postao analogija psiholoskog i duhovnog preobrazenja Najranija pominjanja alhemije nalaze se u zapisima iz starog Egipta Ova vestina se raz\•ila u staroj Grckoj i u arapskom svetu. planctama.1kode poznJt kao opus magnurn iii "\·eliko delo". astronomije. Rezultat alhemicareve posvecenosti O\'Om Hermeticka filozofija koncentrise se na meduodnos rnikrokosmosa i makrokosmosa.

Faza nigreda ili "crnjenja" je faza u kojoj se sirovina rastapa u crnu tecnost Ovo simbolizuje rano budenje svesti. sledeca faza je albedo ili "beljenje". Prima materia odgovara psiholoskom stanju minimalne svestL Osnovna sirovina se drzi u atanoru ili pecnici koja se sastoji od jajolike staklene posude koja se zagreva na vatri . Ovo je tacka velikog intenziteta u kojoj suprotnosti pocinju da se sjedinjuju u coniunctio Herrnesa. zemlju i vatru. Vatra predstavlja oplodujucu silu koja stoji iza procesa pretvaranja Vazduh iz mehova alhemicara potreban je za paljenje plamena i za sirenje procesa. Ova pecnica simbolizuje eoveka u cijem se telu povezuju dui. boga intelekta i komunikacije.Svi alati. sastojci i naucr1i procesi u alhemiji imaju sopstveni znak iii simbol DESNO koje su alhemicari verovali da su glavni sastojci svih metala). buduCi da su izgubili vezu sa "Edenom". Ona moze da predstavlja i ritualizovani prostor u kojem su sadrfani svi preobrazenjski procesi. Alhemija pretpostavlja da se ljudi nalaze u stanju haasa i nesloge. filozofovorn kamenu. nasuprot jednostranoj snazi racionalne spoznaje i diskursa. boginje culnosti i ljubavi. Zavri. prvobitna materija koja prethodi podeli na cetiri elementa . koja je ukorenjena u nacinu na koji su alhemicari gledali svet i istrazivali mogucnosti njegovog menjanja :0 )> Prima materia je sirovina alhemijskog procesa. Ovo herrnafroditsko jedinstvo predstavlja praiskonsko stanje ljudskog roda. koja je predstavljena figurorn po la musko pola zensko . tokom koje rastopljeni metali pocinju da se prespajaju u cistiju formu )> r :::r:: m en 7' 0 u psiholoskom < )> smislu. ali ona ima i veliku tematsku simboliku. koje rezultira filozofovim kamenom. i Afrodite. Toplota u posudi odgovara prirodnoj vitalnoj energiji za koju kaiu da postoji u svim stvarima.vodu. Vencanje kralja i kraljice odgovara i predaji nafoj hermafroditskoj prirodi. . pre pada u svet suprotnosti. a analogna je izlasku sunca . vazduh.na faza velikog rada naziva se rubedo ili "crvenjenje". a vezuje se i za arhetip ranjenog iscelitelja i za pocetak isceliteljske snage Nigredo moze da predstavlja depresiju kroz koju eovek pocinje da preispituje svoj zivot i da se z m oppositorum ili "svetom vencanju". Termin hermafrodit je spoj imena dva bofanstva. U ovom sirovom Stan ju prisutne SU SVe zivotne suprotnosti. gde svaki element i proces dobija sopstveni znak. Hermafrodit sirnbolizuje postizanje intuitivnog uvida. praiskonskim stanjem zadovoljstva. FAZE RADA suocava sa osecanjem krivice. Alhemija je takode povezana sa procesorn produfavanja iivota i teinjom za besmrtnoscu stvaranjem "eliksira zivota" ili "pijaceg zlata". ooLE Alhemijska nauka poseduje celo bogatstvo sopstvene simbolike.a i kosmos. Ono se olicava u SVETO VENCANJE Glavni simbol alhemije je sjedinjenje kralja i kraljice u · vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje simbolizuje vencanje sumpora (musko) i zive (zensko) ili sunca (duh) i meseca (du5a). beznacajnosti i bespomocnosti Kako se eliskir zagreva. nekoj vrsti duhovne cvrstine. ovo predstavlja svitanje tokom kojeg se depresija povlaci i zivot pocinje da se vraca . Slika svetog vencanja odnosi se na obnovu ove celovite prirode spajanjem glavnih sila u narna.

naseg svesnog biea i nesvesnog iii kolektivnog nesvesnog. ali arhetipski obrazac je "kritski ·iii "sedmokru:Zni Ia. Druga cngleska rec za lavirint. a u sredini svake ostrice slika je cetvorokrakog krsta . Stari .wija i naea. je ··Ia'. ali drugi dezorijcntise i tcra vas da se osecate potpuno izgubljeni. potice od staroengleskog ameizan sto znaci "zbLlniti" SREDNJOEVEKOVNI CRTEZI RimljJ. spiralnim i serpentinskim obrascima. sto znaci "karnen".·ojib crkva: najstariji poznati primer datira iz IV veka i nalazi se nJ. severnoj Africi. Gotovo svaki drevni lavirint sledi ovaj plan Pronadeni su i klasicni lavirinti sa 11 do 15 krugova. ima ncprekidan zid i moguce je hodati drzeCi se stalno jednom rukorn za zid U XIX veku formirani su "visestruko po. a nit koja nam pornaze da pronademo GORE Labris. podu bazilike Reparatus LI Orleans. > 0 ::::J kao ncsto sto predstavlja glavne duhovne i psiholoske brige svih kultura koje ga koriste Kao simbol "prolaska".. On ima sarno jedan ulaz i jed. cije dve zakrivljene ostrice simbolizuju mladi i opadajL1ci mescc. Alzir Crkvcni la. se po njima hoda.ri simbol predstavlja i majcinu utrobu i grobnicu. bL1dL1ci da su predmeti hodocasea iii pokajanja bili izlo±eni u ladama francuskih katedrala: najpoznatiji la\·irint je konstruisan u Sartru oko l 230. Svedska ll radeci ih kao mozaike na zidovima i podovima Kasnije je on1 nstu Ln·irinta us. imali su mnogo pogresnih skretanja i slepih Lllica. odnoseci se na nesto cnsto i na zernlji. lavirinti sa ostrvima u sebi.. u!az LI Ovaj klasicni italijanski crtez lavirinta primer je jednosmernog lavirinta DOLE lavirint iii ll donji SVETO PUTOVANJE U DONJI SVET Rani lavirinti su bili mape koje su pomagale prelasku duse u donji svet posle smrti . i na. Chi lavirinti. kao sto je jedanaestokru2:ni lavirint sacinjen od \•clikih oblutaka Vizbiju. on jc kreativno iii obredno rnesto koje odraiava nase osecanje neznanja GORE 0 < t/) OBLICI LAVIRINTA Lavirint je "jednosmeran": ima samo jedan put koji se s.·odi u centar. "Jednostavno povczan" lavirint.ni su razradili nstu sa krivudavim.·ilu.·lja rascwtano i isceliteljsko jedinstvo muske (Hrist) i zenske (i\!arija) energije.·irint. Krajern Srednjcg veka razvio se novi oblik lavirinta LI bastama i palatarna Evrope. godine. Sestolaticni cvet LI svom sredistu predsta. .LAVIRINTI < 2 Lavirint je simbol zivota koji se tumaci na razlicite nacine svet.·czani . Najjednostan1iji oblik lavirinta jeste "trokruzni" crtez.. "rnaze" (meiz). budenju i proccsa snevanja Clvaj stJ. a zbog toga i slepih ulica. Indoneziji i u Severnoj i Juinoj Americi. ali na kraju do. Nju cesto dr:Zi boginja koja CLIVJ. koje nije bilo rnogucc resiti rnetodom "ruka na zidu" w z < > N w Klasican oblik lavirinta i dezorijentacije dok prolazimo kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI. sacinjeni vestirn potkresivanjem biljaka.. Indiji. Stari koren "lavirintJ. a crtezi su bili dovoljno veliki dJ.·irinti su postali uobieajeni u IX veku. iako je slozen.rn put do centrJ. Lavirint graficki predstavlja vezu izmedu svakodnevnog zivota i donjeg s\·eta. Pn·i primer lavirinta dezorijentise. "Visesmerni" lavirint moze da ima vise pute\·a. l\[oze da bL1de kvadratni iii kru:lni i irna · ga u Enopi. DOLE DESNO Ova moderna slika prikazuje savremeni kosmopolitski zivot kao lavirint (a deluje i kao kola komjuterskog cipa) Labris je dvostruka sekira sa !(rita.Se s\·esti u > 0 0. sekira koju zakrivljene ostrice povezuju sa mesecom i sa korenom reci "lavirint" put predstavlja svest koja jc potrebna da prodemo kroz zivot.

Druga forrna je okruglija i simbolizuje oca sunce..i. Mit o TezejLI i Arijadni opisuje zlatnu nit izrnedu muskarca i zene U lavirintu Rad i rodenja . Zato lavirint posiaje simbol inicijacije i ponovnog roaenja juril. Forrna Tapu'at sibzio u lavirint. OPLODNJA I RODENJE ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti n1h-u.1 ch jc pro1udu PUTEVI SPASENJA Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc hrisccrna den clo je do promcnc simbolickog nucenja. pri ccmu je Lffirint bio put kroz zamrscnost gresnc ljudske prirode Simbolicno hodocascc ili pobjnicko puto\ mje kroz lavirint moglo se propisati za grcsnikc koji su bili prcsbbi ch krcnu JU snutra se cL priknuje junacko puto\ anjc LI utrobu C1kra\ijuski Livirint piedstcl\ lja C\ olucijLI klasicne formc i nalazi sc u Indiji Zasnin sc na trostrukom centru pre nego na L1obicc1jcnom krstu. ciji je krclj OIU SU < > z Petostruki Ll\·irint sa devet krugovcl koristi se bo rnotiv na korpcrnu koje su tbli pripadnici nc1roda Pima u Arizoni. kroz vrata groba u rnajku zcmlju Najstariji zabelc:Zcni lavirint opisao je Hero dot u V veku pre n c. a sagradilo ga jc 12 egipatskih kraljcva kao spomenik scbi pokraj velikog vcstackog jezera lz jcdnog zida la\ irinta dizala se piramida. smrti. Teorijski je moguce neprestano dodavati dimenzije lavirintu. gornji i donji. Ccntcu nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl smrcu ili sa cm1ovistem nego jc prcdstc1\ljao spc1senjc. u stvari. koji daje zivot. koja je imala nadzemni i podzemni nivo Ona je cuvab tela dvanaest krc1ljcva i grobnice svetih krokodila u HcUJO\cru. trasiranje pL1tc1 za ncrodcno detc kroz VISESTRUKE OIMENZIJE Dodavanje trece dimenzije donosi nove nivoe slozenosti plana lavirinta. sL1sret sa Llnutrasnjim cudovistem i njegm·o ubist\·o i re5enje lavirinta koje simbolizuje konac. i LI trista godina stcuom la\·irintu u Safron Vc1ldonu. cl srednjevekovni monasi mogli su hochti crkvenim lavirintinu tokom kontemplacije . U indijskom spevu l\L1hablnratc1. plodnosti asocira na bcbu savijcnu u utrobi ili novorodence smesteno u majcinom krilu. a koji je. Sa S\'CSCU dLIZC hodocasce. javljaju se u dve forme.:in10 kru:lna forrn. Hopijski lavirinti iz XII nka. dozivljaj dezorijentacije. Tezej se sL1ocio s Minotaurom u centru L:n·irinta.:inje. Onj model obicno ima L1laz na vrhu i GORETezej drzi konac kojim je odrzavao vezu sa spoljnim svetom. cl moze da prikazuje granice hopijskih teritorija Odnos izmedL1 muskog i zenskog principa predstavlja jos jednu temu. zivOtcl i mogucnost ponovnog rodenja Ova tema je po1·ezana s puto1·anjem u majku zemljLI i LI donji s\·et. sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje 110\'C nade. i smatra se da simbolizL1je rad. koji se povezuje Scl mi tom o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om bib znnorn Minotaur Tezej. EnglcsL1. zivotna nit koja spaja dva S\'Cta. ali ih to onda izbacuje iz carstva svakodnevnog zivota. cc1kr<l\ ijuski Lffirint je ncizost. omogucujuci kretanje izmeau nivoa preko mostova iii stepenista. sin atinskog krc1lja Egeja. povczujuci t~1ko teme zivota.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je izmislio carobnjak Drona. a on prcdstadja i pccat pinunskog plcmenskog sa\·etcl. a ch cl mladica JUNACJ(O PUTOVANJE Najcuwniji lavirint jc la\·irint kralja !v[inosa u Knososu na Kritu.wirintski plcso\·i i obrcdi prikazivali su krctanjc izmedu zi\·ota i smrti. Programeri kompjuterskih igrica koriste visedimenzionalne lavirinte da bi stvorili "junacko putovanje" u kuci igraca drza\a dok je On l. a njegov centar zensku jc1jnu cclijLI ili nutericu. a koji mu je dala Arijadna. Ncmack. Ovaj mit prikazuje Tezeja kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje zverske aspekte sopstvene prirode kao i prirode Minotaura. ulazni i izlazni put sugerisu pL1pcanu vrpcu i rodni bnal. Minosova kcer Arijadna zaljubila se u Tezeja i dala mu je klupko zlatnog konca. koji sc nalazc u Arizoni.:i\ irint matericc. zavetovao se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi okoncao placanje prisilnog danka kralju l\!inosu. Ovaj mit ima nekoliko simbolickih brakteristika: "prodor" u lavirint. Ova forma predstavlja putonnje kroz zivot.l. od1L1\'an je obrcd u kojem jc u sredini stc1jala dcrnjb. ubio g~1 i natio se Arijadni prateci konac. sa spiralom u sredini.

Zatirn se mandala pravi od centra napolje. PESCANE MANDALE Man dale nisu uvek naslikane U tibetanskom budizmu. Bramapu tra i Gang) kao cetiri paoca vecitog tocka I na nivou makrokosrnosa i na nivou rnikrokosrnosa.. koncentricni elernenti crtefa zrace iz i prema svetom prostoru u sredini. Meditirajuce Bude. MANDALE U PRIRODI Mnogi obrasci nalik mandalama pojavljuju se u prirodi. oslobadajuci je iluzija trajnosti u svakodnevnom svetu da bi iskusila nadpojavnost. Cak se i prirodne formacije u pejzazu uporeduju sa rnandalama Planina Kajlas. kao StO SU bo2:anstva iii duhovna biea. reda i o sirnbolici procesa individualizacije UCENJA MANDALE Bas kao sto se duga stvara sarno kada se spoje kapljice kise. a zavrsna ceremonija izvodi se da bi se njene isceliteljske moCi oslobodile u svet Pesak se cisti spolja prema centru i stavlja u urnu. kosmicko drvo. jugu. kao sto je slucaj sa koncentricnim krugovima na ovom deblu drveta DOLE kalacakra iii ·'tocak vremena".sveciidrugiduhovni vodici na bogato obojenirn slikarna. Iako ukorenjene u sveta predanja lstoka. svetim krugom iz kojeg izviru cetiri svete reke (Ind. a opisuju sematske slike cija je svrha da predstave i da doprinesu duhovnom iskustvu. irna cetiri izrazite strane okrenute prema severu. ona je i model za tlocrt hinduskih hramova: centralni kvadrat je Brarnino mesto i sadrzi odaju koja predstavlja majcinu utrobu. Unutar spoljnog kruga iii kvadrata. sto je navelo Junga da kaze da je rec o poku5aju ocuvanja psihickog GORE TalasiCi 0 < Vl LU z < > > 0 CL N LU konternplacije. oblaci. simbolizujuci boiansko prisustvo. svetlost i vid posrnatraca. njena prvenstvena svrha je da dovede misao do rnesta tisine i praznine. Sirnboli se razrnatraju po redu. Satledz. gde se koncentricni godovi na deblu drveca. mreskanja vode na povrsini. mandale kao da predstavljaju univerzalni obrazac zivota: Zemlja se vrti oko Mlecnog puta dok se celije elektrona svih zivih biea vrte oko centralnog jezgra C:ak je i ljudsko oko jedna vrsta mandale . mnogi aspekti n jihove simbolike deluju arhetipski. zastitnicka i destruktivna stvorenja. jedan od najvisih vrhova Himalaja. Iako su simboli koji se koriste na rnandali specifkni u zavisnosti od kulture. pravi se obojenim peskorn kao sirnbolicni rituaL Pocinje ceremonijom prizivanja boginje stvaranja i posvecenja mesta . keltska i hriscanska. i uporeduje se sa ogromnirn dijamantom.MANDALE I JANTRE Sanskritske reci "mandala" > 0 I ::J se sve vraca. Tibetanski budisti prave rnandale na srnotanirn platnirna zvanim tang-ka Ove rnandale . kreativnost i duhovno ispunjenje koji proisticu iz nistavila. krecuci se s ruba prema unutrasnjosti. Ona se nosi u svecanoj litiji do oblifoje reke. prostora iz kojeg se radaju sve stvari i u koji cak-pur Kada mandala bude gotova. . Na cetiri strane sveta nalazi se po jedan monah koji sipa pesak iz metalne cevi zvane Mandale su sredstva meditacije u duhovnim tradicijama kao sto je budizam Ova mandala iz Tibeta koristi se kod vadzrajanskog dragulja iii tocka munje kjil-hor takode se koriste za rneditaciju. i "jantra" znace "krug" i "instrument". tako su i vizuelni efekti rnandale takvi da nista ne postoji izuzev susreta izmedu razlicitih polja i obrazaca energije Red kosrnosa se prikazuje kroz uravnotezen aranzrnan geornetrijskih oblika (prvenstveno kruga. sveti deo hrarna altar. tocak zivota. kvadrata i trougla). Oni se takode pojavljuju u snovima i u spontanim zvrljanjirna i crtezima. Budisti je smatraju mandalom. simbolizujuCi prepreke s kojima se rnoramo suociti pre nego stignemo u centar. a imaju razliCito ruho sirom sveta Obrasci nalik rnandalarna pojavljuju se u prirodi kao i u tako razlicitirn tradicijarna kao StO indijanska.su obicno pravougaone slike na kojirna se prikazuju Budina ucenja.. Kruzne mandale zvane ll kojern je srnesten koji nastanu kada se baci kamen u vodu cine jednu vrstu mandale. planine i munje uobicajene su ikone tibetanskih mandala. njena uloga je zavrsena. boje i simbola kao StO SU SASVIM GORE Obrasci mandala javljaju se u prirodi. istoku i zapadu. ravna predstava svih krugova svemira. simbolizujuCi razvoj zivota iz jednog jajeta u svemir. U hinduizmu je ovaj prostor 5unja ("apsolutna praznina") i bindu ("kosmicko serne").. Tradicionalna hinduska mandala je kvadrat koji je podeljen na manje kvadrate Kao sto predstavlja sliku SU pahulja snega iii suncokret. paukova mrefa.

> On prcdst. isp1«1zni. srcbru.1djenog trouglom okrcnutim prcma gore.1 S\ O\Ll potrebnu ran10tdu i harmoniju encrgija ccanost.1zlji\O sip. jcr poloz. co\ ck komc jc potrebno isccljcnjc doLizi u hog.1 Z. s tclom kojc sc sip.1 sc LI hog. pri C:emu je ova poslednja mandala sveta sna Prethriscanski keltski krst.1ko ch u potpunosti budc prisL1tno LI krugu.1ju ugljcn i mlc\ cni L1mcn d.1 u prcko ritualnih (inova.1.1nu. obicno trouglove. iii polnu igru boz. . t.1\'a mantru iii rnolitnL Ponekad sc mantra ispisujc da je ··ucnsti". koji simbolizuje C:etiri godisnja doba i C:etiri strane sveta. U sL1ton.Hinc LI nunchlLI Zatim sc pcsak ritmlno L1kLrnja brczi.LEVO Ovde tibetanski monasi prave pescanu mandalu Svi aspekti mandale. jantra sc koristi LI hindL1izmL1 i budizmLI U pitanju jc slozena geomctrijsb figura koja vizuclno izraz. pogrebne humke i lavirimi.1 kojc doLuc duho\i ) 1u Hatinu kroz koj. ukljucujuc'i obrede koji okruzuju njeno pravljenje i uklanjanje. kosti.1 i drL1gih rnarkcr. koncentricnih krugova i devet trouglova koji se medusobno prcsecaju Spoljni hadrat funkcionise kao gradski zid.1tim sc p. iikaah ('mcsto n. sa L1pijama na cetiri strane svcta .jll SC cncnom koja simbolizuje icnsko iii belom koja sirnbolizujc musko St\·oriec DOLE Jantre koriste apstraktne geometrijske oblike u svom planu.rnskog para. svi se uporeouju s mandalama.wlj.1 iii mlc\cnih Lltic.1.1stoji od jcdnog kvadrata.111dalc.1 pcscanoj slici u obliku m.1lc bolcst tako ch p. kao sto je slucaj i sa indijanskim isceliteljskim tockom i hvatacem snova.1tnr.1li se 11. kao sto su rozete sa urezanim ukrasima koji ukrasavaju katedrale i crkve.1 fizicki sn:t i stiti i z.1 mor.1 m. bakru.1j\·isc korist. kristalu.1\ .1ju bi ti prccizni da bi sc st\orilo mcsto harmonijc l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb. lscclitclj iii iscclitcljb inodi ccrcmoniju 11.1 joni (matericom).10 \ arijant.111 i scda LI sredinLI nun chic sa prilibma du ho\ .1ji figura du ho\ . Sive i Sakti. s z > > CJ "' z Sri-jantra moic da sc gravira s. kozi (L1kljucujuci papir) i na specijalnom kamcnu zvanom ··visnu ·. dok trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc linge (falusa). kvadrate i krugove.1 unutrasnjost Konccntricni kruc>ovi prcdstavljaju duhovno sircnjc i kosmicko jcdinstvo. Sile koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ.rntristickom obredu.1nchlc zyanoj dircktnom kontaktu s njcgovim tclom ch bi otcr.1ho Indijanci takodc koristc slikc kod iscclitcljskih ritu.1L1. J\L1mhL:i sc pr.1ko ch iscclitcljski pcsak odL1zi u okc. kao sto jc bdcnje i citanjc molitve 1ud njom Sri-jantra. s. koja sc smatra jcdnim od najmocnijih crtd:a jantrc. kL1kurL1za i polcn.n i korisccnjcm \rpc. u kombinaciji sa pravim bojama _IANTRE K.rn cfa doncsc mir i h.c geomctrijski simboli LI rnisticnorn prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i intcrakcije kosmickih sila .1 ccrcmonija pocinjc LI zoru i ochij. Hrisc'anska tradicija ima sopstvenu verziju obrazovanja mandala.1 t.1 jc bL1goslO\CJ1.irmoniju ccloj plancti N. s\ctoj lozi koj. koristi sc u hinduskom t. postavljan je iznad kruga koji je simbolizovao zemlju. prcdstavljenom trouglom okrcnL1tim prcma dole.po zastitnickom bozanstn1 Samo ovi materijali.1 ec proci korisni dL1ho\ i bcb sc pozon1 tokom obrcda Ch. prcdst.11no na osarn povrsina: na zlatu. a z. simbolicni su ME8UKULTURNE VARIJACIJE Kameni krugovi.1 bi sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su cnstc konturc. Ona sc s.

uklesan je natpis. s nazivirna kao sto SU '"kreativan". sto se ocituje u svim oblastima zivota Svaki ima naziv uzet iz prirode: nebo. ona rnogu da se sagledavaju kao nacin prodora nesvesnog Nad ulazom LI LI ICING Paradoksalno je da je jedina izvesnost u zivotu promena. pojacavajuci tako sarnosvest 10 000 PROROCANSKA SREDSTVA Proricanje koristi slucaj da bi otvorilo vrata duhu da se izrazi preko simbolickih obrazaca. kao proces Gone Tarot i kristalna kugla su dva metoda koji se jos koriste kod predskazanja oesNo U srednjevekovnom ilustrovanom rukopisu klasicni grcki astronomi posmatraju zvezde sa Svete Gore (Atosa) Oni su verovali dace im citanje ovih obrazaca pomoci da predskazu buduce dogaaaje parove. do prefinjenih simbo\ickih Sistema kao StO SU tarot iii I cing Za citanje ovih obrazaca i izvlacenje znacenja potreban je intuitivni skok vere. sto povecava moguci broj permutacija na preko koji ukljucuje tekuci dijalog sa duhovnom ili mitskom dimenzijom Preko ovab·og odnosa moguce je citati izvesne znakove koji bi inace ostali skriveni. koja je postala mnogo vise od prorocanskog sredstva: sirnbolizovala je funkcionisanje celoo svernira Osnov I Cinga je trigram. Moguee je osam razlicitih rasporeda. od nasumicnih 5ara listova eaja. a isprekidana energiju jina. od kojih se izvode turnacenja ljudskih situacija. raspored tri linije koje su cele iii isprekidane Cela linija predstavlja energiju janga.PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA Govoreci sirnbolickim jezikom. lz psiholoske perspektive. . vatra i jezero Trigrami su nekada ukra5avali odecu svetovnih i duhornih voda. zernlja. visoki svestenik starih Hebreja nosio je na grudima plocicu sa draguljima koja je sadrzavala urim ("sjajni") i tumin ("savrseni"). grom. dva kamena koji su se bacali za proricanje sudbine i ispunjavanje zelje. a trigrami simbolizuju osam faza u ciklusu razyoja i propadanja.zanja su nacin odrfavanja veze sa nevidenirn uticajima koji su van dosega obicnog sveta. " ··receptivan". voda. Najpre dublje s\ojeve rnozda je odgonir na pitanje pogadan iz obrazaca na zivotinjskim kostima iii na oklopu kornjace Ovo se razvilo u Icing iii u "knjigu promena·'. u grckim Delfona. vetar / drvo. formacija zvezda i komunikacija planeta i zivotinja.to bi podrazumevalo da je zivot gotov program nego se najbolje razume kao nesto fluidno. tako da su 5amani stare Kine oovorili o jang dva suprostavljena principa koja su temelj celog stvaranja. planina. kod svih promena postoje obrasci. a mogu se koristiti kao amajlije Spojeni LI " ornj prcdvidljirnsti kada bi bili zamoljeni da daju savete u vezi sa nastupajucim dogadajima. Mcdutim. ··porodica··. iii plirne i oseke. Ona se dalje produbljuju '"izrnenom redova··. URIM I TUMIN Tradicionalno.· l . koja te:li ka tome da odbaci ili previdi znacenje informacija koje dolaze slucajem. kostiju ili stapova. To moze biti bilo sta. pri cernu su jin i najcuvenije prorociste staroga sveta. trigrami cine 64 heksagrama I cinga. prorocanstva i predska. jer proroeanstva nece shvatiti racionalna misao. "smanjenje". "Upoznaj sebe·· Proricanje nije metod predskazivanja buducnosti .

a koje bi rnogle da PREDSKAZANJE Danas se termin "predskazanje . . ars smatralc ljudskirn glasnicima Prcdskazanje je jedan od najstJ. koje se odnose na cetiri elernenta kao i na svakodnevne brige: carobni stapiCi (vatra i ambicija).. ove simbolicne fragmente govora koji kao da su odgovarali na pitanje ili davali savet. bili .1st.koji su.uali ncpoznati ljudi. iako su ga srednjevekovni crkveni ljudi optuzi\·ali kao "davolsku slikovnicu·· Tarot je spil karata ilustro\·anih veoma simbolicnirn slikama.njihovo pe\·anje. Persije i mnogih drugih kraje\·a pokazuju da je n. dcca iii proLunici K. ali se on u XIV veku koristio za igru i proricanjc sudbine u ltaliji.nje. sablje (vazduh i ideje).lllijirn pricam..ljr. daje detaljna uputstva za tumacenje znacenja graktanja vrana Predskazanje. . kao i narocite pticje nste . jer je ispravno tumacenje poruke bilo jednako vazno kao i same reci TA. ponasanje. prvosvestenica.l su hodoeasnici puto\ . tibetanski tekst iz IX veka.scc !eta. obeseni eovek i svet Male tajne se dalje dele na cetiri garniture.:iii u HomerO\ o doba..oesNo Publika pomno slusa prorocanstvo. prerna Ilijadi. prorocanstva jc dav. obrJ. Tarot se deli na dva dela: na izgo\ . a sirnbolizuju ih karte kao StO SU Jed no od najpostO\ anijih proroeanstn u antickorn s\·etu bio je hrast koji je rastao u Dodoni na SC\ bmfala.1li u potr. odnosi na sve oblike proricanja Medutim. obicno su nesvesno og hrast. Kakadhrita.lllih nogu i sp.rijih oblika proricanja Opisi iz Kine.1 o Dodoni.1 poruci i od sposobnosti da je rnume k.1 kod O\ uticu na slu5aoca smatrale su se prorocanskim porukarna. u pocetku je on zn.10 sto jc slueaj sa svim drugim prorocanst\·ima. Mozda je on predstaYljao nacin skrivanja duhon1ih ucenja koja su se suprotstavljala preovladujucirn crkvenirn doktrinama.1 zemlji. gavran se obicno posmtra kao ptica koja donosi zao glas. dok je prema predanju mesto za astecki grad Tenoctitlan bilo izabrano kada je na kaktusu viden orao sa zrnijom u ustima.10 prorocanstvo. neopr.1kom i lo\'Ci se obavezno Hacaju kuci . Rirnska drzava se uvek obracala predskazivacu pre donosenja neke va:Zne odluke.ui za drvetom koje cc ih rnditi U 11. U klasicnom svetu. kretJ.ROT Tacno poreklo i snha tarota nisu poznati. uspch oYog mctoda zavisi jednako od ot\orenosti primaoca prem. ali moze da donese i dobre vesti U Knjizi postanja Noje ga je poslao da odredi velicinu potopa.1padu Grckt:: \'ekovinl. oko 800 g pre n.1 Za komade dn·eta koji su uzimani sa hrasta govorilo se da imaju istu prorocansku moC. Francuskoj i Nemackoj.acio turnacenje proroeanskih poruka ptica. ali se gavran nije nikada vratio. pehari (voda i emocije) i pentagrarni (zemaljski i materijalni resursi) eroz.1 tumaca z\·anih seloi . pri C:cmu je proricanje intcraktivan proces DODONSl'-1 HRAST GAVRAN Cesto predskazujuci smrt. medutirn.1 i ljudi. Poznate kao kledoni.1vali n. se (esto . grup. Gavran se takoae pojavljuje u pricama o potopu kod algonkinskih lndijanaca U Skandinaviji se smatra da su gavranovi duhovi ubijenih ljudi. sto je bio povoljan znak od bogova Tajvanski Bununi oslanjaju se na cnkutanje ptica i nacin njihovog !eta kao na znarnenje u vezi sa lo\·om: cnkutanje sleva smatra se losirn zn. koje SU 0 0 < > > > z > memorativa (slikovni sisterni pamcenja) postala je vezana za rnagijske talsimane ili arnajlije za prizi\·anje narocite sile . pri cernu su ljudi ulazili u misticno iskustvo pticje s\·esti . ne zahteva organizo\·an sistem znakova U pocetku jc verovatno zavisilo na bliskom odnosu izmedu ptic.10 sarn hr.e. ljubavnici.be5c se smestil. KLEDONSKA TRADICIJA Prorocanstva mogu da deluju na vise nacina. ali takode izgleda verovatno da je cinio deo sistema pamcenja Tokom renesanse. lndije. pa cak i jaja. dok prema jednom kineskom predanju dusa sunca poprima formu vrane iii gavrana 22 karte velikih tajni i na 56 karata malih tajni To je razlog sto se tarot ponekad naziva Knjigorn tajnL Velike tajne bave se arhetipskim temarna koje odraiavaju prekretnice u zivotu. reci koje se cuju nasurnice ili \·an konteksta.uod pomno pratio ptice u prorocanske snhe . Na primer.

1 gla\ a se snutra centrom uecnj. LJUBAV I SRODSTVO.:izuCi S\'akorn coveku da shvati S\ oju bozansku svrhu i jedinst\·cne mogucnosti Druge tradicije s.rnjc iii pokornost: monasi i mon.1ktera.rnjc glan~ oznaca1 a pokornost nckom viscm bicu U mnogim .rnu U hriscanskoj umctnosti iskupljena i posveeena Marija Magdalena eesto se prikazujc s.1 veoma dugorn. ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L. USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT.1hinje sisaju kosu kada stupaju LI mo1uski zirnt. koji je posrednik izmcdu raja i zemlje. za cuperak na nhu glave se veruje da pokriva mesto nJ kojern bofanski duh ulazi u tclo prilikom rodenja i izlazi prilikorn smrti: on se po\·ezuje Glava se povezuje sa ljudskim sposobnostima razmisljanja Ona maze takooe da se koristi za opis odgovornog eoveka GORE Pored sirnbolikc tela kao celine. odsecanjc gla1·e neprijatelju srnatra sc ponizenjem pojedinca. a keltski kult gla1·c kao swtinje ilustruju brojni mito\·i .rn.:idosti i nevinosti.1 glan rno±c takodc uk. Pripadnici . raspletenom kosom kao simbolorn svoje ne\·inosti. Obrijan.1ginj. nasuprot tome.. a diH1c frizure i Ljudsko telo je bogat izvor simbolickih znacenja. mudrosti i vodstv.n-isnosti Duga rasplete1u kos.inezi su telo posm. ZIVOTNI IZRUG 154 NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO...:ivarsku tradiciju.:i.:i. kao sto jc slucaj sa rastafarijanskim plctenicama iii dugirn loknama hasidskih KOSA Kosa cesto predstavlja rnuskost i snagu. perjanicc sluze da 1uglase on1 osobinu GLn-..:i m. ljubavi i poniznosti Frizurc SU cesto oznacitclji drustvenih iii religijskih razlika.1k dobrog kar.1turnoj forrni.1tra kao ·· twarn dusc·.:i je svctinja z. .1jednicc Sika pustaju kosu i br.1 jc lisiti Co\cka jarne sluzbe.1 s.\[noge stare tradicije saglcdavalc su ljudsko tclo kao rnikrokosmos ( doslorno ··mali s\·et 1 koji sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u minij. kao sto je plodnost i zenska seksual nost.rnju i mogl.--.\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA..1 je bib simbol kraljcvskc vlasti iii simbol slobodc i ncz. svetaca koji nose sopstvenu glavu.1 zrtvov. J pletenicc iii m·ez.:i bila jcdnaka kastrir. GORE kalske z.1frickim plcmcnskim kulturam.:i kod zena nekad je bila simbol rnl.12i\·ati 11.:i kosa sirnbo]izcn·aie SU . U nckim tr. pom.1 CJlc i druge keltske narodc duga kos.1 izduzena glava jc zn. 1'. SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L..1du z.11u glav.1. kao skladiste niskih nagona i strasti koji prete da s\·edu ljudski rod na ni\·o zivotinjskog swta.1to sto vcruju da su one simbol Bozijc ljub.. U rnnogim tradicijam. kao StO je sJueaj LI Jencja. U hinduskoj i budistickoj tradiciji. Zenska figura moze predstavljati razlicite aspekte zene.n-i U Kini jc obrij.:iju telo kao neprijatelja kojeg treba savladati. sto znaci kao simbol sanscne ran10te:Ze i celcn itosti.1dicijama telo se pos111. Z. Simboli \las ti kao sto jc kruna nose se na gLn-i.1 duha pobeduje smrt Lllhtu ZCl1U iii.1 cesto se prikazuje kako drzi sopstvenu odsecenu glavu dok u hriscanskoj ikonografiji ima mnogo primcrJ.1trali kao jin i jang. Hinduska boginja Durg. instrumcntom razurna i duhovnih i drust\ cnih sposobnosti koje izdizu ljude iznad zirntinja . prakticno s\·aki pojedinacni deo ima sopstvene simbolicke asocijacije starozavetnoj prici o Samsonu koji je izgubio snagu kada mu je Dalila odrezala kosu. > LJUDSKO TELO G L :\ \!:\ Gotovo s\·ud.. RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK z 0 ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO. sto znaci da snag. kurtiz.:igledav.

Medutim.1ju sn.rnje budnosti tamo gde je sen iii duh. je jedno otvorcno oko (simbol bo±anskog znanja) smesteno unutar trougla slika SRCE Na Zapadu se srce povezujc s romanticnom ljubavlju od Srednjeg veka. zubi se cesto uporeduju sa biserima. slepilo se cesto koristi kao rnetafora za nesposobnost sagledavanja duhon1e i moraine istine . pri cemu dcsno oko odgovara aktivnom i buducem (suncu) a levo pasivnom i proslom (mesecu) Da bi ujedinile percepciju. sa sposobnoscu da se vidi dalje od cisto fizickog sveta. ali se isto tako povczujc sa surovoscu: talasasti jezici su crtani na starim kineskim grobovima d. Jezik se ponekad uporeduje sa plamenom. ooLE Marija Magdalena se cesto prikazuje sa dugom. raspletenom kosom kao simbolom svoje nevinosti i aluzijom na vreme kada je prala lsusove noge pitanju opake reci da ih vode. Srce sc takode povezuje sa moralnom hrabroscu i istinom. slepilo moze takode da se poveze sa mudroscu i duhovnim darovima U nekirn tradicijarna. Preko veze s jelom. u antickom dobu ono je bilo simbol centra i cesto se smatralo mestom na kojem se nalazi du5a U Kini se takode smatralo da se srce nalazi USTA Kao organ gcwora i disanja. usta su takode povezana sa destrukcijom. u carstva duse i duha. nego i istine koja se pojavljuje nJ. sto je zna(i]o da iii lazi Jezik i zubi irnaju sopst\·enu simboliku Na africkirn skulpturama.. Jedan od masonskih sirnbol. neke kulture veruju u postojanje '"treceg oka'" koje se nalazi na sredini cela. simbolika oka se po\·ezuje sa percepcijom i vidom. I hinduski bog Siva i Buda prikazuju se sa trecim okorn. Srednjevekon1i umetnici su prikazinli male demone kako izlecu iz usta neke osobe. plazenje jczika se smatra prijateljskim pozdravom.1ra. ukljucujuci hindusku. pozadini OCI Kao sto se i ocekuje.1 usta demona.LEVO Otvoreno oko u trouglu je masonski simbol Ono simbolizuje duhovnu svest.. dok je u manrskoj kulturi to prkosan. sredstvorn percepcije koja je kod meditacije usmerena prema unutra U staroj Grckoj simbol oka je irnao magijska svojstva.rnice od jednog dol.it.1gu duha i inspiraciju duse. kao sto je slucaj sa ustima cudovista: u hriscanskoj ikonografiji ulaz u pakao su zub. taoisticku i sintovsku.i. provokativan sa svetim narodom. Dlake na telu se povezuju sa muskoscu iii zivotinjskim stremljenjima: u hriscanskoj urnetnosti one se koriste kao simbol davola irnalo je isceliteljsku i zastitinicku funkciju. Horovo oko .:i bi otcrali zle duhovc Na Tibetu. uzviseno stanje s\·esti i sposobnost rezonovanja i komuniciranja. i bilo je izvor inteligencije. oci se identifikuju sa suncem i mesecom. zubi mogu da ukazuju na zastrasujucu snagu zveri da pojede. shodno tome. U starom Egiptu. au hriseanskoj tradiciji jezici ognja sirnbolizuju Sveti duh Jezik SU U c 0 0 0 (ali i zastitnicki) gest GORE Srce nije samo simbol ljubavi. simbolizuje govor. znaci st. Medutim. usta oliea\·. a oci naslikane na pramcima ratnih brodova imaJe SU f!10C americke ncwc. Fraza '"sirom otnirene oci . ali rnogu i da se poveiu sa snagom i mudroscu U persijskoj i evropskoj ljubavnoj poeziji.

1 iz kojcg jc 1ust.1zi neprijatclje > DAH I KRV I d.1 umakali su prste u kn· da overe ugm·or Hriseani ritualno pi ju Hriston1 kn· u obliku vina prilikom pricesea J\!cdutim.1lni simbol koji sc odnosi na plodnost. lsus je pokazao svoju poniznost i ukazao na to da je on pre sluga ljudskog roda nego njegov LEVO Kada jc Hrist prao stopala srnjih ui:cnika. iako se ona povezivala i sa (_h sc Htc.rnog brncn.1ka 11. pup.lijskih urodcnib. zcmlje i donjcg S\ pccinskoj umctnosti austrJ.1 Simbolika pupka povezana je sa centrom sveta. ._ 0 kao sluga. zivota i stvaranja DOLE \CZU SAKE I STOPALA Tradicionalno.1 velikim stop. n.1ksu su sprorndili Skandinavci koji su mazali s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom krdju da bi ih t.1 SJ.1 se obicno prikazujc s.1.1ka jc dusc. a "rukopolaganjc" sc koristi u crkYJ.uedenja.ma kod iscclitcljskih obre(. pupak sc posnHtr.1linu.1kc SC CCStO poj.10 simbol ccntrJ. Stopalo jc deo tcla koji jc n.ktin1c bohnskc moci Otisci s. .1h i kn· se powzuju sa zi\ otnorn silom i bozanskom snagorn Indijanci koristc dah da prcnesu snagu izrnedu ljudi.rnskoj ikonografiji saka predstay[ja Boziji blagoslcn· i in ten enciju. z. s.1k s\ct.lllC Hpcc.111.fa i obrelfa z.1k CCStO koristi k. au stuoj Crckoj Delfi su bili mes to S\ etog omfalosa iii · pupc. Krv se koristila da bi zapecatila zakletve.1bilnoscu i sa pokrctorn Bose noge tradicionalno ukazuju na poniznost.10 pupc.rni opisuju i\[uh.1ca ponckad sc pominjc k. S\ct.1lnc Indiji otisci s.1ko aktivirali . sto simbolizujc njegm u sposobnost da zg. gcst koji su kasnije oponasali cnglcski kraljc\·i koji su pr.1lno pra\·c oko pupka dc\'Cijcice u pubertctu i znak za[osti . cilindricnog L1rncn.1 ziH1tom prcko SC pupl:.1 CU\.HJ.1\·[juju LI Mnoge kulture smatraju kn svetom zato sto ona olicava dusu: u zapadnoafrickoj rndu nugiji sveti kipm·i se mazu pilceom krdju da bi ozi\·eli.1p.1j.njc i\[uslim.lf LI i deo uni\·erz.1ka je simbol J.1 slicnu pr.1mclfovo rodno mcsto bo ·pup.1rh.Cinom pranja stopala svog ucenika Petra. u nekim tradicijama krv takode ima moc da otruje hrisc.1dnoj Africi. prcdstadjajuci umctnikcn duhon1i otisJ.1 (r. a on je irnao nugijska svosjt\·a za l(elte: druid Mog Ruit mogao jc cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u L1rnen. oko kojc nebcsa kao u sinto religiji izraz za krv (ci) je tabu.1.k i potpis U hinduizmu i budizmu s. U z. PU PAK Osim sto jc \izuclni podsetnik n. oziljci se ritu.wbljcnim Hhom koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu tri S\ct.1 zidu.1 kao prc(_facki matrij.1lo st\ . a japanski ratnici iz XIV te[a s.1 sc\crnj.1li nogc sirornasnih da bi pokazali woju poniznost U Republici Benin. dok ni Jevrejima ni muslimanima nije dozvoljcno da jedu meso koje inu bilo kakav ostatak kn i Jevreji smatraju menstrualnu krv kao necistu. bog rat.1jbliskije povczan sa zcmljorn Ono se povezuje i sa st. a bile SU eta) Z\czd.1 Z\ czcb.1. koristio je onj cin da simbolicki pokazc s\oju ulogu z .1tinH iii drugim prcdmctinu znace zastitu u \·ek.

kao StO SU joga. Bambarc iz Malija o njoj govore kao o "divnoj velikoj rnajci· i srnatraju je H. prgavim i osvetoljubivim). kukavica) Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu 0 c POLNI ORGAN! Polni i rcproduktin1i organi muskaraca i ±ena nose duboku simboliku. Unga i joni simbolizuju muski i zenski reproduktivni organ i muski i zenski princip ooLE k.rnstvcnim skrivenim silama. matcrica se povezuje sa zastitom i taj. Poznata po r. on prcdstadi.1 ili umeks. 0 i kanab zin1tnc silc. aktivnog principa. ovim aspektom. Posude pretvar. naZ\". kao sto su lonac za t. On se slavi u rnnogim kultur. a s. prozdrljivi aspekt boginje. koji su \Tata izmedu fizickog i nem.1foj Kini.i U hinduizmu se po\ ezujc sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc gJ linga.rni s. zirntna sila protice mrezom energctskih putcva poznatih kao mcridijani (Kina) iii nadi (lndija) Ezotcrijski i isceliteljski sistemi. povezuju se sa simbolikom majcine utrobc. pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se sa elementima i bojom.i japanski bog braka se prikazujc u obliku falusa.10 simbolom nji ho\·e pohotljive · prirodc U kabalistickoj misli falus je bio odgo.inu kao izvor zivot. kao sto je bi!o st.1 protice kroz s\·e zi\ e st\·ari. S\'Ct U hinduizrnu nju simbolizujc joni.1 ogromnom erekcijom i cmocionalnu potistcnost sa ncur. ukljucujuci i ljudsko telo.ustva Gl. mor. Sluz se povezivala s vodom i sa zelenom bojom.:.1ljenje i kazan.i strah od predaje instinktima Falus je simbol muskosti. sto znaci ''materica Vuh·a se takodc obicno povezuje sa boginjama majkama. a njen elemem je bio vazduh Zuc se s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim. Bogcn·i plodnosti kao sto jc rirnski Prijap ccsto se prikazuju sa falusom pod crckcijorn. suptilna cnergija ulazi u telo i napusta ga preko cakri iii encrgctskih ccntara. kao sto jc slueaj SJ prirodnim karakteristikama u pejzazu poput pccina J\[atcrica SC cesto povezuje SJ boginjom mJjkom: Delfi u staroj Grckoj.i L1lusni prcdmcti su sLwljcni u st. boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena.. lenj i prozdrljiv Temperament).l\"abcku silu koj.inja. predstadjena kao plitki bJsen u obliku vuh·e i grafickim simbolom trougla.1kre su porcdane duz centralnog meridijana koji idc od baze kiC:rnc do terncna gla\·e Hinduski linga kamenovi prikazuju se kako se gnezde u okruglim joni udubljenjima.1 uran10tdujuci agcns cija jc uloga ch odrz.da kada jednom ude u telo zene neee vise moci da izade . uspr. Crna Z:uc je bi la melanholii':na (depresivan. ljubomornc.1tiri su prikaziv. simbolizujuci jedinstvo duh.CETIRI TEMPERAMENTA Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri temperamema. spor. ne zeli da pusti decu ili zenu ljubavnicu Pojam zubate ngine (vagina dentata) moze Se povezati SJ. njen element je bila zemlja.1\"J. prijatnim p!odnOSCL!.iterijalnog c.·oran za odrza\anje ravnotezc.1tima koja vode do skrivenog bl.uom Egiptu.iga i znanja Vuh·a simbolizuje mrak. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim.lllO jc po grckoj rcci de/fas.O TELO J\!noge tradicije \·eruju u zi\·otod. muskog i zenskog princip.na sa plodnoscu. moci stvaranja ENERCETSI.in1e C:. a moze takode da predstavlja kastracionu uznemirenost muskarca . refleksologija i akupunktura su zasnovani na O\'om sistemu i povezuju fizicku .i\·anja u prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc. Osim sto jc pO\"CZJ.nnim nazivima (kao sto je Ci LI Kini ili prana u lndiji).:n·an kamcn koji se obicno prikazuje spojcn s•1 joni.1 i matcrijc. njen temperament bio je flegmatik (dosadan. . LI i plemenitim). posesivne majke kojJ.n·notdenoscu tclcsnog cncrgctskog polja U hinduistickoj i budistickoj misli.i i ncba. mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike rnajke zemlje. preko ukruci\·anj.

Mozda zato sto je simbol preobrazenja. babice su imale slican status samanima i svestenicima.i odlazi u sveto mesto za porodaj. Pripadnici plemena Ibo u Nigeriji i Gani prireduju pravu sahranu za posteljicu zato sto srnatraju da je ona mrtvo blizance novorodenceta. Cesto se smatra da bogovi i duhovi imaju veliki uticaj za vreme porodaja.J prirodi uzimaju se kao znamenje rodenja i smrti. Zavijanje psa ili nailazak na avetinjski crnog psa moze da nagovesti srnrt. mozda zato StO SU uloge . negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica Mnoge kulture smatraju porodaj mocnom i prirodnom inicijacijom i daju veliki znacaj raznirn fazama i za rnajku i za dete. a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti.1 neke i pocetak znacajnog novog putovanja u donji svet. SIMBOLIKA RADANJA BA BICA Tradicionalno. Nju pere i tajno zakopava muz da se ne bi razbolela majka ili beba . rnajka se odvaja od drustva ostavljajuci iza sebe uobicajene . leptir se razlicito uzima kao predskazanje jednog iii drugog Na Orknijevskim ostrvima duga predskazuje rodenje. smatra se da mogu da namirisu smrt pre nego sto se desi. a u rnnogim kulturama postporodajna krv srnatra se jakom i necistorn. a pripadnici plernena Hmong u jugoistoC:noj Aziji smatraju je "ko5uljom" . raj iii u sledecu inkarnaciju Oba dogadaja poseduju tajanstvenu lepotu. narocito gavrane. ali u africkoj i indijanskoj kulturi ganan je koristan vodic rnrtvih na putovanju. Smrt je kraj. Tradicionalno. tako je Hristovo rodenje predvideno po ovom osnovu.·-·----- RoDENJE 1 SMRT I rodenje i smrt donose strah i radost u svim kulturarna. nepred\·idivi i uzbudljivi. GORE Rasireno je verovanje da zavijanje psa iii vuka nagovestava dolazak smrti neobicni nebeski znaci cesto su se tumacili kao ukazi\·anje na dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti U stara vremena. podvrgavajuci se obredirna prociscenja Trudovi rnnogo podsecaju na pocetnu fazu inicijacije kod koje se i:esto javlja veliki bol i rnisterioznost.nastanak nO\'e Hezde bio je znak za rodenje novog kralja. buduCi da s\·ako od njih predstavlja pocetak i kraj Roderljc~ je poi:etak zivota. au hriscanskoj umetnosti caurica je simbol smrti. ali je z. Mnogi znakovi i simboli i. simbolizujuci zivot. Stari Rimljani su rnrzeli sove zato sto su ih smatrali \'esnicirna smrti Za mnoge ptice lesinarke. U Evropi se smatralo da leptir mrtvacka glava predskazuje smrt zbog crtefa lobanje na ledirna. a jedna stara engleska narodna pesma povezuje pojavu snaka sa rodenjern: tri svrake za devojcicu i cetiri za decaka .prvom odecom deteta Oni je sahranjuju u uverenju da ce se posle smrti du5a vratiti da nade svoju odecu. Anglosaksonci su se za vreme radanja molili boginji Freji. sto znaci i "zemlja"" Ajrnari i Kvece u Boliviji smatraju da posteljica irna duh . kulturu i nauku. pa su zato znamenje zle kobi. ali babice stite i pomazu majku i dete U Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci "ona moze sve'. duh i individualnost. Proces radanja odrafava proces inicijacije . stvarajuci "Davidovu zvezdu" SASVIM GORE Leptir koji leti nocu bio je simbol smrti kod Kelta venua. Psi se takode pojavljuju u 5amanskorn ucenju kao i:uvari i vodici u donji svet POSTELJICA Posteljica se postuje u mnogim delovima sveta. ulivaju strahopostovanje i izvori su nadahnuca i sujeverja za ogrornnu oblast simbolike koja formira religiju. verovatno kada se Jupiter (poznat kod Jevreja kao "kraljeva zvezda") spojio sa Saturn om. Ona se cesto zakopava na teritoriji predaka da bi obezbedila svetu vezu izmedu deteta i zemlje: Mavari nazivaju posteljicu 0\'i dogadaji toliko tajanstveni. U modernom drustvu babica mozda nema vise takav status. Astrologija predvida verO\·atno neme rodenja i srnrti. verovatno zato StO predstav]ja snaznu \'CZU sa svetom duhova. Samoanci su verovali da ce umreti ako ulwate leptira Kelti PREDSKAZIVANJE RODENJA I SMRTI Veliki deo sirnbolike koncentrise se oko rodenja i smrti. ali moze se snutrati i krajcm prethodnog zivota iii puto\·anja duse i krajcm trudnoCe. Keltske kulture su ponekad skrivale radanje od natprirodnih stvorenja koja su inace mogla da naprave neku pakost su verovali da nailazak na leptira koji leti u noci znaci smrt.

da sc 11.1 narodc sirom Eq·opc.1\ isnosti od kulturnih st.1ksu 11-2 godinc S I . S11utr.1dicij.1cijc str. krstenje Hrisra koje je obavio Jovan Krstitelj. narol:ito kL1d surih Egipc.1L1ziStinu Lw Sto su S.1 jc gozba i pcpco jc st. krcnucij.1s u lr.c simbolib nadc i str.1 1 cr(l\ .1zlikuju sc L'd br.1ku.1 pc1 a pcsmc 0 H R E D I S .1 mcrcnjc zin1t11og 1 cb.0 0 z D R l' C 0 R 0 D E NJ E \ od.1j.1 t1.1 i \Cro1.1skc umrlog prctL1 De\ ct chn.1 koji podr.11 lj. simbc1lizujc drugo rndcnjc prcdst.\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I Sm rt im.rnim s.1li litiju do groba iii lorn.1 bo dog.1d.\t.1 iz1cstan 11acin n.1 b!iskim rod.1 su tcLi koj.1 kuci Poslc smrti z.rnj.111gro\ koji prcdst.1 L1brcdc rodcnj.1\ lj.1 s.1ju i-.1 z.1slL1g u pos\ cecnu \Odu. U drugc Lw simbolc1m kni L .1ju smrti Pozn.111jc dusc dok jc dim simbolizo1 .1j ob red !Llst.10 njcno uspcnjc.111u i Dccijc pccinc u Fr.1ks.du i sL1\ cs kojinu ljudi pristup.1 z.irzc simboliwju puto\ .1skrsc11ju N.1 uobicajcn.1b nuk. Lw sto su cr1 otocni m.1Li prncisccnjc.1 .1 er\ cnim okcrom zcmljc Pogrcbni obrcdi .1tst1 . Tcsik-T.1 do br.1lijskih urodcnib slozcni su i r.1 od pre 80 hilj.1jcd11ic.1 iii grob iii 11.1 do kr.1 su s.11 lj.1 sc odnosi n.1 i ol:isccnjc od grclu S111.l!ljcnjc fizickog bic.1 u mlckc1 Sto jc z.1 proccs prol:iscc11j.1 poncL1d i s.\ll LI simbolc smrti spalhju IL1b.1jccsci pribz srnrti jc u L1bliku groznog kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s kL1-.11 lj.rnskc narndc i z.1cc.1to1n kL1ji koristi z. \!rtncki sanduk jc obojcni t.1scn.-\ N E kRL\L-\CIJ E Pogrcbni obrcdi sc \Com.1 pl1ncbd j.1 u k(1ji11u jc popularno uccnjc o tclcsnom 1 .l i.1 jc odu'.1/11.111iL1 jc 01 u pr.1 od bilj. .111idarsb pcci11.111j. simbolizuje Boziju milost i ponovno rooenje GORE LEVO ooLE Nadgrobna ploca.1 kojc s.ll1L1 n. .rnjc dctct.1(.1101.1 ccsto su ukr.1 k.1 i odstr. Rimski pogrcbi su podrazumc1·.om.1d.1 Lhtir. zlatogL11 i ccmprcs Lide smrti iii b.1zumcYa razlh. od bronzanog dob.111jc i uspcnjc 5. Hrisc.1 u lr. pro11.111cuskoj.1dgrobni bmcn.1L1n.1kitom.111 prckL1 dojcnj.1ktikuju slic.1skrscnjc Hrist.1 s.ck simbolicno \ .ire indo-ir.111ju.1 godiru.1j prcobrazcnj. smrt sc l' umctnosti n.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc ukljul:iti pl1tpu1w ur.rn u grob [ndiji gdc S\ CStclliCi j(1s p1.1 na Lhljc.1 u sni1.1tL1lieb crh .1juci smrt i \ .1 iii L'clr.rnj.1to jc ch pr.1 pcsc.1 sc Lh sc Prvo krstenje.1Sll(l\.1 prccim.1ko -.1cima koji su nosili m. s.1 jc zrul:iLi oslobad.1 mrt1 o tclo iii plinu koj.111.l LIZllCllliruju(.l!lju L1 st.1 irsk. .rnjc dctct.to1 rcmcno 11.rnjc 1u drngi s1 ct.1 kasnijc d.1L1tom i 11.1 jc simboliz0\·.1zlikuju u z.1hrcrnjc1u s.1 sc Lh jc o\ .1j.1j.1h. oplcrncnji1.-\ H R .1.1 i L'd kL1mbin.1 sh1 .rnjc dusc GORE od Crna skeletna prilika Smrti bila je cesta srednjevekovna slika tcL1.1 l' sustini. Grozni kosac i pescani sat simbolizuju negativno smrti duho1110 biec pomno sp.1 biL1 jc ur.rn ob1·cd Sur.llirzc simbolc smrti.1j.1dc11.rnju ch jc njcgo1 duh formir.111.1 i od kr. .1l:cm iii lukom i strcL111u.1tr.1ustr.1 putcn .1.rnu 1 atr.1 m11ogL1 simboL1 od kL1jih jc \ CCill.rnj.1 jc u drnst1 im.1br.1lisman kojim sc mole duho1 i Lh pomognu pokojniku n.1tSt\ . trozupccm m.1!11.1 1111wgo r.

smokva takode poseduje seksualnu simboliku Za Grke je smokva bila atribut Prijapa i Dionisa. i zbog analogije ribe sa penisom. povezanim sa sezonskirn ciklusima Zemlje U starom Vavilonu kralj i provosvestenica GORE Zito je simbol plodnosti zemlje. Alberte i Saskecuana.im ljudski zirnt. simbola plodnosti vode. a da bi se obczbedio nastavak vrste priroda je z o > l- obezbedila da seks bude prijatna.ini plodnosti koji se prave u vreme zetve . Graficka \'eza izmedu smokvinog lista i muskih genitalija verovatno je nastala polne srece i plodnosti zbog mnostn ikre. zdrava aktivnost Mnoge tradicije prepoznaju \'CZU izmedu seksa i duha.SEIZS I PLODNOST 160 Ljudska biea su prvenst\'eno polna biea.iganski talism. u obrednom plesu indijanskih plemena iz Montane. ukrasena vrpcama. Ponekad se ukra5avaju cn'enim vrpcama. od svakodnevnih do svetih mitovima lovackih drustava.1zi mrtvog ljubavnika.idicionalni p.sasvim su uocljivi darovi dobijali preko seksa Na primer. slicna verovanja postoje i danas Voda je iskonski simbol plodnosti.i. a ostavljaju se iznad ognjista do proleca Dolazak proleea slavi se obrednim plesom oko majske motke Ova motka. Smatralo se da ljudsko drustvo potice od seksualnog prenosenja snage izmedu bizona i zene. Ovaj arhetipski mit odnanja u staroegipatskorn opisu lzide i Ozirisa iii u starogrckoj prici o Demetri i Persefoni zbog mlecnog soka koji se rnoze dobiti od krupnijih sorti. istovremeno je simbol falusa i prikaz osovine sveta iii kosmickog drveta . plodnost se vraea na zemlju. a nije neobicno da su se ovi GORE DESNO Na ovom prikazu borbe ljubavi i nevinosti. simbolizujuci rnisticno venC:anje Tamuza. simboli nevinosti . pa cak i s. ali kada se vrati. sina i ljubavnika boginje . sagledavajuci seks kao sredstvo srece i preobrazenja OBREDI PLODNOSTI U mnogim tradicijama postoji I GORE veza izrnedu sirnbolike zemlje i seksa. narocito Sive i Visnua. koje simbolizuju krv i vitalnost. a koristi se i kao simbol ljudske plodnosti SU izvodi]i obredni poJni cin.pojas i stit koji odbija strelu . muskarac se okiti perjem i oponasa parenje prerijskog petla da bi se obezbedila dobra zetva Plodnost i medusobna privlacnost rnuskarca i zene smatraju se darovima boginje. braka i plodnosti Riba je falusni simbol SIMBOLI PLODNOSTI Luk kao simbol sabijene energije pcn·ezuje se sa dinarnicnorn polnom napetoscu i atribut je boga Apolona. Lutkice od kukuruza su tr. Kao sveto drvo zivota. Adami Eva su se sklonili iza smokvinog liSea kada su pojeli rnce sa drveta saznanja. zemlja je jalov. Dok je ona odsutna. znanje i snaga. ali voce koje se najcesce vezuje za seks i plodnost je jabuka. koja se gotorn svuda u Evropi pojavljuje kao simbol ljubavi. Slike boga ljuba\'i s lukovima cesto sirnbolizuju napetost zudnje. U Egiptu i Indiji ona se povezuje sa rasplodnorn moCi. Smokva kao plod se povezuje sa zenskim genitalijama. a sveti bizonski pies kod ovog naroda odrafava ovaj praiskonski cin. narocito u obliku kise u delovima Afrike i i\ustralije. SASVIM GORE Seks i plodnost imaju mnogo simbolickih asocijacija. poticu od zirntinja. U !star Mit o Tamuzu odnosi se na putovanje boginje u donji s\·et da u njemu potr. opstanak Mandana iz severnoamerickih nizija zavisio je od bizona. Mongoli i stari Kinezi videli su kisu kao '"serne" koje se 5alje sa neba da oplodi zemlju. sirnbol oplodujuce snage sunca. gde zene legnu na kisu da im pomogne da zatrudne.

inje molitJ\«1 boginjam. Tradicionalno. dolazi do s\·eobulwatnog stv.ciju neprijatelja erotske ljubavi. koja su sirnbolicno podsecanje na prolaznost sveta i na :Zudnju za oplernenjivanjem i prevazilazenjem smrti . kao i sezone zetve c z Sledbenici tantre cesto SU zivcli na grobljirna. clruge srn. u liku zene koja nosi stit kao odbranu od strela ljubavi ili pozude. pri cemu svaki partner irna za cilj da akti\·ira energiju suprotnog pol. ROG IZOBILJA Rog izobilja je klasicni simbol neiscrpne plodnosti Neprestano punjen raskosnim cvecem i vocem. ooLE Ardanarisvara.i b.ilusni simboli su cesti i kao amajlije plodnosti perunika i ljilj. Druga uobieajena personifikacija cestitosti je jednorog.uanja sveta.ijednicka je tema da svakodnevni svet (sarns. pa se cesto prizivala bozija porno( Orn je podr. C::estitost cesto predstavlja personifib.ira) sadrii seme onoga sto je vecno i nepromenljivo (nirvana iii proswcenje): slicno tome. Ucenja tantre su se cesto smatrala pretnjom drust\·enom poretku. UZDRZAVANJE. golubice. trnje.o sto je Legba.ipstiniranjem od seksualne .i pripisivana je '}1lornsti · zene.ini Lasica se po\·czi\·ala sa cestitoscu zato sto ju jc belo zimsko krzno poveziv.i ili grcka Artemida. kada dolazi do stanja blazenog zanosa cc boginja plodnosti SU uciniti tlo na kojem Je:Zali neplodnim Drugo verovanje je da se . CESTITOST Dok neke kulture veruju da trosenje polne energije moze da inspirise slicnu aktin10st u prirocli. ncrnogucnost radanj.1. u bazi kicme Upra:lnjavanjem seksa ona se budi i prociseava na sve suptilnijirn nivoima dok se konacno ne stopi s kosmickom energijom. boianstvo zapadnoafrickih Fona . a telo je sredstrn preobrazenja. tako da je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti. tako su deca "plodovi' polnog sjedinjavanja bracnog p. kestenje.1polju biti pogoden ludilom i da svakodnevnorn zivotu pre nego njegcl\·im negiranjem. z.- NEPLODNOST Bas kao sto su usevi znako\·i zernljinog obilj.i da bi se postigla energetska i psihicka celovitost Polnu energiju simbolizuje sklupc':ana zmija (ili kundalini).o sto su sumerska Inan. Preko ritualizovanog polnog cina dolazi do reaktiviranja muskog i ±cnskog principa. Uobicajena tema tantrizma je ideja o kosmickoj seksualnosti Preko po:Zude i igre praiskonskog para.1traju da to rnoze da omete plodnost zemlje: Akani iz Gane veruju dace par koji bude vodio ljubav n. o\·aj parse u hinduskoj ikonografiji ponekad prikazuje kao hermafroditski Ardanarisvara . Otuda se prosvecenje moze postici svesnim ucestvo\·anjem u suplji oblik predstavlja plodno jedinstvo muskog i zenskog Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od razbijenog roga Amalteje. pojasevi. njegov falusni TANTRA Ponekad opisi\·ana kao "tehnika ekstaze '. . hinduska spojena hermafroditska figura Sive i Parvati. APSTINENCIJA. koja spava u prvoj cakri.1ktin1osti stvaraju zalihe energije koje ce pomoCi zemlji da popuni svoje rezerve.i sanskritu znaci "mrefa ·iii "tkanje Iako ova filozofija ima mnogo razlicitih skola. ili itifalusnim (uvek napetim) bogovim. telo-rnisao je ogledalo svemira. F. dok u druge simbole spadaju plava i bela boja.i plodnosti b. a njihovo upra±njavanje je bilo naroCito namenjeno razbijanju kastinskih barijera i tabua. Si\·e i Sakti.izumev. koze koja ga je othranila.1lo sa nevinoscu.ira.tantra n. simbolizuje pomirenje suprotnosti i postizanje jedinstva. napretka i bogatstva. pcele.1lo upuCiv.

Kako se ljubav ne povinuje uvek drustvenim formama i konvencijama. na ljubav Boga prema ljudskom rodu i ljudskog roda prema Bogu. posvecenost braku iii porodica i zajednica. ali ·je za Grke to bila strasna i stihijska nsta ljubavi. terrnin ··eros ·· odnosi se na libido i nagon za zivotom. Venera. Ljubavni simbol se zove osram ne nsoroma. boginje ljubavi. maslinova grancica.·i Veliki deo renesansne knjizevnosti odnosi se na zajednicke motive ljubavi kao "rnuke" iii·· bolesti''. kao i znacenja koja se s njima po\•ezuju. oznacavajuci prijateljstvo i odanost "Amor''. Zene su poprimale gotovo boz. je Karna. koristi se kao simbol verne. rec nastala od imena rirnskog boga ljubavi. a golubovi obicno predstavljaju ljubavnike. harmonicne ljubavi se na postovanje drugog i blizi je onome sto nazivamo platonskom ljubavlju. koji izbacuje slatke ali bolne strele poiude na ljude i bogove. sugerisuci patnju koja ide s ljubavlju . takode predstavljaju ljubavnike zato sto sede pripijeni u parovima Drago kamenje predstavlja znacajne simbole ljubavi. Platon je shv. Agape svecanosti su bili rituali na kojima su hriscani shwili pricesee. dok su stopala. U psihologiji.njcgovih pet cvetnih strela rnogu da obraduju srce. heruvimski krilati rnornak koji izbacuje strele poiudc iz srng Iuka. pojasevi i lanci. kao ideal na koji nas osoba pred nama podseca. koji je nastao kao iskonska stvaralacka snaga. pa otuda termin ··piatonska ljubav··. u Kini bozur: za Rimljane su crvene ruze bile Venerino cvece i ostale su na Zapadu snazan simbol ljubavi U lranu ljubav simbolizuju divlje rnasline i jabuke Za Kineze par pataka prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav. pri cemu se ljubavnici razbole iii ne mogu da spavaju iii jedu .1tao eros kao iudnju koja trazi duboko svojstvo lepote. GORE dobile centralni znaeaj kao kanali emocija. bilo zato sto se pare celog zivota iii sto gucu gledajuCi se u oci Ptice ljubavi.LJUBAV I SRODSTVO simbolicki sistemi i rituali ljubavi i srodstva razliciti su i promenljivi. postala mocan seksualni simbol. koja takode podrazumeva i ljubav prema drugim ljudima. Eros. da uzrokuju zaludenost. LJUBAVNI SIMBOLI Cvece cesto simbolizuje ljubav Za Hinduse je to beli procvali jasmin. sin Venere. idealno bela i uska. da dovedu dovelike ljubavi. na kojoj su upotrebljeni simboli ljubavi i plodnosti roga izobilja. lovorov venac. Njegov rimski pandan je Kupidon (iii Amor). U hinduskoj mitologiji to ROMANTICNA LJUBAV Otmena ljubav je bila licni i romanticni oblik koji je podrazumevao dvoje ljudi zaljubljenih vise u medusobne vrline ncgo u ideal. se na neku nstu duhovne iii nesebicne ljubavi. Od viteza se ocekivalo da pokaze duboko postovanjc prema dami u koju je bio zaljubljen i morao je da bude spreman da pati zbog svoje ljuba. najpre j Veze koje nas privlace mogu biti polna privlacnost. mali fareni papagaji iz Afrike. odnosi LJUBAVNI SIMBOL ADINKRA Narod Gane tka simbolicne crteze na brokatu koji se zovu adinkra. a prikazuje zvezdu (zena) iznad meseca (muskarac). da iscrpe iii da ubiju na prijatan nacin. osecanje zajdnicke svrhe iii znacenja. opisivala je novi pristup ljubavi kao visokom duhovnom iskustvu: otmenu I I I .rnsku simboliku: njihove OCi SU ljubav koju su sLwili trubaduri. Grcki izraz "agape·· odnosi Alegorijska slika srecnog braka. "filia". postao jc grcki bog ljubavi i sin Afrodite. pesnici i muzicari srednjovekovne hrope.. a Jevreji Pashu Drugi grcki izraz. sa visokim lukom.

Tako Menoniti farbaju vrata u zeleno ako je njihova kcer za udaju. ako se smatra da je predak klana zivotinja. Medutim. sa dve ruke koje drze srce i krunu simbolizujuci ljubav. rada i opstanka. najtrajniji i najprisutniji simbol ljubavi je ljudsko srce: celo. beli biser (koji predstavlja nevinost i duhovnu ljubav) do plavog bisera (koji predstavlja vernost) obicno se upotrebljava da pokaze da se neko verio. C:ipka je postala simbol romanse zato sto icna moie da ispusti cipkanu maramicu da bi je za nju podigao pravi eovek . a Zului sa juga Afrike upotrebljavaju bisere od sedam boja da bi prikazali status neke osobe: na primer. poligarnija i brak iz interesa Brak sluzi kao temelj zajednickog zivota. znaci nesto kao.GORE Crvene ruze su mnogo koriscen simbol ljubavi. polnu zudnju i moc. lrski svadbeni prsten je kladag. kao sto je brak osoba istog po la. beli i crni biser ukazuju na vencanje . Ono takode predstavlja toplinu i otvorenost prema "drugome". kada roditelji iii stariji odrede ko ce se skim uzeti U zapadnom svetu posle Srednjeg veka postajalo je sve prihvatljivije da se parovi vencavaju iz ljubavi. pa se zato smatralo da je deveta generacija granica srodstva. nosi se oko vrata. dok plavi. unutar crvene trake koja se nalazi u beloj. ako ga nosi devojka. ibek. udvaranja i romanse . uspostavljajuci tako partnerstvo za vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike Kupidona. zato sto je neunistiv. a zlatni svadbeni prsten postao je simbol vecne ljubavi i jedinstva. februara. ali se sistemi srodstva cesto grade na instituciji braka lako je to obicno formalizovana cvora·· i deljenju imanja i miraza. iii 17 generacije 0 0 v. Sarno vencanje je simbolican (in kojem partneri postaju dve polovine simbolicne celine koja se zove "mi" Ono se ocituje u simbolici prstenova. S\·adbeni prsten datira iz egipatskog doba. GORE Prstenje simbolizuje vecnost i mozda je glavni simbol ljubavi c OJ )> < zato sto je "dragoceno". Egipcani i Rimljani su verovali da je zila na trecem prstu ( vena amoris) povezana sa srcem. a drugo zato sto poseduje individualna svojstva Dijamant. kada su neveste dobijale vence konoplje iii site Anglosaksonci su koristili prsten kao znamenje obecane ljubavi. Plavi trougao okrenut prema dole. U velskom srednjevekovnom drustvu broj devet je simbolizovao celinu. Svaka kultura ima sopstveni sistem simbola kojim oznacava srodstveni status . -I < 0 u vecini tradicionalnih kultura preovlaclujuca forma je dogovoren brak. GORE Neunistivost dijamanta Cini ga simbolom trajne ljubavi GORE Predmeti u obliku srca koriste se izuzetno mnogo i u svim kulturama kao simbol romanse. postoje i druge uspesne forme. vernost i prijateljstvo BRAK I SRODSTVO Srodstvo je ··porodieni" odnos koji je bitan za efikasno funkcionisaBje drustva. Struktura i pravila srodstva razlikuju se od kulture do kulture. kao osnov reprodukcije i odrfanja porodice KELTSKA BRATS TVA Rec "klan" na galskom znaci porodica iii deca Klan je drugi izraz za grupu koja ima isto poreklo. Uoci tog dana devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih izvlacili kao lutriju. ljubavnih strela i ranjenih srca pogodenih ljubavlju sve simboli . predstavlja trajnu ljubav Crveni rubin simbolizuje strast. ali bi trougao bio okrenut prema gore kao simbol za "devojku" DAN ZALJUBLJENIH Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom obredu u cast Junone. U Irskoj se srodstvo priznavalo do 16. a ljubavnici ga razmenjuju kao znak odanosti. koristeci sna±nu objedinjujucu simboliku. LEVO I BEK Znamenje Zulua kao cestitka za Dan Zaljubljenih. onda je rec 0 totemskom klanu . rimske boginje zena i braka Praznik Luperkalija slavio se 15. "vezivanju LI brojali Sveto trojstvo od palca i zavr5avali su na prstenjaku. "Hoces Iida budes moja ljubav?" Zahtev momka prema devoci bio bi isti. Jedan od hinduskih ljubavnih simbola je beli procvali jasmin. tako nosenje prstena na torn prstu simbolizuje povezivanje srca para Hriscanski svestenici SU veza izmeclu muskarca i zene. srce oseea strast i bol ljubavi . ranjeno iii probodeno ljubavnim strelama.

1da sc odvojc od snkodncvne stvarnosti da bi se po\·ezali sa boianskim. vcneanje i smrt. k.1k pojedinca iii grupe kroz glavnc zivotne promcnc.1k. muslimanski decaci postaju princevi na jedan dan Formalizovani obredi simbolicno oznaeavaju prolaz. Vecina ceremonija inicijacije utemcljena je u pricama i simbolici. razgovarajuci s rabinorn i sYojom porodicom kako ono sto jc naucio ima veze s njegovim zivotom i predstojecirn zrelirn dobom " sastav zajednice iii obn<wljanje licnosti sa no\•im ulogama. Hriscansko sveto pricesce podrazumeva simbolicno uklapanje iii jedenje KRSTENJE Jevrejska i hriseanska praksa uvodenje ljudi u veru uranjanjern u vodu predstavlja prociscenje duha. Jelo i post su uobicajena simbolika za fazu uklapanja. Uklapanje znaci nacanje LI 13 godina Pn-e subote posle svoa rodendana on cita iz Tore u sinagogi i moze da vodi dco bogosluzenja Kod pripremanja mora da uci jevrejsku istoriju.NIH ZIV-OTNIH PROMENA v promeni odeec. pubertet. Prethodni . Francuski antropolog. starohebrejski i svoje duhovne korenc.1ve prirodu Svi oni su snazni sirnbolicki procesi R08ENDAN Mnogo simbolike koja je povezana sa rooendanima ima staro poreklo Rooendanska rorta verovatno je nastala od kolaca u obliku meseca koji su prinoseni kao hramovske zrtve Artemidi Svece verovatno asociraju na sjaj meseca.rnje.to StO SU podrazumcva podngavanje izvesnim provcrama. kosc iii zuba. ali u sustini sL:n-i i obclezaYa on1 Ycliku zi\·otnu promcnu U rnuslirnanskoj tradiciji. dccaci izmedu I 0 i l 2 godina koji sc podnga\·aju obrczivanju paradiraju kao prinee\·i taj clan.1ka i tctovir. drugo rncsto kao sto jc peCina iii planina Crkva. koje sc dclimicno zakopav"ljL1 u topao pcs. d:lamija i nadzbinski tocak.0BREDI G-LAV. Svc one podr.l\"aju vaznc drustvene promene i sl. otvarajuci put za novi identitet koji tek treba da dode . k. i cesto budu zasipani poklonima.idcntitct se rusi. iskusenjirna iii obrednim radnjarna. koje u sustini znace mctaforicku smrt i ponon10 rodcnje. dok u Nemackoj velika centralna sveca predstavlja "svetlost zivota" OBREDI INICIJACIJE Mnoge kulture cenc ceremonije inicijacije kao deo kretanja kroz zivotne promene.1zan faktor jc priprcma obrednog prostor. Arnold van Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao je obred prclaska kao sustinski proces u podmladivanju kulture i opisao je faze uvodenja kao odvajanje. Drugi v. Polaganje zakletve primer je ove faze. Odvajanje podrazumeva da se osoba (iii sveti predmet) udalji od prethodne situacijc iii statusa Ono ITlOZe ncko lice koje postaje driavljanin Sjcdinjenih Drzan zaklinje na vernost prcd nacionalnirn simbolima amcricke zastave.uumevaju prepoznavanje ulogc iii statusa u koji osoba ulazi i koji odbacuje.10 i promcne ulog. iii St\-.1. kao da je rec . Drugi obelei.1. Rani hriscanski spisi opisuju obrok od mleka i meda da znaci odbacivanje 0 identiteta. ukljucujuci dL1maticnc fizickc i emocionalne promenc.1 i \"i 11. prelazak i uklapanjc. s\·c su to primcri obrednih prostora koji omogucuju ljudim.1dnici naroda Luisenjo u jufooj Kaliforniji ponosno slaw prYu menstruaciju s\·ojih kceri. prclazJ.lranjc ozilj.l PUBERTET Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J.1 i odgonirnosti Obrcdno m·odenje u pubertet razlikuje sc od kulturc do kulturc. crtanjcm krug.1h ('"sin zapo\·esti ) sa Muslimanka daje skiptre trojici decaka u beloj odeci za njihovo obrezivanje u jednoj istanbulskoj dzamiji Na dan obrezivanja. ponekad na konjima. \·cro\·atno zbog simbolike jake \·czc sa zemljom Jenejski dccak postaje bar micv. kao sto SU Olimpijske igre iii Svctsko prvenstni.k iz detinjstva u odraslo doba. podizanjcm gradcvinc iii putovanjcm nJ. svescu i odgovornostima Zvonjenje zvona poslc krunisanja monarha sirnbolicno slavi njegovu non1 ulogu Posle velikih sportskih dogadaja. kao kada se rodenje. Prip. uspe5ni timovi cesto se vracaju kuci i pobedonsono pro laze ulicarna. i\laticni urcd u kojem se parcn·i vencavaju po zakonu primer je zakonskog obrednog prostora Prclazna iii "lirninalna Lua· GORE tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb.

1cij. Pokojnik sc ritu. au modcrnom dobu VENC:\NJE Znacenjc i simbolika .1 odr.\ duk sc u drugim.rnjc: ubl.11lj.1110 jc cncnirn . .1z.:ijuci ulazak lzrailj.1 on.1.·encanja spadaju znlna kao sredstvo objavljivanja dobrc k.1sno c'c1r.:imenjuje pirinac (iii konfotc od pirinc. pa su mrtvacki sanduk.rni Z.uic.rnjcnc' je u \·czi s.rnjc nuslino.1 zcrnljc.icc sc u n.1111a' Jedan od najznacajnijih sirnbola veneanja koji je i da1us ll ih z. dugim zivotom.11 .brc'dim.rnjc tcl.ijci zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.:i i potpunosti Ovo se odrazava u hriscanskoj ccrernoniji kada s\·estcnik spaja ruke mladenaca.:i su i sirnbol ne\ inosti.1loscu L chi 11. au hinduskoj ccrernoniji kada mladozenja ve2e npcu oko vrata mlade U druge simbole .1 idu 11. 1'rc111.rne hartijc) koji sc baca prcko para.iz..:ijednicLI oko njih. porodicu i z.1.:i cvece koje nose sirnbol je zenstvenosti i bericet.uume\a isterivanje dan1b i pomaz.ipust.1111. sto je simbol d. giavna tema je ova veiika promena koji prati krstcnjc.1 Si\[ RT Smrt coveka prcdst. mladoscu i br. z.1ju n.rnu zemlju Ha1un RimoLHolicko krstenjc takodc podr.1d.1t.1 m...1rncitu odccu is nji111.rnjc sc ne cfoZ1c1lj.1citi po11.HLI simbolikLI kod kojc par postizc polL1bozansko stanjc cclovitosti koja jc potrcbna za st\·ar. jcr je hr.11 anjc cnwcij.:in10m mirisu na st.1 sustinska n!rovanja kultL1re.w stL• ic kod Sika n. .rnjc iii z. o.1 PL'Stup.·etog duha \esti.:ina scksu.1 koja l\.1ca u obcc.11 .1 tclo P''kojnik.11 . jcdinstv.1li ugl. kruzni simbol \·ccnosti.1Zrcsenjc c1d zc111ljc Z.m.1 njcno formalno deljcnje tokom gozbc simbol je spajanja c-h-c porodice Dcvcruse su simbol magijc plodnosti.1 Hind use pL1111c110\ i simbolizuju Hr.1diciji LI kojoj sc monahinje nazi. Simboli plodnosti su nckad bili gL1\·ni za ccrcmonijLI .1z. mnogo sirn~lolickih rituala kojima treba izraziti i kanalisati emocije izazvanc gubitkom voljene osobe.is~•rostr.·cneanja.·cnc.1k upokc1jcnog rn.11 .rnjc duh. "" 1 ~ ~ rcligijski prcdmcti iii ulisrn.1 i r..·crovatno kao deo putovanja u drugL1 stvarnost.:i .1 kulturnc q.senjc crnine r.oEsNo Vencanja su znacajan obred u zivotu u vecini kultura Ma kako da se slave. Svadbcni kolac jc nekad bio simbol plodnosti.1h111u LEVO SASVIM GORE " f\Ja hinduskom pogrebu boja zaiosti je beta.·.1 predst.1 puto1 .•I z.1 rnozc zn. . a proces hlosti podrazumcvJ.1 smrcu i z.1k OBREDI VEZ:\Nl Z:\ si111bolikc kn ii 1cze s.·aju ·Hristovim nevest. C.1 ncmc11. N.:i bcsmrtnoscu. prolcecm.1jcni sirnb.1 oslob.:ifan se LI hriscanskoj tr.1!110 priprema da krenc dalje. L>rugi Lll'bil:.kcr(1m u zn.1k i izr. prcdstavlj. upotrcbi jc prsten.rnjc kosc kulturnc 1 rcdnosti sc j.1lni simbol .ilc)Sti jc brij.1 idu nc'ki licni i GORE_.1i.110\C: u nekim kultur.inezi \erujLI Lh su povcz.1 idcja jedinstva ljudskog i bohnskog odr.·im uljcrn.rnja odr. pokojnik i ozalosceni svi u belom . .:ina s.:ikom.1zav.1h1p.:istitu nonlg Zi\·ota.uova s.1 SC cestc1 k.1 ol:ckujc S pokojnicim.:ivlja znaeajnu prorncnu i za pojedinca i ZJ.:inje i z.1 f'Ogrcbnirn .w d.

DETINJSTVO I IGRE
U kulturarna u kojima dominiraju logika, intelekt i linearno razmisljanje, zivot tema kao sto je borln izmedu dobra i zla dobija kreativan izraz u modernorn drustvu u obliku kompjuterskih igara.Jung je verovao da kreativni nagon moze da bude kompenzacija za jednostranost sadasnjosti, tako da je deo uloge umetnika da komentarise iii da osporava preovladujuce norme . I urnetnik i dete inspirise kreativni impuls, zalwaljujuci kojem oni stvaraju jezik iii metaforu za izrafavanje onoga sto ih je pokrenulo. DETE U rnnogim kulturama dete je
Slikanje omogucuje detetu da mesa svetove simbolike sa svakodnevnim zivotom.
GORE SASVIM GORE

mudraca

nevinost i iskrenost.

Iako je pisao krajem XIX \'eka, kada su deca uveliko potcenjivana, Bari je st\'Orio Petra Pana kao arhetipski obrazac deteta u nama. Petar uci drugu decu da veruju u svoju mastu, u rnogucnost da lete i da putuju u Nedodiju Petar je prirner vecitog deteta, detinje maste koja zivi IGRA
ll

z
0

postaje vise problem koji treba resavati nego misterija u kojoj treba uzivati . lpak, kreativnost i igra su bitni za ljudski razvoj i prirodne su aktivnosti u koje se deca spontano ukljucuju. Preko kreativnosti i igre mi putujemo u arhetipska iii mitska carstva, eksperimentisemo sa ulogama, rodbinskirn i drustvenim strukturama, i ukljucujemo se u simbolicni dijalog sa istorijskim tokovirna. KREATIVNA SIMBOLIKA Rec kreativnost dolazi od latinskog creare, sto znaci "stvarati. proizvoditi i dovesti do rasta·· Ona je oplodujuca sila u samom korenu simbolike. Jung ju je opisao kao proces koji nas povezuje sa arhetipskirn ternama, izrazenirn na jeziku koji je relevantan za sadasnje vrerne . Na primer, ad1etipska

>

S\'ima nama.

U modernom drustvu
nastojimo da poveierno igru sa detinjstvom i smatramo je neC:im sto ljudi prestaju da rade kada ··odrastu'' Medutirn, u drugim delovima sveta igra ostaje na visokoj ceni i u zrelo doba, cesto
ll

simbol nevinosti i spontanosti U hinduskoj tradiciji, detinjstrn je rajsko stanje nevinosti koje prethodi svakorn saznanju o dobru iii zlu. U hriseanskoj tradiciji, lsus je rekao da odrasli nece uci u carstvo nebesko ako ne postanu deca, sto odrafava i odnos izmedu deteta i raja. U taoistickoj knjizevnosti, dete ovaplocuje svojstva svetog

Deca koriste slaganje kockica za istrazivanje stvaranja i razaranja

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso i Mali ju, rnaskare koje prave iskljucivo deca smatraju se veoma vaznim za do bro cele zajednice. Ribarska sela na istocnoj obali Koreje izvode zajednicke 5amanske rituale poznate kao kut - me5avina molitve, smeha i igre za koju se srnatra da svodi bogove na nivo ljuskih biea, pornaiuci im da se rvu sa snaznim emocijarna koje okruzuju velike krize
ll

Deca vole da se oblace kao odrasli. Ovde je grupa decaka obucena kao muzicari na indijskom prolecnom festivalu u Bahag Bihu.
DOLE

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim ritualima koji podrazurnevaju veselo i sirnbolicno ucesce pozorisnih predstava bola, lepote i misterije zivota. U hopijskom drustvu "sveti klovnovi" pornaiu stvaranju ravnoteze izvrgavanjern ruglu krajnosti u pona5anju, dovodeci time do uspostavljanja i uravnotezenja rnoralnih standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju udaljavanjc od svakodnevnog idcntiteta i zaintercsovanost
n ulazak u eksperimentisanje

magiji i moCi Ona istraiuju ""z]o"
L1

koristio za kockanje Njegcwe cetiri strane predstavljaju '"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi pola··, '\doff' Druga simbolicka karakteristika cigre ne odnosi se na to kako ona slucajno padne, nego na to kako stoji dok se vrti, sto je lep simbol zivota i svemira Univerzalna igra "5uge" podrazumeva prenosenje ovog simbolickog svojstva sa jedne

smis]u cudovista. diVO\'a

i vestica, igraju se silama dobra, rnagije i preobrazenja kroz uloge vila, dobrih vestica i carobnjaka Deca eksperimentisu statusom i moci igrajuci kraljeve i kraljice, poznate vode i bogate i slavne licnosti, ona istraiuju junacke teme kao super junaci vojnicima igrackama

sa drugim ulogarna i mogucnostirna." U wojim ranim godinama dcca sc ukljucuju u "igru ovaplocenja", istrazujuci culima, proizvodeci zvukove, ritmove, znakove i pokrete, pocinjuCi

Lh opona5aju i da se obracaju
igrackama i predmetima oko sebe. da izmisljaju price. U ovon1 trenutku, ona raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog medudelovanja i pocinju da slwataju eksperirnent sa raznim ulogarna i odnosima, a predmeti mogu da imaju znacenje i znac<lj koji im se pripisuju. Nije neobicno za malu dern da zavole neku igracku ili cebe, sirnbol sigurnosti, ljubavi i prijateljstva

IGRACKE I IGRE
Igre su modeli za arhetipske forme odnosa i interakcija, ukljucujuci razlicite kombinacije slucaja, vestine i kreativnosti U partiji 5aha kretanje kraljeva, kraljica i pe5aka mofo se shvatiti kao metafora za promene nadmoci u ratu iii u sukobu na raznim nivoima kosmosa. j\[noge igre odrafavaju kreativne impulse S\'emira, kao StO je
LI

osobe na drugu. Jedno dete se odabere da bude ··suga" i onda ono juri drugo dete da ga dodirne i na njega prenese "sugu" To drugo dete juri nekog drugog i tako se igra nastavlja Sirnbolika ove iare moze 0 predstavljati autoritet, zarazu iii bilo koju drugu karakteristiku koja nekoga izdvaja. Car ove igre le±i u izazovu lwatanja, u uzbudenju i napetosti koji se javljaju u prilazenju iii dodirivanju deteta koje je '"5uga"
DOLE lgra SUQe ima mnogo varijanti i igraju je deca Sirom sveta

Drajdel, C:etvorostrana cigra kojom se igraju jevrejska deca, smatra se simbolom zivota i svemira
GORE

bacanju kocke i drugim igrama na srecu, koje su vero\·atno

FANTAZIJA Za decu se svakodnevni svet preplice sa s\·etom fantazije i rnaste Deca vole da igraju razne uloge oblaceci se kao omiljeni likovi i vole da srnisljaju drarnaticne price u vezi sa njima. Putem igre dete uci, raste i razvija se. Mnoge arhetipske iii mitske figure pojavljuju se u decijoj igri Stari Kinezi su verovali da su vesele pesme koje su deca pevala spontano blisko po\"ezane sa bofanskim, pa
SU

nastale iz drevne prakse proricanja u Mesopotamiji, Indiji i istocnoj Aziji" Prutici poznati kao '"spilikini". koji se bace na gomilu i onda jedan po jedan isteruju kukom tako da se drugi ne poremete, verovatno poticu od budisticke prakse proricanja koja se zvala Cijen Tung, au kojoj se sudbina prorice tako sto se trese kutija prutica dok jedan ne izade . Poreklo cigre iii drajdela potpuno je nepoznato, ali se ona koristi kao igracka iii za kockanje sirom sveta. Sam drajdel je simbol jevrejske svecanosti Hanuka, kada su rabini dozvoljavali igre na srecu tako da se cetvorostrani drajdel

ih cak s]ufa]i da ih vode

u drfavnim pitanjima Preko fantazije i igre deca istraiuju velike teme i duh vremena, price o dobru i zlu, o ljubavi,

ToCAIZ
Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj · tocb se odnosi n.:i. njegcn· oblik - krug koji s.1drzi p.1occ koji z
i-

u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz brdo ru zimski solsticij. SVETA TRADIC!JA Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol i u hinduskoj i u budistickoj tradiciji U hinduizmu toc.1k predst.n·lj.:i. jedinst\·o vremena i prostor.:i. i simbol je potpunosti: tocak SJ sest paoca jc jcdan od simbob boga Visnu.1 U budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1 paoca predstadja tocak zakona iii istine (darma) Ona SC ecsto poj.:i.vljuje na duborezirna koji predstadjaju otiske Budinih stopala i simbolizuje moc njcgO\·ih ucenjJ. d.:i. pregazc

izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i na njegovu pokretljiYost On sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja, predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti krug st\·.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1 U mnogim kulturama on se pojavljujc bo simbol sunca, sa bezbroj \'Crovanja koja ga povczuju sa mitovima o suncu, iako neki tnde d.:i. jc tocak prvenstvcno simbol meseca, oznaca\·.:i.jud neprekidan ciklus meseca. SIMBOLIKA SUNCA
i\! ESE CA

0

>

"'

Tocak inn asocijacije i SJ. suncern i SJ. rnesecom Najjcdnosun1ija forma . ima cetiri paoca, koji mogu odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i cetiri godisnja doba (kao kod YL1dzbinskog tocka), kao i
GORE Tradicionalno oblikovan tocak, kao na ovoj slici budistickog osmopaocnog tocka, predstavlja simboliku sunca i kosmosa Tocak je takooe trajan simbol ljudskih pregnuca i napretka

laZi Kao i ljudska sudbina,
bda sc toc.:i.k jednom pokrene, nema snage koj.:i. moze d.:i. g.:i. zaustavi iii da ga vrati u suprotnom smeru . Osam p.:i.oca predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put budizma, glavcina predstadja rnoralno sidro Budinih ucenja, <1 u nepokrctnom centru stoji cakravarti ("'onaj koji okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda . Njegova keltska \·arijanta je M.:i.g Ruit, mitski druid koji je bio inkarnacija vrhovnog bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio

Simbolib tocka odnosi se na probzenjc vrcmena, na S\"et i n.1 jedinst\"O koje postoji sred raznolikosti. Tocak se povezuje SJ. zodijakom i s.:i. Zi\"Otnim usponima i padovima (kao toc.:i.k sudbine); bo indijanski nadzbinski toCJ.k, on predstavlja kopiju zivota

cetiri faze mescceYog ciklusa. Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja i predenja, bila je povezana s mesecorr1; njeno ime znaCi '·srebrni tocak" Tockovi sa l 2 paoca cesto se pojavljuju u indijskoj knjizevnosti i umetnosti, asocirajud na kretanje sunca kroz zodijak, dok tradicionalni kineski toeak ima 30 paoca, oznacavajud mesecev ciklus U klasienoj antici tocak je bio povezan sa bogom Apolonom (pa tako i sa suncem), kao i sa munjama i paljenjem vatre Tocak kao simbol sunca opstaje u evropskom folkloru . Postojala je tradicija iznosenja plamtecih tockova na brdo

magus rotarum iii "carobnjak
tockova··, a uz pomoc tockova on je govorio svoja druidsb prorobnstv.1 U Starom zavetu,Jezekilj uporeduje Boziji presto sa kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu svaki tocak predstavlja jednog od cetiri ziva stvora i godi5nja doba, dok se u Danilovoj viziji plameni tockovi pojavljuju oko Bozije glave. Na prvim

TOCAK SVETE KATARINE
Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom vatrometu

VATRENI TOCKOVI
Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao "vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale

hrisc<rnskim grobovima, tocak se ponckad nalazi kao sirnbol Boga i \ ccnosti

oesNo Fortuna zavezanih ociju, boginja sudbine, vrti svoj tocak nasumicno i bez milosti prema krunisanim kraljevima.

TOCAK ZIVOTA U hinduskoj iilozofiji sirnbolika tocka se odnosila na samsaru, neprekidni ciklus zivota, srnrti i ponovnog radanja U kineskoj simbolici gbvcina se odnosi na ncbo, a rub na zemlju, pri cemu je ljudski rod predstavljen paocirna koji povczuju ovo drnje. Kineska norija (vodeni tocak) i grnearski toeak t<10sitickog mudraca Cuang Cua predstadjaju neprekidan \·ir stvaranja i beskrajni ciklus zi\·ota i srnrti. Tacka oslobodenja nalazi se u glavcini, koja ukazuje na duhovno putovanje kao nJ. kretanje od periferije premJ. ccntru, od aktivnosti ka mirovanju, sto je smisao meditacije U keltskoj tradiciji godina se posmatra kao tocak, pri cemu letnji i zimski solsticij i prolecni i jesenji ekvinocij obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke zavisno od toga kako se snagJ. suno povecava i srnanjuje s promenom godi5njih doba

mogucnost svJ.kog trcnutka za srecu iii nesrecu, jer okretanje njcnog tocka nekirna donosi uspeh a nekirna propast na prividno nasumican nacin. Ona

sc cesto prikazuje kao slepa iii sa
zavezanirn ocima, jer je sudbina rnoralno slepa Njen toeak uci nas da ono sto ide gore mora da side dole i obrnuto - tako da uspeh i neuspeh dolaze jedan za drugirn, bas kao sto kruie zivot i srnrt U tarotu je toeak sudbine deseta kart<1 Velike arkane i predstavlja nznu prekretnicu

VRADZBINSKI TOCAK U rnnogim tradicijama tocak je simbol sveta Ovo Cini osno\' indijanskog vradzbinskog tocka krsta unutar kruga koji zraci iz ccntralne gl~\·cine Ovaj tocak je nacrtan na tlu, a cetiri paoca prcdstavljaju cetiri godisnja doba, cetiri elementa i cetiri strane sveta Godisnja doba sirnbolizuju vreme, a strane s\·eta prostor Peta i sesta strana (iznad i ispod tocka) predstavljaju oca

TOCAK SUDBINE Svojstvo tocka da se vrti cesto se pm·ezuje sa srecom i sudbinom, koje su nepouzdane i neocekivane. On se cesto pojavljuje kao motiv u srednjevekovnoj evropskoj umetnosti, a bio je atribut Fortune, rimske boginje sudbine. Fortuna predstavlja

nebo i rnajku zemlju Svako mesto na tocku povezuje se s narocitorn bojorn, zivotinjskirn totemom i svojstvorn, a ceo toeak predstavlja putovanjc kroz zivot
oesNo lndijanski simbol vradzbinskog tocka, krug podeljen krstom, ovde je reprodukovan u kamenu

SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA. ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU

<
0

LEVO

U davna vremena sveti lugovi su bili prava svetilista.

Drvo sYeta obicno se predstavlja vrstom koja je narocito vazna u doticnom kraju Skandinavska mitologija priea o jasenu Igdrazilu koji je rastao izmedu Azgarda, carst,·a bogova, l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela, podzemnog sveta Stari Egipeani su verovali da sveti javor raste na pragu izmedu ziYota i srnrti; u Mesopotamiji je osa sveta prolazila kroz palmLL Hindusi smatraju banijan svetim dn·etom dok su Maje verovale u Jaksci,
Drvo banijan je sveto za hinduske bogove· smatra se da zalivanje njegovog korenja i prinosenje zrtava donosi srecu i plodnost
GORE

Drvo je centralni arhetipski simbol u vecini delova sveta Na Zapadu se drvece duboko povezuje s vremenom i istorijskim trajanjem Drugde ima jace nze sa zi,·otom, zdravljem i snagom Stari narodi su obavljali bogosluzenja u S\'etim lugovima, s njihovirn deblima i baldahinom od krosnji, koji su se kasnije odrazili u izgledu crkava Engleske reci za "istinu" i "veru" nastale su od staroengleske reci za "drvo"

svet, glamo je u mnogim mito\·ima o stvaranju sveta Ono cesto predstavlja osu svemira, povezujuci vise carstava: njegove grane dde nebo, deb lo stoji u zemaljskom carstvu. a korenje silazi u podzernni svet Drugi simboli koji se s njim povezuju su gmizavci koji gmi±u u korenju i ptice u granju koje simbolizuju famanski let

SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo. Kinesko sveto drvo raslo je iz centra sveta, ne odbijajuci jeku (eho) i ne bac.1juci senku Drvo sakaki se slavi se kao "rajsko drvo" japanske mitologije, a jedna grana se zabija u zemlju kao sveto srediste oko kojeg se gradi dneni sinto hram . Drvece takode predstavlja snazne simbole zivotnih veza i

MAJSKO DRVO
DRVO SVETA
GORE

U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL

Evropski hrast je simbol snage, stabilnosti, cvrstine i trajnosti

Kosmicko drvo, koje simbolizuje krajnje uporiste zivotnih sila koje neprestano obnavljaju

Slika obrnutog dn·eta moze se povezati sa ljudskim nervnirn i cakralnim sistemom. Serafirni koji vitlaju macevima ognja cuvaju biblijsko drvo zivot. a ukra5ava se zbog povezivanja sa duhovima predaka U hriseanskirn kulturama.:ijuci smar. Ono se cesto povezuje sa zivotodavalackim i zastitnickim svemirom iz kojeg se mogu do bi ti eliksir ili darovi zirnta stanje milosti iz kojeg Boga na ncbu kao izvor svih st\·ari. starost i smrt CJ ::0 ekologije Indijanski pogla\·ica Crni Vapit video je u viziji "s\·eti prsten"' svog naroda kako sa rnnogim drugim pravi veci prsten unutar kojeg raste sveto drvo zastite. ali su njeni koreni stariji. UKRASAVANJE Praksa ukra5avanja drveca postoji sirom sveta . pio je sa bogovirna pokraj jednog velieanstvenog drveta C:esta indoevropska mitska tema opisuje apokalipsu tokom koje oluje. Karan je rnogu da padnu ljudi Egipatska . Nut. da bi na kraju sazreli i postali crni. jer ovaj simbol ponovnog roaenja datira barem u rimska vremena kada su slavljenici Saturnalija koristili zimzeleno drvece da proslave roaenje Nove godine . blist. Za njeno korenje se veronlo da upija duhove predaka i da ih preko grana oslobada i predaje vetrovima. dok su jabuke boginje Idun izvor sruge skandinavskih bogon Kuran opisuje kako prorok Muhamed dolazi preko drveta Tube koje stoji u centru raja. Drvo sveta u podrucju Amazona je cejba iii jucan: huaoranski mit o stvaranju sveta prica o gorostasnoj cejbi zvanoj Bobue. med i vino Sama bila deo drveta Prvi eovek u staroj indijskoj mitologiji. u taoistickoj tradiciji bozanska bresb·a prenosi dar bcsmrtnosti.oesNo U mnogim duhovnim i mitoloskim sistemima verovanja drvo se smatra vezom izmeau ovog i drugog sveta DUD U Kini. ali cempres simbolizuje konacnost smrti zato sto iz OBRNUTO DRVO Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi se u jcnejskoj Kabali i u hinduskoj Baga\ . isticuci vezu izmedu ljudskog mikrokosrnosa i rnakrokosmosa . Ona tako predstavlja ceo ekosistem znacajan za zivot na zemlji. DRVECE ZIVOTA I BE SMRTN OST! U jednom od svojih aspekata.1firima: iz njegovog korenja tckli su mlcko. koje stoji unutar zlatnog pupka sveta. koja je i mrt\·ima. sto asocira na mudrost.1 gr. sto predstavlja mladost. zatim u srednjem dobu postaju crveni. drvo sveta je drvo zivota ili besrnrtnosti . O\·o dn 0 zivota in1a korenje u nebu . a obicno se nalazi na grobljima ili drevnim svetilistima.:id Giti.1 hinduski obred u kojem se drvo u centru sela maze maslacem i ukrasava rumenilom.:ine na dole. rastuci u praiskonski raj gde je roden prvi eo\•ek i gde se hranio mlekom zene. sto mozda nije daleko od istine boginja neba. poiari ili poplave pustose zemlju. gde su se jelke ukrasavale jabukama i papirom u boji Ova tradicija je postala hriscanski obred. Slike patrljaka i panjeva nalaze se na heraldickim amblemima koji predstavljaju smrt i ponovno radanje U Britaniji se tisa usko povezuje sa srnrcu.:igdinu. dud predstavlja zivotne cikluse. Njegovi plodovi su najpre beli. 5afranom i vencima. zimzeleno drvece se ukra5ava za Bozic kao simbol zivota < JELKA Moderna varijanta ukrasenog drveca za Bozic nastala je u XVI veku u Nemackoj. rubinima i s. predstavljajuci njegovog panja nece nikada izbiti nova mladica. ostavljajuci kao jedine pre:Zivele pretke ljudskog roda koji su napravljeni od drveta DR VE CE SM RT I Zirnzeleno drvece je stari simbol smrti i mogucnosti vecnog zivota. prikazivana je kako izbzi iz ploda javora da bi ponudila hleb i vodu vecnosti DRVECE I POREKLO LJUDI Drvo sveta se obicno povezuje sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti veruju u drvo sa osam grana. Druidi su je smatrali besmrtnom. posle cega :l:ene igraju sa nevenom u kosi U Africi se drvece shwi kao centar zi\'Ota i plodnosti. Jama. verovatno asocirajuci na rajsko drvo. koja sadrzi sve oblike zivota.

cireva i zapaljenja. ljubavi i vernostL NACELO POTPISA Prema "nacelu potpisa". .1gora sc po.1la simbol secanja. Indijanci smatr.1ciju. U evropskom folkloru mandragora se povezivala sa smrcu.1la se i sa ljubadju i . dok su purpurnc zilice i zuta pega \"idea.1 znacenja vezuju sc za obicne trave. a za njen koren se go\·orilo da ima moc da S\'Og \·lasnika ucini ne\·idljivim Medicinski. biljka ljubavi :::> < < 0 primenilo 11.1 se uznemira\·a: ovaj krik je dorndio do glurnec i ludila kod ljudi koji su imali nesrecu da ga cu ju. ublaiavanje trudcn·a i pomoc pri zacecu DOLE mentalnom i duhovnorn U sirnbolickon1 smislu bilje se povezuje sa idejarna ravnoteie i kosmickog reda. Lh se hrani izrnctom i urinom koji padaju iz obesenih i da nisti kad. U staroj Grckoj ucenici su nosili mladicc ruzmarina da bi poboljsali pamecnjc i koncentr. nana se povezivala sa Simbolika bilja powzuje se blisko sa njegovirn pre tp os ta v Ijen im .1 IllOCi bilja za medicinske snhe. a oYa biljka jc na kraju post. U evropskom predanju ruzmarin je simbol secanja. vradzbinama i magijom Govorilo se da ispusta vrisak nalik ljudskom kada se bere GORE TRAVE Vcorna raznonsna simbolick. sto se cesto odrazava u teorijama o prirodi zdravlja i bolestL u bistrirn rnislirna i inspiracijom i DOLE Zallija je sveta biljka u indijanskoj tradiciji.1 ocna oboljenja Zbog slicnosti ljudskoj konturi. Poveziv.1dju .czujc sa plodnoscu i ljub. Mandragora se povezivala sa vradzbinama i koristila se u ljubavnoj magiji.BILJEJ TRAVE I ZACINI z < nemackog obubra cija je filozofij. ona je koriscena i za lecenje artitisa.1ju na bolesno oko.1 formir. pri cemu se dim ritualno rasteruje da procisti atmosfcru U starorn Rirnu. gde se koristi za prociscavanje. kojc asocir. Na prirner. au e\ropskorn travarst\·u smatralo se da ona lcCi sve. sto znaci "spasiti".1 rnnogo nivoa fizickom.1ju da je ialfija trava koja leci i prociscava. ludilom. za izazivanje rnenstruacije. mandragori su u evropskorn folkloru pripisivana ljudska i nadljudska svojst\·a Za nju sc govorilo da buja oko \·csala. !me joj potice od latinskog salnrc. srcoliki listovi purpurnog bcsnika koristili su sc kao lck za srce (digitalis).1la jc simbol besmrtnosti na pogrebnim obredima .rn agi jski rr1 svojstvima da utice na ljude n. Ovaj naziv je nastao od dela Signatura Rerurn (Potpis svih stvari) Jakoba Berna (1575-162-1-). Zalfija sc takodc po\·czi\·ala sa bcsmrtnoscu. sve u prirodi je obeleieno obrascem ili znakom koji ukazuje na Safran se u budizmu smatra svetom tr avom U Evropi se povezuje sa kraljevskim dostojanstvom GORE potencijalna svojstva. pokazivale da jc ova biljka lek z.-ernoscu i post. posebno bela ±aliija: njeno suvo lisce cesto se formira u zaveiljaje za spaljivanje.njcn nazi\· 11. a stari Grci su smatrali da podstice mudrost.11u rnisticnom vizijorn u kojoj je \·ideo odnos izmedu Boga i ljudi O\·o nacelo SC jencjskoj tradiciji mandr.1 hcbrcjskom znaci .

KON 0 P LJ A
Rastafarijanci, koji je poznaju kao gandzu, smatraju konoplju svetom

koristila sc b.o okrcpljinc rnozga, a u ar.1pskom s\·ctu za nju sc \·crovalo da stimulisc !l1LISkost i vckcwima SC pijc kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc nudi gostima kao simbol gostoljubivosti.

karanfilici prcdstavlj<1ju slast i uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti oni su sc povezivJ!i SJ scdam bo2:anstavJ i sa srccorn

uavom koja se pominje u Bibliji, gde vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do
m

izmenjenog stanja svesti preko kojeg
--i

je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol
)>

rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg

<
rn

DUVAN Oll\·an je zavicajna biljka Sc\·crne Amerikc, a za Indijance se govori da su jc pn·i koristili Oni srnatrJju duvan svctom biljkom. pa zato onJ kod njih ima rasirenu ritualnu i cercrnonij,1lnu upotrcbu Macigucnge iz PcruJ koriste tennin seripegari, sto znaci "onaj ko koristi duvan", da bi opisali 5amana; pcceni listovi duvana (scri) koristc se u samanskirn obredima Za mnoge pripadnike naroda Pueblo duvan je bio dar kolibrija, koji je doneo dim samanirna da bi rnogli da procistc zemljLL

drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv autoriteta odraslih i drustvenog establismenta

U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak
svcta jc biljka za Visnua, a za pogrcbni obicaj st<n-ljanja lista bosiljka na grudi pokojnika smatralo sc da otv,ua \Tata Dja za putnika; u tjudorovskoj Englcskoj gosti su na odlasku dobijali minijaturnu saksiju bosiljkJ da im pomogne na putu U centralnom Kongu listcwi bosiljka stitc od zlih duhO\·a i nesrccc, dok su u staroj Grckoj oni bili protirntrov smrtonosnom otrovu baziliska. Il.C\'Crcn·atnog stvorcnja ciji je poglcd bio koban. Ova biljb. jc dobila imc od grckog basilikon, sto zn,1ci "'kraljevski

z

BELi LUK
Na jednom staroegipatskom medicinskom papirusu ima preko 200 recepata za beli luk. On se koristio za lecenje glavobolje, fizicke iscrpljenosti i infekcija, a sirovi beli luk bio je ukljucen u ishranu egipatskih radnika zbog odrzavanja snage. U staroj Grckoj i Rimu beli lukje bio simbol snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno verovanje u evropskom folkloru da beli luk vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da urokljivog oka

U Evropi sc pusenjc duvana
u pocetku pcn·czi\·alo sa razuzdanim rnladicima i

ZAC!Nl Mnogi zacini
SU

vojnicima, pa je prva pojava IlJ slican 2:cna pusaca krajern XIX veka dclovala kao sok . Danas
SU

moze da odbije moze da zastiti od

nacin bogati sirnbolikorn Crni bibcr. jcdan od n,1jstarijih poznJtih zJcina, u anticko doba se srnatrao afrodizijakom Prasnik safrana luci duboku zutu boju Tradicionalno sc koristila za bojenjc plasteva budistickih monaha, a ovJ boja sc povczala sa budistickirn raj em i sa mudroscu . U Evropi se 5afran povezivao s kraljevskim dostojanstvom i zlatom zbog skupocc i boje. U staroj !(ini,
Z<J.

sirnbolicne asocijacije vezane za dll\·an ambivalentne S jedne stranc on je postao sinonim za smrtonosne bolcsti kao sto je rak i sreana oboljenja, a s druge zadrfa\·a element prefinjenosti i pobune dajuCi joj carobna sn1jst\·a, a obred je zahtevao da druid u belom plastu secc irnelu posle zirnskog solsticija zlatnim srpom (koji je simbol sunca i meseca) Ova biljka je morala da se ulwati u belo platno zato !MELA Kelti su povezivali imelu (Viscum album) sa magijom i rnedicinom. Za druide je ona bi la simbol besmrtnosti i dusa njihovog wetog drveta, hrasta, na kojem je rasla. Kelti su verovali da je imela stvorena kada je munja pogodila hrast, sto se verovalo da ne sme da dotakne tlo. Imela se koristila za lccenje mnogih bolesnih stanja. a bila je i simbol plodnosti. Obieaj ljubljenja za Bozic pod imelom ima korene u drevnim asocijacijama ove biljke
DOLE

lmela je simbol besmrtnosti i kod Kelta je povezivana s magijom i medicinom

sernenke korijandera se vero\·alo da poseduju moc besmrtnosti, a mahune kardarnona delc slicnu simboliku u lndiji i na Bliskom istoku. U Kini i Japanu,

CvECE
ljudskih iskustava i utkano fe u mit i svetu tradiciju. Opste uzev, cvece predstavlja vrhunac ciklusa rasta i krunu uspeha Rastuci iz zernlje i prirnajuei sunce i kisu, cvece se povezuje sa snagorn pasivnog, ienskog principa, rnanifestujuei lepotu doslovno, duhovno i rnetaforicki. U hinduskom obredu cvece odgovara elernentu etra (ili duha); u taoistickom tekstu Tajna zlatnog cveta ono predstavlja dostizanje duhovnog stanja.
Kulture sirom sveta koriste vence cveca kao nacin odavanja poste pokojnicima.

u minimalistickoj formi aranzmana. Tradicionalno, aranzmani ikebane slede trojni plan, pri cemu gornja grancica predstavlja nebo, srednja ljudski rod, a donja zemlju simbolican obrazac svega sto zivi, sa ljudirna kao posrednicima izmedu neba i zemlje U '·talasastorn" stilu, obesene grancice sugeri5u propadanje u ambis dok "uspravni" ili rika stil te:Zi prema gore, simbolizujuei vernost izmedu mufa i zene, earn i bofanstvu . Aranzmani rika su asimetricni i sugeri5u neki aspekt prirode, kao sto je igra svetla i senke. LOTOS Na Istoku je lotos cvet koji se najcesce povezuje sa uzvisenoscu duha. Brahma, hinduski bog tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa koji izbija iz Vii>nuovog pupka (koji je simbol centra sveta) Lotos sa hiljadu latica simbol je duhovnog prosvecenja Sanskritski nazivi za lotos su

GORE

Dok estetska lepota cveca vekovima inspirise umetnike, ono takode ima dugu tradiciju koriscenja kod isceljenja i obreda pre vise od 100 hiljada godina neandertalci su prinosili zrtve cveca svojim pokojnicima I danas se cvece

KAZITE TO CVECEM Mnoge kulture, ukljucujuci kinesku, egipatsku i indijsku, razvile su sopstveni "jezik cveca". Savremena publika koja je gledala drame Vilijarna Sekspira ( 1564-1616) svakako je bila upoznata sa skrivenim znai:enjirna sadrfanim u odlomcima o cvecu: na primer, rnaji:ina dusica je simbolizovala nepokvarenost, jaglika je znacila ljupkost, ljubicica "ljubav u dokolici'', sipak ili orlovi nokti znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi", a dan-i-noc su predstavljali misli. Viktorijanski pesnici su razvili ovaj jezik u popularnu umetnost, ulivajuci znacenje u boju, aranzman, vrste i predstavljanje cveca . IKE BAN A Majstori ikebane, japanske umetnosti aranziranja cveca, razvili su slozenu simboliku da bi odrazili pouke zen budizma Ideal zena vabi (namerni eufernizam), na primer, odrafava se

DOLE

Hinduska boginja Laksmi sedi na lotosu, simbolu prosvecenja i uzvisenosti duha Hinduska bozanstva se cesto prikazuju sa ovim cvetom.

poklanja kao znamenje ljubavi i zahvalnosti, kao nagrada za uspeh i postovanje mrtvih i kao znak raznih vaznih promena Cvece je postalo sirnbol raznih

padma ili kamala, koji takode
opisuju vaginu, a cvet lotosa predstavlja vaginu i u Kini. LJILJANI U hriscanskoj tradiciji ljiljan se povezuje s pokajanjem: ka±u da je on izrastao iz Evinih suza kada je napustala Edenski vrt To je cvet Device Marije: beli ljiljan simbolizuje nevinost i cestitost; on takode predstavlja cistotu u alhemiji. U Australiji se gimejski ljiljan povezuje sa hrabroscu i upornoscu: u jednoj urodenickoj prici o snu rnladic

DESNO

Na Zapadu, bele ruze se povezuju sa cistotom i duhovnosc'u i omiljeni su cvet za vencanja

Kajmija spasao je pripadnike svog plemena iako je bio ranjen, a tamo gde je pala njegov,1 krv izrasli su ljiljani U Kini i Japanu se veronlo da dnerni ljiljan

poeziji kao jedan od c\·etova koji se nalaze u rajskim bastama Za vreme Otomanskog carstva turska rec za lalu pisala se istim slovima kao i rec 'Alah", pa je ovaj C\'et postao simbol bo:i:anst\'a, a zatim amblem otomanskih vladara. Lale su se sredinom XVI veka izvozile iz Turske u Evropu, a stvarane

kada ju je oteo Had - u k:ojem je postao simbol godisnje smrti prirode Od Prvog svetskog rata crveni makovi podsecaju na pale vojnike: ovi C\'eto,·i su izrasli na bojistima Flandrije U Britaniji crveni makovi obeleiavaju Nedelju secanja, dan kada se bude uspomene na poginule vojnike u svirn ratovirna.

n

<

(Hemerocal/is) ima moc da
otera patnju, pa su ga icne nosilc u pojasu da bi zaboravile na tugu zbog izgubljcne ljubavL

RUZE

su i hibridne vrste koje su bile retke i izuzetno lepe Njihova vrednost je dostigla fantasticne visine tridesetih godina XVII veka u Holandiji, kada su postale simboli bogatstva i lepote Lala je simbol Holandije SUNCOKRETI Suncokret je do5ao u Evropu iz Arnerike, gde su ga Spanci zvali

U klasicnoj antici se gornrilo
da jc prvu ruzu stvorila Hlorida, boginja cvcea (ciji je rirnski pandan Flora), od tela lepe nirnfc Ruia je bila sveta Afroditi/Vencri, boginji ljubavi

hirasol iii suncokret zbog nacina
kako se okretao prema suncu. U Kini je suncokret bio povezan sa besmrtnoscu, a smatralo se da

VIKTORIJANSKI JEZIK CVE(A
Neke od simbolickih asocijacija za cvec'e bile SU: zutilovka vatrenost; karanfil cista ljubav; kamelija savrsenstvo; gorusica ravnodusnost; detelina = srec'a; narcis srdacan pozdrav; lincura = nepravedan si; beli glog = nada; zelenika ambicija; uvek odan

U arapskoj tradiciji prvu rufo
su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi njeno seme u sve druge zemlje, a bila je simbol plodnosti, lepote i cistote . Slavuj je zapevao kada
SU

HRIZANTEME U Kini i Japanu, hrizantema se vezuje za jesen i simbol je dugog zivota, srece i bogatstva. Rasirene btice cine je simbolom sunca; sto je dovelo do toga da je ona postala arnblem japanske carske porodice i japanski nacionalni cvet.. Sa sljivom, orhidejom i bambusom, hrizantema spada u grupu koja .se zove Cetiri viteza, za koju se veruje da predstavlja vrline slcdbenika Konfucija u jednostavnosti, cestitosti i marlji,·osti. Na Zapadu se hrizantema vezuje za jesen i koristi se u umetnosti da predstavi dekadenciju i smrt.

konzumiranje njegovih semenki produ:i:ava zivot.

procva[e prve bele ruze, aJi je

bio toliko ornamljen njihovirn mirisom da je pao na zernlju, a njegova krv je obojila njihove latice u crveno.

U islamu rufa je sveta za
Muhameda; za misticnu sufijsku sektu ru:i:a je povezana sa uzi,·anjem, ali je zbog trnja povezana i s boloni

U Japanu, umetnost ikebane je razvila sopstveni simbolicki jezik i ritual, a odrazava jednostavnost zen budizma
DOLE

Hristov venac = vera; seboj

U hriseanstvu crvene ruze
simbolizuju krv mucenika i zivot posle smrti, dok se bele ruze povezuju sa Devicom Marijom. Rozenkrojcansko bratstvo, hriscanska sekta osnonna u Evropi u XV veku, spojilo je sirnbol ruze sa krstom da bi dobilo amblem drustva .

MAKO VI Kako stvara narkotik opijum, mak se u staroj Grckoj povezivao sa snom i smrcu, a bio je posvecen Hipnosu i Morfeju, bogovima spavanja

LALE U staroj Persiji !ala je bila sirnbol savrsene ljubavi, slavljena u

i snivanja . Bio je povezan is mitom o Demetri i Persefoni - ova potonja je brala makove

Vo CE
z
< mitu o zlatnim jabukarna na Hesperidi ( ostn·u blazcnih) Kelti su jabuku posmatrali kao drnl "drugog sveta', kao nata u vilinski wet Keltski kraljevi i junaci, kao sto je kralj Artur, sklanjali su se na lcgendarno ostrvo Avalon, ··jabucnjak" U Kini behar jabuke sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a jabuke su simbol mira. Medutim, kako je kineska rec za "jabuku" veoma slicna reci za "bolest'', smatra se ko bnirn davati jabuku invalidu. Oko jabuke se razvila nova simbolika krajem XIX veka, kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo seme") sledio svoj san o zernlji procvalog drveca u kojoj niko nije gladan, sejuci semenke jabukc sirom Amerike Svetska metropola, Njujork, poznata je kao "Velika jabuka" TRESNJE Boja tresnje na usnama Kineskinje srnatra se svojst\·cnn velike lepote, a izraz "konzumiranje tresanja ..
Na ovoj alegoriji Zemlje slikar koristi obilje voca da bi simbolicno predstavio bogatstvo i napredak, rog izobilja sugerise obilje, a lepa, mlada :Zena puna oblina pojacava simboliku plodnosti
GORE

BANANE Bot,rnicki nazi\· biljke banane, i\lusa sapientum, zn,1ci ··\·oce mudraca", a dao ga je Lineus, s\·edski botanicar, koji je C:uo da je Aleksandar Veliki sreo rnudr,1cc u Indiji koji su uglavnom zi\·eli od banana. Prema Kuranu, banan,:i je bila zabranjeno voce u raju Za Budu jc drvo banane sirnbolizovalo prolazni karakter i slabost materije i mentalne konstrukcije U hinduskoj tradiciji ona je simbol plodnosti i napretka zahvaljujuci teznji da redorno rada, pa se tako banane mogu ostaviti ispred kuce u kojoj traje S\·,:idba

;;:)

< <
0
-'

Najveci deo simbolike voea obraca se dircktno i sn•1:i:no culima . Uzivanjc u
VOCU

SMOKVE Drvo smokve i plod pun sernenki simboli su obilja i plodnosti koji se cesto povezuju sa :i:enskim osobinarna. Za smob·u u Palatinskom hramu u Rimu govorilo se da je drvo pod kojim je vucica dojila Romula i Rema Rimljani su smatrali srnokve srecnim iii nesrecnim, zavisno od toga da li su bile svetle iii tamne. U Knjizi postanja, Adami ha su koristili srnokvino lisce da se pokriju kada su postali svesni svoje golotinje, a zabranjeno

predstadja eufernizam za polni Ninos. Na Zapadu se tresnja povezuje sa himenorn, a fraza "gubitak tresnje .. odnosi se na gubitak ne\·inosti . Tresnjin c\·et je nacionalni c\·et Japana . Samurajski ratnici rneditirali su
0

lako

prizove asocijacije na erotiku i culnost, a takve slike se nrnogo koriste u urnetnosti Voce takode sugerise obilje i plodnost: ono se prosipa iz roga izobilja u klasicnoj mitologiji, predstavljajuci velikodu5nost bouova i dobru zetvu Voce drveta :i:ivota predstavlja hranu besmrtnika, a sadrzi seme za reprodukciju i rast.

zivotu i snuti ispod tresnje,

jer na vrhuncu be hara cvet bi graciozno pao na zemlju i umro, sto je odgovaralo spremnosti sarnuraja da se suoci sa srnrcu u cvetu mladosti .

"'

SLJIVE Na Dalekorn istoku, sljiva kao drvo je simbol proleca, kao i simbol kraja zime: kako ona cveta izmedu dva godisnja doba, predstavlja obno\'U mladosti. Takode se smatralo

JABUKE Jabuka se identifikuje sa
GORE

VOCe koje

SU

je\i pre je biJa

smokva nego jabuka U Africi, narod Kokoto iz Cada povezuje smokvu sa trudnocom, a smatra se da njen mlecni sok povecava stvaranje rnleka .

Osim uloge "voca saznanja'; jabuka se koristi i kao simbol ljubavi, vencanja, mladosti, plodnosti i dugovecnosti

"vocem saznanja'', bilo dobrim iii zlim, kao sto je u Edenskom vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu i besmrtnoscu, kao u grckom

oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija pol nu simboliku jabuke, smokve i vinove laze da bi se istakla njena eroticnost

da se besmrtnici hrane sljivinirn cvetorn, pa je ovo drvo povezivano sa besrnrtnoscu l u japanskoj i u hriseanskoj tradiciji ona je simbol vernosti BRESKVE Breskva potice iz Kine, gde je srnatrana svetirn drvetorn zivota, dajuci eliksir besrnrtnosti. Taoisti su povezivali breskvin cvat sa nevinoscu i sa zenskim genitalijama ("'Tao" je kineska rec za .. breskvu'')

Narovi su ostavljani kao lnana u egipatske grobnice da prate mrtve na putovanju U Grekoj, na vencanjima i za Novu godinu, nar se razbija na tlu kao sirnbol plodnosti i obilja. URME Urrna potice iz Persijskog zaliva i oduvek bogato rada u lraku. Za Egipeane je ovo voce bilo sirnbol plodnosti Urmu Arapi pominju kao "kraljicu oaze" i kao "drvo zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu najbolje kada su mu noge u vodi, a glava u nebeskorn plamenu
S\·,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g Yczc s.1 plod1wscu ..1 t.1 tr.1dicij.1

u staroj

Evropi breskva se zvala "Venerinim vocem" i bila je sveta za Himena, rirnskog boga braka. U hriscanskoj ikonografiji, breskva u ruci bogomladenca Hrista simbolizuje spasenje. KAJSIJE U Kini se kajsija povezuje sa lepotom i seksualnoscu iene. Crvene kajsije simbolizuju udatu ienu koja je nasla ljubavnika, a oci lepe zene cesto se uporeduju sa kosticama kajsije Ovo voce se koristi i kao simbol ienskih genitalija. NAROVI Rastuci u mediteranskoj klirni, narovi krajem leta postanu jedre crvenkaste kugle koje iznutra blistaju od socnih crvenih semenki nalik draguljirna Njihovo irne znaci "jabuka sa rnnogo semenki" Nar je bio jedan od Alahovih darova u Kuranu, a za Izrailjce je predstavljao cari njihove zernlje i mudrost naroda Cesto se povezuje sa plodnoscu - simbolizujuci majcinu utrobu - ali i sa smrcu .

L!Cl I MANGO
Lici je sitno voce sa juga Kine sa grubom crvenkasto-braon korom i velikom sjajnorn braon kosticom Stavljanje licija ispod kreveta bracnog para izrafava nadu dace biti blagosloveni de com. Mango, sa socnim narandfastim mesom, zaviC:ajno je voce istocne lndije i Burrne U Indiji se s.rnatra svetim vocem, predstavljajuci plodnost i srecu . Legenda kaie da je Buda dobio lug manga u kojem je mogao da se odmara. POMORANDZE Latinski naziv drveta pornorandze, Fructus aurantia, odnosi se na zlatnu boju pomorandze, dok naranha, izraz za plod na spanskom, dolazi od persijske reC:i narang koja znaci '\mutra5nji miris" Pomorandfa sugerise i nevinost i rodnost, jer se cvet i plodovi pojavljuju istovrerneno. Cvet pomorandie je bio prisutan u starim

pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1 p]odnost i SICCLI:
/,l

\Cqicc simbolizovali Sok nara korist c , __

Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1
srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S jcdc

Lw

simbol srccc n.1 drugi

dan No\c gc,dinc

CROZDE Vinu1
,l

k1z,1 i grozdc ccsto SC

poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti. sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc
.1

f'O\CZUjU SC

S,l

F\.1hL1Sl1Ill

rimskim p.llld,uwm grckom Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc plodnosti i L1slub,HLnj,1 i izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0
jc n1oguCnost no,·og Zi\
(1tL1 zL1

Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc simbol Hristo\ c kn i

dok indijanska plernena u americkirn nizijama smatraju prerijskog vuka. zlatnog krzna i carskog drfanja. a ponekad sa surovoscu. i drugarstvo Psi se uveliko povezuju sa smrcu i svetom duhova: Ajnui u Japanu su verovali da psi imaju psihicku moc da otkriju duho\'e. U budizmu. a mnoge famanisticke kulture govore o tome kako earobnjaci dobijaju moci od zene prerusene u vuka. pri cemu jagnje simbolizuje \'ernike a vuk mod koje prete da ih GORE Macke su bile svete zivotinje za stare Egipcane i pojavljivale su se kroz njihovu celu kulturu u vajarstvu i slikarstvu.unana natprirodnim sposobnostima. lukavoscu i pohlepom. pre nego la\·. Beli tigar se povezuje sa mcsecom.bofanstva Siva i Durg. Stari Jeneji nisu voleli macke jer su prljave dok su srednjevekovni SASVIM GORE u Kini.iako iz drugacije perspektive ovo moze da se shvati kao znak duhovne mudrosti . vesnicima srece i nesreee.1k kontrole . za Inke je zavijanje psa moglo da najavi smrt rodaka: au grckorn mitu bile proklinjane zato sto nisu plakale kada je Buda umro .1 jasu tigrove bda unistavaju demone. U klasicnom svetu.:inu strast i gubit. Za Kineze je tigar. a ubijanje ili povreda macke bili SU izvor isceljenja. u pocetku !ova a kasnije ratarstva. duhovima zastitnicirna i vodicima u druge svetove. odecu i kozmetiku. kao i radi zadovoljenja ljudske tastine Simbolicno. vuk sc obicno prikazuje kao suprotnost jagnjetu. zastitu GORE Vuk koristili slike lava bo licne simbole U alhemiji. U hinduizmu. cineci ga simbolom duhovne pred. tigar (kao i leopard) je car zveri i cuva vrata raja . U hriscanskoj tradiciji.v ZIVOTINJE <( z ::) <( Kerber je cuvao podzemni sn~t Maje su sahranji\·. one doticu sve nivoe svemira . u kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo rnusko njegove oci bilo moguce videti buducnost Danas mnoga plernena u podrucju Arnazona slave jaguara kao naguala (cm·ara duha) i kao VELIKE MACKE Zbog grive. simbolizuje prosvecenje. velikom nralicom. a bko vidi u mraku.bio je jedan od simbola vavilonske boginje !Star. tigar predstavlja neobuzd. kao i simbolicnim predstavama ljudskih karakteristika Zivotinje se koriste u obrednim irtvovanjima i love se za hranu. vodom i ki5om: pripadnici naroda ivlace veruju da jaguari jedu duse pokojnika PSI I VUKOVI Pas je verovatno najstarija pripitomljena zivotinja i oznacava odanost. Kroz celu istoriju zivotinje igraju vaznu ulogu u simbolickom jeziku mnogih kultura. ili kojota. Kolob·ijalni izraz "vuk u jagnjecoj kozi · odnosi se na laznu nevinost.:inosti i prosveecnja.1le psc sa njiho\'im gospodarima da bi ih vodili na drugom svetu.:itralo se da jc gledanjern Ll <( Duz se\·erozapadne obale 0 _J Amcrike vuk je mocru duhovna Zi\'Otinja koja moze da obdari s. zernlju i podzemni svct uniste. U starorn Egiptu faraon je cesto pribzivan kao lav. la\· je stari simbol sunca i ovaploeenje zemaljske snage. kralj Z\'eri Duh cm·ar. on je bio C:uvar podzernnog sveta i simbol bofanske zastite I Buda i Hrist smrtni greh Nasuprot tome. povezujuci ga sa plodnoscu. macke i zmije SU se ponekad povezuje sa hrabroscu i pobedom. dok je zeleni lav povezivan sa divljim silama prirode Lw je takode po\'ezivan s boginjom majkom . lekove. SU pO\'CZi\·ani S laH1rn. jaguar je bio car d:Zungle i govorilo se za njega da je podario ljudima dar za vatru i lov l\[aje su ga smatralc bicem podzemnog s\·eta koje poznajc tajne zemlje: sm. pokazujuci njihon1 surovost i neustrasivost U pretkolumbo\·skim civilizacijama Srednje i Ju:Zne Arnerike. Ova ideja se poja\·ljuje i u evropskom folkloru u prici o Crvenkapici. a africki kraljevi su DOMACE 1\!ACKE Stari Egipeani su obofavali i balsamovali macke. on je treci znak kineskog zodijaka. lav je predstavljao polnu strast. Slavljene su kao bogovi i smatrane su izvorom rnudrosti i snage.nebo.

oluje. iranskom. odjeci tahih \'erovanja pre:livljavaju danas u spanskoj koridi. Smrt se prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj simbol svetlosti. bufala su takode bila obofavana. konj se povezuje sa suncem i bogovima neba . traganja za vizijorn. moci i mudrosti u lndiji J\!EDVEDI BIZONI I BUFALA Dokazi iz pecinske umetnosti ( kao sto je u Laskou. Francuska) otkrivaju centralnu ulogu bizona u fizickom i duhovnom zivotu prvih lovackih drustava Slicni bizonjma i ponekad poistovecivani s njirna. krava majcinstva i plodnosti Zbog toga sto njeni zakrivljeni rogovi lice na polurnesec. Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na belom konju Konji su vukli suncane kocije u klasicnom. isceljenjem i rnagijskorn mudroscu U severnoj Evropi. zivota i duhovnog prosvecenja. bio je simbol stvaranja sveta i cesto je prikazivan kako nosi suncev disk Dakote ga vide kao manifestaciju nhon1og tvorca. U hriscanskoj simbolici. GORE SLONOVI I Afriku i Indiju cesto simbolizuje slon. indijskom. Laosu i Kambodzi ka±u da slon daje kisu i bogatu letinu BIKO\!! I KRAVE Tradicionalno. brojeve i pismo prepreke U budizmu. Maje su verovale da je majmun stvorio umetnost. donela je zoru i novi zivot. On je simbol snage. ove zivotinje se slobodno kreeu ulicarna indijskih gradova. a Sijuksi iz U rnnogim Samanistickirn tradicijama med\·ed se povezuje s medicinom. Eostra. U Kini zec predstadja reproduktivnu moc i dugovecnost I zec i kunic se pojavljuju kao prevaranti. bik u starom Egiptu.lizala je led da bi stvorila prvog C:oveka .. krava je nebeski simbol rnajke boginje (kao StO SU KONJ Stari simbol zivotinja. bik je bio zivotinja bogova grmljavine. dugovecnosti. krava je . MAJMUNI Pavijanskom bogu Totu u Egiptu pripisivao se izum brojeva i pisma .Hraniteljka . i kad ga jasu vladari. bik je irtvovan jednorn godisnje zato sto z se verovalo da njegova krv obogacuje zemlju i prenosi muskost. simbol carskog dostojanstva. vatre i tekuce vode. tradicionalnirn africkim prieama koje su na americke plantaze doneli robovi. hinduski bog sa s!onovskom g(avom. rusi S\'C boga Ra medu rogovima: pa ipak bio je sveta zivotinja i Ozirisa. Ganes. sveta zivotinja i ne sme se ubijati. U starom Rimu. Za Hind use. opakom i davolskorn slikom culnosti. nordijskom i vavilonskom mitu staroegipatska bofanstva lzida i Hator) U nordijskoj mitologiji. On predstavlja snagu vetra. Zbog rike. koja je retko irtvovana. praiskonska krava . saksonska boginja proleca sa zecijom gLworn.hriscani povezh·ali crne macke sa vradzbinarna. beli slon je sveta zivotinja: Budina majka je sanjala slona prilikom zaceca U Tajlandu. med\·ed je kralj zivotinja i povezuje se s ratnicima: zastrasujuci nordijski ·· berserkeri" isli su u boj obuceni samo u medvede krzno. Pripadnici plemena Zulu \'Cruju da bufalo moze da poseduje du5u C:oveka. narocito u pricarna o zecu Breru. pa on igra glan1u ulogu u ceremonijamJ. irtvovanje bikova je veoma rasireno. on predstavlja moc i autoritet U mitologiji Indije i Tibeta. Za razliku od krave. slon drzi svet i simbolizuje nepromenljivu stabilnost. bik je simbol muskosti. rnedved je smatran okrutnom. mudrosti i srece. kao sto je nordijski Tor Apis. boga podzemnog sveta Car Mugal je prikazan kako jase belog slona. < 0 KUNICI I ZECEVI I kunic i zec se povezuju s mesecom i prcdstavljaju simbole plodnosti u mnogim kulturarna.

U Kini. ekspanzionisticke civilizacije (ukljucujuci stari Rimi SAD) kao simbol nacionalnog identiteta i suvereniteta. Za Rimljane. ukazujuci na pomirenje Boga i ljudskog roda.da je ova ptica dosla iz praiskonskc tame i da jc ostala da nauci prve ljude kako da prcfo·e Shodno tome. soko je bio kralj ptica. postali su simbol plemstva. srnrti i natprirodnog U judeo-hriscanskoj tradiciji Golub je takode simbol cistote duse. a u keltskorn folkloru je sirnbol dugovecnosti i podmladivanja.. jastreb oznacava rat. Za hriseane orao simbolizuje svemoc i sveprisustvo Boga. narocito sa orlom.rna donosi nesrecu i lose Heme. delujuci < kao glasnici visih iii rnoci sa drugog sveta . Bran. " DOLE U grckom mitu govorilo se da belezi na repu pauna predstavljaju oci ubijenog diva Argosa znaCio je . u hriseanskoj tradiciji on predstavlja Sveti duh. Orao se uveliko povezuje sa vodstvom i usvojile su ga u raznim vidovirna ambiciozne. dvoglavi orao se pojavio u Mesopotamiji pre vise od cetiri hiljade godina Smatra se da njegova simbolika povezuje bogove blizance moci i sveprisustva. " GAVRANOVI I VRANE Mnoge kulture ne prave razliku izmedu gavrana i vrane i ove ptice dele slicnu simboliku I jedna i druga ptica srnatraju se zloslutnicama.1 t. takode se vercn·alo da je on duh blizak vesticama u grcko-rirnskoj tradiciji nane su bile svete ptice z. ganan je predstadjao boga trnrca i gornrilo se da ubijanje gavr. a u mnogim delovima sveta ona je donosilac dobrih vestL GOLUBOVI Danas se v c>olub mnoao v koristi kao simbol svetskoa rnira. Sokolovi.n·.111a ispod londonske Kule. One se takode smatraju ovaplocenjern duha i duse. ptice se cesto smatraju posrednicima izmedu neba i zemlje.rn10 se drze gavranovi u skladu sa popubrnim rnitom dace Englezi pasti ako oni ikada odu a: 0 i Pecat predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava. jer let simbolizuje slobodu od fizickih ogranicenja sveta prikovanog za zemlju i cesto se GORE ganan je mracna suprotnost DVOGLAVI ORAO Stari simbol sunca. simbolu mira) tada se smatralo da znaci promenu od rata u mir koristi kao metafora za misticno iskustvo.. a istovremeno je i simbol sunca Za ranohriseansku crkvu DOLE DESNO U zapadnjackom folkloru. ali je pripitomljeni soko predstavljao preobracenog paganina.PTICE Zato sto mogu da lete. u lcgendi o kralju Arturu on se povezuje sa svetim Gralom. Mnogo vekova kasnije. ali su bile sprec. PTICE GRABLJIVICE Ratnici i plemiCi povezuju se sa pticama grabljivicama. iii zemaljsku vladavinu sa bozanstvima. znaci "gavran". koji je promenio predsednik Truman 1945 godine u odnosu na originalnu verziju iz 1880. Japanu i hropi. ovaj simbol su usvojili golubici. koje je za lov koristila aristokratija u Kini. okretanje glave or la sa desne u levu stranu (prema maslinovoj grancici. U Kini. za njegovu gla\·u kazu da je z. a u Kini je povezivan sa plodnoscu i dugovecnoscu. a hijeroglif za so kola Sveto rimsko. simbolizujuci moc i inspiraciju Bozije reci . dok je u Japanu golub s macem najavljivao kraj rata.1 Ate nu I i\[incrvu.1kop. jastrebom i sokolom. bog".:i je ptica proroeanstva u kini. Indijanska plemena smatraju jastreba glasnikom predaka dok se u Polineziji ova ptica povezuje sa isceliteljskim i prorocanskim mocima. golub je bio sveta ptica Venere. . za rodu kazu da donosi bebe majkama. on je takode bio simbol boga neba Hora. a soko s cubom nadu u prosvecenje.1ta. U mnogim hriscanskim crb·ama Biblija se stavlja na naslon u obliku orla. to je bila ptica koja se vratila na Nojevu barku noseci maslinov list. orao simbolizuje snagu. Prusko cartsvo i predrevolucionarna carska Rusija soko je oznacavao zlo. vesnicirna rata. kao i Hrista i svetogJovana apostola. boginju r.rne da se spuste 1u krm·cn·c njenih hramova zato sto je to predskazivalo smrt !me starovelskog kralja. u Kini. Vran. Neka indijanska plernena su \'crovala da je gavran doneo vatru i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa Aljaske dele slicno verovanje . . barjaci gospodara \'isokog ranga nosili su slike sokolove alave U starom Egiptu. U Stamm zavetu.

uasvati. GORE LEVO ojc \ clic.1.1.n·lja doL1nk prolcca i otuda no\ og zi\ ota.rnu. Kecalkoatla). v --i n rn PA.1 jc sirnbol putnika. koju zavodi Zevs kada se pretvori u labuda u RODE U rnnogirn kultur.1n10 sc poisto\·ccuju sa ocim.1diciji ov.1uno\om rcpu od. dok za sve lndijance perje sadrzi moc iii "lek" ptice od koje oni poticu. lndiji.PTICIJE PERJE lndijanci iz Severne. on.1 U budizrnu paun oznac.1 prcdsLl\ lj. au zemlji u koju sc dosclj.1 dusc ncrodcne dece zi\·c u mocv. u evropskom folkloru svrake se srnatraju lopovima i pticarna zloslutnicama . sova se smatra najmudrijorn od svih ptica. dok je za Poni plemena iz Nebraske sova predstavljala nocnog zastitnika U staroj Atini. tako da Hamsa . kr. Bila je ptica smrti u starom Egiptu. boginju rnudrosti i umetnosti Cudcsni bclczi na p.1 ptic. pri cemu je najcenjenije perje orla. ove dve ptice su mitski zamcnljive. Guska selica sc takode smatra duhom pornagacem. kopaj.n·anture U hinduizmu.rnjem Medu indijanskim plemenima arncricke nizije sovina pera su se nosila kao magicni talismani. jezivog hub i ogromnih ociju.rnu.1jskim b.1\a saosccajnu budnost grcko-rimskoj tradiciji labud je bio sveta ptica za AfrodituNeneru.1st.UNOVI Zbog S\ LABUDOVI I GUSKE I guska i labud su velike \ odenc ptice koje u mnogirn kulturarna imaju asocijacije s.1ljc\ sko dostojanst\ o. U staroj Grckoj O\ jedinst\·o i ravnotcZlL Kako iabudo\·i CCStO zive LI GORE paru SVRAKE U predanju australijskih urodenika snake se povezuju sa srecom i ushicenjem dok u Kini naziv O\'C ptice znaci '·ptica ceo zinit.rnu roda jc gL1snik dobrih \Csti K. a takode je i simbol istinskog alhemicara. sa drugim zivotom. Srednje i Juzne Amerike koriste perje kao ukras na spektakularnim perjanicama Asteci su koristili zeleno perje iz repa kecala za vladare (ova ptica je simbol njihovog vrhovnog boga.1 drugirn svetorn U Sibiru bbud simbolizuje samansko uranjanje u podzemni svet.1nst\·o.1 ptica z.wrscno sto je predskazivalo dace neko umreti i da grob treba da bude pripremljen Sovin izuzetno dobar nocni vid stv•ua tradicionalnu vezu sa proric.. mudroscu i prorocanstvom SOVE Zbog srnjih noenih letova.10 ptica sclic. mudrosti i vernosti.rnstvcnosti. on se takoae pojavljuje u mitu o Ledi. . a simbolizuje s.rnno\ og prcstob U hinduskoj tr.1111. Kini i Japanu: u Kini se smatralo da njen huk zrnci kao reci . U zapadnjackoj umetnosti oni olicavaju budnost .i rode ih otkrivaju trazcci ribu .1 [zrcka da rode donosc dccu u \·ezi je sa idcjom d. one predstavljaju zelju za svetskim mironL Ivledutim. .1ju i sirnbolc sunc.1 predst. paun prcdstavlja bo:l:.l\ i lcpotu U Pcrsiji je on boravio u r.jcdna ptica sastavljena od Lh-e .ffi i S\ct.1 S. noseci sarnana u ncbeske . so\·a se ccsto povezuje sa natprirodnim silarna. a po rnisljenju Tunguza on je bio duh nidic prvog sarnana.prirodnom stanistu roda .10 oko ··p. bog ]jub. kopaj". ZDRALOVI U Kini i Japanu zdralovi SU tradicionalni simboli dugovecnosti.1 ptic. radosti'" Kada se prikazuju kako nose kineski novcic.1 dnir sc okrct. boginju braka i zastitnicu porodaj. ova ptica je bila sveta za Atenu. u zapadnim tradicijama se pcn·ezuju sa vcrnoscu U mnogim tradicijama sova se povezuje s magijom.1 i uporcduju sa Z\·czd.moze da se poja\·i kao guska iii kao labud. u alherniji.n·.lrama . ljub.1 je bib S\ eta z. boginju mudrosti: slicno tome.1 Hcru.uama i b.1 jc kosmicka planina !(.

oznacavajuci jedinstni muskog. U Kini. po kojoj je dobilo irne sveto prorociSte DelfL U mnogim indijanskirn kulturann delfin je i bofanski izaslanik i oblik Velikog duha. Lilja. U mavarskoj tradiciji on simbolizuje izobilje. Kitovi su simbol prirodnih opasnosti.VoDENA STVORENJA KITOVI. Sobek.stilizovani kit sa velikim spiralarna za celjusti .popLllaran je motiv. U staroj Grckoj delfini su povezivani sa Apolonorn i njegovim darovima rnudrosti i prorocanstva i sa boginjorn ljubavi roclenom iz vode.rnja i bubnja. dok su navatejski arapski rnoreplovci verovali da delfini prate duse pokojnika u podzernni sveL KROKDILI I ALIGATORI Krokodili nastanjuju dva sveta . delfis. dostojanstvo i srecu. a igra L1!ogu u ritmu sveta. se tndi da se ova prica odnosi na ajkulu ljudozdera pre nego na kita. dok SU Ke Iti plernena slave krokodile kao posrednike izmec!L1 svakodnevnog sveta i sveta povezivali lososa sa rnudroscu. povezan sa davolom. jaja. prorocanstvom i inspiracijom . U mnogim dclovima zapadne Afrikc jetri i utrobi krokodila pripisuje se mocna rnagija. a ponckad ih 5amani koriste za bacanje destruktirnih cini U starom Egiptu krokodili su bili svete zivotinje i ponekad su balsamovani. veliki krokodili ovaplocuju duhove znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa mudroscu. solarnog sveta i zenskog. Ozirisa. dok narodi Madarpa iz severoistocne Arnemske zemlje veruju da je C:ovek krokodil stvorio vatru. staroza\·etni opis Jone i kita povezivao ga je sa smrcu i ponovnim roclenjem Ponekad Stari Grci su postovali delfine kao simbole mudrosti i proroi':anstva. Sobeka Ovaj bog jc bio pm·ezivan i sa zlim i destruktivnim silarna Seta. Neka africka DOLE Staroegipatski bog sa glavom krokodila. vodenog carstva. fokloru i religiji RIBE Mnoge tradicije koriste ribe kao simbol dL1hovne mL1drosti U hriscanstvu je riba sirnbol Hrista. odnosi se na rnatericu. a hinduski bog Visnu ponekad se prikazuje kako izlazi iz Lista ajkule. a njihove radikalne faze rasta povezivale su se sa fazama meseca One se takode povezuju sa plodnoscu. figura pakake . i sa dobrodusnim bogorn sunca Ra.sto ih cini sirnbolirna fundamentalnih suprotnosti. hrabrost. sejLI strah kao cL1dovista i love se zbog mesa. Na primer. GORE duho\·a i kao prorocista vodcnih boianstan.kopno i vodu . ko±e i kostijLI Ona igrajLI znacajnu ulogu u mitu.wani zlatnim rnindL1sama i ritL1alno hranjcni u slan1 boga krokodila. AJKULE I DELFIN! U J1panu. ribe se uveliko povezuju i sa plodnoscu. au hinduizmu se Vi5nu pojavio kao riba Macja da spase C:oveeanstvo od potopa i otkrije Vede iii Sveto pisrno Zbog ogromnog broja jaja koja polafo. kit je bio jedno od sedam boianstava sreee i slavljen jc kao bog ribolova i hrane. U ranohriscanskom verovanjLI. osoba koju pojede krokodil odlazila je LI pakao ZABE Tradicionalno. koji je poprimio krokodilski oblik posle ubistva svog bra ta. U Kini su one simbol srece Narocite nste se izdvajaju zbog svojih simbolickih svojstava . Kultni centar je postojao u Krokodilopolisu. Afroditorn. U judeo-hriscanskoj tradiciji. gde su pitomi krokodili bili ukras. u Japanu 5aran simbolizuje ljubav. vodenirn tokovima raclanja i kise i sa preobrazenjem i besmrtnoscu otuda motiv pretvaranja u princeve u zapadnjackom folklom Za Kelte je iaba bila gospodar kopna Simbolika vodenih stvorenja delimicno je LI vczi sa stanistem. simbol je destrukcije. naziv delfina na grckorn. delimicno LI vezi s njihovim izgledom i ponafanjem i delimicno LI vezi sa znacenjem koje imajLI za ljL1dsko drustvo Vodena stvorenja se razlicito postL1jL1 kao boianstva. aligator iii krokodil bio je izumitelj pev. Za australijske urodenike koji zive na Senrnoj teritoriji. fabe su lunarne zivotinje. boga podzernnog sveta.

zab.:i rnesec. skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju se sa bogatstvom. povlacc se za vreme oseke). KRASE S obzirorn na to da se kretanje krabe ravna prerna rnesecevim rnenarna (love za neme plime.:iustralijskih urodcnika za kornjacu sc govorilo da se rach iz \·oda koje su nastalc otapanjem praiskonske planine leda. U budizmu. do kojeg je dove la boginj. koji se krecu izmedu sveta duhova (rnde) i materije (kopna). jcr se veruje da DOLE Foke igraju vaznu ulogu u mitu i obicajima lnuita. a bila je simbol dugovecnosti stn1rcnja slove kao praiskonski preci. Kao i kraba.:ibc SU U hinduskom mitu kornjaea C:ub·a predstadj. lnuitski obicaj diktira da se prilikom ubijanja ovih iivotinja njihove besike bacaju natrag u more. kraljevskim dostojanstvom i ugledom U u > i iscelitcljske moci rnde. simbolika skoljke cesto se povezuje sa majcinom \.1!0 kisu U starom Egiptu. Afrodita/ Venera pojavila se iz ogromne ljusture skoljke kapice. pri cemu njen GORE < 0 0 z > ''-" -j < 0 L U bajci Se zabac pretvara u princa kada dobije poljubac od princeze. kornjaea je u mnogim kulturama simbol sveta .:i kornja(e SU hriscanskoj ikonografiji. eesto· svete zivotinje vodenih bogova FOKE I MORSKI KONJI U nekim inuitskim pricama. a . Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i Asteka. ispunjeno supstancom nalik krvi (zbog boje).:i booatst\•om i duoovecnoscu. Od cetiri sveta kineska stvorenja. U Bibliji su iabe bile jedna od deset napasti Egipt. sto simbolizuje preobrazenje GORE Kornjaca je u mnogim tradicijama sveta zivotinja.1 Hekat. Devica Marija se ponekad uporeduje sa ostrigom.:i je bila vodeno boianstvo cije je kreketanje predskazivalo i stnr.:i sunca. Ona je sirnbol meditacije i duhovne mudrosti U rnitu . gde se ponekad j. a u hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja. radanjem i stvaranjem sveta.:i jednu od desct inkarnacija Visnua . feniks i jednorog). ona se cesto povezuje s.1 povezivan. a za i\[aje i Asteke on. indijanskim tradicijama ona je simbol zemlje oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne tacke. 0 v U srednjevekovnoj Enopi :labe su po\·czivane s magijorn i nadzbinama . ova hobotnica je povezivana sa mesecom i letnjim solsticijem.:i je bila povezi\·ana sa pornr.1 u Kini i Japanu z. Krakcn·i je povczuju sa stvar. ce se one tada ponovo roditi kao zive foke i morski konji Morski konj je jos poznat i kao rnorski slon.1 mesecom. KORNJAC:E Zbog cnstoce i oblika oklopa. koji su pege na oklopu kornjace smatrali kartorn sazvezda i koristili su ih kod proricanja. au Kini s. dok u Polineziji kornjaca ovaplocujc moc rnorskih bozanstava Medu africkim plcmenirn. Ona je najstariji indijanski sirnbol Zemlje iii nujke zernlje .1 HOBOTNICE U klasicnoj antici hobotnica je posmatrana kao cudoviste koje napada nasukane mornare i kida ih na komade.:ivlja zajcdno sa spiralom ili svastikom.1 je s magijom i porodajcm. U Beninu. a Hrist sa biserom.:icenjim. sto je bio slucaj i sa Kinezima.:iju kada kosmicka kornjaca trese srnj zernaljski oklop Maje su takode shvatale Zernlju kao ogromnu kornjacu. .rnu.dok zemljotresi i gnnljavine nast. U tradiciji Inka ona je bib aspekt velike rnajke koja je progutala i vreme i mladi mesec KORAL Prem a starokineskom verovanju. Hobotnica se mnogo koristila u rninojskoj i mikenskoj civilizaciji na Mediteranu. gde se cesto posmatraju kao praiskonski ljudski preci. U grcko-rimskom mitu. boginja ±ab.)trobom.:i. koral je nastao iz d rveta koje raste na dnu mora U alhemiji je bio poznat kao drvo zivota.:igijorn U Jap.:injern sveta koji se razvija iz centra. sposobni da poprime ljudski oblik i da uce ljude da plivaju i lo\·c ribu: ona su takodc glasnici. za koralno drvece se govori da raste u raju povezi\·ane S m. kornjaea je jedina prava zirntinja (preostala tri su zrnaj. a predstavljaju i jedan od simbola budizma.SKOLJKE Buduci da je struktura koja stiti zivot.

sa zenskim polnim organima i sa stvaranjem sveta. MRAVINJAK U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. u mitologiji Srednje Amerike. a zbog ostrog nepredvidljivog kretanja u isto vreme je simbol nepouzdanostL zivotinja. mali leteci insekti su se smatrali dufama PCELE Zbog marljivosti. rnuve su bile poznate po Na ovom portretu Napoleona koristi se motiv pcele. bez obzira koliko malen iii obican bio. a verovanje da mravi znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari cesto kopaju u blizini mravinjaka. cesto se povezujuCi sa bogovima. Peele se odavno visoko cene i zbog saca. promenu i prosvetljenje i povezuju se sa samanskim mocima . one su bile trece od deset napasti u Egiptu Mec!utim. drustvene organizacije i zajednickih predstavljali su asocijaciju na iarku :Zudnju U staroj Grckoj med je povezivan sa recitoscu. pccle se cesto koriste kao rnodeli ljudskog drustva Kosnica je postala metafora za sreden i milosrdan zivot hriseanskih rnonaskih zajednica.. potice od hebrejske reci koja znaci "gospodar muva". izvora ne samo secera nego i voska koji se koristi za pravljenje sveca Tako SU pcele povezane i sa slascu i sa svetloscu. Kako je kosnica organizovana oko matice (pcelinje kraljice). a slicno verovanje postoji u Gvatemali . nastale od suza boga sunca Ra. p n e. ). a oziveo Napoleon kao sirnbol jednakih pod jednim voc!om. pee la iii leptir koji lete oko cveta (simbola za ienu) Iz perspektive koja sagledava svemir kao mec!usobno prepletenu rnre:lu postojanja.lNSEIZTI pokojnika koje posecuju zen11ju. duhovima i drugim svctom . Za Kineze vilin konjic predstavlja leto. svaki deo prirode je znacajan. pee la je bila kraljevski sirnbol: usvojili su je srednjevekovni francuski kraljevi. Dclflco ("velika muva") je duhovni glasnik povezan sa isceljenjem Leptir je simbol duhovnog razvoja i preobrazenja . cak i najsitniji insekti imaju bogate simbolicke istrajnosti i hrabrosti i usvojene su kao simboli ratnika: iz ovog perioda SU otkriveni earobni stapici ukraseni arnajlijama od muva Kod Navaho Indijanaca. U Latinskoj Americi on se koristi i za opis prostitutke. Shodno tome. U kineskoj umetnosti. gde se oni povezuju sa zvezdama. koji je izvezen ne samo na carevom plastu nego i na podijumu na kojem on stoji. On se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja. Na prirner. simbolicke asocijacije insekata zasnivaju se na njihovom ponafanju i fizickim karakteristikama i usac!eni su u kulturu i vreme MUVE !me Belzebub. Kao i kod drugih 0 _J VILIN KONJIC U nekim indijanskim kulturama vilini konjici simbolizuju snove. u staroegipatskom Novom kraljevstvu ( 1550-1100. obicaj je da :Zena sedi na mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih koliba zasniva se na planu mravinjaka. glavni davo koji se pominje u Bibliji. U starom Egiptu one su bile simbol sunca. ukazujuci na prilicno cesto verovanje da su rnuve vesnici bolesti i c!avolskih nesreca. Rec je o simbolu jednakih pod jednim vodom GORE napora. koja se seli od jednog muskarca do drugog DOLE DESNO asocijacije. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol aktivnog zivota .

dok je za Meksikance on bio simbol "crnog sun ca" koje prolazi kroz podzemni svet u toku nocnog putovanja sa posteljicom. U psiholoskom smislu. skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i unistenjem . dok u Latinskoj Americi spanska rec za leptira ( mariposa) moze da se odnosi na prostitutku. skorpija moze da predstavlja susu i bedu Neki amazonski narodi veruju da je nju poslao neki ljubomorni bog da kazni muskarce zbog toga sto su vodili ljubav sa zenama koje je on zeleo. Zbog cvrstine i gotovo nevidljivosti mreie. ljudski rod potice od crva koji su se hranili lesinom praiskonskog bica. pa su oboje pretvoreni u sazvezda koja se nalaze na suprotnim stranama neba CRVI Simbolika Cr\'a povezuje novi zivot sa raspadanjem i srnrcu Prema kineskorn mitu. misticnog ponovnog rodenja i nadculne duse . dok ona u hriscanstvu predstavlja Sataninu zamku Medutim. na primer. au grckom rnitu. pojadjuje kao pauk U Japanu se smatra da iene paukovi zavode putnike. gospodar donjeg sveta. U jednoj verziji grckorimskog mita o lovcu Orionu. koji je ljude ucio umetnosti tkanja U nekim indijanskim mitovima za pauka se kaze da je naucio ljude da pisu prateci oblike slova u njegovoj rnrezi. indijanski ratnici su sebe ukrafavali sararna po uzoru na njLL Za Kelte je paukova mrefa nevidljiva struktura koja sadrzi velieanstveni obrazac zivota Za Hinduse i budiste paukova mrefa predstavlja iluzije sveta. gde crvi koji se hrane mraznirn divom lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena zernlja) poprirnaju ljudski oblik Za legendarnog irskog keltskog junaka Kukulejna govorilo se da je roden iz crva. a na Zapadu se iene grabljivice ponekad uporeduju s pauko\·irna.dok se u keltskom svetu. dok je staroegipatska boginja Selket ZRIKAVCI I SKAKAVCI U Japanu se zrikavci povezuju s mesecom. jer koriste svoja ienska lukavstva da namame muskarce u rnrezu Kod Afantija u zapadnoj Africi paukovi se povezuju sa Anansijern. au Kini se on povezuje sa zivotnim uzivanjima i radoscu Neko ko prelazi s jedne stvari na drugu i ko nije nikada zadovoljan moie se opisati kao leptir. a u Kini su simboli smrti i vaskrsenja U Kini i nekim mediteranskim zemljama smatra se sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da uniste letinu. Kinezi su u prolece prinosili obredne zrtve od svilenih buba i dudovog lisca. gde dva leptira koji zajedno plesu simbolizuju bracnu srecu. bogom prepredenjakom. jer bi cak i izgovaranje njegovog imena pustilo zlo u sveL Skorpija ima mnogo veza sa podzernnim svetom: zodijackim znakorn skorpije vlada Pluton. jer ona ide od rnuskarca do muskarca Asteci su povezivali leptira sa ienarna koje su umrle prilikom porodaja. ali u drugim tradicijama on je zenska sila. Ncki australijski urodenici smatraju leptire duhovirna pokojnika koji se vraeaju na zernlju. on je umro kada ga je skorpija ubola u petu. jer se on povezuje sa novcem i srecom (carobnica i isceliteljka)' bi la jedna od Cetiri boginje koje SU SVILENE BUBE U starom Japanu i Kini svilene bu be su predstavljale cistotu i vrlinu. a Japanci su verovali da su one nastale sjedinjenjem boga vatre i boginje zemlje. paukova mreh se uporeduje sa smrcu i destrukcijom: u Africi mnogi ljudi koriste eufemizrne za ovo stvorenje. Psiha (dufa) cesto se predstavlja kao leptir Elegancija i lepota ovog stvorenja cine ga simbolorn iene u Japanu. a slicno verovanje postoji u islandskoj tradiciji. majanska boginja babinstva. personifikacija Velike majke u njenom i stvaralackom i rusilackom aspektu Kod amazonskog naroda Tukano. PAUKOVI U kulturarna australijskih urodenika veliki pauk je suneani junak. medovina (formentisano pice od med a i vode) smatrala picem bogova LEPTIRI Zbog metamorfnog zivotnog ciklusa leptir je ar hetipski simbol preobrazenja. crvi se mogu povezivati sa destruktivnim procesima koji GORE SKORPIJE Zbog otrovnog uboda i zbog toga StO je Staino sprernna na napad. dok se Iscel. Usled veze sa pustinjom. u evropskorn folkloru ubistvo pauka donosi nesrecu. skorpija se povezuje nagrizaju licnost Skorpija se uveliko povezuje sa smrcu i destrukcijom U nekim delovima Afrike mnogi ljudi ne izgovaraju ni njeno ime zbog verovanja da bi to donelo zlo svetu. Svila se tradicionalno vezuje za plemstvo raskos i obilje z cm·ale mrtvog Ozirisa.

Eva naslikana sa zmijomaavolom i sa zabranjenim vocem koje zmija koristi da je navede na greh LEVO a ipak poseduje skoro natprirodnu i jedinstvenu mudrost. ovde prikazana kako drzi zmije smrti i ponovnog roaenja GORE ce patrijarhalna Grcka prevladati matrijarhalne tradicije Azije. OD GLAVNOG BOGA DO ZLE Zi\IIJE U mnogim delovima sveta zmije. koriste se da predst~n·e prirodu u njenim najiskonskijirn ili najfundarnentalnijim aspektima Kako zrnija odbacuje kofo i onda pocinje :fo·ot iznova. skupa sa ostalirn grnizavcima i ribama. nagajuna.-ZMIJA Od svih zirntinjskih simbola zmija je \'Cro\·atno najznacajniji i najslozeniji lzglcda da su od najranijih vremena zmijc bile po\·ezanc sa vecnoscu. Njena slika na celu faraona predstavlj. godine p 11 NAGE I MUOROST U indijskoj mitologiji. kao tvorci 0 rnitologiji Buto je bila boginja zmija. nage (od sanskritske reci za "zmiju") su bozanske vodene zmije. prikazuju zmiju sa drvetom i boginjom kako daje \'OCe zivota muskarcu "' koji je do5ao kao gost Hananejsko bofanstvo bila je rnajka boginja. narocito sa rnajkama boginjama i Majkom zernljorn Starofcnicanska Boginja zmija je kritska Majka zemlja. Za Junga su zrnije sirnbolizovale 0110 e. sto je potpuno nesvesno i instinktivno. jer uvodi Evu u greh neposlusnosti prema Bogu. gde se sastaju vreme i vecnost Sumerski pecati iz 3500. dobrodusne i mudre. postojeci u korenima zivota.111t tumaci cinjcnicu da orao nosi ranjenu zmiju u kand:Zarna kao znak da i rusitclji swmira. Zmija je bila glavni bog. ona ovaplocuje ciklus smrti i vaskrsenja. a psiholoski iz kolektivnog nesvesnog. On je bio gospodar drveta zivota. zensko bo±anstvo i zrnija su prognani i povezani su sa zlom Zrnija u prici o Edenskom Htu in1a satanskc karakteristike. koja je bila jako povezana sa zmijom i predstavljala je tajne zivota . i povezivane su sa isccljenjcrn i mudroscu. koji je doprineo tome da Adami ha postanu do kraja ljudi upoznavsi ih sa drvetorn saznanja. a ima jaku vezu sa podzernnim svetom buduci da dolazi iz dubina Majke zemlje.1la jc zastitu od ncprijatelja Matrijarhatski kult u Delfima bio je simbolicno unistcn kada jc Apolon ubio zmiju Piton. a Ilijada kazuje o torne kako Kalh. ccsto prikazivana kao kobra. one su takodc demonizov. prikazane s ljudskim licem i kapuljaeom kobre lndijska alhemija. koja se povezuje sa Evom.111c i svrstane uz iskusenje. dovodila se u vezu sa zrnijama U egipatskoj Kada SU Hebreji uveli muskog boga u Hanan. dok su nasenski anostici slavili zmiju u obliku sumerskog boga Enkija. nemoral i Satanu Zi\IIJE I ZENSKI PRINCIP Zrnija jc cesto po\·ezivana sa bobnstvirna. koja moze doci u sukob . ima za cilj da ujedini energije tela na putovanju samospoznaje da bi se sacuvao eliksir zivota boginja plodnosti Tani ta.

Nordijska tradicija je predskazi\·ala potop koji ce unistiti svet kada se probudi Jormangand.i. i "krilati stap" se koristi u ovu svrhu protumacio svei.1 se "klin kJinom izbija' SUStinski je ZJ. posle smrti svoje mlade neveste. Eskulap. pod punom ratnom opremom i na konju. Australija. mogao je da se pret\•ori u zmiju i da vrati pokojnika u :i:ivot.:inakondi. a kada putuje uzrndno ona predstavlja putovanje inicijacije Slikarstvo australijskih uroaenika cesto prikazuje zmiju i njenu vezu sa plodnoscu i obiljem. Oni \·ernju da ITIOrlStruozne . a cesto je i tvorac ljudskih bica Njegova destruktivna strana podrazumeva kaznjavanje onih koji se suprotstavljaju prirodnom zakonu tako sto ih proguta LI medicine i lecenja Eskulapovski nacin lecenja. koji se. a Rimljani su poceli da ga slave kao boga Homcopatski princip d. Ove zrnije su bile ume5ane u borbu u kojoj je intervenisao Merkur. On sumskim bgun. sin Apolona i srnrtne Koronide.:inje Mlecnog puta sa preplit. Ciju bi poruku GORE Dve zmije prepletene na Merkurovom "krilatom stapu" predstavljaju preobrazensku moc promene muskog u zesnko i obrnuto Eskulapovski stap sa jednom zmijom bio je originalni medicinski simbol. Zmija u snovima rnoze takode da znaci da smo zalutali sa krivudavog puta ka inividualizaciji. potopima i StO izbaci njihove kosti Stara germanska mitologija povezuje zmiju sa smrcu i stalnirn podrivanjem korenja dn·eta sveta . cime je razgnevio Hada. nazvan inkubacija. obiljern i kisom.lma i u dubokim \ irovinu ispod vodopada. iako one rnogu da budu i rusitelji Sumerci i Akadijci Mesopotamije opisali su me5anje voda Apsu i Tijamat.:injem dveju anakonda koje se pare.idanja. /\n. N > otrovnu isceliteljsku prirodu zmije ZMIJA KAO TVORAC I RUSITELJ U mnogim mitovima zmije SC pojavJjuju kao izvor zivota . ukljucujuci veliku zmiju koja je bljuvala vatru. iz kojih su izronile Lahmu i Lahamu. lako da prevazide ljudska moralna naccla Ako se zmija sanja. LECENJE I SMRT Zmije se odavno pO\·ezuju s lecenjem i posredovanjem izmedu zivota i smrti U grckoj mitologiji. na kojern SU bile prepletene dve zmije. u duboku grobnicu U ponoc su se pojavili mnogi grozni gmizavci. znaci da postoji veliki jaz izmedu svesnog i nesvesnog i da se nesvesno objavljuje n.1 opsesivan i povratan nacin. verovatno greskom. Potok je odsekao njenu glavu i vratio je suprugu u zivot mafoCi njome njeno telo. zmija u boravistu ljudi . Oni takode uporeduju kret. dve cudovisne zmije koje su stvorile nebo i zernlju. odrafavajuci sezonske periode osemenj. dao zakopati pokraj nje. Eskulapovski simbol zmije obavijene oko stapa predstavlja lecenje. meautim.sa svesnim stavovima Zmija moie zato da simbolizuje i zlo i mudrost. ooLE se cesto brka sa Merkurovim "krilatim Stapom". otkrivajuci srnju prirodu vodica dusa izmedu svetova. pre sest do osam hiljada godina Predak iz vremena sna je zivotodavalacko bice povezano sa plodnoscu.nona pripisuje slozenu i kontekstualnu simboliku .l\·anj.ikonda je put koji vijuga kroz sumu kao reka. zivotom i smrcu nalazi se L1 pagansko-hriscanskoj slovenskoj prici o Bogatiru Potoku. Zmija duginih boja pojavljuje se u urodenickirn crtezirna u steni u Arnemlandu. podrazumevao je da pacijent mora da provede noc na nekorn S\'etorn mestu Tada bi pacijente LI Sflll TUKANSKA ANAKONDA Narod Tukano iz podrucja Am.1nakonde zive LI posetio bog. Povezanost zrnije s leC:enjem. a danas se koristi kao medicinski simbol. klijanja i r.tenik i to bi rezultiralo lekom. boga podzemnog sveta Jedna prica govori da je on postao zmija da bi okoncao kugu u Rirnu.

pokazujuci kako je vreme zavladalo svescu industrijskog drustva solarni kalendari pojavili su se prornenom sa :Zenskih na muske vrednosti . poznat kao Loselska Venera. boga vatre zavisnim ciklusima Faze zivota oduvek zaokupljaju coveka i one su dobile sopstveni uni\·erzalni simbolicki jezik KALENDARI I VREME Prvi kalendari zasnivali su se na mesecevim fazama. a u Kini su one bile behar iii cvetne zvezde . Francuska. uticaj judeo-hriscanstva doveo je do osnivanja linearnog vremena. pokazuje da Venera drzi rag sa trinaest belega. SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA COVECANSTVA. . pokazuju da su mene racunate pre otprilike l 7 hiljada godina. jos jedan primer lunisolarnog kalendara. simbolizov. ponovnim radanjem i obnovom prirode. jos se koristi za utvrdivanje praznika i svecanosti i vafan je za kineske ratare koji jos seju prema mesecu. koji je star oko 22 hiljade godina. godine. w > < GODISNJA DOBA I VREME oEsNo Kameni duborez.·ao 0 ritmovima i ciklusima zivota Priroda obelefava postojanje iivotnim dogadajima . sto znaci kisonosne zvezde U hinduskoj tradiciji one su plamenovi Agnija. koji predstavljaju godinu lunarnih ciklusa. <i duborez Loselske Venere. Ove zvezde su u starom Egiptu predstavljale boginju majku Net. Tehnoloska dostignuca su narn omogucila dJ.rnim krugom i ienskim genitalijarna. lik bez emocija. Jevreji i rnuslimani i danas koriste lunarne kalendare Kineski kalendar. a preovladuje u civilizacijama koje obofavaju boginju. UDALJENOST.. KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO.a zivot se nastavlja u medusobno VLASJ(I Sazvezae Vlasici ima mnoge simbolicke asocijacije. star 22 hiljade godina Smatra se da je rog koji drzi obelezen godinom od trinaest lunarnih ciklusa Ljudski rod oduvek koristi simboliku i ritual da bi kazi. Britanski Stounhendz je sirnbolican spomenik koji je P°''ezan i sa suncern i sa mesecom. casovnik je tir an ska figura koja se cuje i oseca svuda G Dombi. ignoriserno "vreme prirode". VREME.ZIVA PLANETA < f-- """ NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA DOBA I CIKLUSI.trenuci zaceea. U XIV veku Evropljani su poimali kosmos u srnislu rnehanizrna casornika. ELEMENT! I SAMO TLO. rodenja i smrti . PeCinske slike u Laskou. Lunarni kalendar se povezuje sa rnenstrualnim ciklusom. Lunisolarni i Iako se vreme original no povezivalo sa ritrnom. da uzgajamo useve nn sezone i da doslovno produzimo TIRANSKI CASOVNIK U romanu Carisa Dikensa "Dombi i sin" iz 1848. au XVI I veku Isak Njutn je okarakterisao vrerne kao apsolutno i jedinstveno. radi sve prema casovniku Ovde je casovnik simbol mehanickog nacina zivota. Pleme Hojhoj iz juzne Afrike naziva ih Huseti.

linearnog i merljivog vremena. Ovaj kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje kalendara bilo i sveti i politicki cin. koji su zalivali pirinac i doveli do njegovog zrenja.I novembar) je istovremeno Praznik mrtvih. ali i sa zecom Zima se ponekad prikazuje ka9 starica iii kao zena. C:etiri godisnja doba bila su univerzalni simboli radanja. lepota. smrti i ponovnog radanja U zapadnjackoj umetnosti prolece se prikazuje kao mlada :Zena. Ponovo inspirisana ciklusima meseca i zalaskom i izlaskom sunca. kada igraci i bubnjari oponasaju prizore sejanja. sunca. Suton se C:esto povezivao sa nein·esnim vremenom propadanja i zato sa smrcu. kada se smatra da je veo izmedu zivih i mrtvih nJ. i stoci koja je bitna za naprednu zajednicu Bajsaki. letnji solsticij: Lugnasada. Glavne faze dana imale su price i jaca drustvene veze . To je vreme kada se slave prirodne sile i preci. kao i salamander i patka BOG VREMENA Grci su razmisljali o dve vrste vremena: Hronos (prikazan gore. a s\·aka t•1cka je obeleiena sezonskim proslavama Samhain (31 oktobar .r MAJANSKI KALENDAR Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar. a prinose se zrtve bogovima kise i sunca. januara. DOLE . jagnjetom iii jaretom i sa grckom boginjom Afroditom Leto je ponovo zena. bio je bog apsolutnog. pocinje u umiruccm i propadajucem delu tocka. Tek u novije vreme. a odvija se prvog dana solarne godine. razrnj i produktivnost kasnije su simbolizovani u keltskoj godini devojkom i majkom. Beltane. l\Iladost. kojom se slavi pocetak zetve kukuruza. a ponekad se povezuje sa beharom. zvana C:usok.sto se odnosi na bogatstva prirode i na slatko jelo od pirinea Ova svecanost traje tri dana. kada se zajednica okuplja da podeli ideje i iskustva. sa klipovima kukuruza na glavi i ponekad sa srpom u ruci. dok je Kairos bio bog vremena prave prilike i sanse. planete Venere i Vlasic'a. posvecuje se paznja vremenu i prostoru sopstvenu simboliku koja se oseca i danas. sa zmijom oko tela koja simbolizuje vecnost). Jesen se povezuje sa Dionisom i zetvom. prvog dana solarne godine Sika. koji su simboli zajednistva dnevno vreme u noc. koje su druga dva aspekta trostruke boginje 2ETVENESVECANOSTI Svecanosti zalwalnosti u vreme ietve uobicajeni su u svim ratarskim kulturama. mladosti. dok je podne bilo cas otkrovenja KELTSKI TOCAK GODINE U keltskoj tradiciji. Zora je bila opsti simbol nade. ponekad kao dete. zimski solsticij. prolecni ekvinocij. koji se LI Cl 0 0 z > 0 Pongal je juZlloindijska hinduska zetvena svecanost. 0 OJ > < rn rn jevrejskoj i muslimanskoj tradiciji. Litija Sika na svecanosti Bajsaki. simbolicki krug vremena predstavlja prclazne tacke u toku godine: Samhain. koja pocinje I+. radosti i mladosti. odrafavajuci keltsko razumevanje vaznosti starenja i smrti da bi zivot mogao da buja Ovo vreme simbolizuje figura st<1rice. rasta. bog kovaca Hefest povezuje se sa ovim godisnjim dobom. odvija se na petnaesti dan osmog lunarnog meseca Istog dana u Kini i Vijetnamu je Cung C:uj. jesenji ekvinocij Tocak godine opisujc cikluse snirti. Njen naziv znaci "kipljenje" . svecanost Sika.jtanji GodinJ. posle Ajnstajnove teorije relativiteta. Proslava zetvenog meseca u Koreji. prateci i kombinujuc'i cikluse meseca. a njihovi vladari su se povezivali sa simbolima voaenja vremena smatra rodendanom mes-eca i slavi se gozbom i specijalnim "mesecevim kolacima". slavi se na severu Indije 13 aprila. rodenja. zrelosti i obnavljanja zirnta. da prica SEZO NSKA SIMS 0 LI KA Prva merenja vremena zasnivala su se na pojavljivanjima i iscezavanjima i na promenljivim putanjama sunca i meseca . koja je u isto vreme i staresina. zetve. Imbolk. vejanja i skupljanja letine.

zamisljao ju je kao lop tu koja pliva u rnoru. p n. oote Psaltirska karta. Majka Zemlja bila je licnost velike samilosti i izrnr celokupnog zivota i plodnosti Paleolitske slike boginje majke. sto se zasnivalo na njegovim zapafanjima kruZI1ih senki koje su padale na mesec za vreme njegovog pomracenja Godine 200. hinduisticki. ZEMLJA KAO BOZANSTVO Zemlja je u starom veku bila slavljena kao vrhovna boginja majka i verovalo se da je i ziva i boianska. ukljucuju Loselsku Veneru. sa boginjom neba Nut koja se telom nadvila iznad zemlje poput kupole Vavilonci su zamisljali ravno kopno okru:Zeno morem. iz ra\•ne u okruglu Zemlju dogodila se pre vise stotina godina Kristofor Kolumbo je. Njcna simbolika snazno je poYczana s nJ. koje datiraju izmedu 22 i 18 hiljada godina pre nove ere. sa nebeskim svodom oslonjenim na more iii na stubove Na Zapadu se najraniji opis Zemlje nalazi u Ilijadi. kruZI1u Zemlju. u stvari. udaljenog 800 kilometara i\ledutim. a Aristotel (384-322 pne) je govorio da je ona lopta. 1+92. Eratosten izracunao je precnik Zcmlje koristeci trigonometriju tako sto je izmerio duzinu senke vertikalnog tornja u Aleksandriji. gde je video ogromne zveri i ptice.ZEMLJA < z _. a iza cega je video nebo kako pociva na rubu Zemlje. u kontekstu svemira ciji je centar Zemlja.1Vilonci imali su kosrnologije u kojima je Zemlja bi la ravna. kao ogroman toeak iii disk. oko kojeg se okrugla Zemlja i Mesec vrte. ali njiho\· izraz za Zemlju znaci "plivajuce kopno". Prema hebrejskoj knjizi o Enohu. ravan disk. i nasem odnosu prema prirodi Klasicni. kada se sunce nalazilo tacno iznad Asuana. sto znaci da je to bila lokalizovana percepcija jednog ostrvskog naroda . Godine 375. zamisljala je Zemlju kao ravnu. < > oesNo Pogled na planetu Zemlju iz svemira promenio je nacin gledanja na nas svet i simbolizuje celovitost i meousobnu povezanost zivota Ono sto nam Zemlja znaci vremenom se znatno promenilo.njem svesti i odrahva promene u ljudskim nednostin1J. paradigmaticna promenJ. Egipcani su zarnisljali prarnugaonu Zernlju. najstarija je prezivela karta koja simbolizuje Hristovu ulogu cuvara sveta. .MLJA Vecina ranil1 drustavJ. gde je Homer opisao nebo kao cinijastu hemisferu koja pokriva ravnu. sa Jerusalimom u sredini. andeo Urijel vodio je Enoha do kraja Zemljc. iako su jc neki indijski mitovi smatrali loptastom Stari Hebreji. sto se do tada pretpostavljalo raznirn proracunima: da je Zemlja zaista OKRUGLA ZEMLJA Iako je vecina starih naroda smatrala da je Zernlja ravna. e. e. bi lo je izuzetaka. budisticki i jainski tekstovi slagali su se da je Zernlja. ploveci delimicno oko sveta. Egipeanin lopta Izgleda da su Galilej i Kopernik bili veoma ohrabreni KolumboYim iskustvom. Japanski urodenicki narod. p. pa su brzo usledile dramaticne nove teorije koncentrisane na Sunce. n. Stari Kinezi su opisivali Zemlju kao raYan kvadrat na nhu krnje. iskust\·eno dokazao 0110 cetvorostrane piramide ispod kruznog neba U Indiji. Egipeani i V. Platon je opisao Zernlju kao globus. Ainu.sim kolektiYnim stJ. RAVNA ZE. Rig Veda je opisivala Zemlju i nebo kao dva tocka na kraje\·irna osovine.

istovrerneno odra:laVJ. opisao je da se oseea kao J. i male kipo. i Vilendorfsku boginju pronadenu u Austriji Sve one su priLuJ.1. kao kod rnnogih urodenickih nJ. koji se pona5a kao da je zin1 bice .sicnog perioda doslo je do pomeranja interesovanja sa Gee na njcnog praunuka ze. Gee.lagao se za \·ladanje njom covecanstvu na korist Govorio je da prirodu treba "obavezati da sluzi". Bliskirn istokom. smestajuci ljudski rod bli:Ze Bogu od ostalih zivih bica.pragmatiCJ.ne sa obesenim grudima i punim.. i preko odnosa sa tlom i nc\ idenim silarna SUPLJA ZEMLJA Od naucne revolucije naucnici iznose hipoteze da je zemlja mozda suplja Dfon Kievis Sims (17791829) verovao je da se ona sastoji od cetiri supije koncentricne lopte.·ernorn Afrikorn i Indijom.1ista zi\·o bice: ona jc suFrug. simbolizujuci razdvajanje Zcmlje i bofanstva.podstaklo je mnoga razmisljanja u vezi sa njenim potencijalom modernog religijskog simbola .1 Boga i zato je tako produktivna i plodn. koje su verovatno nastanjive na unutrasnjoj i spoljasnjoj povrsini On je verovao da postoje dve ogromne rupe na Severnom i Juznom poiu i predlagao je ekspediciju u unutrasnje lopte "Simsova rupa"je postaia izraz sprdnje dvadesetih godina XIX veka HIJERARHIJA NEBA I ZEMLJE Judeo-hriseansko poimanje sveta naglasava hijerarhijski odnos izmedu neba i zemlje. Njegovo videnje Zemlje kao slozenog zatvorenog sis.tema koji se sam regulise.. Hristova majka. ne vise vrhovna majka. . . Za mnoge Gea predstavlja zamisao "zive Zemlje . ovaplocuje iii odrafava neke osobine boginja majki i deluje kao posrednik izmedu neba i zernlje U rnedunemenu.1k nacina zi\·ota kod 1uroda Kono le2:i. ZIVA ZEMLJA Kach je 1969 godine naucnik Dzcjms Ladok zamislio snlju hipotezu o Gei. sa odgovornoscu da preuzme vlast simbolickih slika. se.. pronadene u Ot-Garonu. Frcnsis Bekon N rn > ( 1561-1626) govorio je o prirodi u zenskom smislu i zJ. ali svejedno svcsno i zivo bofanstvo Na grckom njeno ime znaci "zemlja" Ona je bila trostruka boginja. kao rnajka Demetra i kao starica Hekata U toku klJ. narod Kono u Sijera Leoneu Zemlj. van zemaljske sfore. zivi sistem Za Lavloka. Gea je nesto sa cim ljudi mogu da se ponovo spoje zadrfavajuci osecanje divljenja prema prirodi. na odrza\·anju harmonije prirode prcko ljudskih odnosa i zajednice.zlike koje dozivljavamo izmedu raznih kulturJ. Na Zapadu je poslednja boginja Zemlje bila Gea.·e poznate kao Lcspiska boginja. i da ponekad oseca da cela plan eta ucestn1je u necemu nJ.. sto je odrafavalo zamenu slike bozanske majke mnogo udaljenijim rnuskirn bogorn. izmedu nas i prirode. nad Zemljom i prirodorn Ovo su mnogi tumacili kao opravdavanje slike Zemlje kao sredstva za ljudsku upotrebu Kako bofansko nije vise bilo sinonim za prirodu..ko postati predmct interesovanja i eksploatacije.lik "s\·etom obredu .oesNo Devica u ulozi neke vrste· majke zemlje posreduje kod Boga u ime ljudskog roda duborcz u stcni iz Dordona u Fr~mcuskoj. Zemlja je mogla !J. verovatno je doprinelo moCi ovog naucnog modcla i NOVA SIMBOLIKA Slika Zcmlje kako se vidi iz S\emira nudi znacajnu simboliku ZJ.·sa. .1 Naglas. Koriscenje imena grcke boginje Zemlje.1 ovo izmenjeno videnje pokazuje nam da su rJ. dobi\•si narocit znacaj u judeo-hriseanskom Bogu U hriseansko doba Marija. sanemenog coveka Tc) je Zernlja kako se vidi sa "ncba·'.1 je z.juCi preovladujuce stavove prema zenama i prirodi.. sa meouprostorom. je rnasinama i pretvoriti u "roba .roch. beznJ.jne kada se sJ.cJ. zaobljenirn trbuhom. "oblikO\·ati . kao devica je bila Persefon. prosiri\'Si se Evropom.. muski Bog postoji na nebu. Francuska.. uprkos naglasku ove teorije na tome da se Zemlja ponasa "kao .n i naucni stav .gledavaju iz chljine Zemlja Yidena iz svemira nudi simbol obnoYljenog odnosa izrnedu co\·eeanstva i prirode ZJ.stronaut koji posmatra Zemlju stojeCi na mesecu.

IZARTE I SMER
CRTANJE KARATA PREMA STIHOVIMA I P RI CI Australijski urodenici veruju
< >
N

da je topografija njihove zernlje stvorena putovanjima ili "stihovima pesme" predaka. Ovi stihovi presecaju Australiju i urodenici ih pevaju dok prate svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto
je sluC:aj sa Nunamiutima na Aljasci, mladic mora detaljno da upozna loviste pre nego sto se prikljuci lovcima On stvara simbolicku kartu lokalne topografije sluSJ.juCi mitove o duhovima i junacima koji nastanjuju lovista .
Karta lslanda koju je nacrtao Abraham Ortelius krajem XVI veka pokazuje mnostvo morskih cudovista, polarne medvede, lednike i vulkan pod erupocijom Hekla
GORE

Simbolika orijentacije i smera odnosi se na to kako se ljudi krecu kroz zivot i svet, sta znaci biti na nekom mestu u neko vreme, i na odnos sa mestima van naseg svakodnen10g iskustva

je uobiC:ajena do kraja srednjeg veka Ove karte su delile svet po trojnorn osnovu, jer broj tri predstavlja Sveto trojstvo: Jerusalim se obicno nalazi na presecistu, pri cemu je Eden na vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

KOMPAS Za neke ljude kompas je neutralan simbol koji ujedinjuje ljude na Zemlji, jer svi mi delimo smerove severa, juga, istoka i zapada Medutim, kompas je takode simbol istrazivanja, orijentacije, ekspanzije i cak osvajanja prirode Fraza "moralni kornpas" sada se mnogo koristi u Sjedinjenim Drfavama u vezi sa rnoralno '"ispravnim" postupcima. Prakticari geomantijskog umeca feng sui (sto znaci ··vetar i voda") koriste krufoi magnetni kompas, poznat kao

CRTANJE KARATA
Kameni disk koji sadrzi crtez putanja kojima su se uz pesmu kretali preci australijskih urooenika. Australijski urooenici veruju da ove putanje privlace razlicite grupe u zajednicki sanjalacki odnos sa zemljom
DOLE

se deli na Aziju, Afriku i Evropu Kako se za vreme renesanse povlacilo srednjevekovno videnje S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise crtani kao glavne karakteristike, a rubovi karata su poceli da prikazuju neistraiena podrucja, sa cudnim hibridnirn stvorenjima na rubovima poznatog sveta. Ivlorska karta (Carta Marina), svedskog nadbiskupa Olausa Magnusa, prvi put stampana l 539 . u Veneciji, prikazivala je Severno more oko Skandinavije ispunjeno zastrasujucirn morskim cudovistima. Bila je to prva karta nordijskih podrucja, koja su ranije smatrana nepoznatom zernljom ( terra incognita)

Kako se crta karta zavisi od stava prema svetu i uverenja kartografa, od toga sta se smatra glavnirn ili perifernim, sta je poznato, tajanstveno ili pretece za kulturu Prva mappa mundi ili karta sveta, bi la je sirnbolicna predstava poznatog sveta prozeta sa imago mundi ili slikom sveta kao sredenog kosmosa. Prve karte su bile jednako kosmoloske i mitske koliko i sredstvo praktiene orijentacije Beatusova karta, koju je 787 godine nacrtao jedan benediktinski monah, prikazuje svet kao pravougaonik okruzen svetskim morem. Ova forma, nazvana "T-karta", bila

luo pan, da bi locirali kuce i
grobnice gde se energije nalaze u ravnotezi za ostvarenje srece . Linije ili struje zmaja, za koje se smatra da pro laze kroz zernlju, sastoje se od negativne struje jin, koju simbolizuje beli tigar, i pozitivne struje jang, koju sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE HLADNO

STA JE GORE?

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani, karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole" - Novi Zeland i Australija napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

religijsku posveeenost, isccljenje i obnovu - kroz sveti iii znacajan krajolik Fizicko hodoeasee je granicni cin, sto

>
--1

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje zoru novog dana, sveta iii ere, i ukazuje na rnogucnost novih poeetaka i svetle buducnosti

znaci da u nekoj tacki hodocasnik prelazi prag, ostavljajuci svoj svakodnevni zivot iza sebe i putujuci ka svetom

karaktcristike, a jang reljef ce irnati

os)fe ili brdovite muske

karakteristike .

ORIJENTACIJA Putnici i istrazivaci na kopnu i moru, jos od prastarih vremena, orijentisali su se prema polofaju zvezda na nocnom nebu Orijentacija je potrebna i u svakodnevnom zivotu, da znamo gde smo i kuda idemo, i za licni i kulturni oseeaj smisla i identiteta Mnoge kulture smatraju da je njihovo sveto mesto centar sveta, a ono moze da bude predstavljeno svetorn planinom, drvetom sveta iii svetilistem; ljudi cc se .. koncentrisati" u vezi s njim, u cinu obnove iii uravnoteienja prirode i du ha Mesta bogosluzenja kao sto su diamije, hrarnovi i crkve, i groblja i ukopista, cesto slede osu istokzapad, srnerove izlaska i zalaska sunca. Ma gde da se nalaze u svetu, muslimani se u dnevnim molitvama okrecu prema svorn svetom centru, Meki Indijanci se cesto mole okrecuci se prema cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci obicno sa istokom, gde izlazi sunce.

SVETA PUTOVANJA Mitovi i legnde su puni prica o putovanjim;L Price o seobama, istrazivanjima, osvajanjima, junackim podvizima i hodoeascima sluze za obracanje painje i obnovu identiteta naroda, zajednice s bogovirna i duhovirna, i za slavljenje veze sa zemljom Hebrejska priea o lzgonu opisuje kako je Mojsije izveo lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju im je obecao Bog Astecka seoba u XII veku bila je putovanje kulturne obnove, u kojoj je Meksike vodio bog Huicilopoctli na putovanjima sa ostrva Astlan do Tenoctitlana, buduceg glavnog grada . Hodocasce je simbolicno putovanje - predstavljajuci duhovnu preorijentaciju,

odredistu. U islamu je hadziluk hodocasce u sveti grad Meku. Stari Grci su putovali da dobiju uputstva od prorocista u Delfima iii da se izlece u Eskulapovom hramu u Epidaurusu U Evropi IX veka mnogi hodocasnici su putovali u Santjago de Kompostela na severoistoku Spanije, na spoljni rub poznatog sveta, da posete cudotvorne ostatke svetogJakova. Hindusi odlaze na hodocasce na goru Kajlas, koja je fizicka rnanifostacija planine Meru, centra sveta. Putovanje na Sinajsku goru, gde je Mosjije dobio tablice zakona, kao mnoga hodoeasea, odra:Zava duhovno, kao i fizicko, putovanje sarnog Mojsija .
DOLE LEVO DOLE GORE

Kompas luo pan iii feng SUi, koristili SU starokineski carevi i mudraci kao izvor orijentacije Prisutni simboli, kao StO SU 24 planinske zvezde, 64 heksagrama, 60 korena i ogranaka i 12 planinskih zmajeva, koristili su se kao porno( za smestaj i okretanje zgrada i za prorocanstva.

Muslimanska molitva podrazumeva stajanje i zatim klanjanje u smeru Meke

Horizont CeStO simbolizuje nase zemaljske granice, kraj i pocetak novih mogucnosti i istrazivanja

HORIZONT Vaian simbol orijentacije, horizont predstavlja najdalju tacku do koje oko vidi ravan zemlje . To je mesto vizije, istrazivanja i novih otkriea.

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom, a vlasnistvo se dodeljuje precima i duhovima prirode Oni zemlju cuvaju kao deponovanu .

od zivotodavalacke plodnosti tla Tio iz narocitih oblasti iii regija moze posedovati specijalna svojstva Finsko-ugarski narod poznat kao C::uvasi obadja ritual

PLUG
U stara vremena oranje se smaualo duhovnim cinom, jer je oplooivalo zemlju. Plug je
tako~predstavljao

zemlju iii da smo je posudili iii da je delimo s,1 bogovima, ona ima vaino rnseto u simbolici. Iz perspektive posedovanja, polaganje prava na zemlju simboliean je cin vlasti, bogatstva, nacionalnog iii individualnog identiteta "Otkrice'', osvajanje i kolonizacija drugih zemalja cesto se simbolizuje stupanjem nogom na tlo, postavljanjem nacionalne zastave iii pisanjern pravnih akata kojima se \·lasnistvo prenosL Za rnnoge urodenicke narode zernlju ne poseduju pojedinci, nego se ona slwata kao ziva celina iii bozanski dar. sto garantuje postovanje i srodstvo Urodenici Filipina, na primer,

ZEMLJOTRESI Sasvim je razumljivo da su se udar i komesanje uzrokovani zemljotresima cesto povezivali sa gnennn bogova zbog izopacenosti ljudi Japanci su smatrali da seizmicka aktivnost dolazi od boga oluje Susano0, a Grci su verovali da je bog oluje Posejdon, takode poznat kao Enosihton ("zernljotresac"), uzrok zemljotresa. Prema Platonu, zemljotresi i poplave su progutali legendarnu civilizaciju Atlantide za samo jedan darL Zemljotresi mogu da se uzmu kao znamenje koje predskazuje velike promene u religiji iii politici: Novi zavet opisuje podrhtavanje Zemlje u vreme Hristove smrti . Kao druge prirodne katastrofe, zemljotresi cesto simbolizuju ranjive osobine ljudskog roda u odnosu na prirodne sile Zemlje.

u kojem kradu" grumen zernlje iz obli:Znjeg plodnog polja da bi unapredili sopstveno zemljiste Moderni biodinamicni uzgajivaci vrse specijalne pripreme. kao sto je trpanje tra1·a u kravlji rog tokom astroloski znacajnog vremena, a zatirn homeopatski jacaju smesu me5ajuci je u vodi i bacaju6i je po zernljistu Za ovo se kaze da koncentrise kosmicke sile u tlu, podizuci tako vitalnost biljaka i onih koji se njima hrane Obred plodnosti kod kojeg se polni cin odvija u polju uobicajen je u paganskim tradicij.:ima On se takode nalazi u grckorn mi tu o Demetri, boginji tla Ona i kritski mladic Jasion vodili su ljubav u polju koje je bilo preorano tri puta, usled cega je ona rodila sina, Pluta ("bogatstvo")

muski aktivni princip u odnosu na pasivni zenski princip Zemlje oranje je tako simbolizovalo cin koitusa.

PLANINE Prirodno simbolicko svojstvo planina jeste da su one deo

TLO Najbitnije za proizvodnju hrane, tlo se u ratarskim drustvima smatra "crnim zlatom" Burrnanci smatraju da je ono dragoceno kao metali poput zlata, srebra, gvozda, olova i kalaja . Mnogi mitovi o stvaranju sveta kazuju kako su ljudi oblikovani od ilovace, a svi mi delimo zavisnost
U starom veku zem/jotresi su smatrani znakom bo2:anskog gneva, a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo drugacije: ovde anoeoske trube tresu zemlju.
LEVO

Zernlje koji je najblizi nebu, gde ljudi mogu da razgovaraju s bogovima. Visoki vrh se cesto srnatra svetirn u lokalnoj kul turi zato sto se veruje da je on osa sveta, koja povezuje Zemlju s nebom Mosjije se popeo na Sinajsku goru da bi primio Deset zapovesti, a lsus se uspeo na nebo sa Maslinove gore. Za Hind use, Jaine i tibetanske budiste mitska planina Meru je centar svemira, sa bazom u donjem svetu i vrhovima na nebu. Njena zemaljska

0
u

z
0

rnanifestacija je planina Kajlas u Hirnalajirna Ponekad se planine srnatraju doslovno telorn boianstava . U sin to tradiciji, japanska planina Fudzi je fizicka rnanifestacija bogova Indijanci iz plernena Navaho veruju da narocite planine ovaplocuju rnuske i zenske duhove prirode Muski duh se pruia preko lanaca Cuska i Kariso, pri cemu se glava nalazi na vr hu Cuska, dok se zenski duh prostire dolinom, sa glavorn na planini Navaho

obezbedivanja dobrog !ova. Tunguzi veruju da gospodar surne, zastrasujuci sumski duh, rnoze da poprimi fornrn stene, pa oni zato izbegavaju stene koje irnaju zivotinjski iii ljudski oblik. U Vijetnamu je kamen obdaren zivim svojstvirna i smatra se da krvari kad bude udaren . Za razliku od simbola drveta, koje olicava zivotne cikluse, karnen znaci vecito i. nepromenljivo. Greb omfalos iii pupcani kamen predstavljao je rodno rnesto kosmosa Za drevno stojece karnenje kosmosa Stounhendz je postao glan1i obredni centar na jugu Engleske negde oko 2100. godine
GORE Tibetanski

p.

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni ka.menovi Bretanje povezivani su sa orgijskim ritualima i k njima
SU

budistii':ki hodoi':asnici zaobilaze podnozje planine Kajlas, svete planine i za budiste i za Hinduse, za koju se veruje da je boraviste bog ova

dolazile zene koje

SU

zelele

da zatrudne, pa su trljale trbuhe prasinorn i vodom sa povrsine tih kamenova Za kamenje s ruporn takode se veruje da irna oplodujuea svojstva, a prolazak kroz rupu, moze sirnbolizovati radanje putern zenskog principa. U delovima Afrike za veliko kamenje se srnatra da sadr:li duse predaka

Stounhendz je naji':uveniji kameni krug u Engleskoj, a smatra se da je sagraaen da bude uklopljen u kretanje planeta.
GORE LEVO

KAMEN I STENE Stene su sirnbol vecnosti i nepornicnosti, pa se cesto vezuju za boianstva - za rnnoge od njih se srnatra da su nastanjene narocitirn bogo,·irna i duhovima Stene cuvaju toplotu, hladnocu i vodu, a kristali odbijaju i lome svetlost - sve svojstva koja naginju sirnbolici - a astrologija povezuje mrioge vrste dragog kamenja sa planetarnim uticajirna Pripadnici naroda Sarni u severoistocnoj Rusiji veruju da su neke stene nastanjene duhovima koji kontrolisu okolni zivotinjski svet, tako da se na tirn stenama izvode rituali radi

u severnoj Francuskoj i na Britanskirn pstrvirna srnatra se da je korisceno u ranim ratarskim drustvirna za zadrfavanje i obuzdavanje silnih energija zemlje, a obicno je bilo okretano prerna ciklicnirn kretanjirna

PUSTINJA
Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko stanje pre pojave zivota, ali moze da prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi stvarnost Pustinja je jalova i neplodna, pa ipak u hriscanskoj misli moze da simbolizuje i najbozanskiju milost kada se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je odabrana kuca prvih hriscanskih monaha, "pustinjskih otaca"

VODA
Kao i druc"i osnon1i clementi b ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu u svetu simbolikc i u mi tu o stYaranju svet,1. Ona cesto predstavlja .izvor zivota, ali takode neminoYno dovodi do smrti i do podzemnog s\·cta Voda se kreee
Morski talasi simbolizuju kreranje zivota od njegovih najneznijih do najburnijih aspekata
GORE

ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim
ZC!l,1Jl1.1,

tome, i\[rtYo more, kojc jc prczasiecno solju, bczinitno jc i opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici kao duhO\·na pustos Za izopacenc
gradon~ Sodornu i Gomoru

kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e
S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik, koji jc predsudj,10 Poscjdonorn oplodLljucu rnoc

smatra sc da su sc n.ilazili 1u jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci najbksi put. pa jc zbog toga snaz,rns simbol menjanja oblika Voda je i dinamicna i haoticna. krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna i nikada ne iduci pravo Svete

REKE OKEANI Prostranstn1 okc,rna s\ eta objasnjaYJ. bko jc beskrajna ponsina \'Ode Ccsto bila prcduslov za stvar.rnjc mnogih mitologija kao nosioci celokupnog zivota, okcani su obdareni majcinskim i zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ., Reka koja tei:e obicno predst,1\lja Heme, istoriju iii ljudski \ck Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti z,1ccee i rodenjc dok njeno uli\·anjc u more cesto simbolizuje smrt i zagrobni zin1t. Islamsb. jcncjska, hriscansb, hinduska i budisticka tradicija gon11c o cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1 na cctiri str,rne svcta, simbolicno dcleci zemlju na cctvrtine. One sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm, duho\ nom snagom, ishranom i smrcu Zivotod.ivalai:b priroda rcka Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost njihm ih obab, kojc su na\clc ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su t,1kode prirodnc granice. a mitskc rckc ecsto razchajaju mrtve od zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc poskakivao kroz Had, i jap.rnska Sanzunohl\'a Jorubc iz zapadnc Afrike verujLI da se boginja Jernodh preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji Vodaci bacajLI stvari u reku da bi smirili duha rnde posle proslave Bogojavljenske noci. Reka Gang se takodc slavi kao boginja Ganga

ELDORADO
Pomisao na izvor iii cesmu koji mogu da prenesu vecitu mladost javlja se u mnogim legendama

silc vode su Llnivcrzalne; bo psiholoski simbol powzuje sc sa nes\·esnim, sa dusom, osceanjima i tokom zivota .

i mitovima. Kada su
se Spanci iskrcali na danasnju Floridu, trazili su grad koji se zvao Eldorado (pozlaceni) sa cesmom iz koje je tekao eliksir zivota

POSEJDON Grcki bog Posejdon bio je vladar \'Oda i zemljotresa . Bio jc besan i plaho\·it bog koji je izazi\·ao silan strah i posedovao sile za budcnje zi\·ota, koristeci trozubac da uskornesa gromove, velike talase i munje . Posejdon je vodio

hr,rncci one koji ziyc od njcnih plodoYJ i\fcdLltim, mora su u isto ncmc ncprcdvidi\·a, predst,1\·ljajuci izncn.idnu opasnost, skrivena cL1do\·ista, oluje i donji svet Za rane jenejske piscc more je bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona iii Neptuna kako stvara konja, jednu od svojih najsvetijih zivotinja, i simbol prirodnih izvora

1 koji nwgu ch budu tL1likL• sn. CO\ ck pun \Tlin:i.1tno su n.1t plodnom podrncju ih ljudskih bi ea mogu da predstavljaju promenu iz jednog u drugo stanje.1mo z.1jucc lisee iii ribe i jcguljc kojc pli\·aju u dubini. GUTLJAJ MUDROSTI Nordijski bog Odin zrtvovao je jedno oko za gutljaj vode sa izvora du ha prirode Mimira koji daje mudrost . U pocmi Pust. podloznom tcskim popLl\ anu.1k) gdc sc s. f'Otomb bogo\ . S\cta ncla izbij.1 u \ clikim \ odcnim ponsina111.1stale u juznoj i\!csopot.1ju 1odu iz njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 \Thu pLrninc.1 zcrnlja koj. \ ir koji pokus.i.1 o Noju opisujc potop bo Boziju .1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu.1m (falus) u sclu R.-\Dl \'oLh koja izbij.1 prirodc Biblijskc price o potopu koji jc izbris.1lnu \·ezu sa donjim sYctom i s.1 koji Hristornm krdju.1. VREL\ I VODOP. U Glastonbcriju.n. Engleska. Sunji zato izbcgavaju ubijanjc zmija da bi zastitili svoje rezen·c Yode.1 u Himalajinu i njom prsbju ling. d:i bi 1u kraju pono\O n.1 izYorom zi\ot. l'tnapistim pric. Samcrsct. Eliot koristi \ ir da simbolirnje smrt i unistenje.1 Odiscj l'SLljC zil s.1ju rckc Tigar i Eufr.1 u skladu s. zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala Dcvica i\larija.1to Sto sc uln atio z.1 mesto kojc sc zo\c Vulungn.1gradi barku i prdi\ i po top. prcdvidc buducnost i izleec .1st.1konim.1 iz tla ima spccij.1zujc tcmu gubitb T S. h•jc jc mozda bilo i mcsto Edcnskog nta.HlLI jcd1wg dnct.1 rep kengura i dokopali sc \iscg tl.1rno momb i dc\·ojku koji su sc uh\ atili z. mhljcnom < > 3 200km.1dnici naroda Sunji u Nju Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi poja\·ili preko izrnr<1 iz donjeg sveta.n-io n.iust.1 duhon1im z.1 Gilg.i \I RO\ I Delo\ .1 gr. Biblijsb pric. za koga se kaze da voli one koji se prociscavaju vodom. z.1ju mo( da ispunc zcljc. Za ncla pozruta bo ·· b. a zatn1reno nclo simbolizovalo jc nc\·inost.1 ljudskc grchove Nojc. nast.1jc k.1ploccnjc jc cud cl\ ist.Hod Kimberli u upadnoj POTO PI S\c price o potopima mogu sc sh\ .1m.uncsvar.injc suprotnih struj. poslc ccg. postede\·si s. ProrocanstY.1ma N.1 istr.1toj zmiji koja ziYi u vodama njihovih svetih inora.1da sc ljudski rod nc pon.1s.:n .1ju i o pern.l Simm.1ju ru svctim mcstima.1zni Lh od\ uku brod u dubinc. VrcL1 i izYori sc obicno po\·czuju sa utrobom zcrnljc i smatralo sc da im. s.1 Njih drnjc postali su preci S\ rnde Putirskog nela go\·orilo se da su obojene Lw simbol haos. Kisa.uniji (da1usnji lr.oesNo Ova slika potopa snazno ilustruje simboliku poplava kao nosioca ali i mogucnost prociscenja i ob11ove zivota Hodocasnici uzim. gde tri kamena opisuju potop iz Vremcna sn:i koji jc s\c unistio. U hropi. l 1 Odiscji. muskim bogom plodnosti IZVORI.1pska \·crovalo sc da pomal:u plodnost i pri porocfaju. a pric.1 do\odi do \Ttlog.1 Gee i Poscjdon. sluge i zivotinjc.1liji im. obr.1ri.1mnozio ljude U \".ititi Austr.1 ch prL•gut.10 ljudski rod\ erc1\ .1mcsu o scdmodnC\nom potopu koji jc on prc2:i1co izgradiYsi brod za srnju porodicu.1 su bogo\·i n:igr.1 OdiscjcY brod 0\ kaznu z. brod sc na kraju z. gdc su s\·cci muccni.1dili Utnapistima i njcgoYu suprugu bcsmrtnoscu Priec o popl. sjcdinjujuci boginju rckc S.1 Haribde.una su prisutnc u rnnogim drngim kultur.1 su se ecsto citaLi na nclima iii jezercima posmatranjcm krctanja na Yodcnoj ponsini. reke i izvori su simboli plemenitosti i milosti Alaha.uaca kojc praYi plut. na primer iz Z:ivota u smrt Mnoge animisticke kulture verovale su da duhovi borave u virovima GORE Virovi VODA I ISLAM U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje zivota i kao sredstvo prociscenja. koja je doneta u Englcsku u svetom Gralu lzvori i nela obicno simbolizuju izrnr zirnta Prip.

osnovana SU pokazuju kako ce \'etar (iii du5a) napustiti telo posle srnrti. Za vetar se uveliko smatra da kornunicira s ljudirna: kod Navaho Indijanaca Detc \'etra SJ.1 i u simbolicnorn smislu povezan je s vetrom. pokretacka sila koja po\·ezuje pojedinca sa kosmosorn. zemlju i metal) sa pet svetih planinskih vrhova. oni su se zvali Borej (severni vetar). Svaki vetar predstavlja razlicito bo:Zanstvo iii razlicita svojstva.VAZDUH I NEBO 198 i- < VE TAR Obicno se vetar povezuje sa cetiri strane sveta.uduh se obicno odnosi na muski arhetip plahovite i buntovne bogove koji su zatvoreni u pecine glavnog boga vetrova. a vrlo cesto je sredstrn kojirn bogovi kornuniciraju sa ljudskirn rodorn \i. Taoisticki besmrtnici digli su se na nebo na oblacima. . oblaci su povezani sa plodnoscu i obiljem prirode U Kini izraz za oblak zvuci kao "sreea". i da su oblaci nastali GORE DESNO u mnogim kulturama grom i munja su smboli bozanske moCi VETROKAZ Vetar je simbol promene . "uzdisanje" iii "SJ. Ovaj petlic simbolizuje oprez prema zlu koje bi mogao "uduvati" vetar. vetar moze da "govori" kroz neki instrument: u prirnere spadaju okretaljka koju koriste australijski urodenici i indijanski 5amani. Stari Grci su posmatrali vetrovc kao GORE U misticnom islamu oblaci su simbol praiskonskog. Auster (juzni vetar).lziv. koji odgovaraju broju trigrarna koji formiraju I cing Prema jednoj legendi.pat" w z < _J < > cetiri godifoja doba. povezujuci tako oblake sa srecom Takode se govori da su paperjasti oblaci zore doneli pet kineskih elemenata ( vatru. posle rasprave kako da rasporede snagu. Valkire (zenski duhovi i Odinove sluge) su jahale na oblacima Kao donosioci kise. Eurej (istocni i jutarnji vetar) i Zefir (zapadni i vecernji vetar) Poznavanje \·azdusnih struja i njihovog uticaja najbitnija je stvar u kineskoj vestini fong Sui Kinezi poznaju osam vetrova. dahorn i duhom On je nevidljiva. dok linije na tabanirna OBLACI Zbog pokrovnog karaktera i veze sa neborn. Eo]a. Razna "raspolozenja" vetrova opisuju se kao '·rika''.puce junacirna njiho\·ih prica Inace. vetar i oluja. zavisno od lokalne klime Cirnsijani koji zive duz severozapadne obale Arnerike veruju da su cetiri velika vetra bili velike poglavice cetiri strane sveta. au nordijskoj mitologiji. sJgledavali kao bo:Zanske manifostacije pune simbolickih Jsocijacija Vazduh ispunjava prostor izmedu zemlje i neb. dok za Hrista kaiu da se uspeo na nebo na oblaku. a on je vesnik drugacijih vrernenskih prilika. vodu. iz.ijuci i strah i cudenje Otuch su se obi. Za japanskog boga Fudina takode se govorilo da dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su koristili poznavanje vetrova za predvidanje vremena dok je natprirodni "druidski vetar". vazduh. te eolska harfa kod starih Grka. stvoren po volji izdasima druida. grom i munja.lei. oblaci se u mnogim tradicijama pO\·ezuju sa tajnama bofanskog U judeohriscanskoj tradiciji oblaci ponekad ukazuju na prisustvo Boga: u Starom zavetu on se pojavio kao stub oblaka da povede svoj narod kroz pustinju u toku lzgona. a u hriseanskoj ikonografiji ponekad se predstavlja kao ruka koja se pojavljuje iz oblaka. oznacavao vlast nad elementima i udruzio je dah s vetrom kao sredstvo magije Medu Apacirna za linije na vrhovima prstiju ruke se kaze da pokazuju putanju vetra koji ulazi u telo u vreme stvaranja.novi smer vetra ukazuje na promenu vremenskih prilika Na crkvama je tradicionalni vetrokaz petao na vrhu krsta koji pokazuje na cetiri strane. vetar je stvorio beli zapadni tigar dok druga prica kaze da su vetrovi pusteni iz dfaka. nespoznatljivog stanja Alaha pre stvaranja Nebesa su boraviste bogova koji kontrolisu iskonske sile koje uticu na ljudski zivot na zemlji.

grom i munja se povezuju i sa zemaljskirn vladarima. veliki bog grmljavine. poznat kao sila. sveprozimajuci zivotodavalacki duh koji povezuje sva ziva bica s ritmovima svemira. Jo rube iz zapadne Afrike veruju da je Sango. Kolokvijalni izraz"glava u oblacima·· sugerise da se neko gubi u sanjarskim idejama bez osecaja za stvamost. starofenicanskim ( vadira) sirnbolizuje destruktivne i kreativne snage . surov.Aotearoa znaci "Zernlja dugog belog oblaka". Zevsa. Mjelnir je bio cekic boga groma Tora.ika protiv bica iz donjeg svcta. Mjelnirom. rnunja u obliku dijamanta uragani. mogu se povezivati i sa plodnoscu. poznatu kod Kineza kao ci. a kod Hindusa kao prana. au Beninu su rnunje sirnboli kraljevskog dostojanstva. U nordijskoj mitologiji. sirnboli su stihijske i bofanske snage Bofanstva oluja su figure zastrasujuce rnoci koje ovaplocuju sile nereda i korne5anja. Kada neko nije u kontaktu sa silom. Mjclnir je stvarao mun ju kada bi udario o karnen. kao kaznu bogova koji su prizivali gnev elernenata ptica gromo\·nica. a grorn i rnunja su bili glavno oruzje vrhornog grckog boga. > N < 0 c z OJ 0 sjedinjavanjem jina i janga U taoizmu su oni simboli stanja kroz koje ljudi moraju proci pre nego sto dodu do prosvetljenja . odvojen je od svog du ha bucne vetrove i oluje stvara bog vetra. On je takode bio sirnbol Torove plemenitosti i koriscen je na ccremonijarna za blagoslo\· deci i mladarna U Africi. udisu zivotnu silu. grorn je glas •gnevnog Boga Kelti su turnacili grrnljavinu kao kosmicko kome5anje. dok "zivot pod oblacima" asocira na teret iii srarnotu Mavarski naziv za Novi Zeland . bio oote Ovaj reljef fenicanskog boga Vala pokazuje njegov status kao boga oluja. CEK!CI GROJ\lA U rnnogim kulturarna cekic ili sckira predstadjaju sirnbol groma i munje. U Bibliji. da bi kaznio neposlusnog brata Tane-Mahutu (boga ljudskog roda i suma). a rnogao se pretvoriti u munju kada bi bio baccn. je drnglava sekira.1 Z\'er . od kojeg je nastala rec "uragan" Kao donosioci kise. zamahuje svojim mocnim cekicem.oesNo Nordijski bog groma. prikazujuc'i ga kako drzi munju. starogrcki Posejdon i rnajanski bog oluje. hinduski bog rata. zemlju i nebo. for. koja predstadja kamene rnunjc koje bog pusta sa neba . lnuiti imaju slican koncept. kao sto je slucaj sa Valom. u borbi protiv divova bogom oluje iVfavari ka:Zu da VETAR DUSE U nekim tradicijama se smatra da se vitalna energija kosmosa prenosi vazduhom.mentalne rnagle koja postoji pre nego sto se dostigne bistrina. u njih spadaju japanski Susano-0. da bi stvorio svetlost Na Zapadu su se oluje sagledavale kao davolsko delo U nekim indijanskim tradicijama nocni leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim vetrovima zbog zavojite caure i zbog zujanja njihovih krila. vrtlozni vetrovi ili tomada. Hurakan. boga groma kod Joruba. duh groma i munje simbolizuje . bio je poznat kao Vadziri ("vitlac munja"). Taviri-Matea. pa ljudi kada disu. koji je razdvojio njihove roditelje. ponekad prikazane kao bronzani pitoni koji silaze sa kulica visokih zgrada U hinduizmu i budizmu. Oluje se cesto povezuju sa bogovima rata i sa vrhovnirn rnuskim bofanstvirna: Indra. ali Val se povezivao i sa plodnoscu zbog toga sto je donosio kisu OLUJE Snazni vetrovi kao sto SU najveci kralj ratnik.1li i zastitnica ljudskog roda: z. Sirnbol Sanga.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je zn1k njcnih bit.unistavajuci iluzije i cinjenje zla da bi pobedili jasnoea i dobro U indijanskorn mitu.

U alhemijskom smislu. vatra konflikta moze zaista da dovede do preobra:lenja. strasti i topline iii agresivno s.. Psiholoski gledano. rimskog boga kovaca.·sa Da bi SC osvetio.atra se povezuje snainim emocijarna. Na kraju zivota zapalio je vatru od sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu. u grckoj mitologiji. svetlosti i topline i kao mesto za price. izvor svetlosti. koje se nikadJ. moze da dovede do topline. vulkani izazivaju i postovanje i strah.. iii mesto preobrazenja gde se spaljuju obiicja. iako se ona neprestano pojavljujc kao glavni motiv zivotrie sile. Kinczi povczuju vatru koja se dize prema gore sa jangom iii muskim svojstvima. do zadimljenih planinJ. ukoliko ne dobije previse vazduha iii ne bude liscna vazduha iii svesti .1. vreline. ali ona rnoze i da spaljuje. kao i vatra. Vulkan je FEN I KS Mitska ptica iz Arabije. gneva iii istine. iii gde se izvode obredi vezani za znacajne dogaoaje u zivotu. i nekontrolisanih sila prirode koje donose propast i dovode do obnove U mnogim kosmologijama . dok su hriscani ovaj mit doveli u vezu sa vaskrsenjem.1bijcna u obliku mrfoje iii osvctc . od uspavanih divovJ. lukavi Prornetej je ukrao vatru za ljudski rod od vrhovnog boga ze. bogatstva i moci . oni simbolizuju snagu. svctlcci u raju i przeci u paklu Vatru su ljudi obuzdali zbog zastite. vatra je i opsti simbol bohnske moCi. motivacije i svctlosti. i predstavio ju jc Prometcjevom bratu Ona je sa sobom donela kutiju punu vclikih zala. koja su se rasirila po svetu VULKANI Svaki vulkan na S\'etu ima poseban karakter iii licnost. doma i plodnosti iii psiholoski simbol snage i moCi. zanos i KRADA VATRE Krada vatre je simbolicna tema koja ukazuje na njen nastanak i na vrednost koju ima za ljudski rod.. a zatim se ponovo radio iz pepela Stari Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol besmrtnosti. i sa stvaranjcm i sa apokalipsom. a za Rimljane je on predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline.ktivan element koji sc povczuje sa kreativnoscu i strcmljenjern naprcd i nikada se ne odrnara dok nc potrosi ono cimc se napaja. promenljivost i krckajuci iii sabijeni gncv. milosti. iskonska vatra ognjista. DESNO snovc . potpuno ne ugase Ma kakvog da su karakterJ. Ona je bitan clement' prcobrazcnja kod obreda kuvanja. Konflikt moze da bude izvor velike emotivne energije i. konfliktom i rJ.tom. kao i dimnjaka kovacnice Vulkana. od zivotinja u obuzdavanju sile koja im nijc dostupna Mito\·i . Ona jc J. Ona moie da bude intirnna i licna sila ljubavi.VATRA 200 < iw z < < > Vatra maze da ima mnogo asocijacija i znacenja: mesto mastanja.rnstralijskih urodcnika govorc o tajni kradc vatrc od ptica iii zivotinja. a podstice fizickc i spiritualne procese u alhemiji i nauci . Medutim. feniks je bio velicine aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim perjem. Pandore. Zevs jc naredio stvaranje prve zene. Vatra se ccsto povezuje sa Simbolika vatre ima sirok spcktar. inicijacijc i pogrcb. ostccuje i unistava. posle DOLE Otopljena lava· prokljucali gnev i strasti bogova. Cin krade vatre odvaja ljude kojeg slede izlivi silovite agresije Vulkan je bilo irne malog ostrva u blizini Sicilije. koji naglo provale posle dugih vremenskih periodJ.

U DOLE VATRA I RELIGIJA prosvetljenje. Jevreji su verovali da je Bozija pojava u vatri znak prave bozanske komunikacije" U mnogirn religijskim tradicijama. kroz koja mogu da odaju postovanje i dobiju isceljenje. vatromet se koristi kod dramaticnog obeletavanja vaznih dogaaaja kao sto je Nova godina iii Dan nezavisnosti Sjedinjenih Drzava. izvode vatrene ceremonije zvane goma 12 vekova. p.10 pcpelom rimske gradove Pornpeju i Stabiju 79 . koji zanosno plovi u jezeru Ta!. Vulkani se cesto povezuju sa gnevom bogova. n. Ona je bila simbol i uzivanja i bola i vladarka bogatstva i dragog kamenja Vulkan Ta! na Filipinima. Oni su pravili svetu vatru crtajuci krug od secera na tlu. cvece i na kraju cokoladu i med. duvan. Prve petarde su pravljene za vreme kineske dinastije Han (206 g. pa ipak se smatra smrtonosnim Kazu da on simbolizuje neustrasivu snagu naroda iz provincije Batangas. e) i sluzile su u pocetku za teranje zlih duhova Kasnije su se povezivale sa sreeom i napretkom U Americi su prvi doseljenici slavili praznike paleci crni barut Danas. semenki i kedrovine da bi stvorio dim koji nosi molitve Fudo Mio-ou. kada su se mnogi obredi izgubili. cije je paljenje povezano sa blagoslovom Zaratustrovski hramovi vatre su mesta zajednickog slavljenja bogova. jcdnoj od najlepsih boginja vulkana. ali su isto tako izvori svetlosti. pa zato gasenje tih vatri simbolizuje nirvanu iv1edutim. Slika andela I I ':j Pi .( GOMA Jamabusijevski monasi u Japanu. boga rata. Skandira se sutra srca uz ritam dobosa. a predstavljaju i nadu i zivot Vatra je snaian simbol obnove i krstenja. n. koja je sklona povremenim izlivima gneva Ona je uzrokovala zemljotrese besno lupajuci nogama.l 9. jedan je od najrnanjih vulkana. Ove vatre simbolizuju sadejstvo .VATROMETI Smatra se da je barut izmisljen u Kini iii u lndiji. a dovodila je do erupcije vulkana ceprkajuci po zemlji S\'Ojim earobnim stapom. godine nove ere. koji se zvao pa'oa Kilauea je najaktirniji vulkan na zemlji i smatra se Peleinim domom. . koje prati duvanje u rogove od skoljki Svestenik odrzava vatru dodavanjem ulja. a legende govore o Pele. I u svojoj kovacnici kovao munje zaJupitera i oruzje za Marsa. n. s ciljem da smire gnev Fudo Mio-oa. c.. vatra se povezuje sa istinama i iluzijama organizovanja duhovnog dozivljaja Zaratustrovci vatru smatraju izvorom celokupnog stvaranja. ruzmarin. a napisao je da div zvani Alikonej leii ispod njega U \Teme erupcija poja\·ile su se price o divovima koji iskacu kroz dim i ccpaju planinske padine na komadice Na Havajirna su ostrva formirana stalnom aktivnoscu nilkana. kedar. gospodarom mudrosti Judaizarn smatra vatru osnovnim elementom koji treba da prati sve irtve koje se prinose Bogu. Rimski pesnik Vergilijc Britanskoj Kolumbiji. a svako domaCinstvo ima svetu vatru. budizam takode korsti unutrasnji plamen koji predstavlja ( 70. koja vode svestenici dodajuci tamjan u svetu vatru . > sa Orrnuzdom. e) opisao je njegove kratere kako cure kn·lju divova. zalfiju. zemljotresi i razorni pozari. snage i ogromne plodnosti vulkanskog pepela. kuce i plodnosti bi la je takode boginja vulkana. kao StO SU fodnja. Gospodnjeg koja se pojavila Mojsiju kroz zapaljeni grm ilustruje hebrejsko verovanje da vatra znaci istinsku komunikaciju od Boga U hriseanstvu su svece podseeanje na prisustvo Boga. ona spaljuje gresnost tako da ostane samo istina Bozija. zatim stavljajuci na njega smolu. poh!epa. koja se skriva pod njihovom prividnom smirenoscu. sledbenici tendaj budizma. lavandu. Budizarn cesto koristi vatru kao simbol sila koje udaljuju C:oveka od prosvetljenja. gospodara nesreca kao sto je rat. a vecna vatra je gorela pred oltarom Hrarna . p n MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da otvore vrata sveta duhova svojih predaka. rnrfoja i neznanje. pripadnici naroda Cimsijan \'eruju da je luka\•i Gavran doneo svetlost ljudskom rodu iz vulkana Astecka boginja ognjista. sto je predstavljalo zivotnu slast Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti odgovoreno blagoslovom 201 e. Vezuv u ltaliji je poznat po tome sto je potpuno zatrp. - < > :0 220 g.

zemlju bogova.duga se povezuje sa promenom pola Kada se na nebu pojave dve duge. sa nizom znacenja koja se medusobno razlikuju kao njene boje U razlicitim tradicijama duga se postovala kao bog iii boginja. rnostorn i lukorn. Lucni oblik je tradicije sirorn Severne Amerike veruju da natprirodna putovanja u zemlju mrtvih podrazumevaju prelazak duginog mosta. a Inke su verovale da su duge kruna boga groma i kise. Luk . Berberi iz severne Afrike nazivaju dugu "nevestom kise"ili "nevestom neba': dok je Jamani u Tjera del Fuego (Ognjena zemlja) nazivaju "muzem meseca". blizanacka bofanstva Izanagi i Izanami stoje na plutajucem Nebeskom mostu da stvore svet.kao sto je srpska. sirnbolicno povezuje sa krugom. Postoje i dugini mostovi preko reke Nijagare i u Tokijskom rata. !Star. au Kambodzi i nekirn delovima lndije duga je poznata kao "lndrin luk"' Tjermes. koristio je dugu za ispaljivanje strela na zle du hove Nasuprot tome. U nordijskom mitu. ziveo z < < > N JEOINSTVO I RAZLICITOST Za neke lndijance duga simbolizuje udruzivanje mnogo plemena kao "duginog naroda': a ovaj termin se na isti nacin koristi u Juznoj Africi Duga je takoae istaknuti simbol zapadnjackog pokreta "Novo doba': koji ukazuje na raznolikost svetih puteva. dok se u nekirn tradicijama povezuje i sa zrnijom DUGIN MOST Most je arhetipski sirnbol prolaznosti. dok 5amanske GORE Duga se na razne nacine povezivala sa isceljenjem i sreeom. ispalji1·ao je rnunje iz duge. Ilape. duhovnog preobrazenja i isceljenja preko veze sa sistemom cakri je pokraj njega da bi upozorio bogove na neprijateljske napadace Pripadnici indijanskog plemena Navaho 1·eruju da je duga most izrnedu sveta ljudi i sveta duhova. pokazujuci POL I ROD U nekim folklornim tradicijama . sa plodnoscu i poroaajem. zernaljskirn carstvom. cuvar Azgarda. Za Bifrost zalivu BOZANSKO PRISUSTVO Duga se i::esto tumaci kao bo±anski atribut i kao znak bofanskog prisustva. boianskog zaveta i rnira i kao znamenje rata i odmazde.DUG·A < f- se govorilo da je veoma jak i da je sagraden vestije od bilo koje druge gradevine na svetu Hajrndal. u svetoj tradiciji. sa snovima i svetovima iz maste. u judeohriscanskoj tradiciji duga je znak mira i samilosti. etericna i trenutna. vavilonska boginja ljubavi i rata. hinduski bog oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa neba na zemlju koristeci dugin most koji je nordijska legenda nazvala Bi frost . glavnu dugu. duga se pojavljuje sirnbolii'no u rnitu i folkloru. umetnosti i nauci.mo2e da predstavlja boziji gnev Indra. a tamniji sporedni luk nazivaju zenskim.koji je oruzje strelca . Neki dugini mostovi su vestai::ki: ovaj naziv je dat kineskim rnostovima sai::injenirn ·od tkanja. koji premoscuju potoke koji su bili presiroki iii prebrzi za konvencionalne rnostove na stubovima . bog grmljavine kod skandinavskih Laponaca. koju simbolizuju parom crvene i plave trake koji je privezan za cerernonijalnu brezu.jedan takav most iz XIII veka jos sluzi za saobracaj. pa cak i sa iskustvom promene pola Nedokuciva. neke kulture ih razlikuju po rodu: Kinezi nazivaju muskom svetliju. a verovanje u juinom Gabonu navodi da su ljudski preci stigli na zernlju si5avsi sa duge. Burjatski 5amani iz Sibira pen ju se u svet duhova dugom. maaarska i francuska . srnatrana je simbolom optirnizma i nade. simbol Bozijeg obecanja posle potopa da nece unistiti eovei'anstvo. nosila je ogrlicu u duginim bojama. sejala je strah kao demon i kuga. au torn obliku duga predstavlja putanju izmedu neba i zemlje iii vezu izmedu razlicitih svetova U japanskom mitu o stvaranju sveta. Bifrost je bio dugin most koji je povezivao Azgard. albanska. kao i u savrernenoj zapadnoj kulturi. sa Midgardom. Hrist se ponekad prikazuje kako sedi na prestolu od duge na dan Stra5nog suda.

oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa bojama duge. crvena i zuta. zakopani u zernlji. ud. gubitak oka. kucni duh je nesta5ni davolak koji dr±i zlatni kreag na kraju duge. spoljasnji krug iii sloj plava indigo uzrocno (transpersonalno) dijamantsko (telo blazenstva) (transpersonalno) nebesko (vecno) ·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•······· tvrdili dace se 7. skladiste secanja duse. one se povezuju sa blagoslon1m bodisatva tibetanskog budizma.rnje su ncke od opasnosti kojc su se \ ezi\ ale z. zelenoj. Zapadnjacka nauka govori o sedam boja· crvenoj. Prema Dogonima.u groma iii cak nestaj. u hriscanskoj umetnosti to je obicno simbol milosrdnog aspekta njegovih bozanskih mod DUGI NO TELO Srodno sistemu cakri. ima ih pet· plava. pre i posJe kratkog perioda cvetanja na zernlji U irskom folkloru. au nekim kulturama ona obele:Zava mesto boianstn iii eoveka visokog roda: u havajskom folkloru plemkinja Hoamakejkekula je uhvaeena praeenjem duge. Medutim. bela. spoljasnji krug iii sloj astral no (prelazno) 4 spoljasnji krug iii sloj zelena mental no (prelazno) 5 spoljasnji krug iii sloj 6. energetski obrazac tela uticaji kulture i drustva. Postoji rasireno verovanje kod centralr10. LEGENDE 0 DUGI Postoje rnnoge legende i obicaji vezani za dugu Sijuksi kaiu da je duga tarno gde je srnesteno S\'O CVCCe nezamrsenog klupka konca u duginim bojam. Nivo 1 spoljasnji krug iii sloj 2. novcici s dugom nalazili su se tamo. U budistickoj ikonograliji. zelena. spoljasnji krug iii sloj Boja crvena narandzasta 2:uta Telo fizicko (prolazno) etarsko (prolazno) ··············································· Svojstva temelj na kojem se grade svi drugi nivoi rani emocionalni i formativni uticaji okruzenja. .. kojim bi se ponistili losi uticaji duge Idejc o bolestima koje uzrokuje duga pojadjuju se sirorn Afrike. Azijc i Australije: za Senoje Malezije. plodnosti i duge i koja je kontrolisala ki5u.1lnu groznicu. kao StO SU religiozne i obrazovne institucije i kako one oblikuju misao i delovanje postizanje smisla zivota kroz odnos sa drugima. plavoj indigo plavoj i ljubicastoj Ci c > svoju nebesku moc i rnilost Na Tibetu. koja je bi la boginja medicine.1 pokazuju iii gledaju dugu Dobij. spona izmeau prolaznog i vecnog usklaaeno sa dusom. crvena. u keltskoj tradiciji. zlatokrilom glasnicorn grckih bogova. podstice njeno putovanje razmisljanje potisnuto intuitivno stecenim znanjem prosvetljenje. ima ih cetiri:. individualna dusa stapa se s kosmosom. prolazak ispod duge uzrokuje fat. ali otkrivani posle velikih oluja.1. dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo. zutoj. gde se duge jadjaju u prelaznim periodima godine i najadjuju promenu vrernena. duga se ne povezuje uvek sa lepotom i srecom Stari Peruanci SU 3. zuta. koja se cesto prikazuje sa stapom na kojem su se preplele zmije Maje su prinosile :lrtve u zlatu i srebru zastitnici zena. svako sa razlicitim svojstvima. Duga je povezivana sa lridom.1frickih Pigmeja da je duga instrument bo:lanske komunikacije. narandzastoj. [scel. i zelena. lek je bio nalazenje .1 dugu GORE Kada se Hrist prikazuje sa dugom.1 .111je zutice. dok pripadnici naroda Sumu u Hondurasu i Nikaragvi skrivaju dccu u kolibc da bi ih sprecili d. sjedinjavanje sa bozanskim jarkih boja.rnstralijski urodenici povezuju dugu sa gubom Upiranje prsta u dugu smatra sc ludoscu u mnogim delovima sveta: rnadarsko rurodno \'erovanje kaze dace prst kojim se upire u dugu uvenuti. crna. unutr asnji sloj iii jezgro ljubicasta osoba razboleti ako duga ude u njeno telo.

graficki sirnboli se koriste za prenosenje ideja. oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj Africi. kao spirala.T R E C I D E 0 1 l(NJIGA ZNAI<OVA Od ranih pecinskih crtefa do savremenih logoa. a mnogi od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao sto je Ziva. ali univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno komunikacije u svim nasim kulturama. Sledece stranice sadr:Ze preko 1000 ideograma. pojrnova i znacenja. Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale istu va:Znost za one koji su ih crtali. imaju univerzalno dosledno znacenje. da Ii je trebalo da predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati. a drugi. Neki od najprirnitivnijih simbola imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada izgubljena. imaju zapanjujuCi broj varijacija. grafickih motiva. simbola i crteia. 0 mnogim znakovima na ovirn stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima knjige. . Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja iii upotrebe.

.

ALFEKA Nepomicna zvezda koja se koristi kao kabalisticki magijski pecat ~ ~"' /1flffJlll\1\\~~' ~ AooN1 Hebrejski izraz koji oznacava gospodara koji nije Bog AKO KO NAN menjanja Koriscen u XVII veku. LL 5VEJE U REDU Najvazniji ganski adinkra simbol. Ovaj simbol je uklesan i simbol sa paganskim i hriscanskim korenima.pocetak i kraj Nekad je ovo bio tajni znak hriscanske vere Stari hemijski simbol ADINKRAHEN ALHEMIJA. AMALGAM Alhemijski znak. ovaj znak je nastao pod uticajem pitagorejskog geometrijskog misticizma Alhemijski znak za sud iii kazan za destilovanje Koristio se i u nekadasnjoj hemiji STIPSA Alhemijski BADEMVazan znak "Kokosija noga': ganski adinkra simbol koji oznacava milost. umece ALGOL Nepomicna zvezda koja se u Kabali koristi u nekim misticistickim kontekstima na magijskim pecatima. -: [ adinkra simbol koji oznacava budnost i oprez. povezan sa nevinoscu i bezgresnim zacecem Njegov sokje u starom veku povezivan sa muskim semenom Biblijsko predanje kaze da se Aronov svestenicki status otkrio time sto je njegov stap procvetao i radio bademe.?k ~ ~· ~ . ponasajuci se kao roditelj zastitinik i vaspitac menjanja. 1000 godina p.. n . umece PRETAKACA Osnov avionskog kodeksa u vezi s nepredvioenim dogaoajima . umece. za koga kazu da je alfa i omega . e Usvojio ga je Rudolf Stajner i povezuje se sa Stajnerovom antroposofijom Zapadnjacka umetnost cesto prikazuje Mariju i lsusa u oreolu bademastog oblika. okruzen sa cetiri osnovna trougla. Ganski adinkra simbol koji znaci razumevanje i dogovor Nepomicna zvezda koja se koristi na kabalistickim magijskim pecatima ALFA Prvo slovo grckog alfabeta.. Znak Sunca je u sredini. ALGORAB A Prvo slovo alfabeta koristi se da oznaci najbolje. Srednja Amerika. ambicija i prevazilazenje ljudskih ogranicenja navikom kokoske da gazi pilice a da ih ne povredi.. AKOBEN Ganski ~ ~~~-. negovanje lnspirisan je Av10N Duhovna l 1 ollll ALHEMIJA. Akoben je rog koji se koristi da oznaci bojni poklic ALHEMUA. a oznacava pocetak Nepoznatog porekla.u stene u Uksmalu.og toke rni. povezano sa ALKOHOL AKTIVNI INTELEKT Alhemijski znak ALINEJA Tipografski znak koji se koristi u stampanim tekstovima. prvo AKOMA NTOSO VAZDUH Element Kabalisticki znak. koji oznacava vaznost igranja vodece uloge. oo.~ ~ ~ ~ ~~\\l\1hliltk. . Vezuje se za Boga. takooe jedan od znakova za vodu VAZDUH Element pocecima. a zatim stavljena u krug koji predstavlja vecnu iii duhovnu dimenziju.li ~ ALKOHOL Stari hemijski znak. krunisana hriscanskim krstom.

nadu. cuvarima i zastitnicima AFRODITA Znak boginje MRAvMarljiv rad. narocito polne. Africi. u skotskom folkloru povezan sa magijskim mocima kovaca besmrtnosti. varijacija Africi povezana s mesecom i plodnoscu. gde je simbol poroka i pohote.AMALGAMISANJE Alhemijski znak u jevrejskoj. APOLONOvaj AMPERSAND Tipografski znak sa znacenjem "i" ZIVOTINJSKO CARSTVO Simbol iz oaf f10 ANTARES simbol boga zasniva se na obliku lire. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol trudoljubivog zivota. lndiji i Kini. smatra se da se razvio iz semitskih i egipatskih krilatih bozanstava Andeli se smatraju glasnicima. • • PRIBLIZNO JEDNAK ARATRON Plane. plodnosti i Alhemijski znak za "carsku vodu''. A KAMP ANJA Amblem kampanje ANE>EO Simbol bozanske volje u nekoliko tradicija. ANTILOPA U NAKOVANJ srece. Japanska sljiva (ume) ponekad se zove kajsija simbol zivotne sile. braka. kosmicke i zemaljske . Matematicki znak ANTINUKLEARNA ANSUR Runa za Kus1 MAJMUN misticni kabalisticki znak za pr vi Olimpijski duh. VooowA Zodijacki znak. Povezan sa zabranjenim vocem u Edenskom vrtu. mladosti.ta. nebeskih stvorenja za nuklearno razoruzanje. hriscanskoj i islamskoj tradiciji. ratnicima. amblem ljubavi. u delovima Afrike povezuje se sa plodnoscu i kreativnoscu. ali omrazen u hriscanskoj tradiciji. proleca. ANK Krst sa S10Ro U ranom hriscanstvu tajni znak za krst. koja je bila Apolonov instrument AKVA REGIA XVIII veka Nepomicna zvezda. pa je tako hriscanski simbol iskusenja i prvog greha. i vlastitog bi ca alkom na vrhu. kabalisticki magijski Alhemijski znak za "carsku vodu" peeat ANTI MON Alhemijski. . SPIRALA SUPROTNA KRETANJU SKAZAUKI SATA Dinamican KAJSIJA U Kini je kajsija simbol za lepu zenu. spasenje Takode simbol mora. a koristi se i u medicini. postojanosti i sigurnosti. za Bambare (iz Malija) ovu zivotinju je poslao bog tvorac da nauci ljude da se bave ratarstvom U Polineziji i delovima Afrike povezan sa zenskim principom i plodnoscu. sastavljen od semaforskih znakova za"N"i"D" Postovan u starom Egiptu. organizovana zajednica . ANARHIZAM HD AKVA REGIA JABUKA Simbol Sinonim za politicki pokret. staroegipatski simbol besmrtnog zivota Kasnije usvojen kao simbol Egipatske koptske crkve.

nuklearno istrazivanje. kabalisticki magijski pecat Jedan od simbola jevrejske vere. Starogermanski vremenski znak. Mariju iii Hrista. 0KLOP U sred njevekovnoj Evropi oklop je simbolizovao viteske vrline hrabrosti. mnostvo ruku koje imaju hinduski bogovi simbolizuje njihovu Stari znak prisutan u praistor ijskoj peCinskoj umetnosti zapadne Evrope. smrti. manje znak i pobeda. simbol jedinstva i zajednistva. nuklearni reaktor (na kartama). Povezana sa simbolima sunca i ostrim ubodima ljubavi ARSENIK Alhemijski znak. smer TuR (primitivni evropski bizon) Runa Ur. ATOM. senici. ARES Znak ovog boga. )))) uobicajena varijanta od prethodne STRELA. TALASASTA Marske struje ARSENIK Alhemijski znak. ARES Znak ovog boga. strele predstavljaju simbol mira. runa za brzake iii vodopad proizvoaaca automobila. a u hriscanstvu mucenistvo i smrt Koci lndijanaca. varijacija 0 ARSENIK Alhemijski znak. varijacija JESEN AToMTakoae uranijum. casti i snage. nuklearna fizika Starogermanski vremenski znak. varijacija. Auo1Amblem As Bog. ljubavi iii spoznaje. varijacija. zastite. ZvEzo1cA boga. uvezane u snop iii polomljene. velicanstveno ljudsko dostignuce. kovceg koji je bio Bozije jamstvo zastite Kovceg se drzao u drugom simbolu judaizma. u svetovnoj simbolici ona je simbol Zemlje koja pluta svemirom STRELA/GLAVA STRELE Prodor . ORUZJE ZAVETNI KOVCEG ARKTUR Nepomicna zvezda. kasnije os. . ZAKRIVUENA RUKA Simbol moci v i snage. varijacija ~ JESEN STRELA. ARSENIK Alhemijski ARES Znak ovog STRELA Znak za 8ARKA Ill LADA znak. znak za ovu zivotinju Simbol spasenja i ocuvanja prisutan u mitologiji naroda Sirom sveta. varijacija (Asterisk) Tipografski znak za fusnotu. U hriscanstvu barka predstavlja crkvu.svetlosti.OvAN Zodijacki LuKTrijumf slozenost i moc Podignuta ruka moze da znaci pretnju iii blagoslov Ruka takoae ima zastitnicke konotacije STRELA. simbol ratnicke klase u Kini i Japanu U islamu oznacava Alahov gnev.

SLEPI MIS Povezan SEKIRA Gotovo univerzalni simbol odlucne moci i autoriteta . mudrost. u zapadnjackom folkloru povezan sa vradzbinama i okultnim. Obelezava prolazenje vremena i oglasava dobre vesti. U Africi i staroj Grckoj bio je simbol razumljivosti Moze da znaci i ludilo . koji predstavlja dostojanstvo.. muskost i mudrost Znak kralja. kineskoj i hinduskoj tradiciji pcele se takooe povezuju sa romanticnom ljubavlju . misticki kabalistii':ki znak za drugi Olimpijski duh KARTA RODENJA Elizabetanska Engleska. u Kini povezana sa suncem i sa simbolom jin/jang majcine utrobe. sveta germanskim bogovima Kosmicko drvo centralne Azije U samanskim obredima simbolizovala je ljudsko uspenje u svet duhova KoRPA Simbol PAsuu Simbol LoPTA Simbol decijih igara. PC:ELA JAZAVAC U Kini povezan sa radoscu igre. hinduizmu. inteligenciju i brzi tok misli U prii':ama australijskih urooenika one nose informacije U zapadnjackoj umetnosti ptice mogu simbolizovati vazduh i dodir BEoRK Runa za slovo B MEDVED Simbol muske hrabrosti i praiskonske sile. kako duhovnim tako i iizickim. Povezan sa kreativnom silom groma U vezi sa starim bogovima sunca i oluje . u starom Egiptu su vladari bez brade. PoJAS Ill TKANICA BAZILISK Srednjevekovni simbol pofode i bolesti KADA Povezana s kupanjem i prociscenjem. simbol jedinstva porodice u kineskom braku BANANA Frojdovski falusni simboL sa smrcu. bracna vernost iii zavodljivost Magijski pojasevi se pojavljuju u mitu kao amblem snage. XVII vek . U Kini ono simbolizuje poslusnost i BETOR Planeta. u lndiji se koristi za ljubavne cini. prevarom I KOSNICA Drustvo. U zapadnoj Afr ici koristi se za prizivanje grmljavine i kise. Bozanstvo donjeg sveta u srednjeamerickoj i brazilskoj mitologiji BRADA Vazan aspekt muske simbolike. a u Engleskoj su postali simbol casti Monaski pojasevi u obliku konopca aludiraju na bicevanje Hrista Hinduski pojas je amblem vremenskih ciklusa BREZA Blagotvorna. u evropskoj. japanski simbol istine i poboznosti medved je okrutan i pohotljiv. bili prikazivani s laznim bradama da bi ukazali na status koji im pripada kosmicku harmoniju Praporci mogu predstavljati srecu i polno uzivanje Na hebrejskim haljinama nosi se kao znak nevi nostL Povezano sa zenskim principom predstavlja zastitu. simbol straha i sujeverja. predstavlja dobrotu i radost. plodnosti. iako ih je ZvoNo Glas koji BAMBUS Kineski simbol za elasticnost. zastitnicka. narocito u budizmu. upozorava na opasnost i zvoni povodom smrti BIO HAZARD Upozorenje. u keltskoj tradiciji sa lukavoscu. au Japanu za teranje zlih duhova • • BAs Kuuc Muzicko obelezavanje PTICE Simbol ljudske duse. ukljucujuci zene.i duhovnu istinu. radinost i zajednicki napori. dok medvedice simbolizuju brigu i toplinu. u Americi se price o korpama i pravljenju korpa odnose na zene. dugovecnost. SAD. srecu Jung povezao sa opasnim aspektima nesvesnog U hriscanskoj i islamskoj tradiciji oglasava istinu. U evropskom folkloru one se povezuju sa smrcu i drugim svetom Zenska cednost. islamu i hriscanstvu.

simbol preobrazenja.o o~o 0 BLAGOSLOVENI ZNAK Jedan od KuucATI u CINIJA HLEB Glavni zivotni artikal. pogaca simbolizuje prociscenje i zrtvu Hriscanska metafora za duhovnu hranu i za Hristovo telo blagoslovenih znakova koji se. u starom Egiptu. materiju i duh.KUTIJA Simbol KuucATI Alhemijski znak BoRAKS Alhemijski majcine utrobe i zenskog nesvesnog. agresivnosti i hrabrosti Sveti MosTSpaja dva razlicita carstva (nebo i zemlju. Moze se koristiti i kao plocica identiteta. Knjiga mrtvih bila je zbirka svetih zapisa koji su sahranjivani s pokojnicima da bi im pomogli na drugom svetu. islamskoj). hriscanskoj.simbol sunca Li lranu i simbol meseca u Japanu. vidljivo i nevidljivo). starog sklopa za suncevu energiju . obilje i natprirodne sile I TINKAL Alhemijski znak I CAMAC Simbol BEZAZLENOST Varijacija papinog krsta zastite nalik majcinoj utrobi. varijacija suncanog krsta. _Pandorina kutija je simbol onoga sto ne sme da se otvori znak VEPAR U severnom i keltskom svetu iskonski simbol snage. napredak. u I SUD Alhemijski znak. CIR MESING Alhemijski znak I APSCES KNJIGA Simbol znanja i mudrosti u mnogim svetim tradicijama (judejskoj. veza se vidi u frazi "osecati nesto u kostima" NARUKVICA Kao nakit moze da oznacava rang. oO. izmeou ostalog. sabijene energije. takoae povezan sa simbolikom spasenja i obnove Nojeve barke drustvima simbol moguce reinkarnacije iii telesnog vaskrsenja Stara verovanja su smatrala da se sustina C:oveka nalazi u kostima. u masonskom obredu skidanje poveza simbolizuje prosvetljenje U klasicnoj antici. Starogermanski hebrejskoj trad iciji. pojavljuje u lndiji u ranoj simbolici otiska Budinih stopala Na Zapadu ovaj simbol predstavlja heksakord i harmoniju uopste . Fortuna (boginja srece) je zavezanih ociju da bi se znalo da ona nikoga ne favorizuje. U Kini se domaci bufalo povezuje sa kontemplativnim zivotom Za lndijance on simbolizuje snagu. bozanske moci i napetosti. povezana s nadom. BMWAmblem proizvooaca automobila. povezan sa tajnama i skrivanjem. Alhemijski znak. snage volje. Postao je hriscanski simbol za tiraniju i pozudu BIZON I BUFALO BoRAKS KosT1 U starim BLAGOSLOV Zivotinja visokog ranga u lndiji i jugoistocnoj Aziji. MA5NA Simbol PovEz NA oc1MA BJARKAN Runa koja se povezuje s novim zivotom i rastom Duhovno slepilo. Amblem rata i lova U istocnjackoj misli predstavljao je i duhovnu disciplinu. prelaska izjednog stanja u drugo . U klasicnom mitu.

Japanu se povezuje sa iznenadnom smrcu u 0KSIDACIJA Alhemijski znak. svedoi':enja i radosti. Australija). simbol nebeske zastite S1uc1 Heraldii':ki znak. muski :Zar. naroi':ito na Kritu. kao kod "obuzdavanja" strasti BuoASedeci uroaenickih naroda (Amerika.IZIDINA KOPCA Staroegipatski znak zastite. ali i sa zrtvovanjem (judaizam) METLAOd prastarih vremena povezana je sa magijskim mocima . TELE Povezuje Povezuju se sa polumesecom Vidi bizon se sa gozbom. 0KRETAUKA KAMILA Na Bliskom istoku tradicionalni simbol MERKUROVA PALICA Zmijin stap. kisu. Simbol ciscenja Zapadnjacki folklor povezuje metlu sa vesticama zahvaljujuci verovanju da zli duhovi mogu da omaaijaju sredstvo koje se koristi za njihovo isterivanje 81K Visestruko RAK Zodijacki znak. u poi':etku predmeti sa siljcima koji su se koristili u boju za obaranje konja . kada se zavrti u vazduhu. simbol je trgovine. kao sto su Kongo. takooe povezan sa kraljevskom vlascu. taoizam) i prolaznosti . Njen kratkotrajni plamen je metafora za usamljenu. II ToP U staroj hemiji i Buda je simbol prosvetljenja. U pecinskoj umetnosti bikje simbol zivotne energije Energija bika sabijena u riku i topot nogama povezuje se sa grmljavinom i zemljotresima. Bu FA LO R0Gov1 BIKA gvozae RAK Zodijacki znak. toplinu. Koristi se u samanskim ritualima radi uspostavljanja komunikacije sa svetom duhova i precima Merkura. u :zapadnjai':koj umetnosti Hrist se ponekad prikazuje s leptirom u ruci i zastita. i':eznutljivu ljudsku dusu. obnovu. varijacija Simbol rastafarijanizma. UzoE u klasicnoj antici se govorilo da ih je izmislila Atena. on proizvodi nezemaljsku riku. zemlju. kamila povezuje sa poniznoscu i pokornoscu. Takoae simbol zivota i njegovog ciklusa. Muzii':ki instrument i kultni predmet atribut gri':kog boga Hermesa i njegovog rimskog pandana bogatstva i statusa. u hriscanstvu se JARAC Zodijai':ki LIST KONOPUE znak. u srednjevekovnoj Evropi simbol umerenosti. je konoplja "sveta biljka'. cije koriscenje je utemeljeno u svetom pismu. simbol pobune protiv belog drustva. i':iji sledbenici veruju da . povezane sa umerenoscu i uzdrzanoscu. smrt. matrijarhat i patrijarhat. koja podseca na grmljavinu. takoae simbol kulture mladih u zapadnom drustvu l<AMELIJA Kineski simbol zdravlja i cvrstine. JARAC Zodijai':ki znak MEHURIC Simbol iluzije (budizam. Osim toga. gostoljubivoscu i proslavama. nebo. SvEcA Simbol duhovnog prosvetljenja. boginja mira i rata. sunce. LEPTIR Simbol duse i vaskrsenja u meausobno veoma udaljenim zemljama. Meksiko i Polinezija. zensku plodnost. simbolizuje posredovanje izmeau suprotstavljenih sila i tumaci se kao amblem homeopatske medicine. koja predstavlja mesec. varijacija BALDAHIN Senka simbolicna zivotinja.

u hr iscanstvu je putir ritualna 5olja koja se koristi prilikom pricesca. u srednjovekovnoj Evropi. CERERA Asteroid z • • simbol utocista. za kojim srce zudi KAZAN Povezan sa KEDAR Simbol snage i besmrtnosti KERBER Cuvar ulaza u grcki donji svet. simbol preobrazenja. razmena solja predstavlja simbol vernosti i cini deo svadbene ceremonije. takooe koriscen na savremenim kartama za pecinu KENTAUR Mitsko hibridno stvorenje. simbol strasnih neizvesnosti smrti STOLi CA U Evropi i Aziji povezane s igranjem. postalo je simbol dvojnosti. kockanjem i proricanjem sudbine Same karte sadrze simbolicne slike i brojeve SARAN u Kini simbol dugovecnosti. varijacija. varijacija i ulepsa sveti i porodicni prostor U Evropi tepisi imaju simbolican status. KELTSKA HARFA LJ PECINA Najiskonskiji Simbol bardske tradicije. jer je nacrtan neprekinutom linijom. a u Japanu sa nesreeom Na Zapadu povezana sa vradzbinama i oavolom GE> LANAC Simbol privrzenosti i veze. budnosti. klijanja. koristi se da obelezi U keltskom svetu povezana sa opakim lukavstvom. I TVRDAVA l<ARTE. u islamu sa zlim PUTIR I PEHAR Sud obilja i besmrtnosti. culne lepote. U Rimu se smatra simbolom slobode Nocne navike macaka i moc preobrazenja bili su omrazeni magijom. IGRACE Arhetipski simbol zastite i utociste (duhovno i zemaljsko). mesto koje je odvojeno i u koje se tesko ulazi. ponovnim rooenjem. Tamnija znacenja ukljucuju ulazak u pakao iii u nesvesno MACKA. misterije i zenske zlobe.JARAc Zodijacki znak.brodova iii krovovima da stite od pozara MACKA Simbol preobrazenja. ovaj pehar je povezivan sa svetim Gralom U Japanu. ali ima veza i sa donjim svetom. Zlatni lanci oznacavaju cast i status Savremeni simbol ropstva. Slike sarana koristile su se na jarbolima. povezan s majcinom utrobom. pola eovek pola konj. vidovitosti. izvorom i centrom. foveka zarobljenog fizickim iii culnim porivima. . selo iii tvroavu. CRNA KELTSKI CVOR CAI Hebrejska rec za "zivot': obicno koriscena na ogrlicama i drugim ukrasima Simbol kosmosa. odnosa izmeou dve stvari. pa se zato koristi kao zastitni znak TEPIH Sveta i svetovna upotreba na Bliskom istoku. muskosti i naucnog uspeha. obilja i mogucnosti ponovnog rooenja i podmlaoivanja Takooe povezan sa mucenjem. suoenjem iii kaznjavanjem Univerzalni simbol vlasti i nadreoenog polozaja. Koristi se kao simbol za lrsku . pri cemu crveni tepih ima ritualnu upotrebu u javnim svecanostima na kojima se pojavljuju visoki dostojanstvenici i slavne licnosti duhovima. za stare Rimljane bila je simbol pohlepe i ruznoce ZAMAK PECINA Veoma star ideogram za pecinu. Pokidani lanci simbolizuju borbu za slobodu i oslobaoanje od ugnjetavanja JARAc Zodijacki GUSENICA U lndiji simbol seobe dusa. narocito pozudom i gnevom znak. imanje. hitrine. povezan sa tronom Kod Svahilija (Zanzibar) "stolica vlasti" rezervisana je za goste i za najvaznije clanove porodice.

varijacija. a u moralnoj alegoriji to HERUVIM Vrsta PoRoE>AJ Raaanje deteta. tresnja je alternativa jabuci kao rajskom vocu. varijacija HRIST Monogram. a to znaci da je rec 0 "carstvu u sredini'. varijacija HRoNos Bog. u hriscanskoj umetnosti. zrtvena zivotinja Deseti znak u kineskom zodijaku Kinezi koriste od najranijih spisa ion odrazava njihovo sagledavanje svoje civilizacije.krsta iznad slova alfa i omega. varijacija. sa plavim krilima koja simbolizuju nebo. PX U ovoj varijanti. prvim i poslednjim slovom grckog alfabeta. varijacija HRIST Monogram. sacinjen pomocu Suncani i carski simbol u Japanu. au zapadnjackoj umetnosti koristi se kao simbol jesenL . simbol pobede duha nad materijom da bi simbolizovao Hrista kao prvog i poslednjeg HRoNos Bog EPOLETE Simbol ranga u vojnickom i heraldickom kontekstu CER Runa za zetvu Poznata jos kao D:Zara DtMNJAK Falusni simbol frojdovske psihologije HRIST Monogram. KoKOSKAU delovima Juzne Amerike (kult makumba). i u sredini inace necivilizovanog sveta HRIST Monogram. amblem u Japanu. sto znaci da je Hrist centar Svete trojice EPOLETE Heraldicka varijacija KINA Ovaj simbol TRESNJA Samurajski HRIST Monogram. varijacija HRONOS Bog. HRIZANTEMA HRIST Jos jedan monogram koji simbolizuje Hrista. vodic dusa pri obredima inicijacije. kineski taoisticki simbol. X je okrenuto za 45 stepeni da bi formirao krst HRIST Monogram. na Karibima (vudu) i u Africi. a njen cvat predskazuje srecu U hriscanskoj ikonografiji. rodoslov HRIST Monogram dobijen inicijalima Hrista u njihovoj grckoj fromi. heruvimi su prikazani kao kr ilata deca koja predstavljaju nevinost. judejskoj i hriscanskoj tradiciji. kultna zivotinja. u kombinaciji sa grckim slovima alfa i omega. varijacija . lava i jarca. ovo voce je u Kini simbol nevinosti. varijacija. trougao u bazi je simbol bozanstva. povezan sa dugovecnoscu i radoscu. sto znaci da je Hrist prvi i poslednji KotuA Dinamicni simbol vladanja u staroj ikonografiji. sastavljena od zmije. simbol duhovnog autoriteta i vlasti bogova i junaka Hinduski misticizam povezuje vo:Znju kocije sa Bicem. HtMERA Mitoloska hibridna zivotinja. je slika trijumfalnog putovanja duha anaeoskog bica u islamskoj. smestenom izmeau neba i zemlje.

U drugim kontekstima oznacava precnik iii prosecan broj KRUG I STRELA Jedan od najcesCih ideograma u zapadnoj kulturi. ima znacenje zato sto KRUG Presecen dijagonalnim krstom. dijagonalnom linijom. u grckom pismu predstavlja slovo teta KRUGOVI Tri. Koristi se u ideografskom pisanju oko pet hil. varijanta petougla u kombinaciji sa pentagramom. takoae se pojavljivao u runskom pismu. jedan od najstarijih ideograma Ponekad proizvoaaca automobila. stari ideogram koji mozda oznacava velicinu iii moc 0 -KRUG Na nekoliko horizontalnih linija koje se skracuju. hriscanstvu slika sveta. savremeni znak za nulti polozaj masina KRUG Presecen uspravnim krstom. stari znak u prvim pismima Bliskog istoka. pojavljuje se u nekoliko praistorijskih evropskih peCina . kao i otvore za oci iii usta. jos jedan od najranijih ideograma ljudskog roda. redak znak koji se ponekad koristi u alhemiji za ulje iii vosak U muzickom obelezavanju znaci "treba ponoviti" KRUG Na vertikalnoj KRUG Jos jedan veoma star ideogram. cesto prisutan na slikama u steni. Takoae znak za gvozae i cink. U matematici i geometriji ovaj znak znaci "sledi" Ako se okrene naopako. stari ideogram. Alhemijski znak za azot ispunjena. U ranoj kineskoj kaligrafiji oznacavao je sunce. poznata kao rupe u ciniji. mozda najcesci stari ideogram prisutan u mnogim starim kulturama. a otuda i sa majcinstvom CINOBER Alhemijski znak horizontalnom linijom. povezani pravim linijama. pronaaen na slikama u steni u srcu Sahare i u mnogim ranim sistemima pisanja U savremenim kontekstima koristi se kao znak za otvoreno . u meteorologiji se koristi za rosu. znak za izlazece sunce. povezan sa bozanskim iii mocnim U budistickoj i hriscanskoj umetnosti koristi se da oznaci harizmu iii oreol S1TROEN Amblem liniji. KRUG Polukrug na vertikalnoj liniji. KRUG Sa vertikalnom linijom koja se nastavlja prema dole. sa znacenjem nepoznato. U kabalistickim misticnim kontekstima slicni znakovi se koriste za zvezde i zvukove. koriste se na savremenim kartama da oznace rusevine iii znamenitosti koje vredi posetiti U meteorologiji se koriste za kisu . pronaaeni u nordijskim crtezima u steni.jada godina KRAJSLER Amblem KRUG Presecen KRuGov1 Mali. u alhemiji je znak za noc KRUG Prazan. koje se u kompjuterskim programima obicno koristi za nulu. KRUG Podeljen vertikalnom linijom. Znak za planetu Mars. Na brodovima je glavni deo Plimsolove linije horizontalnoj liniji. grcko slovo fi. u staroj Grckoj bio je znak za Afroditu. jedan od najstarijih ideograma.predstavlja sunce iii mesec. KRUG Podeljen horizontalnom linijom. gde je neko vreme predstavljao glas "m" CRKVA u KRUG Presecen 0 KRUG Na KRUG lspunjen. proizvoaaca automobila. veoma stara struktura pronaaena u kineskim i nordijskim crtezima u steni. inspirisan simbolom pobede i vojne nadmoci (V) . takoae povezana sa Hristovom nevestom i majkom hriscana. te za jutro.

KoNooR u Juznoj Americi simbol sunca SATSimbol vremena i prolaznosti zivota. SKUPSTINA SESTAR U toku renesanse povezivan sa arhitekturom. U tevtonskim i keltskim legendama carobni plast se povezuje sa nevidljivoscu i zaboravom. u japanskoj umetnosti pripadali su Mnostvu blaga koja je nosilo Sedam bozanstava srece bozanstva kobre. zvuk kapice simbolizuje izvor postojanja. Povezuje se i sa plodnoscu KoMETA Varijacija Budisti. uglavnom blagonaklonL Hinduska kobra ima dragulj u kapuljaci i simbolizuje duhovno blago. TREF Soja igracih karata .mbol ILOVACA Alhemijski um Skupa sa kvadratom jedan je od najvaznijih masonskih simbola znak. koji SU faraonikoristili kao amblem za pobedu nad neprijateljem. "zrtvuje se" kao kopija ljudske glave i povezuje se sa Sivom. u evropskoj umetnosti moze simbolizovati racionalan Savremeni znak. (nage) su bile simboli zastite. zasutavljeni casovnik moze da znaci smrt. predstavljajuci primitivnu brutalnost iii junastvo u umetnosti. Visnuov amblem. povucenost iii depresiju ZALEPITI Alhemijski znak KoBRA U lndiji PLAST Njegova simbolika metamorfoze i skrivanja proistice iz trenutne promene koju cini za izgled nosioca . U islamu je Muha med ugledao petla u prvom raju Petlovi takooe simbolizuju pozudu CE5Au Svet i zasticen u mavarskoj tradiciji SASTAVITI Alhemijski znak.Vceb °'V'° O"AKS. plodnost1 1 otkrovenja. . KoMETA Varijacija PALICA Ima dvostruku ulogu. Dva stuba se pojavljuju pred masonskim hramovima. a u Juznoj Americi satovi se postavljaju na grobove da oznace prelazak iz zivota u smrt KosRANa staroegipatskim kapama kobra je bila zastitini znak i simbol kraljevske moCi. suncem i prosvetljenjem U Kini je petao bio pogrebni znak koji je odbijao zlo. Oblik je povezuje sa simbolikom spirale U hinduizmu. Plast takoae simbolizuje intrige i svet spijunaze l<ARANfiLICI U Japanu i Kini predstavljaju zdravlje i slast. Bog se pred lzrailjcima pojavio u pustinji kao vatreni stub. lzmeou zmija i mudrosti iii prorocanstva postoji opsta veza PETAO Obicno pozitivna simbolicka veza sa zorom. Maje i Asteci koristili su kapicu kao ceremonijalni rog . U Japanu je sveto stvorenje. predstavljajuCi silu i formu. STUB Simbo\ zemaljske i duhovne moci. u mnogim kulturama nagovestaj rata i nesrece Takoae simbol nade i novih pocetaka KAPICA (SKOUKA) KoKosov ORAH Mnogo se koristi u hinduistickim obredima. u Kini su ljubicasti oblaci znakovi srece Broj devet u oblaku predstavlja misticno blazenstvo U modernom dobu vezuje se za turobnost. slican starijim znakovima koji znace zajednistvo. KoMETA Promena na nebu. jer njegova tri "oka" simbolizuju oci Sive. Uspravljena kobra s kapuljafom zastitini je znak kraljevske moci.

donosilac bofanske . u Africi se povezuje s darom govora i sa sposobnoscu komuniciranja s bogovima hriscanskoj simbolici ponekad se povezuje sa vaskrsenjem HRISTOV KRST ++ ++ PALESTINSKI KRsT Koristio se kao simbol Jerusalimskog kraljevstva posto su grad zauzeli krstasi u KRST BESKONACNOSTI Simbol vecnosti KosMICKO oRvo KoRAL Crvena boja ga u mnogim tradicijama povezuje sa krvlju· za hriscane simbolizuje Hristove muke. frojdovski simbol zenskih polnih organa. povezan sa bezbednoscu. boga vina. Srece i Sloge u zapadnoj umetnosti simbolika krave dostize najvecu vrednost kod Hindusa. zastitom i sigurnoscu Tradicionalni oblik poput camca povezuje je i s KRAVA Hinduska. ga povezuju sa besmrtnoscu. simbol sigurnog puta kroz zivot kazne i arhetipski prozdrljivac Sa strahopostovanjem se smatra bicem iskonske i okultne vlasti r. zetvom i plodnoscu se u modernim stripovima. gde se pojavljuje kao izumitelj bubnja i pesme LAZAREV KRST Stari simbol svetosti i prorocanstva LORENSKI KRST Koristi se u heraldici ZDRAL Kinezi KAURI {SKOUKICA) Simbol bogatstva i ranga u nekim delovima Afrike. koji je smatraju svetom zivotinjom. simbol majcinske nege. kao i alegorijskih figura Zemlje. Jeseni. povezuje se i sa plodnoscu i sreeom. Njena slika svuda predstavlja srecu putovanjem. zemljom i donjim svetom. nastao je od kapi Meduzine krvL U starom Rimu su se nosile koralne ogrlice da odbiju bolest "Drvo zivota" okrenuto naopako tako da njegovo korenje izvlaci duhovnu snagu iz neba CvRCAK U Kini povezan sa smrcu i vaskrsenjem. Gostoljubivosti. u zapadnoj umetnosti kor is ti se da oznaci obilje i napredak i predstavlja zenski simbol majcinske nege i ljubavi Atribut Dionisa. U nekim delovima Azije ima pozitivnija znacenja. strpljivi zivotni ritmovi jednaki su svetosti. u grckom mitu.personifikovana kab majka zemlja i kao mesec Za Hinduse i budiste kravlji tihi. cesto simbol destruktivne prozdrljivosti. koji je bio raspet naopacke. pojavljuje se na odeci i ukrasima. Stari Egipcani su imali krokodilskog boga plodnosti koji se zvao Sebek . RoG IZOBIUA SAZVEZE>E NEPOMICNIH ZVEZDA Kineski znak SIMBOL ZABRANE REPRODUKOVANJA Koristi se da oznaci zakonsko pravo vlasnistva nad tekstom iii slikama Rimski rog izobilja koji se ne moze isprazniti. Mira. Demetre i Prijapa. KLAS U evropskim SMUSENO MENTALNO STANJE Koristi kulturama povezan sa letom.iad vodom. takooe predstavlja simbol srece PETROV KRST KRsT GoLGOTE KoJOT U Severnoj Slican krstaskom krstu KROKODIL Glavni KRAvAStari Americi i Africi simbol prorocanstva iii kulturni junak Naopako okrenut latinski krst koji podseca na mucenistvo svetog Petra. KoLEVKA Simbol majcine utrobe.

UGAONI KRST. izuzetno star . KOPTSKI KRST SA Varijacija. magijski ideogram iz vikinskog doba. verovatno koriscen i u kabalizmu KRST JEVANflELISTA KRST PUACKASA KRST. BIRGITE STRELICAMA KRST. ISTOCNOPRAVOSLAVNI KRST. KELTSKI po pustinjaku u Egiptu. fenicanskog grada. egipatski krst i krst pljackasa. 2000. Varijacija znak prisutan jos u praistorijskim pecinama Egipatski hijeroglif koji oznacava deljenje kao matematicku operaciju Znaci mnozenje. E>oRDA KRST SA KRST SVETIH ARHANflELA PAPIN KRST STRELICAMA Varijacija. ANTONIJA Nazvan JovANA KRST SVETE CRKVE Jedan od kamufliranih krstova koji su koristili prvi hriscani. predstavlja pet Hristovih rana. ANDRIJE Nazvan po apostolu Andriji. za koga se pricalo da je oterao grupu demona ovakvim krstom Poznat i kao tau krst. opstrukciju i neodlucnost. sukobljavanje. KRST SVETOG JovANA Takooe KRST sv. takooe koriscen na pecatu princa Biblosa. KRST. godine pre nove ere i kao krst Golgote PATRIJARHOV KRST KRST sv. suprotstavljanje. ponistenje. KELTSKI KRST. meou kojima ga neke koriste u zastavama KRsT sv. KRST SVETIH ARHANflELA Poznat Koriscen i u alhemiji kao simbol lonca za taljenje Varijacija KRST. kao krst u obliku slova T. DIJAGONALNI Krst Ukrasen sa pet dragih kamenova. PRIKRIVENI /X KRST.flLIPOV KRST Povezuje se s nordijskim zemljama. Oznacava sirenje u svim pravcima i zato je omiljeni simbol fasista jednakih kraka. PRIKRIVENI Varijacija kamuflirane forme krsta koju su koristili rani hriscani KRST SA SIDROM KRST SVETOG KRST sv. koji je raspet na dijagonalnom krstu.

KRST. Kini. DIJAGONALNI Sugerise neutralizujucu karakteristiku KRST Sa jednakim kracima. GRCKI KRsT Smesten • KRST. SA ODECOM Simbolizuje raspece • • KRST. Takoae poznat kao krst obecanja. SA KRUZNOM PUTANJOM Simbol konacnog trijumfa Hrista nad svetom KRST TOCKA I SUNCA Prvi put KRSTI MALTESKI Varijacija. u starom Egiptu. KRST. bio povezan s vremenom. stari simbol koji je. zivotnih promena i putovanja . cest u staroj Grckoj. KRST. povezan sa suncem i moci • RIMSKI Ima svastiku u sredini. TAU Varijacija sa zmijom KRST CEDNOSTI u KRST. BARJACNI/ KSl-RO Monogram sastavljen od pocetnih grckih slova za rec Hrist Nastao u doba krstasa kada su vitezovi nosili sa sobom krstove koji su se mogli pobosti u zemlju za vreme molitve na bojistu iii u logoru KRST Otvoren s zatvorenim kracima. > < RASKRSCE Simbol donosenja odluka. cesto povezan sa cetiri elementa. MALTESKI na globusu. pretkol u mbovskoj Americi i na Bliskom istoku do 1 000 godina pre nove ere. Koci lnka predstavlja znak za sunce se pojavio u osvit bronzanog doba. EGIPATSKI/ KOPTSKI KRST. SIUATI KRST. KVADRATNI • KRST. KRST. matematici se koristi kao znak sabiranja KRsT. KRST. OBNOVITEUSKI Koristio se u heraldici XV veka i na evropskim novcicima. pretkolumbovskoj Americi i na Bliskom istoku Povezuje se s tockom. koji je prisutan u celom svetu. Koristi se kao amblem reda Svetog Jovana. GVOZDENI/ MANTOVSKI KRST Koristi se kao nemacko odlikovanje. Znak za jevanaelizaciju sveta. PORTALNI Predstavlja Zemlju sa cetiri ugla KRST. zasnovan na staroasirskim simbolima . izgleda. stari ideogram u vecini kultura. sa cetiri vetra iii sa cetiri strane sveta. sto je moguca aluzija na Hristov povratak. KRST. TAU EGIPATSKI I KRSTTOCKA. SVETI KRsT Sa ispunjenim iii zatvorenim kratkim kracima.

cistotom. samoce. ali u Americi i Australiji ima pozitivnu simboliku kao ptica sunca koja je kreativna. zla i nesrece. podrazumeva kraljevsku i duhovnu moc za vrsenje pravde Povezuje se sa stapom i palicom Jedan od znakova episkopskog autoriteta je skiptar Zapadnjacki simbol smrti i zalosti. varijacija KRUNA OD TRNJA Originalno sprdnja sa simbolikom krune (od strane rimskih vojnika koji su razapeli Hrista). slavom i posvecenjem Nastale kao venci. otuda u vezi sa fizickom manifestacijom sveta. glatka kocka predstavlja usavrsenog eoveka. koristi se u botanici.i sa zracima sunca. starim i savremenim. krune se oslanjaju na simboliku kruga predstavljajuci savrsenstvo i prstena . koristi se u modernim stripovima Energija. svetloscu. jedna od islamskih najsvetijih struktura. 0PASNOST KocKA Povezana SMRTTrenutak izdisaja. na primer. simbol vreline. vrelina. ima oblik kocke DAEG Runa za D KUVANJE Alhemijski znak 0PASNOST Energija.predstavljajuci neprekidnost v LONACZA TAUENJE Alhemijski i starohemijski znak sa simbolikom kvadrata. KRISTAL Savremeni simbol VRANA U Evropi i lndiji simbol rata. nozje povezan sa izdajom JELEN Opsti 0PASNOST Od blagotvorni znak povezan sa zorom. smrti. sada je postala simbol zrtvovanja i posvecenja sama po sebi KRST. ritualni noz sa trostranom ostricom koristi se kod zastite svetih gradevina . germanske boginje neba . kod masona. CEMPRES SKIPTAR Nastao kao muski simbol plodnosti. U evropskom folkloru. takooe sveti cvet Freje. ali u Aziji i drugde simbol dugovecnosti i istr ajnosti. u kombinaciji sa strelom. kreativnoscu i magijom otrova. Q KRUNA PoistovecuJe se sa vlascu. obnovom. varijacija KUPIDON I EROS LONAC ZA TAUENJE S lukom i strelama zudnje. Simbol mudrosti i savrsenstva. BELA RADA DAN Runa Hriscanski simbol nade Hriscanski simbol nevinosti povezan sa Devicom Marijom povezana sa svetloscu i uspehom . Kupidon je simbol ljubavi i romantike Starohemijski znak. PRIKRIVENI BooE:Z I NOZ Sveti simbol religijski simbol kod budista i Sika Koci Sika simbolizuje hrabrost i dostojanstvo U tibetanskom budizmu. Caba. pojavljuje se u mnogim ideografskim sistemima. Takooe simbol sah-mata u sahu ZAKRIVUENA LINIJA Deo DENEB ALGEDI Magijski pecat kruga.

sada se u modernoj umetnosti koristi da oznaci pretka Alhemijski znak. u keltskoj i hriscanskoj tradiciji zastitnicka budnost. takooe u japanskom budizmu i u alhemiji znak za rastvor tehnicki simbol •• DEUENJE TACKAJedan LuTKA Koristi se u religiji. spasitelj junaka i VRATA I ULAZ Moderan znak za nesto sto je izostavljeno Nekoliko tacaka u redu bio je znak za kisu kod Anglosaksonaca. ritualu i magiji kao zamena za ljude i bozanstva. vizantijske crkve iii Rimski panteon DozA LEKA Velika tableta iii pilula. takoae povezana sa prolazenjem vremena Staronordijski/ anglosaksonski znak. varijacija Mesto promene. stara farmakologija. PAsSimbol ganski adinkra simbol koji oznacava sposobnost prilagoaavanja prilikama. dellin je nosilac bogova. varijacija. Savremeni simbol gluposti. Afrodite. kao StO SU dzamije. simbol Atene/Minerve. koji postoji jos iz doba pecinskog slikarstva i duboreza u steni. bas kao sto se krokodil prilagoaava sa vode na kopno PRESLICA Koristi se za pripremu vune za predenje. preobrazenja i ljubavL Amblem Hr ista kao spasitelja U starogrckoj mitologiji. dellin moze da simbolizuje razboritost. kao prilika za dobre iii zle sile da uou iii da izaou. RAZVEDENI Rodoslov. gde je bio vodic i cuvar Psi su zastitnicki simboli u Japanu i Kini. grcko-rimske boginje mudrosti i izumiteljke predenja i tkanja.BozANSKA Moc DENKJEM. KuPOLA Simbol neba. ali u Kini imaju i veze sa demonima nosilac dusa na Ostrvo blazenih Atribut Posejdona. Demetre i Dionisa Prepleten sa sidrom. Krokodil. Erosa. u antickoj misli povezan sa donjim svetom. pa je to razlog da se vrata uglavnom cuvaju 0ARMACAKRA Budisticki tocak sa osam paoca + DAUINA Savremeni t OEUENJE Matematicki znak. MAGARAC od najcescih starozapadnih ideograma. siromastvo i strpljenje) iii negativnije. kako u egipatskoj tako i u indijskoj mitologiji Matematicki znak. PoG1Nuo u BOJU Vojnicki izraz koji se koristi i na kartama da oznaci bojno polje e e TACKE. TRI u TROUGLU Moderan 0ESTILACIJA Alhemijski znak RAZVEDENI 0ZNAKA ZA DOLAR Valuta SAD Rodoslov znak za dakle TACKE U REDU STAP ZA KOPANJE DELfiN Rasireni 0ESTILOVANO UUE --- Tradicionalno oruae auswtralijskih uroaenika za skupljanje korenja i povrca. takoae logo za Micubisi grup odanosti. simbol spasenja. cesto se pojavljuje na svetim iii vaznim svetovnim graoevinama. koje se u mnogim kulturama sagledava . ali su preoasnje konotacije bile mnogo pozitivnije (poniznost.

kada je potop poceo da se povlaci i da se ukazuje kopno Golub je takooe personifikacija Svetog duha i simbol krstenja. U modernoj zapadnoj simbolici. simbol na lstoku. sa obiljem simbolike i za jedno i za drugo. Srednjevekovna ZEMUA Planeta. narocito sa maslinovom grancicom . kao jedan od atributa svetog Jovana BusANJ GowsOpsti simbol mira. Atribut najvecih bogova. varijacija Nedvosmislen i opsti simbol moci.ovo je aluzija na pricu o Noju. u Africi usi simbolizuju zivotinjsku prirodu ljudi Na lstoku SU klempave usi simbol mudrosti i dugovecnosti Busenje usiju je tradicionalno bilo stari znak za zavet. simbol kreativne moci u lndiji. Tajlanda i Kambodze simbol je plodnosti i kise kabalistii':ki 0RAO ZEMUA Planeta. dobijen od znaka "viva!" okrenutog DoLE u Japanu i Kini. lndre. zlokoban na Zapadu. koji je mnogo kasnije usvojen kao simbol carske mod Pojavljuje se i na duborezima u hriscanskim kosmicke ravnoteze i obnove Srecan broj u Kini JEDANAESTA KUCA Astrologija PoMRACENJE MESECA OsMA KUCA Astrologija Astronomija . razboritoscu i mirom Jahaca zivotinja indijskih vladara i boga groma i munje. ZMAJ Blagotvoran Evropa je verovala da se slon uzdrzava od seksa sa svojom partnerkom tokom njene trudnoce. brzine i zapazanja. sto ga je ucinilo simbolom cednosti. cesto stvar iz koje je nastao zivot.crkvama. vernosti i ljubavi Beli slon Burme. bozanski iii iskonski Simbol naklonosti Sirom sveta. Egipatski hijeroglif savremena varijacija 0SAMSimbol ZEMUA Element. inteligencijom. pri cemu par pataka simbolizuje brak i kucnu harmoniju naopacke D BoRAv1sTE EHVAZ Runa za E ZEMUA Element SLON Stari simbol suverene vlasti u lndiji. znak koriscen jos 500 godine p. bilo vegetativni. ZEMUA Planeta. bogatstvo. ZEMLJA Planeta. a po asocijaciji povezan sa dostojanstvom. PATKA Simbol srece savremeni znak ! Znak narodnog neslaganja. munja . rooenje i vaskrsenje Takooe povezan sa prolecem U jevrejskoj tradiciji jaje je simbol obecanja Grom. Stari Rimljani su povezivali slona s pobedom. bubanj se povezuje s ratom i uzbunom Uvo Prijemcivost. glas neba u Kini. zdravlje. obicno na krstionicama i propovedaonicama. n e Danas se koristi na kartama kao znak za kapelu Alhemijski znak za protivrei':nost JAJE Opsti simbol ELEKTRICITET za stvaranje. sluzi za izazivanje transa i zanosa u samanistickim drustvima. lskonsko sredstvo komunikacije. simbolizuje srecu. Kini i Africi.

u alhemiji cetiri elementa. pr vi. Takoae zvano "oko srca'. superiornosti. TRECE 0KO VATRE LASICA Heraldika. ISPARAVANJE ZMAJEVO OKO Starogermanski znak za pretnju. jedan od onih koji su upisani u katakombama u kojima su se hriscani skrivali od rimskog progona U hebrejskoj tradiciji. u • •• znacenju vapit Predsokr atovski starogrcki geometrijski simboli elemenata zatvorena prostorija. zato se ubijanje emua povezuje s nesrecom. U zapadnjackoj tradiciji soko je simbol lovca. Starogermanski znak. Takoae poznato kao Vedjat VERA ETERICNO UUE EMPEDOKLOVI ELEMENTI. VATRA ELHAZ Runa za Z.SSS. devet darova duha Alhemijski znak ULAZ VidiVrata Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci staroegipatskog boga Hora. hriscanska. a vidovitosti u islamu. sustina EoH Runa za Y. nula.D ZATVOREN PROSTOR Cisterna iii EMPEDOKLOVI ELEMENTI. simbol ZNAK UZVIKA • ropstva . Moderan znak koji obelezava iznenaaenje iii isticanje u tekstu Sposobnost vida. opasnost Moderan znak SoKo Suncani simbol pobede. VAZDUH Alhemijski znak Ranohriscanski simbol. Sokolovo oko simbolizuje ostar vid. u mnogim tradicijama povezana sa magijskom iii duhovnom moCi U kineskom budizmu. CAR lsus. Vodena 0KO EMU Pojavljuje se u EMPEDOKLOVI ELEMENTI. u rodoslovu ! 0Ko. Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata Devetokraka zvezda. simbol oka duhovne percepcije u hinduizmu. ribe se povezuju s nadom Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata. ELEMENTI. ambicije. vizije (doslovno i metaforicki). takoae sahranjeni. duha. jedini. VODA ENEAGRAM ES EN CUA HoRovo oKo odsustvo. Masoni su ga usvojili kao jedan od znakova svog drustva EMPEDOKLOVI ELIPSA Nista. u znacenju tisa . EPA Ganski adinkra simbol u znacenju lisice. duge obrve su znak mudrosti i starosti . pricama australijskih uroaenika 0 stvaranju sveta. a u nordijskoj mitologiji boga neba. ZEMUA I OBRVA Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata. svetlosti i slobode. Mnogi egipatski bogovi prikazuju se sa glavom sokola.

VATRA Kabalizam KAMIN Vidi ognjiste RIBA Pojednostavljen znak koji su koristili rani hriscani kao prvi Hristov amblem. U Africi. . dobijen od suncanog krsta PRECISTITI Alhemijski znak VATRA Alhemijski znak PETI ELEMENT Peta. U Kini je riba amblem obilja i srece Slova grcke reci za ribu ichtus . Najbolje SNOPIC PRUCA ZENSKO Slikarsko predstavljanje sekire umotane prucem i uvezane ko:Zom. simbol stvaranja. takoae vikinski simbol za pokretnu imovinu znak SMOKVA Simbol plodnosti. spiralom. nematerijalna materija iii etar. na primer s raketom. da bi na kraju bilo usvojeno od fasizma. prociscenja. povezuje se i sa drugom simbolikom. UorcA Simbol ribolova i klopke iz koje se ne moze izbaviti. Kasnije je ovo postalo kazneni znak rimske drzavne vlasti. Aziji i na Dalekom istoku simbol kraljevske vlasti FrATAmblem PERO Simbol Mat.PORODICA Znak koji spaja znak za zenu. sto je raskosniji spektakl to je bolja prilika. zvezdom. U hebrejskoj tradiciji. preobrazenja. u budizmu takoae simbol moralnog ucenja i besmrtnosti PRVA KUCA VATRA Muski Astrologija. FEOH Runa za F VATRA Veoma star ideogram. one se pojavljuju kao spasitelji. dugi kandzasti nokti su atributi kraljeva Dahomeja u Africi. atribut jednog od japasnskih Sedam bozanstava srece i Visnua (hinduskog boga). RIBA Falusni simbol srece i plodnosti. obnove i duhovnog iii polnog :Zara LEPEZA Simbol dobrote (kineski). tockom. za muskarca i za zenu sa detetom FE Runa u znacenju PAPRAT Polinezijski stoke. otkrovenja. pa je zato riba postala rani tajni hriscanski znak. koju su nosili rimski cinovnici kao simbol svoje vlasti. staroegipatske boginje pravde U indijanskim tradicijama. VATROMET PETA KUCA Astrologija.cine akronim za lsusa Hrista. Moderan znak. perje sadrzi duh ptice i na visokoj je ceni proizvoaaca automobila. PRSTI I NOKTI Veza sa duhovnom mod (lndija) i sa ucenjima islama Dugi nokti su tradicionalno znak bogatstva i statusa. koji se koristi i za mesecev krug BRZO KRETANJE U modernom svetu povezan sa festivalima i proslavama. destru kcije.. ribe predstavljaju iskrene i verne U hinduskom mitu.

zdravljem. takoae znak za nestalnost i prolaznost. za budiste znak samilosti. pravda i svemoc ISTICANJE I TAUENJE Alhemijski znak MuvA U mnogim tradicijama povezana sa bolescu. Povezano i sa ljubavlju. zastava koja se vijori moze predstavljati novi pocetak. SPIRALA Prikazivana ZASTAVA Amblem veza sa prirodom i seksualnoscu. meditacijom. nacionalnom. CETIRI Cvrstina. smrcu i aavolom vode. moc. liniji. zenska lepota. a u nekim kulturama i jezik Uveliko se koristi u obredima Sirom sveta (roaenje. lokalnom). u ratu simbol vojne casti. CETIRI JEVANE>ELISTA FLASA Alhemijski znak za flasu napravljenu od stakla PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. culnoscu. Alhemijski znak za flasu koja nije prozirna uspeh. TACKA Gotovo sva zapadna ideografija zasniva se na pet osnovnih oblika.PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. . LINIJA PET Povezano sa ljudskim mikrokosmosom i rukom. cesme predstavljaju vezu izmeau ljudi i Boga CETVRTA KUCA Astrologija. Japanu i u keltskoj tradiciji. Posebne vrste cveca imaju sopstvenu simboliku. sto znaci zivota Pijenje vode sa cesme moze simbolizovati duhovno osvezenje iii besmrtnost U islamskoj tradiciji. frule od bambusa povezuju se sa monasima zen budizma i obrnuto PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. analizom. MLATILICA ZA FLASA CETIRI ELEMENTA I BOCA CvET Najveci MUVE U mnogim Srednjevekovni znak. otuda njena WIUAN Stilizovani Varijacija. ljiljan sa tri cveta koristi se kao amblem Francuske PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. kritikom i srcem. Na lstoku je pranje nogu cin gosrnljubivosti i znak ljubavi. proslave) . POLUKRUG Poznat i UC:VRSCIVANJE Alhemijski PANOVA FRULA kao presek CETIRI JEVANE>ELISTA Povezana s Panom (grcki bog suma i polja). Hristovo pranje nogu svojim ucenicima bio je simbolican gest njegove ljubavi i sluzenja . SPIRALA Varijacija vladanja i identiteta na mnogim nivoima (meaunarodnom. vazan simbol ukupnosti u Kini. u Polineziji znak ranga. pri cemu bela zastava predstavlja predaju. polukrugu i dve spirale PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. vencanje. L~ STOPALO Bose noge su cesto znak poniznosti. intelekt. smrt. kulturama simbol kraljevskog dostojanstva. tacki. CESMA lzvor organizacija.

koristi se u nordijskom runskom pismu kao znak za divove iii titane Takode se korsti kao izraz mod Alhemijski znak destruktivnost kod muskih i plodnost i negu kod zenskih Jedan od znakova u zodijaku. lisica je donosilac bogatstva . U anticko doba povezivan je s mesecom i magijom i smatrao se mocnim afrodizijakom ISPARENJA pre 10 hiljada godina. Adinkra simbol iz Gane koji oznacava sijamske krokodile koji imaju zajednicki stomak. grcka i vizantijska. ZLATNI BROJ GoHEJI Sveti 17 carobni stapici sa trakama bele hartije rasporedenim u cik-cak obrascu. BOG I NJ A BLIZANCI Zodijacki znak. Upozorenje na unutrasnji sukob u plemenu simbol koji oznacava kretanje izjednog mesta. simbol ukupnosti ZLATO Alhemijski znak. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena FULFUT Svedska varijanta svastike JARAC BELi LUK ZLATNI BROJ ZLATNI LIST 18 u D1vov1 Prastari mnogim tradicijama povezan sa snagom i zastitom od zlih ideogram koji je verovatno prvi put nacrtan Ambivalentan simbol koji znaci muskost. te kao zavet ljubavi. vodom i ki5om. kineski znak Obicno na olucima crkava iii na ogradama katedrala Tokom srednjeg veka. evolucijom. varijacija I ARSENIK fUNTUNFUNEFU ZABASimbol zacetka.L1s1cA U evropskoj tradiciji povezana sa lukavoscu. USTA OLUKA Fu Autoritet. pozudu. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena. narocito u Egiptu. . GeoFU Runa za G RUKAVICA Snazan simbol ranga koji se koristi kao priznanje superiornosti iii vernosti vazala. varijacija BoGINJA Jutra iii veceri. klijanjem. povezan s magijom. a ipak se tuku zbog hrane . U rimskom mitu rog izobilja potice od roga koze. mesecevim menama. simbolizujuci moc crkve da ispere zlo . ZLATO Alhemijski znak. duhovnog iii psiholoskog stanja u drugo Kapije mogu takode da simbolizuju duhvonu i/ili svetovnu vlast Alhemijski znak. Amalteje. U Kini i Japanu. varijacija. ugledne Zevsove dojilje 0-0 STAKLO KAPUA Prelazni ZLATO Alhemijski znak. vremena. u rodoslovu onaj ko nije u braku. lukavstvo i I ZLATNA FOLIJA Alhemijski znak. a u srednjevekovnoj umetnosti pojavljuje se kao simbol davola. U Japanu amblem srece. duhova . GLOBUS I ORBITA Amblem moCi bogova iii carskih vladara. koji se koriste u sinto obredima. usta oluka su bila uglavnom groteskna iii demonska.

kao simbol sna maze da predstavlja nov razvoj. koji znaci "osim Boga". pa su zato simboli odanosti. TRAVA Simbol bozanstva iii svetosti. maze se pojaviti kao simbol zastite iii bozanske vestine .. nevinosti iii popustljivosti. GORGONE Mitoloske hibridne krilate zene iz stare Grcke.10. Udarac u gong maze da oznaci dolazak iii odlazak.. slobode. sa zmijama umesto kose ovaplocenja zla.GoNGMnogo se upotrebljava u svetim obredima u Kini i Japanu. Oreoli se pojavljuju i u budistickim duhovnim tradicijama 0REOL MLETI I DROBITI Alhemijski znak Runa povezana s nesrecnim slucajevima i bed om HEIL .I y GROB I do. cekic je simbol muske snage. PsENICA Jedan od glavnih simbola rasta.co i simbolicno odnosi se na boraviste mrtvih i na mesto na kojem se mozemo secati mrtvih Kao humka.. Narocito koriscen u hriscanskoj umetnosti. predstavljajuci jaje sveta iii majcinsku utrobu. Za divlje guske kazu da ostaju sa bolesnom guskom. U kineskim hramovima udara se u gong da bi se privukla painja duhova. koristi se kod vencanja za posipanje mladog bracnog para • • • •••• SuuNAK + • •• I CEKIC I SRP GAJ NIAME PESAK Alhemijski znak. JA \.. kraljevske moCi. Divlja guska se povezuje sa saradnjom. RAsTTakoae ponovno roaenje i postanje. originalno zasnovan na prstenu koji okru:Zuje sunce. a zen budisti kor iste gong kao deo liturgijskog skandiranja i meditacije . a Hibrid lava i orla. razvio se iz agresivnog amblema za mac u zastitnicki simbol GRIFON HAGAL Runa za H.. narocito povezan sa kraljem Arturom i njegovim vitezovima. iako su bele guske povezivane sa cudnim oblacenjem i zlobnim ogovaranjem.. maze da bude znak svetosti i snage. koji spaja srp kao simbol poljoprivrednih radnika. HAGIT Kabalizam • • GusKA Srednjevekovne zbirke basni uporeaivale su guske sa poboznima. nave ideje i nave poduhvate . maze biti simbolicna aluzija na svete planine . povezan sa snagom sunca i sa bogovima rata Kao oruae. plodna zemlja. lstaknuti simbol za mnoga tradicionalna africka drustva. i cekic kao simbol industrijskih radnika . skupa s pirincem.. kao sto je Mitra . simbol vlasti nad zemljom i nebom. za njega se verovalo da je pehar iz kojeg je Hrist pio na Poslednjoj veceri i da je upotrebljen za hvatanje njegove krvi prilikom raspeca Pobeda nad jalovoscu. kukuruzom i jecmom Cesto atribut bogova i boginja zemlje Stari simbol plodnosti. zena. za oreol se smatra da je najpre koriscen na paganskim bogovima sunca. ponovnog roaenja i plodnosti. GRAL U evropskoj tradiciji gral je sveti predmet (obicno putir iii kamen) cije cudesne moci prenose eliksir zivota i vecnu mladost. gde se pojavljuje u mitovima o stvaranju sveta. u srednjevekovnoj legendi. TIKVA Slozeni stari simbol plodnosti prirode i duhovnog zivota i kod pagana i kod hriscana GROZ£>E . meauzavisnoscu i budnoscu. najvise povezan sa zivotnom silom. KosA CEKIC Kao oruzje. daleko je najpopularniji kao deo ukrasa Komunisticki simbol jedinstva radnicke klase. ver nos ti i bracnog zivota. muskosti. Sveprisutni ganski adinkra simbol. Domaca guska je simbol kuce. egipatski hijeroglifi za zenu i zenski pol Slozen simbol sa mnogo znai':enja.

svetlosti i slobode Jevreja. u srednjevekovnoj Evropi povezan sa pohlepom i nezajazljivoscu nekim delovima centralne Azije i Afrike povezuje se sa suncem (zbog sadrzi svu simboliku broja 7 u HERMES Znak boga. vazan u islamu kao orijentir. plodnosti i kise Leskov carobni stapic bio je instrument severnoevropskih carobnjaka i mudraca . Simbol vatrenog hriscanina. Kelta i taoista . superiornosti. HARFA Mnogo GLAVA U nekim se koristi u obrednim i svetim ceremonijama. poplava. HERMES Znak boga. Graficki srodno vatri. muslimana. ali u umetnosti i atribut milosraa i profane ljubavi SLEM Simbol zastite. Hindusa. pojavljuje se i u religijskom smislu · kod Asteka. ambicije. varijacija JAsTREB Suncani simbol pobede. Znaci ljubav. fATIMINA RUKA varijacija. za koga se verovalo da zivi u srcu svemira i u srcu svih ljudi HERMES Znak boga . ali je povezan i sa nevidljivom mod HERMAFRODIT Koristi se u botanici za dvopolne biljke SESTOUGAONIK Geometrijski oblik. pasta i milosraa. sigurnosti i ljudske komunikacije . Harfa sa tr i st rune koja je koriscena u starom Egiptu simbolizovala je tri godisnja doba. udobnosti. Za Rimljane je bilo mesto kucnih duhova cuvara (lari). molitve. budista. instrument razuma i mislL doma. rasta i suse. snage i zastite. I SEDMOKRAKA ZVEZDA Ova zvezda simbol bogatstva. . vere.OGNJISTE Simbol RuKASimbol zemaljske i duhovne vlasti. U islamskim zemljama mnogo se koristi kao amajlija zastite i srece HEPTAGRAM JEZ: U Kini i Japanu SRCE Prastari simbol cije originalno poreklo nije poznato. CAPUA Amblem jutarnjeg sunca 5RCE U PLAMENU KUNIC Lunarni simbol povezan sa bozanstvom. tradicijama boraviste duse. HAMSINA RUKA (RUKA SUDBINE) Jevrejska varijanta Fatimine ruke sa slicnom zastitnickom simbolikom. za Asteke sveto mesto Ometekuhtlija. zrakastog obrasca bodlji) i sa izumom vat re HERALDICKI BODEZ Koristi se SRECA Runa u stampanom tekstu kao znak za napomenu. hodocasca. menstruacijom i plodnosfo Zbog veza sa bozanstvom nekadje bio zabranjena hrana. Simbol Bozije ruke i pet osnovnih nacela islama'. akcije. mudrosti. LESKA Simbol bozanstva. povezana sa plodnoscu i falusnom simbolikom. duha. u Starom zavetu povezana sa jevrejskom nacijom Carobna harfa Dagda (keltska) mogla je da svira muziku za svaku priliku i imala je moc da uspava neprijatelje.

koristi se mnogo u arhitekturi crkava i katedrala Meoutim. i povezuje se sa plodnoscu. varijacija KoNJSimbol zivotinjske vitalnosti. povezan sa muskoscu. ukljucujuci osloboaenje i ugnjetavanje. solarni simbol. SveTA TROJICA Varijacija Meo Alhemijski znak 0 SveTo TROJSTVO RoG Simbol moci i snage povezan sa rogatim zivotinjama . HrozAB lslamski deo odece koji nosi razna simbolicka tumacenja. recitoscu i obiljem SveT1 DUH VRHUNAC Duhovno dostojanstvo HNeFATAFL Tabla za igru koju su koristili Vikinzi Ranohriscanski simbol. nilski konj je simbol sirove sile nekim izvorima ovaj hriscanski znak potice od stilizovanog goluba Koristio se i u alhemiji da oznaci duh neke materije l<APUUACA SveTO TROJSTVO Jos jedna trouglasta varijacija Povezana s magijom i moci da ucini nosioca nevidljivim Frojdovski falusni simbol Meo Povezan sa bogovima. HoMoseKSUALAC SveT1 DUH Prema N1LsK1 KONJ u Vidi Muskarac HueROGLIF Simbolizuje ujedinjenje Egipta starom Egiptu. stari znak za Jevrejsko kraljevstvo. cistotom. SveTo TROJSTVO Trouglasta varijacija lndijanaca iz Arizone. oluje. U Starom zavetu. zenka nilskog konja bila je simbol plodnosti i slavljena je kao prava boginja. rog ovna je muski. takooe simbolizuje nekoliko povrataka iii seoba plemena Meo Alhemijski znak. Za mnoge od onih koji ga nose predstavlja izraz njihove ljubavi prema Bogu ZeLeNIKA Simbol SveTO TROJSTVO nade i radosti. pre otprilike cetiri hiljade godina Nalazimo ga i na japanskim kipovima Bude izVlll veka. koja oznacava trojno jedinstvo. e HeKSAGRAM SveTI ZNAK lz HrNDUIZAM PovRATAK KUCI Znak Hopi Zasnovan na trouglu. inspiracijom. brzine i lepote. Ova forma. Spanska varijacija. varijacija. n. sam znak je mnogo stariji i na kipu jednog Meo Alhemijski znak.indijskog kralja svestenika ucrtan je tri hiljade godina p. takooe povezan sa moci vetra. talasa i tekuce vode. . jedan od onih koje nalazimo nacrtane u katakombama rlmske Palestine iz vremena progona hriscana. Rog bika je zenski lunarni simbol (polumesec ima oblik rogova). vatre. lndije.

u klasicnom svetu se povezuje i sa biljnim obiljem i sa senzualnoscu. takoae boginja poroaaja bog sunca. bilo da je rec 0 pitanju proizvodnje robe iii o ljudskim poduhvatima. IGLO lnuitski simbol njihove kulture i nacina zivota OsTRVO Simbol vannebeskog raja.J HoR Staroegipatski IBIS Sveti simbol HvEMUDUA Stap mudrosti kod starih Egipcana. HAJ VAN HAJ I U JARA Runa za J. svetom duhova. magicno mesto odvojeno od stvarnog sveta. SAKAL u INGZ Runa. l\l t\. SAT Vremenski znak. alhemijski. iz grckog mita sa mnostvom glava simbolizuje poteskoce u pokoravanju sopstvenih mana sa prorocanstvima. ganski adinkra znak koji oznacava potrebu za stremljenjem prema najboljem kvalitetu. Ganski adinkra znak sa znacenjem "ono matematickim i geometrijskim sistemima . znak. pa se otuda Dionis/Bahus (bog vina) cesto prikazuje sa krunom od brsljana. varijacija IZOMORFAN PODUDARAN sumu iii broj iii neodreaen broj.PoTKOVICA Stari zastitnicki simbol. udaljenost iii brojeve Is Runa za "ja" BRSLIAN Simbol besmrtnosti i prijateljstva. alhemijski. ZRNCA LEDA Grad. meteorologija lsLAM Simbol lndiji simbol destruktivnosti iii zla. zemljom. povezana sa plodnoscu. bog balsamovanja sastavljen od zvezde zornjace i jutarnjeg meseca JAGUAR Povezan Gvo:Zf>E Alhemijski H10RAZmaj znak. predstava pescanog sata. za merenje.. sto je inspiracija drugima da istraju i prevaziau poteskoce 00 BESKONACNOST Odnosi se na vreme. mesecom i plodnoscu Vazna ikona u samanskim tradicijama CD 8ESKONACNO Savremeni matematicki znak za beskonacno veliku SAT Vremenski Gvoi:E>E Alhernijski znak. ~ ING Runa za Ng !STAR Boginja. ali u starom Egiptu je bio slavljen kao Anubis. kraljica neba kod Vavilonaca i Asiraca. sirnbol kosmicke celovitosti. sa petom okrenutom prema gore koristi se u magiji za prizivanje meseceve zastite PESCANI SAT Simbol vremena i njegovog neminovnog proticanja sto je nemoguce spaliti" Ovaj simbol dobija znacenje od tradicionalnih svestenika koji SU mogli da hodaju po vatri a da se ne oprze.

U Japanu je kljui': simbol srece zbog moci da otkljuca ostavu sa pirincem bio je simbol zivota i besmrtnosti. knjizevnosti i svetoj tradiciji. pristupa svetom izemaljskom bogatstvu. na primer. varijacija. cvorovi simbolizuju moc vezivanja i oslobaoanja. lzidin cvor (vrsta anka sa spustenim kracima) .. KJu KwKs KLAN ZMAJ U Kini i DRAGUUI Simboli cistote. MLADA BRETANJA K1NTINKANTAN Keltski separatisticki pokret u Bretanji. Japanu koristi se kao prorocansko sredstvo. ali i blokadu iii zastitu ' ' ~ ' MERDEVINE SEOBE DUSA Srednjevekovni hriscanski znak za putovanje duse iz zemaljskog postojanja u raj. Ganski adinkra znak za uobrazenu velicinu. obnove. u znacenju voda iii more. tradicionalno povezivan sa snaznim majcinskim instinktima (nosi mlade u svojoj torbi i zestok je borac) i sa duhovima predaka a u Afr ici je svefanj kljuceva na alci deo dvorskih obelezja. Hristje dao kljuceve neba i zemlje svetom Petru. Japanci su pustali zmajeve za dobro zdravlje i zetvu. finoce i superiornosti U istocnim tradicijama. Kineski zmajevi ukraseni leptirima simbolizovali su molitve za duse pokojnika i za zive Simbol rasisticke organizacije u SAD. Cvorovi se mogu koristiti kao simboli ljubavi i braka. U hriscanstvu. koji simbolizuje bogatstvo drzave. moci da zakljucava i otkljucava vrata. JAGNJE Jedan od JUPITER Planeta MERDEVINE Jedna od simbolickih veza s planinama. iskupljenja. KEN Runa za K.. KENGUR Simbol savremene Australije. amblem C:istote. KAuN Runa sa znacenjem cir iii gnojnica LAGU Runa za L. najranijih simbola za Hrista. takooe simbol ambicije i uspeha KuucSvojom SoK Alhemijski znak. Cest motiv u keltskoj umetnosti. Ovaj simbol je original no bio povezivan sa keltskim seobama JuNONA Asteroid. Labavi prepleteni C:vor simbolizuje beskraj i dugovecnost C:vrsti cvorovi simbolizuju jedinstvo. dragulji olii':avaju duhovno znanje. zrtvovanja. Francuska . arhaicna varijanta. u starom Egiptu.lsus HRIST JuNONA Asteroid. kljuc je simbol duhovne i svetovne vlasti. JuNONA Asteroid. njegova simbolika povezuje se sa stalnim kretanjem i spajanjem ljudskih i kosmickih aktivnosti. nevinosti i neznosti Vazan zrtveni i iskupiteljski simbol u islamu i judaizmu CvoR U umetnosti.

grcko-rimska kruna pobede za ratnike i pesnike 0Lovo Alhemijski znak. prociscenja. Lovor je u severnoj Africi imao amajlijsku vrednost. u ranohriscanskoj umetnosti povezan sa Hristom. simbol muske. varijacija. Simbol plodnosti u staroj Grckoj i Egiptu . varijacija. povezan sa plodnoscu i erotskom ljubavlju i plodnoscu boginje zemlje . hemija LovoR Listovi KoPuE Povezano sa Hristovim mukama. u hriscanskoj umetnosti moze da predstavlja vernost. Vidi Ljubav izmeau zena VAGA Zodijacki znak. cistotom i nevinoscu U starijim tradicijama. simbol vrhovne sudske vlasti kraljeva Benina (zapadna Afrika) LEZBIJSTVO MUNJA Savremeni zapadnjacki znak za munju sastavljen od dva znaka za opasnost. istine i zivota. vrelina skupa sa strelom za usmereno kretanje . takoae muzicki znak za podizanje polutona U staroj farmakologiji koristio se u znacenju "uzmi za ime Boga" U modernom dobu koristi se na telefonima. prorocanstva i besmrtnosti. neuspeha iii razocaranja. agresivnoscu i borbom. . mira. ali i sa vitestvom. ZEMUA EGIPAT Znak povezan sa simbolom povratka kuci LovoRov VENAC Povezan SVETILJKA Vidi Fenjer sa Apolonom. a kor isti se na kineskim ijapanskim svecanostima za privlacenje dusa umrlih predaka Alhemijski znak LEOPARD Cesto se povezuje sa divljinom. SvETIONIK Simbol sigurnosti i zastite pri suocavanju sa opasnoscu. au Kini je drvo pod kojim mesecev zec stvara eliksir besmrtnosti povezana sa fasizmom. simbol poboi:nosti i prisustva bozanstva U umetnosti personifikacija budnosti Kineski fenjer je simbol plod nosti. zemaljske snage Slomljeno koplje simbolizuje iskusnog vojnika lovora bili su za grcko-rimski svet simboli pobede. falusne. u hramovima iii na oltarima. takoae nebeska Iuka u koju uplovljava dusa posle opasnog putovanja kroz zivot Frojdovski falusni simbol LIIUAN Poistovecuje se sa hriscanskom poboznoscu. varijacija Alhemijski znak LIMUN Simbol gorcine. 0Lovo Rana MUNJA Varijacija. SVETIUKA Alhemijski znak I FENJER LAZURNI KAMEN Simbol duha. takoae runa za 's'. OLOvo Alhemijski KAMEN MUDROSTI znak. LAV Zodijacki znak. LAV Zodijacki znak OLOvo Stari apotekarski znak.OLOVO Alhemijski 0LOVNI SULFAT znak. u starom veku bio je simbol snage i plodnosti i atribut Dionisa.

Oznacava jedinstvo. CVET LOTOSA Star i veoma rasiren simbol u Egiptu. celinu. moze da simbolizuje neslogu. pasivnu. lndiji. povecavati iii smanjivati. kreativnog principa (kod Hindusa). bofanskog. mavarski) U indijanskim plemenima . Za Bananke iz Kameruna gusterica je simbol mirnog domacinstva CE£> Alhemijski znak. dijagonalna. harmonije u braku i uprave U renesansnoj umetnosti popular an amblem ljubavnika. LINIJE Dve identicne. sa znacenjem bogatstvo MADR Runa za M. za potok iii more LINIJA Prava. CVET LOTOSA Staroegipatski misticni simbol koji je oznacavao Zemlju VAPNO Rana hemija L1N1JE Tri identii':ne paralelne i vertikalne linije oznacavaju tri jedinice. koristi se u meteorologiji kao znak za maglu LIRA Simbol bozanske harmonije. LAUTA U Kini simbol ucenosti. muzicke inspiracije i prorocanstva Povezan sa Orfejem U mitu je liru izmislio Hermes. slicnost u jednoj dimenziji. paralelne GUSTER Simbol zla (grcko-rimski. simbol za jin. horizontalna. moderan ideogram paralelne i horizontalne linije. bozanskom moci stvaranja i sa "osom sveta" Zenski LoGR Runa za crni luk iii vodu. ~~ LIUBAV IZMEE>U ZENA Lezbijstvo. zemlju iii kopno Moze da znaci i povezivati. kada se stavi iznad iii ispod nekog drugog znaka. otvorenu dimenziju svemira i vertikalne linije. ako je prikazana sa prekinutim strunama. receptivnu. bice. kosmickog zivota. L1N1JE Tri identicne. paralelne i horizontalne linije predstavljaju dupliranje ujedinjujuceg i povezujuceg svojstva jedne horizontalne linije LAV Solarna zivotinja obdarena bofanskim svojstvima. simbol kraljevske vlasti. ciji atribut je postala LINIJA Prava.VAPNO Alhemijski znak osnovnih elemenata zapadne ideogratije. jedan od LINIJE Dve identicne. snaznu. u znacenju eovek Takooe poznata kao man. kao i aktivni intelekt. vlast Takooe simbol za jang. Kini i Japanu Simbol raoanja. vojne pobede. hriscanski. aktivnu. u modernoj ikonogratiji oznacava zabranjeno iii prebrisano kada se stavi povrh drugog znaka poodoo lioge je joo. hrabrosti. LINGA lzvajani uspravni falus prisutan u celoj lndiji Kultna slika i simbol muskog. materijalnu dimenziju svemira povezuje se sa samanskim moCima. toplu. vertikalna. vizijama i snagom (nizijska Dakota) Za australijske urooenike gusterica nabranog vrata (kendi) donosi kisu . autoritet. predstavlja bazu. budnosti i postojanosti Kraljevski amblem Engleske i Skotske i britanske carske vlasti u XIX veku U Kini i Japanu lav je zastitnik -~ POPUSTITI I ODVITI Moderan znak <> RoMB Jed no od kineskih Osam blaga. ljudskog duhovnog razvoja i mogucnosti duse da postigne savrsenstvo MAGNEZIJUM Rana hemija LINIJA Prava. koji ju je ciao Apolonu. povezana sa Sivom.

. Postao je znak za gvozae (metal koji se koristi za izradu oruzja) zahvaljujuci Marsovoj vezi sa ratom MANDRAGORA U srednjem veku se verovalo da ima magijske moci. poroka i noci _. ali jos uvek vazan. koji je u Grckoj poznat kao Ares. zakon. a donja polovina bi la je Azija.. simbol magije i vradzbina Evropski folklorni falusni simbol.. takoae znak za gvozae LAVIRINT Verovatno se vezuje za pecinske sisteme u kojima je ljudski rod nekad ziveo.5 . varijacija. a desno reku Don. Danas manje mocan. nazvana po rimskom bogu rata. smrt iii ponovno roaenje. varijacija. u zapadnjackoj umetnosti atribut personifikovane prevare. varijacija.MUSKA HOMOSEKSUALNA UUBAV Moderan l<ARTA SVETA znak. povezan sa klasicnim prolecnim obredima . inicijaciju. varijacija MERKUR Znak za planetu. varijacija MENORA Svecnjak za devet sveca u judaizmu. Ideogram iz srednjeg veka. Simbol skrivanja iii iluzije. simbol izrailjske drzave . varijacija MERKUR Znak za planetu. gvozdeni sulfat. horizontalna linija levo predstavljala je Nil. ali je ovo simbolican motiv koji se nalazi u vecini svetskih kultura· princip glavara. prolecni amblem plodnosti i obnove sunca. MERKUR Znak za ZA BUDALE Takoae planetu MERKUR Znak za planetu. Z1vA Alhemijski znak. Z1vA Alhemijski znak METAL Alhemijski znak. MoRSKA NIMFA Vidi sirena MAJSKO DRVO MARS Planeta.. autoritet i ratnicki duh MARKASIT I ZLATO MASKA Dramsko sredstvo projektovanja simbolike u religiji. vertikalna linija je oznacavala Sredozemno more. gornji desni deo bila je Evropa. . MARS Planeta. starogrcka varijanta MusKARAcNe postoji nijedan simbol koji predstavlja muski princip. levi Afrika. obredu i pozoristu . ambivalentna simbolika podrazumeva zastitu. takoae znak za zivu i u ranoj hemiji znak za otrov. MERKUR Znak za planetu.Pee ZA TAUENJE Alhemijski znak. izbor zivotnog puta i smera Z1vA Alhemijski znak. sadrzi asocijacije kao sto su sunce. Tacka u Aziji predstavljala je Jerusalim. alhemijski znak.

simbol :Zivota koji nastaje iz smrti. sa inspiracijom duse. minaret deluje kao kula prosvetljenja za okolnu zajednicu sa ovog mesta mujezin poziva vernike na molitvu starim kamenim graaevinama u Svedskoj destruktivne sile. tastine iii po:Zude. Alhemijski znak za srebro ILUZIJA SMESA Alhemijski znak PLANINA Simbol transcendencije. dugovecnosti i srece. kao i na NANANVeoma UsTA Otvorena usta povezuju se sa moci duha da govori. alternativno. samospoznaje. Simbol istinitosti. Pojavljuje se na pretkolumbovskim duborezima i slikama u steni u Arizoni. IMELA Sveto drvo za MINARETTanki toranj spojen keltske druide kao simbol plodnosti i obnove. stvari koje se "jedu" i "pro:Zdiru" MICUBISI Amblem japanske kompanije. n. Folklor je povezuje sa natprirodnim MIHRAB u islamu. kao i na jednoj etrurskoj vazi oko 550 g. Poreklom od arapske reci koja znaci "oslobaaati svetlost'. narocito sa prorocanstvom MAJ MUN lmitatorske sposobnosti cine ga sim. U srednjevekovnom evropskom folkloru takoae povezan sa destruktivnim. posvecenim prorocima i bogovima SEOBA Varijacija. emotivni :Zivot i sposobnost reakcije Takoae se koristi kao simbol za majku iii za :Zenu uopste. Za Vavilonce je ovaj znak bio povezan sa Venerom i suncem. u novije vreme prihvacena od Mlade Bretanje. ukraseno geometrijskim motivima i tekstom iz Kurana. PoLUMESEC Skupa sa zvezdom koristio se kao simbol za rimsku provinciju llirijum. MAJKA I DETE MESEC Egipatski hijeroglif Mis Povezan sa :Zenskom seksualnoscu. mogu da simbolizuju star znak za boga meseca. najezda miseva smatrala se bo:Zijom kaznom MUZICKA NOTA U srednjem veku. iako je beli mis simbol srece (kod Rimljana) . kraaom i lukavstvom. podsvest. keltska.SEOBAZnak Hopi lndijanaca koncentrisan oko ideje nekoliko povrataka iii dolazaka kuci sa islamskom d:Zamijom. instinkt. kasnije poznatog kao Sin u podrucju reka Eufrat i Tigar. Povezanoje s magijom. p. munjom i ponovnim roaenjem Bobicama imele nekad su se pripisivala isceljujuca svojstva MESEC I MESEC DANA Hetitski hijeroglifski sistem. e. Kasnije se razvio u znak za islamsku veru PECURKA U Kini. mracnim silama. prosvetljenja Ponekad u zapadnjackoj umetnosti predstavlja simbol gordosti. MESEC. g p. udubljenje u zidu d:Zamije koje pokazuje pravac Meke. varijacija. u nekim delovima centralne Evrope i Afrike predstavlja duse ponovo roaenih . junacima. pohotom i pro:Zdrljivoscu (stara Grcka i Rim). vecnosti. MLADI U astrologiji simbolizuje ljudsku prijemcivost. cistote. . separatistickog pokreta u Francuskoj 0GLEDALO SMESA Alhemijski znak. takoae (i kao obrnutu) kor istili su Sumerci oko 3000. a zatim za Carigrad. povezuje se s vatrom. n e Ovaj znakje takoae prisutan u srednjevekovnim crkvama sirom Evrope. cistote i duhovnog uspenja Povezuje se sa besmrtnicima.bolom ljudske tastine i drugih ludosti. misevi su bili povezivani sa vesticama i dusama mrtvih.

najmocniji broj janga U misticizmu. ganski adinkra simbol koji se koristi kao podsecanje da je Bog otac i da posmatra sve ljude tradiciji. Ganski adinkra simbol koji podseca ljude na besmrtnost BRoJ 10 lz srednjovekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena NEPTUNZnak za planetu. N1KL Oksidirani bakar. otuda izrazi poput "nanjusiti istinu" U mavarskoj kulturi. simbol muske snage i mudrosti. dakle ne mogu ni ja da umrem. povezan sa plodnosfo DEVET Kao trostruko trojstvo. izvor zivota. simbol je smrti i kraja zivota. ganski adinkra simbol. Hebrejski simbol istine. na lstoku se ponekad prikazuju bozanstva sa mrefom koju koriste da bi sebi privukli ljude. sveto drvo za bogove Kelta. retka varijanta Noc Vremenski znak. alhemijski NsoRAN Zalost iii lament.NAJK Zastitni znak kompanije. seme i plod jedno te isto. koristi se kao podsetnik da treba doprineti zajednici Nos Povezan sa intuitivnom spoznajom. orah je simbol ucenosti i predstavlja vrlinu time StO SU pocetak i kraj. u znacenju potreba. Ganski adinkra simbol. hriscanski simbol reda unutar red a. U Japanu. alhemijski znak. NJAME BIRIBI VO SORO Bog je na nebesima. OMC:A Masonski simbol vrpce koja vezuje eoveka za zivot. ganski adinkra simbol koji oznacava snagu unutar jedinstva. NsoROMA Dete nebesa. bed a G lova i okupljanja. Grka i germanskih plemena. u hr iscanstvu se mre:Za povezuje sa apostolima kao "ribarima ljudi" U jungovskoj psihologiji. MREZA Simbol NAUD Runa za D. trljanje nosevima nije samo nacin ljubljenja. ljudi pokazuju na nos a ne na srce da bi pokazali sebe BROJ U modemim zapadnim sistemima Koci muzickog obelezavanja naziva se ostrim i predstavlja u putstvo za podizanje za pola tona. on predstavlja trostruku sintezu uma. Rimljani su smatrali orah simbolom plodnosti i kod ljudi i kod zivotinja. Koristio se i u ranoj hemiji kao oznaka za vazduh NJAME NNVU NA MAVU Bog nikad ne umire. NACISTICKO SS NKONSONKONSON Obelezje specijalne jedinice nacisticke policije. tela i duha. najsrecniji kineski broj. 0RAHVeoma simbolican u jevrejskoj HRAsT Povezan sa plemstvom i istrajnoscu. hvatanje ribe mrefom moze da znaci povezivanje sa nesvesnim. nego simbolizuje bozije udahnjivanje zivota u ljude i predstavlja znak za mir. poznate kao Sue Stafeln iii SS NIO Runa za N Lancane veze. a u obredima inicijacije za ponovno roaenje Kao dzelatova omca. ali povezan sa majkama boginjama i sa drijadama iii sumskim nimfama . PuPAK Centar stvaralacke i psihicke energije. devet je neverovatno mocan broj.

0RBITA Vidi Globus 0KTAGRAM STVARANJA Gnosticko i nordijsko prizivanje magije i zastite UROBOROS Zmija savijena u krug s repom u ustima. staroj Kini simbol nebeskog svoda Suncobran je bio Visnuov simbol i amblem samog Bude Suncobran je cesto solarni simbol koji ukazuje na rang. nojevo pero je bilo simbol pravde i istine . Nojevo zatrpavanje glave u pesak predstavlja savremen simbol za izbegavanje istine. Vidra cesto simbolizuje smeh i vragolasto ponasanje PANTER Obicno predstavlja pozudu i snagu. car. Kama . spavanje sa snovima. autoritet. mudroscu i prorocanstvom. s piramidom na vrhu koja je hvatala svetlost broj. jednina. smrti i ponovnog rooenja l '/ SU NCO BRAN 0MSIMBOL 0PELZa 0KTAGON ( OSMOUGAONIK) Oslanja se na simboliku broja osam. moze da predstavlja sunce iii svetlost i izvor zivota. Najcesce simbol plodnosti. Jedna rumunska narodna pesma govori o vidrama koje predvode duse mrtvih. u NoJ U starom Egiptu. Konfucijevska savrsena celina Simbol pocetka. PALASZnak asteroida. simbol ciklicnog vremena. znak praiskonskog jedinstva. spaja simboliku kvadrata i kruga Pozdravljanje mira u lndiji . Ovaj simbol predstavlja cetiri stanja svesti" bud no. bica i samoce SovA U mnogim tradicijama povezana s magijom. simbol obnove. drugim svetom. vecnosti i nedeljivog. smanjujuci nizovi simbolizuju duhovno uspenje. egipatski simbol boga sunca Ra. UuE Alhemijski znak. lsus. pojedinac. popustljivosti i truda. Hriscanski simbol zrtvujuceg Hr ista Zrtvena zivotinja u starom svetu Taoisticki i budisticki simbol mudraca JEDAN Rimski Pravougaoni. POMORANDZA OMEGA Poslednje slovo grckog alfabeta . strpljenja. pa cak i na oreol kralja kojeg zaklanja U svakodnevnom smislu suncobran predstavlja zastitu PAGODA Sveta graoevina u budistickoj tradiciji. cesto se koristi kao tetovaza kod hispanoamerickih ulicnih bandi. kupasti stub. ovaj proizvooac automobila uzeo je starnski znak za pobedu I PACUKO KRST Znak KISOBRAN u prepoznavanja.0LIMPIJSKE IGRE OBELISK Pet povezanih krugova simbolizuju pet kontinenata koji ucestvuju na ovom sportskom dogaaaju VoOpsti blagonakloni simbol snage. u staroj hriscanskoj simbolici panter je bio jedna od tri zivotinje koje su predstavljale cednost. spavanje bez snova i transcendentalno stanje zastitni znak.bog ljubavi . samoodrzivog karaktera Prirode. Meoutim. indijanskom predanju simbol sunca i dolaska sezone kisa U hinduizmu. U engleskom jeziku oznacava prvo lice jednine OTEL Runa za 0 VroRACesto se povezuje sa simbolikom meseca zahvaljujuci periodicnom uranjanju i izranjanju iz vode. Crni panter je zenski simbol noci.jase na papagaju kroz tri sveta sireci ljubav i pozudu . PAPAGAJ JEDAN Simbol Boga.

simbol vaskrsenja i na kraju simbol neukrotivog ljudskog duha R1sE Zodijac':ki znak. napretka i srece PEORT Runa za P BRESKVA Veoma vaian simbol u kineskoj kulturi sa mnogo znacenja. plodnosti. stavljana na bokove teretnih brodova kao oznaka za bezbednost tereta. sebic':nosti.univerzalnu inteligenciju. kasnije je u anglosaksonskoj knjizevnosti predstavljala tajnu. tvrdog lavosti i neznanja. starogrc':ka varijanta PLETER Nordijska PLUG Simbol mira. . se od cetiri hiljade godina pre nase ere sa nepoznatim znacenjem. Originalno deo grba porodice Medici. Pusenje zajednicke lule bilo je drustvena aktivnost zasnovana na religijskoj ceremoniji iii na plemenskim savezima. krc':enja divljine i njenog pretvaranja u zemljiste za proizvodnju hrane Plug se suprotstavlja mac':u kao antiratni pojam sara Sv1NJA Dvosmislen simbol prozdrljivosti. simbol dugovec':nosti PETOUGAONIK (PENTAGON) Povezan s planetom Venerom. II II FALEK I u VLASICI Magijski LULA U indijanskoj KRusKA Kruska kabalistic':kom misticizmu znak za Mars pecat PARZ Vrlo stara runa. Takooe simbol ratarstva. misteriju. najcesca varijanta. verovatno zbog svog oblika U klasic':noj mitologiji povezuje se sa Afroditom i Herom U Kini. takooe povezano sa izvrsnom funkcijom i snagom razuma U sufistic':koj tradiciji. povezuje se sa besmrtnoscu. zavisno od toga kojim vodama je brad plovio ZALAGAONICA PENTAGRAM I R1sE Zodijac':ki znak. takooe simbol muske plodnosti. PLIMSOLOVA LINUA Nazvana po Alhemijski znak izumitelju. jer muski plug ulazi u zensku zemlju . PETOKRAKA Koristi PELIKAN Hriscanski simbol samozrtvujuce ljubavi. simbol braka i plodnosti NALIV-PERO Frojdovski falusni simbol. ali i majc':instva.. Vrhovno pero predstavlja 0 znak 0 PLATINA Metal otkriven sredinom PLUTON Znak za PosTO Savremeni XIX veka. pozude. njegov znak je kombinacija znakova za zlato i srebro planetu. dok u pitagorejskom misticizmu nije definisan kao simbol ljudskog bica. U srednjevekovnom jevrejskom misticizmu poznat kao Solomonov pec':at FENIKS Legendarna ptica koja se obnavlja u vatri postala je najpoznatiji simbol ponovnog roaenja. koristi se u nekoliko zapadnjackih ideografskih sistema KAMEN MUDROSTI kulturi duvan je bio sveta trava. narocito kod Sumeraca. zasnovan na srednjevekovnoj zabludi da ove ptice kidaju sopstvene grudi da bi nahranile ptice Ovo povezivanje sa prolivanjem sopstvene krvi doveloje do koriscenja pelikana za predstavljanje Hrista M1R Hriscanski znak. inicijaciju je simbol majke iii ljubavi sa erotskim asocijacijama. bogatih zajmodavaca.

magijski pecat u kabalizmu . poistovecen sa polnim iskusenjem. kao pomocno sredstvo pri pamcenju narocitih molitava iii nizova molitava. Jjubavlju i brakom Britanska valuta . varijacija. varijacija istu simboliku kao trougao i spada u najmocnije i najraznovrsnije geometrijske simbo\e. kao i s jedinstvom. topline. NEMATERIJALNA MATERIJA) SODA Alhemijski znak PLUTON Znak za planetu. Alhemijski znak. smrti i ponovnog roaenja. feng sui-ju bundeva simbolizuje napredak i obilje Fenjer od bundeve simbol je Dana vestica . Kasnoalhemijski i ranohemijski znak Pomocno sredstvo pri molitvama u samanskim tradicijama i veza sa Bog om. Broj zrnaca obicno ima simbolicko znacenje Astroloski znak: ugao od 150 stepeni izmeau planeta viaenih sa Zemlje. KVINTESENCIJA PIRAMIDA Ima (PETA. • ZNAK PITANJA Savremeni znak koji obelezava pitanje u pisanom tekstu RAD Runa za R. plodnoscu. kao kod katolicizma i budizma. . prepelica je simbol obnove zivota i povratka sunca. U grckoj i hinduskoj tradiciji.Zara i hrabrosti. BuNDEVA U Kini i u PoDELA NA PET KATEGORIJA Astroloski znak Zee Snafoo povezan sa mesecom i otuda u vecini tradicija u vezi sa menstruacijom i plodnoscu Folklorni simbol bezopasnog \ukavstva. MOLITVENI STAP SEVERNJACA l<ARBONAT SODE Nepomicna zvezda. planetu. NARSnafoo fUNTA STERLINGA MOLITVENI TOCAK Na Tibetu. .KVINKUNKS TALOG Alhemijski BROJANICE Koriste PLUTON Znak za PROCISCENJE znak Alhemijski znak. PosEJDON Znak bog a se u religijskom kontekstu. PROCION Astroloski znak za istoimenu zvezdu. ZASTITA Primer za nekoliko slicnih znakova koji su se crtali na ambarima i kucama radi zastite iii srece PREPELICA Kineski simbol svet\osti. pomocno sredstvo za budiste i Hinduse koje se odmotava kako molitva tece Okretanje ovog tocka je samo po sebi simbol ciklusa roaenja.

simbol plodnosti U klasicnoj tradiciji ona je obelezje Pana (on je pravio svrale od trske). smrti i rata. a u hriscanskoj simbolici povezuje se sa Hristovim mukama. ptica glasnik boga Apolona kod Grka. trajno i nepomicno Muzicko obelezavanje K1sA Vitalni simbol plodnosti povezan sa bozanskim blagoslovom iii kaznom Znak nevinosti. Slicno tome. Japanski bog. ali u folklornim tradicijama predstavlja simbol znanja. takooe simbol potpunosti. janga. srednjevekovni magijski pecat No~oRoG Astroloski znak u starom hinduskom kalendaru (3100. ali i destruktivnosti i zavisti Uglavnom negativnih asocijacija. snage i zastite. Koristi se kao amblem vlasti. sa znacenjem nepoznato. od sunoera umocenog u sirce koji mu je ponuaen na kraju trske. putovanjem. n . ponovnog roaenja i plodnosti Osnovna namirnica u lndiji i Kini i zato u ovim kulturama ima poseban znacaj. i ' KAMENA 50 Alhemijski znak . povezana s rimskim kultom Mitre. hinduskog boga tvorca PRSTEN Kruzni simbol vecnosti i zato iskonski simbol vezivanja. g p. u hinduskoj tradiciji stene su prozete ovim istim aktivnim principom Sizifov kamen je simbol zemaljskih zelja ljudi. PRERADA IRVAS U kulturama dalekog severa. PAcov Simbol Rruoo Runa povezana sa upadima. Trake se cesto nose kao znak narocitog uzroka iii secanja STENA Stena obicno simbolizuje ono sto je nepromenljivo. au indijanskoj kulturi junak. irvasi imaju lunarni znacaj kao pogrebni simboli i za njih se kaze da su vodici mrtvih dusa. e ). U Africi je gavran vodiC. P1RINAC Glavni simbol rasta.239 - - kao prvi znak zodijaka predstavlja obnovu plodnosti i povratak proleca Takooe simbolizuje muskost. plodnosti. revnost i tvrdoglavost RADIJACIJA Od davnina se koristi za sirenje svetlosti. U zapadnjackoj folklornoj tradiciji. zapadnoj Evropi i keltski simbol prociscenja u Mezoamerici. stene. dok se u azijskim tradicijama povezuje sa bogovima mudrosti. arhanaela simbol gubitka. u modernoj upotrebi oznacava oslobaoanje energije iii zracenje. lnuiti imaju boga tvorca koji se zove Otac Gavran i oni su verovali da ubijanje gavrana donosi lose vreme bog je napretka i pirinca REGULUS Zvezda. U kineskoj taoistickoj misli. Savremeni znak za preradu otpada •• •• PoNAVUANJE TRSKA Japanski TRAKA Simbolika trake zavisi vise od boje iii od konteksta. kako se vide na slikama pejzaza. okultne zastitne moci i kao znak licnog zaloga. povezuju se sa svojstvima aktivnog principa. ali drugde postovan kao simbol sunca i prorocanstva. U Kini je vino od pirinca bilo sveto pice. ZVECKA Koristi se u samanskim obredima. za trsku se verovalo da stiti od vradzbina 0BRNUTA CETVORKA Stari i rasprostranjeni crtez pronaoen u praistorijskim pecinama zapadne Evrope. uspeha i napretka . Let irvasa o Bozicu povezuje se sa letom laponskog samana neprekidnosti. nosorog je jedna od cetiri zivotinje koje okruzuju Bramu. lnari. a zrna pirinca su se stavljala u usta pokojnika. simbol je samana licno i njihovog polozaja posrednika izmeou zemlje i drugog sveta OvANSimbol GAVRANU suncane energije. RAFAEL Simbol u stripovima pesnicenje i eksplozije . povezujuci se sa bo2:anskom negom U Aziji se pirinac koristi kao simbol plodnosti na indijskim svadbama i pojavljuje se u mitologiji kao dar bogova prvim ljudima .

smrt i ponovno rodenje. odmeravanje odluka i akcija U staroegipatskoj mitologiji. a ova simbolika se vidi i u krilatim sandalama Hermesa i Perseja . Za stare taoiste krilate sandale su omogucavale besmrtnicima da se krecu vazduhom. varijacija. povezana s nesreeom STRELAC Zodijacki znak RuzA Misticni simbol srca. rozete od traka koriste se za obelezavanje pobede l<APICA (SKOUKA) SANFOKA Ganski adinkra simbol sa znacenjem "vrati se i shvati'. Obrnuta svastika. Kod naroda severne Evrope. podrazumeva kraljevsku iii bozansku vlast i koristi se kao simbol carskog iii kraljevskog polozaja. Uobicajeno predstavljanje pravde. narocito u odnosu na sunce iii planetu Veneru U modernom dobu. Makaze su se povezivale sa Atropom. hrabrosti.PALICA I STAPIC SAFRAN Alhemijski SLANA VODA SKIPTAR SAUVASTIKA SATURN Znak za I STAP Stari simbol natprirodne moci povezan sa drvetom. falusom i zmijom Alhemijski znak znak boga. a u hriscanskoj ikonografiji andeli se cesto prikazuju s terazijama kao simbolom bozanske pravde MAKAZE Ceremonijalna alatka cije secenje oznacava kulminaciju i otvaranje nekog novog projekta . Sudbinom koja je presecala zivotnu nit SATURN Znak za planetu RozETA Osmolista rozeta je stari i opsti simbol koji predstavlja roaenje. terazije su se koristile za merenje dusa pokojnika. Originalno muski simbol plodnosti. mudrosti i predviaanja. ravnoteze i razboritosti. kao i savrsenstva . grcka varijanta oko Povezana sa Afroditom. romanticne i culne ljubavi. svete. plodnosti. Za Kelte je losos bio povezan sa preobrazenjem i muskoscu. to se uocava u masonskom obredu izuvanja sandala i u Mojsijevom kontaktu sa svetim tlom na Sinajskoj gori. Losos Simbol muskosti. sto oznacava vafoost ucenja iz proslosti SAUVASTIKA Obrnuta svastika. narocito u zapadnjackoj umetnosti TERAZIJE SATURN Znak za boga. n e So Alhemijski znak BALEGAR BRISAC Alhemijski znak Staroegipatski solarni simbol SKoRPIJA Zodijacki znak. seoba lososa uzvodno ucinila ga je totemom darezljivosti i mudrosti prirode SANDALA lzuvanje sandala predstavlja vezu izmedu ljudi i zemlje. varijacija . a zato i sa ljubavlju SKORPUA Zodijacki znak 500 g p. istine. centar kosmickog tocka.

Mitru i Budu Za islam simbol savrsenstva . stit se povezuje s mesecom. PECAT LAO- CuA (taoistickog mudraca) zmije. st it je bio deo viteske znacke casti i identiteta.lKULA PASTIR Simbol zastite i brige lsus Hrist je prikazan u Bibliji kao dobri pastir. grcki simbol sveta koji stiti kosmicka zmija Ratarska alatka za kosenje. cime se pokazuje da doticno lice ne polaze pravo na imovinu. ptica i zmija. Moderan znak. takoae povezan sa obiljem. varijacija. u znacenju sposobnost menjanja i preobrazavanja zivota Moderne asocijacije sa terorom i nasiljem. sveti znak za Simbol jevrejske vere kojim se svira kao trubom na jevrejsku Novu godinu. STIT Simbol zastite i spasenja. Ozirisa. u mitu australijskih uroaenika. a u Egiptu barka koja prevozi mrtve ulazi u zmiju Zmija ima i polnu i poljoprivrednu simboliku. odmara se na klupku velike OvNUJSKI ROG SEDAM Sveti. hinduski bog tvorac. Apolona. PoLNA uusAv SNOP ZITA Simbol plodnosti. zastitnik lrske. kao muska zivotinja koja nosi mlade u sopstvenom telu ZMUA Veoma znacajna i slozena zivotinja. simbol iskonske zivotne snage i bofanske samodovoljnosti Cesto deo mitova o stvaranju sveta.SKoRPUA Zodijacki znak.. u srednjevekovnom viteskom periodu. . u africkim mitovima dugina zmija povezuje zemlju s nebom. ZMUA OMOTANA OKO JAJETA Krotkost i ocajnicka potreba za voaenjem i zastitom OvcA Ponekad nazivano kosmicko jaje. koristio detelinu da objasni vernicima tri elementa Svetog trojstva DETELINA 5ESA VORUBAN Ganski adinkra simbol. hlebom i zetvom. MoRSKI KONJ Maze da simbolizuje musku ulogu u procesu raaanja. SoLoMoNov PECATTakoae poznat kao pentagram i Davidova zvezda. a ta slika se mnogo koristi u zapadnjackoj umetnosti CIPELA Cipela je obicno simbol posedovanja . U islamu je obicaj da se izuva obuca kada se prelazi prag necije kuce. Sv1TAK Simbol ucenosti i zakona. povezuje se sa rimskim bogom Saturnom. U srednjevekovnoj ikonografiji atribut Groznog kosca (smrti) KosA SEME SVEMIRA Ova je tibetanski znak za poreklo svemira. Visnu. jedna od najvise koriscenih savremenih ikona. verovatno iz vremena kada je sveti Patrik. Cipele mogu takoae da pokafo da je neko lice sopstveni gospodar. simbol kosmickog i duhovnog reda. cini to isto. sastavljen od srca i Erosove strele. takoae prisutan na grbu asteckog boga Kecalkoatla Amblem lrske. A. astecko bozanstvo Kecalkoatl. misticni i magijski broj.

SREBRO Alhemijski znak. sudbinom. povezan sa ciklicnim iii periodicnim procesima u prirodi lzlazenjem i vracanjem u oklop.simbolom zaceca. povezana sa borbom. koristi se pri ukrasavanju keramike i teksrila S1GRUN Runa PRACKA lz biblijske SIRENA povezana s po bed om. pracka se koristi kao simbol trijumfa slabih. zagonetna hibridna zivotinja s krilima. logickim razmisljanjem i smrcu Originalno znak za mac PAUK Foklorne veze sa nastupajueom kisom i sa nebeskim darovima . Jedan od delova znaka za komunizam za jedinstvo kosmicke opasnosti. koisti se kao znak upozorenja da je neka supstanca otrovna Kao deo motiva lobanje sa ukrstenim kostima predstavlja simbol gusarstva. ljudskog poduhvata i ogromne ambicije. SNEG Sestokraki kristal. U staroj Grckoj. simbol smrti. spomenik lava sa ljudskom glavom. Slomljeno koplje je atribut svetog 8oraa. zenskom glavom i grudima. lepote i drugoga price o Davidu i Golijatu. povezana sa smrcu. zetvom i poljoprivredom. varijacija KLASZnak LoBANJA Snazan Puz Obicno lunarni istoimene zvezde SIGEL Runa za S. trudnoce i roaenja KoPUE Simbol Su Kinesko slovo koje znaci dug zivot. simbol iskusenja. Povezano sa vitestvom i sa Hristovim mukama buduci da ga je probolo. simbol sunca . Sito se takoae koristi kao pribor za prosejavanje bozanske pravde iii aavolskog suda. i simbolizuje iskusnog vojnika j' j SIKIZAM Znak za SRP Jedna od veru Sika S1Ruus Zvezda. u starim kulturama bio je simbol straha SfiNGA U starom SREBRO Alhemijski znak D1MSimbol SEsTSimbol jedinstva i ravnoteze uspenja. za lndijance sredstvo komunikacije na kosmickom i zemaljskom nivou Takoae simbol skrivanja tajne SvEMIRSKA RAKETA Simbol Egiptu. simbol. moderan znak za zamrzavanje muske. puz ukazuje na vecno vracanje kud Puz se takoae povezuje sa polnom simbolikom vulve. magijski pecat u kabalizmu PoMRACENJE SMA Egipatski znak SUNCA Simbol alatki Groznog kosca. koju je Jung video kao simbol prozdrljive majke S1ToObicno simbolizuje razdvajanje dobra i zla. Ovaplocenje polne strane zenskog bica. falusne i zemaljske snage. sveca zastitnika Engleske. Asteci su ga smatrali P1K Boja karata.

na keltskom bogu Serunu predstavljali su prolece i plodnost polinezijska spirala ima polnu simboliku i zasniva se na listu paprati ciji se uvojci otvaraju Pokazuje blisku povezanost izmeau motiva spirale i prirodnih fenomena PROLECE Ger man ski • KVADRATSA TACKOM Selo u vremenski znak STEPENISTE kineskom pismu. dugovecnost i ponovno rooenje Rogovi su korisceni za ukrasavanje glave bozanstava.D SPIRALA Spirala okrenuta u smeru kazaljki sata pocinje iz sredine. Moderan znak za kanalizacioni otvor. STAP JUPITEROV I STAP Fenicanski ZEVSOV STAP Vidi Skiptar JELEN Solarni OOINOV STAP PROLECE Alhemijski znak vremena KVADRAT SA KRSTOM U APOLONOV STAP Poznat jos Kini i Japanu simbolizuje polje iii zemljiste. ovaj znak se crta jednom linijom bez pocetka i kraja . urin u alhemiji. kao latinski krst. evoluciju i kontinuitet KVADRAT UNUTAR PROCEP Pojavljuje KRUGA KVADRAT U KVADRATU Cuvaj. . cuvaj unutra iii zatvori. sticanje bozanskog znanja prilikom penjanja iii nesvesnog i okultnog prilikom silazenja. simbolizuje vodu. samostalno kretanje i seobu Jedan od najva:Znijih i najstarijih simbola. ovaj znak predstavlja Zemlju U Pekingu je hram Zemlje sagraaen na ovom principu. u kineskoj se u najranijim kineskim i drugim starim sistemima pisanja simbolici. nije cest u zapadnjackoj ideografiji SPIRALA Mavarski znak Koru. STAP EgipatskL KvADRAT lzraz dve dimenzije koje cine povrsinu. najcesci ukrasni motiv u svim kulturama Kao otvorena. u prethriscansko vreme predstavljao je boga Apolona i pojavljivao se na starim novcicima Kor istio se i u pretkolumbovskoj Americi i u podrucju reka Eufrat i Tigar kao znak sunca PosEJooNov STAP simbol plodnosti ciji rogovi simbolizuju drvo zivota. snagu. SPIRALA ZIVOTA Prisutan u bronzanom dobu u lrskoj. simbol tla. vlazno tlo u meteorologiji. dokje hram neba predstavljen krugom u kvadratu. polja iii elementa zemlje Smatra se da u egipatskim hijeroglifima znaci ostvarenje iii materijalizaciju f>AVOLSKI STAP Simbol uspenja i silaska. sunceve zrake. zadrzi. tecna linija sugerise sirenje.

a u misticnim tradicijama kao pentagram predstava stupe koja simbolizuje organizaciju svemira· kvadrat predstavlja zemlju. krug vodu. i vikinski SuNCE Varijacija. l<AMENJE ZVEZDA LAKSMINA ZVEZDA I OBLUCI poznata kao etiopski amblem. veoma redak simbol Alhemijski znak Osmokraka. simbol vitalnosti. nordijski zna k. Mo RS KA ZVEZDAZbog STUPA (BUDISTICKI SPOMENIK) Graficka svoje petostruke simetrije. Sveta ptica grcke boginje Here. intelekta i istine Amblem kraljevskog dostojanstva i carskog sjaja SUNCANI KRST Danski znak iz bronzanog doba . alhemijski SuNcE lz bronzanog doba. ali se koristi u SAD kao policijska znacka Najpoznatiji jevrejski simbol. SuMPOR Alhemijski ZvezoA VENERINA ZVEZDA RooASimbol znak dugovecnosti i odanosti sinova i kceri. SuNCE Dominantni simbol stvaralacke energije u vecini tradicija. takooe. mnogo se koristi u vojsci Oznacava Vitlejemsku zvezdu . polumesec vazduh i kapljica etar CeuK Alhemijski znak. kao zornjace i vecernjace UsPEH Zastita od zla. takooe. varijacija. poboznoscu i vaskrsenjem SuNCE Najstariji ideogram za sunce. SUBLIMAT Alhemijski znak. trougao vatru. koristi se na 35 nacionalnih zastava. Koci hriscana povezana sa cistotom. strasti.ZVEZDA Trokraka. retka u zapadnjackoj ideografiji. ISTOCNA Znak za planetu Veneru. LETO Vremenski znak. hrabrosti i vecno obnavljane mladosti. izgleda da se koristio u svim kulturnim sferama na svetu SuMPOR Alhemijski znak. Cetvorokraka. Uobicajen meou plemenskim narodima u Africi i Americi. VENERINA ZVEZDA Fenicanska varijanta ZvezoA Petokraka. praistorijski egipatski. pretpostavlja se da se zasniva na obliku stita kralja Davida. oznacava ozbiljno i svecano upozorenje ZvezoA. Poznata i kao Solomonov pecat. znanja. jedan od najcescih i najvaznijih zapadnjackih ideograma. znak za zlato. zvezda je ezoterijski simbol koji se povezuje sa petokrakom i sa spiralom zivota DAVIDOVA ZVEZDA ZvezoA Sestokraka. Koristi se da oznaci vrhunski kvalitet. u prethriscanskoj Grckoj. ali je gotovo sigurno modernija. sumerski znak. stari simbol boginje iii planete Venere. ZvezoA Gnosticka. takooe poznata kao zvezda sunca.

Kao masonski znak. MAC: Vazan i stari simbol autoriteta. Naziv mu potice od sansritskih reci su. SVASTIKA Vikinska varijanta LABUD Romantican i dvosmislen simbol muske svetlosti i zenske lepote u zapadnjackoj muzici i baletu . narocito kod dodeljivanja vitestva Simbol postojanosti i personifikovanog varijanta TAURUS (BIK) 5UNCANI TOCAK SvASTIKA Stari SVASTIKA Zodijacki znak. pretkolumbovskoj Americi i sirom Mediterana pre oko 3 500 godina ideogram koji je najpre pronaaen u Sumeru oko 3000. intelekta i svetlosti. DAIRE I MALI TARTARAT BUBANJ Vazan ritualni predmet za lzrailjce i jevrejski simbol pobede i radosti (so VINSKE KISELINE) Alhemijski znak. keltskog boga grmljavine. Japanu i juznoj Evropi sa raznim znacenjima. svastiku je monopolizovao Hitler kao znak Nacisticke partije tridesetih godina XX veka. najraniji kineski sistemi pisanja TAMFOA BEBRE Ganski adinkra simbol koji oznacava vaznost ucenja od proslosti SVASTIKA Starogrcka varijanta. poznat kao Horovo oko i kao vedjat. SvASTIKA Nacisticka varijanta. cetiri rese predstavljaju glavne vrline U katolicizmu i drugim religijskim tradicijama. TARTAR Alhemijski Takoae poznat kao prstenasti krst. degradiran u politicki amblem represije i nasilja. . Povezan sa izuzetnim vrlinama i kultovima maca. SvASTIKA Pretkolumbovska americka varijanta BoG suNCA IZLAZAK SUNCA Arhetipski staroegipatski znak. ukljucujuci je i kao jedan od simbola Bude Svastika se obicno povezuje sa suncem i moc'i. su sva pozitivna. Ima ceremonijalnu ulogu. Novi dan. Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci boga Hora. koja znaci "izvor''. SuzE Simboli bola iii tuge. p. koji je hiljadama godina bio pozitivan znak kosmicke obnove.cesto prosirenom na znacenje Vrhovnog bica U modernom dobu. takoae znak Taranisa. pronaaen na juznoamerickim pecinskim crtezima. koja znaci "bice" Koristi se u lndiji. Atribut Afrodite i Apolona SVASTIKA Keltska RESE U Francuskoj XVII veka rese su pocele da predstavljaju bogatstvo. Amblem magije. uobicajen u nordijskim zemljama. nosenje resa moze da oznaci rang 5UNCANE ZVEZDE Japanski znak META Moderan znak. n e. prestiz i moc. u kojoj je stari gneva. i asti. g. sa zivotnom silom i ciklicnom obnovom . narocito u Japanu i u religijskim obredima krstasa. od kojih Hriscanska varijanta znak. simbol.SuNCANI KRST Varijanta pronaaena prilikom iskopavanja kritskog grada Troje starog 4 000 godina SuNC:ANI TOCAK Koristio se u Galiji. u religijskoj misli cesto se izjednacuje sa mudroscu i znanjem. pravde.

simbol za celovitost stvaranja kod pitagorejaca. legendi. tigar zamenjuje lava kao simbol svega sto je veliko i strasno u prirodi Sekirice s lulom su se koristile za pecacenje ugovora izmeou raznih indijanskih grupa Algonkinska sekirica bi la je ceremonijalna i simbol liderstva. a verovatno i sa penisom. Jahve. ime koje se u jevrejskoj veri ne sme izgovarati naglas n 0ESET ZAPOVESTI Jevrejski znak povezan sa blokadama i barijerama.. mitologiji i fokloru. KoNAC Vezivni simbol koji povezuje mnoga razlicita stanja bica meousobno i sa objedinjujucim izvorom. "Zemlja cicka i trnja" u jevrejskoj i hriscanskoj tradiciji odnosila se na tlo koje nije bilo obraoivano i koje je zato bilo neokaljano (devicansko). Amblem mucenistva i Skotske TRNObicno DESET Simbol savrsenstva. Sinu i Svetom duhu. T . koja je drzala Ozirisovo telo Simbolizuje cvrstocu. Bogu Ocu. religijskoj misli. Arijadnin konac povezao je Tezeja izmeou donjeg sveta i svakodnevnog zivota.Zus1 lskonski simboli agresivnodefanzivne snage. u Kini lunarni simbol srece. bozanske vlasti i moci smrti. kako unutrasnjim tako i spoljasnjim.. Konci lutaka povezuju lutke sa lutkarom TODRUNA Runa smrti. veku. varijacija. u stvari je stilizovano drvo koje simbolizuje tamarisku. koji zrace napolje Letece trnje u Kini bilo je oruzje koje je isterivalo zlo. stabilnost i sposobnost duha da raskine zemaljske okove i da se uzdigne ka nebu. a ciji je glavni cilj opste bratstvo zasnovano na ideji da je zivot sa svim svojim oblicima nedeljivo Jedno TRON Tradicionalni TODRUNA Runa simbol kraljevskog dostojanstva. ~ :::i . i za savrsenu ravnotezu kod Kineza TETRAGRAMATON (CETIRI SUGLASNIKA) to n . odmazde. koje postoji i danas. keltskoj i hinduskoj tradiciji. osnovano u XIX . l Cetiri hebrejska slova koja se koriste da predstave ime Boga. u teologiji koja ima poreklo u klasicnoj. MuNJA Povezuje se s nacizmom i s runom za tisovinu. C1cAK Simbol 0ZIRISOV STUB TEf'iuN Jevrejska kozna torba koja sadrzi citate iz Tore. povezana s kisom i bogatstvom PARADAJZ Bambare (iz Malija) povezuju sok od paradajza sa krvlju. u evropskim tradicijama povezana sa vradZbinama. ZABA (KRASTACA) TEOZOFSKO DRUSTVO Drustvo Simbol smrti. on ima centralnu vaznost u ucenju o Svetom trojstvu. Hristova kruna od trnja moze se shvatiti kao kruna patnje iii kao solarni simbol trnja koje predstavlja sunceve zrake. znak. pa se tako smatra da paradajz sadrzi krv zivota i da je nosilac zametka. narocito u jevrejskoj tradiciji. vikinski znak SEKI RICA (TOMAHAVK) TIGAR U Aziji i lndiji. lzjednacuje se sa kicmom. takooe isceliteljske moCi. privezana za ruku i glavu Poznat i kao f)edov stub. TRI Najpozitivniji broj u simbolici. Srecni broj tri je veoma stara zamisao U hriscanskoj misli.

povezuje se sa bozanskim brojem tri. koji se koristi u vojnim. varijacija jednakostranicnog trougla.. element vatre u Srednjem veku TROZUBAC Simbol morske snage. napretka i sigurnosti. g p. zrtvena zivotinja UR . I URUZ Runa u znacenju snaga. u hetitskim hijeroglifima ovaj znakje predstavljao kralja. TROUGAOS vertikalnom linijom. drvo zivota ima korenje u vodi donjeg sveta. a ravna baza zemlju Kineska i indijanska tradicija povezuju erekciju penisa s nacinom na koji glava kornjace izlazi iz oklopa DoNJI svET Egipatski hijeroglif TROUGAO Okrenut naopacke. uspeha. element vode. Heteti su ga koristili da oznace izvor. Takoae..ravnoteze ali konflikta. koji je nastao spajanjem bele ruze Jorka sa crvenom ru:Zom Lankastera T1R Runa zaT KISOBRAN Vidi Suncobran TROUGAO Okrenut naopacke. pri cemu oklop predstavlja nebo. TROLUCNI UKRAS TROUGAO TOTEMS Kl STUB Simbolicki izrezbareni stub koji predstavlja totemsku zivotinju i du hove cuvare pojedinca iii bratstva Jednakostranicni. dobro iii zdravlje. Neptunov amblem. oduvek je simbol uspeha i pojavljuje se u mitologiji kao nagrada za pravednike iii kao sredstvo kaznjavanja gresnika Jednakokraki. privlacnosti ali odbijanja. blizanci su uglavnom simbol prirode dualizma JEDNOROG lzvorni TROUGAO BLAGO Veliko bogatstvo. znacajne vesti iii akcije. dvorski simbol sublimirane zudnje. negativan spektar znacenja. uglavnom koriscen za Sveto trojstvo. pri C:emu vertikalna linija oznacava jedinstveno bice unutar trougla. Amblem kraljevske dinastije Tjudor. simbol moci. pre naaeno nego zaraaeno. sa horizontalnom linijom. Njena svetlost nastaje da bi osvetlila put na putovanju Pojam vecne vatre je veoma mocan Opsti simbol stvaranja. amblem minojske civilizacije i kasnije civilizacije Britanije. ali prethodi hriscanstvu i verovatno je bio keltski simbol trostruke boginje iii Odina. Trodelni simbol sastavljen od tri ribe u mehuru. ovaj znak je pronaaen na jednom atinskom stitu koji je bio nagrada na takmicenju 500.n e simbol cednosti. KoRNJACA Simbol celog svemira. deblo u zemaljskom svetu i granje na nebu Posmatra se kao sredstvo pristupa drugim svetovima horizontalnom linijom. hriscanski simbol inkarnacije _. HJ=r TRUBA Instrument TROUGAO Pitagorejski zle kobi. ritualnim iii drzavnim svecanostima DvASimbol dvojnosti: podele ali sinteze. element zemlje u Srednjem veku TRISKELION BLIZANCI Kao zodijacki znak. U Kini se smatra nesrecnim brojem TJUDORSKA RUZA TRoUGAO Sa DRVO ZIVOTA BAKUA Simbol prosvetljenja. koje je predstavljalo vlast i bozanstvo Grcki izraz za tronozni.

meau najranijim egipatskim hijeroglifima. mesta isceljenja. Povezan sa napretkom eovecanstva. u Africi i Polineziji povezan sa inicijacijom. Amblem proizvodaca automobila VooA Cest znak u staroj Grckoj koji se pojavljuje kao ukras Zenski simbol.OcAT Alhemijski GALICA Alhemijski znak. URAN VooA U svim vremenima i u svim kulturama. izvor zivota. Planeta VENERA Planeta. 0RAH JudeoVosAK Alhemijski Hinduski bog drzi ovaj znak u jednoj od cetiri ruke kao simbol celog svemira V1sNu hriscanski simbol plodnosti i dugovecnosti znak STAPI<'. Vidi Palica slika kosmicke sile. jutro. Hinduski i budisticki amblem reinkarnacije. bunari su mesta znanja. znak varijacija VooA Kabalizam Simbolika bunara obicno se povezuje sa svojstvima svetog iii nesvesnog. kasnije snage i vlasti. URAN RIBUA BESIKA Znak poznat i kao misticni badem. cesto se pojavljuje kao simbol vecnog zivota u umetnosti iii na pogrebnim obredima I CINIJA TocAK Solarna Alhemijski znak. DEVICA MARIJA Planeta. znak. zelja iii srece BuNAR GALICA Ranohemijski znak. znak Alhemijski. Zapadnjacka slika srece i sudbine . neprestane promene i ciklicnog ponavljanja. ELEMENT VODE VidiTrougao. ali i moderni znak. NEDEUA Vremenski znak u alhemiji . koji su hriscani usvojili iz paganskih izvora kao simbol cistote i nevinostL Simbol koji koristi hriscanska crkva da bi predstavila Hristovu majku V1vA! Vidi Dole! VooA Ranohemijski K1T Simbol barke iii majcine utrobe. varijacija. takoae. PoeEDA VENERA Hriscanski VooA Planeta. okrenut naopacke URNA /VAZA u Suo FoLKSVAGEN DEv1cA Zodijacki znak. takoae usvojen sa znacenjem otpor. takoae starogermanski vremenski znak za leto.'.

pobede i nege (Rim) Sveta zivotinja za Apolona i Odina. via so/is iii put sunca. u Egiptu je mlatilica zamenila bic. pravde i plodnosti. I ZENSKI POL Ganski adinkra simbol za istrajnost i razboritost ••• •• • ZIMA Egipatski hijeroglifi. Alhemijski znak VIN ZENA BELO OLOVO Runa zaW Najraniji ideogram za jin jang. DRvo BELi ARSENIK ZEvs Znak boga. Starogermanski vremenski znak. podrazumevajuci da je :Zena zacetnik zivota m znak JoN1 Budisticki simbol za vulvu GODINA Alhemijski vremenski znak. VuK DRvo Alhemijski znak Prva kruna . a u Africi. ZoDIJAK Takoae poznat kao ekliptika. povezani sa rastom i postanjem. varijacija. varijacija.A ZENA znak. takoae mnogo prisutni u pecinskoj umetnosti. ZEvs Znak boga . lukavosti i pohlepe. JARAM VAU FORO ADOBE - Simbol ugnjetavanja od rimskog doba. javlja se i o kornpjotmkoj upotrebi v CINK Alhemijski Alhemijski znak. varijacija Alhemijski znak. JANTRA lndijski znak.. oznacava i pescani sat J1N JANG Ranohemijski znak Cest znak i u starim i u modernim sistemima. C1K-CAK SvET Tibetanki PEC SA PROMAJOM y . Ambivalentan simbol okrutnosti.simbol duhovne i svetovne vlasti oslanja se na simboliku kruga (savrsenstvo) i prstena (kontnuitet) VENAC J1N JANG Kineski simbol za dvojnost svemira ZEvs Znak boga.249 B1cSimbol vladavine. ali u drugim kulturama simbol hrabrosti. Kini i lndiji lopatica za muve . Na zapadu ideogram za broj 10 od latinskog X.

·ate Collection/Lawrence Stetgrad Fine Ans. Stockholm. UK. France Archives Charmet: pl 371 Bibliothequc des Ans Decoratifs. UK: p51tr Archives Ltroussc. Madrid. London. pl 52h Ms Add 24189 fol 15 Libra!)» London. UK. p I I 7t Ragab Papyrus Institute Ctiro/Dagli Oni.·ate Collection/Chris Minerand. Greece: pl82b Giraudon: p 184t Musce Girodet. France: p83b Pri. 1632) by Robert·Flcul)'.1mbrai. UK: p I 74b Pri. Crete. p I 86tr: p I 90b 28681 f9 Psalter Map . Archives Charmet: p38b Bibliothequc Nationalc. pl 38b Royal Asiatic Society. France. Bodle1an Libra!)· Oxford. SA. Egypt (B 49) Musec du LOU\Te Paris/Dagli Oni. C. p I 25tm British Libra!)·: pl27t Dagli Oni: pl27b British Libra!)·: p I 28t Musee d'Ors. Denmark/ Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona and Alben Museum London/Graham Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al c 1800s. Paris. p I !Obr Newgrange. London: pl07t Walker An Gallery. Paris . p 1461 Bibho1hequc de L'Arscnal. p75 Peggy Guggenheim Collection Venice/Dagli Oni. Bc!lmann: p791 Galileo Galilct before the Inquisition (ca. the Moon: Apollo 11 commander Neil Armstrong takes first step on lunar surface . L1uros/Giraudon: p20tl Musce des An1iquites Nationales. London/Eileen Tweedy: p I 62t National Galic!) London/Joseph Manin. London. p I 391r Ashmolc 1511 folio 68r. pl99t Nationalmuscum. National Museums Liverpool: p I 69t Trustees of the Walls Galic!)·. London. New York: p 130 Private Collection: pl 32bl Bibliothcquc de L'Arscnal. Poiticrs/ Dagli Oni: p99bl Warburg Institute London!E1leen Tweedy. Yamashita: p88t Roger An1robus: p91t Jim Zuckerman: p93t.·es Charmct: p I 02b Musco de 1\mcrica. p72b Brilish Libra!): pH! Venus of Willcndorf. Alinari: p I 82t Archaeological Museum of Heraklion. France. Spain: pl04tr Pri1·ate Farrukhabad. p58h Pri. British Library. Sweden: p 135 Bibliotheque des Ans Decoratifs . France/ Archi. London. Bodleian Libra!)' Oxford: p I 36t Musco de! Prado Madrid!Dagli Oni: p I 36b Galleria d'Ane Modcrna.·ate Collection. Saqqarah. p901 (Douce OR. Noningham Citf Museums and Galleries (Nouingham Ctsilcl: p30b Musco Nacional de Antropologia. Inc .a3 fol 30). France. p I I 9t Galleria Sabauda Turin/Dagli Oni: p 120 Queretan> Museum Mexico/ Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda. Germain-cn-L1ye. pl66b Lindsay Hebberd. UK: p I 59tl Ashmolean Museum. India. UK: pl61b Private Collection/Stapleton Collection. Paris. p94tl Antht>ny Bannister. Bntish Libra!) p4m tomb of Ncfenari . UK: I 77t Galleria dcgli Uffizi. p 14 3t Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman. USA. Rome/ Dagli Om: pl86h Musco del Prado. UK: p203tr Musce de la Chartreuse.25r Bibliotheque Municipalc. lrcland!Dagh Oni: p 11 b Musec des Beaux Ans Tours /Dagli Oni. p I 67t Mark Cooper: pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay Hebberd: p I 69b George Huey. Paris. L1uros/Giraudon. UK: p I I 3t Pm ate Collection/Christopher Wood Galle!)» London. p I I 5tr Leighton House Museum and An Galic!): London. p98b Mcdiathequc Fran~ois THE BRIDGHIA:> ART LIB&\RY: p I 9ti Musco e Gallcrie Nazionali di Ctpodimonte. p9 I b Stadelischcs Kunstmstitut Frankfun: p94tr Russian Historical Museum Moscow/Dagli Oni. Vikander: p4 It Rcmers: p4 3t Christine Kalisch: p48b Nevada Wier. Dagli Om: plOt Musec des Antiquites St Germain en L1ydDagli Om: pl2t British ~!uscum!Dagli Beetles. Montargis. p 18 ltl Gallcna Borghese. pl 38t Cmto XIII Dante's Di\·ine Comedy. UK: pl91 Hotel Dicu. hy Gustave Dore: p 13911 Musee Conde Chantilly/Dagli Oni. plOOb The lllus1rated London News Picture Libra!): London. Dagli Om: p36 from George Culin:S 1llusirations: p-121 Buddha. France. Cherbourg. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t Bibliothcque des Ans Dccoratifs. ~!adrid!Dagli Orti: pl87t Dagh Oni: pl89t Archaeolog1cal Museum Merida Spain/ Dagh Oni: p I92t (Arch Bb9 plate 98). p86bm Bob Krist: p86br C. Bodleian Libra!) Oxford Collection/Richard Philp.1rl & Ann Purcell: p87t Michael S. Bodlcian Libra!) Oxford: p 140tr Museum Recklinghauscn/ Harper Collins Publishers. p 141 b Mexican National Ubal)·/). Florence. pl72t Buonwnsiglio Ctstlc Trento/Dagh Oni: p I 78t Burnley An Gallel)!Dagh Oni: p I 79t British Libra!)·: p 1801 Cuh-er Pictures. plOltl Private Collection/Paul Freeman: p I0 ltr lnstitUI National des Jeunes Sourds. Mexico. p I 05t Scrovegni Chapel Padua!Dagli Oni. Madrid. Italy. UK. Italy. p85tl Nik Wheeler: p85tr Dean Conger: p85b Jose Luis Pelae: . London UK: p70br Private . pl09tr Pala::o Ducalc. Liverpool. France: p20 I b Private Collection/Index: p202b Private Collection/Bonhams. Stockholm. London. Nantes/ Dagli Oni: pl 55b Pala::o Pini FlorencdDagh Om: p I 56t Tate Galic!) London/Eileen Tweedy: p I 59tr Mcdiatheque Fran\ois MillerJnd. Paris . Compton. Archl\·es Cbarmct. Gallo Images: p96tr C. Poiticrs/ Dagli Oni: p I 60ir National Galle!).r ~lahal. Muller: pl87b Michael & Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono· grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b Huben Stadler: p203tl Clayton J Price THE KtiBAL C<'LLECTlllS: p76t Warner Bros/The Koba( Collection I J . Paris/Dagli Om: p45t Pala1inc Libra!)· Parma/Dagh Oni: p461T Musco San Marco Florence/Dagh Om: p46br Musec des Beaux Ans Tours/Dagli Oni: p481 Turkish and Islamic . pl47t/ Private Collection/Stapleton Collection: p 14 7b Pri\ ate Collection/Stapleton Collection: p I 48bl Private Cl>llection/ Stapleton Collection: p 149 Muscc des Beaux-Ans. UK: p73t Muscc Gustave Moreau. France/ Peter Willi. Italy. UK: p I i 2b Pnvate Collection/The Fine Art Society. Rome/ Dagli Oni. p I 26t Pri. pl39b The Marsden Archive. > I N < < Oni: p I 2b Musee du Lou\Te. p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A Vikandcr: p 145b Michael S Lewis: pl-t8br. France: p26t. pl94b Ms 386 fol. Beaunc. Paris.1rmen Redondo: p99br early print shop workers at their trade.\n Museum lstanbuVDagli Uni: p49b Brilish Libra!): p53tl Pala::o Barberini Rome/ Dagli Oni: p521r: p5-lt: p55 Musec des Beaux Ans Nan1es/Dagh Oni: p6f!I British Museum. Be1tmann: p84t Da1id Muench. University of Oxford . France. ~ I. Mexico City. France/Archives Charmet.11)·: p I 29t Musec des Ans Africains ct Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric Museum Moesgard Hojb. France/ Archives Charmct: p40b Pri\'ate Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture Libra!)·: p47 Prado. Sweden. UK. France. UK: p57t Prado. p28t Wolfgang Kaehler: p28b Chris Rainier: p29t Charles & joscue Lena rs: p29bl Michael & Patricia Fogden. pl 14t Pri. Collection/Chris Beetles . pl9b Lomre. Archives Charmet. ZAHVALNOST !V> ~ Tm ART ARClllH: p I Warburg Institute London/Eileen Tweedy: p2tl British Library: p2ml Sydney Parkinson . Rouen. Naples. p96tm Archaeological Museum Aleppo. pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose Hartman: pl65bl Adam Woolfiu. Pans/Dagli Oni: pl 3t Musec du Louwc Paris/Dagli Oni: p I 3m Abbey of NLl\acdla or Ncustift/Dagli Oni: pl4tm Luxor Museum.I i 11*. France. London. Paris. National Museums. St. Beumann.rcrg. pl02t Jeffrey L Ro1man: pl03t Be!lmann. p22bl: p22br Charles & Joscue Lcnars. Giraudon: pi 34b Nationalmuseum. Urbino . p32b: p33t: p34t John Noble: p34b Peter Harholdt: p35b Ti:iana and Gianni Baldi::one: p39t Brian A. Giraudon: p I 96b Pala::o Pini. Ital): 197t Loune. p97b Old Kingdom Egyp11an. Musee Gu1met. Francc/Dagli Orti: p2 l t Na1ional Museum of Praguc/Dagli Uni: p2 I b Bibliothequc des Ans Dccor. Turin/ Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert Museum London/Eileen Tweedy. London. p67t Anthony Bannister: Gallo Images: p69tl Mauhew McKee: Eye Ubiquitous: p69tr: p74m Charles & joselle Lcnars: p74b Christie's Images: p76b Murray Andrew/Corbis. Syria/Dagli Orti. UK. p 134t Muscc d'An Thomas Helli)'.11: Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr. Giraudon: p50t Freud Museum. p72t Bristol City Museum and An Gallery. Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b Ti:iana and Gianni Baldi:zonc.lireille Vautier: p I 50b Lucien B11on Collet·tion Paris/Dagh Oni: pl 53t Dagli Oni: pl 55t Musee Thomas Dobrce.·atc Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t Johnny van Hacften Galle!)'. France. pl65t L1dy Lever An Galic!)'. p23m Kevin Fleming: p24 Paul Almasy: p251 Charles & josene Lenars: p25r Margaret Counney. UK. p23t DiMaggio/Kalish. p 111 t British Museum. p I 70tl Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio Bensch: p I 75b Catherine Karnow. pl03b William Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl Penny Tweedie: p 120 Greenhalf Photography: p 121 Tranquility Base. 0 z _. Paris .1iro/Dagli On1: pi 6b Musee du Lou\Tc Paris/Dagli Om: p I 7tl National Archaeological Museum Athens/ Dagh Oni: p 19 Chateau de Malmaison. pl84b Werner H. France/Paul Macyaen. p I 79 Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd. Paris. Bequest of Grem·illc L Win1hrop: p56 Johnny van Hacftcn Galic!): London. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris. CORBI>: p20b Richard T Nowitz. pl51t Alison Wright: pl Sib Bob Krist. p I 99b Lounc. Egypt/Dagli Oni: pl Sb Egyptian Museum C.Clarke. France/Giraudon.Sygma: p77b Leonard de Sch·a: p78b 1661-Drawing of Copernicus' world system.11ifs Paris/Dagh Oni: p27t Ta. Madrid. Paris.·ate Collection: p59 Pri. Spain. Paris. p52t Close Murray/Corbis Sygma: p53b Elke Stolzenberg: p6 I b Richard Hamilton Smith: pMt HultonDeutsch Collection: p54b David Turnley: p55t Benmann: p55b Hulton-Deutsch Collection: p66b Archivo lconogrnfico. Florence. France. p81t Pala::o Arco Mantua haly/Dagli Uni: pHflbl Ca1hcdral Museum Fmara/Dagli Oni: p89t Dagli Oni. Surrey. London. France: p52b Fogg An Museum/HarYard University An Museums.·ate Collection/Archives Charmct: p92t Pm ate Collection. Paris.

162. 247 BMW 210 boce 224 bodisatva 42. 196-7 Garduda 71 Gea 191 gestovi 100 Gilgames 73 B babice 158 baldahin 211 balegar 15. 159. 197 fantasticna stvorenja 136-9 faraon 15 Fatimina ruka 227 feng sui 84-5 feniks 139. 17 aktivni intelekt 206 alat 11 alfa 99. 206 Algol 206 Algorab 206 aligator 31. 177. 244 delta 112 demoni 103. 235 devica 124-5. 132-3 desetka 105. 217 arhetip 52 autobus 89 automobil 52. 165. . 47. 148. 77. 161. 161. 248 drago kamenje 163. 199 daljina 220 dan 219 darmacakra 105. 206 alhemija 146-7.210 bjarkan 210 blago 247 blagosloven znak 210 blagoslovi 210 blizanci 104.214 crven 114. 116. 115. 183 bizon 10. 76. 248 Devica Marija 163 dijamanti 163 dim 37. 150. 119. 115. 200. 165 crni vitezovi 55 crno sunce 119 crkve47. 222 car od nefrita 39 carska voda 207 cigarete 64 cigla 84-5 cik-cak linije 106.lNDEIZS A Adami Eva 117 adinkra 25. 207 Antonije. 174-5. 21 O carobnjaci 11 cekic 199. 159. "' E Edenski vrt 90 Egipat 231 egipatski krst 218 Eldorado 196 elektricitet 221 elementi 222. 109. 51 breskva 171. 158.200. 170-1. 236 bik Apis 179 Birgita. sveti 217 andeli47. 225 boje 114-15. 163. 193 z 0 'J. 224 cetvrta kuca 224 cini 24 F falusni simbol 104. 198. 114. 89. 75. sveta 217 biseri 142. 162 adoni 206 Afrodita 207 ajkula 182. 195 funta sterlinga 238 c Caba 49 D daeg 219 Dagda 20 dah 117. 243 Ares 208 arhandeli 133. 156. 134.207 angakok 34 ank 15. 161. 113. 242 dimnjak 213 disk 40 doba 64 Doba sna 28 dole sa! 221 donji svet 71. 165 crveni semafor 62 cvece 31. 195. 219 etericno ulje 222 Eva 73 c caj 27 cakre 40. 208. krst 229 beskrajan 229 Betor 209 bic 249 c carevi 26. 193. 247 duga 114. planina 144. 207. 118 Crvena zemlja. 132. 112. sveti 217 Anubis 130 Apolon 16. 108. 108. 164. 182 alineja 206 amalgam 206 amalgamisanje 207 anakonda 187 anarhizam 207 Andrija. 163. 43 Bog 191 bogatstvo 94-5 boginja majka 126-7 boginja meseca 13 bogovi i boginje 11. 163. 107 cinober 214 cipele 88. 220 Davidova zvezda 45. 126-9.49. 211 crveni oker 11. 60. 143. 221 buda 42. 195 dragulji 230 drvo zivota 113. 207 ansur 207 Antares 207 antilopa 207 antimon 207 antinuklearni 100. 223. 176. 115. 224 cesalj 215 cetiri elementa 224 cetiri jevandelista 224 cetka 98 cetvorka 105. 240 barka 208 basta 26. 160. 179. 172. 163 beork 209 beskonacnost. 168 ca mac 88-9. 17. 221 bozanska moc 220 bozanske figurice 11 bozanske proporcije 123 brda 50. 107. 224 Empedoklovi elementi 222 Enata 28 energetsko telo 157 eoh 222 Eros 1 16. 164. 95 Bice 52 bik47. 129 Fudzi. 202-3 dvanaestica 105 dvojka 104. 237 breza 209 brsljan 229 bubnjevi 35. 158. reka 41. 226 cekic i srp 69. 237 feoh 223 Fiat 223 figurice 74 Filipov krst 217 foke 183 Folksvagen 248 Fortuna 169 Freja 21. 162. 143. 226 cempresi 159. 124. 157. 157. 50. 37. 241 crn 114. 171. 159. 246 destilacija 220 destilovano ulje 220 deve 133 devetka 105. 224 DZ dfamije 48-9. 90-1 bele rade 219 Belerofont 137 beli arsenik 249 belo olovo 249 beo 114.32. 247 G gada 40 Galahad 52 Ganes 40 Gang. 202 boraks210 boraviste 84-5. 11. 112. 183. 219 cesma 91. 111. 241 akoben 206 akokonan 206 akoma ntoso 206 Akropolj 16.

94-5 kisa31. 83. 218 kvadratni 218 latinski 109 Lazarev 216 lorenski 109. 215 kocka 113. 230. 170. 227 keltska 212 Hefest 189 heksagon 105. 87. 234 lnana 13. beskonacnosti 216 cednosti 218 dijagonalni 217 Filipov 217 Golgote 216 grcki 108.t :~ I ~ ' ti ~ 252 V) L WJ 0 z I ~~ ~ ~ I gladijatorske borbe 19 gmizavci 17. 229 hijerogliii 228 himera 136. 239 iskonske zveri 136 islam 49-50. 162. 120. 235 Hrist213 Hristov krst 109.47. 104. 216 istocno-pravoslavni 217 jevanoelista 217 keltski 108. 195 kajsija 177. 88. 228 koplje 231. 207 kalendar 30. 152 ideograiija 204 ideogram 204 lgdrazil 37 igra 166-7 igracke 167 K Kairos 189 Kajlas 150.207 jagnje 46. 137. 136. 129. 243 ibis 229 icamna 30 I C:ing 107. 217 golub47. 165 kolevka 216 Koloseum 18. 225 jasmin 162. 211 kanui 28. 123. 39. 151 jarac 83. 175 imela 87.221 gong 226 gorgone 138. 151. 178. 29 kosa (alatka) kosa (na g la vi) 117.216 koru 28.216 malteski 218 na globusu 218 obnoviteljski 218 palestinski 216 papin 217 Petrov 216 pljackaski 21 7 portalni 218 prikriveni 217 sa ispunjenim krakovima 218 sa jednakim krakovima 218 sa kruznom putanjom 218 sa odeeom 218 sa sidrom 217 sa strelicama 217 svetih arhanoela 217 svetih jevanoelista 217 svetog And rije 217 svetog Antonija 217 svete Birgite 217 svetog Borda 217 svetog Jovana 217 siljati 218 tocka I sunca 218. 143 kamile 22. 189 kamen mudrosti 231. 182. 155. 188 judaizam 44-5 jug 193. 226 kosmicko drvo 170-1. krst 216. 237 kamena so 239 kameni krugovi 110. 137. 173.67. 199 jantra 106. 104. 219 jelka 171 jesen 189. 105. 227 heksagrami 107. 229 isparavanje 222 istocno-pravoslavni krst 217 istok 193. 244 . 89. 216 hriscanstvo 46-7 hrizanteme 26.210 hobotnica 183 hodocasnici 193 Hor 14. 179. 164. 166-7 kljucati 21 o knjige 98. 106. 92. 160. 139. 210 kobra 71. 105. 199 joni 157. 226 grncarski tocak 169 Grozni kosac 159 grupe 68-9 grupni identitet 69 gvozdeni krst 218 H Had 17. 179. 183 Krajsler 214 kraljevi 119. 152. 228 hemijski simboli 79 heraldicki bodezi 227 Hermes 17. 230 jaje 221 jang 38. 198 Junona 230 Jupiter 17. 242 koral 183. 125. 198 lsus Hrist 230 !star 13. 39. 146-7. 147. 226 gozbe 69 grbovi 108. 19 komete 215 kompjuteri 95 komunikacije 96-9 kondor215 konfete 165 konoplja 173. 218 gvozdeni 218 Hristov 109. 180.239 Kju kluks klan 230 klinast 12 klovnovi. 244 molitveno 142. 113. 125. 154. 87. 216 krst.212 Kerber 212 Kina213 Kineski zid 26. 228 hinduski 40-1. 216 kosmologija 116-17 kosti 11 7. 91. 173. 160 izlazece sunce 118 izomorii 229 izvori 197. 188. 167 krava 11.216 kreativnost 166 kremiranje 159. 175. 208 jevanoelisti 217. 215 karaniili 175 kapice (skoljke) 40. 229 horizont 106-7. 162. 21 O kraba 124.219 kodeks oblacenja 68 kojot71. 183.216 kokosov orah 215 kolaci 164. 193. 244 hrast 20. 161. 212 Keca Ikoatl 126 keltsko pismo 97 keltski bardovi 72 keltska bratstva 163 keltski cvor 212 keltski tocak godine 189 Kemet 14 kengur 230 kentaur71. 27 kipovi 8-9. 217 koptski 217.41. 28. 165 kristali 196. sveti 53. 189. 153. 91. 88-9 kapuljaca 228 karanfilici 173.~ . 167 kraljice 147. 143. 150. 213 ilovaca 215 ikebana 174. 195 kamenje 195. 178. 211 konj 21. 224 C:etiri 224 krst 217 jezik 155 jezik tela 100-1 jez 227 jin i jang 38. 219 krokodil 29. 157. 171. 193 horizontalna linija 106-7 Horovo oko 118. 164 insekti 184-5 inuksuk 35 irvas 35. 249 J jabuka 67. 222. 218 grifoni 138. 196. 218 grcki krst 108. 83. 155. 215 karta sveta 233 Katarinin tocak 168 kazan 20. 197. 213 himne 54 hinduizam 40-1. 186 Golgota. 228 hleb45. 130-1 Hagit 226 harfa 20. barjacni 217. 117. 227 heruvim 133 hidra 137. 163 jedanaesta kuca 221 jelen 31. 130 incest 66 inicijacija 56. 128. 151.

248 limun 231 linga 40. 232 zakrivljene 219 lobanja 31. 71. 31. 156. 69. 32-3. 118. 113. 180. 222 lav 13. 118. 179. 234 Minotaur 137. 224 nokti 223 novae 94-5 noZ31. 31. 199 opasnost 219 muve 184. 189. 47. 118. 249 altar 144 oluje 198. 138 pehar 135. 39. 149 mir 237 miro 23 misevi 234 mitovi 71 Mitra 19 mitska stvorenja 136-9 mobilni telefoni 95 molitvenitocak43. 236 olovni sulfat 231 olovo 231. 159 lonac za taljenje 20. 75 izmeau :Zena 232 ljubicica 161. 232 linije 106-7.27. 35. 235 nakit 11. 212 lorenski krst 109. 188 Lung (zmaj) 141 N nacisticki 235 nadrealizam 75 Najk 18-19.234 meseceve mehe 120. 231 ljubav 128. 185. 221 dvoglavi 180 osma kuca 221 osmica 105. 234 makaze 240 mandale 106. 87. 198. 240 palme 170 papagaji 236 papin krst 217 papir 98 papirus 15 paprat 223 paradajz 246 pas 31. 184-5. 189 majka i dete 234 majmun 31. 121. 245 lale 175 Laksmi 40 Laksmina zvezda 112-244 lanci 142.212 latinski krst 109 Lao-Cu 38-39 lasica 95. 52. 29. 157. 67. 71. 108. 92. 177. 123. 165 obrnuta cetvorka 239 ocat 248 oci 155. 102 Odin 21 ogledalo 47. 118. 107.212 pelikani 237 peort 237 0 obelisk 236 oblak 75. 220 pastiri 46. 162.238 molitveno kamenje 238 morski konj 241 mreze 235 mudre 101 mumije 15 L labudovi 181. 151. 161. 95. 130-1 palica 68. 234 ognjiste 92. 95. 117. 227 ogrlica 111 LJ ljiljan 47. 215 obnova 239 obrve 222 obrijane glave 154. 11 lula 237 lunarni kalendar 106. 74. 161. 60. 180 masine 78 matematicki znakovi 79 med 165. krv 67. 108. 93. 211 leto 189. 94 neplodnost 161 Neptun 235 nikl 235 Nil. 124. 245 kruska 237 ksi-ro 46. 105. 19~22~ 101 trece oko 222 odeca 64. 191. 174-5. 212 magla 54 majanski kalendar 189 majcina dusica 174 majcina utroba 157 majka zemlja 190-1 majke 53. 198-9. 158. 219 Ku ran 48. 233 menstruacija 67 merdevine 230 merenje dusa 71 Merkur 233 mesec 11. reka 14. 224 muzicke note 234 Opel 236 orao 19. 248 Mars 233 maske 24-5.1 mesing 210 meta 245 metal 233 metla 92. 129. 211 Micubisi 234 minaret 48.242 paun 180. 178. 216 Iotas 15. 227 Kupidon 162. 162-3 . 94 nakovanj 207 namaste 100 namestaj 93 Nandi 41 nar 117. 92. 234 mlad 121. 223 lepeza 223 leptiri 158. 189. 241 patke 162.40. 150. 110-1i. 221 osmokraka (zvezda) 123 osmougaonik 236 z 0 M macevi 20. 67. 84-5 kuhinja 85 kunic'. 117. 128. 157. 37. 174. 179 krug i strela 214 krugovi 32. 185. 174-5 ljudsko telo 154-7 okeani 196 oklop 208 oko vatre 222 okretaljka 211 oksidacija 211 Olimpijske igre 17. 244 lesinari 18. 218 kuca 31. 71. 47. 103. 37. 163. 162.21.232 lov 10. 69. 179. 221 paukovi71. 158. 184. 144 nilski konj 228 nkonsonkonson 235 noc 235 noge 156. 231 lava 200 lavirint 148-9. 138. 233 maslinova grancica 162. 153. 186. 228 medvedi u kavezu 55 mehurici 211 Menora 143.---------------~--- ----.234 pun 121. 142. 103. 162. 238 narcis 175 natpisi 96-7 nebo 198-9 nedelja 249 nefrit 31. 181 pecati 95 pecurke 234 pecinska umetnost 10-11 pee na promaju 249 Pegaz 137. 39. 47. 150 mantovski krst 218 Marija Devica 47. 189. 104. 233 Lazarev krst 216 leopard 231. 219 p pacovi 239 pagode 236 pakao 86. 138-9. 28. 245 macka 178-9. 53.

32. 240 stubovi 107. 177. 240 samanizam 36-7 saran 182. 216 rogovi 188. 194 Polaris 238 Polarna zvezda 35. 243 post 49 posteljica 158 povratak kuci 228 precistiti 223 prepelica 238 prerada 239 pricesce 47 prolece 17.223 rooenje 158-9. 45. 162. 186. 43. 169 tartar 245 tau 109. 228 romanticna ljubav 162 rospije 138 rub 55 rubin 163 rub sume 55 ruke 208 rune 97. 175. 242 starac 189 staresine 53 starica 189 stepenista 243 stopala 156. 240 sok 230 spirala zivota 243 srce 155. 192. 30. 35 sestica 104. 244 sunce 11. 169. 108-9. 224 pojedinacna 220 kvad rat sa 24 3 tri kod trougla 220 u redu 220 Tadz Mahal 26-7 tajni kodovi 99 talog 238 tamjan 23.112. 161. 244 suncani pies 119 suncana svetlost 244 suncani tocak 245 suton 55. 212 satori 23. 191 rakete 242 rang 64-5 raskrsce 89. 121 pomracenje 119. 26. 242 ponavljanje 239 poplave 194. 50. 95 perje 181. 245 prsti 198. 215 platina 237 plav 114. 188. 111. 242 sidro 68. 113. 122. 194 sirene 73. 248 podne 189 pogreb 151. 11 smesa 234 smokve 50. 14. 238. 237 Pluton 17. 164. 240 slep 155. 160. 103. 209. 37. 52. 223 smrt 103. 115. 162. 175 suncani disk 108. 130-1. 159. 226 pesme 167 pescani sat 159. 245 sveta mesta 144-5. 107. 193 svete graoevine 145 sveti predmeti 142-3 Sveto trojstvo 47. 223 prva kuca 223 pupak 156. 215 satiri 137. 95. 112-13. 105. 242 sestokraka (zvezda) 104. 208. 1i7. 144 tantra 161 taoizam 38-9 tarot 107. 92 Sveti znak 228 s Safran 172. 153. 165. 99 rupa 195 ruza 47. 218 temperament. 164. 160. 242 Sitroen 214 siv 115 skakavci 185 skelet 159 skiptar 95. 246 Tezej 149 tigar 178. 162. 223 pesak 91. 121. 112-1 sminka 102 suma 249 sumske nimfe 134-5 T tabu 66-7 tacka 106. 198 sfinga 13. 210 slike u steni 10. 111. 79 so 144. 93. cetiri 157 tele 211 Teozofsko drustvo 246 tepisi 23. 125 tetragramaton 45. 219 sneg 242 snop zita 241 snopic pruca 69. 212 terazije 240. 218 raspece 109 reke 196-7 reklamiranje 76-7 rese 245 riba46. 182. 163 srce u plamenu 227 srebro 94. 176. 237 pik 242 pilici 213 piramide 7. 189. 238 pirinac 27.235 pupcani kamen 16 putovanje 88-9 puzevi 242 R radijacija 239 Rafail 239 raj 78.241 seksualnost 76 sela 84-5 seobe 234 sever 193. 224 strelac 125. 105. 221. 108. 240 s sandale 240 sat 60. 181 petokraka (zvezda) 122. 125. 165 pojas 111. 107. 173. 78. 187. 75. 160. 207 sinagoge 44 Sinajska gora 193. 198. 174. 229 Petar Pan 166 petica 105. 194. 197 porodica 223 Posejdon 196. 157 Saturn 240 sauvastika 240 sazvezoa nepomicnih zvezda 216 Scila 138 sedmical05. 12. 135 rog izobilja 161. 159. 110. 152. 224 peti element 223 petlici 198 petlovi 180. 246 tikva 238 tocak godine 189 tocak zivota 105 Tor 21 tornado 199 topovi 211 . 244-5 suncobrani 236 suncokret 118. 161. 176. 162. 69.215 stupe 43. 118. 189 suze 245 svastika 42. 14. 82. 123 polumesec48. 72-3.I I ~ ~ 254 Vl ""' 0 z perjanica 68. 228 Sveti duh 228 Sveti Gral 20. 243 Prozerpina 17 prstenovi 17. 239 pisanje 96-9 Pitagorin trougao 112 planetarni sistem 7 plast 47. 123 petougaonik (pentagon) 113. 223 snovi 58-9. 114. 119 suncani kalendar 188 suncani krst 218. 237-8 po bed a 100. 163. 165. 209 pol 160-1. 86. 158. 163 plavi mesec 120 pleter 212 Plimsolova linija 237 pluca 15 plug 194. 138. 40.

223 duhovi vatre 135 hramovi vatre 200 vatromet 200. 241 znak uzvika 222 zob 17. 114. COPYRIGHT © Annes Publishing Ltd 2005. 52. 84-5. 198. 165 vencanje 63. 162. 135. 210 vera 222 vertikalna linija 106-7 Sva prava zasticena. 126. 197. umnofavati iii prenositi na bilo koji nacin. 189. 221. 36. 249 vulkani 200-1 i: zabe 182-3. 194. 159. 213 trnje 246 rrougao 104.Beograd Za izdavaca: Mitar Miso Ninkovic Prevod: Lazar Macura Korektura i lektura: Jelesic Milana Priprema za stampu: "VIS Studio''. 146. 164. 171 zlatna folija 225 zlatni broj 17 225 zlatni broj 18 225 zlato 94. 215 tresnje 176. 165 Venera 74. 75. 162. 158. 195 usta 155. 248 veo 64 vepar 21. 33. 249 zensko 223 :Zito 17. 118 v vagina 157 vampiri 52 vatra 10.243 zgrade 31. 248 zavetni kovceg 44. 241 ziva 17. 248 Vlasici 188. Loznica Tiraz: 3000 Godina izdanja 2007. 228 zemlja 37. 208 zavezanih ociju 210 zelen 69. 157. 140. 159. 139. 145 zima 189. Novi Beograd Dizajner: Adelle Morris Autori: Mark O'Connell Raje Airey Stam pa: Mladost. 2007 © za Srbiju LP JRJ Zemun-Beograd 2007. 178. 67. voce 50. 58. 225 zmaj 26. 68-9. 33. 116-17. 249 vukovi 18. 236 totemi 68. 221 zmajsko oko 222 lzdavac: IP "JRJ'. 168. 112-13. z CJ m zmija omotana oko jajeta 241 zmije 37. 11.233 zivot 82 zivotna sila 82 zrtve 31 155. 167 vino 47. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati. 237 VO zimzelen. elektronski. 165. 122-3. 78. 178. 147. 247 u udaljenost 220 udica 223 ugaon i krst 21 7 ulje 236 destilovano 220 etericno 222 umetnost 74-5 uniforma 54 uragan 199 Uran 248 urna 92. 224 zatvoren prostor 222 zavese 93. 156. 207 vosak 249 vostani pecati 95 vradzbinski tocak 32. 108. 114. 165. 234 uzde 211 z zacini 173 zakrivljene linije 219 zalazak sunca 118-19 zamkovi 212 zapad 193. 169 vucica 18. 137 zelenika 87. 164 vinova loza 177 virovi 197 Visnu 40. 118. Zemun . 69 totemske zivotinje 28 trake 160. 249 zenski pol 64. 36. 231 vencani prstenovi 163. 163. 246 zvezda (morska) 244 zvezde padalice 215 47. 128. 106. 75. 176-7 voda 31. . 186-7. mehanicki. 225 zdralovi 181.r vestice 53. 239 tref 40. 241 zubi 155. 167 vetar 31. 216 zene 73. 199 vidra 236 vile 134-5. 198 zapaljeni grm 200 zastave 54. 249 :Zuc 157 zut 26. 178-9. 17. 189. 158. 248 uspeh 244 uspravni kamenovi 104. 169. 147. fotokopiranjem iii drugacije bez prethodnog pismenog odobrenja nosioca autorskih prava. 91. 164. 63. 248-9 vodena stvorenja 182-3 vodolija 125. 223 Vavilonska kula 13 vece 122-3 vecernjaca 122-3 Velika boginja 126-7 venac lovorov 162. 117. 192. 190-1. 151. 222 Zevs 16. 114-15 Zeleni C:ovek 115.

umetnickim delima. pristupacan tekst objasnjava1 desifruje i kategorizuje znakove1 ukljucujuCi dubinsku analizu nekih najvaznijih simbola1 kao sto su tocak1 krst1 vrata1 duga1 zmaj1 sunce i lavirint Saddi knjigu od preko 1 000 ilustracija ikonografskih simbola pored vise stotina slika u boji koje prikazuju ave iskonske metafore . dijagrarnima i crtezima1 i predstavljen autoritativnirn tekstorn1 komentarima i definicijama Raskosne ilustracije pokazuju kako su znakovi i simboli tumaceni kroz vise hiljada godina umetnosti1 mitologije i religije1 ocl Vavilonaca i Sumeraca do modernog sveta Naucan.ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas OcaravajuCi vodic u vise stotina simbola1 znakova i ideograrna1 ilustrovan fotografijama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful