P. 1
Mark O Konel i Rejdz Eri - Ilustrovana Enciklopedija Znakova i Simbola

Mark O Konel i Rejdz Eri - Ilustrovana Enciklopedija Znakova i Simbola

|Views: 1,472|Likes:
Published by kirsabalto

More info:

Published by: kirsabalto on Jul 12, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/28/2014

pdf

text

original

ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

• Tumacenje nesvesnih kodova i oznacitelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednicki jezik • Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuci fotografije, umetnicke slike i ilustracije, sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA
Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ
Uvod 6
PRVI DEO:
Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

ZNAKOVI ZIVOTA
DREVNI SIMBOLI

8

SIMBOLII UM
Praiskonski poceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24 Juina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34 Frojd i Jung SO Arhetipski simboli 52 Psihologija orijentisana na procese 54 Simbolicni zivotni put 56 Simbolika sna 58 Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU
Znacenje i veza 62 Uloge i odnosi 64 Tabui 66 Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74 Reklamiranje 76 Simbolika i nauka 78

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI
Samanizam 36 Taoizam 38

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO
SVAKODNEVNI ZIVOT
Univerzalne terne 82 Nastarnbe kao sirnboli 84 Vrata 86 Putovanja 88 Basta 90 Kuca 92 Status i bogatstvo 94 Pisrna i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

80

Lavirinti 148 Man dale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG
Ljudsko telo 154 Rodenje i srnrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162 Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166 Tocak 168

FLORA I FAUNA
Drvece 170 Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174 Voce 176 Zivotinje 178 Ptice 180 Vodena stvorenja 182 Insekti 184 Zmija 186

OBRASCI I GRAFIKA
Brojevi 104 Tackice i linije 106 Krst 108 Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Baja 114

ZIVA PLANETA
Godi5nja doba i vreme 188 Zemlja 190 Karte i smer 192 Kopno 194 Vada 196 Vazduh i nebo 198 Vatra 200 Duga 202

MIT I KOSMOS
Tok stvaranja 116 Sunce 118 Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124 Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132 Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA
ZAHVALNOST INDEKS 251 250

204

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
Sveti predmeti 14 2 0 ltari i sveta mes ta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn jezicima. slikanjern i pisanom recju. kao znak. Znakovi i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije tehnologije. ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad. koji su identifikovali jedno od urnesanih lica. ali kako se budemo udubljivali u prirodu. kao hriseanski simbol moze da se odnosi na krst. u psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje uma. navodeci ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji se veliki deo svakodnevnog zivota. duhovnom i rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn zivota . od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje znacenja i prirneneo Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu. intelektualnom i emocionalnom.. nedostaje. rnitologije i poglede na svet pripovedanjem. izdrzljivost i dugovecnost iii rnrefo rodbinskih odnosa. wrovanja i emocionalnih odgovora. 0 OVOJ KNJIZI Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola. nevidlji\·i deo koji treba da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii nesvesno. moze da se shvati kao GORE kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. znacenja i raZ\'Oja znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva: istorijske. sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola. tako da sirnbol ne predst. apstraktnirn simbolima. tela i prirode. Prvi deo daje pregled upotrebe. Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja. Ova knjiga se prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno znacenje za ljude. oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola . dok sirnbol te:/:i da pokrene niz percepcija. sirnboli sveta sna i duha mogu da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od nase slobode da na njih odgovorimo Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je ljudskim bicirna da prenose svoje povesti.. Kada ne bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove i strukture.univerzalnom i posebnom. Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i putokazi u svakodnevnoj realnosti. Drugi deo sagledava prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja o kulturi i komunikaciji. socioloske i psiholoske. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom. znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju. knjiga znakova. drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le da predstavlja plodnost i bilje prirode. biljkarna i zivotinjama. koji bi se prilikom ponovnog sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi. mitu i kosrnosu. a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i kulturnog identiteta.wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na to da "nesto . unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju" Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo informacije o nekom naroCitom predmetu iii zarnisli. rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem. kulturne. na5a medusobna kornunikacija. . Na primer. koja deluju na razlicitim nivoima . \'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i sirnbola koji narn nesto znace. Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi. iii za manipulaciju Ona se deli na tri dela. Tred deo. s druge strane. sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova.UVOD Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn koja znaCi zajedno. bilo da se oni koriste za individualne iii drustvene svrhe. korenjem i liscem Kao sirnbol. bili su poznati kao simbola. koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama . kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala slozena zarnisao Znak. Njeno figurativno koriscenje nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum: svaka ugovorna strana dobila bi jedan od slomljenih delova. bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga opisati Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva. prostornom i vrernenskom.

ali no.: u rjima LEVO Sirene su sirnboli zarnarnnog snaZno obuzin1a n1uSko ooLE Sestokraka Z\iezda !ma veliko simbolicko znacenje kulturama. vaZan vere je promenama usled nauc11ih otkrica o kosn1osu u postajimo .0( sunca ! besn-1nnost sc.on'o kao Davidova zvezda.su za sirnbol!zo\1 a!e srva1·aiaC:ku r1.ncY7r.

" DESNO Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha. zvukovi i gestovi. .P R ·v I D E 0 ZNAl{OVI v ZIVOTA Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta. Oni se koriste svim izvorima zivirn i nezivim . ne reci ili zakoni. Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom vladaju znakovi i simboli. doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu.u svom nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike. buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. kao personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju kroz obred ili obicaj. Jos od najranijih vremena pojam simbolike pojavljuje se u svim ljudskim kulturama. drustvenim strukturarna i religijskim sistemima. metafore.

.

rucne sekire i predstave figura zivotinja verovatno SU Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada godina pre n e ). ljudi su poceli da prave alat. kao i od poredenja sa prirnitivnim narodima kasnijih razdoblja . Tokom ovog razdoblja probudila plasenje opasnih zivotinja.pri cemu je ovaj obred verovatno podrazumevao simbolicku smrt i ponovno rodenje i koji je verovatno bio snafan dozivljaj. i dala je ntri veoma va±ne simbolicke osobine Cin potpaljivanja vatre predstavlja iskru rnaste i kreati\·nosti. Primitivni simboli pecine. a energija vatre sama po sebi je simbol moci: obuzdavanje i koriscenje prirode za kontrolu drugih aspekata prirodnog sveta.·eliki deo njihove aktivnosti podrazumevao . Decaci su uvodeni u pecine da lovili. predrneti i tragovi moguce obredne prakse. DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO. naveo na razmisljanja o izvoru i znacenju dogadaja u GORE Ova paleolitska pecinska slika u Laskou. da koriste \·atru i zatm da je potpaljuju. i navodili ih da postuju sile koje na njih uticu. a ulazili su dublje u pecine samo zbog religijskih iii magicnih razloga Slikanje zivotinja na zidovima pecina verovatno je bi lo sredstvo po. duboko. prerna zirntinjama koje SU P ECIN E I PEC INS KA UMETNOST Za primitirne ljude pecine su bile svetilista. u slabo owetljenom mestu. 0 CD 2' z > cc 0 PRAISIZONSIZI POCECI je rad sa izlomljenim kamenom. lzrnedu doba Australopitekusa. prema rad. stvaranje zivotne topline i bi bili zaredeni kao lovci .6 miliona godina pre n e) i doba zirntu. DOLE POTPALJIVANJE VATRE Sposobnost potpaljivanja vatre i obuzdavanja njene energije predstavljala je ogrornan napredak koji je postigao Homo erectus (oko I 6 miliona do 300 hiljada godina pre n. Dokazi o razvoju simbola i obreda poticu uglavnom od paleolitskih ljudi koji su se pojavili pre otprilike dva rniliona godina Oni su bili lovci.rnju dece i neminovnosti smrti. Pocetak rnitologije i simbolike znacio je da ljudi pocinju da uspostadjaju . naucili SU povezivali ove ljude s ritmovima njihorng tela i prirode.. nalik utrobi koje je bilo okruzeno slikama zivotinja. Za rane ljude pecina je mozda simbolizovala napustanje svakodnevne stvarnosti. i gradili su kuce sa ognjistem. da se zabavljaju oko logorske vatre ili ognjista. ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM.NI SIMBOLI 10 -1 Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA. buduci da su ulazili unutra da pronadu mesto gde se njihova dublja priroda povezuje sa i slavi duhove drugih zirntinja.·ezu sa pojmovima koja je dublja od svakodnernog iskustva. vatre. verovatno je imala za cilj da predstavlja simbolicnu vezu izmeau lovca i bizona. U ovoj ranoj fazi vatra je takode postala simbol preobrazenja preko procesa kuvanja se rnitska masta i zapocelo je stvaranje umetnosti. Takode su poceli da koriste jezik. mesto Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da na simbolican nacin predstave uspeh u lovu obrede i simbole .e ). Vatra je omogucila ljudinu da produze dan posle padanja rnraka.DREY. Izgleda da su ljudi ziveli oko ulaza iii unutra tik do njih. Lako je zarnisliti da ih je odnos prema prirodi.·ezivanja sa njihovim duhovnim svojstvima. povezujuci lovca sa duhom zivotinje. Francuska. a . pricajuci mitove i price . "ju±nog majmuna" (oko 3. Ono sto znamo o svojim ranim precima potice od arheoloskih dokaza kao StO SU pecinsko slikarstvo.

SA H RAN JI VAN J E MRTVIH U paleolitska otkrica spadaju i prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca u obredne svrhe Verovalo se da pokojnici dobijaju natprirodne moCi i da ih treba postovati i traziti od njih da vode :live Njihova tela su posipana crvenirn okerom. vatra se povezuje sa kreativnoscu. pronadene glinene figure i crtezi zivotnja koje su bile isecene i rasporene. a magija plodnosti se izvodila da bi je obezbedila Ovo ie obicno podrazumevalo . delili O\'U sme5u ljudskih i zivotinjskih karakteristika. Bradata rnuska figura. ova je verovatno predstavljalo krv i simbolizovalo zivot i snagu za putovanje na drugi svet U Lezotou..RUCNA SEKIRA Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina. v > 0 n slikanje zivotinja u parenju ili zenki sa mladuncima. rezanje me'sa.wijenorn polofaju Verovatno je bila namera da pokojnici budu spreceni da se vrate i da muce S\'Oje :live potomke U Kini su pronadeni ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj fazi na pola puta izmedu Prvi ljudi su ritualno koristili crveni oker. oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. GORE Ponekad su sahranjena tela bila vezana u s. sa usirna bika. Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi. s netaknutirn mozgom i sa butnim kostima u stanju pred jelo Smatra se da su to bile prinete irtve radi smirivanja zivotinjskih duhova. secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog jezgra. kopanje rupa. koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku. Ceska. lzgleda da je pokojnicirna davana Juana i orude. alatom i drugim obrednim predmetima. rogovirna jelena i konjskim repom. pre 250 hiljada godina GORE ooLE Pitekantropusa i neandertalca: osim lobanje i donje vilice. ostale kosti tela ostavljene su da predstavljaju zivotinje koje bi pojeli Dali je ovaj drevni pogrebni obred znacio "Ono si sto jedeS"? Kao simbol. od kojih se verovatno ocekivalo da donesu uspeh u lovu . u La Madleni jedan crtez prikazuje srnu s lanetorn PRINOSENJE ZRTAVA Najraniji dokazi verovatnih zrtan natprirodnim silarna pronadeni su u Drahenlohu. prikazuju bica koja su delirnicno zivotinjskog a delimicno ljudskog oblika. Glavna forrna magije bi la je podrafavajuca: oni bi oponasali zivotinju koju bi lovili da bi se povezali s njenim duhom i da bi obezbedili uspeh Medutim. razaranjem i mastom. jer su. Svajcarska. kao sto su one u pecini Troa Frer (Tri Brata). verovatno namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze. Francuska. Glineni kipovi bizona u parovirna i bika koji sledi krarn pronadeni su u Francuskoj. Stalno prisustvo divljaci za lov bilo je kljucno. u znak zalwalnosti njirna za uspe5an lov i trazenja naklonosti od njih za bu duce pohode u lov. takode su koristili sacuvstvenu ili horneopatsku magi ju. pronaden je skelet iz kasnog paleolita posut crvenim okerorn lza njegove gla\·e nalazio se \'eliki kamen i s njim sahranjeno orude od kremena i stap poglavice napravljen od roga sa ugraviranim jelenom Pronadeno je mnostvo drugih primera tela u kamenirn grobnicama ili u plitkim grobovima. Carobnjak je bio vafan pripadnik zajednice i verovatno je smatran boianstvom u ljudskom liku. En. izgleda. sa uticajem na bogove i zivotinjske duhove MAGIJA LOVA Paleolitski ljudi su sigurno koristili rnagiju kao porno( pri lovu zivotinja . mozda simbolicno. Tamo su ostavljene rnedvede kosti sa jos nesto mesa na lobanjama. da budu opremljeni za zivot na 0110111 rn n je predstavljala boianstvo ili carobnjaka Tesko je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu ljudskih C:arobnjaka i boianskih iigura. Ona je oruoe visestruke preobra:Zenja gde su ritualno umirali i ponovo se radali u novorn obliku Mnoge pecinske slike. u juinoj Francuskoj. skupa sa dragocenim nakitom. u Taminskoj dolini. uvereni dace delovanje na predrnet koji predstavlja zivotinju doslovno uticati na samu zivotinju Tako SU svetu Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko ljudske figure. u jednom malom useku.

trgO\·inu i industriju i bila je jedna od prvih civilizacija koja je razvila sistem pisanja U pocetku kisa rnogla je da se pretvori u rusilacku snagu Verovalo se da ove mocne sile kontroliSu bogovi. poznat kao '·sela".. gradili su hrarncn·e. polako sh\·atali da se pisani znakovi mogu koristiti za predstavljanje zyukova pre nego stvari. e Mesopotamski zigurati su bili gradeni u nizu od tri. HRAMOVI Ovi rani hramovni kompleksi postepeno su se razvijali u zigurate. prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice. narocito u podrucjima u kojirna cc doci do bujanja useva. impozantan hram Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma. iznedrujuci neke od najranijih civilizacija . pri cemu SU ljudi bili tek nesto vise od robova cudima sudbine Orn je religiju stavilo u samu . prvih pisanih znakova koji su zamenili slikovne predstave DOLE Kada su lovacko-skupljacka drustva pronasla nacin da obraduju zemlju. plavi nivo.1da" Ljudi izrnisljJ!i pisane jezike. treci nivo je bio crvene boje cigle i simbolizovao je Merkur. imao je altar od cigle iii zrtveni sto ispred kipa hramovnog boianstva Javni obredi. kao i mesecne gozbe i godisnje proslave GORE lvlozemo samo da zamisljamo kako su izgledali prvi gradovi stare tvlesopotamije Utisak ovog slikara prikazuje. kodeksorn koji se zasnivao na nizu klinastih slova. sa stepenicama za uspon na drugi nivo . gospodaru neba. Ljudi SU Nave godine. impozantne gradevine nalik piramidama. sa 0 CD hrarnom posvecenim glavnim bogovima u srcu svakog grada ili varosice 2 u pocetku je bila z > w rec 0 prilicno jednostavnim a:: 0 gradevinama od blata. koja znaci ··stanornik gr. bio je fot. a datira s kraja 3000 godina pr n . Za sedam terasa kafo da odgovaraju broju od sedam planetarnih nebesa .Jedno taho podrucje bilo je l\!lesopotarnija. odrfavali su se dnerno.rec ''civilizacija" potice od latinske reci civis. od kojih su neke dostizale 90m visine. od kojih je svaki morao da lici na ono sto predstn·lja. i stvarJli su slozena drustva u kojirna su se znakovi i simboli preplitali sa tkirnm svakodnevnog zivota. doslo je do pojaw trajnih naselja. bio povezivan s Venerom. g pre n e male ratarske naseobine pocele su da se postepeno ranijaju u gradove i \arosice. Sesti nivo. koja su obicno bila ispisivana na mekoj podlozi. koji je bio posvecen sumerskom bogu Anu. Medutim. ogranicenja slikovnog pisma su postajala ocita. pa su slike bile zamenjene klinastim pisrnom. dok je cetvrti. dok je sedrni nivo bio siv iii srebrnast VODENJE ZAPISA Drevna sumerska civilizacija imala je naprednu poljoprivredu. drugi nivo je bio slikan belom bojorn i odgovarao je Jupiteru.l(OLEVKA CIVILIZACIJE 12 ziiu svakodnevnog zivota. na levoj strani slike. Mars. kako se drustvo razvijalo i potreba za belezenjem slozenih stvari povecavala. Jedan od najranijih takvih primera predstavlja Beli hram Uruka. pet iii sedam sve uzih terasa. sa jednim od najranijih recnika koji je sadrfavao oko dn hiljade grafickih simbola. ukrasenim kupastim geometrijskim mozaicima i freskama sa ljudskim ili zivotinjskim figurarna Pravougaoni kovceg. SU su se koristili slikovni znakcn·i ili ikonice. ··plodni polurnesec" kopna izmedu Tigra i Eufrata. Prema sumerskom predanju. palate i nastarnbe. u danasnjern jufoom lraku Negde od 5000. kao sto je ilo\·aC:a RELIGIOZNI ZIVOT Poplave Tigra i Eufrata bile su silovite i nepredvidive: za samo jedan dan zirntodavalacka najnizi nivo je bio povezan sa Saturnorn i slikan je crnom bojom.

kao lzida) !star personifikuje sile prirode koje mogu da daju zivot i da ga uniste. u starorn Egiptu. au tom vidu mogla je da bude prikazivana kako stoji na lavu (koji simbolizuje svirepost) i sa kandfarna i krilima save Prikazivana je i kako nosi trorednu krunu zvezda. kri!J. simbolizujuci bogohuljenje LAMASE Simboli mod i zastite. iako je i jedna i druga zirntinja po. zigurati su slicni merdevinama. Ponekad je bila predstavljana kao boginja plodnosti sa velikim grudirna i okruglim trbuhom Ona je boginja polne ljubavi. dok je zmaj bio povezivan s vrhovnim bogom. iako se cesce povezuju sa asirskom kulturom ( oko 1000-600 g pre n e ) S telom bika. koja je jos poznata kao Inana.:data iii gradske kapije Neke su bile visoke cak Sm i teske 30 tona Lavi bik SU 0 < 7 )> n < N )> n m GORE Ova umetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti.:idara d.·].·nu \last. imaju koren u vavilonskim magijskim predanjima. VAVILON U starom Vavilonu.:ila sposobnost da leti. plavog lazurnog kamena i dugine ogrlice. a grad Vavilon postao je poznati centar za nauku. a ceo zodijacki pojas bio je poznat kao "opasac !Starove". Sirnbolika zigurata takode je uporedivana sa kosrnickom planinom za koju se tvrdilo da se nalazi u centru sveta. Glava cn·ih sfingi simbolizovala je moc .oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom. DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije. masirne krilate sfinge iii lamase. svake nod se vozi neborn u kociji koju vuku lavovi iii jarcevi. kao sto je kraljevska p. a Vavilon je postao sinonim za sjaj i dostignuea Medutim.·ezivana sa boginjorn meseca: spektakularna Istarina kapija koja je 1odila u grad Va\ ilon bib je ukrasena la. kao i sa hramovima gradenim u obliku planine Simbolicki. sto je simbolizovalo njenu vezu s nebom. koji je do.:ile budnost proti. koja je u Starorn zavetu tumacena kao simbol ponosa. 01·e skulpture su bile uklopljene u nzne javne grade\ ine. koji su ljudi izgradili u poku5aju da se izjednace sa Bozijirn sjajem BOGINJA !STAR Sigurno najvainije bofanstvo u staroj Mesopotarniji bi la je boginja rneseca !Star.1 zastiti narod.· ljudskih i natprirodnih neprijatelja koji bi mogli da napadnu iz bi lo kog pravca . posebno za prirodne nauke. spajaju nebo i zemlju i stvaraju prolaz za smrtnike da se uznesu i bogovima da sidu Zigurati su navodno predstavljali nadahnuce za Vavilonsku kulu. Astarta ili Astar (a kasnije. koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima simbolizovali musku snagu. pa se njen oblik stalno menja kao i kod rneseca.·eo do naseg 60-minutnog casa i 360-stepenog kruga Starogrcki istoricar Herodot obnarodovao je da je Vavilon "toliko divan da se nijedan grad na zemlji ne moze uporediti s njim·· Njegove zidine i cuvene visece baste bili su medu sedam cuda staroga sveta.·ovima. matematiku i astronomiju . u judejsko-hriseanskoj tradiciji on je postao antiteza raja i nebeskog Jerusalima. ponekad sa pet nogu. Kao kraljica neba. muzevnost i nho. na koji bi sjala zlatna sunceva svetlost Zrtvovanja su se obicno odvijala na najvisem nivou. jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova da bi predstavljao mesec. Zodijacka sazvezda bila su poznata starim Arapima kao Meseceve kuee. lv!ardukom Zakoni i obicaji zemlje bili su objedinjeni pod Hamurabijem (vi l 792-1750 pre n e ). au kucama starih Vavilonaca male skrinje sa njenim likom prikazivale su je kako naga sedi u prozoru . Vavilonski naucnici razvili su brojeani sistem. krilate i sa bradatim ljudskim glannu. dok su noge predstavlj. su oznacav. !av je bio popularni simbol kraljevske vlasti. dok su rogcni bika na !Starinoj perjanici oznacavali srp mladog meseca. naziv koji se odnosio na mesecev kalendar.sto je tipican polofaj za prostitutku !Star je i boginja rata.

Ovaho posrnatranje oblikovalo je sisteme \'erovanj.LI isto neme je Nil. kada nijedna od njih ne bi predadala onu drugu. tvorca i boga sunca. nagrada je bi la raj. Ponekad je ukra5avana sa dva pera LI oblikLI koji se zvao atef-kruna. egipatska zemlja je simbolicki predstadjala vencanje sL1protnosti.ive.imbijentu krajnosti. a regulisala je i verske obrede GORE Nil je simbolizovao krvotok Egipta. vladajuci godi5njim dobima. pri cemu se Gornji Egipat nalazio na jugu. od kojih su mnogi bili ukorenjeni u tlo i prirodu Stari Egipat je postojao LI . Crvena kruna Donjeg Egipta imala je visok. nilski konj i krokodiL Maat je takode upravljala dekretima. kao i sa neplodnoscu i susom. koji se simbolicki izraZ:avao kao crveno i crno .. GORE PO DELA I UJEDINJENJE Kraljevstrn je politicki bilo podeljeno na dva dela: Gornji i Donji Egipat. negde oko 3100 g~ pre n.i i pL1sta L1sled silne neline sunca: Crna zemlja (Kemet) bila je plodno podrucje u dolini Nila. pa je tako simbol nadmoci zivota nad smrcu.dok je Deshret poveziv. buduci da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja. zakonima i drustvenim odnosima. Ona je odrfavala red na zernlji i na nebu. danom i noci i kretanjima zvezda. a Set je povezivan sa haosorn. povezujuci dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. kada bi se kantar nagnuo. Slicno tome.STARI EGIPAT Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike GORE Civilizacija starog Egipta je na svom vrhuncLI bila najspektakularnija na zemlji . a bi la je sprzen. a bila je olicena u boginji Maat.e Hijeroglifski znak koji se koristio za izraiavanje PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta u liniji sa suncem i zvezdama da bi omoguCila prelaz od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao da preae u drugi zivot u zapadnoj hermeticnoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata i trougla Simbolika piramide se takoae povezuje sa humkom (i sa kosmickom planinom). Kemet je bio mesto reda . dok je bela kruna Gornjeg Egipta bila oblikovana kao visoka kupa sa loptastim vrhom. pokojnika bi progutalo cudoviste. dajuci nam zadivljujL1ce mnostvo simbola. koja je povezivana sa Ozirisom. Pojavila se pre oko S 000 godina i bujala je tri milenijLlma. Ona je takode odredivala sudbinu mrtvih u donjem svetu.i Egipeana i n. jer je plodnost zemlje zavisila. mered teiinu srca pokojnika perom istine na svorn kantaru pravde Kada bi kantar do5ao u ravnoteiu. koje je bilo sirnbol istine i ideogram njenog imena . Bog Horse povezivao sa svim onim sto je pravilno i sredeno. plavio zemlju.. . sintezu. od njegovih sezonskih poplava u SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga simbolicka znacenja. koje je delimicno bilo lav.ilazilo se LI SLIStini njihove kulture RED I HAOS Odnos izmedL1 reda (maat) i haosa (isfet) predstavljao je okosnicu staroegipatske rnisli. Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila se na saharskoj strani dr:i:. uski potiljak i tanki svitak na celu. potamnjena sezonskirn poplavama reke i osencena njenom \'egetacijom Na onj nacin. Ponekad su se dve krune spajale i formirale duplu krunu Verovalo se da se poreklo driave Egipat moze pratiti do cina Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta pod dadarom koji se zvao Menes (za koga ne postoje arheoloski dokazi). gospodarom podzemnog sveta.in sa neplodnoscu i neredom Harmonija se postizala kada bi ove dve sile bile odrfane u ravnoteii. obezbedujL1ci bogate zetve . i jos zavisi. kceri boga Ra. Maat je predstavljana sa nojevim perjem na glavi. krvotok Egipta. a Donji Egipat na severu Delte Nila ova podela je bila predstavljena belom i crvenom krunom.

dok tekstovi vezani za pogreb pokazuju da se verovalo da se mrtvi pen ju na nebo. pri cernu je jedan irnao na glavi biljku papirus (heraldicki amblem delte). CVOr oko hijeroglifa Uloga kralja iii faraona bil. koji su sirnbolizovali masivni kameni kipovi kralja u oblicju boga Ra. ornogucujuci mu da vlada vojskom i svim na putu. Praksa mumificiranja otkriva snaino verovanje da telo zahteva da ostane netaknuto za zivot posle smrti. gde se postojanje drugog zivota nalazilo u centru religijskog wrovanja. Ovaj bogoliki status davao je faraonu apsolutnu vlast. oblik kruga. a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost. pojma ujedinjenja predstavljao je stilizovano spajanje pluea. ili putovanje na plovilu od trske ili barci koja je isla na jedra.·elicanstnne piramide pogrebni spornenici kraljeva i kraljica starog Egipta SU isli.·e najvise koriscene amajlije bile SU zastitno Horovo oko. da bi natio oca u zivot. Alternativno. kao simbol preobrazenja i zastite GORE Uprafojavanje i obredni elementi mumificiranja bili su puni simbolickih znacenja. on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet. da bi tako simbolicki predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici. kao i . sa dusnikom koji se dize izmedu njih U urnetnickirn predstavarna. koje u jednoj verziji mita o Ozirisu koristi Ozirisov sin. ali pre tog vremena odnosio se na kraljevu palatu ili dvor U starorn Egiptu se za kralja ili faraona verovalo da predstavlja zivu manifestaciju boianstva. i balegar. bogorn neba sa glavom so kola. povezanog i sa Horom.i je da ujedini ove dve zemlje ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i "Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta" FARAON Naz iv faraon (per-a a) doslovno znaci "velika kuea" U periodu Novog kraljevstva (oko lSSOoko l 069 pre n e. Hor. ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja. ponekad Hororn i Setorn. kao i svestenstvom Kud god da na faraonov status. obicni ljudi su podseeani DRUGI :ZIVOT Smrt i sahrana imale su mnogo sirnbolickih asocijacija u starom Egiptu. u carstvo sunca i mesto drugog zivota. koji je postavljan na srce Balegar je povezivan sa Heprijem (jednim aspektom boga sunca Ra) i zato je bio simbol novog zivota i vaskrsenja Ponekad su balegari prikazivani sa krilima sokola. a drugi lotos (ili vodeni krin) (arnblem doline Nila) Figure sa strane cesto se prikazuju kako povezuju stabljike papirusa i lotosa LI Ci\·i!nirn narnestenicirna.j amblem je rnogao da bude okruzen sa dva boianstva. a zastitne amajlije su stavljane na mrtvo telo o. a T eoveka. a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi (narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci. is Se Ci tale bajalice da pomognu pokojnicirna . Ozirisove sestre i supruge. koji se ponekad predstavlja kao krilati suncev disk. ukljuC:ujuci jahanje na ledima so kola.BALEGAR Balegar je simbolizovao novi zivot i vaskrsenje. ili u drugim prilikarna sa dva boga Nila. moze da predstavlja kosmos. pa SU DOLE Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zivot. sto ga povezuje sa vidovitoscu Raom. Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju. Zvao se balegar zbog toga sto je obicno valjao lopticu izmeta u koju je polagao jaja . guske ili neke druge ptice.) ovaj nazi\· se koristio da opise kralja. dizanje ka nebu zapaljenim tarnjanom. lWJ. Bilo je nekoliko metoda uspinjanja. rec je o sjedinjenju muskog i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo). vesla ili je bila tegljena Ovo putovanje je bi!o opasno. Smatralo se da ovo simbolicno predstavlja putovanje sunca nebom Balegari koji su izlazili iz gliba povezivani SU Sa zivotom koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta ANK Nastao stavljanjem petlje oko slova T.

1ja .1cijJ. kao i znak statusa koji je nosila vladajuca klasa GORE VRHOVNI BOG Najveci bog bio je Zevs (kod Rimljana Jupiter).1skrsenje. njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao . konja iii u obilje zlata Njegovi simboli bili su munja i orao.nteo1u olil:J. uticuci nJ.irht:tipske tcmt: kao StO SU ljudski . Apolon.1kteris. koja je bib sLrnistc bogc" a Oni su odJ.1L1 moraine principe.p. koje su bile kar.ljublji1 ali su se.1 kojJ im behu pos1ecena L1d. s1 irJ. lovorov venac je bio simbol pobede. iako je prikazivan i u ljudskoj formi sa krunom lovorovog lisca na glavi.l11Jticnom vitalnoscu koja je cu1.njJ.1li su ljudima iii su ih ornet. koji je bio vrhovni vladar neba i zemlje. Za s1·c bogo1·e se srnatrJlo da poticu od Gee (Zernlje) i Ur.ste i prcobrazenjJ.rSt\ 0 inuli su ogronun utc1j nJ. grcka ci\iliz. Delfi su se srnatrali centrom s1eta. I klasicnJ.1spcktirn. kojJ.1 dne1 nog zi1 ot. .J..rnjc. rJtom .i1IJ. kao i gospodar manjih bozanstava Olimpa Bio je ozenjen svojom sestrom Herom.1li.l.inijih s1etilista bio je hram Apolonu u Delfinu 1u padinJ.l(LASICNO DOBA GORE Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta. U anticko doba. filozofiju i nacin zivota.1 suprotnih strana zemlje.rnc zi1·opisnom.zJ. J. S1 Jki bog je imao sopst1enu sferu utic.i s1a 1eca bo:i.1·ali SU za1·isno od raspolozenja. imao je prorocansku moc i u Delfirna je odgo1arao na pitanja o buducnosti preko s1·oje svestenice. umctnost i nauku. 01 ih mediteranskih 1ur0Lh mogu se 1ideti u njiho1im mitologijam. smrt i 1. odreduju i kosmicki i ljudski zi1 ot. Bogo1 ii boginje grckorimskog pJ.Lhli su s1im . radali decu.1t i mir. r. tackom gdc se susrecu d1·e ptice koje lete s. poznat bo omfalos iii pupcani kamen.) 1 ladaL1 je ljubJ. a Ares (rimski i\!ars). drJ. koji je u jednorn od aspekata bio powz. primer.1dno drust10. izrodivsi mnostvo potomaka i sa boginjama i sa smrtnim zenama. ljub.\lju. i mocno Rimsko CJ.ire Grcke bib je pLmina Olimp. Sistemi 1 crO\ J. prirodne zJ. s1 JdJ. CENTAR S\TL-\ Jed no od naj1 J.111 sa suncem. njt:go1 e zakone i obicJjt:.1 l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st. tipicno prerusen pretvarajuci se u labuda. bio je tamo postadjen da to simbolizuje .k. Veliki kamen.AJrodita (rim ska VenerJ. zJ.li sc i imali ljubarnc 1eze. kako sedi na prestolu drzeci skiptar. ali je imao mnogo drugih polnih veza. nJ.11ibrJ. bika.111J (neln).nst1 a imab su hramo1 e i s1·etilist.li muziku.kone i 1·elike kontrJ.n!e 1lachli s1etom i pomag.ma PanusJ.

bila je njen amblem i moze se naci na srebrnim novcieima koji SU su simbolicku formu u mitu o Persefoni (koju su Rimljani znli Prozerpina).e. koji se jos nalazi u Vianu. godine Jedan od simbola koji je povezivan sa Olimpijskim igrama jeste trkac s bakljom. ciji kult se postovao na tom mestu. spoznaju da je Persefona rodila Eona. kada zemlja ponovo postaje jalova IGRE Ne samo zabava. ukljucujuci hram A\·gusta i njegove supruge Livije. Bio je pos. sagraden je na Akropolju ("visokom gradu'") u Atini izmedu -J. g pre n e Rimski obieaj uzdizanja mrtvih careva u boianstva znacio je da su mnogi hramovi izgradeni zbog njiho\'Og obo:Zavanja. Ove igre su bile toliko znaC:ajne da su obustavljani ratovi da bi svet mogao bezbedno da putuje u Olimpiju i iz nje . Had (Pluton. Vecina hramo1·a bi la je posvecena nekom narocitom boianst1·u. koje su odr:Zavane svake cetvrte godine Zevsu u cast. Rane dn·ene uradevine ustupile su mesto kamenim. Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta GORE eleuzinskog kneza. letina je venula i propadala. Nacionalne svecanosti privlacile su sportiste iz celokupnog grckog sveta. Obnovljene su u modernom dobu l 896. g pre n . kao simbol mudrosti. okoncavsi se gotskim pustosenjem Eleuzine 396. boginji mudrosti i ratovanja. Prve Olimpijske igre odriane su 776. dozivljavali. Zevs se ume5ao i poslao je Hermesa (Merkura). z 8 "' > rimskim vremenima. a imao je njen ogroman kip od zlata i slononce. i videli su klas zita. svedocanst\'O kulturnih i politickih dostignuca Rimljana GODISNJA DOBA I CI KLUS! Grcki zi\'Ot se nalazio pod dominacijom religije. koje su bile ukrasene frizo1·ima jarkih boja na kojima su prikazivani podvizi bogova. boga izaslanika. bog podzemlja) uhodio je lepu devicu dok je brala makove i silom ju je odveo da bude njegova kraljica u carstvu mrtvih Ophrvana bolom. sport je bio nacin obucavanja za ratovanje i za slavljenje bogova.. a najvainija sveC:anost bile su Olimpijske igre.·ecen zastitinici grada. bozije cedo. a ona je bi la sustinski povezana sa prirodnim ciklusima. u stvari. Partenon.ELEUZINSKE MISTERIJE U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije. ali krajem leta ona mora da se vrati u Had. da vrati Persefonu 1Vledutim. u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona ko\·ani u Atini posle velikih grckih pobeda nad Persijancima + 79. Zemlja je postala jalova. Jedan od najcuvenijih starogrckih hramova. godine n e > er. Ateni. koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove misterije su praktikovane 2 000 godina.+7 i 432. a rezultat je bio vecna zima. Son. u meduvremenu ona bese pojela hrarrn pokojnika (u obliku sest semenki nara) i tako je postala vezana za Had: mogla je da se vrati Demetri samo deo godine Njen godiSnji dolazak obeleiava se ponovnim radanjem proleea. koji nas vraca u vreme kada su se stafotne trke odrfavale posle padanja mraka. Francuska Tahi hramovi su bili simboli i boianske i zemaljske moci. okoncavsi se krajem IV veka n . i nastavile su se i u znamo sigurno sta su orii. Prema mitu o Persefoni. nevinoj kceri Zevsa (Jupitera) i Demetre (Cerere). Pobednici su nosili lovoro\' venac koji je bio posvecen Apolonu i predstavljao simbol pobede DOLE Triptolema. boginja i junaka. tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine HRAMOVI Zemaljska bora1 is ta bogova bili su njihovi hramovi i za izgradnju istih nije se :Zalio novae. tako da su trkaCi nosili baklje da bi osvetlili put Pobednicki tim ih je koristio za paljenje vatri na oltarima posvecenim Zevsu i Ateni. g pre n. Da bi pomogao coveeanstvu. narocito merrnernim.. ali se cini da su imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone. Godi5nja smrt i ponon10 radanje zemaljske vegetacije poprimili . Demetra je zanemarila zemlju dok je trazila svoju kci. e. u vatri. boginje Zemlje. e.

J\Lus je od.1 S\ Rimljani su takode \·ero\·:tli d.1.1zcnj.1 1u strogoj disciplini.iditi gr.us. simbol je boga Hermesa .1la br. kao i n. obavijena sa dve zmije. gdc se koriste metaln. gDdeci neprobojne tvrdave na nhu breoova da bi branila rirnsko bogatstvo Boginja Nib. orao lesinar je za A.1bran je breg Palatin. Rim su 753 godine pre n.1dzbinc i klet\ e.1 znarnenja sa izbocenim sarama izgr.1jpoz1utijc jc bilo u Epid. blinnci su b. K.DESNo 0 z > LW Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske graoane velikom moci Carstva "" 0 LOVOR Povezanoscu s Apolonom.id. pobede. Eskulapo\ amblcm bio jc njcgo\ .1cenog de la tcLi.1\ ijen.1 jc Rem pokusao da preuzme inicijatirn od brata.1. kojinu su sc oni t. na kojern jc Romul zaorao brazdu da bi njomc oznacio granice grada f(.i.niti. gdc su sc izlag.n ljeni Lb umru. gyozdenoj \ olji i hrabrosti.1 biJ. rimska \'Ojska jc posta]a sinonim za !llOC S\cstenik iz\Co prcporuccni trctman Obic.:dnosti na kr.1 bolcst mogu da doncsu bogo\ i.1 \!Jrs. Dakle.1 M.1 t.i. .1\ ali su u hr. postala je simbol \'Ojne pobede Cesto je prikazi\·ana sa globusom i pobednickim vencem.1dojila ih jc Yucic.1torskom prirodom \·ucica je z.1d. aromaticni listovi lovora bili su krunski amblem grckorimskog sveta kako za ratnike tako i za pesnike Lovor jer bio simbol primirja.1lju tela kao sto je S\etska zdrant\'ena organizacija iz.1sli. bolest jc prcdst:l\ lj. sinO\i rimskog bog.1 im pobzc bko cc ozdr.1 izlcccnjc S\ctilista pos\ cecn.1b irn hramo\ ima. nego je bila odgornrna i za njegorn zastitu. a Rem samo 6.1 Romul i Rem. bogc11 i.c osno\ .1 zirntinja i post.1 legcndi. Koristi se kao amblem homeopatske medicine. KaLh je Rim bio osno\ an.1 su odr. Da bi odredili gde od n.1Ja je totemski simbol Rim.1.1ks.1dcn. gruba granJ ob.l da irn posalju znamenja U grckorimskoj tr.1j je bio da sc ost.id na Tibru.ez:io Romula u s\·ojoj kociji da bi postao bog Hrabroscu i prcd. I POBEDA.1\c zall\ . Romul ga je ubio.1\ lj.10 bebe. ciji S\ Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je sirila granice ClrSt\'. SNAGA. brac.rnas nastadj. prorocanstva i prociscenja \!EDICIN:\ I LECEN_f E Za stare Grkc.1eeni u rcku Tibar i ost.1mu i koristili su sno\ c bo Lrnal komunibcijc sa EskuL1pom.1 .1ra. ali su bili izbaccni na obalu i z.1 su se popela na breg (Rem na A\ en tin J Romul na Palatin) i trazili su od bogo\'.tene. jedan je od simbola starog Rima DOLE Vucica et.1. mira. a prinosene su joj ±rtve pre i posle bitaka da ee sagr.NJ E R Ii\ L-\ Prcm.rn.1 sci d.1la bznu koju s. i prilikom tr. kada je Romul \ ideo 12 lesin.1ju. odlucili su Lh s.1c.1 isccljenj. krilati aspekt A.1grade gr.1 u crb anu nekih meditcr. K. Romula i Rema.1 pr. a koriste jc lekarska .1kodc molili z.i.1d.n i ncb nsta simbolickc predst.1 palic. "' lak simbolizuje obn.\sklcpiju (gri:kom lcbru koji je oboza\'Jn bo bog medicine) biL1 SU prinosili zrt\C bogc11 ima U obliku delo\'a tela OY.rnskih zem:ilj.1 rat.1 zmijom. a t:ikode SU DOLE Merkurova palica. u nadi da Lm mozc d.rnska ptic. Zasnov.l.1 sirom grckog S\cta. L1tim bi koja doji blizance.1diciji.1li postupku izlcccnja poz1utom bo inkubacija Sp. jedne 0 SN I\' A.polona bio S\'eta i proroc.1 i u zn:ik zah\ . sipka iii stap.1 n.rnrusu Bolcsnici su isli 1u hodocasc.1j\ ecih sYctskih supersila Rimsko carstn1 je izgradeno na snazi S\ oje \·ojske.rnje mladosti Cha palica je jos mek sirnbol isceljenj.

podignLiti p.10 je us\ ojen kao rirnski barjak Poznat kao akvi/a. a neki od njih (ukljucujuci zcne) Yczbali SU steknu slobodu.1k Doba O\ Krilata Pobeda.1li brut.1 jc stekao kultni st.1lazili su sc robo\ i. kao rimskLI politicku \last n.1.1tnim plcnom n.1ba\·a.1dnjom spekt.un b.1li st.1tus kod rims kc\ ojske.u kosmos.:t IlJ ratnickc \rline Rima. gdc sc od\ijao GORE taurobolium (obrcdno irtHl\anje bika).i i\!itr.ujak jc post. jedan aspekt Atene za Grke drzi dva najvaznija rimska simbola moC:i i pobede.iludirajuci n.1 proccnjeno jc da je u njemu poginulo 500 hilj.1mblcm carske moci.1. Ot\·oren 80.n.1h\ alnost IlJ uspchu Or. L10 t\ orac i \lad.1 spusteni palccvi su oznac.1lnLI srnrt kao gLidij.1kuLunog Koloscunu u Rimu . kult Mitre je bio otvoren samo za muskarce. i\lcdu r. dok jc sposobnost enc pt ice Lh obori zrt\ u u smrtonosnom IlJlctu podsccal.ustni.n.1tori. Pobednici su rncwli ch " oEsNo U Rimskom carstvu.111 1utpis u Pornpejima opisujc gladij. . Orio\ a kriL1 su cu\ al.1Li z.10 .1d neprijateljima Mitra mcdusubno borili. a u\·odcni u kult su krsteni njcgcnom krdju Ponckad se i\[itr.1j Dob.1mo\ ima.1 prikawjc ujarrnljcn u krug zodijaka. i\litr.1st pokojniku.1lcc\ i su zn.ida bi gladijator bio r.1cili d.1 primi oko SO hilj. LI amfitcatrinu koji su podizani sirom C.i mu jc 1. a neki gL1dijatori su stic.1 jc obicno prikaziv.bi sc obezbcdiL1 pobcd.rn simbol rirnskc dorninacijc.in kako ubij. \Cio\atno .1tora po irncnu CeL1d kao muskarc. simbolizujuci musku polnu potenciju i moc u najcistijoj formi .1da gledalac.iii Nika. koji SU SC KU LT i\!1 TRE Origin.Hrazi rnilost Ako bi sc pLiblika (i or) umilosti\ili.ltorske borbe inulc su rcligiozno poreklo.rnjcn.1 i iskaz.1Li jc izgr. simbolizujuci pobedu co\eka nad njcgon1m :i:ivotinjskom prirodorn.1ba janlJ arhitcktur. buduci da su sc odrzavale na pogrebim. rnoc. god inc n e. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija befog bika.1.1lno pcrsijski bog sunc. ccsto do smrti. mogao jc d.Hus slan1ih licnosti jed.1 je prosiriL1 njegcno oboi. 1 jc bio sladjen u podzcrnnim hr.irstYa.ostedcn ziwt.1 kr. ali u n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a z. koj.1 da bi sc ukaz. kulminir.1 bika.1lh gLidij. s. mogao je da z.1tora CLidij.:t mir C.1 bika i pocct.1la (. palicu sa orlom na vrhu i venac od lovoerovog lisca 1u kojc jc bi lo prikbdno za to \TCI11C Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti GORE LEVO .irst\ a Ch.rnje LI cclom rimskom drust\ LI i c.i za kojim uzdisu cb ojkc K.

··Rogatog boga··. u XI veku nove kulture su bile asimilovane i hropa se izdigla obnodjena iz rdracnog u Srednji vek. prethriscanskih kultura emocni bog On jc bio Hstitnicka figura oca.·ezi. Gundestrupski kazan. oni su . simbol polnosti i ponon10g radanja U keltskoj umetnosti ima mnogo primera trostruke boginje. StO je simbolicki predstavljalo muskost i st\ aranje zin1ta.1 bila je 0. zastitu.·om kao dominantnom Yerom. iako jc klasicna nauka sacuvana u hriseanskim manastirima. izbacujuci rimsku. severna Enop. Keltski kazan je mozda preteca 5. sa proC\·alirn rimskim hriseanst. koja je obicno povezivana sa keltskom prolecnom SYetkovinom u ImbolkLI. koja se pojavljuje LI tri vida: kao devica. govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh. U grofoviji Galvaj u Irskoj stoji jedan drevni kamen. ucitelja i zabavljaea i odriavali kulturu u zirntu.1stupajL1cih sila U VI veku Anglosaksonci su stigli LI Britaniju iz SkandinaYije i Nernacke. koja se slavila LI vreme ANGLOSAKSONCI Oko .·ace i bib je bozanstvo isceljenja koje je stitilo i zene na porodajLI Druga trostruka boginj.1 se ponorn radaju sledeceg dana. koji simbolizuju obnorn ( buduci da jeleni odbacuju rogo\·e i da irn rastu 110\·i) Isto tako se pojaYljuje kao Yepar. Kelti su slavili srnje bogove LI svetirn lugovima Hramo. Kelti SU imali duboku naklonost prema prirodi.1 starijih.1 je usla u period z > c:: 0 nestabilnosti Uticaj rimske ci.1 LICini rnuskarce potpuno bcspornocnim. keltskLI i hriscansku kulturu sa teritorije koja je sada postala ·zemlja Angla"" iii Engleska I<.!origan. kojem su se Kelti di.+-:-6 godine n e. sa politeistickim \·erovanjima i GORE Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnostvo keltske simbolike vezane za prirodu. a stara GORE Instrument duse. etog Grala iz legendi o kraljLI Arturu VeliC:J. Medutim. cesto prikazi\·an kako drzi stap iii Sd napetim penisom. izmedu 800.·afan simbol obilja. je znak njegovog kraljevskog dostojanstva . ponornog radanja i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha jeb iii znanja.·ana s vranom. Kernunos drzi zmiju sa glavorn ovna. SL1pruga Dagde. ona je bib boginja boja. u svetom braku s I\!ajkom Zemljom iii prirodom On inn rogcn·e jele1u. i 900 godine. narocito kad. hropu i Britaniju napali Keltski kazan bio je . majka i babuskera Brigid je bila trostruka boginja. poznat kao Turoski kamen.·erovali da on ima magicna SYojstva i direktne veze sa podzemnim svetom. KELTI Keltske mitcwe i simbole preneli su narodni pevaci. sto ga C:ini simbolom preporoda Verovatno je to bilo mesto gde su ostareli kraljevi bili zrtvovani za obnavljanje kulture. ukljucujuci rogatog boga Kernunosa.·e su poceli da grade tek pod uticajem Rimljana Hrast je bio simbol lllOCi i zastite. bila su Vikinzi.1snije. prikazuje Kernunosa. istinu i pravdu Mac je i simbol falusa Za neke maceve se smatralo da poseduju carobna svojstva Slika Artura koji izvlaci mac iz kamena posto drugi nisu uspeli. U njernu su uklesani stilizovani obrasci koji podsecaju na biljke i zivotinje. .PAG·ANSIZA EVROPA 20 -' Kada je Rim sa srnjim zapadnim carstYorn pao pred van·arskim OS\ 0 C!J ajacima. suze tuge i vedrinu iii san keltska kL1ltura bila preplete1u s germanskom i skandinavskom tradicijom n.·ili zbog brzine i spremnosti da se bori. godine Anglosaksonci su poceli seobu u Britaniju iz Danske i severne Nemacke Oni su bili drustvo gordih ratnika.. musko zivotinjsko bo±anstvo.·ilizacije je slabio.rn od pozlacenog srebra i bakra iz I i II \·eka pre n.1 nisu priznavali woja zenska sn1jstva Dagdino ime znaci -S\ " KELTSKI MAC Koci Kelta je mac simbolizovao vlast.+50. koje je bilo pome5ano sa elernentim. borbe i plodnosti lmab je moc d. zivotinjsko bozanstvo " jagnjenja Oru jc inspirisala narodne pe. a hrastovi iugovi SU bili sveta mesta. koja je po. pa su prirodni obrasci snaino prisutni u keltskoj umetnosti. koji su mesali uloge svestenika.e. cesto povezivan sa nhO\·nim keltskim bo"Olll Dagdom Za ubijene koji su bacani u kazan CTO\·orilo se d.nstveni kaz. hrabrost.

njena sveta zirntinja bila je macka .slavili SU zivotinjc kao StO SU godini. tako da su se oni koristili kod sahrana. dugackim brodovima. otimajuci najpre pokretnu imovinu a potom teritorije. kao sto je sluc. bio je bog misli i pamcenja. Freja je bila boginja ljubavi i lepote. Ovaj pojam je bio otelotvoren u tri scstre Vird iii Norne. koje su tkalc mrezu sudbinc (nesto kao grcke Sudaje za koje se verov. kormilo strahopostovanja bilo je vikinski simbol zastite Osim sto je bilo fizicki slem nosen izmeou ociju. Vikinzi su bili morski Anglosaksonci su povezivali vepra s kraljevskim dostojanstvom. uvereni dace to uciniti snagu wpra dostupnom nosiocu. noseci z. Ovi brodovi su takooe bili simboli bezbednog odlaska na drugi svet. u znak obeleiarnnja najkraceg dana u z er.1 Swtkovina boginje plodnosti Eostre s!avi!a se u prolece.·no radanje boginje sunca . konj i jelen Anglos. rogati bog plodnosti. StO ratnici i trgovci koji su se nalazili na vrhuncu moci od VIII do XI veka. koji bi po tom bio zrt\ o\·an: smatra!o se da on odlazi direktno bogovirna. Frejin brat blizanac bio je Frejr.1k!etn1 s. obiljem i zastitom u boju GORE > VIKINSKI BRODOVI Vikinzi SU bili majstorski graditelji brodova i gledali su na svoja plovila ("konje talasa") kao na simbol moci i brzine. dveju mentalnih sposobnosti koje su cenili nordijski narodi.otkuda dolazi moderni vaskrsnji zeka: prema jednoj legendi ona je pretvori!a pticu koja se smrzla u zimskoj meeavi u zeca.1te!j. obicno se pobijao za proklinjanje iii vredanje neprij. Povezinn je sa Froom. glavno nordijsko boianst\'O. koji se borio rogom iii vapitorrL ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su je simbolizova!o pono. koji je u znak zahvalnosti nastavio da leze jaja svakog pro!eca VIKINZI Nordijski narod Skandinavije slavio je panteon bogova i boginja koji su bili predvodeni Odinom. polaga!. Ratnici su nosili njegovu sliku na slemovima. napadajuci Evropu s mora mocnim.1 kao vird. Jelen je bio otmeni simbol anglosaksonskog kralja i njegcl\'og 1odstrn Jelenji kolac. bog uspeha i takode ratnik. sa glarnm je[ena na vrhu koja je okrenuta prema sun cu. koji je vitlao silnim cekicem da bi zastitio !jude i bogove od di\'O\'J. mere i seku nit zi\·ota s\·akog ljudskog bic. dok je njegLwo nklano telo peceno i s[uzeno S > > \·cpar. ali je bila i ratnik.1 svecJna zakletva nad Julskim \·eprom.1j sa Ufingtonom i Vestbcrijem u Viltsiru. Tor je bio bog munje i grm!javine.1 sobom. . sto znaci moci. 7' > < 0 jabukorn LI ustima. bogovinu b!iz. cvrsto zavezani i usidreni. da zastite telo pokojnika . kormilo strahopostovanja verovatno ima veze i sa oblikom magijske prakse koja se koristila da stvori zabludu u mislima drugih.1!0 da prcdu. simboli uzasa i surovosti za nesrecne narode koji su bili izlozeni upadima Nordijaca KORMILO STRAHOPOSTOVANJA Smatrano da cini nosioca magicno nepobedivim i zastrasujudm za neprijatelja.rncima za koje se govori!o da su predrndili invaziju Britanije Za goleme konje od krede koji su uklesani u brdirna juine Engleske. Njena zivotinja bi!a je zec .1) Za Anglosaksonce su konji bili sveti i predstavljali su veliko bogJtstrn i rang Legende kazuju o Hengistu ("pastuvu') i Horsi ("konju"). smatra se da su anglosaksonskog porekla Vepar je bio ang!osaksonski simbol zastite i kra!jevskog dostojanstva. koja jc bib poz1Ht. od Saksonaca Odin iii Votan.1ksonci su \·erovali u unaprcd odredcnu sudbinu. bogorn kra!jn·skog dostojanstva i plodnosti . U Jultajdu se. a prema ovoj svetkovini nastao je hriscanski Uskrs.

rnjc nije donoljcno zato sto bi kontaminiralo v. a mnogi od njih i:l!\·aju tradicionalni nacin zi\'ota jos i dan.1tnr: umcsto tog. brzo guseci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su pozruti kao "besmrtnici .1tre.1 bi oi:uYali red. koji sc poncbd ukr.rn1ija i Egipat Prostrano i planinsko podrucje. Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja oesNo Ova krilata naprava je faravahar.1breni d.1listc Istoka i Zapada dozi\·co jc poectkc ci\·iliz. Zasniv.·ima. zato sto bi snki poginuli rnjnik bio odmah zamenjen.1cijc i bio jc rod no mcsto judaizma. e.1gi ( (odaklc potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara s \. posmatr. . S. OS\.1sa\·.Hustrizam kao Z\'anii:nu religiju Persijskog carst. \ ladalo je Bliskim Istokom. pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku laau" koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana DOLE ec BE DUIN! Beduini su pustinjski nomadi Bliskog lstoka. Ariman nije t' orc\·ina \Thovnog bog. a druga ru ka drzi prsten.1 Indijc.obi. bio je personinkovan faravaharom.1le Sredozemnog rnora do granic. predak SYih drugih zivotinja i ZARATUSTRIZAi\! Godine 2+7 n . vrhovnim bozanstvom zaratustrovske vere. koji je postao noYi centar moCi u o\·om regionu .·orcnc u \'.1 jos pr.1b. obuh\·atajuCi zemlje od ob. Pcrsijsko carst\·o.c . !me irn poticc od arapske reci koj. Persijanci su pr\i ujedinili lr.1lno obucenih Yojnika.1 \·atru s\·etinjom.1sanidsb dinastija je uspostaYila zar. Sirom Pcrsije su st..1 ncgo je njemu ra\'.ltrenim hramo. krcmir.a\·a dugu istoriju ljudskih seoba. isLrnu i hriseanstY.1 se PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0 Od kraja VI \·eka pre n.rna bo najcistija m. ruj\·eee i najboljc organizo\·ano carst\·o starog S\ FAR/WAHAR Vrhovni bog Vl s. Njih drnjica prcdstadjaju dvojnost kosmosa: za r.1j.1 znai:i "stanonrik pustinje· Nosili su dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi dovesti do trijumfa Ormuzda. a drugc z.it. eta nhm·no bofanstvo koje jc odgovorno za istinu i s\·etlost.1 slecie Ormuzda preko "dobrih misli.1:i.1da Yidcno.1 Njcgcl\·a kultunu sloicnost odr.1glcd. simbol kraljevskog dostojanstva i ciklusa raaanja. a vernici ce biti ohr.1janja Persijanaca.. o kojima su se sLuali S\cstenici znni m.·a.1lna tacb ovc religije \·atra.1 snutr. Ova tri ideala predstavljena su pomocu tri pera sa krila faravalzara.uliku od Satane. ncke pod \·edrim ncbom.1 starim no\·cicima Kako Zaratustr. Persijsko carstn1 jc sadrz. koji je glavni zaratustrovski simbol desct hilj. gLffnom gradu Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn.1trom nalne se n. Persijanci su imali \·coma efikasnu \·ojsku od Kamila je najvaznija za opstanak Beduina.rnifostacija Ormuzda . u kojima suprotstavljene sile dobra i zla simbolizuje Ormuzd. teb se izlazu na nhu ·kula tisine . z > "-' a: 0 slikom kraljevske licnosti koja izranja iz krilatog diska koji predstavlja ljudsku ambiciju da ostvari jedinstvo s bogom. dok jc ccntr.1skrsec istorijc s.n.1 kao r.1st kojom SL! naj\ eci deo prethodnih 2 SOO godina. Ova licnost simbolizuje slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje ljudske duse. bilj.1ktikuje u Iranu i drugim delo\'ima s\·eta . i opaki Ariman. da bi njihove kosti pokupili lesinari. smrti i ponovnog raaanja na ucenjima proroka Zar.1da specij.is. Ormuzd. dobrih reci i dobrih dela .walo mnogo razlicitih ruroda koji su se ccsto bunili proti\' persijske yJasti D. kraljeYih telohranitelja i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazili.1lno gorclc v.·sku paLltu u Suzi. dominirali i\[esopot.1 St\·orcna zin1tinja bio bcli bik.1.rnski pbto.. simbol ljudske zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom. kulturno i politii:ki.1st.1tustre.Hl Uniwrzalni sukob izmedu dobrih duh ova ( ora) i zlih -duhova ( deva) konacno koje je do t.BLISIZI ISTOIZ Bliski Istok.1li su kraljc. tako da sc on.

cuvJju kamile. koji su se cenili vise od zlata 0 mestima na kojima su se oni nalazili ispredale su se f.ij. koji je postao prototip hrama Kao i hram.1SI1e konje.1ti po eleganciji i brzini U tahom suro\·om ambijentu sqko narusavanje teritorijalnih prav. Beduinke takode obelefa\·aju status pokrivkorn za glavu .rn1jJn ima dugu tr. kolutovi njego\·og mirisnog di ma dozidjavaju se kao nebeske put.GOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cm·anih t. Tamjan se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu.TEPI SI Sirom Bliskog lstoka. a gcworilo se da je bogatstrn legendarne kraljice od S. karnile.rn dogadaj Orn je n. od kojih svako predrndi seik SeleCi se od mest.1 smatra se teskim prestupom: gornilice kamenja se tr. predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskog . na primer.i\·.1 do mest.1.itno 11. koji su poz11. porodicnog i licnog zivota.icanje loptica tamjana u \ atru tradicioiulan je pozdr. zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine gostiju. tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta. beduinsko blago.1 tim materijamJ. ukljucujuCi sator i odecu ovoga C:oveka SASVIM GORE TRADICIONALNI SATORI Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu. jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo 0 im bilo hbdnije.istoji od pbtna kojc nJ mestu drzi S druge strane. jedan za zene.igradeno 11.ljniniji deo beduinske odeee pokrivka ZJ glan1 Ono se s. jedan za muskarce. oduvek se poyezuju Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog zivota imaju simbolicno znacenje.1 1nolitve i sjcdinjenje s bogovima. a duh mira je ienski i po\·ezan je sa zemljom. U pustinjskim krajevima Arabije s. T. oznacavaju srecu i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha. agal (kanap). poezijom i plesom B. sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze.1diciju koriseenja kod svetih ccremonija. u za\ isnosti od godisnjeg doba i ziveci u satorima.rntasticne price: grcki istoricar Herodot pisao je Lh su to drvece C:uvale krilate zmije koje bi ubile s\·akoga ko bi poku5ao da odnese smole.1dicionalno koriste za obeleiannje granica imanja DRA. sto ukazuje na sposobnost nosioca da sacuva cast i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti muzen10g doba. Skupa sa zlatom. lutajuca plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga. nose oko cela crno pL1tno. Oni se obicno de le na dva dela. u tisini i samoCi pustinje susret s nekom drugom osobom moze da bude neobiean i znac.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i bozanstH>m. 1zNAD Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate DOLE Tamjanske smole su dragocene materije sa razlicitim simbolickim svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje tamjan i miro su bili bogati simbolickim asocijacijama . ovce i koze. jasuci r. buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog.1jni u dJ\nini bilo je mesto n. ali je \erov. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste .ibe s. dok paunov rep nalik tocku predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih ima namernu manu.rnje z. poznato kao asaba Beduini se tradicionalno dele na srodna plemena. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta. Njihove sare obiluju simbolickirn znacenjima Na primer.udate iene.n·elo beduinsku kulturu da pridaje \ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i drust\·enoj etikeciji: posetioci se docekuju muzikom.1 kojen1 raste drvece koje chje miro i tamjan.

organizuje sve pogrebne svecanosti. kako duhornih tako i svetornih Maske se nose da pouce iii obra. sa rnaskiranirn plesacima u pogrebnoj povorci" Maske imaju snafoo simbolicno znacenje.Masaje iz kenije ga nazivaju Ngaj. rogovima i drugim simbolicnim stvarima ispred sebe. savana.zuju. biljke i zivotinjske koze iii perje uobicajene i oblikuju se u arnajlije sa sirnbolikom koja varira zavisno od koriscenih sirovina i snhe za koju se koriste MASKE RADA Kod tradicionalnih africkih drustava. za uspeh u ljubavnirn vezama iii za pronalazenje ukradenih stvari. obluci i perje. Stena. Simboli u africkoj religiji. preko predackih duh ova pokojnika. narocito maske koje se upotrebljanju kod ceremonija inicijacije i pogrebnih obreda Skupa sa kostirnom koji skriva identitet nosioca. umetnosti kulturi odrafavaju ovaj socijalni i istorijski kontinuitet. veruje se da duguju svoja magijska svojstva duhovnim silama koje u njima borave. iscelitelji i isceliteljke (poznati u vecini bantu jezika kao ngange). mrtvaci kainjavaju potomke donoseci im nesrecu i bolest Veruje se da se duhovnom snagom rnoze manipulisati u svrhu dobra iii zla Pozitivna mistiC:na snaga je produktivna. moze da leci boles ti. musko tajno drustvo iii U mnogirn tra.dicionalnirn africkirn drustvirna duhon1i i svakodnevni S\'et su jedno isto. Podrucje pustinja. Mnostvo Strucnjaka kao StO SU F ETI SI Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predmet Za prirodne fetise.gledavanja sveta lako je nernoguee izaci sa homogenirn videnjem africke kulture. gde se gornri preko hiljadu jezika i gde "spoljasnjem" svetu dok rnrtvi pripadaju "zemlji" Ako se preci zanemare.rnaskerade gde kornpletan kostim postaje mocna i energicna sila koja predstavlja i ljudski i duhorni svet Maskeradu cesto izrnde ljudi koji su Clanovi tajnih drustava: medu Dogonima iz Malija. u kojem se smatra da zivi pripadaju GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave s raznim tikvama.lnim kodeksirna i nacinirna sa. a plesaci predstavljaju uzorke muske i zenske snage i uzorke iz zivotinjskog i sa drugog sveta. U tradicionalnom drustvu Joruba. dok Nupe iz Nigerije. koja se spaja sa potencijalom za vracevi. ekvatorijalnih kisnih 5urna. visokih planinskih lanaca i gustih. smatra se da zene imaju dve izrazite strane svoje prirode. Afrika je wlik i raznovrstan kontinent Ona. do boianstava koja dobijaju rnoc od duha tvorca Lugbare iz Ugande irnaju kult koji se koncentrise oko duhova pokojnika. uloga maske ima rnnogo funkcija. Uloga rnaske prenosi se preko pokreta i plesa .1 disciplinuju iii podare autoritet. moc da stvaraju i odrfavaju zivot. kao StO SU parcad drveta. kafo da se njihov bog Soko nalazi na nebu Cesto postoji hijerarhija duhova. Mogu se takode koristiti za . gatari i prizivaci kise poseduju zanje o ovoj snazi i koriste ga u spravljanju "lekova" Lekovi se mogu koristiti za podsticanje iii sprecavanje kise. gde SU svi vidovi zirnta prozeti silnom zivotnom snagom > UJ z a: 0 u nekim drustvima se smatra da ovo zraci iz vrhovnog duha stvaraoca . au vecini africkih drustava duhovni i prirodni svet odrafava se u svakodnevnorn zivotu Ava. ali su prirodne siro\·ine kao drvece. na primer. na primer.PLEMENSIZA AFRII(A DUHOVNA VEROVANJA 0 co 2: lecenje bolesti Leko\·i mogu da se spradjaju od skoro svih sirovina. je zavicaj mnogirn razlicitim drustvenim sisternirna. skoljke. nuske se koriste za mnoge razlicite drust\·ene dogadaje i obrede. za zastitu od zlih duhova. da ornoguce nosiocu pristup specijalnim silama. Duborezi i mali kipovi mogu takooe da budu prozeti ovom snagom kada se aktiviraju preko obreda i bajalica nganga se mitovi i kosmologije preplicu s rnora. od prirodnih duhm·a reka. dok negativna snaga zdere zdravlje i duse svojih frtava i uzrokuje nesrecu. dn·eca i zivotinja. i zastitnicka je. posteno je kazati da se kroz \·ise hiljada godina nacin zivota mnogih Afrikanaca menjao manje od industrijalizovanijih delova swta i da tradicionalno ti ljudi zive od stocarstva iii ratarstva . d. iii prosto da zabave. za pomoc u lovu.

sto simbolizuje vezu izmeau sunca i zemlje preko plesacevog tela DOLE i Obali Slonovace. nebeska · DOLE Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe. mnoge maske su dizajnirane tako da lice na zivotinje. koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso. i\ledu nigerijskirn Ogonima. ljudsko telo i nefiguratirne oblike.1juci zirntinju koju predst. pri cemu nosilac poprima duh iii karakter maske i kod inicijacije izvodi . okrugli kalabas se C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete u hramovima.karakterisu simbolicki motivi. Ma koja d.veliko razaranje ivledu Jorubama.wlja Mnoge maskc su prava urnctnicka tvore\·ina: zensko inicijacijsko drustvo Sandi u plemenu Mendi. kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasem. platno se sada nosi u rnnogim prilikama. 7' > > > ADINKRA SIMBOLI Umetnost adinkre simbola tela. dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas pluta u velikom. Kada se horizontal no prereze na pola. U~JIVERZALNI KALABAS Kalabas je tikva tvrde kore.-e. filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti u Gani Akoben. inu drvenu nusku koja je ukrasena duborezima koji predstavljaju pretke. mesec i zvezde kaze se da se krec'u u gornjem delu kalabasa. najpopularniji je adinkra simbol u Gani GORE DESNO . Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga" Gaj name. Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka. pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa . m·eliko doprinoseci visini nosioca . a grupisani su u razne kategorije. GORE LEVO koji se rucno izraduju na platnu . a i samo je sirnbol kulture Gane. gospodare onih koji se primaju u drustvo . geledska maskerada koju igraju rnuski iii zenski paro\ i treba da obezbedi da se zenska moc kanalise za dobro zajednice Geledske nuske se pojaY!juju u \·clikom broju razlicitih obrazaca i obicno se nose na vrh glaw. Za sunce. koji su graficki izradeni u stilizovanim geometrijskim oblicima Ovi simboli se odnose na istoriju.tbc oponas.·eoma stilizovane kreacije. pod uslovom da su simboli prikladni. Benin.. a njiho\·a simbolika varira u zavisnosti od konteksta. Sijcra Leone. kao i slikama ljudi i zivotinja U Abomeju. ukljucujud stvorenja. svi kostimi i maske su .1 im je namena. adinkra simbol za budnost i obazrivost Dogonske maske formiraju liniju. sto znaci "osi m za Boga·. biljni svet. a obicno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca. U pocetku korisceno za pogrebe.

kako Japanci ZO\'U Japan.preko legendarnog pretka Dzirnua. kod grada Agre. Tadz Mahal predsta\·lja trajan i dubok simbol ljubavi Orn velicanstvenu grobnicu. odeven u simbolicno zuto. CARE VI Dalekoistocni carevi su sebe dugo povezivali 5. povezan sa istokom i izlazecim suncern . indijska vlada je usvojila. pratili svoje poreklo dovelike boginje sunca.1 sa sc\·era . sve odvojene lotosom u bazi.i svoj autoritet . zbog cega je on postao simbol tiranskog ugnjeta\·anja. a po predanju ga u VII \·eku pre n e osnovao car Dzimu.upotrebom sun cane simbolike. Iz raznih perspektiva on mo:Ze da se sagledava kao simbol moci. s natpisorn "samo istina pobeduje" znaci "zernlja izlazeceg sunca''. simbol sunca i nacionalni cvct Japana. pred paravanom sa motivom zmaja Kulturna. bika i jos jednog lava.e . 5ah D:Zahan u znak secanja na Mumtaz Mahal. za koga se priealo da ima glavu coveka i telo zmaja. kao nacionalni simbol. Kaiu da je za sebe se prostire od drevnih predanja do modernocr doba Velike b civilizacije behu uspostavljene u lndiji 2 500 godina pre n e. centralnog bofanstva panteona Sinto . Amaterasu.JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA Carski peeat je bio hrizantema. 0 0\·a skulptura se nalazi na tocku zakona iii darmacakri. cija se carska dinastija nastavlja neprekidno sve do danas. GORE z w > ARHITEKTURA Veliki kineski zid se uzima kao vizuelni simbol Kine On kri\·uda celom severnom granicom ove zemlje. sekira. hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu Nipon. planine. Japanski carevi su. zrtvena cinija i fare koje simbolizuju pravdLL Zmaj sirnbolicki predstavlja carsku vlast i ulogu cara kao posrednika izmedu neba i zemlje On se pojavio na kineskoj nacionalnoj zastavi za vladavine dinastije King i bio je vezen na dvorskoj odori Kinezi su verovali da su direktni potomci Zutog cara. kakav je danas. koja je simbol zemlje i prema tome. fazan. skulpturu iz vladavine cara A5oke (vL 272-232 pre ne) Ovaj stub klesanog kamena prikazuje cetiri lava.e. U modern om Japanu car Vl nastavlja da zauzima presto od hrizanterna: duga neprekinuta dinastija sirnbolizuje kontinuitet sa prosloscu. konja. ostala je carska boja Od vrernena dinastije Han (od 206.1 iskonskim i rnitskirn izvorima snage. ova grobnica je napravljena od s\·etlucanig belog rnermera. politicka i duhovna istorija istocne Azije bogata je i dramaticna i predstavlja ogroman trezor simbolike. plamenovi. Zuta boja. pre n. zatvorenih sta\'O\'a i ugnjetavanja U Indiji. podele. je simbol cara. ratarstva. a zansio ga je car Kin Si Hang iz dinastije Kin kao sredstni odbrane od varvarskih plemen. koja je zavrsena 1652. au Kini 2000 godina pre n. rie ) zrnajevi su bili slikani i u drugirn bojama. a car se po ustavu definise kao simbol drfave Carcvi u Kini bili su vladari Srednjeg carstva (svakodnevni s\·et) i Cetiri strane sveta. odrfanjuci harmoniju izmedu neba i zemlje Imali su devet obelezja: zmaj. dok baste predstavljaju konacno pocivaliste du5a pokojnika Tadz Mahal je podignut kao simbol ljubavi. koji je ulep5an poludragim kamenjem Cetiri kanala u bastarna sirnbolizuju cetiri rajske reke koje su opisane u Kuranu. jednako Indiji i Kini. koji simbolizuje Budina ucenja. koje su svaka za sebe imale razlicitu sirnboliku: tirkizni zmaj postao JAPAN SKI SARAN Japanski sarani koji plivaju u mnogim japanskim vodenim bastama simbol su strpljenja.1 hiljade robova urnrlo je u toku gradnje onig zida. svoju dragu zenu koja je umrla prilikorn porodaja Srnestena izmedu kanala i tihih basta. koji barska trava. Godine 1950. sagradio je vladar. a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zemlji . slona. N. Za vlada\·ine dinastije l\[ing 0 Kineski car. GORE Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "C:isto" beloj pozadini Japan je sebe posmatrao kao ··trece carstnJ''. i srnatra se jednim od sedarn svetskih cuda. zrna pirinea. ali mozda i kao demonstracija velicine 5aha Dfahana. do 220 ( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid je ojacan u \·elicanst\·enom stilu.

1 par drzi pirin.1c z. Stanon1ici B.1ko Lh jc s:ihranjcn u T. Ovaj zid se razlicito posmatra kao simbol zastite.1ja na ni. koj. bliska . i povcz. Mumtaz Mahal pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj.1lij. zavisno od kulturne iii politicke perspektive.e da doncse mir dL1si. Ponekad se Zd zrna pirinca govori da su "male Bude'.1j SU tm1ctnosti.111rnnJ.1stoji sc od pct sati ritualnih pokrct.10 da bude sprovcdcn u dclo. odnur.1tcljst\·om i ljub.1 izobiljcm.1!0 u njcgon1 sol ju vrcle 'ode.lja pocclo jc kada SC z > > N car Sen Nung. n:i suprotnoj str. Svet ukra$a\·a prostor ispred kuca pirincanim brasnom LI boji i prinosi Zrtve bogo\·ima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva tevo Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar moze imati razlicita simbolicka znacenja.1ci "nosnica : drugim rccinu. od crnog mcrmcr:i. izolacije i podela . koje donosi pirinac. Posto jc popio zbtnu tccnost. koj.111ci \·cruju da 1ut.1c.i s\·cc.111osti iii C:.1li nc priljubljcna.rnjim. iii ugnjetavanja.1 sc pL1ni do Pl RINA( I CAJ Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J n.1 sv.1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi. on je simbol cistog duha koji iz !(inc LI japan prcncli monasi zcn budiznu.rnost C:.oesNo Velicanstveni Tadz Mahal. sto zn.lj.1 LOTOS lako raste u mulju.rnstn1 Inari.rnoju. pijcnjc C. U Indiji se pirinac smatrJ.1mirnic. N. LI obliku j.1 preost. sto simbolizujc zdr. wb i lisec.l odbijanjc soljc C.1.·o ee s\·ako zrno pirinca koje ne pojedu biti oziljak na lieu muza U _fapanu se pirinac smatra s\·ctinjom.1panje pirinca pre km«rnja oslobada zivotnu cnergijLI.1 hindu vcnc.1 snutra SC 0 ncpristojnim.rnje pirinca sm:itra sc jcdnako \·aznim kao disanjc U Kini sc za devojkc sLibog dpctita gon1rilo da scd.1\ ljc.1p.1. J.10 u senci biljkc c.·o i srccu. Zclcni c. Nm·a letina se proslavlja kao deo s\·eeanosti Pongal. kazu za njcga da jc nasi.1dz l\L1h.111i rckc Dz. moci i dostignuca. koji jcdu pirin. .1j lzao 0 simbol f'Osto\ anj:i i dobrc . je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padme" odnosi se na prosvecenost. br.1lc tri dcsctinc sc pL1nc prij.1111 dcsctina. c z > c 0 U [(ini SC gostu slLlzi (. bog.111 s. konzumir.1ja i kaLh je nckoliko listo\·.1 mo:i.·oljc. :iii jc umro pre ncgo sto jc njcgo\ pLrn mog. lotos zadrzava svoju lepotu Kao nacionalni cvet lndije.1 sc obicno po\·ezujc s.1lu. da bi se dcca podstakla da ih jcdu .1 simbol zirnta .1ki obrok. kach se pirinac km·a u loncima dok se oni nc prcliju. t. koj. a njegovo konzumiranjc jc S\cti obrcd. jednog dana. Solj. strasni simbo! vecne ljubavi jednog cara prema svojoj princezi.1jnc S\cc. hranom koja donosi srecu.1 pn im srcbrnim mostom.1p.rnskc c. .1dzi s.1ta.1tst. bio jc prozct di\nim osecajcm sreee.1 pcrsonifikujc clcmcntc zen filozofijc C1jn.1 p.1. naprctkom i plodnoscu i prcdstavlj. "dragulj u lotosu" U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e boz. koji su ga pili ch bi ostali budni prilikom mcditiranjaJapanci~ su podigli ispijanjc c.

rnje je \ itab. nefritu i dn·etu.1ckarna zcmlje. sa glavnim ostrvima Havaji i Novi Zeland.1 i cistote koji doL1ze na S\'et. ali u is to neme ono je vecno prisutno na mitskom ni\·ou. l. a wrovatno predstavljaju bogO\·c zastitnike. polinezijska drust\'a imaju nit jedinstva koja prolazi kroz njihove sisteme vero\·anja i drustvene strukture Rec je o aristokratskim drustvirna koja predvode poglavice. direktno povezuju sa sanjanjcrn Totemske zirntinjc igraju vaznu ulogu u urodenickom drust\·u Bratstva imaju totemski odnos sa rurocitom Zi\'Otinjom. na kljucnim t. Iako su ova ostrva worna udaljena jedna od drugih.0KEANIJSKA PREDANJA _j Hiljade ostna u centralnom i juznom delu Tihog okeana.n koncept st\aranja sveta Ono se odnosi na stvaranje zemlje. stilizovana udica. Pieter je vertikalna fr1rma kod koje se preplicu dve spir.rnja: Polinczija. cine zajcdno Oke. urodenici i zemlja su deo jedno drugoga Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju ljudski svet sa svetom prirode. bilo je dozvoljeno da putuje po svetu zato sto je u prirodi papagaja da prelece granice POLINEZIJA Zauzirnajuci veliki deo istocnog podrucja juinog Pacifika. U tetO\ azi i na odeci . koje se cesto nazivaju "linije pesme". Polinezija je bila jedno od poslednjih podrucja S\'eta koje je naseljeno. koja prcdstavlja napredak i obilje i duboko postonnje prema okeanu Ona je simbol vlasti i autoriteta i kafo da nosiocu pruia zastitu kada putuje mo rem Ogromni kipcn·i n. Za vreme sna. GORE bratstn1 Neki australijski domoroci jos uvek se cvrsto drie za sanjanje totema. u oblikovanju zemlje i u napajanju zivotom biljaka i zivotinja.1 Uskrsnjern ostrn1 isklesani su od kamena. pa im jc zabranjeno da jedu meso tc zirntinje.1sti organ paprati.1le On predstadja \·ecnost i \·ecni odnos paron iii kultura. Novi Zeland. nakitu. buduci da su oni pesmom oziveli zernlju Polinezijski kanui su divno izrezbareni. poznatu kao "mana". ukljucujuci r\ustraliju.1danja Duborczi Mavara sa Non1g Zeland. Hej-matau je kulturnu grupaciju sa O\'Og podrucja r\USTRALIJSKI DOJ\!OROCI ··r\boridzini' je zapadnjacki term in. Korn predst.rniju Postoje tri glanu kulturna grupis. u kostima. stvarali su putanje snova. Poline±Jni n:ruju da jc on njiho\ prvi prcdak iii uopste pni co\·ck. skoljkama.1J'odi veruju da · se pennjem narocitih pesanu. Za plemstrn se smatra da poseduje duhovnu rnoc.1pagaj. LI z > LW i\falajski arhipelag.judi i zirntinja. Veruje se da je ceo zirnt prozet sanjanjeni.n·lja list. prikazuju \·aine mitoloske teme i prirodne obrasce. koji se koristi za opis dornorodackog naroda koji su hropljani osrnjili iii kolonizovali Domorodacko stanovnistvo Australijc zauzima ovu teritoriju preko 60 000 godina. polinczijskc Havajc i Urodenicki n. Melanezija i 1\likronezija. a vero\·atno su dosli sa !v!alajskog poluostrva Njihova duhornost se blisko povezuje sa odnosom prema zemlji preko "nemena sna". kanuirna. koja se pokazuje kroz obred i urnetnost Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti otkrivanjem lepote i sustinskih osobina u dn·etu iii kamenu Ukrasne rezbarije pojavljuju se na kopljima. u dn·enim skulpturarna. Price nastale za vreme sna prikazuju pretke u kretanju kroz zemlju. sto simbolizuje duhovnu moc i prestiz SASVIM GORE . dok bi ratnik imao sare koje ga brane od napada Etua su Pojedinac pokusava da prozivi zivot u skladu sa zakonom koji su posta\'ili preci Kako su preci duhovi putovali kroz zemlju.1. uglavnom u migracionim talasima. Domorodacko stanovnistvo Australije predsta\ lja jos jednu \ dZilU c:::: 0 kamcnu. i simbolizuje falus iii moc r. simbol no\·og zivot. na njegcwo poreklo i drustveni rang Oni takode stite nosioca: ribar bi imao 5are koje ga stite od ajkula. jer bi to bilo isto kao da neko jede bliskog rodaka Karakteristikc i osobine totemske zinitinje postaju dostupne kucnim gredama i na rnnogirn drugirn nstama kucnih i duhornih prcdrneta Tiki jc muska figurJ koju rulazimo po celoj Polineziji. Sanj. koji SU okrenuti prerna narodu na ostrn1 Prevelika glava kod polinezijskih skulptura istice s\·ete atribute gla\·e POLINEZIJSKE TETOVIRANE SARE Postoje dve vrste polinezijskih tetoviranih 5ara Enata su prirodni sirnboli koji se odnose na zivot pojedinca. Jednom eoveku ciji jc totem bio p.

pa ih vlasnici hrane rukom dado toga ne bi doslo. zirntinjskih i prirodnih slika Figurice totemske zirntinje bratst\·a. mavarska papratska spirala. zirntinjskih koza. kao sto je riba.lozu 5amana. J(ada se s\·inje hrane prirodno zubi se trose. dosavsi tamo barem pre .·i i pomiruje snai. pevaju pesme i miluje se pre nego sto izdahne Za svinje se \ eruje da imaju dusu i da mogu da se smatraju clanovima porodice Broj svinja u vlasnistvu u \·ezi je s. I\. predstavlja raaanje novog zivota GORE DOLE Zmija duginih boja pojavljuje se na domorodackim slikama koje su stare do 6 000 godina Postovanje prechka je vazno za !v!eLrnezijce.aiu da se Krokodil. kao sto ukazuje postovanje prema precirna Ona se cesto sastoji od spleta ljudskih. zmija ili krokodil. Veliki deo religiozne umetnosti sla. i\bske centralnog dela severne G1·ineje pribzuju natprirodne duho\·e i pretke Izradene od skoljki. koji je bio prrn ljudsko bice. g. koj.1 se prenosila lozom 0 > z > i\!ELANEZIJA I i\!IKRONEZIJA Na i\!el. u tolikoj meri Lh se s1·inji.1 gornja nebo S\·et veruje da tokorn inicij. poglavica i boianstava. c\·eca.-!nos.1. lorn i trolwini i\lelanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje jarkim bojama i nastaje na sirokorn spektru materijala.1tstva Iako ovo deluje opako.:ineziji i i\!ikroneziji postoji mnogo kultura i preko hiljadu jezika Papuanci su bili prvi stanovnici Melanezije.ne uticaje duhov. kao sto je slucaj i sa du:i. otelotrnrujuci odnos izmedu musbraca i zena. DOLE Krokodil je postovana totemska zivotinja LI mnogim okeanijskim kulturama. pario s pukotinom u zemlji (prvom zenorn) da bi stvorio zirnt.i\·otinja i prirode.1cije Krokodil prozdire decake i ponaea ih bo musbrce Koru. S\·inja je i polni simbol. . drveta i perja. ali ako se ne postuje postaje destruktivna .. bda se kolje. odnos coveka i S\"inje je od izuzetnog znacaja.l prozdire oca br.1 statusom vlasnika.rokodila postala je zemlj. sernenki. > Kipovi Uskrsnjeg ostrva simboli su religijske i politicke moci i veruje se da u njima borave sveti duhovi GORE "' ih stvari. Dor*\ ilica I\. ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju. ponebd pokazuju kako zirntinj. jer se smatra da oni uticu na zive rodake.1 izmedu zemaljskog i duhm·nog orstn Nosenje maski je \·azan nacin postlwanja i pribzivanj.+O 000 godina Ovo tradicionalno drustvo zasniva se na poljoprinedi. Za L1tumule u Nornj G\·ineji morski krokodil jet\ orac S\ 0 z simbolicne umetnosti irna za cilj odriavanje dobrih cH.1 i.1 predaka. cive maske se sln·ataju kao prebivaliste duha i bo veliki iZ\·or snage u poslu i ratu. vercH"atno ukarnje na duhovno poisto\·ecivanje ljudi s totemskim zi1 otinjama.29 misticni simboli koji se odnose na proslost predab .inorn SYinjskih zuba.1jenju svinja. Veliki deo ZMIJA DUGINIH BOJA Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije. U tradicionalnom nnuatuanskom drust\·u. Ovi simboli su prikazi\ ali manu..

u. jaguar jc bio jcdan od n.kao sto je izlazak i zalazJk sun ca . slozene blend.1 do sad.1 kornpleksima piramid. cesto povezan sa bozanstvima 3--+ HO godina Veliki astei:ki blendarski bmcn (pozn. u i\lczo.rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u Prcnu mitologiji i\[aj.1kticni i odnosc se na astecku kosmologijlL .u.ma. za koji se verovalo da predstavlja njega Reljef na hramu prikazuje majanskog boga Jaguara kako izvodi obred pustanja krvi sa svojom zenom. za osnivanje religioznih ceremonija i podelu zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa upalim obrazima.10 da se desi z. Tcsbtlipoku ( Gospod.u je bio njiho1·0 omiljeno boz. biL1 je dar tri razlicit. krezubim vilicama i velikim nosom. dana i noci.rne ci1iliz.1 jc .uske proracune i .1stccb skul ptur.SREDNJA 1JuZNAAMERIKA simbolikom. mesec i ljudsb bica st\Oreni su na pocctku petog i tekueeg st1·ar. jedan sekul. koje su delile mnogc brakteristike: monumentalnu . ca1insb.1ljc1 skog dostoj.irni. Olmcci su sLnili bogcl\e koji su bili poluljudi i poluzi\Otinje J1gu.111st1a.rnst1·J.1ti ljudski dogadaji i\[aje su koristile d1·a blendara r. U Cicen lei na Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile gorostasnom kipu krokodila. go\Orilo sc ch poscdujc zi1 otinjski . vatra. zlatnog i tamnog.1.pod kontrolom i\laja i .111ja.1mcrickim kulturJ.o bozanskog z.1ci su bili 1·isc simbolicni nego pr.1 behu bogatc GORE Jaguar je glavni motiv Sirom Srednje i Juzne Amerike. koj. za koje sc prognozira da DOLE Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunca simboli su povezani sa asteckom kosmologijom ee biti unisteno zemljotresima Kalendarski kamen je koriscen za prorJ. kulturu i pismo svom narodu.11.1 i trgo1 a. svestenik iii pisar.Ll.1 1rhornog . koje su unistili jaguari.uskoj kozi bo s1ctoj nosnji. macku su.1merici i u z > 0 znanje. 01 . cerernonijalne centre s. njego1i zn. gospodar istoka i zapada.111ja prirodnih poja1·a .\stcb .1 njcgo1 a stilizo1 an.1janja Juznoj .1mcrici . okruzeno simbolima prethodnih stnranja Dvadeset glifova koji . To je nacin preciznog odrcdivanja redornog odvij.1 poj.1.1t i bo Suncani bmcn) n.kod i\laja .1j1 ec. surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti.\steci Z.rnja.ua.cija polozile su ranije kulture.1 je svet prosao kroz cetiri st1·ar.cuna1·anje tah-ih opasnih perioda U centru kamena nalazi se Zemaljsko i:udovistc.1jc i .1stitinib kr .11u u dreYnim .uz kojc se mogu snst.1 iorm.1stitinib kraljel'skog dostoj.AG Uz\R Ncbd poznati kao narod jaguara.1guara.1stei:kog boga i z. a cesto je sedeo na prestolu kao kralj. kao sto jc olmecb.1 jc n.i u podrucju 1\nda . kJ. ]. dobrocudni bog sunca.RI !(. jedan s1 eti.1 1519. posto1 .1 cha pLrn.\steci su vcrol'ali d.hijerogliisko pismo Umetnost i kultura 01·ih civilizacij.1jmocnijih simbol.1 bi la su toliko slozena da isti rasporcd nijc rnog.1nja. J.1gu.uhitekturu. naskacb i toltecb.\rnerici.1 p.iii i i\ l.1 u 1\lezo. Yetar i 1·oda Sunce. datumi su izracuna1·ani n.1 j.111 zbog sn.1stanjil'JO pl.iscu Inka postojalc su 1 clike urb. smola od kopJ.1cije Temelje 01 ih ci1 ilizJ.11 ljujc se 1u umctnickim prcdmctima u celom rcgionu BogO\i su cesto pribzi1 ani u jagu.1 Lha blcndar. majanske prestonice On je doneo po1ezana sa s1ctom prirodc. .1 zadimljenog oglcdala).rnje tarnj. godinc.1gc.rnst10 kc1jcg su se u is to Heme mnogo pL1sili Oboz. a na svecanostima u njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici. koji jc n.1lendar je simbolii:no predstavljanjc ncmena.iralclnog postoj.pod 1!. jcdna od najvaznijih i najs1·etijih matcrija za izgar. kraljicom Hok GORE OESNO LJ \Teme spanskog OS\ . i osnivac tviajapana.ulicitc duzinc. lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa ljudskom rodu.1 pro1udcna Sa prei:nikom od -tm.1ltcr-ego u obliku j. sto jc odgovaralo trima razlicitim bojama Cl\'e smolc KALEN DA. belog. 1 L1d.uocito bib ICAMNA f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna.

ono je simboliz(n·alo 1ujdragoceniji . Igraliste je predstavljalo svet. dok Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e n.i pric.\steke i Inke ovi krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i LI ulama. 5. . 4.Za.ASTECKA !MENA DANA Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum.\steci su obicno zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje. rnozda kao darovi planinskim iii nebeskim bogovima H UAKE Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake.1 .imJ. ponekad sa zmijama i majmunirna. . narocito sa bozanst\ ima sun ca. Asteka i J\[aj. pri cemu se C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza. a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita Cenjeniji od zlata.l s bogo\ im. nefrit je bio sirnbol zivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se smatra dJ. Takode se verovalo da ce zetva lHamoYima iii na pLrnin.rnje ljudi bi lo je simbol jcdinst\'. i d. Sv.1kog dana.\ LJUDI Religijski obredi koji ukljucuju zrtrn\ anjc [judi cini[i SU deo •••• • ••• tr.1stcckom mesecu zauzinuju kruznu traku u SJ. ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti iii srnrt i ponovno radanje sunca. odozgo sleva na desno: 0.ZU. ukoliko igra duze traje.i se da je u jednom cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno chadesetak hiljada irtan Zrt\'e SU mog[e dJ. zavisno od situacije.1 da bi dobio snagu ch prezi\i l10C (esto ukrasene lesinar kretanje kremeni noz kisa cvet lobanjama.1 je morao d. Verovatno su one irnale neku \TS tu GORE Majanski brojevi. jer je gubitnicki tim cesto bio :Zrtvovan. NASKACKE LINIJE Pre \·ise od hiljadu godina savrseno naslikane figure. IGR1\LISTE ZA LOPTU Za J\laje i Asteke svi aspekti zirnta. !11. simbolorn slave iii porJ. Term in huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice.!u. Z.wlj.1. urezane su u priobalno pustinjsko tlo u blizini Naske u jufoom Peruu. vrteli su se oko religije Narocito je rnezoamerick_a igra loptom. a sama lopta je predstavljala mesec i sunce Ova igra je bila zestoko takmicarska.moj sredini. u kojoj su dva tirna po tri igraca ciljala da probace mJ. Smatralo se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za svetinju zrtvenom kamenu i dJ.1ju imeiu svih chna u .1 Zrtrn\ . cvrstu gumenu loptu kroz obruce\'e da bi postigli poene Ovi obruci su bili razlicito ukraseni. im cupaju zivo srce.i ponO\'O LIStane lRTVOVr\N_L.ljmun i pauk. crticu za 5 i skoljku za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinacijama ova tri znaka biti utoliko bolja. Neke od njih su toliko velike da rnogu da se pravilno vide samo iz vazduha . zene i dccJ. koje su bile simbol plod nos ti. ukljucujuci zivotinje kao StO SU kolibri. bile SU > trska jaguar orao predst.. izvori i veliko okruglo kamenje . kao sto su pecine.1dicije Inka.1 bururinu . bog sunc. imaL1 svetu sirnboliku S. 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio je 3 znaka tackicu za 1. Ljudske lobanje su ponekad pretvarane u maske i koriscene su u obrednirn predstavarna. kit. GORE organ koji je mogao bi ti ponuden bogovima. Asteci su 'ise voleli da razapnu Zrt\·e llJ svetog znacenja. -~ 0 z > c N z > > m s: :n Ovaj astecki duborez obredne loptom prikazuje igraca odsecene glave (desno): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija. budu muskarci.rn10 su plemici mogli da igraju tu igru. su bile za krv iii srca prinetih :i:rtava.1 bude nahranjen ljudskim srcim. ukljucujuci zabavu. kise i Zemlje. kao sto je tri lesinar. 1.

ponekad vise sedeci.1ka godina je krug podeljen na godisnja doba.1spekata prirode Z IVOTINJS KA VRADZBINA Bizonske vradzbine SU Amerike verovatno su dosli iz Azije preko Beringorng moreuZJ. ponekad nomadski. \'italnu energiju u s\·im oblicima prirode. te sarnoposmatracka svojstn koja su povezana sa zimskim snom Clrao je gospodar ptica i poseduje najvecu mo(. sa C:etiri pravca i cetiri svete boje obelezene na njemu Snki pravac predstavlja narocite prirodne i zivotinjske sile i srnjstva koji idu uz njih Orao leti na istoku i simbol je vida. Smatra se da orlovi.1cki narodi Se.1zvio se zajednicki znakovni jeziL Dolazak Evropljana. a horizont je rub majke Zemlje. i sveta vatra u sredini. Pojedinac se postaYlj. ali se takode poima kao ziva celina LI u SREDINI Orao je simbol moCi i vida SASVIM GORE Kvadratni krug Vradzbinskog tocka. simbol zemlje SASVIM DESNO Mnogi domorodacki americki narodi postovali su bizona kao simbol moci i srece ooLE Medved za americke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje kojoj Se ljudi i priroda prozimaju. Severozapadnu obalu. a kako prelazi svoj put na tocku usvaja vradzbinsku moc iii mudrost iz novih percepcija i . Plato. izvor zivotodavabckih biljaka i cesto sagledanne kao zenski princip' zivotod. r. a bizon i rnudrost na severu Pored ova cetiri pravca postoje jos tri: otac Nebo (gore). gde su ljudi povezani sa Velikim Duh om Za arnerickog domoroca "vradzbina" znaci moc. Njihov nacin zirnta bio je prilagoden ekosistemima. Medu ovim ljudima.1 nascle sedarn glavnih kulturnih podrucja: Arktik. Nizije. sa iZ\·esnim pcrcepcijarna i vradzbinskim moCima. iz koje duvaju cetiri vetra Sv. od XV \•eka.·eruju da je Veliki Duh stvorio prirodu u kruznom obliku. istrajnosti i snage Mis i n_e. pecanju riba iii na poljoprivredi Njihova istorija i odnos prema prirodi obrazuju mitologije i sisteme simbola koji se pojavljuju u umetnosti.n-alacke snage zemlje Bizon je smatran gospodarom svih zirntinja na zemlji . koji obezbeduje kisu i toplotu za rast biljaka: majka Zemlja (dole). Sewr i Jugozapad.·erne 0 ro ~ tocak je kruzni obrazac u kojein se pojedinac iii kultura orijenti5u u odnosu na sve aspektc prirode na putovanju kroz zi.SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI Domorod. nadzbinski tocak je va:Zna predstava duhovnosti arnerickih urodenika. kao i zenske aspekte koji su povezani sa poznavanjem isceljenja pornocu korenja i trava. Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoamerickim ritualima ekspanziji Americki domoroci bili su SJ. doveo je do velikog smanjenja broja stanovnika usled uvezenih bolesti na koje domorodacko stanovnistvo nije bilo imuno Doslo je i do mnogih ratova izmedu domorodackih Arnerikanaca i bele zajednice u GORE z > 0 "' Tocak je hadratni krug. Vradzbinski .1 na tocak prilikom rodenja. koji su cesto morali da se sele i ponekad ratuju.manska drustn koja SU zivela u bliskoj duhovnoj vezi sa zemljom . kao i ptice uopste. Istocne surne. sa naglaskorn na lovu. a zivot i srnrt pojedinca takode se sagledavaju kao kruc> zinltinja. Sunce i mesec su okrugli i kruze oko nas i beleie kruzno vreme Nebo je krug.·ot Americki urodenici . pre 12 do 25 hiljada godina Talasi seoba sa Aljaske na istok i jug dove Ii su do toga da vcliki broj razlicitih plemena iii jezickih porodic. muzici i obredima O\•ih naroda VRADZBINSKI TOCAK Ponekad poznat kao sveti obruc. medved i samoposmatranje na zapadu. skupljanju plodova.'\led' ede nadzbine irnaju rnuske aspekte sriage i moCi.·inost se mogu naci na jugu.

polozi na tlo kao kre.1tu ulw.1ganje ZJ.zi put uodraslog ccweka Traiilac moli samana za pomoc.:i ne dre±i .·. grade kruzna gnezda i nisu priko.:ira pute\'C drugima kolac izrezbaren je figurama i licima koja se nalaze jedno na drugom Ova lica predstavljaju pretke iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju narocite poklone GORE Totem ski . kukuruz je inspirisao rnnoge \ azne mitove.·ise nego sto mu je potrebno Cur. pretke On je simbol dostojanstva i uspeha. lo. cak i kroz beznacajne susrete sa :i:ivotinjama i pticama iii drugim silarna u prirodi Na kraju se odaje deli bogatstrn i da nibd. cesto od kedra.oesNo Orlovo perje na perjanici poglavica americkih domorodaca simbolizuje zrake sunca imaju \Toma slican duh ljudima.:i i Z.. TraganjJ.1te duhovi iz podzemnog sveta i mora je spasiti sunce tako da letina 0 < z > $'.1lwalnost Velikom Duhu za dobijeno. TRAGANJE ZA VIZIJOM Pojedinac koji trazi uputst\·a iii odgovore na pitanja rnoze da krene u tr. Sveti darovi kao sto je duvan (koji blagosilja zemlju) ostave se u ovaj prostor za Velikog Du ha Ponekad se kadulja.r. Zena od bundeve i Zena od pasulja. Na primer. a njego\·a pera sa sunce\·im zracima selektin10 uzgajali kukuruz.tstva i podsetnik nJ.:i orlom odric. a trazilac deli dozidjaj s. U prirodi se nade neko udaljeno mesto i obelezi pravouganikom iii krugom.1 Trebalo bi da ccn·ek se i cekajuci znakove iz sveta BOGINJA KUKURUZA Kukuruz je nastao iz divlje trave koja se zove teosint. price plemena sa severozapadne obale Pacifika gornre o preobraiavanju zivotinja u ljude.·et trazioca Trazilac ostaje u svetom prostoru jednu iii nekoliko noci. On je bezbrizna ptica irtrnnnja koja ot\·. koji mogu da se proturnace kao uputstva duhon.1tstn1 DJ. gde trazilac ceka viziju . trava prociscenja. a koja je rasla u juznom Meksiku pre 7000 godina.:i iii zenuljskirn orlom. vizijorn. ono podseea na prisustvo Velikog Duba: orao je po\·ezan sa suncem. 0 0 n TOTEMSKIKOLAC Algonkinska rec totem znaci licni cm•J. Kao osno\·na namirnica. postaju kitovi ubice i love u moru Potlac je cinucb rec ZJ. Boginja kukuruza kod lrokeza (Onata) cerka je majke Zemlje (Ejtinohe) On. kao i ljudi u zirntinje Kaiu da narod lososa iii kitova zivi u velikoj sreci u gradovima ispod talasa.·ani za zernlju bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao je otelotornrenje vizije i u\•ida.·eoma znacajno za americke urodenike.·eci ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi. koji snutraju da je to \clika cast za davaoc.1 sJ. moleci ODRICANJE z. boginje plodnosti.rskirn drustvima. Kukuruzna :Zena. deleCi ih prip.:iri. Kada se nosi orlovo perje.ioc.inje je .1 prim. kada se umore od !ova na kopnu.1dnicimJ. kao i ogromne snage za savladavanje S\·ih neprijatelja i za napad sa nepogresivim naumorn. Kaiu da je on jedna od tri sestre. uzgajanje kukuruza se brzo prosirilo na ostatak sveta . za vizijom se dogadaju kada adolescent prelJ. Americki urodenici su oko sebe Veliki Duh moze da goniri kroz bilo koje iskustvo. 0 $'.:inj.1 i priec koji SU moze da raste. istorijskog i duhovnog ranga naroda.in se snutr.1knuti ljudi prireduju gozbu i odrii:u se svojih st. a bda su stigli Enopljani.11nlc kucu i postaju beskucnici dok ponovo ne st\ ore bog.v. plemena Ponebd 1u kraju o\·e ceremonije oni z. obicno zivotinja iii biljka koja usvaja americkog urodenib preko obreda prelaska u adolescenciji Totemski kolac se rezbari. jer lete u krug. Shene price koje se odnose na godisnja doba prisutne su u mnogim ratJ. i predstadja i porodicni i amblem brJ. ceremoniju '"odricanja u kojoj ist. l\lnoga sirnbolicka znacenj. Za ptice gromovnice se kaze da se obrusavaju s neba.manom da bi ga slwatio povezani sa slikama poznati su samo ljudima bratstva. ritualni cin preko kojeg se mogu dobiti korisni znaci.

kepunska sekira i kavik.i. koji ponekad izlazi da igra po nebu. dobro stanistc irvasa iii karibua. Tajga i tundra su bezlican pejzaz sa sirokim horizontima. On deli iglo sa Irdlirvirisongom. kod ljudi koji tJmo zive. lzgradeni od kocki leda koje se di:lu u spirali. INUITSKI DUHOVC Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi": Algonkinci su ih Z\ali .1\·anu. kamcnju i zivotinjama. a gradi se od s. pozn.1lni lnuiti. sirnbolicno ga pojede medved i on se ponovo rodi kao carobnjak iii angakok Za inua zivotinja se srnatra da su veoma osetljivi na izradu oruzja koje ih ubija Ako bi ih ubilo orude slabe izrade. Lapland u Finskoj. i Fino-Ugrima severne SkandinJvije i Sibira. sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ .rn1ih elemenata tog ekstremnog ambijenta.1 znako\·e i simbole njegovih naroda. pa SC zivotinjski duh mozda ne bi vratio u zernlju u nekorn drugom zivotinjskorn telu Da bi se ovo izbeglo.1 ne · zJL:izi. J\ningan je bog rneseca i efikasan lovac koji na nebu ima iglo u kojem se odmara. KJrude i Grenlanda. kitove i morski ribolov takode su vafoi za ljudski opstanak vazduhu. lnuitska spiritualnost ba\·i sc odobrornljavanjem bogova i duhova iz prirode.ui ljudi. lnuiti se dice svojim majstorstvorn . !(ada duh med\·eda postane i:ovekov Neki od inuitskih simbolickih alata· poklopac kutije. prijavili bi to SVetu duhova. U Kanadi je on registrovani zastitni znak za lnuite GORE DOLE severnu Non·esku i Svcdsku N. a rnogu sc IlJCi U IGLO Rec iglo znaci "nast.. ljudskim i biljnim svetom na cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje Sibir i drugc delove severnc Rusije..rn1ba·.1 brat sunce .1t kao ··zemlja ponocnog sun ca·: leti sunce nikad. poznati kao tonzgak Dul10\·i karnena i mcdvedJ se srnatraju narocito mocnirn. u koje spadaju Saami EkologijJ. Aljasku u Sjedinjenim Drz. svojim demonskim rodakom. \'Odi. UnutJr Arktickog kruga. Arktik je.ive u surovim uslovima. klinn i geologija Arktika uticu n. zido\ i igloa se zakridjuju prcma unutra.ARKTICKA PREDANJA 0 z > 0 GORE Arktik je poznat kao zemlja ponocnog sunca. st\·arajuci kupolu od lcda s ruporn na Hhu za \ entibciju Iglo je sirnboliean produzetak onih koji su ga grad iii i njihorng odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi iznutra i kada se 'kljucni kamen" postavi na vrh. U inuitskoj mitologiji.wa lnuitima da opstanu u surm·im llS!ovima. Nevidljive prirodne sile zovu se inua. a zimi nikada ne izlazi. SJ tundrom na rubu i zivotinjskim. iglo i njegcn· graditelj postaju jedno Iglo omoguc.1seljcn je uglarnom Inuitim. veliki okean je okruzen kopnom. zasmejavajuci ljude Za lnuite iglo je simbol kuce i porodicnog zivota. Eskirni '. da bi pornogli ljudima da pre. zakrivljeni noz torngak.1 Aljaskc. a igluvajgak je ledena riastarnba koju zimi koriste centr. kad.1 ga nebom ne \'ij. sto ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc kulture koje se oslanjJju ru lovJ na irvase Lov na foke. Inua rnogu da postanu totemski cuv.

Ulu je simbol zenstvenosti i uloge zene u inuitskom drustvu SVETI BUBANJ Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine. S!MBOLICNI ALATI Dve druge va2:ne stvari u inuitskoj kulturi su inuksuk i KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA Ranije poznati kao Laponci. pripremanje ko:la i za kuvanje. Sami su tradicionalno bili lovci i ribari. koji se koristi za secenje platna. sa ognjistem u sredini. grupnog i kulturnog identiteta. Sarni koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu. objavivisi. Irvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. finski naucnik. srednji i gornji svet Zarnislja se da je svet sacinjen kao neka vrsta kosmickog satora. ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od jove iii krvlju figuricama ljudi. 1835. koia 5atora predstavlja nebo. Sarni su deo finsko-ugarske rase. a drianje irvasa je simbol licnog. tako da svako novo domacinstvo obicno poseduje malo krdo irvasa s kojim braeni par moze da zapocne novi Zivot lrvas se takode cesto povezuje sa simbolikom meseca i sa pogrebnim obredorn i smrcu . Dufa ruka KELEVALA IR VAS Jrvasu pripada centralni znaCaj LI Elias Lenrot. sto bi dovelo do unistenja zemlje TradicionalnJ nastarnba. pri cemu centralna osa Drveta sveta prolazi iz korena u donjern svetu. Ulu je zenski noz sa ostricorn . Centralna osa se opisuje i kao C:etvorostrani stub sveta . a molitve obezbeduju da ona ostane na rnestu tako da se nebo ne srusL Sarni se plase da Polarna zvezda rnoze jednorn da se pomeri. koji rnoze da izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg On predstavlja simbolicnu kartu kosmosa. inuksuka pokazuje prema jezeru. Sarni shvataju svet sa razlicitim nivoirna stvarnoati: donji. finski nacionalni ep. prethodnik jurta. a jos irvasa dobijaju prilikom venC:anja. kulturi Samija. NapraYljen od karnena. da bi zastitila rad inuitskih umetnika i rezbara. inace ce umreti jos neko. inuksuk znaci "oblicje eoveka" On je putokaz koji vodi lnuite kroz bezlienu tundru. duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova. Sami takode veruju da kada umre Clan porodice telo treba da bude izneto iz Satora kroz boaso iii kuhinju. oni su postali vise nomadi Kao sustinski 5amanska kultura. Sarnija je slozeni kupasti sator iii kata. inuksuk se pojavljuje u ljudskoj formi sa ispruzenim nogama i cesto sluzi navodenju karibua na mesta gde ih je lako uloviti. u obliku mesecevog srpa. sakupio je mitske i magijske pesme koje su prenete kroz vise pokoljenja seljaka. . a kada se oni konacno umire dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. Polarnorn zvezdom. da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe. a stoji na drvenim potpornim stubovima koji su ekvivalent stuba sveta Unutar kate postoji s\·eti prostor u kojern se drzi sveti bubanj . velike grupe plemena koji govore mnostvom razliCitih dijalekata jednog jezika. Deci se obicno daje in·as za nicanje prvog zuba i za imendan . Za nebo se smatra da je pricvrsceno "severnirn ekserom". do sazveida Velikog medveda na vrhu. Uobicajen simbol u severnoj Kanadi. sto znaci da se u jezeru rnoze naCi riba na istoj udaljenosti na kojoj inuksuk stoji u odnosu na rub jczera. Pesme i sage ovog epa pruzaju vazan uvid u verovanja i predanja samijskih naroda. Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet GORE )> :0 -I rn 0 )> z )> ulu . sa glavom od koze irvasa. kako irvasi odumiru.Iglo sirnbolizuje pocivaliste i psihicki dorn razlicitih strana ljudske prirode Godine 1958 kanadska vlada je registrovala sliku igloa kao zastitini znak. Kelevalu. koji su takode uzgajali pripitomljenog irvasa. kroz srednji svet svakodnevnog zivota.

iii kao duh odvojen od tela. da se penju na nebo u "rnagijskom letu" iii da silaze u podzernni svet da bi se sastali s precirna i razgovarali sa duhovima prirode Mnogi 5amanski sirnboli predstavljaju preobrazenje iii oslobadanje od jedne vrste postojanja u drugu Tradicionalni 5amanizam se danas malo praktikuje. v. premoscujuci zemlju i nebo. pokazuju 5amana s rnaskom ptice. isceljenje iii vizije za njegovu zajednicu S poreklorn u paleolitskom periodu... Drugi 5amani mogu biti "pozvani" tako sto ce se u snu sresti sa polubo:Zanskom ili istorije i identiteta. sa bubnjem i kopljem. ali se cesce desava da dozive spontani poziv kao ljudi koje je priroda odabrala Samansko pozivanje je sarno po sebi simbolicna pojava Cesto se dogacla da novog posvecenika pozove skoro srnrtno iskustvo.. NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREivLA. a znaci "onaj ko zna'' Samani su posvecenici transa. iz kojih mogu da proiziclu pouke... tako da ne postoji nista sto maze da se napadne. kojem se smatra da oni napustaju svoje telo. a: c. 0 ro ::2 Semene ljuske se obicno koriste za pravljenje samanskih zvecki GORE 5amanizam rnoze da se nacle u korenirna mnogih velikih religija sveta. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA. DELUJUCI KAO BELEZI VERE. inspirisan Jungovim povezivanjem 5amanizma sa idejama o ''kolektvnorn nesvesnom" i sve vecem davanju vafoosti putovanju izrneclu razlicitih svetova iii stanja boianskom licnoscu Cesto su te licnosti iz snova umrli preci samana koji ga ob~n·estavaju da je on izabran Neki 5amani imaju nebeske supruge koje ih zovu na put Suocavanje sa sopstvenom smrcu iii putonnje u smrt predsta\·lja sna:i:an simbol samanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno bice i da zi\·i bezgresno uprkos napadima i izazovima zivota . Neki dozive snoliko iskustvo komadanja.SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI l ZNA1'. zanosnog i izrnenjenog stanja u SAMANSKI LET Za samane kazu da mogu magijski ch lete u obliku zivotinje. sto odraiavaju mnogi simboli Paleolitske pecinske slike u Laskou. pri cernu oni metaforicki umru i zatim se ponovo rode. a sibirske 5arnanske svestenice jos nose pticju no5nju . kao sto je udar groma ili pre:livljavanje neke smrtonosne bolesti.. Kafo da su neki samanski ratnici toliko koncentrisani da mogu da hodaju kroz baraznu vatru i da ostanu neozledeni Psiholoski gledano. ali jedan talas interesovanja se razvio na Zapadu. DOLE u Sibiru. hodanje kroz smrt predstadja sposobnost odbacivanja liC:ne POZIV SMv!ANU Samani mogu da naslede svoju ulogu. z _J <( ::::i f- . 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA. Francuska.0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE 0 MISLI I MOLITVE. U busmanskim crtezima u kamenu. na jugu ... Na ovaj nacin 5amani mogu da lete kosmosom.. "preobraca se" u vuka. kao i na rubovima mnogih drugih Rec 5aman potice od Tunguza Severnoamericki saman. _J SAMANIZAM Drevna tradicija famanizma podrazumeva ulazak pojedinca u izmenjena stanja svesti da bi mogao da poseti druge nivoe stvarnosti.

sa ostro fokusiranom pafojom. mesecu i zvezdama kao o roc!acima. a ponekad na zveckama iii drugim instrumentima. Bubnjanje ima \'ezc sa praiskonskim zvukom.ubnja predstavlja podclu izrnedu gornjeg i donjeg sveta U svim samanskim kulturama bubanj je simbol odnosa izmedu gornjeg sveta. zivotinjama. Drrn weta je samanski simbol koji se javlja u mnogim kosmologijama . Ona \'erovatno simboliwje sposobnost samana da r. a mnogi simboli BUBA NJ Koriscen za uvodenje 5amanskog transa. a 0 oote Samanski bubanj sa stilizovanom slikom konja u trku naslikanom na povrsini biljkama. Sanjanje orla. upokojenog 5amana . Za mnoge 5amane postoji dircktna veza izmec!u njih i prirodnog sveta Rornski 5aman prica o zemlji kao o svojoj baki. Tunguski sibirski saman ima zmiju kao duh koji mu pomaze. medvedi. Preko ove veze saman se konacno susrec'e sa svojim dvojnikom iii od nervnog sloma iii se suoce sa smrc'u . "antilopa transa"je stvor nalik antilopi. bub. a tokom 5arnanskog transa opona5a njene gmiiuce pokrete sc odnose na vezu izmec!u njih. a nalazirno ih u brezama sa sedarn cvorova sibirskog samanizrna. koji se vesa na drvo sveta lgdrazil. darovitost i inteligenciju Za sarnijske 5amane kazu da postaju vukovi.gornji svct.izgovaraju s prccima. irvasa. za koji se ponekad smatra da je puls zemlje Za sarnane Altaja.1 Uloga sanuna jeste da napravi spone iii da putuje izmedu o\·ih sntova. centralna Azija.unosti lz ove perspektive znakcn·i i simboli iz nesvesnog. Susretljivi duhovi zivotinja i predaka mogu se posmatrati kao aspekti C:ovekovog nesvesnog. iii cesto zivotinju iii duha prirode koji mu pomaze da dostigne izmenjena stanja i svoju najdublju prirodu. ali i u drugim predanjirna. predst.DESNO Tunguski saman iz Sibira nosi kozu i rogove svog duhovnog saveznika. rnoze nas pozvati da zauzmemo distanciran pristup. s ko1·inu razaovara da " . dolazi do spoznaje preko izmenjenog stanja kojc jc rezultat patnje Lest\·e su sliean simbol. koji se povezuje sa zenom SAMANSKA PUTOVANJA Simbolicni svet samana moze da bude znacajan ljudima koji pate SAMANSKI SAVEZNIK Saman ima saveznika iii ucitelja u obliku pretka.l\'ljaju nata koja nas zm·u u drugi nivo stvarnosti. koji se susrecu na zivotnom putovanju individualnim bicem. Saman rnoze da oponasa radnje i glas zivotinjskog saveznika da bi rnogao da deli njegove percepcije. iii u prirodi. izmedu zemlje i neba. i donjeg s\·eta iii utrobe. kao sto je Egipatska knjiga mrtvih i Stari zavet.inj ima narocito sirnbolicko znacenje kao sredstvo kojim se prelazi u izmenjena stanja iii druge svetove Ustaljen ritarn koji se svira na bubnju. Saman mo:Ze da napusti sadasnju stvarnost da bi prona5ao mudrost iii znanje u alternativnim stvarnostima. s nogama podignutim u letu.istoji se od tri nivoa iii sveta . U tradicijama americkih domorodaca izlazak dima kroz rupu kolibe predstavlja puto\·anje dulJJ. irvasi iii ribe.frikc. srednja zemlja i podzcmni S\'Ct . da bi produbio odnos s tom zivotinjom /l. na primer. buduCi da sc u busmanskoj mitologiji pokojnici pretvaraju u antilope Slicne lcteee zivotinje javljaju se u sibirskoj samanskoj mitologiji (i mogu da budu iznir leteceg irvas.1 Dcda i\ [razJ) bi dobio uputst\·a Neki psiholozi vide direktnu vezu izmec!u paralelnih St\·arnosti sarnana i odnosa izmedu sna i svakodnevnc stv. koji se cesto po\·ezuje sa muskarcem. blokira druge culne informacije. kofa b. omogucujuci 5amanu da ude u drugo stanje s\·esti.nordijski bog Odin.ali neka predanja daju op is cak scdam iii dcvet svctov. 'ft s > > z PARALELNI SVETOVI Osnovna samansb kosmologija s. suncu.

TAO I licni i kosrnoloski princip. nego aktivna saoseeajnost s Prema legendi. za koji kaiu da ga je u Kini osnovao Lao Cu (iii "starac") u VI veku pre n . Simbol jin /jang ukazuje na balansiranje prirodnog zakona iii ciklusa promene. Konfucijanizam je eticki pristup zivljenju i vladanju zasnovan na cvrstim principima. tako da je on istinit i vecan Obicno se navodi da je Lao Cu rekao da "tao o kojem moze da se gornri nije vecni tao·· To znaci da se tao odnosi na ono sto prethodi svim vidljivim stvarima (iii "rnnostvu stvari") u prirodi. zivot do smrti. toplinorn i nebom. simbolizujuci celovitost prirode Savremeni primer ovog principa ocit je u odnosu coveeanstva prema ekologiji planete Na5a sposobnost da upregnemo silu. zenski princip. jang. tao (iii ··put") opisuje nastanak kosmosa i stvaranje sveta. Tako zivljenje prema taou znaci da eovek bude voden najdubljirn putem u prirodi. On se odnosi na izvor obrazaca prirode i na oseku i plimu prirodnih sila. Dok mnogi religijski sisterni sagledavaju raj kao stanje van ljudske zemaljske egzistencije. sediste pet cula. dovodi do svoje suprotonosti BOZANSKE LICNOSTI Taoizam nije u pocetku imao nikakva staticna verska ucenja. rastuzen nesposobnoscu naroda da prihvati "put" koji je on predlagao. dok se taoizarn vise bavi zivljenjem u skladu s prirodom stvari kakve one stvarno jesu . kao i veliki deo kineske misli. au modernom dobu interesovanje se prosirilo i na Zapad civilizacija moze da izgradi bolje drustvo.1jan u Kini i Japanu. taoizarn se. ali se vremenom.TAOIZAM 38 Taoizam je religijski i filozofski 0 ukorenjenim u verovanje da · srnislu da se. u trenutku kada je najveea. sa svetloscu.. za Kineze je ono izvor cuvstava. U isto vreme. odrnah i neminovno priziva stanje "nedobrote·· kao suprotne sile . Ovaj simbol pokazuje da zivot mora da se sagledava kao celina i da ne rnoze da istinski postoji u izolovanirn delovirna. pre nego stremljenje ka ispunjenju niza zelja . Taoizam je bio utic. muski princip. niti je bio vezan za postovanje bo±anstava. taoisticki magicni dijagram koji obuzdava kosmicko ci. pa ipak se preplicu i medusobno su zavisni: dve male tacke u simbolu pokazuju da svaka suprotna sila sadr±i seme one druge Dn oblika zajedno cine savrsen krug. resurse i informacije ogromno je porasla. cim se opise stanje \lobrote''. tamom i zernljom. ali ako ne uspemo da spoznamo svoju zavisnost od velike celine zivotinja i prirodnih sila oko sebe nase snage ce na kraju dovcsti do nase smrti Simbol jin/jang pokazuje kako svaka sila. povczuje se s hladnocom. napustio civilizaciju i odjahao u pustinju na vodenom biku Na poslednjoj kapiji carstva ubeoen je da ostavi zapis o svojim ucenjima. sistem. e. I taoizam i konfuCijanizam su uveliko uticali na kinesku kulturu i istoriju . je bio autor Tao Te Cinga iii 'Tnjige o putu". vise bavi jedinstvorn u kojem eovek zivi u taou i poistovecuje se s njim. u skladu s ritmo\'ima prirode Dok se na Zapadu srce sagledava kao izvor hrabrosti i ljubavi. tao je misticni put koji moze da se prati zivljenjem u stanju jednosta\•nosti. koji se nalazi izrnedu zernaljskog i rajskog postojanja. a musko do zenskog Jin. "' . zbirke aforizama koji se bave prirodom s\·eta i povezanoscu coveeanstva s tom prirodom Centralni princip ovog dela je neakcija ne pasivnost. Lao Cu je. Lao Cu GORE "Svemocni" pecat Lao Cua. Otkrivanje taoa zavisi od "prainjenja" srca od vecito promenljivih iluzija cula. u kojem svaki pokret sadrzi iii se na kraju pretvara u svoju suprotnost: snaga dovodi do slabosti. sagledavanje zirnta onakvog kakav on jeste. i napisao je delo Tao Te C::ing DOLE prirodom zivota. Tarnni i svetli delovi orna sirnbola direktno su suprotstavljeni. JIN I JANG Za Lao Cua nije postojalo nesto kao cvrsta definicija dobra i zla u z _J < :::i 0 CD Prema predanju.

1tarski obrcdi da bi SC prikaza)o znaccnjc i funkcionis.1.1. On jc sirnbol co\·cb koji jc postao jcdno s.111jc prcdab Post. Car od ncfrit. a t. One su se posto\·ale k. a kada jc.1ju i p. p. mcdudclovanje ovih suprotstadjcnih principa dovelo je do stvaranja Pan Ku. takode poznat kao Gospochr neb. mcs.l pos\ cecna K.111. Simbolicno po\·ezane sa pet clcmcnata.1 O\ K.w s.1 t.1.1 bio je u dircktnoj \·czi s kineskim c. svakodnevno r. one povezuju gornji i donji SYet Svetc planinc su mesta hodocasca.10 pra\·a bofanstva.1 st.uijim kincskim \ crc11 .1 i u ccntru carstY.1 Kinczc ncfrit simbolizujc plcmstHi. Taj $.1 taom.1fizicki ili simbolicki tc. one su st. stize se penjuci se uz 7 000 stepenika "Rajskog stepenista'· tc)o je postalo S\"Ct. SASVIM GORE Simbol jin/jang predstavlja beskrajnu igru suprotnih svojstava u prirodi TAO I MESEC Prema nekim tekstovima.111jima bo sto jc tcorij. svetoj planini istoka. taoisticko viaenje sunca bilo je da je rec 0 necem stalnom.1zu da jc Lw Cu bio jcdn. . lcgao i umro.1 putcm PAN KU l PET SVET!H PL:\N!N:\ Druga nzn.LEVO Do hrama Biksija na Taj Sa nu. koji je zatim uzeo dleto i cekic i poceo da klcsc ost.1jsb upran sc smatra!J kopijom orskc \ ladaYine na zemlji.111tcon bozanstav.1 jc pno stnircno biCe.1dine. uspc\·si tako da stvori bcsmrtno telo koje sc odYaja od fizickog tela prilikom smrti.1. u kojcm je h.1z.wisticki pantcon odr.l T.1 pct clcmcn.1 iii Taj Sang Lao Cuna.1klu. a narocito prostor koji lezi izmedu neba i zemlje Pan Ku je zivco 18 hiljada godina.1.1jY.1tak sYet.1 jc sLl\ ljcn cco p. a Yerovalo sc da drzc ncbo Lao Cu je savctovao slcdbcnikc da '·budu rnirni kao planina i da tcku bo \·clib rcb'. planinu istoka. prvi taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i na mesec i tamo savlaaivali sve tajne promene Nasuprot tome. a mnogi su trJzili tao podaecci se u planine da zive LI > 0 samoci Po t. ukljucujuci mitskog (. Sam Lw Cu jc prct\ orcn u boz:rnst\·o i bio jc jcchn od n.ira od ncfrita.u od ncfrita je gL1\ni dclitelj mor. a sam car sc jednom godisnje peo na nh najsntije planine. Prvi taoisti su se daleko vise interesovali za ono sto maze da se nauci od meseca i njegovih mena .l koja SU njim. sa\rsenstn1 i bcsmrtnost i snutra sc ·rajskirn bmcnom C.1j.1.111. mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye p.1.1. nhcwni dadar nebesa i podzemnog s\·cta Z. da prinese :lrtnr "' GORE im bozanst\·im. Poslc st\ aranja kosmos.111 Ku. za koga kahr d.10istickom verovanju pLrnine su srcdst\·o komunikacijc sa besmrtnicima bko jc postajao popuLu.10isticb licnost jc mitski P.1lc unutar cetiri strane s\·et. po zavrsetku zadatka.1 od rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog gospod. njegovo Car od nefrita je bio slavljen kao bozanska glava hijerarhije raja i pakla mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd sc za narod iz\ ode mct.ffa ursku hijcrarhiju u r.rnskc hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole sc bozanstYima iii prinosc zrt\C S\"CtiJistim.10s bio podcljcn na sile jina i jang.1. cija Se \·c)i(ina obeldava sa pct svctih pL111ina u Kini.1 Car od ncfrit.Hom i s prirodom Kao sto jc slucaj sa drvctom s\·ct.1lnc praYde i zastitnik Co\CCJnSt\".111je boz. r.1stuci.w jc ncsto slicniji narodnoj rcligiji.1hr da jc Ju Huang.1ta i posto\ .l U kincskoj tradiciji.1znijih taoistickih boc'OY.10isticki s\ cstcnici stupaju u \ czu s.

un je trcci po bro ju sledbenika ( koji L1gLm10m zi\·e u Indiji i Nepalu) Ganes.1 i prisutan je LI svim stvarima kao atman. sto predstavlja suncani disk i stvaranje i kontinuitet kosmosa.1ga).1lasku. u njih spadaju Rama.1 cetiri glarna simbob su fonka (iii skoljka).1 cetiri ruke TRIMURTI Rec trimurti na sanskritu znaci "posedovanje tri oblika. Siva predstadja ne samo unistenje. (doslorno . i Laksrni. ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn slona.1sterivanje demoru. ). nego i obnovu.1.1vlja vlast. La ks mi. Iako je Brann va±an. i terrnin je koji se koristi za opis nhovnog trojst\·a LI hinduizmu: "Brania (Tvorac). Siva je takode vrhovni Cetiri glave Brahme predstavljaju C:etiri strane sveta postoji podela izmedu svetovnog i rcligijskog zivota. mnogi Hindusi ne priznaju termin hinduizam kao opis s\·oje religije. Hanumana. boga majrnuna koji predstadja odanost. Krisna i Buda Kao gospodar kosmosa.1cnog istorijskog Vl B RAi\!AN U hinduskoj misli postoji jedno nhon10 biee .. i Sivu. prava prirod. a simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan zenske joni). bas kao sto sered pojavljuje iz haosa i kao sto novi zivot dolazi posle smrti .1 neprornenji\·c sustine indi\·idu. dok se Siva i Vi5nu slave kao glavna bofanstva Visnu i njegova supruga. Njegov.1!11og zirng bi ca Bas kao sto sva zi\·a biea predstavljaju sicusne delove kosrnosa.1111an jc izvor zivota. tako da za mnoge Hinduse ne GORE i pad ma (iii lotos) kao sirnbol reinkarnacije.a 5\·et. gada (iii tolj. 0 osni\·ac. koji su cnsto utkani u tlo i kulturu Indijc i'vledu \·clikim svetskim religijam. spavajuCi na zmiji Ananti. U svakodnen1om zivotLI on se prevodi kao obawza d.Braman koje jc beskrajno i vccno. postojc mnogi bogovi i boginje LI hindL1skorn p.1 hinduiz. gornreci umesto toga o sanatani darmi \·ccitoj religiji iii zakonu Slozena sanskritska ree danna odnosi se na prirodne nepromenjive zakone koji odrfavaju kosmos i drze ga LI fJ\ r. kao CLivar S\'eta. koja Se koristi ZJ. postoje sarno dva poznata hrama koji su posveceni iskljucirn njemu.HINDUIZAM 40 Bez pojedin. (etiri glave koje gledaju na cetiri strane) predstavlja urarnotefojucu silu koja povezuje Visnua. orla koji simbolizuje mudrost koja se postize otvorenim umom LEVO bog rnuske snage. a njeni listovi se koriste kod svetih s\·ecanosti. simbolizuje svetu mudrost i obilje GORE z < . sto je princip nalik na t.1\·a harmoniju kosrnos. dui. tvorca svetlosti. SIVA Bohnstvo suprotstavljenih i cesto kontradiktornih karakteristika.1 koje snkodncn10 prelazi ncbo u tri krupna koraka. LI s\·itanje.1 se slede iHesni zakoni i ispunjavaju drust\·ene i eticke odgovornosti. predst. gospodara mraka.10. tako Branun poprima r. on je gospodar opsteg plesa stvaranja i unistenja preko kojih odr±ava ravnotefo kosmosa. Visnu odrz. boginju blagostanja s. Vi5nu plovi ru iskonskirn \·odarna.rnteonu.. . hinduizam obL1hvata Il1110StYCl \·Cro\·anja i obrcd. bog sa slonovskom glavom. kao i asketski jogi. koja predst. Razigrani Siva se obieno prikazuje sa cetiri ruke koje su okruzene krugom plamena. boga sreee i mudrosti.wljajuci neke aspekte bofanskog Shodno tome. poprimio deset inkarnacija. LI podne i na z.1._.ulicite forme. Tulasi (slatki bosiljak) je sveta biljka za Visnua i cuva se u hramovima njemu posvecenim. jasu Garudu.rnja iii dogmi i bez ikakvog iz\·or. L1zu da je on. 0 Medutim. bcz ustaljenog niza \Crov. Visnu (Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna Tvorac (ponekad prikazivan SJ. Br.1 i predstadja manifostaciju sunc. Kao Nataradza. hrabrost i posvccenost. eakra (iii disk) protiv zlih sila notdi.1 aL1toriteta. onaj ko silazi .. \'ISNU Takode zvan CLI\·ar. koje sc porninjLI kao ··avatari .

nago\·estava nm· poeetJ. a zatim se ta hr.1kti drugi bogovi ostaju pasirni i bez motivacije Sakti SC budenje. . svecanost svetlosti.:iju mnostvorn svetiljki SYec.. zakolutanim ocirna. sa mnogo muzike. Organizuju se i hodoeasca svetim rnestima u Hirnalajima. DOLE U zemlji neline i prasine. Na hodocasca se ide u Varanasi (pcn·ezan sa Sivom) 11.nost poznata kao arti . drugu surovu i strahovitu.uifotlucima (kao sto je posipanje nJ. Odrfavana u east boginje Laksrni.:inga da bi se narod okupao u svetim vodama reke Veruje se da Gang ornogucuje oslobJ. a smatra se da se njegovim izgovororn sazima ceo kosmos (proslost. s.:ito nije cudo sto se slaye kao svete. pa z. Sivina supruga.1 konfet.k i predstavljJ. gde su odabrana porodicna boianstva predstavljena u obliku slika iii kipova. najrasirenija je svecanost koja se slavi u lndiji. iako se molitva koju rndi svestenik takocle de5ava dva puta dnevno u mandiru (hramu). njihovo mleko je vazan izvor hrane dok se volovi koriste za vucenje pluga. U nekirn delovima zemlje. bez S. tri glasa. koja se obicno prikazuje s crnim jczikom. prosl.111u i m.Cnski princip. Sve ove sveeanosti su vesele.:i razbacivanje pepela pokojnika.ana deli vernicirna.1 1·elikim \ . N. kosmicki je simbol zivota. spavanje i KR AVA U hinduizmu krava se smatra svetom i klanje krave se smatra strasnim zlocinom. omogucujuci tako sejanje :Zita . simbol moci i muskosti. vreme kada SC pl. koja se slavi kao boginja Ganga. predstavlja prvu stranu SLOG A. u stvari. Visnua i Sivu) koji kontrolisu zivot Oni zakode simbolizuju tri ljudska stanja. SVECANOSTI Hinduska godina sadrii rnnogo sveeanosti kojima se obelefavaju dogaclaji iz zivota boianstava iii se slavi prornena godisnjih doba . koji se cesto pojavljuje u svetilistima ovog boga SA KT I Sakti je jos jedan vafan .1tr. dok Parvati.1 rnolitva obicno se obavlja kod kuce i glavni je oblik hinduske molitve. kao i tri srnjstva.1se belog bika. a Varanasi se smatra povoljnim mes tom za kremir. krave su glavne za indijsku poljoprivredu.kode sveti. A. gde kazu da Siva sedi i meditira.rnje i z.1li t. slog aum simbolicna je predstava Bramana Opisuje se u Upani5adama (svetim tekstovima hinduizrna) kao zvuk koji stvara i odrfava kosmos.1 obalama G. znanje i delanjc Aurn se koristi kao mantra kod meditacije i prilikom svete ceremonije .:i zetn1 zita i veoma jc radosnJ. plesa i drarne i daju priliku porodicarna i prijateljirna da dodu zajedno. Ovo podrazumeva osvetljavanje pet bofanstava od strane svestenika. Dajvali (u oktobru iii novembru) obelefava GANG non1 godinu.ispekt bofanskog Sakti je Z. koji su poznati kao murtis U mandiru se odrfava veoma ritualizonna s\·eCJ.clanje od samsare.1CJ. koji kruzi lampama ispred centralnog bofanstva dok vernici pevaju pesrnu iz svetog pisma Na kraju sveeanosti dolazi do simbolicnog prinosenja hrane (kao sto je voce.UM U sanskritskoj kaligrafiji misticni Siva. koji su tJ.ju dugovi. zelju. dinamicna zin1todavalacka energija kosmosa koja aktivira stvaralastvo. GORE cesto Simbol aum predstavlja sveti zvuk stvaranja sveta prikazuje kako grli Sirn i irna cfre str. U i M. ciste i krecc kuee i os\·etlja1·. a tece preko Indije od izrnra u Hinulajima. Dajvali. koji predstavljaju tri boga (Bramu. Kod kuce se molit\·a odrfava na svetom rnestu.1ma) i plerom. sada5njost i buducnost) Ovaj zvuk sadrzi. narocito planini Kailas. u martu. Boginja Kali. DNEVNA MOLITVA z 0 c N > s: Pudia iii dncvn. Simboli plodnosti i izobilja. vclike reke lndije su \·azan izn1r zi\ota i energije.1kode garantuje mudrost preobrazenja Siva se ponekad prikazujc kako j. mcdu njima je Gang. NajvainijJ.oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti) podrazumeva simbolicko prinosenje svetlosti da bi se predstavio trijumf dobra nad zlom obucen u pepeo i zirntinjske koze Njegorn trece oko (cakra u sredini ceL1) moze da unisti vatrom sve koji ga poglechju.i je potonje strane. orasi iii slatkisi) bofanst\·u radi blagoslova. koji igra u krugu plamena. simbolizujuCi trijumf do bra nad zlorn. ostrim zubima i \·encem lobanja.rnost Holi.rndija.rod.ine svoje prirode. smrti i ponovnog rooenja . jednu neznu i srnirenu. san.1\'lj. ciklusa ponon10g rodenja. personifikacij.

Oni ce nastati. Buda beskrajne svetlosti i cuvar Zapada. budizam koegzistira sa lokalnim religijskirn tradicijama i darovao nam je bogatu tradiciju sa raznolikim simbolima i mitskirn misljenjem BUDIN ZIVOT Zivotna prica Sidarte Gau tame predstavlja temelj budizma. ukljucujuci potrebu za velikim trudom. da ostatak zivota provede GORE opredeljuje za ostanak u fizickom svetu da bi pomogao drugim. Tu se prosvetlio i doziveo je nirvanu .BUDIZAM 1Vl simbolizujuci mnoga od njegovih osnovnih ucenja. neki centralni autoritet iii opste prilwaceno sveto pisrno Nikada ne zahtevajuci podanicku pokornost od svojih sledbenika. od kojih svaki ima svog Budu. Gaunama se odrekao svog bogatstva i napustio je porodicu u potrazi za uzrokom patnje u zivotu. niti on ima ustaljeno vjeruju. Iako vise nije bio vezan za fizicki svet. rodio se na granici izmedu Nepala i severne Indije Buda iii Probudeni je titula koju je poducavajuci . znanja i istine . gde je ucio C:etiri plemenite istine i Osmostruki put. Posle mnogo godina koje je proveo kao lutajuci isposnik. postajuci otelotovorenje savrsene rnudrosti i sarnilosti. iz samilosti. smrti i ponovnog rodenja).blazeno stanje saYrsenog mira.1 Na paliju (jeziku koji je nastao iz sanskrita).sto znaci oslobodenje od samsare (ciklusa ponovnog radanja) . zakljucio je da ni predavanje zadovoljstvima ni krajnja uzdrianost ne daju odgovor. rec bodisatva (spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina istine i mudrosti" Spasitelji se razlikuju od Bude po opustenoj pozi. ukljucujuci obrnutu svastiku (kukasti krst). koristio je ovaj cin kao simbol odluke da se odrekne sveta Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta· Gautama. otelotvorenje saosecanja i milosti BUDISTICKA KOSMOLOGIJA Za razliku od zapadnjackog videnja kosmosa koje tcce od pocetka do kraja. dobrodusna buduea licnost. oceki\·ani mesija budizma. postoji i put koji su budisti pominjali kao "put spasitelja': Spasitelj je ucenik budizma (rnuski iii zenski) koji je sposoban da postigne nirvanu . Prvu besedu je odriao maloj grupi ucenika u Sarnatu. koji se obicno prikazuje kako sedi u zapadnjackom stilu. Buda je odlucio. pa je seo da razmislja o o\·orn problemu pod drvetom prosvecenja u selu Bodgaja. osnivac budizrna. nego mogu da predstadjaju bude u raznim inkarnacijama Jedan od takvih je Amitaba. SPASITELJI Dok se neke forme budizma koncentri5u na licno spasenje. nestati i biti zamenjeni novim poretkom Neki budisti takode veruju da postoje bezbrojni sisterni sveta koji postoje istovremeno. Odrastao kao princ. . cesto prikazani kako sede iii leze da bi pokazali srnju stalnu vezu sa covecanstvom i\!edu najvainijim spasiteljima su Majtreja ( Majlaj u Kini). nego i na sistemc sveta . Ona ne samo da se primenjuje na ljudski zivot (beskrajni ciklus rodenja. Indija. koji se cesto prikazuje s lotosom u ruci i u drustvu pauna 0 z < -' ::J I0: CL Vl -' Vl Kada je Buda sisao kosu. ucenja koja obja5njavaju prirodu patnje i kako da se ona okonca . Budizam se ne zasniva na verovanju u Boga. drevni simbol koji prethodi nemackim nacistima ooLE dobio posto je postigao duhovno sarnoostvarenje ili "prosvecenje ·. i A\·alokajtisvara (Guan Jin u Kini). a neki od njih imaju imena i s kojima se moze komunicirati Tako budisticke ikone ne predstavljaju UYek istorijskog Budu Gautamu (koji se pominje i kao Sakjamuni Buda). Ovaj put podrazumeva disciplinu rnisljenja i delovanja i potvrduje nacin zivota koji ne ieli nikoga da ponedi Buda je osnovao monasku sangu (sabor) sa zadatkom da cuva i siri njegovo ucenje. potpunim samoodricanjem i beskrajnom samiloscu.ali se Otisak Budinog stopala ukrasen budistickim simbolima. budisticka kosrnologija je ciklii:na.

koja simbolizuje i . Stupe su se kasnije razvile u rnesta za molitavu. kralj bogova.oc.:i koje sc prosirio Ponekad poziut kao Vadirajana (dijamantsko iii sredstrn munjc ).1 stv.1 i kulturarna n. Kupola obicno pociva na cetntastorn tronu. njegova majka je usnila kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio je odavno predskazan. sto znaCi da kupola neba poCiva na zemlji . .STU PA Jedan od najvainijih i najprepoznatljivijih simbola budizma je stupa.rn1 karakteri5u prostor i jednostavnost Razvijena u Kini. Ganesu U budizmu se slon ponekad koristi kao simbol Bude. takode postici prosveeenje TIBETANSKI BUDIZAi\! Budinm nastoji da se pribgodi razlicitim zemljam. a zi\·e na zcmlji kao spasitelji Obredna pr. slikarstrn i poezija.rnje c\eca i basta. stoji izmeou dva kipa jelena.hle koriste se za koncentrisanje misli ru medit..snjih SC d.1la mogu prcdst. u Sarnatu. Lasa.. ona se tipicno sastoji od kupole (anda). koji sazinuju S\ nernen. sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa slonovskom glavom.1 Budinog stopJ. kao i mnogi fo·opisni obredi.K BUDINOG STOPALA U budizmu (i u hinduizmu) otisci stop. l\.1ti prisustvo S\ete licnosti iii bozanst\·a.:i ec pos\cecnici. predstavljajuc'i Budinu prvu besedu u Parku jelena. U drevnim tekstovima rec stupa znacila je . StO proccduru S\ C MOLITVENI TOCAK Bubanj koji se vrti sa upisanim molitvama poznatje kao molitveni tocak.wlj.1. Vainost ziYih ucitelja poscbno se ruglasavJ.1 kao sto jc osmopJ. a vrte ih hodocasnici dok hodaju oko svetilista.1zumcv. a stupe su u pocetku bile pogrebne humke koje su sadriavale svete ostatke Bude iii njegovih glavnih ucenika (od kojih su neki postigli prosvecenje) Osim sto je simbol Bude i njegovog konacnog oslobodenja od samsare. kao StO SU GORE Zlatna darma-cakra. tradicija zena uticala jc na kinesko-jap. svetsko jaje . dij. koji simbolizuje Budin z. ZEN BUDIZAM Zen budiz.la. za neke od njih (pozn.1 uspost. cesto sa budistickim simbolim. saksija i kruna Smatra Budine korakc.111untsko zcz]o. (arhetipski simbol stvaranja sveta) i rnajcinsku utrobu. skoljka. Tibet njiho\c osobinc i atribute 1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze duboreze kopij. pa su tumaci uzimali ovaj san kao najavu njegovog predstojec'eg dolaska. a ponekad su gradene da bi se slavili vaini dogadaji OTISA. a slonovi se zovu "rusitelji prepreka'..1ksa podr..i\'Jja GORE Viseslojni simbol stupe red. hram D:Zokang. dok relikvije koje sadrzi predstavljaju seme zivota.oreji i Japanu. Kazu da je jedan okret u smeru kazaljke sata jednakjednoj izgovorenoj molitvi Veliki molitveni tockovi nalaze se van budistickih svetilista. predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i snagu .1) Figurice i rnam.. kao i aranzir. pon.lte kao lame) veruje se da su reinkarnacijc svetih ucitelja iz predJ. stupa je i kosmicki simboL Iako ima mnogo arhitektonskih varijacija. S\astika.rnjc mantra i iz\·odenje c mudra (simbolickih pokreta rukam. caj. jednosta\ no st i ustaljenu SLON I BUDA Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o njegovoj velicini Dok je bila trudna.utcfakti i umetnicka dela. tocak sa osam palaca koji simbolizuje ucenja Bude. tibetanski budizarn karakterise panteon buda i spasitclja.nlj.1ciju. ukoliko slcdc kaligrafija.rnkc. pa eak i borilacke YcStine. vrh .rni tocak. skup.1pstraktnih crtcfa nalik tocku).uanje mandala (.1kon.rnskc llll1Ctnicke formc. koji se tipicno povezuje sa cetiri strane sveta. U indijskoj kulturi beli slon je breg Indra. Otisci Budinih stopala su takode ukraseni simbolima kao StO SU ribc..

a Zavetni kovceg je simbol lzgona sa Avram om: dace njegovi potornci biti iz.. a za njih se . sredstvo prcko kojeg pojedinac rnoze d. sa srebrnim pokazivacem koji se koristi prilikom citanja da bi se izbeglo dodirivanje pergamenta prstom Jedan od najsvetijih sirnbola judaizma. Prvih pet knjiga jevrejske Biblije poznato je kao Petoknjizje iii Tora.1 Ovaj hram je obnavljan mnogo puta. grad 11.1jveccg izrailjskog kralja. obecanu zemlju Vise od obicnog mesta. nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti).1 kojem je TorJ ispisana na hebrcjskom rukom vestog pisara.lti i\[ojsiju na Sin. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i tetragramaton (JHVH) .1. crkvenobesedni i tajni iii misticni Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode.·ce:i:ic) u zidu koji je okrenut pre ma Jerusalimu Najstarija svetska monoteisticka religija.1br. najuticajnija nit jevrejskog misticizma. koji se citaju sa podignute platforme radi ukazivanja postovanja Lampa stalno gori kao simbol zaveta koji je jevrejski narod sklopio s Bog om GORE niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr Tora) 11. judaizam ima kontinuitet tradicije oko-+ 000 godina Naziv '·judaiz.JUDAIZAM 44 narod.· sin. a zauznat trcba da sc dr'±c 0 sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj Bo:i:ijih zakon. ali je za judaizam sustinski '"12. Jenejska s\·eta pisrna kazuju kako jc Bog sklopio z.1 ima z _J <( 0 OBECANA ZEJ\!LJA Istorija judaizma ukorenjena je u lzrael. lstocni zid svake sinagoge sadrzi svitke Tore. zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac mora da proae da bi dosegao Boziji izvor. Solomon. e. tc grudni oklop i krunu.jan . Davida. svici Tore se drze u specijalnom ormaricu iii udubljenju (poznatom kao zavetni ko.·eruje da sadrze sva Bozija ucenja kako su Sofar je ovnujski rog koji se koristi u jevrejskim obredima On podseca na pricu o Avramu i lsaiji i znakje Bozije milosti ooLE Posle rusenja hrama. jednog od l 2 plemena lzr. alegorijski. sagradio hram. Tu je Davi do.1snja iii duhonu dimenzij. Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji sacinjava najdublju stvarnost. simbol jedinst\«1 eoveka i Bog.1 jedan je od najvainijih aspekata jevrejske .· odnos prema Bogu. potice od plernena Juda. godine n .GOGA TORA Proucavanje s\•etog pism.. moze trajJti i godinu dana da sc ona ispise Svaki svitak inn rerncn koji ga drzi kada se savije.1111 . Kabala.111 zi.1 pristupi visim carstvinu SvJka si1ugog.in (Izrael). narocito jc znab. ona je jedan od najvainijih simbola judaizma.:i Ovi zakoni su d.:ijskog gori kada je izrndio Jenejski narod iz ropstva u Egiptu (Izgon) u Han. Zid placa (iii Zapadni zid) poslednji je ostatak hrama i mesto hodoeasca i rnolitve zaJevreje celoga sveta SINA.1 J erusalim. Tora sc saglcdava kao unutr. deo etnickog identiteta jcvrcjskog narod. iii sporazum.·ot An.. Jevreji SU bili poznat kao otac jcvrejskog naroda i njego.·ere. GORE rasejani sirom Rimskog carst\•a. 70 .1ilj.:ima koji je dok ga na kraju nije razorio rirnski car Tit.ivet.rni Boziji JEVREJSKI MISTICIZAM Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni. zemlju koju je Bog obccao Anamu gorL Vise od riznicc zakona i prica. koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku.1 sarnog sveta.

gde se sluzba odrfava subotom l\luskarci i i:ene zauzimaju odnijen prostor. H. On se cesto upisuje na amajlije i na plocice u sinagogi. SVECANOSTI Jevrejska istorija i obrazovanje otelotvoreni su u svecanostima na kojima se predanja .:i za vrcrnc Ros hasane oni se pon.1 je Mojsije na Sinajskoj gori dobio zakon na dva kamena.Jorn kipur (Dan pokajanja). iii Adonaj ("Gospod'') Kada se dodaju samoglasnici. koje se prikuca\·aju ooLE Tetragramaton daje pravo Bozije ime na hebrejskom jeziku. ne irn. simbolicnog jela i pevanja. prva Hpovest . a za Solomonov prsten se go\·orilo da mu daje bo:Zanske moci.oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs) simbolicni obrok ukljucuje gorke trave i pogacu u znak secanja na ropstvo u Egiptu sinagoge su postale centar zivota jevrejske zajednice Sinagoga ima tri glavne fonkcije: ona je dom okupljanja u kojem se jeHejska z. urezan Bozijim prstom > $: u sustini jevrejskog prenose pomocu priea. koja na hebrejskom daju pram Bozije ime. V. kada su lzrailjci rnorali u iurbi da napuste Egipat. sa izuzetkom mufa koji jedino moze da uziva u njihornj seksualnosti. kao i u jevrejske kuce. koje neki hriscani prernde kao Jehova Tetragramaton je ugraviran na Aronov stap i na Solomonov prsten. kada je dozvolio Axrarnu da zrtvujc ovna umesto Isaije Postoje tri glavna znrka fojara. H. sa kaisinu iii trakama. koji je zajednicki mnogim tradicijama). sto je pozi\' 1urodu da se pokaje i da novu godinu pocne iznova.1glas Tetragramaton sadri:i cetiri slova. potice od sestostranog stita koji je David nosio protiv Golijata Beli deo gornjeg i crni deo donjeg trougla simbolizuju jedinstvo suprotnosti (ha 5em ).1jednica moi:e sastajati bilo kojim povodom: dom nauke. dobija se ime Jalwe. vecina to postize noseci periku na javnim rnestima Herne Ros hasane. koji su simboli dasti Za stap se takode verovalo da ima cudotvorna svojstva (kao carobni stapic. osluskujuci vreme kada su reci scme bile urezivane u dovratke. San10t ( Dul10\·i) i Sukot (Pr. TETRAGRAJ\IAT ON Prema predanju. kako su z. koja se dobija od dva trougla koji se meousobno zahvataju.1she jede se samo pogac<1 (rnacoh).1 Boziju milost. Svaka sinagoga ima i lampu koja stalno gori pred za\ etnim kovceiicem kao simbol vecite svetlosti Bozije koja obasjava tamu neznanja kao stalni podsetnik na Bozije sveprisustvo c ':i > N ZAKONI I OBICAJI Kazu d. poznat kao Deset Boi:ijih zapovesti.1djaju I 00 puta .J. a koje se pominje kao "ime" na nata kuce (obicno pred sw prostorije osim kupatila i toaleta). levu ruku i 5aku Svici Seme se takode stavljaju u kutijice zvane "mezuze''. Kazu da ova sestokraka zvezda. ali je ono bilo toliko sveto da nije moglo da se izgo\·ara n.koji nose jevrejski muskarci On se odnosi na odlornak iz Knjige brojeva DAVIDOVA ZVEZDA Jedan od najprepoznatljivijih znakova judaizma. au skladu sa Drugom zapo\·escu obicno nema nikab·ih slika ljudi iii zivotinja. Davidova zvezda je danas simbol drzave lzrael. ornujski rog.rnjem luane centralni su dco jcnejske vere. Ovaj rog je podsecanje n. Postoji pet velikih svecanosti iii daru strahopostonnja. koji se na nacionalnoj zastavi pojavljuje od 1948 godine. u z1uk seeanja na lzgon.ljubav prema Bogu. ( 15:38-39).1znik senica). u kabalizmu se za tetragramaton verovalo da znaci zirnt i da ima magijske i isceliteljske moci. verovanja nalazi se Serna. duva se ZJ. Ortodoksni Jeneji tipicno nose male kape (jarmulke) da bi pokazali srnju pokornost bogu Talit je odevni deo sa resama obicno plast iii 5al . Za Heme P. sa m1wgo sim bola povezanih s njima Zakoni koji dadaju konzunir.1pisani u Tciri: Ros has.rna (jenejska Ncn·a godi1u). Mojsiju se otkrilo Bozije ime. Pasha ( Uskrs). Tokom molitve radnim danima ortodoksni jevrejski muskarci nose tefiline privezane za celo. koje se nikada ne izgovara nag las . koji kaze da rese sa pLwom trakom treba prikaciti na donje rublje kao podsecanje na Bozije zapovesti Od tvrdokornih Jevrejki se zahteva da pokriju kosu u prisustvu muskaraca.1juci nernena da peku obican hleb Gorke tra\·e simbolizuju ropst\·o u Egiptu. a jagnjeca kost simbolizuje darove koji bi sc za Pashu nosili u Jerusalim U fojar. gde se prouca\·a S\'eto pismo i gde deca uce hebrejski i citaju Toru: i dom molitve. akcija. Reci Seme su ispisane na sitnim svicima i smestene su u kutijice (tefiline).

. ponekad zatvorena krugom. sto simbolizuje njegovu sposobnost da spasava izgubljene duse. Hrist je naziv koji je lsus dobio od sledbenika i simbolizuje se na vise nacina Riha je jedan od prvih hrisbnskih simbola. koje je simbol Hrista kao Spasitelja. ali njeno centralno ucenje je da je Isus od Nazareta. cekic i cavli kojima je prikucan za krst. GORE 0 z <( TROLUCNI U KRAS Ovaj geometrijski oblik cesto se koristi da izrazi Trojstvo. a svrha im je da pobude emocionalni odgovor na Isuso\'e patnje OVCE I PASTIRI Isus se uveliko oslanjao na zavieajnu zemlju i kulturu kada je rec o simbolima koje je koristio u S\'Ojim ucenjima Na primer. sto na grckom znaci riba .. ona ima mnogo razlicitih predanja. posle eega je on pre5ao u hriscanstvo.starom.. Hrist je takode govorio za srnje apostole da su ''ribolovci ljudi". jevrejskog roda. Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju se ihtus. simbolizujuci irtvu koju je podneo. DOLE ISUS. hriscanstvo slova ksi i ro i koji je obecao · pobedu njegove vojske. pa je poredenje Isusa sa pastirom i njegovih sledbenika sa stadom kljucna metafora U Jevandelju po Jovanu. cini osnov hriscanske teologije kako se kazuje u jevandeljima (sto znaci "blagovesti") Novog zaveta. On takode nosi pastirski stap. hriscani veruju da se Bog lsus razapet na krstu glavni je hriscanski motiv GORE GORE Jedan od najstarijih tajnih simbola za Hrista rimski car Konstantin I doziveo viziju krsta koji se sastojao od -' l . prestonica Istocnog rirnskog carstva. Boziji sin. Isus se pominje kao do bar pastir koji GORE Krst na barjaku na litijama iii krst koji se sastoji od grckih slova ksi i ro. Obuhvatajuci tri Iuka koji se meousobno zahvataju.. umiruci da bi gresi coveeanstva mogli da budu oprosteni. Vl . od poniznog rodenja od Marije Device do raspeca. ceo simbol oznacava vecnost. koji su usvojile vladike i koji je postao simbol njihove pastirske vlasti nad vernicima. ee vratiti zabludele pravom odnosu prema Bogu. kao i podseeanje na Hrista TROJSTVO Iako je hriscanstvo monoteisticko. lsusov zivot..J ::::i f- a: Q. dok se on pominje i kao "jagnje Bozije". bic. preimenovana je u KonstJntinopolj (Carigrad) i postala je centar Istocnopravoslavne hriseanske crkve . mnogi ljudi u tom kraju su drfali dobri pastir. U njih spadaju krst na kojem je Hrist umro.. dok trouglasti oblik u sredini predstavlja Trojstvo i njegovu nedodi rljivost je najrasirenija svetska religija Proizasavsi iz judaizma. a nalazi se na grobovirna u rimskim katakombama .HRISCANSTVO fVl Skupa sa islamom.. smrti i vaskrsenja. HRISTOVI SIMBOLI Hriscanstvo uzima ime od grckog prevoda hebrejske reci "mesija" (miropomazani ).J 0 ro dolazak predskazali 2 Vl proroci Starog zaveta . Drugi simboli koji se povezuju sa Hristom jesu predmeti vezani za Hristovo stradanje (ili raspeee). vra(a jagnje u tor. X (ksi) i P (ro) Ova slova se obicno upisuju jedno iznad drugoga. Bizancijum. dugo oeekivani mesija ciji SU . Isus se cesto prikazuje s jagnjetom nabacenirn na rame. dok su prvi hriscanski oci vernike nazivali piskuli (ribe) Jos jedan od najranijih simbola za Hrista jeste krst sastavljen od inicijala za Hristovo ime na grckom. kruna od trnja. tajnom sastajalistu kada su hriseani u Rimu bili progonjeni zbog vere. U hriscanskoj ikonografiji. postajuci tako i kosmicki i suncani simboL Kafo da je Kruna od trnja je hriscanski simbol raspeca ovce. Zasniva se na akrostihu: pocetna slova grckih reci za lsusa Hrista. koplje koje su rimski vojnici upotrebili da ga probodu i merdevine kojima je spusten sa krsta Od XIV veka ovi predmeti su postali centar snazne posvecenosti kod nekih hriseana.

Gavrilom i Urilom EVHARISTIJA Vecina crkava odrfava sluzbu poznatu kao evharistija. narocito u Rimokatolickoj crkvi. Tradicionalno. da bi se simbolizovalo uzimanje HristoYOg teb iii sustine DEVICA MARIJA Takode poznata kao Bogorodica. Marka s lavom. povezan sa apokaliptienom vizijom opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ).poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja. kao i vizije starozavetnih proroka Danila i Jezekilja.GOLUBICA U judejskoj i hriscanskoj kulturi. a Marija stoji na mladom mesecu. i Jovan . golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha. Trojstvo je bilo prisutno na Isusovom krstenju: Sin u vodi. i mjesec pod nogama njezinijem. sa neba. tako je u isto vreme i sastavni deo biljke. Drugi simboli njene svetosti i nevinosti ukljucuju ogradenu bastu. gde je .. kao i s vodama krstenja.wlja celinu za sebe. Prema_Jovanu Krstitelju. hriscansko bogosluienje. koji je simbol nevinosti. a S\·eti duh silazi na zemlju u obliku golubice i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda . Marko. na kojoj se vidi sa oreolom u kojem ima dvanaest zvezda Ova slika prikazuje bezgresno zacece. Marija se predstavlja mnostvom sirnbola. sto podseca na lsusovu smrt.. koji je. golubica s maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje milost Boziju. izgleda. simbol razaranja ali i prociscenja. Cestiti Noje bio je upozoren i sagradio je barku na kojoj su spaseni njegova porodica i po jedan par svih zivotinja Kaci je kisa prestala. koji prcdstadjaju meso i krv lsusovu. pri cemu plast znaci zastitu a njegova boja nju povezuje sa nebom i carstvom nebeskim. svaki je isto tako deo Boga i jedno bofanstvo. Luku s volom i Jovana sa orlom zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~v·~''"'C'" znakovima Vodolija. GORE CRKVA Iako rec "crkva . povezuju Mateju anaelom. koristimo za opis zdanja u kojem se odvija lupsenja Kao i poslednja vecera.isnio ovaj koncept: bas kao sto je svaki list poseban. sa cetiri strane sa cetiri elementa. zatvorenu kapiju i ogledalo Ona se obicno prikazuje sa oreolom (u hriscanskoj ikonografiji simbol boianstva i uzvisenosti) i obucena u plavi plast. ukljueujuci krin i belu ruiu. Lav. strogo govoreci ona znaci "grupa \'ernika" iii onih koji se okupljaju u Isusovo ime .. zena obucena u sunce. Devica je i sama postala simbol i slavi se kao Bozija majka Slika Device Marije. Ona takooe nosi plavi plast koji je povezuje s nebom. CETIRI JEVANDELISTA Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta Mateja. Otac izgovara reci odobravanjJ. da bi se proslavila uspomena na poslednju veceru. crkve se grade u obliku krsta.kao Otac. Devica Marija se s!J. kao i sunce. gde sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha ("). opsteg simbola hriseanstva. ali i kao misa iii sveto pricesce. Noje je poslao golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. U znak kaznjavanja pokvarenosti eovecanstva Bog je poslao potop. biljku sa jednom stabljikom i tri lista. U hriscanskoj ikonograiiji. evharistija podrazumeva deljenje hleba i vina. mcsec i venac od dvanaest zwzda. 47 :r: > z \/) < 0 pokarnje na tri razliCita nacina . kao i sa arhanoelima Rafailom.vi kao odabrana majka za svetog Boiijeg sina. koji predstavljaju njenu nevinost. UV veku sveti Patrik je koristio detelinu. Ova trostruka priroda Boga poznata je kao Trojstvo lako svaki aspekt Trojstva predst. da bi obj. Bik i Skorpija. Sin i Sveti duh . To je obrok koji je lsus podelio sa svojih dvanaest ucenika pre L . crvenu ruzu (Isusove muke).

Polumesec. direktno MINARET Rec "minaret" pot ice od arapskog manara. buduci da se smatra prljavom. prilazne staze i cesme (iii tuseve) za pranja koja zahteva islam U dfamiji se ne nosi obuca. PET STUBOVA !SLAMA Islarn se gradi na pet glavnih verovanja: veronnje u Alaha. jedan od simbola islama. Primercima Kurana uvek se pazljirn rukuje ionise drze na visokoj polici. u Detalj iz Kurana. sa odlomcima iz Kurana kao ukrasirna zgrada i . za C:ije same reci se veruje da oznacavaju Bozije prisustvo. post. Stvarne reci Kurana sagledavaju se kao bofansko prisustvo Alaha. O\·i obrasci odrazavaju sustinsku harmoniju kosmosa i prirodnog Naziv islam potice od arapske reci koja znaci "pokoriti se". mnoge dfamije imaju krov u obliku kupole koji predstavlja rajsko nebo. ne reci bilo kojeg ljudskog bica. poslednjim i · 0 urnetnickih predmeta . vera otkrivena svim prorocima. prevodi se nikada ne koriste za molitvu Kuranska kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna umetnost. Avrarna. Za njega se veruje da je vratio cistotu z -' 4: ::::i -' Alaho\·ih ucenja. verovatno aludirajuci na njegovu simbolicnu funkciju kule svetilje za okolnu zajednicu.e. Kako se Alah nalazi svuda. islam uci da je ceo svet dfamija. u VI \'eku n.ISLAM Muhamedom. sto znaci "isijavanje svetlosti". koja potice od islamskog verovanja da je Alah Jedan Iako stilovi dhmijske arhitekture i ukrasa variraju shodno lokalnom obicaju i periodu. a pre uzimanja knjige rnuslimani uwk proveravaju da Ii SU najvafoijim Alahovim bozijim glasnikom Muharned (iii "prorok") roden jc u Makahu. ponekad se stavlja na vrh minareta prenete Muhamedu u periodu od 23 godine preko andela Dzibrila ( Gavrila) u nizu vizija. Dfamija se takode smatra centrom obrazovanja. molitva. a to su vera. ucio ih je napamet. u Muhameda i proroke koji su bili pre njega i u Sudnji dan Muslimani takode veruju da je sama vera besmislena ako nije poduprta akcijorn u svakodnevnom zivotu. dovodeci tako svetu Alahovu poruku rndilju do ispunjenja i savrsenstva im ciste ruke. a neke velike dfamije u istoriji imale su skole i biblioteke sagraclene do njih . ali kulminira to Alahove reci. GORE Simbol zvezde i polumeseca amblem je islamskog sveta ukljucujuci Adama.u isbmu se ne dozrnlja\·aju figurativne predsta\·e buduci da se smatraju ravnima oboiavanju. kao i kaligrafijom iz kurana. okrenuti prema Meki .ciji smer pokazuje mihrab iii nisa u zidu Kako je islamska umetnost nefigurativna. s tim sto ga je Alah upucivao kako da ih kazuje . Te akcije su poznate kao "pet stubova islama". svirn aspektima zivota vladaju islamski moralni principi Centralno ucenje islama jeste da je on originalna religija. Druge karakteristicne crte ukljucuju dvoriste. Kuran.to jest. onaj ko zivi nacinom koji je odredio Alah (Bog) Kako je Alah Jedan. cija je kruna obicno minaret. ne postoji nikakva podela izmedu svetog i svetovnog. KU RAN Sveti tekst islama poznat je kao Kuran (potice od arapske reci za "kazivanje'} Muslimani veruju da SU sveta. Minaret je tanki toranj sa balkonom sa kojeg mujezin poziva vernike na molitvu kao stalno podsecanje na Alahovo prisustvo Sam minaret sugerise posredovanje izmeau naroda okupljenog u dzamiji i neba na koje minaret pokazuje. d:Zamije su ukrasene arabeskama i geometrijskim obrascima. umotani u cisto platno Stalak se koristi da knjiga bude otvorena za vreme citanja. pri cemu je rnusliman "onaj ko se pokora\·a" . pa zato moraju da budu napisane jasno i pazljivo na originalnom arapskom. Mojsija i lsusa. hodocasce i milosrde . GORE DZAMIJA !vluslimani se uvek mole Alahu u d:Zamiji iii rnoseji (mestu klanjanja). Kako je Muhamed primao pojedine delove teksta. kosrnos i stvoreni svet. tako da se o dfarniji rnoie razmisljati kao o simbolu sveta. u andele. Arabija (sada u Saudijskoj Arabiji).

prema predanju. a imam koji vodi molitvu stoji ispred. rnedutirn. "Devicu" i "cistu i svetu'. Post je. sveti islamski grad. koja zastupa potlacene u borbi protiv nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su posvecena Fatimi. piea i seksa u toku dana. medutim. posebno za vernike. bi tan za ceo mesec ramazan. odaju postu najsvetijoj islamskoj gradevini. prva kuca sagradena za slavljenje Alaha. Hodocasnici borave u ogromnom logoristu i pre nego StO udu LI CitajuCi molitve. ooLE Alahovim ocima Muskarci Caba u dvoristu Velike i zene su. Muslirnani veruju da post pojaeava njihovu svest da se uvek nalaze u Alahovorn prisustvu. Anaeli se mole za ljudska bica. jer voda ne samo da pere fizicko telo nego takode cisti du5u od greha Ako rnda nije dostupna.FATIMINA RUKA Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'. poglavar anoela. koja je glavno fariste muslirnanskog obo:Zavanja sirom sveta. gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet stubova islama. i kaze da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. tako da pre kalendara. dozvoljeno je sum pranje prasinorn ili peskorn Kod zajednicke molitve rnuslimani stoje jedan pored drugoga. vernici se oslanjaju na Fatimu. sto je zabranjeno. ne premotavaju se Post igra vainu ulogu u islarnu i podrazurneva apstiniranje od jela. sirnbol Bozije rnilosti i moci koji je pao s neba dzamije u Meki jedan je od najsvetijih i najdubljih simbola islama. odvojeni. U popularnoj religiji. kada rnuslimani prekidaju post porodiC:norn gozborn godine Ovo platno je znak poniznosti i postovanja. Kraj ramazana se obele:Zava mladim mesecom. lako se ona ne pominje u Kura nu. ukljucujuci Muhameda. a rnnogi rnuslirnani poste redovno u odredene dane tokom cele godine. Cabi (kocki). jer bi direktno gledanje u Cabu bilo slicno gledanju u Alaha. oni poCinju u uglu gde je sveti Crni kamen uglavljen u srebrni rarn. grad. StojeCi u dvoristu Velike d:Zarnije u Makahu. bio je odgovoran za nametanje Alahovog voostva svim prorocima. Ono je izvezeno zlatorn sa odlomcima iz Kurana. koje se zamenjuje svake . Caba je jednostavan kamen u obliku kocke koji je. odlaiu uobieajenu odecu i oblace jednostavnu belu. simbolizujuCi jednakost svih LI HODOCASCE Svake godine rnilioni muslimana idu na hodoeasce (hadi) u Meku. hodocasnici kruie oko Cabe sedam puta (ier je sedam mistiean broj) HodajuCi u srneru suprotnom kretanju kazaljke na satu. i pomazu V' s: > OBREDI I OBICAJI Muhamed je odlucio da je "cistoea deo vere". koji se posle upotrebe uvek pakuju u rolnu. deveti mesec (lunarnog) muslimanskog Za ovaj kamen se veruje da je rneteorit. Citaju se delovi Kurana. siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici Mariji. A NB ELI U islamu SU anoeli stvorenja svetlosti koja slave Ala ha i izvrsavaju njegova uputstva Dzibril. koja je znak jednakosti sa ostalima i poniznosti pred Alahom Kada dodu u Meku.koja vode u svetu unutra5njost verne Muslimani veruju da svako ima dva anaela ciji je zadatak da beleze dela doticne osobe za Sudnji dan salaha (molitve) vernici moraju da se operu Ovo obredno ciscenje ili vadu predstavlja simbolican cin. posle kojih sledi niz forrnalnih akcija koje ukljucuju klanjanje i padanje na kolena (znakove pokornosti Alahu) Za molitvu se koriste narociti tepisi. koji slavi uspomenu na vreme kada su se Muhamedu otkrile prve reci Kurana. mesto koje je toliko sveto da nemuslimanima nije dozvoljeno da u njega udu . narocito na delu iznad nata . a koju su obnovili Avram i njegov sin !Smael Caba simbolizuje Alahovo prisustvo i prekrivena je crnim kadifoim platnom zvanim kisvah.

Eros iii seksualnost. SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. sve u sto se moze uci. . kutije. moze da postane destruktivna: "negativni animus" mo:i:e da dovede do rigidne. sam Frojd je shvatio da takve stvari nisu nemino\·no seksualni simboli. pr. koji se cesto pominje kao "otac psihoanalize·'. sve sto stoji uspravno i moze da prodre. intuiti\·nu stranu. naliv-pera iii banane. ljubavi i kreativnosti. Zigmund Frojd ( l 856-1939 ). u duge primere budnorn mogu spadati planine. Ako se jedna od njih potiskuje. Karl Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se razisao sa rnentorom. centar instinkta i :Zudnje. rnzovi. postavlja tezu da su simboli proizvod nesvesnog. simbol je muske seksualnosti Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni predmeti. na primer kupolastim zgradama. stranu psihe. tanatos iii smrt je poriv agresije i unistenja. pecine. koji tipicno nastaju u toku sanjanja kao nacin komuniciranja sa svesnim bicem iii egom Nekadasnji Frojdov ucenik. riznicu individualnih "secanja". voee poput smokava iii cvece poput ru±a. Borba izmedu njih glavna je u ljudskom zivotu. svesni um. tikve iii dinje. poznata kao animus i anima proizvodi nesvesnog. iii racionalnu. Kao GORE Po Jungu. NAUCNOG PROUCAVANJA LJUDSKOG UiVL\. Medutim. licno nesvesno. kao StO SU kao "animus" i "anima" Animus predstavlja rnusku." ANIMA I ANIMUS Za Junga SU id koristi simbolicne slike za kominikaciju sa egom Za Junga um ima takoae tri glavna dela:. razvijajuci teoriju "kolektivnog nesvesnog". doline. a superego prihvaceni samokriticar. Njegovo kljucno delo. predstavlja poriv zivota.SIMBOLI I UM MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE. iii LI snova ( l 900). vrata. sto je skriveno iii lici na vulvu i/ili vaginu na bilo koji nacin sirnbol je :Zenske seksualnosti: na primer. ego je svesni deo bica. Da bi izbeglo cenzuru superego. iii sto lici falusu na bilo koji nacin. kredenci. talasastim breiul jcima iii bilo kojim okruglim rncem kao sto SU zivotu kao strah od muske Jutoritarne licnosti KOMPENZACIJA Jung je Yideo psihu kao sarnoprilagodaYanje: poku5aj da se kompenzuju oblasti koje su ispale iz ran10te2e da bi se Zig mud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog uma i da mogu da sadrze znacajne informacije simbolika pre arhetipska nego licna EROS I TANATOS Frojd je identiflkovao dva preklapajuca i suprotstavljena instinktivna poriva: eras i tanatos. visoke zgrade. musko i zensko su takoae psiholoska stanja. mogu oznaea\·ati muski organ .. ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA. fioke. Nasuprot tome. pri cernu dolazi do neuroza kada se instinktivni porivi negiraju ( zato StO SU SIMBOLl(NE STRUKTURE Frojd je smatrao da um ima tri suprotstavljene unutrasnje tendencije· id je nesvesno. kontrolisane iii napadne licnosti. sirnboli SU mu ska i ienska na(in spoznavanja ovih seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila. Tumacenje SEKSUALNI Sli\!BOLI Prosto receno. debla drveea i ki5obrani (otvaranje ki5obrana uporeduje se sa erekcijom). Zenske grudi se sugerisu izvijenim iii okruglim oblicima. rnitski nivo nesvesnog C:ija je GORE stapovi. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA. a anima zensku. .wio je razliku izmedu s\·esnog i nesvesnog urna. koje on porninje potiskivanja. On takode moze da se do:i:iYi simbolicno u snovima kao preteca rnuska licnost. i kolektivno nesvesno bolni iii antidrustveni) i kada se potiskuju u nesvesni um. pa se smatra da je rekao: "Ponekad je cigara samo cigara.

pJ je po prirodi stvari unk bio manje od pojrna koji je predstavljao Simboli su. izumitelj i izvor simbola 0 ovome je govorio kao o Ja i video ga je i kao nukleus i kao ukupnost psihe Druge kulture takode izrafavaju svest o jednorn unutrasnjem centru: na primer. govoreci da misli i osecanja. ugledao je gvozdenu alku na kamenoj ploci i podigao ju je. Na primer. postoji organizujuca inteligencija. LEVO z1uk m·ek pen ezan sa sn~snom mislju iza sebe. a namestaj mnogo stariji. sagledavajuci ih kao putokaze u stanje njihovog unu i indikatore ritma progresa ljudski organizam sazdan tako da se razvija prema psiholoskoj i flzickoj zrelosti Jung je o ovome govorio kao o ··procesu individualizacije". Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno. de5ava se bez nase volje. Grci su ga pominjali kao dajmon. podrum na kolektivno nesvesno. na\·odeci primere potvrdenih priea 0 easovnicima koji prestanu da rade. datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuc'e. ambijent je bio prijatan i prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije. da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom namerom. meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskog tela. prema predodredenorn obrascu. ZNAKOVI I SIMBOLI Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola. koja je delovala kao praistorijska grobnica.u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka. Ovaj proces nije nesto sto moze da se sprovede svesnom voljom. a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog.·erovao da se simboli mogu koristiti za istrazi\·anje granica izmedu suprotnosti. uvek oznacavali vise od svog ocitog i neposrednog znacenja.·o rnisljenje. Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja. Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog eoveka Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za smrc'u. o slikama koje padaju iii o ogledalirna koja se razbiju u trenutku smrti njihovog vlasnika. govoreci da je . govorio je o svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma San je poceo u sobi na prvom spratu. sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne ljudske teme mogu ch "saraduju" sa nesvesnim u redanju sirnbolicnih obrazaca. kostima i komadima grncarije . sisao je u pod rum i nasao se u divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno. Verovao je da se javljaju ne samo u snovima. koji se granici sa "zivotinjskom dusom" ZIVOTNI PROCES Organski razvoj je sustinski za Jungo.lz frojdovske perspektive. prizemlje na licno nesvesno. au klinickom radu analizirao je simbole u snovima pacijenata. VISESPRATNICA Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psihe. pri cemu je DOLE biljku. pri cemu simboli koji poticu od nesvesnog pru:laju uvid u aktuelnu fazu mentalnog i emocionalnog razvojJ pojedinca. sa lobanjama. svi mogu da budu simbolicni !Sao je tako daleko da je govorio da cak i ne:Zive stvari pornirili njeni suprotstavljeni delovi Kada se oni pomire. cinovi i situacije. s druge strJne. dosao je do masivnih vrata . Kada ih je otvorio. nego SJmo kao sto sernenka izrasta U 0 0 c z GORE Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog. mi smo psiholoski uravnotezeni i postizemo celovitost On je . upucujuCi na nesto sto jos nije poznato On je smatrao da simboli nastaju spontano u nesvesnom. lspod place nalazile su se stepenice koje su vodile u peCinu. nego u svim vrstama psihickih manifestacija.

Scnka se poj. smrt.1tuljci iii bogo\ ii boginjc koji su primercni s1. sanj.1 S\ . z.1 iii prcobr.rna.rnsko poimanjc virda bo prcdodrcdcnc mrczc sudbinc.1 Zi\OtnOI11 putLI LI odnosu na S\Oju ccloYitost k. mcstLI iii istoriji. cclo\·itost.rnimLis.1nio jc psiholosku tcorijLI Jr\ Jung jc dcfinis.n a licnost Potraga z. b.1dr.1 indi\ idu. koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g ncs\ csnog. p.rnjc simboLi Jung jc rcuumc\JO .1\ lj.1c1juci S\ ctlo na z. predstcwlja . ispunjavajuci tako za svetim Gralom Jung jct\ rdio ch simboliL1 oj.10 cclm itost kojoj s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto simbolizujc krug iii b . ncrJz\·ijcna osecanja iii idcjc i zi.1ra ncs\·csno nc odnosc samo n.1d. Arhctipcn i rHrn pomazu da sin a ti mo zajcdnicb ljudsb iskust\'cl.rnizujucih obrazaca iii . Jung jc sm.1diciji iii rnitologiji ccloj istoriji CO\ CCJI1St\ Ji ctu u s1·im s1ctskirn kultLirc1m.1z1·oj. sposobnost da budemo iskreni prema svojoj unutrasnjoj prirodi.rnstn1. iako simbolib koja iz njih .1 puto\ anjc LI Ja.1Li i uspinjc sc 1u ncbo.uhetip koji Jung opisLije bo Senku .1lhcmij. sto n. iz legende o kralju /\rturu.1jLici inform.·otinjskc instinkte Prozivljanna nesvcsno. Senka se u Lw sto SU Aninu.1ustralijskih domorodaca i S\ i drugi mitoloski sistcmi.ff. s.1koj tr.l cn1lLitin10m istorijom i n.1c koji nekorn dog. prcko kojcg postajcmo pr. iii S\ Lw i u czotcrijskim trc1dicijama bo sto jc .1cno bozanst1 o.1suprot Frojdu.1zcnjc.L KM! Jung jc prcuzco 01aj princi]. mozc se posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc Ja: scr CaL1had pro11. ncgo pre dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja koj.1cijc o ljLidskim cmocij.ARHETIPSIZI SIMBOLI Vcw\ . mogLI sc poj.1 uticu na formir.irhctipon~.1111. Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c zcljc.1ntcon GORE KOLE!(T!VNO NESVESNO N.1 licnLI gradu On jc z.1 i izraz.rnjc nckih simbolicnih sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih slib kojc jc otkrio i simboLi koji sc pojadjLiju LI mitu.1\ lj.1 SYetim Gralom.1 OSob.ltrao . l\1g.1\·ljuje L10 zlc licnosti u snovima iii mitcn·imci .Hhctipskc slikc L10 ncsto ukorcnjcno u biologiju tcLi i njegcwih org.1z.1 strLikturuJa.1jcdnickim eel om con•c.ljLici dLibokc duho\nc istinc JUNCOVI ARHETIPOVI :\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski obr.1nizLijLI prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji 0 LI dLibokih org. uspch iii ncuspch.1zio pon.1 IU!Jzi n.' i r. a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i pL1ninu SENK.1znLI ulogu u psihickim proccsinu koji LiticLI na ljLidski zi\ ot.1lizacijc. jJ.niti bo \ ilc i p.1jcdnicki izbor simbolikc LI cc lorn S\ proistii:c \·ari1«1: . prctpost. rcligiji i umctnosti.1ju po jam nc\ idljirng utiec1ja koji stoji iz.rnima i .1ccnjc /\rhctipo\·i nisLI b.1kodncn10g zi\·ot. i\L1jb i Scnb. na primer.-\ Aspcktc prirodc nekc osobc koji su ncs\·csni iii neintegrisani i kojc tJ osoba smatra infcriornim iii losim.1t J1 jc cilj proccs.1jLI dajc simbolicno zn. Eros.Lica mozc da prcdsta\·lj.1som zi1otinjskom prirodom [h\·ao im jc nazivc kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c prirodc Simbol kola iii kocijc obicno prcdstcn-lj.rnjc da postojc L'brasci iii tcndcncijc koji org.1 igra \ . pobzujLici gdc sc doticn.1njc .irhctipo\ c.1 DOLE Ser Galahad.1 1«ulikc u rasi.1 n.1s moti\·i iii simboli sami po scbi. bcz obzir.JLing jc \ cro\ ao Lh sc simboli kojc st\·. Animus.i.1lazi Cr.1cfrza\ . mudrost i ljuba\ Betmenovo porice od sposobnosti da prirodu senke sa ljudskom prirodom bogoq iii pojcdin. promcn. rast i r.15 f'lWCZLijC S. bo StO SU rc1danjc. LI lcgcndi o krJljLI Arturu.1p.

1~ih .ui. \Ii n de I z.1ie ch .1c.1tcljim.1g11ctsk.11 lj.1CI1Z.uuju :.rn n.1jcdnici.1 strogoj \ L1sti \·bdar.1stitu Crcb boginj. On nc postujc z.1 rcprodukcijom i bujnim r.1 kc•jc istc•nc111e1w LU[).11 . usc\'i bitni ZJ zirnt.1ju.1kodne\11og iskustL1 sugcrisc d.1 jestc ch iz.1 s.1li i boginja stvaranja i nstite.1 bi izbcgb ch budc dcstruktirna Arhetip i\ Iajkc n.1. Scnk.1 zi1inw u nckc•j n:.:iljic.. l\egJtin1.1 \last klon10\ i su z.lS d.1.rn1. t.1\ lj.10 inzivajuci s\ adu mcdu cL111ovinu z. i inL1cc snagu iz onog.1 jc tciiko napustiti ncki n.1 mozc d.1 i izaziv.:istit.1t.1 jc jcd1u polo\·ina bi la cn·cna .rntna.1 c•st.1knutij..1 predstavljaju ncgativni aspckt arhetipskc Vesticc mozemo da s.:irhetipu i\Iajkc On.1 .uhetipa Ludc.1 S\ .1 pcwezJ1u je i s..rnci d.1 c•\ .1 postojc mi ts kc price koic pokus.u temclj S\ pomognu u zonama sukoba i:inilo .1li u vezi s bojom tog sesir.1li h•ji su i dco J. Jed.1cin zi\ot.1mpiri su jedn. Edsu je bio bog luda koji sc \·coma zabadj.1juci ljudsko oblicje.1viti bo pro\ .1m i ~ l i.1\ lja promeni ncke drugc oso be iii njenom ranoju On.:i.1ko po\·ezan. s.dnc\1wrn iii c'tLI .1c.1ticu i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI ul.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc z.1konc S\ c•rg.1riju pok. a uloga mu jc ch sc dosetbm.1g.1111 .1 inu destrukti\·an utic.:i i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc boginjc Kali.1stom u prirodi.1.kukuruza i zetve snu mozc f.i nJtkriljujc mJjcinsku z.1lnik istog poL1 bo osob.1 bo sto jL' S AR/\( l<AO \/REt\!1ENSl<I DUH m.1b im tcorij.11na.1 Hsi kOI11f. Nosio jc scsir cij.1ko da bi sc ljudi prcpir.1z. l\ut.1 kc•ii :.1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist. kc•ii nisu st.:ilazi sc u boginj. indircktno mu nudcci mudrost U nigcrijskoj mitologiji.1g.1jcdnicki \·ccini kultura u svetu U Sckspiro\ im dr.1ko u S\ ojoj \ L1sti 1 j.1k.1s lil:1w dc•diruju .:i n.1 1us k.1ko StO pc1st.1 SJ .1 iii sistcma \ere.1n1i simboli su jcCJ.1 iii dulw\im.1 drug.1til:ni ncgc• c1·oluti\11i ('ln f'i"df. Z.irhctipskih ulog. prij.1 b.rnj.1 SC prozi\ c S\ CSl!Ll.1jLI d..111j.1 skri\enim zclj. cmi zi\·e u t. Vcsticc u snovima i bajbnu mogu takode d.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti uticaj n.1 m.1lazi sc u njenoj poja\·i bo Kr.1 i z.i.1 zcmlje Dcstruktivni aspckt arhctip. a njeni gl.1mi. drzcci ih t.1 koji n.1ju .\ i\Iudrost u ludosti prcdst.1 posnutr.c LI s1. kad. iako SC m.m i kukuruz. ovim marifctlukom pomagao je ljudima da uvide da postoji vise nacin.11 !juju sc 1i.1111.1 jednom mestu.1 d.1 i humorom suprotst.1 sc prcko .1Ylj. uspalljujc ih iii ih zarnbljav.1k(1g ljudskog sukob.rnj.1 cbje zi\·otnu energiju deci.ui\·amo ·norm. i\!Jjcinski .rnu zcmljc i ncba i u drugim licnostim.1 r1 c i\cgo\·anjc i z.rn LI t.j. koja jc rusiteljb . drnrsb luda jc cest lik. ch sirnbolicni prLlccsi tr.1 zcna kojJ je j. ljubomorn.1ti111 ncst.1 koncqit s1w1 ic1enjskih iii mitskih c•br.:i pcrsonifikujc ljubomoran st.1 pL1\·a. l\eki jun go\ ci t\Tdc d.1.1lnim Uloga lucle je cla bucle u C:e oni na vlasti vicleti svoju luclost KRAJNJE DESNO i\Iajkc Vestic.'Oj.1.1 uzmc iii unisti zivot.1 slib Senke Im.1je ist.:oncq•t formalize•\ .:i Velikc nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.:i negujc scbc i sopst\ cnu krcatirnu zin1tnu snagu d.1 su otclot\·oreni u . \'..1j.rnumJ.uhctipom i\lajkc mora ch n.1 sto mi n.1 koja s.1 (rimsb Cercra) po\·ezujc sc i s.rnja stv.1 zcmljc Dcmetr. Dakle.1 z.1jcdnice.1 VREMENSKI DUHOVI Savremcni terapeut dr Arnold Mimic! upotrcbio jc rcci "vremenski duh" da bi opisao sc odmot.1Ciju t.ti polj.1 rcstrikti\nim drustvenim zakonim.1jLI p.:i U kultur.1 i:ini 1u ljudc ch ih hipnotisc.1 i odnos.1spckt i\farije n. .irh cti r•sku iii mitsku maticu kc•j.1kcij. licnost jc koj.:ijb je domin.1 s1 ctom l:iji se tL•k i smer Hcmc1w111 mcnj.1 nujcinstvom i SJ zct\·om.1 i moze d.mo ll!"l111jeni LI akodnen10g s\·ct.1l:in sh1 .1ze od n.1ni.n koji sc suprotst.uno u \Tcmcnu promen.

mogu se slwatiti kao arheti pske i simbolicne manifostacije koje traze da budu otkrivene i svesno prozivljene preko 1us u svakodnevnom iskustvu PROCES PROTIV STANJA Mindel istice da mi nastojimo da sagledavamo zivot u smislu stanja . vatrogasci iii lekari sirnbolizuju njihovo identifikovanje sa ulogom i profesijom. karakteru i toku onoga sto dozivljavaju urna .rnu na procese iii procesni postupak Mindel je prona5ao nesto zajednicko u teoriji i mudrosti kvantne fhike. Prirnarni simboli su poznate stvari s kojima se identifikujemo Na primer. vizuelna iskustva iii nenarnerni zvuko. pozitirna reakcija moze i ne rnora da bu de verbalni odgovor na turnacenje. osecanja i cuvstva. i za njih predstavljaju primarne simbole Nacionalne zastave i himne sportista na Olimpijskirn igrama takode su primarni simboli Kada ljudi ukorenjeni u arhetipske obrasce Telesni simptorni. koji je kasnije preirnenovao u psihologiju orijentis. kao sto su nesvesni pokreti.·L PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES lz perspektive procesa rnogli bismo razrnisljati o simbolima kao o snimcima u datorn vrernenu i na datom rnestu. nego i kao deo aktuelnog fluidnog procesa koji zahteva stalan oprez Jung je tvrdio da neki sirnboli imaju fiksna znacenja.PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA NA PROCESE Procesni postupak doprinosi proucavanju znakova i simbola zato sto se priblizan i najekstremnijim iii najhaoticnijirn dogadajima na bazi toga StO SU vodi reakcija pacijcnta na ncko tumacenje pre nego samo tumacenje. TUMACENJE REAKCIJE SIMBOLA Glavni koncept kod procesnog postupka.dobijajuci stalni dotok signala i informacija On pravi analogiju zivotnog procesa sa prugom kojom se krece voz. znamenja i uniforme koje nose policajci. sirnboli se sagledavaju ne sarno kao nesto sto irna fiksna znacenja. cvrstih identiteta. Kada terapeut turnaci neki simbol iz sna. jungovske filozofije. jestc da ga rndi reakcija . prisiljavajuCi nas tako da koristimo druga cula za dozivljavanje sveta DOLE arhetipovi koji nadilaze kulturne i vremenske razlike . ali is to tako moze se naci u drugim signalirna i odgovorirna.dok stvarno zivimo u s\·etu procesa . pri cemu stanice predstavljaju prinemena stanja Kod proccsnog pristupa. zivotne promene i globalni konf1ikti. najbolja tumacenja se ogledaju i potvrduju signalima i odgovorirna ispitanika Pozitivna reakcija predstavlja informaciju koja ukazuje na iii pokazuje put kod postupka neke osobe . Osnovu procesnog postupka terapeuta . skupa sa drugim socioloskim i psiholoskirn pristupirna Procesni postupak predstavlja fonornenoloski pristup koji nastoji da poveca svest ljudi o obrascu. koji jc svojstven taoizrnu i mnogim drugim tradicijama orijentisanim na prirodu. lako sirnbol rnoie da bude proturnacen od strane nekog strucnjaka.10izma. da SU Sanjanje izmaglice iii mag le predstavlja zatamnjenje nasih uobicajenih percepcija. stanja Eksplozija koja se dogaaa na rubu svesti u snu iii kod "eksplozivnih" fizickih simptoma moze da znaci potrebu da budemo emocionalno izrazajniji GORE DOLE DESNO Rubovi se javljaju u prirodi tamo gde se sastaju dva ambijenta Psiholoski "rubovi" nalaze se ta mo gde nailazimo na granicu onoga sto znamo iii sto verujemo da mozemo da shvatimo Sezdesetih godina XX veka psiholoski teoreticar i terapeut Arnold J\!indel postavio je opus zasnovan na snu. teska mentalna stanja. cvrstih znacenja.cvrstih sirnbola. 5amanizrna i t.

ue LI n.1dosti iii riade . njihov primarni proces iii identitct poja\·iee se u snovima kao simbolicne licnosti kojc su im poznatc.1 o kojima noc'L1 sanjamo trcba t. izrnedu ljudskih carstava i prirode . RUB Mindel definise aranicu izmedu naseg primarnog idcntiteta i cesto predstavljen grobom "' Kao metafora. zora simbolizLlje radost i budenje. Kao suma. cini nam sc r. ali su stene isto tako mesta samoL1bistva. sekundarnih procesa kao "rub" Rub odreduje granice onoga sto mislimo da jesmo. moie da predstavlja medvedi aspekt idcntiteta tc osobe . ali ukazuje n.1snjih standarda Procesni postupak trazi od nas da re\·idirarno krut pristLlp zi\·otu i simbolicnom znacenjLI.rnjc tcla i\!edL1tim. folkloru i snovima Rub sume je linija izmedu bezbednosti i ufasa. sto se nunifostovalo njcgon1m pozom Post. vode. razvijajuci svest da srno deo toka LI sirnbolicnom kosmosu.1 sekundarna svojstva samih rug. snaga iii veza sa zernljom . rub izmedu dana i noc'i predstavlja granicu izmeclu sntlosti svesnog i tame nesvesnog. sveze videnje stvari Rub stene ima konotacije straha i propasti. izncnadio sc kada jc otkrio da ljL1di pric.•1li moze takode GORE 0 0 > 0 z z > z ch znaci prcobrazcnje iii prclazak na novi ni\ o LI zi\·otu. nekoj drugoj grupi. KA. stene mogL1 da budu simbol nade za putnika koji se vraca i snage protiv neprijatelja.koji je zakljucan Sekundarne inforrnacijc ovc vrste mogu se pojaviti u toku dana kao potistenost iii kao napetost tela. C:ovek je osecao da ce eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja koja je godinama zadrzavao Kasnije se setio da je sanjao bombu koja eksplodira u centru grada u kojem je ziveo. Tokom d. osobine koje ismavaju mogu da budu projektovan. ali je u isto vreme simbol strasnosti i ushicenja Videne s mora. napadaci i ljubavnici naseg svcta sna Sanjanjc medveda u kavezu. nacinu pona5anja i u drugim signalima koji su bliski idcntitetu doticne osobe Sckundarna simbolika mozc da nas inspirise iii uznemiri: ona predstavlja nase aspckte s kojirna sc nc identifikujemo tako lako. l(ada zamislimo tclo kao cclinLI koja s. misteriozno cvece.rna primarni proces sc 1ulazi u ulogama.1. nalazimo se na rubu. suprotno torne.1lica Sekundarni simboli u snovima su oni koji su nam nepoznati: medvcdi. na ljude kojima se divimo. iako je rec o ciklicnom rubLI koji se ritmicki ponavlja Mnoge kulture smatraju C:asove sutona prelaznim vremenom u kojem srno najblizi duhovima rnrtvih. IZ SNOVA. iii kao aspckti njihove proslosti Sanjac cc govoriti o tome da jc L1ko prcpoznao te ljudc. mutnc licnosti.1 i perspektive Rub je nafa rastuca granica i psihicka "kofa" Kad god se suocimo s necim nepoznatim iii s neC:im sto naru5ava nase viclenje svcta. govoru tcla. srnrt moze da simbolizuje corsokak iii gubitak . sln·atio je da stoji i hoda popL1t viteza LI crnom oklopu Besc otkrio da je prcvise opL1sten i da treba da se drii svojih L1nutr.1kodc da sc izr.10 jc 11. ncprijatelji. Sekundarni proces narusav·a licni identitet neke osobc i dozivljan se kao nc5to ··drugo' Na primer.JU LICA.1 nase dublje procese i cvoluciju. kada se grupa ljudi rugJ. izmedu svesnog i nesavesnog. Licnosti kao StO je "crni vitez" pojavljuju se simbolicno u snovima. On jc odreden svesnim iii nesvesnim uverenjima koja posedujemo o sebi i boji nasa gledist.mozda gncv. r.rnj. iii nemenom kada vile izlaze da se igraju Nasuprot tome. na primer.1ju o ncecm napctorn i ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI.lem pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo vise nagbska na o\·e sirnptorne i pojac. 1n sc konccntrisao na opL1st. To je rnesto na kojem napustamo poznato zbog nepoznatog.1pct i dobio je glarnboljLI koja je kao i.uurnno da lic. Sckundarna sirnbolika obicno se projektuje na "neprijatelja" iii.KO KOi\!UNICIRA.1sanjcm. Simboli ruba su zajednicki mitologiji. gurui. neki co\·ek se idcntifikovao sa flcksibilnosc'LI i komotnim pon.1 ncmc d.1\·si napetosti u njima.1 Na primer.rn.spavaju.1sern tclu z. Najznacajniji rub jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti. a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni > SIMPTOM\ Mindelovo interesovanje za odnos izmeau simbolike snova i informacija koje se kanalisu kroz telo dovelo ga je u situaciju da radi s i':ovekom koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci iskustvo vezano za tumor.

simbolika se odnosi na ljudsku borbu za nalazenje identiteta i smisla znacenja i snhe. gde je bio suzanj nimfe Kalipso GORE izmedu civilizacija iii izmedu poznatog sveta i didjine iii nepoznatog U filmu Stenlija Kjubrika. ukljucujuCi svakojake izazove. preko koje pojedinci iii grupe prosiruju svoj identiteL Kada junak krene na put. neurnorni kralj Gilgames pozvan je u avanturu preko susreta sa svojim pomocnikom Enkiduom. koja otelotvoruje poricane liene slabosti kao StO SU Kako nalazimo put u zivotu? Sta cini zivotni put znacajnim i ispunjenim? Komparativni mitolog DfozefKembel znao je da bzc s1ojim studentima. Ona ih je snabdela zastitnim obrucem sa orl01·im perjem da odbija neprijatelje. U starirn sagama i junackim prii:arna. preko kojeg ljudi shvataju duboko poistovec'ivanje s prirodom Ekolosko ja je poznato mnogim kulturama koje odrzavaju blisku vezu sa svetom prirode Jedna nabrajalica plemena l\lavaho glasi "Planine. dok je Homerov Odisej putovao rnorem. vernost. putujuci "gde nijedan i:ovek nije ranije do5ao" INICIJACIJA I PROVERE Prelazak praga podrazumeva suocavanje s novim izazovima koji nadrna5uju svakodnevno postojanje Ovo je svrha inicijacije ( uvodenja) u mnogim kulturarna. postajem deo njih preko inicijacije dozivljavaju sustinsko poistovec'ivanje sa zemljom. drvo. koga su braca maltretirala i zatim ubila. "Sleditc s1·oju srecu". kuci njihovog oca . sebienost. Mentori i cuvari otelotvoruju svojstva kao sto su ljubav. 2001: Odiseja u svemiru. CUVARI Odisej je bio zastic'en i zarobljen sedam godina u pec'ini nalik utrobi. konacno je rekao Kai ipso da ga oslobodi. hrabrost. ljubomoru i ambicioznost. ponos. ali dobija podrsku cuvara koji moze da bude stariji. neprestano odolevajuCi nimfi Kalipso koja je pokusala da owoji njegovo srce. Zena pauk.SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT s dcmonom Humbabom U Homerovoj Odiseji. U psiholoskorn smislu. more je opisivano kao nepoznato prostranstvo. otkrivanje junaku sopstvenih rnoci i slabosti . mudriji C:ovek. mora da bude pobedena iii prihvacena i integrisana To moie da znaci borbu s nekim neprijateljern . neka zivotinja iii boianstrn. licnosti cm·ara simbolizuju celu psihu individue. koje su poslali njegovi roditelji PRAGOVI Junacko putovanje uvek podrazumeva prelazak praga EKOLOSKO JA Filozof Arne Nes uveo je pojam ekoloskog ja. junak se poziva da prede fizicki iii psiholoski prag i da ude u nepoznato iii u carstvo nesvesnog U starom sumerskorn spevu. uz porno( Merlina. nego kao osnovnu stvarnost " Australijski uroaenici Na pocetku traganja. Bog Hermes. da bi na kraju proputovao kroz Iran do jedne sume da se bori egoizam. bitke i zavodenja. postajem deo njih Trave. puno rnisterija U rnodernom do bu. suocava se s nizorn mocnih neprijatelja iii uvodnih provera. vatra. Junacki ciklus se rnoze opisati u tri izrazita dela: poziva na avanturu.\[itologija i simbolika mnogih kultura predoea1·aju zivot kao put samoostvarenja putem razHlj<1 s1·esti o. kukavicluk. 1·era. vratila je u zivot atua. Odisej je bio zarobljen na ostrrn Ogija. natprirodno bice u obliku rnuve zunzare. 1·erujuci da je to najbolji nai:in da se otkrije pravi zirntni put . sagledavajuc'i to ne kao simbolicnu. zastita. snaga i magija Duh cuvar kod Navaho Indijanaca. prag se prelazi ulaskorn u svemir. uvodenje i ponataL Licnosti pomagaca iii cuvara otelotvoruju osobine koje su potrebne za kretanje na junacko putovanje Junak je u poeetku cesto slab iii neiskusan. svernir je postao novi simbol nepoznate teritorije. Svaka junacka pobeda u stvari je pobeda junaka nad sopstvenim slabostima. i 1·eze sa s1·etom oko n<1s PUTOVANJE JUNAKA U arhetipskom putovanju junaka. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom dnevniku svernir se pominje kao "konacna granica" u kojoj i:e Enterprajz traziti nove civilizacije. lenjost. posle cega je pocelo njegovo traganje Kralj Artur. Zevso1· glasnik. Mladi mavarski junak Hatupatu. zapoceo je putovanje zalwaljujuci jedinstvenoj sposobnosti da izvuce mac iz kamena. zastitila je ratnike blizance tokom njihovog putovanja ka suncu. U jungovskom smislu Senka.

oznacavajL1ci trenL1tak kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1 koja im pripada LI drustn1 Neki drugi.:ini zmaj Moze da bL1de dragoceni predmet. U sumerskoj legendi o lnani.:io bogo1·ima da bi ljL1dski zivot LICinio podnoslji\·im Blaga nesvesnog sc retko oslobadajLI dok eovek ne razvije sposobnost da se suoci sa s1·ojim dL1bokim strahovima Neki jL1naci moraju se pomiriti s.1 ocem. da ne bi skocio na stene JL1nak takode cesto mora d. savremene simbole novog mehanistiC:kog gledanja na svet koji su zamenili stara cudovista. posto LIS\'Oje sva iskL1stva trag. pretvarajuci tako jedno prljavo mesto (iii nepozeljni deo sebe) u nesto prihvatljivo Junacki bojevi cesto podrazumevaju da junak izla:l:e sopstveni zivot za neku drugu osobu ili ideal. posti:Zu apoteozLI . U arturovskoj prici Gavejn i Zeleni vitez.postajL1ci bog JL111. vitez Don Kiliot je izjahao da se bori protiv divova.rnosti i s\·eta bogova Gilg. koje cun u-sp. ali je naredio mornarima da ga zave:Zu za jarbol. ali je nai5ao na vetrenjace. da bi se kasnije ponovo rodio s novim mocirna. kao sto je vatra koju je Prometej L1kr. GORE svako predstavlja jednu od osobina koje koristi Bersilak LI pokusajima da ga zavede prikazuje njegovo odbijanje da podlegne njenim zavodenjima J unake obicno op cine \·estice. rnoze da se vrati sa bogatstvorn ili vizijom koji ce koristiti zajednici Moze to da bude veliko blago skriveno LI . postajL1Ci tako jedno s torn zivotinjorn . Sve vise se od modernih junaka trazi da se rvu sa tehnoloski naprednirn neprijateljima.:ik se sada koleba izmedL1 sveta wakodnevne stn. da bi dokazao da je pravi vitez. simbolirna nase rnehanisticke prirode. POVRATAK Kada junak shvati ciljeve traganja. ona silazi u podzemni svet. ili se drzi pod cinima ili transom. vile i dernonske ljubavnice koje pokusavaju da savladajLI snagL1 njihove volje iii da ih L1spavaju Odisej je naterao clanove posade da napL1ne LISi voskom da bi se spasli od zavodljive pesme zanosnih sirena On sam nije mogao da odoli zado\·oljstvLI da ih cL1je. Bersilak. boginji neba. dozivljavajL1ci srnrt. ser Gavejn mora da se odupre nasrtajima zene Zelenog viteza. Za duse asteckih ratnika srnatralo se da dobijaju razlicit raj. da bi vratila ljubarnika u zivot.1mesu se ne otkriva tajru besrnrtnosti.rnja. zavisno od vrste junastva koje su pokazali Ovo bi se jednako odnosilo na ratnike koji poginu u boju i na :l:ene koje urnru u toku porodaja Mnogi junaci su ubili zmaja da bi spasili dernjku u mukama. Jona LI Starom zavetu zavrsava u utrobi kita.1 otpL1tL1je iz zivota u carstvo smrti . Junak je cesto izlozen zavodenju ili ponudama moci. Mnoge totemske kLllture prik~zuju vodu plemena kako ga prozdire totemska zivotinja. Ma kakvo iskL1senje da je u pitanju.iii suocavanje s nekim drugim izazovom Jedan od zadataka koji dobija Heraklo (Herkul) jeste da za jedan dan ocisti vise desetina dubrista nagomilanih od vise stotina goveda u Augijevirn stalarna. divljeg vepra i lubwe lisice od kojih nekoj pecini. simbolicno oslobadajuCi ili stiteCi svoju dusu ili :l:enski aspekt od pustosenja ljubomore ili sile U kasnosrednjovekovnoj prici. ali se on vraea kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\·enoj smrtnosti i sa sposobnoscu da zi\·i i uziva u zivotu.n. prave osobine junaka se pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme putovanja Svaki neprijatelj koji se pokaze sirnbolicna je strana jLlnakove celovitosti koja ceka da se preobrazi i integrise Junacki Prometej donosi dar vatre C:ovecanstvu ooLe Don Kihot je imao plahovit karakter i bio je resen da zivi punim zivotom kao dace uskoro da umre. Gavejnovo lovljenje nevinog jelena.

ornogucujuci njegoYoj mudrosti da buja nas zivotni mit iii put Oni obicno prikazuju svakodnevnu licnost kojoj prcti iii je s.11110razumey.i u skladu s nasim r.idrzaj.rne saveznik inc oda s\·ojc tajne TE HNI KE PO J ACA \!ANJA Velika pa:lnja pokLrnja se znakovima i simbolim.1.i se odrnota. bilo u snovim.icionalnim razumcvanjern i spoznajorn njihovog znaecnja. kada im pridcmo celovitijc. u primiti\·nijim kulturama pojam duha vodica vidi se u totemskim zivotinjama i biljkama koje stite pripadnike bratstva Indijanci iz plernena Naskapa. koji drzi ove projekcije dok pacijent ne bude spreman da ih integrise Na primer.1 prirodc Poj. kao sto je prekid veze.is um nego i mudrost teb i GORE Jacanje simbola u snovima maze da utice na Vas budni zivot Prema Jungu.i stral10\·e pronalazcci nove sopstvene zenske moci Zivotni mit je osnovni obrazac iii mitski potencijal koji oblikuje i organizuje zivotni put Co\'eka.SIMBOLIIZA SNA zavisnost iii gubitak uloge iii identiteta.1 njego\· potencijal individualizacije Dok odgovaramo na licni s\·et simbolike mi putujemo stazom koja vodi ka s.1kodnernom ja iii ··i\!alom ti' jeste da serves Velikim ti dok ono ne post.111ci pronalaze zirntni put sledcci uputstva koja dobijaju u snovima Za snove u detinjst\'u se kaze da sadrze obrascc koji su simbolicni 2.uocgipatskom ka (duhu zivotne sile koja je stvoren. Medutim.lZO\ s\·. . bez potrebc za testiranjima i tumaccnjima Kach se pacijent analizira. Jcti iii talas. ter. bile bi zato po\·ezanc SJ zivotnim mitonL Jz. Na primer. DOLE Arhetipski lik vestice maze simbolizovati zensku moc koja je dobra iii zla prototip celo\·itosti JUNG OVA AKT!VNA J\L\ ST A Aktivna rnasta je psiholosko orude koje moze doprincti postizJnju celovitosti iii individualizacijc Om podrazumeva direktnu vezu iii konfrontaciju sa nes\·esnim. masti.ipeut mozc predsta\·ljati negativnu iii pozitivnu majku. Dr Arnold Mindel govori o ovom mitskom potencijalu kao o "Velikom ti". hronicno oboljenje. a posle smrti se reinkarnira u druc 0 bice Chi 7 " . ukupnost ccn·eko\'og zivota u snu predst. osnazujuci iskustvo t.i koje cemo naici u toku zivot.1c.rnju.1 sa individuorn i koja sc s njom ponovo spaja prilikom smrti). koje je Jungov Indij.:i. iii prema Ja. Sve poteskoce u zinitu. sa poluostrva Labrador.1 ima p. neka dernjka rnoze da pati od uiasnih snova u kojima je \'ija \·es ti ca. postaje ocito da Cc dublje razume\·anje znakova i simbola psihe ukljuciti ne sJmo n.i sama igra ulogu Yestice rnoze joj pomoci da savlad. koje je temelj preokreta u nasern zivotu.n-laduje neki snazni rnitski lik kao sto je vestica. u geniju Rimljana i u st.1\·lj. prva faza podrazumeva izvestan stepen "sirnbolickog prenosenja" u kojem pacijent nesYesno prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na terapeuta. J.1li podsticanjc d.1ralelc u unutra5njem dajmonu Grka.n-anje se odnosi nJ koncentrisJnje na simbolicki s. \·eruju da je njihova dufa unutrasnji pratilac koji se zove Mica'peo (iii "Veliki C:ovek"). telu iii prirodi.iko d. oca iii ZIVOTNI MIT koji predstavljaju aspckte nasc celovitosti n. koji se nalazi u njiho\•om srcu.

Ako ncka osob. Jung je uveliko sagledavao aktivnu mastu kao nesto sto zarnenjuje vaznost sanjanja.1 nunje poznate . pojaca\·.1cij.:mje simbola sna predstavlja drugu prirodu Scnoj Ternijari iz severnc l\Lllczije pridaju \·cliki znacaj zivotu u snovima.:r istrazi\·anjc i izra:l. Za osobu koja prirodno f. preko terapcutske \'cze pacijcnt moze da n.1lc.lju. kojima ne sme da se dozyoJi da ponovo potonu u nesvesno: to se moze postiCi crtanjem iii slikanjem. Jung je govorio da vodi duge i duboke razgovore sa mudrom unutrasnjom licnoscu zvanorn Filomena. vodicima u delove sebe za koje je osecala da su van kontrole i da bole .rnsnog plesa i zajednickog pevanja da bi se povczali sa s.111 od psihoterapeuta.:rvanje zivota u sno\·ima koristi se za un.CAVANJE PROCESA lnspirisanJungo\im pristupima poj.1ju fizicka cu\·stva prvcnstvcno u slikama.1\ . U neme kada bi se nalazio u posebno niskoj zirntnoj tacki i kada bi se osecao deprimiranirn. veruje se da sadrze obrasce koji simbolizuju nas zivotni put situaciji poja\•iti slika ili zvuk.:rlji\"i oblik tr. kojc zaista zauzimaju ove kanale nastoje da 1us uznemire. onda on.Jung je \cliki dco Hcmen.1 kojc sc dcs.1li ih . koncentrisuci se na sve ono sto dolazi od nesvesnog C:esto $: w 0 > \J) z > ee se u ovoj U potonjim godirHnu. od koje je dobijao velike uvide .zi aktivne maste. zapisivanjem ili izra:lavanjem istog pokretima ili plesom Posredniji pristup aktivnoj masti predstavlja pisanje prica o nekoj drugoj osobi.rnci da intcgrisc osobine koje su projekto\·ane Jung je jednorn rekao da je ulazak u snove i koriscenje aktivne mastc sustinska druga polovina analize.uska POJA. bilo da su dobri iii losi. na primer sna u kojem pada. ovaj postupak neminovno uvodi u igru pripovedacevo nesvesno Jung je takode govorio o razgovorima koje je vodio sa personifikovanim glasovima nes\•esnog kao o kasnijoj fo.1ju u 1. drugi kanali vreme dorucka. dr Arnold l\[indel jc raZ\ io cksplicitniji pristup pojacavanju snolikih inform. Osnovni pristup aktivne maste jeste da bude sto vise sarna i ncuznemiravana.l\·.1 neke kulture.l\'orizujc ··osecanje iii pokret kazc sc da zauzinu kincsteticne ka1ulc pcrcepcije U svakom sluC:.-i prcl\odio zaokupljcn akti\110m nustom. ali je vremenom pocela da se odnosi prema oziljcima kao pre ma "zvezdama" iii draguljima. relati\no nczauzeti lnformacije . pa ipak u isto ncme mogu da imaju znac. koji je zelela da ukloni. roditelji ce pomoci detetu da nauci da sanja razumljivo da bi moglo da kontrolise tok sna tada dete ec biti moie da promeni nekontrolisano padanje u kontrolisan let. jer je ona direktno povezana sa arhetipovima i njihovim pojacavanjern i izrafavanjern. ukarnjuci n.autoritativnu licnost za pacijcnta. igr.1c. te da bez aktivne maste covek ne bi nikada mogao da postane istinski nezavis.1 pcrccpcije l(ao indi\ idue im. dok drugi tunucc S\ SENOJ TEMIJARI Z.111 simbolicni sadr:laj.1lc.1lim.1 tcii Lfa sh\ .11110 omiljcne iii ·zauzctc kanale perccpcije (iii cula) i ncomiljenc iii ·ncz.-ijc.111ju.1juci se u pcsku i klesuCi kamcnc skulpturc kod kucc u Bclingenu.1 zauzima vidne iii slusne kan.1drzajima iz snova i pojac. Ncki ljudi zamisljaju i poim. pa ako se dete plasi nekog sna.1zlicitim kan. Senoj Temijari takode podsticu pricanjc snova z.1ti wet putcrn slika iii prcko Z\uka i reci.1uzctc kan.1predivanje drustvenog zivota i projekata zajednice Oni koriste s. et rccima. .1spckte nase licnosti GORE Za snove adolescenata i dece.i DRAGULJ U RAN I Rouz-Emili Rotenberg koristila je aktivnu mastu u borbi s koznim poremecajem koji je imala od detinjstva Ona je opisala kako je preoblikovala sebe preko kreativne igre U pocetku je gledala na oziljke na telu kao na inferioran deo sebe.1j. S\ .

u.1 koji sc pricJlo da sc z.1zlatu. mitsku dimcnziju koj.1snjc dogadajc 0\ . G.1legara. ncgo je st\ ar unutr. Odbljesci svetlosti LI vodi predstavljajLI primere nacina na koji pokret i svetlost mogLI da nas privL1kL1 i da "koketirajLI" s nasom paznjom POKLAPANJA U ISTO VREME IN.\ ISTOM MES TU Jung je dirno ispric.1\·io u trcnutku kad.w bub. u kojcm mu je jedn.1j POKLAPANJE U ISTO \'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I l\fESTll\L\ Do otkrica poncbd dolazi u isto Hcmc 11.1z.1 sc nalazi iz.:da o snu u kojcm jc dobila zbtnog balcg.l kojc je OSCCaO ltJ ne mogu d. umro pruski cJr Fridrih Veliki.1.1snjih psihickih stanja koja uticu na spolj.1 Jung.111osti. prcma biologu Rupcrtu Scldrejku O\ o sc dcs.1strologij. st\ ari kojc pri\·idno ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc stojc u \ ezi zato sto.1c. .1j konccpt jc iskoriscen za obj.1 p. postojc mnogi opisi ogledaL1 iii slika kojc padaju 1u pod i razbij.1 unutrasnjeg i spolj.1\'ali majmuna iVIacacca fuscata.1). Tahi dogadaji prcnose funkcionalne simbolc preko praga koji sc naL1zi izn1edu ncs\·csnog i s\·csnog. dcle zajcdnicko tlo sinhronizo\Jnosti.1cio1uln.10 jcdan od sopstYenih dozidjaj.1\ ljJ simboliku razbij. U slucaje\·i1n. Sinlzronizovanost: akauzalni vezivni princip.n u jc opisao Ken Kiz u knjizi Stoti majmun ( 1981) _/Jp. po Jungo\·om misljcnju.1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih fcnomcna bo StO SU tcJcpatij.1 proui:. roLL1ku DOLE I DOLE DESNO ncme1u i prestanak rJda srcJ Slicno tome.1 perspekti\ .1snjeg iskust\ a nijc u \las ti principa buz.1r jc egipatski simbol suncc\'og ciklusJ i ponon10g rodcnja (iii prcobrazcnj.1j. stvarajL1ci tako "fL1nkcionalnL1 koincidencijLI" SASVIM DESNO Jung je sko\ao tcrrnin "sinhronizo\ .1nij.111j.i koji uticu na strukturni razyoj On1 poj.1 i tumaeenjc t.111ost da bi opisao poklap. cuo je u istom trenutku kucanjc u staklo i iznenadio se bdJ jc ugled.rnski naucnici su 30 godin. Teorija sinhronizovanosti koristi simbole da bi saopstila znacenje dva inace sasvim razlicita dogaaaja. bda su 19 52. I :-86.1 b.1son1ib u trenutku smrti njihlwih dasnib snutra sc cestom poja\ om i \'Crovatno simbolizujc kr. pJ je iskljuciYo r. sto prcdst.rnst.uota.1 promenjcna on1m epizodom Drugi Jun go\ primer odnosio se 11.1ju sc u trcnutku nccijc smrti. koja jc lupaLi u prozor.1 U knjizi iz 1952 godine.1.1cijcntkinja pric.1 casO\ nik s kLitnorn z.1 no\·o ponasJnjc: poccla jc da pcrc u potoku indijske .SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA Sat koji se zaL1stavlja LI trenL1tkL1 smrti vlasnika dobar je primer sinhronizovanosti.1 2cnb rn.1 ZJ 0 C'.rnjJ zcmaljskc slikc unus mzrndusa iii "jcdnog s\·et.1lcg. ZaustJdjanjc c.1 celokupnog zi\ota . izlozio je tcoriju dam .1 razlicitim mcstimJ.1lnog poklap. primctili d.wa uslcd arhetipskih obr.1 sinhroniZOY.1 nsta "funkcion.1ciji bil.1lnosti.1 budu samo st\·~u sluc.1jmuna r.1 jc.111je Lha iii\ ise dogadaj.1 pacijcntkinjc prcma situ. koji je bio ledima okrcnut prcma prozoru.

ihtc\.1\' zin1t sustinski po\ ezan Orn jos nijc opstc prill\aecno u znnicnoj n.1ju prirodnom sclckcijom \'olas jc radio n. a posto jc polozio ispitc.iLizilo kratko .1 pa:lnju iii samo posm.izc da jc .rnju tcorije o poreklu nst.1ci 1Hsu paznju.1ckoj.1.111jc. ispric.1 .1 kokctiqnja mogu da budu putobz u ncku drugu st\ arnost: nalct pticc.10 o Sp.iktin10sti U ccloj < c > popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u Jos jc \cCC z 0 izncn.10 jc san prijatcljima.1snjcnjc 1uci1u na koji se nstc raZ\'ij. Carls Darvin jc 1858 dobio pismo od prirodnj.rniji. . DOLE st\ .1scla \'olas.rnj.1lu . kojc prid.1gaocu Konccpti sinhronizo\anosti i kokctir.P. godinc r. glcd.iriji majmuni.1da dn ct. gcwori rum i bzujc pricu.l\ isno od Dan inon1g r.\rnold i\[indcl koristi rec koketir. i\[indcl b:lc ch mi poscdujcrno razlii:itc Hstc paznjc i S\ csti.\ZL!CITO \'RH!E l(. ali jc 1958 doslo do izncnadnog sircnja O\C 0 z N . igrom slucaja.111j.rn romski s.···-----·---------------------------------- krornpirc pre ncgo sto bi krcnula Lh ih jcclc Chu 110\U Pn·c fosilnc ostatkc nenadcrt.1.iii\ co nu slicno obj. pa su pn i ljudi 1uz.1sa.1ju tr.rnstr.1b .:. Jcd. otputovao jc u Sp.1himu Nojnunu.1\ i put.idcsct godina u formulis.1ju se 11. odbljcsak sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u suz.1 na kojoj je uglcdao gotsku katcdr. dobilo irnc u XVII \cku po loblnom p.\N_l E .1.1mcrickih urodcnib z.1 cunta\·a koja su jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn ncs\·csnorn.1 Yizijsb traganj.1:i:i\'.ijmunc n.unosti. ani po toj dolini O\o podrui:jc jc.1J1j.1 principu sinhronizo\·anosti i kokctir.iznjc posn~cujcmo rcflcksirnoj GORE \estinu z ::.10 ubcdlji\ primer prnfridanja u sno\·inuJung kazujc san jcdnog SYog stud en ta komc jc otac ponudio puto\·anjc u Sp.1 O\ 0 kopnu Scldrcjk k.1z\·oj kYantne !hike i istr. lc:i:cei LI polju da bi se poYcz.1 nuzno poYLii:c za sobom prctpostavku da jc s.1 i posm.oscc.rniju i bio jc vconu izncnadcn da jc rl.1sniY. -i L10 i 1u rn. NajYisc p.n "1Lhlc su nujkc i mL1dc rnajkc.1 procesne psihologijc pobzuju u oYom smcru.i i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos.10 sa zcmljom i pro1usao pr.ltr. Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi duboko po\·czani predstadja . pri ccmu jc ncmogucc odrcditi st.n ljaju tr.1 n.i istonerncno prosiril. sto zn.rnog. ali na rubu on1g iskust\ . koje jc toliko prcplctcno ch ga jc ncrnoguec razc-h-ojiti.idnici u bmcnolomu Ncandcrskc dolinc u Ncm.izcci 'dodatnu p.1tr.Hclja .1 ulicom koja Yodi do trg.rndcr. koji je uzco grcki pseudonim Ne.ijuci scbc kako set.idcnjc da sc on.rnci.rnjc da bi opisao razmenu i rcflcksiju snolikih signaLi izmcdu posnntrac. u kojcm sc n.111j.1 rnnogi sign.rnun opisao jc S\ oju Priroda je puna ritmova i obrazaca lvioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru GORE LEVO inicijacijLI.1lijsko111 LlrodenikLI koji opisLljc mistcrioznu snagu KO KET! R. s.i jc bilo pn o .ust\o k. Pro\·c\·si Lh. katcdralu i kociju iz srng s1u (h.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki narodi i\lindcl prica o jcdnom .1lca pro1usli su 1856. Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja v. Kach jc zamabo u ugao ugledao je lcpu kociju koju su rnkli konji Lida se probudio.rznju POl(L\. ali nc i st.i poj.1li kokctir.ij d.i\·a biLi pon~zana s promcnom u arhctipskom obrascu bda jc dostignuta kritic1u m.10 jc do zakljucab ncz. s.10 ncsto nalik sistcmu korcnja izmcdu cfra dn·eta. pa ipak r.Jo.1 u oku prij.i predsignalnog nin1a na kojcm st\· Mi postoje bo stremljcnja pre nego sto se nunifcstuju On jc opisao O\'O Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost moze koketirati za nasu paznju c.ici 'no\ co\ ck tcrnclj cclokupne samanskc pr.i nujmunskc kolonijc na drugim ostnima.1storu.1 R.\NJE U R.lsao trg.\lfrcd.\lindel smatra ch kokctiranja dolaze iz carst\ .i neki prcdmct z.rniju ako polozi ispitc Student sc toliko uzbudio da jc s.1 LI prirodi koja sc j.

koji je sarn po sebi sistem znakova koji nastoji da prenese informacije i znacenje .SIMBOLIIZA u DRUSTv·u SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT. MISLI !LI OSECANJA.i da znaci nista kao o "normama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave da "tamo" postoji neka vrsta objektivne realnosti do predstave da je "realnost" uvek kodirana. prirnenio je ovu teoriju izricito na jezik. postoji nekoliko alternatirnih oznacivaca mackica maca. dok onima koji ne gornre engleski ne mor. da mi prilwatamo svet i dajemo mu srnisao preko kodova S\'Oje kulture De Sosir je takode istakao da znacenja deluju unutar paradigme: mi biramo znakove iz celog niza alternativa. cica. A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE. filozofske nauke o znakovima i znakon1irn sistemima i o nacinu na koji se znacenje stvara i menja unutar jedne kulture SEMIOTIKA Pirs je govorio o tri vrste znakova: "slikovni" iii znakovi koji jasno predstavljaju predmete koje prikazuju (na primer. koja prede i mijauce (oznaceno) Oznacivac je simbolican znak: ista formacija slov. Za vozace Sirom sveta. a . DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM. Ova znacenja nisu ·'prirodna" iii neminovna. za De Sosira su implikacije bile duboke.tri crna trougla u krugu na 2utoj podlozi . cija znaeenja SU odredena konvencijon1 i koji ne lice na originalni predmet na koji se odnose (na primer. On je tvrdio da znakovi koje koristimo mogu izgledati proiz\•oljno. s obzi 1 . otelotvoruju kulturne ideologije i vrednosti o kojima tada pocinjemo da razmisljamo (na primer. mace. nego medu sisternima znakova sa znacenjirna. sireci se daleko van dometa obicnih formacija reci .\ NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA.:t-. Americki fllozof Carls Sanders Pirs ( l 8391914) i svajcarski lingvista Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913) bili su osnivaci serniotike.·a. 0 < --' ZNACENJE I VEZA U XX veku pocele su da se raz\·ijaju teorije o znacenju i poreklu znakova i simbola u ljudskom drustrn.iii crveno svetlo r semaforu kao znak za "st1 Pirs je zapazio da. De Sosir. ali oni. saobraeajni znak koji prikazuje siluetu automobila iii motocikla): ·'saqr:Zajni" znakovi koji predstavljaju pojmove koje smo naucili da povezujemo s narocitim znakom Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenografiju" slika. crveno svet/o na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop" SASVIM GORE na oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za "macku''. repom i brkovima. Da ponovo upotrebimo predasnji primer. koje bismo mogli upotrebiti urnesto '·macke·'. medunarodni simbol za nuklearni otpad . a svaka od njih nosi malo drugacije znacenje.roz filter licnog i kulturnog isku'.i mogla bi se veoma lako upotrebiti da predstavi bilo sta drugo. NEGO SE OSLAN}. GESTOVE. ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI. Semioticari kao sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno medu fizickim predmetima i dogadajima. a svaki od njih bi nosio razlicitu nijansu znacenja. dim je sadr:laj "vatre"): i '·simbolicni" znakovi. De Sosir je identifikovao dva dela znaka: "oznacivaea" (sam znak) i "oznaceno" (pojrnovno znacenje koje se znaku pripisuje. isti simbol moze da ima razlic. slova i brojeva da bi preneli prakticne informacije GORE znacenja za razlicite ljude Pirsov savremenik. slovna fornucija c-a-t (oznacivac) u engleskom jeziku opisuje krznenu zivotinju sa cetiri noge. u stvari. to da ljudi posmatraju svc 1. a do kojeg se stiie kulturnom konvencijom) Na primer. nego su usadena u na5u drustvenu strukturu i vrednosne sisteme. KULTURNE KONVENCIJE Dok ovo rnoie da izgleda sasvim ocito.

ko 1110Ze da ove sekundarne signale. svi sistemi kulturne organizacije dele iste fundamentalne strukture Jedan od njih je srodstvo: svako drustvo ima neki sistern kojirn odreduje ko SC MITOLOGIJE lzmeou 1954.oboje su prevozna sredstva . ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika GORE DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva. na primer) i rucine razmisljanja (dobro i zlo) On zapa:l:a da kod svakog para Vencanje.11110 unutar lingvistikc. kisni pies. reklame i bioskop De Sosiron1 delo imalo je dalekose:Zne implikacije.uovi. ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost 63 ST RU KT UR AL I Z A i\1 De Sosir je istraziv. na ·modu" (u odevanju.o do zakljucka da bez obzira na sadr:l:aj. porodicne grupe mogu da "daju · zcne nckoj drugoj porodici u z. mit jc sastavljen od jcdinica koje sc spajaju prcma odredenim pravilinu iii ko1wencijama (kao sto je ponadj. i kako se ovi odnosi zovu. De Sosir je utvrdio da je oznacujuci sistem bilo koja struktura iii sistern iii organizacija koja stnra znacenje iz kulturnih znakova Kao antropolog.1 binarnim p. dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem SRODSTVENI SISTEMI Levi-Stros je doSJ. zene i deca) kojc SC N z > ['. antropologa Kloda Levi-Strosa (r l 908) i filozofa Rolanda Bart.oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pomocu nizova signala. knjizen10st.u filmovima. sto daje osno\· za strukturu. nego unutar proucavanja svih komunikacija Ono je utic. Levi-Stros je primenio clVe ideje na srodstvene sisterne. i na \·izeulne umetnosti.ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . (ocevi. koji su slicni iii suprotni U knjizi Siravo i kuvano ( l 96+ ). zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu nasledi sta i od koga. reklamama. ne s. Bart je istrazivao moze kim ozeniti. pogreb).iju medusobne odnose koji se zasnivaju n. narocito u carstvu hranc. cine osnovnu strukturu svih ljudskih kultura (muskarac i zcna. Levi-Stros je bio zaintcresovan za objasnjavanje slicnosti medu mitovima r. i 1956. s pravilirna z. Kao sto je slucaj s jezikom. pricanje price po slojevima). novinama i casopisima. decijim igrackama i popularnoj zabavi. Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'. jclu i imovini). . narocito u popularnoj kulturi . on je primenio strukturalnu analizu.izlicitih kultura Umesto da gleda u njihO\· sadriaj. dok jc Roland Bart istrazivao savremene zapadne kulturne "znakove'. z m N < > jedan termin ima prednost nad drugim "kuvano" (kultura i imcnuju ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo · (prirodno i "prirnitivno '). ljudi i ideje "r. raklania i odcvanja. a ove jedinice formir. Bartje bio opcinjen znacenjem stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i "prirodnost" Na primer.izmenjuju' unutar jedne kulture: na primer. fotografiji.1!0 na sociologiju i prilwaceno je od vodccih prcdstavnika strukturalistickog pokreta.uocito paro\·i suprotnosti.1111enu z. a musko (u mnogim kulturarna) od :lenskog Kao i Jung. sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu . tndeci da sc ov•1j metod moie jednako primeniti na bilo koji sistem stvaranja znacenja: na plemcnski obred iii obred neke zajednice (vencanjc. deca). kolima. Sistem srodstva jc struktura koja sadrzi jedinice (muskarci. ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje o konstruisanju znai'enja.1 njihovo povezinnje: ovo sc moze predstaviti \'izuelno kao rodoslovni dijagram Srodst\·eni sistemi odrcduju kako sc roba. majke.1 nesto nedno (miraz) Le\·iStros jc uporno tndio da se odnos unutar jednc strukture ochija u parovima.10 jezik kao strukturu.111je. dobro jc pozcljnije od zla. na kulturne organizacije i mit. tndcci da oni dcle zajednicku strukturu .1 ( 191 S-80 ) . svetlost od mraka. n. Levi-Stros tndi da binarni p. kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu.uo\·ima iii suprotnostirna.

strukture uloga unutar njih U modernim drust\·ima. religijskih i politickih uslova. kada su crni velovi postali revolucionarni simbol Posle uspostavljanja Islamske Republike. lo\·aca i ratnika. pojedinac s\·e vise igra istinske viscstruke Llloge LI r.1ka ulog. a\·etinjske uloge".1 XX veka pokazala jc da u sv. kako je rastao njegova uloga se menjala i od njega se ocekivalo da refava sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje neprijatelja Njegova uloga postajala je uloga mudrosti. pri C:emu je veo slozen simbol sa cesto razlicitirn znacenjem za razlicite ljude. nosila je turske caksire Llmesto ogranieavajuce krinoline. drustveno ponafanje iii simbolicni obredi i obredi koji obelezavaju promenu uloge Rana teorijJ uloga opisinla je uloge kao drustvene tvorevine koje su odredene drustvenim oeekivanjima i vrednostirna koje moraju da se ispune unutar zajednice Kulturno definisane uloge pola narocito su vladale porodienim aktivnostima i aktin10stima na poslu Novije teorije govore da su uloge Pusenje cigareta kod zapadnih :Zena na pocetku XX veka bilo je povezano sa sve veeom samostalnoscu i jednakoscu :Zena GORE 0 co 2 Teorija o drustvenoj ulozi iz sezdesetih godin. bili su prirodni "posrednici" u svadama polova i savetovali su plemenske rnudrace. Emancipacija zena u lranu slozen je proces u kojem je odevanje takode glavni simboL Zene su izbile u prvi plan za vrerne pokreta protiv 5aha. 0 U patrijarhalnim drustvima sirom sveta. predstavljaju skrivena strujanja osecanja u jednoj zajednici UZRAST I POL U drustvima LI kojima opstanak nije data kategorija.1 je odrcden. . Kod definisanja ljudskih uloga i promena tih uloga mnogo se koristi sirnbolika.:i u srnislu odnosa prenu svirn drugim uloganu.rnje zajednice oslanj. Slozena drustva teze da irnaju vecLI potrcbu Zd s\·. koje. kulture iii po la. berdejta. broj uloga je manji i one SLI jasno odredene polom i uzrastom U slozenijirn drustvimJ postoji vise varijacija L1!oga i vise specijalizacija . Mnoga severnoarnericka plemena velieala su ulogu pri cemu se isticu stvari kao sto su uniforma. zavisno od religije. Svaka uloga je ziv simbol kulturnih vrcdnosti z..i u prirodi: one prepoznaju . jer se smatralo da su povezani s Velikim duhom STATUS I PRVILEGIJE Sva drustva imaju sisteme statusa i privilegija koji su vezani . muskarca iii zene ciji se polni identitet razlikovao od ostalih pripadnika istog pola Berdejci su simbolizovali duhovnu snagu.1 Uspcsno funkcionis. po kojoj su dobile ime i koja ih je promovisala kao simbol pokreta za prava zena . dobrote i trpljenja. Elizabet Kejdi Stenton.1koj zajednici dolni do pojave razlicitih ulog.1.:izlicito vreme. a ponekad simbolima kao StO SU uniforrne.1 takode odredene obrascima polj. od decaka se ocekivalo da bude agresivan i da uzme ono sto mu pripada Medutim. iako nisu eksplicitne. veo je jos jednorn postao deo dri:avnog odredenja :Zena Moderne islamske feministkinje sada pokusavaju da naprave razliku izrnedu patrijarhalne tradicije i vrednosti islama.ULOGE I ODNOSI eak i istovrerneno. te caksire je preuzela Amelija Blumer.1 sc na intcrakcije svih o\·ih ulog. zavisno od drustvenih. iz cega proistice borba za prava zena i dece Americka reforrnatorka iz XIX veka. zene i deca imajLI rnanje privilegovane uloge od rnuskaraca. konvencije iii pravila ponafanja u skladu sa ulogom Kod indijanskog plemena Kornanea.1jcdnice L1ko drustvJ postaju sve slozcnija tako su sve slozenije i DOLE Simbolika vela varira u razlicitim vremenima i na razlicitim mestima.

uspe5an iii da ga drustvo nagraduje zbog njegovog pona5anja Dete zatim usvaja karakteristike uzora i na kraju se potpunije identifikuje s karakteristikama te uloge. koje nekima idu u prilog a nekima stete. Medutirn. koja postaje njegova Javne licnosti promenjenu ulogu. druzenje iii eak fizicki kontakt izmedu pripadnika razlicitih kasta cesto sluze kao uzori. iii njihovo obaranje mo:le da oznaci naglu iii nasilnu promenu. cesto istog pola. U Indiji. rase iii fizickih sposobnosti Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan. veliki je uzor crnirn decacima Amerike. nakitorn i maskama. odrafavajuci kulturne trendove. a pojavljuju se novi simboli braka Zene vise ne menjaju prezime automatski. za prcovladujuce vrednosti i verovanja doticne kulture. Ponekad su statusni sisterni na rnestu za do bro celog drustva.DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije roma jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sreaena drustva DESNO Majkl Dfordan je bio vazan uzor za mlade crnce. Njegova uloga mu obezbeduje visok status u plemenu. narocito u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Medutim. a studije pokazuju da se oni rangiraju kao ''drugi" i zato inferiorni. zabranjujuci zenidbu. dok su mnogi uzori slavne licnosti. obracajuci se direktno svetu duhova. na primer. poslednjih decenija ovi obicaji su pretstali da budu opsti. Preko igranja uloga i njihovog oblikovanja deca mogu da nauce uloge u koje prerastaju kroz razliCite igre Teorija o drustvenom ucenju kaze da se glavni deo razvoja deteta odvija kroz opona5anje uloge uzora Dete zapafa da je uzor. hinduski kastinski sistem strogo odreduje uloge i interakcije u tradicionalnorn drustvu. koji je predstavljen elegantnom perjanicom. zivotom i smrcu i lecenjem bolesnih. U zapadnom drustvu. obicno za ostale pripadnike istog po la. . kao sto je svrgavanje monarha u toku revolucije ili pretvaranje intelektualaca u ratare tokom Kineske kulturne revolucije sedamdesetih godina XX veka. za zenu je bilo tradicionalno da prilikom udaje nosi verenicki i veneani prsten i da uzme prezirne mufa da bi ukazala na IGRANJE ULOGE I UZORI Ljudima su potrebni pozitivni uzori da bi pronasli put sopstvenog razvoja. starija braca iii sestre ili drugi Clanovi porodice. neki od najva:i. Slavne licnosti mogu postati legende ili ikone kada simbolizuju iii oblikuju specifiene vrednosti za zivot drugih ljudi. Medu Ibancima Bornea. a bracni parovi nose prstenje kao simbole uzajamne i jednake odanosti Uloge se mogu menjati postepeno. na primer. profesori ili prijatelji c 0 C'> m 0 0 z 0 I " PROMENA ULOGA Uloge i njihova simbolika menjaju se unutar granica neke kulture kako se pomeraju njene vrednosti. vrac se bavi drustvenim krajnostima. Romi trpe diskriminaciju u celom svetu.nijih uzora mogu se naCi unutar naseg lienog kruga: to mogu biti roditelji. pri cernu se povezuju sa zivotinjarna. Uzor simbolizuje ono cemu mlada (ili odrasla) osoba tezi. a drugi put oni predstavljaju predrasude unutar drustva.

Ako zena sedne na muskarcevo rnesto. kralj je smatran bofanstvom i kraljevi su bili zasticeni od svetovne realnosti tako sto im nije dozvoljavano da dotaknu zernlju. Razdvojenost njihovih uloga nagla5ava se dodeljivanjem razlicite strane za sedenje oko vatre za rnuskarce i zene. u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli. prave oruzje i loze vatru.u individualnu i kolektivnu moralnu svest. Prvi kraljevi i kraljice Ugande nisu nikada izlazili iz svojih ogradenih obitavalista Persijski kralj je hodao po tepisirna po kojirna niko drugi nije mogao da gazi C:ak i danas postoji obicaj prostiranja tepiha pred kraljeve za vrerne svecanosti . ta bu. odr:Zavaju vatru i kucu . bogovi i kraljevi su cesto oslobodeni ovog tabua da bi odrfali cistotu bogovske iii kraljevske krvi. njegova lovacka rnoc rnogla bi .TABUI Rec "tabu" potice od polinezijskog Bili bi noseni na ledima ili · rarnenirna drugih ljudi. boginjama i kraljevirna. pripremaju jela. U potonjim kulturama. stupanje u brak s nekirn van porodice uprljalo bi C:istu kraljevsku krv Egipatska boginja lzida udala se za brata TAB UI INCESTA Incest polni odnosi s nekim Ozirisa. tabui se odnose vise na poku5aje ljudi da odobrovolje bogove i GORE Na ovom barjaku iz VIII veka. jahali bi neku zivotinju ili bi se vozili u kociji. Montezurnu. koji prikazuje Budu kako pripoveda. a ako muskarac sedne na mesto zene. osecale su da moraju da se ogluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi ljubav s njima. Vladarirna Inka bilo je dozrnljeno da se zene svojim sestrama. Kraljica Kleopatra bila je rezultat sedam pokoljenja brakova izmedu brace i sestara U Starorn zavetu. odnoseci se uglavnom na stvari koje nisu dozvoljene u drustvu zbog raznih drustvenih razloga iz bliskog roda . U anirnistickim i u drustvirna koja se zasnivaju na prirodi. uvek su nosili njegovi plernici ion nije nikada dotakao tlo. asteckog ci. gde SU zivotni uslovi veorna surovi. drustvene uloge su sna2:no podeljene prema polu Muskarci idu u lov. Dok je Frojd turnacio incest bukvalno. a iene grade skroviSta za porodicu. sto oznacava sistem zabrana radnji ili koriScenja predmeta koji 0 se smatraju svetirn ili opasnirn. Medutim. opivsi ga ZASTITNO BOZANSTVO U mnogim kulturama. Lotove kceri imaju polne odnose sa ocem zato sto ne postoji nijedan drugi muskarac da ih obrerneni. Buda je izolovan tako da ne moze da dodirne tlo. poreklo tabua verovatno je u vezi sa medusobnim simpatijama i nesimpatijarna razlicitih nivoa duhova. Jung je posmatrao incest kao sirnbolicnu sliku koja se odnosi na pokusaj pojedinca da se nati u majcinu utrobu da bi se pono\·o rodio Incest jc cesta mitoloska tcma medu bogovima. neCistim ili ukletim. verovatno zbog genetskih porernecaja do kojih dovodi. Tabui mogu da proisteknu iz moraine svesti 0 co i da rnotivii. a narocito u drustvima koja su koncentrisana na odriavanje suprernacije Kada se vladari posmatraju kao boianstva. ali isto tako rnogu da se koriste za odrfavanje drustvene hijerarhije i reda.je oblik tabua prisutan u celorn svetu. srnatra se dace je pogoditi neka rnisteriozna bolest. opasnu silu koja zahteva tabu da bi se izbeglc njene opasnosti. Indijanska i kineska kultura prosiruju pojam incesta na polne odnose sa osobama koje imaju isto prezirne ooLE Lotove kceri. ili bi hodali po tepihu koji je polozen bas zbog n jih. kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom 2 boginje U savremenom drustvu rec tabu irna rnanje duhovno znacenje.ra Meksika. a seksualnost kao potencijalno TAB UI POLA U tradicionalnom kungbusmanskom drustvu u pustinji Kalahari.

DESNo Za pripadnike plemana San u Kalahariju tabui regulisu sedenje muskaraca i zena oko vatre da oslabi.da ce se dete koje slucajno pojede rneso prisne zivotinje razboleti: u slucaju zabranjenih dropljinih iii cureCih jaja. oni su smatrali svinju necistom zivotinjom. Srnatralo se da ukoliko neka osoba dotakne svinju u prolazu. to moze da dovede i do gubitka vida. koja SU POSLEPORODAJNA KRV U mnogim delovima sveta krv koja prati poroaaj smatra se necistom. koji su stvorili tabue u pokusaju da izjednace polove Ferninistkinje ovo nazivaju ··matericna zavist". mesecevirn ciklusom. Ona se takode povezivala s SASVIM GORE Jabuka. a mesecevi ciklusi su u pretpatrijarhalnim vremenima mereni na drvenim stapovima koje istoricari nazivaju "kalendarski stapovi" Jedan rnoguci izvor rnenstrualnog tabua mozda je strah da bi zene rnogle da preuzmu kontrolu nad mesecevim rnenama i promenama godisnjih doba preko rnesecnih ciklusa svog tela Jevreji starog doba verovali su da rnenstrualna krv irna otrovna svojstva . Pri poistoveCivanju sa zivotinjom osoba postaje rodak iii cuvar zivotinje. delimicno u znak protesta protiv Frojdove teorije da zene pate od "penisne zavisti" GORE smatrani niskom kastom i nije im bilo dozvoljeno da ulaze u hramove. Medutim. drugi pripadnik zajednice sa razlicitom zivotinjorn rnoze slobodno da lovi i jede tu zivotinju Narod Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu i u juinom Kvinslendu veruje. Neke kulture imaju obrede preciscenja za odstranjivanje ove krvi dok je Bruno Betelhajm govorio da sposobnost zena da radaju decu i da imaju menstruaciju izaziva snaznu zavist kod rnuskaraca. Zato je hranjenje krave cin oboiavanja. Medutim. kako u starom tako i u modernom svetu. MENSTRUALNITABUI U patrijarhalnim drustvirna menstruacija se obicno srnatra tabuorn. gde zivi kao sirnbol majcinstva postovala zensko te[o. prihvatljivo je da jedu totemsku zivotinju bratstva. Egipatski svinjari SU ubijati i jesti krave. tako je pas postao zivotinja zabranjena za jelo zaratustrovcima . zahvaljujuci sposobnosti da daje mleko . Stari zavet ukljucuje zabranu kontakta s njom: Treea knjiga Mojsijeva belezi da je Mojsije dobio vest od Boga da fovek koji spava sa ienom koja irna menstruaciju treba da bude odbacen od svog naroda. Tako de se smatra dace oslabiti snaga muskarca ako zena dotakne njegovo oruzje. Vecina Hindusa SU vegetarijanci i narocito je tabu ZABRANJENA HRANA I ZIVOT!NJE U mnogim kulturama se veruje da duhovi mogu da udu iii da obuzrnu nezive stvari. oni postaju tabu kao hrana. I Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju kanalom zlih duhova. u matrijarhalnim drustvima. koje su zatim bile zastiCene tabuom Kao sto je slucaj s Jevrejima i muslimanirna. odmah mora da se zagnjuri u vodu da bi se ocistila. Njihovi bogovi su smatrani otelotvorenirn u narocitim vrstama. Jedenje majmuna je tabu u mnogim drustvima zato sto po izgledu lice na eoveka. jevrejsko-hr iscansko zabranjeno voce . levantinski narodi nisu nikada jeli jabuke zato sto su verovali da se u njima nalazi duh prirode Zivotinje koje su mogle da jedu ljudsko meso postale bi fetisi. i da su zene s menstruacijorn neciste sedarn dana Frojd je gornrio o rnenstrualnorn tabuu kao o negativnom stavu prema zenama. dok je Evahlajima zabranjeno da jedu rneso prisne zivotinje. zivotinje su bile obo:l:avane i o njima je vodena briga kao o nosiocioma dobrih iii zlih sila . Za Hinduse je ta bu ubijati iii jesti krave menstruacija se smatrala mocnirn i isceljujucim procesom. verovatno zbog njene navike da jede strvinu. na primer. Kada jestivo voce iii biljke postanu fetisi. koje zatim postaju predrneti obo:l:avanja iii fetisi. Tako. U starom Egiptu. dok zabranjeno kengursko meso rnoze da uzrokuje plikove na kozi iii da dovede do susenja udova Medutirn. mozda zato sto se verovalo da su zena koja se poraaa i beba bile u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima. . Krava se u hinduskoj Indiji smatra svetorn zivotinjorn. u drustvima u kojirna zivotinje preuzimaju ulogu totema postoje tabui protiv ljudi koji jedu iii ubijaju zivotinje cijim totemskim bratstvima pripadaju. Zato se krave rnogu videti kako lutaju ulicarna C:ak se i rnokraca krave smatra svetorn i ponekad se koristi kod obreda prociscenja za ljude koji su prekrsili neki tabu.

perja i parcica tkanine .irnaju sopstvene simbole identiteta. su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer. Svi elementi zastave su simbolii:ni . zastava ili izrazeni kodeksima odevanja ili preko ritualizovanih forrni pona5anja Jedna od vainih karakteristika takve sirnbolike jeste njena vidljivost: ona je planirana da obezbedi lako prepoznatljiv znak grupnog identiteta. perja i zivotinjskih kostiju. poniznost iii ponos. sve organizovane grupe . zastava ranga u svirn delovima oruianih snaga. kao sto je doktor. tamno odelo i kravata cinovnika iii beli mantil laboratorijskog tehnicara dok se mogu koristiti specijalni nazivi u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe. zlato.. pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta. rogova i koia Za Astecke veksiloide se.zastave·· su poznate kao veksiloidi i bile su pravljene od drveta.boja. ali kasnije kao nacin identifikovanja vladara.GRUPNI IDENTITET > fV") Simbolika se oduvek koristi za oznacavanje identiteta i za potrvdivanje privrzenosti drustvenoj grupi iii ·'porodici". politickih partija. i zastava skola. GORE 0 co Svi detalji zastave su simbolicni boja. poslovnih korporacija i sportskih klubova. univerziteta.na lokalnom. vodnik iii glavni referent. odabirali su vode koji su vladali i re5avali razrnirice medu njima. postovanje. dosta koristilo kecalovo perje i bili su ukra5avani plemenitirn metalima kao sto SU kojeg je bi lo lakse nositi i koji su bili vidljiviji izdaleka nego dotada5nji cetvrtasti barjaci. LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i pravom da se vlada Francuskom. skrnavljenje zastave je kafojiv prkrsaj u vecini zemalja sveta. mornarsko sidro . uglavnom na pogrebima vladinih sluzbenika ili vojnika. ZASTAVE U Kini je izum svilenog platna doveo do pravljenja barjaka. spustaju ili kada prolaze. vijorenje zastave na pola koplja predstavlja znak ialosti. tri zlatne loptice zajmodavca. bakar i dragim kamenjem Danasnja plemena u Novoj Gvineji koriste veksiloide koji se uglavnorn sastoje od drveta i suve trave. U XVII veku doslo je do uvodenja standardizovanih pukovskih boja. zastava na brodovima i kuenih zastava trgovackih kompanija (preteca modernog logoa) Pn•e nacionalne zastave na kopnu pojavile su se u poslednjoj cetvrtini XVIII veka . kod svih koji je vide. motivi i ukupan izgled i ima mnogo obicaja koji ZANIMANJA I PROFESIJE Za mnoge ljude. porucnik. na primer. organizacija. sto simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko velicanstvo Boga.dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni kompanijski znak. plavi kombinezoni fizickih radnika. osnovnim jedinicama drustva Bilo da se zasnivaju PREDVODNISTVO Kada su ljudi poceli da formiraju velike grupe za zajednicki zivot i lov. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim simbolima na primer kuvarska kapa. sto je nacin kodifikovanja i strukturisanja drustvenih odnosa. . u cilju pobudivanja emocionalnog odgovora. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po nacinu oblacenja . gde su se najpre koristile kao rnjni i ceremonijalni znakovi. Kao znak svog poloiaja. naucnih instituta. sa amblemima od obojenog drveta. ukraseni stap. kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se difo. ljiljan ima tri latice. Stap se takode koristio kao vidljivi znak za okupljanje iii pokazivanje pravca za napad Ove rane . srebro.formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga. prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj grupi. voda je nosio svecanu perjanicu i driao dugi. pokrajinskih zastava. sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode :::> a: 0 -' na zajednickim verovanjima iii zajednickim interesima i aktivnostima. kao sto je strah. Oni mogu da budu u obliku totema. nacionalnorn iii medunarodnom planu . sirnbol je narodnog postovanja prerna pokojniku. njihovih zemalja i nacionalnosti na moru. stvaranja i kralja barjaka. profesor. pravljenja razlike izmedu onih koji su "u igri" i onih koji su "van igre". Iz Kine se upotreba platnenih zastava prenela u Evropu. pokrovna zastava koja se polaze na mrtvacki sanduk. zastave etnickih grupa. Tokom XIX i XX veka doslo je do pojave mnostva drugih zastava: vladinih sluzbi i cinovnika. oblik i motivi regionalnom. ratnih oznaka. batinu ili koplje sa amblemom na vrhu.

u SAO ima preko 550 priznatih naroda i plemena) koji imaju GORE ga nosili liktori. vecina evropskih vladara usvojila je grbove i heraldicke barjake s jednorn od dve najznacajnije heraldicke figure: !av (kralj zveri) ili orao (kralj neba) Ljiljan. koji je nasuprot Cizrnarna koje su nosili plemiCi bio sirnbol seljaka. nemacka nacionalna zastava. Kornunizam i fasizam. Ovaj snopic podrazumeva sve±anj brezovih ili brestovih prutica uvezanih crvenom trakom. dok svako bratstvo skotskih brdana ima kilts narocitim sarama (od neke vrste kariranog platna) U srednjovekovnoj heraldici. a ovaj amblem je koriscen na mnogim mestima ukljui':ujuci decije igracke . takode su koristili simbole. Kanada s javorovim listorn i Engleska sa ruforn dinastije Tjudor Ima takode mnogo naroda bez drfave (na primer. Hitler je. rnedu mnogirn americkirn urodenicima totemi (stvari iz prirode. Na kraju XV veka nemacki seljaci su se pobunili pod belom zastavom na kojoj se kao amblem nalazio zlatni opanak. odra±avajuci savez izmedu industrijskih i poljoprivrednih radnika: najveCi deo XX veka cekic i srp su bili amblem ruske zastave i prve komunisticke dr±ave na svetu. SASVIM GORE Rec fasizam potice od "snopica': sveznja stapica koji SU nosili rimski cinovnici . kaznjavanja i odsecanja glave Datira jos od starog Rima.da bi se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao amblem identiteta zivotinje) koriste Se za predstavljanje narocitih plemena. pobune i revolucije oduvek se povezuju sa narocitim sirnbolima. a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika . rnedutim. narocito se povezivao sa francuskirn dvorom. drevni suncani simbol sa mnogo dubokih znacenja. Naglaseni crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. Na primer. a crnu su usvojile neke rasne i politicke grupe. Sirnbol komunizma bio je cekic diktator Benito Musolini ( 18831945). ponekad omotan oko sekire. crnu traku gore i crvenu dole. koristio drugaciji sirnbol za svoju Nacisticku partiju: svastiku. zvanicno usvojena 1995.ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA Zastava australijskih uroaenika. jos jedan cest heraldicki rnotiv. su imali ovlascenja da donose presude. foti disk na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce. cinovnici koji Cekic i srp je komunistii':ki simbol. kao i pojedinaca. bratstva i plernena koriste rnnostvo simbolickih lukavstava da bi razlikovali jednu grupu od druge. kao sto SU svoj identifikacioni amblem. ciji preci zive u Australiji preko 40 hiljada godina. !me je dobio po simbolu '·snopica • koji je kao bed± nosio italijanski POLITIKA I POBUNA Politicke grupe. dok zelena boja pripada ekoloskorn pokretu i srp. Na primer. kasnije ga je usvojio rnedunarodni skautski pokret Danas rnnoge drzave nastavljaju da se vezuju za narociti amblern: na primer. jedanaest plemena Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti imaju zajednicku belu zastavu Glavni amblem na zastavi u obliku kornpasa simbolizuje Vrad±binski tocak (a cetiri strane sveta predstavljaju cetiri godi5nja doba i cetiri elernenta) koji je okru±en sa jedanaest 5atora koji predstavljaju broj plemena Ima takode rnnogo grupa unutar konvencionalnog drustva koje su se opredelile za simbol s kojim se poistovecuju Na primer. crvena traka predstavlja zemlju i uroaenicku krv koja je prolivena u borbi za odbranu zemlje. 0 m 69 Ci :0 c u z z -l rn PLEME I NAROD U tradicionalnirn drustvirna. kada SU SVASTIKA Hitler je usvojio svastiku. kao znak Nacisticke partije . dva najuticajnija politicka pokreta XX veka. sa Zutim diskom u sredini Crna traka predstavlja uroaenike. SAO sa celavirn orlom. Fasizam je nacionalisticki pokret koji je predvodio diktator. na Zapadu su pripadnici gej populacije usvojili pink boju. deli se horizontal no na dva jednaka dela. simbola pravde.

o prirodi sveta oko nas i kako se u njega uklapamo Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i s\'ete price . ponekad kao predstavnik kraljevskog iii plemickog dvora. OBREDI PRIPOVEDANJA Stil iii protokol pripovedanja varira od kulture do kulture. kao sto SU Algonkini Po misljenu Algonkina. jeste "poziv i odgovor". kao i od osobe do osobe. andeli smrti koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu iii poraz. Mnoge religijske licnosti. ponekad kao putujuci pevac koji kazuje zabavne i poucne price. Posle smrti. sto je nacin da ostanu u vezi sa duhom zivotinje. verovatno se prilagodavajuci novim drustvenirn potrebarna Pripovedanje je rnoglo da se odvija skoro svugde . na pijaci iii na kraljevskorn dvoru .u kuCi. njeno pradedovsko poreklo i istorija. oni se da ljudi poseduju dar slusanja koji je neverovatan. zeleci da ona naculji usi i da postane svesna mudrosti koja je sadrzana u prici 0 O'. ukljucujuci Isusa i Muharneda.l opona5aju polo:Zaj zivotinjskih usta. U mnogim tradicionalnim africkirn drustvima. divne price. To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispreda/i su mitske price o misteriji da bi probudili uspavanu dusu.a urnetnost pripovedanja bila je tradicionalno veoma visoko vrednovana. Pusenje Jule i njeno predavanje zasto smo ovde i kuda idemo.rnetaforicko razurnevanje o kojern govorirno kao o rnitovirna Rec "mit'' potice od grckog mitos. koje su se dopadale nizu generacija. one su odnosile du hove poginulih junaka u Odinovo carstvo Va/ha la . simbo/ C:ovekove vere i nade u suocavanju sa nesreeom koja un istava zivot VALK/RE U skandinavskom mitu. sto znaci rec iii prica. te . ali jedna od funkcija mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini ljudskog postojanja. Takve price poku5avaju da odgovore na neka od najfundamentalnijih pitanja o ljudskom postojanju o tome narocitirn zivotinjarna. izgovarajuci reci kao sto bi to uradile zivotinje.to SU rnitovi zapisani. preziveli prolazak vremena morali su da budu predoceni kao dobre.-------------------·------ -·- TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE Od praiskonskih vremena veza sa bofanskirn Pripovedac je igrao vitalnu ulogu u zajednici. pri eemu "pozivac" pokreee "pesmu . jer je bi la sredstvo kojim SU DOLE Nojeva barka. izgubice se nase znanje" Danas u mnogirn delovima sveta ljudi ponovo otkrivaju pripovedanje da bi PRIPOVEDAC Mnogo pre rnego s. prenosili su se usrnenirn putern Da bi GORE Sirena otelotvoruje duboku vezu izmedu zene i mora . Valkire su bile natprirodne zene. "ako prestanemo da delimo nase priee. ali sada oznaeava pricu koja pornaze da se objasni poreklo i karakter kulture u simbolickom smislu Znacenje i sadrfaj takvih priea varirace zavisno od vrernena i rnesta. koristile su pripovedanje kao sredstvo za svoja ucenja . a hor odgovara na poziv Kada pripadnici naroda San u pustinji Kalahari priC:aju price 0 UMETNOST SLUSANJA U nekim juznoamerickim tradicijama pripovedanja kaze --1 ljudska biea koriste price da bi opisala stvari koje nisu rnogla da objasne. publika se oseca slobodnorn da prekida pricu iii da sugerise pobolj5anu verziju pripovedacu Simm Afrike uobicajena forrna pripovedanja od coveka do eoveka cesto je deo pripovednog obreda rnedu urodenickirn narodima Arnerike.. Se ozivljava]i drustveni kodovi i vrednosti kulture.

PODZEMNI SVET
Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao
sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

>
0

n
0

z > r z
dali smisao zivotu i da bi odrfali
U

izuzetnorn snagom pomazu covecanstvu da se istakne u mnogim mitovima.

0

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

v

0

<

MITSKE TEME
Piranja o zivotu i srnrti istrazuju sc prcko rnita, a price o poreklu i o kraju sveta rnogu se naci u svim kulturama. Mitovi o stvaranju sveta odnose se na praiskonski haos, koji se u mnogim kulturama simbolicno prcdstavlja kao vlaino, mracno i misteriozno rnesto . Mitovi takode prcdvidaju propast sveta u nckom katastroficnom dogadaju - kao sto jc skandinavska kataklizma Ragnarok - dok mnogi govore o predasnjern vremenu kada je svct bio skoro unisten potopom. Biblijska priea o Noju jc najpoznatiji primer; u slicnoj rncsopotamijskoj prici, Utnapistim, mudrac koji je sam preziveo potop postao je besmrtan Mitovi su tipicno price o bofanskim i poluboianskim bicirna - o bogovima i boginjama, junacima i junakinjama arhetipskim licnostima koje olicavaju borbu izmedu dobra i zla, istraiujuci moraine sukobe i snafoe ljudske emocije kao StO su fodnja i pohlepa, ljubomora i strast, ambicija, ljubav i mrinja. Predstave o podzemnom svetu i drugom zivotu, kao i magicno carstvo na onorn svetu, uobicajene
SU,

ZIVOTINJE U MITU
Mitologije sirom sveta prikazuju zivotinje u ovoj iii onoj forrni, a C:esto se one pretvaraju u boianstva U starom Egiptu, podizana su svetilista za slavljenje svetih zivotinja kao sto je ovan Mendes ili bik Apis, dok su jedno vrerne kobre i orlovi lesinari bili glavna boianstva Donjeg i Gornjeg Egipta. U Africi, narocita plemena i poglavice prate svoje poreklo do zivotinjskog. bofanstva. Na primer, Haile Selasije ("Lav od DZude"), osnivac rastafarijanske religije i nekada5nji car Etiopije, pratio je svoje poreklo do mocnog boga Sirnbe, lava, dok neke poglavice plernena Zulu tvrde da poticu od pitona. Stvorenja koja su poluljudi i poluzivotinje takode se javljaju u mnogim kulturama, kao sto je Garuda, orao sa telom muskarca u hinduskoj mitologiji, iii kentauri i sirene u klasicnom mitu . Hibridni kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen je kao simbol C:oveka koji je zarobljen sopstvenim culnim nagonima, narocito pohotorn i nasiljem. U pricama mnogih drugih kultura, zivotinje i ljudi uzivaju u odnosu koji poseduje vise simbioze: u mitovima americkih

dornorodaca zivotinje se cesto oslovlja\·aju sa "brate", dok u ,Hktickim predelirna postoji duhovni odnos izmcdu ljudi i zirntinja koji je od vitalnog znacaja za opstanak zajednice Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u tradicio1ulnim pricama; kojot je prentljivo bo±anstvo Indijanaca i rnoze da menja forrnu kako :leli, dok africke price gornre o Zecu i Anansiju, pauku Tab-i likovi krse prirodne ili bozije zakone, iako obicno sa pozitivnim rezultatima, a mozda predstavljaju neunistivost i im·entivnost ljudskog duha.

Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takooe stoji kao metafora za zivotni ciklus.
GORE

rn 0

z

>
rn

GORE

Kentauri se koriste kao simboli pozude· zamka zivotinjskog polnog nagona

MODELI DRUSTVA
Mitologija cesto pojacava i opranhn odnose snage i vodstn Orn se tipicno istraiuje prcko panteona sa hijerarhijskorn strukturom: jedan nhovni bog i/ili boginja na celu (cesto povezani s ncbom i zemljom) koje prati mnostvo vecih iii manjih bofanstava Ova struktura sledi strukturu koju je usvojilo ljudsko drustrn U Kini, na primer, raj je prikazan kao birokratija, koja odriava zakon i red na isti nacin kao i carska administracija U Japanu priea o Izanagi ju i Izanami (prrnm muskarcu i zeni)
GORE GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

a zirntinje

SJ.

U nekim americkim predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zimom i smrcu.

LEVO

U grckom mitu, sirena je demonska ligura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt nasumicnost srece i nesrece) boga Visnua, dok je Herakle, mozda najveci grcki junak, bio Zevsov sin. Preko svojih akcija i Jicnih osobina - kao StO
SU

dok je rivalstvo medu bogovima ocito u skandinavskom mitu U svim ovim pricama bogovi pokazuju karakterne crte i ponafanje koji su potpuno svojstveni ljudskoj prirodi Oboiavanje predaka vaian je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i zato je naglaseno u njihovim mitologijama; u mitologiji australijskih urodenika, na primer, kaze se da su preci iz Vrernena sna oblikovali pejzaz i odredili celu prirodu zivotinjskog i ljudskog sveta .

hrabrost, istrajnost, strpljenje i bezuslovna ljubav - junaci i junakinje mita nude obrazac prema kojem ljudi mogu da oblikuju sebe . Neki mitovi pokazuju kako ljudi mogu da teze ka bofanskom: u Kini, taoisticki mitovi o Osam besrnrtnika opisuju kako, zalwaljujuci poboznosti, besmrtnici uspe\•aju da zaslu:Ze vecni zivot u raju; dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI Podvizi i putovanja junackih JikO\·a cesto
SU

koje dobija kao kaznu za raniji zloCin), postao jedini grcki junak koji je stekao besmrtnost Srednjevekovni keltski mit o kralju Arturu i vitezovima
DOLE

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc nekoj bofanskoj vezi: Kintaro, sluzila je da opravda navodnu junak ratnik iz japanskog mi ta, bio je sin planinskog duha; Rama, u hinduskom spevu Ramajana, bio je inkarnacija

KELTSKI BARD
Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n e Price su kazivane u obliku pesama, kao i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskom strast koja je umela da inspirise publiku. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskim kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

zensku inferiornost u odnosu na muskarce, iako postoje nagovestaji da je Japan originalno bio organizovan kao matrijarhat, pri cemu je carska porodica tvrdila da potice od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rat~L Medusobni odnos boianstava obja5njava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrinje, konkurencije i uticaja, pri cemu je svako boianstvo odgovorno za narocitu oblast ljudskog zivota plodnost,

Podvizi bozanskog junaka Ra me i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksmi) kazuju se u Ramajani.

radanje, ljubav i veze, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rimskog rnita odnose se na interakcije bogova - pri (emu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna za vlast (sto obja5njava ocitu

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre ljudima, Zevs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc oko traganja za svetim Gralom, za koji kazu da jc putir iz kojcg je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri, iii da je korisccn da uhvati krv na raspccu (iako on ima i prethriscanske korene u keltskoj temi o carobnom bakracu) Gral je postao simbol besmrtnosti i savrsenstva, koje se moze dostici sarno preko velike nline. Mnoge junacke figure istovremeno su i "kulturni junaci", pronalazaci tajni prirode iii ideja i izuma od kojih zavisi civilizacija Primeri ukljucuju grckog Prorneteja koji je ukrao \·atru bogovima i dao je ljudirna, i polinezijskog Mauija koji je "upecao" kopno od okeana i ukrao vatru iz donjeg sveta

anticih pripovedaca odz\·anjaju
::;:J

i u modernim \Temenima zato sto simbolizuju aspektc ljudske prirode i intcrakciju koja nam ostaje relevantna, a stalno se preraduju i prilagod:ivaju u umctnosti, knjizevnosti i popularnoj kulturL Iako je tradicija pripovcdanja kao forrnalan nacin ocuv,rnja grupne kulture i mita na Z;11ndu uveliko odumrla, mnogi ljudi jos uvck koriste fotografske albume i spomenarc da bi zabelciili vaine zivotne dogadaje slikom i recju. Psiholozi sada prepoznaju ovo kao terapiju za ljude koji su izgubili direktan pristup svojoj proslosti preko porodica, kao sto su usvojena deca iii oni koji su preziveli traumaticne dogadaje.

>
Ci

n

0

z
>

z
0

-:i

0

<
Ci

>

z

OPASNE ZENE Zene u mitu
SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog radoznalosti i neposlusnosti iii zbog lepote iii rnagijskih moci . U grckom mitu, Pandora se ne pokorava bogovirna i pusta bolest i zlo u svet, bas kao sto u judejsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slu5a Boga i postaje odgovorna za proterivanje ljudi iz raja. Sirene iz grckog mita, morske nemani sa nezasitim apetitom za krvlju, mamile su mornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini demonski duhovi povezani s nasilnom smrcu bili takode spremni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da pravi karakterraksasi (zenskog demona) moze da se prepozna po tome kako su joj stopala okrenuta prerna natrag. Mitovi

JUNAK GILGAMES
Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive. Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi, boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom, besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost, ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o neprestanom preispitivanju postojanja i njegove svrhe, kao i o neminovnosti smrti

UMETNOST
74

Jos od iskona mnogi najdublji i najtrajniji sirnboli zapisuju se kroz umctnost. Bilo kao
0

a mnoge su uglavnom zi\·otinjc Ove nuske se cesto po\·ezuju sa sam;inskom praksom, s namerom da prcobraze nosioca i da ga povc2u s magicnom snagom sveta duhova, a koriste se u obredima i ccrcmonijanu Umctnost australijskih urodenika ostala je vidljiva na svetim mestima tokom vi5e milenijuma i ima kontinuitet tradicije, koristeci povrsinu zcmlje, stene, pecine i koru drvcta, kao i ljudsko telo, da bi izrazila pogled na svct u kojem ncma razlike izmedu svetovnog i

000 - 22 000 g p ric ), \'crujc se da je u isto vrcrnc simbol plodnosti i arhetip Velikc nujke Druge figuricc iz tog pcriod.1, sa slicno preuvclieanim polnim karakteristikama, dovcle su do razmisljanja o tome da su ov.1 rana cvropska lovacka drustva imala matrij.uhalnu svctu tradiciju, obofavajuci majC:inski arhctip Vclike boginje Vise hilj;ida godin.1 kasnije, u starom Egiptu, pogrebna umetnost otkriva zaokupljcnost drugim svetom, dok su se u srednjo\·ekovnoj hropi koristile rnrativne slikc sa viscslojnom simbolikom u cilju upoznavanja nepismenih masa sa Svetim pismom i izraz;ivanja veze ljudi

pccinskc slikc, figuricc i artefakti. prcfinjene kreacije enopske

<(

L

rencs;inse iii kao pokreti poput nadrcalizma, simboli u umetnosti

0
C!J

se koriste na mnostvo nai:ina da izrazc aktuelna verovanja i preokupacije. Bilo da to radi svesno iii nc, uloga umctnika je oduvek da deluje kao instrument i glasnik duha srng doba, dajuci formu prirodi i vrednosti \Temena .

PLEMENSKA UMETNOST Duborezi, slike i kompozicije urodenickih naroda Afrike, Amerike, Australije i Okeanije irnaju malo zajednickog osirn sto su se razvili - kao gotovo sve velike umetnicke forme - u intimnoj \'ezi s religijom

svetog, prirodnog i natprirodnog, proslosti i sada5njosti, iii cak izmedu vidljivog i nevidljivog

RELIGIOZNA SIMBOLIKA · lntimna veza izmedu religije i simbolike izraiava se u umetnosti i artefaktima svih civilizacija. U praistoriji, za slikovitu Vilendorfsku Veneru, figuricu nage zene sa velikim grudima, od krecnjaka, (oko 24

s Boc>om i kosmosom Islamska umetnost je nefigurativna zabranjcno jc predstavljanje zivih stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo predstavljanje jcdnog aspekta Alaha, sto prevazilazi ljudske sposobnosti Zato se umetnost karakterisc ponadjanjem geometrijskih obrazaca i formi

""

i magijom. Retko namenjeni
GORE

Maske SU karakteristika plemenske umetnosti, povezane su sa obrednom praksom i nose u sebi mnogo slojeva simbolicnog znacenja

ukrasnoj funkciji, oni su izraz zajednickog nastojanja covecanst\·a da zivi u harmoniji s prirodom iii da kontrolise prirodne i natprirodne sile . Uzmite. na primer. monolitne gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg ostrva, kipove visoke do l 8m koji su klesani u dugom vremenskom periodu ( 900l 500 g n e) Smatra se da ovi kipovi simbolizuju moc, za koju se verovalo da poglavice sirom ostrva nasleduju od bogova i da je zadrhvaju posle smrti, kada su i sami pretvoreni u bogove

Vilendorfska Vener a, praistorijska Bogorodica
SASVIM GORE

oEsNo Kineska umetnost sadrzi mnoge simbolicne stvari, a veliki deo nje povezuje pejzaz s ljudskim telom iii salje duhovne iii moraine poruke.

Rezbarene i slikane drvene maske karakteristicne su za africku i severnoamericku kulturu . Neke imaju zivotna ljudska lica, druge otelotvoruju zivotinjske forme,

oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela njegovih kolega nadrealista, puna su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jedini religijski elementi su zapisi iz Kurana, koji podsecaju vernike da je Alah uvek prisutan i da ponistava sve sto ljudi stvaraju. Nasuprot tome, u budizmu i hinduizmu naglasak se stavlja na vizuelnu moc sirnbola da podignu svest, pa se figurativna simbolika pojavljuje u obe tradicije Iako je Buda rekao da ne zeli da bude obofavan i rnada se rana budisticka umetnost ogranicavala na predstavljanje njegovog stopala (da bi se simbolizovalo njegovo prisustvo) i tocka kao simbola njegovih ucenja, zelja ljudi za slikom Bude brzo je prevladala Jedan od najimpresivnijih primera (koji datira iz V veka n e.) je kolosalni duborez, visok skoro 14m, urezan u stenu Longmenske pecine u Jungangu, Kina, na mestu hrama usecenog u stenu

nevinost Japanska umetnost se, u vezi sa simbolikom, takode oslanja na prirodu: tre5njin cvat je cest motiv, vesnik proleea i znak srece, a zbog prolaznosti simbol je srnrtnosti

c
rn

z
0

RENESANSA Pocevsi u XIV veku u Italiji, renesansa ("preporod" na francuskom) je predstavljala obnovljeno interesovanje za umetnost, arhitekturu i knjizevnost stare Grcke i Rima . Mnogi umetnici su trazili inspiraciju u prirodi, u ljudskom telu i grcko-rirnskoj mitologiji Na primer, slika Primavera ("Prolece") Sandra Boticelija
(1445-1510) kazuje pricu o

nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog vetra, pretvarajuci je u Floru, boginju proleea U centru slike nalazi se boginja Venera, simbol plodnosti ovog godi5njeg doba,

j,1kim uticajern Frojdovih ideja o seksualnosti, slobodnim asocijacijama, snovima i podsvesnom Seksualna simbolika - nosevi u obliku falusa, stidne dlacice na neocekivanim mestirna - prozima nadrealisticke slike, a slikari kao Maks Ernst ( 18911976), Rene Magrit (18981967) i Salvador Dali ( 1904-89)

POP
UMETNOST
Pojavivsi se u Britaniji i SAD sredinom XX veka, pop umetnost je koristila slike komercijalne umetnosti i drugih masmedijskih izvora S podlogom u komercijalnoj umetnosti, Endi Vorhol (1928-97) predstavljao je pop umetnost u njenom najekstremnijem i najdestruktivnijem aspektu, slaveci mehanicko ponavljanje i stvarajuci kult od banalnog i povrsnog Njegova platna u stilu postera, koja neprestano ponavljaju istu sliku, mogu se sagledavati kao snaZni simboli modernog potrosackog drustva.

KINESKE TRADICIJE Visoko stilizovane forrne simbolienog izraza karakteristiC:ne su za kinesku umetnost, koja oduvek nastoji da inspirise i obrazuje gledaoca, prufajuci uvid u odnos izmedu ljudi i bofanskog Duhovne i moraine poruke su prenosene preko izvesnih ustaljenih tema, narocito pejzafa i prirodnog sveta. Na primer, za svaki deo pejzafa se verovalo da simbolizuje jedan aspekt ljudskog bica: voda je bila krv, drvece i trava bili su kosa, oblaci i magla bili su odeca, a usamljeni lutajuci mudrac bio je dufa. Barn bus, koji rnofo da se savije i da ne pukne, predstavljao je duh mudraca, dok je nefrit znacio

dok je samo prolece takode metafora za renesansni period, povratak uvafavanja umetnosti i nauke Biblijske terne su takode bile uvijene u klasicnu sirnboliku; na primer, na slici Strafoi sud Mikelandelo ( 147 5-1 564) slavi Hrista kao blistavog Apolona, grckog boga sunca, a ne kao raspetog spasitelja Rafaelo
( 1483-1520 ), koji je dobio

pokusavali su da predstave i oslobode delovanje iracionalnog, podsvesnog urna, osporavajuCi konvencije artistickog realizrna i pristojnog drustva. Magrit je namerno pogresno obelefavao svoja platna, Ernst je stvarao cudne pejzaze nastanjene izuzetnirn zivotinjarna i organskim forrnama, dok je Dali izgradio novi jezik simbolickih slika u obliku C:asovnika koji se

porudzbinu da oslika Vatikan, spaja tradicionalniju sirnboliku Boga kao sedobradog patrijarha s rnitskim satirirna i nirnfarna pod trernorn.

NADREALIZAM Pocevsi kao knjizevni pokret, nadrealizam se nalazio pod

tope, stvorenja sa vretenastim nogama, cveca koje se leze iz jaja i drugih bizarnih slika

Vecina rnodernih reklarna ima za cilj da promovise ceo brend pre nego neki individualni proizvod. · U reklamama su poceli da se koriste "podsvesno ubedivanje" 0 proizvoda !vfedutirn.REKLAMIRANJE 76 uticala na reklame XX veka. Autornobil nije vise 0 c:i samo prevozno sredstvo: dok se dizajnira da bude aerodinarnican i fonkcionalan. I filrnska i reklarnna industrija neprestano istra:luju i pomeraju granice seksualne eksplicitnosti Seksualne slike uzrokuju najveci uticaj. pa ga cesto zovu "ocem odnosa sa javnoscu" On je pokazao korporacijama kako mogu da usklade nesvesne zelje ljudi sa svojim proizvodirna i da pretvore artikle u simbole zivotnog stila: na primer. puseci. za koji neki ka:lu da su u njernu glavne zvezde Stiv Mekvin i ford mustang iz 1968. I ovaj eovek i kola postali su ikone koje predstavljaju buntovnu musku snagu Koriscenje moci ubedivanja za promovisanje proizvoda predstavlja staru praksu Simbolika koja se koristi za ubedivanje ljudi i uticaj na njih rnora se obraeati glavnim interesima i uverenjima potro5aca U modernoj reklamnoj industriji uspesni reklameri govore o prednjim delom u obliku falusa da bi se dopao potencijalnim rnuskim kupcirna Reklamira se kao simbol statusa i zivotnog stila Dvadesetih godina XX veka Frojdov neeak. on je efektno prekrsio tabu protiv pusenja Arnerikanki na javnim mestirna . godine. masovna proizvodnja i medunarodna trgovina su udaljile potro5aca od proizvoda i proizvodaca. Posle trideset godina. PSIHOLOGIJA U REKLAMIRANJU Idejama o nesvesnim 2eljama frojdovska psihologija je slike koje se obracaju ljudskirn ernocijama. seksualnost je verovatno najcesce koriscen "marnac" i rnnogo se koristi u rnarketingu. iskoristio je ujakove ideje za rnanipulaciju arnerickirn javnim mnjenjern. originalni film je vesto preraden za reklarnu kompanije Ford. i "simbolicna asocijacija" u tolikoj meri da su slika iii naziv brenda postajali vafoiji od proizvoda . u C:uvenoj akrobaciji iz 1929 godine za Americku duvansku kompaniju. kao sto se vidi na ovoj reklami za grudnjak ooLE onome na sta ljudi reaguju svesno iii nesvesno iii sa cime zele da se poveiu. SEKS U REKLAMAMA Izreka da "seks prodaje" jednako je tacna za sve druge 2000. i jedan i drugi simboli urbane pobune.. pod zastavorn "baklje slobode" Povezujuci pusenje s pokretom za oslobodenje :Zena. kao sto je koriscenje instinktivne reakcije ljudi na bebe prilikom prodaje nekog . pri cemu se zene prikazuju kao predmeti po:lude. cvrstine i muske snage Godine Seksualne slike odavno se koriste kao reklama za prodaju proizvoda Slike zena kao seks simbola mogu da pogaoaju i muskarce i zene. a rnuskarci kao dominantni . stvarajuci osecanje podanicke pokornosti kod rnusterija tako sto pode5ava sliku brenda preko sirnbolike . stvarajuci iluziju da Mekvin vozi najnoviji model forda purne . a reklamiranje se ubacilo da ispuni tu prazninu. on je anga:Zovao manekenke da paradiraju ulicama Njujorka. a fllmske ikone se koriste u reklamama tako da ponekad izgleda da se ove dve stvari malo razlikuju. kako suptilno tako i razmetljivo Kod \'ecine reklarna koriste se konvencionalni seks simboli. izazivajuci uzbudenje i bes kada diraju u moral i tabue date kulture. pa dizajniraju i pakuju proizvode u skladu sa trendovima kulturnog i licnog ukusa Dok su u ranom rnarketingu sustinski kvalitet proizvoda i dobar glas njegovog proizvodaca bili gLwni faktori. glumcev imidz ikone jos uvek je imao moc da prodaje kola . Do bar primer meduigre filma i reklarna jeste film Bulit iz 1968. Edvard Bernajs. postajuci samo po sebi industrija. REKLAME I VEZA SA BIOSKOPOM Svetovi reklamiranja i filma koriste simboliku da bi pobudili snafoe emocije koje se obracaju popularnoj kulturi datog vrernena Ove dve industrije rnnogo posuduju jedna od druge u koriscenju sirnbolike i fanra: filmovi se koriste za prodaju modnih predmeta preko plasmana proizvoda. on se takode pojacava zenstvenim oblinarna iii GORE Stiv Mekvin u Bulitu sa fordom mustangom iz 1968.

V[icubisi i i'v1ercedes Bene. koji je prikazan ispod GORE p z J'. na primer. seksualnu slobodu i samoizra:lavanje ··doba dieza" Tokom tridesetih godina XX veka. koja takode koristi tigra kao neku vrstu maskote kompanije . osloboaenja i samoizrazavanja DOLE . Henri Ford je koristio metode masovne proizvodnje da bi proizvodio kola koja nece bi ti ogranicena na bogatu elitu Dzeneral motors je preuzeo uspeh Forda kada su kola postala simbol "buenih dvadesetih". 0.SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta. koriste kompanije kao StO SU najdragoceniji kapital ove kompanije i da njihove akcije moraju da pojaeaju tu vrednost. zelena boja moze da znaci "kreni" iii se moze povezivati s prirodom. pa se takvo reklamiranje rnoze doziveti kao subverzivno oesNo Logo Mekdonalda predstavlja adaptaciju alhemijskog znaka za vatru. lmena kornpanija i brendova imaju va±an uticaj na potro5ace koji su suoceni sa trzistem zasicenim konkurentnim proizvodirna Svake godine predsednik izvrsnog odbora Sonija po11a\·lja osoblju ideju da cetiri slova S. Medutim. brzinom. Jedan takav 5areni logo pripada kompaniji Eso/Ekson. pri cemu su se posleratna kola prodavala kao simbol "arnerickog sna·· Sada su kola u reklamama prikazivana kao vozila iz sna. u kojoj se istrafoju uniseks i rne5anje polnih uloga Dok je ranije reklamiranje automobila bilo usmereno samo na muskarce. ··stavite tigra u rezervoar". koji predstavljaju harmoniju i sansenstvo. Drevni suneani krst (krst jednakih krakova unutar kruga) pojavljuje se na oznakama Fijata i BMW-a. sada se ono usmerava i na muskarce i na zene IMIDZ KOMPANIJA lmidz kompanija se srnatra veoma vafoirn u modernom marketingu Identitet neke kompanije cesto se simbolicno izraiava preko logoa i korporativnog stila. Zlatni lukovi Mekdonalda mogu se turnaciti kao dzinovsko M.njen cuveni slogan. pozivajuci potencijalne vlasnike da ispune svoje zelje za seksom. a koji mogu da utieu na druge kulture iii da ih uvrede Zernlje s razlicitim moralnim i religijskim stavovima cesto prilwataju imidz zapadnih reklama kao seksualno eksplicitan. koji se odnosi na ··raison d'etre·· organizacije i na utisak koji ona zeli da ostavi na spoljasnji svet Mnogi prividno moderni logoi u stvari irnaju koren u staroj simbolici Trodelne sirnbole. seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za reklamu jednog proizvoda u lndiji. bogatstvorn i statusonL Do dana5njeg dana autornobili zauzirnaju ono sto bi Arnold Mindel rnozda nazvao duhorn vremena progresa i uspeha Dizajn i reklamiranje modernih automobila pocinju da se igraju sa manje stereotipnorn simbolikom po pi tan ju pola. a koriscenje specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu. N. da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece ::0 77 ::JJ AUTOMOBIL SIMBOL m INDUSTRIJSKOG DOBA I sam ikona industrijskog doba. ovaj period je brzo zamenjen eksplozijom prodaje kola i konkurencijom. zatvorena kola iii kombiji izrafavali su trezveni iii puritanski imidz. dokje na Zapadu ona povezana sa opasnoscu. pozivao je potro5aca da se poistoveti sa snagom i lepotom ove zivotinje. a dizajnirala su se i prodavala kao da predstavljaju novootkriveno oslobodenje. MEDUNARODNO REKLAMIRANJE Ekspanzija globalnih triista dovela je do novih izazova za medunarodno reklamiranje. iii ne odobravaju uloge koje igraju zene. Y predstavljaju Fijatov logo koristi stari simbol suncanog krsta logo SASVIM GORE Trodelni Micubisija Dvadesetih godina XX veka proizvoaaci automobila predstavljali su svoje proizvode kao simbole bogatstva. ali oni takode odgovaraju starom alhemijskorn znaku za vatru Brendiranje ima za cilj da poistoveti proizvod s proizvodacima kojirna se rnoze verovati Proueavanja korporativne lienosti su pokazala efektnost svetlih traka u boji kada se koriste kao deo imidfa nekog brenda. koje se najvecim delom odnosi na znacenje i vrednosti koje treba preneti Jedan problem predstavlja dominacija zapadnih vrednosti i ideala koji se prikazuju u reklamarna. dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje. u Sjedinjenirn Dr:lavama.

pa je postavio hipotezu o psiholoskom jedinstvu. U XVII i XVIII veku satovi su postali dovoljno precizni da mere minute i sekunde. DOLE ( 1901 76) konstatovao je da se. 0 ::::i <( _J "' 2: 0 ro Vl NAUCNA REVOLUCIJA U srednjevekovnom kosmosu nebo i zemlja su sagledavani kao dva odvojena carstva . sugeri5uci tako da nauka ima unutra5nje i arhetipsko poreklo. Nebo se koncentrisalo oko boga i njime je vladao veeni zakon. mi u stvari susrecemo sa sobom. naucna istrazivanja su favorizovala mehanicke vrednosti kvantiteta i funkcije u odnosu na kvalitativne vrednosti duha. Kako se razvija nauka. narocito od farmaceuta Antoana Bornea. Jungovski terapeut Mari-Luis fon Franc (1915-89) opisao je sat u postkartezijanskim vremenima kao simbol bezdusnog kosmosa igraju vainu ulogu u naucnirn istrazivanjima i u razvoju naucnih teorija Naucni koncepti su ukorenjeni u savrernena verovanja u vezi s prirodom. satje vazan funkcionalni simbol masinskog doba . kada poku5avamo da objektivno sagledavarno prirodu. dok je zernljom i ljudima vladao prirodni zakon. tako se razvija i jezik .AUIZA 78 ::::i > f>V) Znakovi. produktivnosti i autonomije. dokazao da je voda sastavljena od razlicitih elemenata.SIMBOLIIZA I N. organizacije i ljudske kontrole nad prirodon1 KVANTNA ERA SAT Kako je blisko povezan sa modernim poimanjima kontrole. uvodeci pogled na svet sacinjen od tendencija i meduzavisnosti: u kvantnoj zapletenosti postoje i posrnatrac i posrnatrano. koje je Jung nazvao unus mundus ili "du5a sveta" . izazvana Kopemikovom astronomijorn i posmatranjima Galileovim teleskoporn. zemlja se smatrala centrom svemira . zastupala stav o mnogo vecem svemiru koji se koncentrise oko sunca. Da bi istrazio odnos izrnedu arhetipske simbolike i naucnih koncepata. U kartezijanskoj eri. koja je. jer su se ravnali prema casovniku. Svaka promena u naucnim shvatanjima pracena je sumnjama i otporom. za podrivanje naucnih teorija zasnovanih na fundamentalnim elementima vatre.stenografija znakova. a masina je postala simbol moci. pri cernu sam cin posmatranja utice na stvar koja se posmatra. vode. pa su ljudi odustali od toga da budu voaeni simbolikom i ritmovima prirode. simboli i sirnbolika i drustvene i ekonomske strukture. "simbolicne rnodele" ili "paradigme" (obrasce) koji oblikuju razvoj razumevanja. Iako je nebo bilo hijerarhijski nadredeno. Ovaj pogled na svet je preokrenut naucnom revolucijorn iz XVI veka. Fiziear Verner Hajzenberg Kopernikansko viaenje kosmosa. ozbiljno osporavajuCi tvrdnje iznete u Starorn zavetu. ali se pojavio novi pogled na svet koji je sirnbolieno pomerio i covecanstvo i zemlju iz centra dogadaja. Antoan Loran Lavoazje (1743-94). vazduha i zemlje. naucnik Volfgang Pauli ( 1900-58) istrazivao je arhetipske snove koje je dozivljavao. Kada je jedan od pionira hemije. koje karakterise radikalno menjanje simbolicnog pogleda na svet koji na kraju potresa i sustinski reorganizuje tel1!1ologije ::::i c::. MAS INA Francuski filozof Rene De kart ( 1596-1650) bio je kljucna Figura u prelasku sa srednjovekovne na modernu naucnu rnisao. predlazuci analiticki metod traganja za naucnorn istinom i prihvatajuci samo stvari koje su nesumnjive . simbola i formula koja omogucuje naucnicima da formulisu i prenesu znanje NAUCNE PARADIGME SIMBOLIKA Nove naucne ere odvijaju se preko "paradigmatskih promena". eak i simbolikom snova koje dozivi naucni istrazivac. Tokorn XX veka pocela je da se pojavljuje radikalno nova naucna perspektiva. estetike. Katolicka crkva je uzvratila udarac. a nove paradigme neminovno podrazumevaju radikalne promene naucnih temelja i sistema ubedenja civilizacije . osecanja. bio je ozbiljno kritikovan. cula i same prirode. Naucne dileme se cesto razre5avaju kreativnim ili iracionalnirn procesirna.

SIMBOLIKA I NAUCNO OTKRICE Koja je veza izrnedu simbolike i naucnih modcla? Sama nauka nije prosto jedan racionalan proces.oEsNo Galileov heliocentricni · kosmos osporio je simbolicki znai':aj zemlje. koji su otkriveni u roku od IS godina. ali je naucnika Vatikan prisilio da opovrgne tvrdnju. bi la je povezivana sa istoimenom astroloskorn planetom (Merkurorn. buduci da se na DESNO. proucavajuci "' Alhemijski znakovi za bakar. Takode u XIX veku. hemija. ukljucujuci sedam metala . Pocetkom XX veka. dremuckajuci pokraj vatre. ODOZGO PREMA DOLE engleskom jeziku jednako zovu. bilo je simbolizovano suncern. Znakovi za mnozenje i deljenje uvedeni su u XVII veku. a kalaj s planetorn Jupiterom. a usvojio ih je Platon da bi predstavio svojstva ceti.). tome kako je jabuka koja je pala na glavu ser Isaka Njutna navela naucnika da slwati silu gravitacije lzgleda da nesvesno rno:Ze da stvori sirnbole koji rnogu da oblikuju sledeci korak u naucnom istrazivanju . gvozae i o/ovo . razvio se stenografski jezik naucnih simbola i znakova . jer ima mnogo primera naucnih otkriea koja su nastala zahvaljujuci snovirna i drugirn iracionalnim procesima . Zanimljivo je da se isti ovaj simbol u meteorologiji odnosi na maglu. Zlato.kao sto je njutnovska prica 0 gradu atoma. a olovo simbolom za planetu Saturn . zivu. srebro. geologija. danski fizicar Nils Bor. dok grupa od tri paralelne linije pokazuje jednakost iii slicnost tamo gde ne postoji stvarna razlika . Ziva (iii tecno srebro). au kojern se vozio na saonicama koje su jurile neverovatnom brzinom. nuklearna hemija. kosmologije i metalurgije . ruski hemicar Dmitrij Mendeljejev. Svojstva benzena nisu se mogla objasniti pomocu linearnih molekularnih struktura Jedne veceri. sto je dovelo do novog plodnog perioda u razvoju organske hemije Na konvenciji 1890 godine Kekule je savetovao kolege naucnike da "nauce da sanjaju" da bi dosli do istine . kalaj. Kekule je usnio dug niz atoma '·koji se izvijaju i krecu kao zmije" dok jedna od tih zmija ne uhvati svoj rep Kada se probudio. koje predstavlja savrsenstvo rnaterije. pretvarajuci zvezde oko njega u zaslepljujucu svetlost dok se priblifavao brzini svetlosti . prinL prev. Astronomija. NAUCNI ZNAKOVI Da bi se prenosilo. astrologije. zlato. Najpoznatiji prirner je otkrice benzenskog prstena do kojeg je 1865 . izneo je hipotezu o prstenastoj strukturi benzena. biologija. sanjao je periodni sistem elemenata. Alhemicari su uveli sirnbolicni jezik izvucen iz astronornije. zivot i smrt. atmosfersku pojavu kada sve izgleda mlecnobelo i gubi svoj identitet. do5ao nemacki hemicar Fridrih August Kekule. SNOVI. sve one su razvile sopstvenu stenografiju. botanika. pa je za daljnji rad dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1922 godine Albert Ajnstajn pripisao je zasluge za svoju teoriju relativiteta snu koji je doziveo kao ucenik. matematika i meteorologija. Srebro je povezivano s mesecom. tekuci metal koji je povezivao zemlju i nebo. Najranije hemijske simbole koristili su stari Grci. eak predskazujuci postojanje tri prethodno "nepostojeca" elernenta. video je u snu jezgro sa elektronima koji se oko njega vrte. Bakar je bio povezan sa elernentom zemlje. vazduha. formulisalo i razvijalo naucno znanje. Znak plus (koji je rnozda nastao kao skracena froma latinskog et. sto znaci "i") poceo je da se uveliko koristi u XVI veku da bi oznacio sabiranje. vatre i vode.da bi prikazivali razne elemente. fizika. Gvozde je predstavljano simbolom za planetu Mars.ri elementa: zemlje. 1\mericki astronomi koriste sirnbol kruaa s crticama da bi predstavili grupu galaksija. dok krug koji se naginje u desnu stranu predstavlja jednu galaksiju MAT EMATICKI ZNAKOVI U matematici dve paralelne linije znace isto iii jednako necernu.

Neki od ovih simbola koji irnaju najslozenija znacenja kao sto su krst. Engleska. kao i apstraktni simboli. u ljudskorn zivotnorn c:iklusu. od lic:a u nasirn snovirna do sernafora na raskrscu. Iako je nernoguce ukljuciti sve rnoguce nijanse. od slike boga do osecaja boianskog.DRU. DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu. Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola u razliCitirn aspektirna ljudskog iskustva .od svetovnog do svetog.GI D E 0 SIMBOLI PO I<OJIMA v ZIVIMO Od reci na ovoj strani do sazvezd. c:ilj je da se da pregled znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose.posebno su izdvojeni i o njirna se detaljnije raspravlja.a na nocnom nebu. Postoje poglavlja o sirnbolirna u drustvu. u prirodi. u mitu i svetorn predanju. zrnija. . duga i tocak . znakovi i sirnboli SU integralni deo SVeta U lzojern zivirno. od namigivanja oka do Sarene obredne rnaske. imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova. od prolaznog do vecnog.

.

raaanju i smrti GORE Tokom vremena. ispravnu definiciju. Medutim. Ovo moze doprineti objasnjavanju nase trajne opcinjenosti simbolima. koji tece poput nevidljive struje kroz svet svakodnevice. umetnosti. U mnogirn kulturarna se smatra da svemir. NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU. nauke i u mnostvu sistema i hipoteza verovanja koji su formulisani da bi pruzili obja5njenja. zasto se oni pojavljuju u svirn moguCirn GORE Svastika je drevni simbol prirode sa visestrukim znacenjima. mit i sveto predanje Sirom sveta. ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI. sa atomima. religije.SvAIZODNEVNI Z1voT o N l- ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUST·VENIH PRILIKA.ERZALNE TEME ENERGETSKA PRIRODNA SILA Jos od najranijih vrernena. > Vl prana. tako dole" Ovaj koncept je postojao u drevnim kulturarna zapadne Azije i oblikovao je astrologiju. "kako gore. sistemima verovanja svake kulture . Zemlja i na5a tela kanali5u suptilnu energiju iii "zivotnu silu" U Indiji se to zove MIKROKOSMOS I MAKROKOSMOS Pokusaji da se objasni poreklo zivota i docniji odnos izmedu zivih stvorenja i kosmosa predstavljaju dva najfondamentalnija interesovanja covecanstva. Dominantna terna je shvatanje da mikrokosrnos i makrokosrnos postoje paralelno. elektronima i C:esticama koje skupa titraju na razlicitim frekvencijama. svetom predanju iii nauci. tako da je zivot pojedinaca blisko povezan sa kosrnosorn. izgleda da u osnovi sirokog dijapazona simbolickog izra:Zavanja u svetu leze zajednicke teme . Narocito je dominirao mistieno-sirnbolicnim misljenjern srednjevekovne Evrope. Svemir rnoze da se zamisli kao nesto sto se drzi na okupu nevidljivim energetskim "lepkom" Psiholog Karl Gustav Jung video je ovu silu u onorne sto je nazvao "kolektivno nesvesno". ljudi opisuju stanja i polja energije koja prozimaju i pokrecu svemir. POLARNOST I CELOVITOST U okviru mnostva sisterna verovanja moze se izdvojiti jos jedna terna: sirnbolika suprotnosti Cini se da je na . u zapadnoj tradiciji etar u alhemiji se zivotna sila izjednacava sa kamenom mudrosti. prorocanske sisteme. Ona se nalaze u korenu fl!ozofije. neutronima. u Polineziji je mana.bilo u snovima. koji otelotvoruje sve elemente svernira. u sustini sastavljen od energije. u Kini i Japanu Ci iii ki. razlicite kulture su razvile jedinstvene simbolicke jezike poku5avajuCi da izraze svoje najrnocnije ideje i emotivne i duhovne odgovore na zivot Simbolizarn prikazuje kulturne karakteristike koje se odnose na istorijske trendove i geografske regione u kojima nastaje i razvija se u skladu sa dubljirn vrednostima i individualnirn i cvrsto. primer kako se znacenje simbola moze menjati i prilagoaavati Kada je okrenuta u smeru suprotnom kretanju skazaljke na satu podrazumeva suprotstavljanje prirodnim strujama. alhemiju. uprkos kulturnirn razlikarna. sa quinta essentia ("petom sustinom") iii "du5om sveta" Moderna nauka shvata da je materijalni svet. > Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE z > UJ z 0 0 <( U NIV. koje predstavlja ogroman rezervoar obrazaca arhetipske energije u koji se utapamo i izrafavamo ga simbolieno . iako izgleda gusto Zivotna sila i energija prirode prozimaju zivotnu "pricu" u usponima i padovima. Mozemo ih srnatrati "zivirn tokom sna". dovodeci do pojma kao sto je "kosmicki eovek" fovek formama i zasto nemaju nikakvu pojedinaenu. protonima.

duhove prirode. zin1tinje i biljke. neke tradicije. lepog ili ruinog Neke tradicije su iz ovoga stvorile moralni kosmos u kojem jedna strana polarnosti ima prednost nad drugom. nebo. drugi dobijaju i gube na vainosti i njihovo znacenje se razvija tokorn vrernena Odlican primer ovoga jeste kako se simbolika jarca menjala i razvijala vekovima U ranoj Evropi. iako priznaju obrazac suprotnosti u prirodi. PROMENLJIVA SIMBOLIKA Iako neki sirnboli zadriavaju tr. sa dalekoseznim politickim i drustvenim implikacijama. dok u Srednjern veku ta svojstva nisu pripisana Davolu. jarac je bio pozitivan sirnbol rasplodne rnoci. Medutirn. kao StO SU nebo/ zcmlja.oEsNo Ova slika Pana. U meduvrernenu je personifikacija Pana pretrpela odgovarajucu prornenu u Satanu s glavom jarca lpak. muskarac/Zena. privlai:enja i odbijanja iii plime i oseke. buduci da oni simbolizuju aspekte nase fundamentalne celovitosti. gde su musko i zensko spojeni u jedno telo Slicno slwatanje postoji u razlii:itim granama psihologije U teoriji psihoanalize. jarac je zadriao pozitivne asocijacije na Mediteranu. ova suprotnost se izraiava kao polarnost izmcdu pozitivnog i negativnog. Oni ucestvuju ll celoj "'mrezi zivota"'. DESNo ooLE Promena blagog boga Pana u zastrasujuce zlog Satanu pokazuje kako se simboiicno znacenje moze promeniti skoro s\·im ni\'oima egzistencija sastadjena od binarnih parova iii suprotnosti. sagledavajuci s\·et u smislu dobra ili zla. sunce. jar..Za\'a u njihornm simbolickom svetu. koji se odrJ. plodnosti i zivotne sile Jar. noseci onj opaki teret.ikode ziva stnrnost. vile.inost odrzirng odnosa s prirodom. libida. uspeha ili neuspcha. veliki deo civilizacije sagraden je na patrijarhalnirn vrednostima. u starozavetnoj Treeoj knjizi Mojsijevoj. pola covek pola zirntinja. Medutim.ic je posebno predstavlj"ao svetinju grckim bogovima Dionisu i Panu Pan. shntile su da sve treba prihvatiti kao organsku celinu. neuroza se jadja kada se delovi lii:nosti koji se srnatraju ··1osim"' ili nepriln·atljivim ··otkidaju'" i odbacuju Kao obrazac za mentalno zdravlje. dobrodusnog pretece Satane. Sirnbolika se moze koristiti za kontrolu i uticaj na ljudski fo·ot ili da nam pomogne da se spojimo sa srnjorn najdubljorn prirodom Urodenicki narodi shvataju vJ. s rogovima jarca. Orn je znacenje kineskog simbola jin/jang ili alhemijskog znaka za hermafrodita. koji je t. sL1\'eci zemlju.ic je postao "irtveni jarac . dan/noc U smislu energije magnetskog cnergetskog polja zemlje. zbog grehova Co\'ecanstva i poslat je u di\·ljinu. pokazuje ga u prvim manifestacijama kao neznog i blagog. mesec. naro(ito rasplodne rnoci. bio je bog S\'ih Stnri. Ljudi defini5u apstraktne pojmow na slii:an naCin. Na primer. pri cemu se polofaj zene smatra inferiornim. ova iirntinja je sve \'ise simbolizovala polni nemoraL pri cernu je njen srnrad povezi\'an sa zlom. pretke. Od ovog trenutka.ijno znai:enje u kulturarna i dobima. gde se srnatra cuvarom koji irna moc d.i amortizuje zle uticaje . svim aspektima psihe potrebna je S\'est.

1devine koji su n:rm poznati Holmi i prostorije modcrnih zgrada podscc. Kada je unistena suma u kojoj su zi1·eli. negovanje i kreatin10st Kuea kao simbol ·majke predstal'lja opsti pojam C:ak l S hiljada godina pre nove ere nonudski lol'Ci Enope otkrili su korisnost busenja i zernlje z. Fizicke gr.ednici i prirodi kuee ccsto imaju kosmolosko zn. a kamen temeljac bio je sliean omfalosu iii "pupcanom kamenu" hram:r centralnom > z > "-' od lisca obezbeduje skloniste od elemcntarnih nepogoda. dok cigle mogu da sirnbolizuju trajnost i sigurnost. pripadnici jednog africkog pigmejskog plernena su bili potpuno dezorijentis. pokazujuci kako sc osceamo '· kod kuce i kako smo uklopljeni u :rmbijent. a nacin na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja.1 dccu o tri praseta i vclikom zlom 1·uku pokazuje kako cigle predstadjaju sigurnost za n. U Kini.1cenje.Hocito 1·. znanju i vestinama. bagua je model za gradevine.1dimo i zi1imo imaju i funkcion.1su domacu (iii svinjsku) prirodu u borbi protiv sile prirode (iii l'Uka) Treee prase ostaje bezbedno dok vuk GORE i drugc zgrade predst1vlj. Kuce su bile i:esto zidane na lokalnim svetim mestim:r.1 gradnju i izolaciju. 1·ezu s duho1·im..uhetipskc obrascc. J\!edutim. Od primitirnih koliba od blata razvili su sc slozeni nacrti za zcrnljane !UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc zemljom dcwelo je do koriscenja ciglc od ilovai:e Prica z. ponovno rachnje. a obicno su spoj jcdnoga i drugoga N. Tantra je obelefa1·. koji zi1·i na reci Niger u Timbuktuu. Nastambe mnogih primitivnih naroda posecaju na prirodne senice. one takode moau da se koriste kao simboli represije prirode preko ljudske snage i surcn·osti " . sklonist. cirne simbolizuje r:rd. sa osam gua koje okruiuju centar. oznaeavajuci tako odnos izmedu neba i zernlje Dogoni veruju da posle smrti odlaze u raj koji je identican njihovim kueama LI Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolicni znacaj i moze se povezati s majcinom utrobom.1ju n:r mrcze odaj:r u pecinama Pecin:r iii pecinska n:rstarnba podseea n. Svaka od zona odgo1·ara jednoj oblasti zivota: prosperitetu.1ju indikatore st1tusa i privilegija. kreativnosti. slavi i ugledu. zdravlju.1 i gr.1 daje cnstinu dok krovic Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ I RASPORED Polofaj gr.1 Deblo dn·et.rnje. irnajuci u isto 1reme licniji zn. porodici. ziYOtll.1de1·ine iii zajednice na zemljistu smatra se 1·eoma 1·<1znim u mnogim kulturama. odra:faqjuci odnos prcm:r ccntru. .1devine u kojirna 1-. rasporedeni su prcma kosmoloskirn i antropomorfnim principima Njihova sela su gradena u parovima. Kuce od blata i grado1·i dogonskog naroda. radu i pomagacima Nastamba PRVE KUCE Pccine.1la ognjistc oko kojeg ce se koncentris:rti ostatak kuce Lo1·ci i skupljaci plodova tradicionalno su postadjali kucc i zajednice tako da njiho1·a teritorij. gde se pr:rktikuje l'estina feng sui.1zna kada istrazujemo ulogu koju on:r igra u psihologiji i tum:rcenju sna. Kuca je simbol eovekovog ja. kao i nas odnos prerna zaj.11 lja kosmii:kog t1·orca iii prctka u antropomorfoorn obliku.1se kuce unutar majke Zemlje. dn·ece i zemlja bili su 1·azna sklonista za prve ljude i obezbedili su i nadahnuce i gradu za docnije nastarnbe.NASTAMBE IZAO SIMBOLI 0 zido1·ima od debla i granja Cln·eea i krovovinu od lisc.1liu i sirnbolicna s1ojst1·a.1 i precirna.111i zbog napustanja vertikalnog s1·eta dn·eca bez horizon ta. srodstl'U.1eaj za porodice Pravougaonost u arhitekturi moze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi DOLE - iii pojcdincc koji u njima zi1·e Bogat:r simbolika kuce postaje n. sa dm·a i frkce ali ne moze da oduva njego\'U ciglenu kucu .1 utrobu GORE z 0 0 < > V1 s1·ctom predmetu koji jc omoguea1·ao komunikaciju s:r bogovima Stara graditeljska tradicija u Irskoj podrazumevala je paljenjc '\·atrc za uzbunu" trljanjcm prn dva konstrukciona dn eta u obliku Bridzitorng krsta .1 vizuelno prcdst.

1 bi obezbedila srecu.1j 5.1ko da glav. t.:i i M.1r. Au tori su prO\·eli vise godina u pokusaju da formulisu jezik obrazaca koji doprinose dobrobiti pojedinaca.leksander.:i one koji stanuju u jurtu k.rnju znai:.:i Silverstajna ( l 97'.uce na drvetu simbolizuju odnos izmeou ljudi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deca mogu da oslobode mastu ce se razlicito tumaciti. pri i:cmu prozori i nata pok. srce i udo\i ne budu uznemir:1\·.lrhetipski po svojoj prirodi.1 odr.1ja aspckat.1 p.:i bila otn.:i seksu 1\.1j spaL1cih soba z. koji t. Svetli ugarci iii palaca\·i plamenovi na ognjistu izvor su .: > > G trcba da bude ispbnirana u pr.15 odnos prema kolektin10m nes\·esnom.1ce sobe z.1 st\·arno nc postoji bilo bk\o fiksno znacenjc o\·ih simbob .111 o dclu kuce.:iz.. a gL1nu nata bi la U\·ek z. Dceija sob.1kode S\'etli i s\·etluca simbolicnim pric.10 sto jc sluc.1lnost i 1u odnos doticne osobe prcm.1kti\·nosti.:i i sncn·a.1 mogu takodc da SC GORE odnose na iskru nuste iJi genija Gotovo s\·e kulturc cenc ognjiste kao srce kuce. vasta purnsa je duh kuce.1cenjima. opis. 5.:i i nei:O\·ecanskim carstvirna.1 s\·oje kuec Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela u kuci gde su ulazna n. Slii:ne razlike u tumai:enju istih simbola nast<1ce u analizi snova. televizija je zamenila ognjiste kao centar paznje i simbolike za porodicu GORE se posnutrati bo spolj.1. gde ce znai:cnje svake slike vez<rne za kucu zavisiti od osobe koja ju je sanjala .:i gde nc sja s\·ctlost svesti Oni rnogu da simbolizuju duhcnno uzdizanjc i ncs\•csno Jung je u autobiogr.1 prcdst:l\·a makroko5mos:1. dok sp.1 psiholoskim tum. prema dren1im pocecim.:izuju odnos prema drugirna i prcrna s\·ctu Potkrodja i podrurni su mest. nik.:itvorcna.1. Na primer..:i bd. porodica i zajednica Oni 5matr.:i u odnosu na to telo t.:in bo cvrsto sklupcano musko telo.1socira na dobre iii lose roditelje.n-. opisuje obrasce koji su zajednii:ki mnogim gradevinama i gradovirna sirom sveta . Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku z. on1 jc .1 mora da budc postadjcn.1ko sc cini da je ono u modernim \Tcmcnim. povezujuCi i:ovei:anstvo sa sustinskorn prirodom stvari.1Zije. ewe slicne slike ooLE U modernim vremenima.1\·orn odnosu sa cetiri strane weta i to tako da Ci slobodno struji r. Sare !Sik.k'. G GORE LEVO SIMBOLICNA VREDNOST KU(E P5iholozi ccsto s.1 U Jndiji. D.111.. Primer za to je nisa iii rnanji prostor unutar jedne prostorije.:i one koji zi\·c u z.1tvorcnih \ rat.1t. kruznirn kro\·om kao nebo i sa ruporn za dim u krovu kao nebe5ko oko kroz koje dopire suncana s\·etlost Jurt se deli na zi\·otne kvadrante.lrej.:imku zi\·ot. kuc.1cijcnt crta kucu iii opisuje 5.1 z.:ifiji opis. l(uhinja.1 nata bi la rnesto odnosa.1d.:ini l\!ongolski ju rt jc mikroko5mick. koji se odnosc na ulogu porodice iii zajednice Knjigafezik obrazaca Kristofer."). on opisujc s\·oju psihicku gradu Spoljasnjost kuce moze Znac. .:iju da su mnogi od ovih obrazaca . dok je druga osoba zi\·ela u kuCi gde su zadnj.:io i z.:isnjo5t licnosti.n-. predstadja mesto alhemijske transformacije gde se odvija negovanje.1gled:l\aju kucu bo simbol unutrasnjcg bica.:i u r.rnn Mongolski jurtovi su kruzne nastambe sagraoene od drveta i klobucine.rcna i Ct c•dc su oosti m·ek bili i:' lepo prirnani.uhetip5ki obr.10 bko jc silazio u podrum zgrade u kojem je otkrio primiti\·ni deo sebc Temelji kuce mogu da simbolizuju n. i.1 svetirn ognjistem na cetntastoj zcrnlji.85 z > .:inu na dobrobit st.1Zlicitim zon.:i A.1mcnjeno tclc\ izorom.1cijc pojedinca u odnosu na tc oblasti.1ko d.:ic koji je jednako \'Jian z. Najn:Z:nije u odrcdi\ .1 moze da prcdst.n-isi od onih koji u njinu borave.:izlicite . tako da ona moie da .1dj:1 mesto igrc iii fant. gde se kuvaju jela. koji omogucuje porodici da bude zajcdno i Lh istonemcno budc ukljuccn.:i kucc jesu asocij.1slc mogu da ukazuju na scksu. a sluze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa Dogonsko selo sagraoeno u obliku raja kako ga zamisljaju Dogoni.

preCi iz poznatog u nepoznato Vrata mogu biti otH1rena..1rc gorostasne krilate skulpture larnva i ljudi. sa dva lica. Jan je bio cuvar svih vrata i gospodar uvooenja LI misterije Cesto rezbaren na dovratcima i na vratima. gr.1 rnogu dobiti z. na primer. a njegova sporedna funkcija jeste da obezbedi da oni koji budu jednom primljeni. pre nego sto se dostigne st. razliciti nirni r. troglavi p. bog sunca Ra putovao je wake noCi kroz donji s\·et.ilo je rnanje boz. na primer.111st\ o (numina): bog Forkul je. U Kini je obicaj da se za novogodisnje vece na kucna nata nalepe slike dva boga vrata. mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz u carobni drugi svet DESNO Ulaz u ovu peCinu na BalijLI su usta cudovista sa kipovima koji cuvaju prag . (Jo\ an. ali su cesto zatvorena i pod strazom.1rnerniku potreban kljuc iii lozinka. cuva vrata Hada (donjeg sveta kod Grka). dok je boginja Kardea pazila na sarke .1cfatak da ih nadgledaju Kapije kineskih gradova bile su postadjene na cetiri strane S\·et. hr. drustvenu ust.1ki \·odi do \·ece mudrosti.1111. Bog Jan. da posmatra proslost i buducnost Njegovi simboli bili su kljucevi i koplje Predsedavao je pocecima tako da je prvi dan svakog meseca bio sveti za njega.takode znaci "utroba''. imao je dva lica koja su znacila da istovremeno moze da vidi one koji dolaze i one koji odlaze. pri cernu s\·. \·eruje se se pono\·o rodio snkog jutra.u10vu) iii u drugo stanjc biea koje moze da budc ncbesko iii pakleno. bio je glarno boianstrn nata.l.ska. palatu. spasce se" DOLE U mitu i prici. pre nego sto bi z > z 0 0 > Vl ratnika z\·ane dvarpala igrale su istu ulogu Kerber.1d.i nata ima tri kraka: proglas Alahove jedinstnnosti.1ja dostizu iii zastitna bozanstv. CUVARI Kroz nata rnogu da udu i dobri i Josi uticaji. pokornost Alahu i uzdrzavanje od cinjenja zla. ali 40 hiljada \Tata za pakao. BOG VRATA Jedan od najstarijih bogova Rima.1 mnogo primera u religiji gde se u raj iii pakao stize kroz vratJ. nikada \·ise ne iz. a odbijali zle uticajc. vrata zivota.iizmu. ali su nata iii ulaz arhetipski rnoti\· koji predst.1s iz grckog mi ta. a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji privlacili dobre. prolazeci kroz l 2 nata koja su predstadjala l 2 sati mraka. sedmog neba Jedno ucenje na\·odi dJ kljuc za ov.1du U starom Rimu svaki deo nizu kapija iii svetova koje treba proci. zvane lamase U azijskirn hrarno\·ima figure SU > JAN. i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu ponekad su bili oslikavani s malirn laznim vratima. simbolicno omogucujuci dusi (ha) da proleti U starorn Rimu. raj iii zatvor Proci kroz nata znaci preci prag. StO yokazuje koliko je teze naci raj i UCi LI dalet .rnje srece RA. nadgledao polja vrata. I 0:9) U muslimanskoj tradiciji.VRATA i- 0 Postojc mnogi simboli preb. U jud. ROElENJE I SMRT Vrata se cesto povezuju sa smrcu i sa rodenjem. dok su ulazi u \ a\·ilonske i . iii rnora da prode ncku proveru da bi rnogao da ude Otuda su nata i simbol inicijacije: obicno je rec 0 sc kroz niz vrata. U starom Egiptu.1sirske palate imali za cuv. tako da je putniku n. ko ude kroza me.wlja ulaz u drugi s\·ct ( prostoriju.1kog ni\·oa pre nego sto se stigne do poslednjeg. sa l 00 stepenika koji \·ode do sv. tako da cuvari njega Za hriseane Isus predstavlja ubzak u spasenje: 'Ja sam nata. januar je dobio ime po njemu. koja se zatim zakljucaju do se cesto prikazivali u umetnosti u stojecem poloiaju ispred poluotvorenih nata Hebrejska rec za "vrata" da postoje jedna nata za Edenski nt (sirnbol raja).J I PAKAO lm. kao sto je bio slucaj s prvim mesecom LI godini U gregorijanskom kalendaru. pokojnici su nata cuv.

da privuku bogove i donesu srecu. kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo tela" Mitski Zuti car. srebrni i zlatni. tako da se zadr:lavanje daha izjednacava sa zatvaranjern vrata. One predstavljaju boiansko stanje stalne otvorenosti i simbolizuju rnesto na kojern putnik prelazi iz svakodnevnog zivota u sveti. a zatvorena vrata se srnatraju pasivnim. koji simbolizuje izvor zivota. koje princ junak mora da posece da bi stigao do nje OTVORENA !LI ZATVORENA VRATA U Japanu. polno jedinstvo je samo po sebi put u transcedentno. uspeo se na nebo na ledima zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi. dok se u Japanu na ulazna vrata stavlja kadomacu ukrasi od kapiju u Parizu.. Na primer. moie da prode dok se ne smanji U Lavu. jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u vaginu za vreme koitusa. jin. kako svetovne tako i duhovne. dok su trijurnfalni lukovi starog Rima olicavali drfavnu i politicku moc U novije vreme. koji je opona5ao rimski imperijalizam kada je postao francuski car. povezana sa paganskirn obicajima. a imela s rnagijom i medicinom . Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto ponoCi da ne bi usli zli duhovi. a o vagini kao o vratima od nefrita. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra. koji je imao tako debele zidove da su se po njima mogle naporedo voziti dve kocije U Pekingu su kapije Zabranjenog grada predstavljale moc kineskog cara. Sliena tradicija. pri cemu je nefrit rajski kamen i simbol savrsenstva i besmrtnostL . jedan od osam taoistickih besmrtnika. cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u Zemlju C:uda u pricarna o Alisi Luisa Kero la ( 1832-98) najpre je niz zeciju rupu a potom kroz mala vrata. a disanje s njihovim otvaranjem KAPIJE POBEDE Neka vrata se koriste kao simboli pobede i vlasti. Crkva je usvojila kljuceve kao simbole autoriteta: papski grb ima dva kljuca. otvorena vrata se srnatraju aktivnim. Huang Ci. ve5tici i ormanu od K. otvaranje i zatvaranje rajskih vrata povezuje se s ljudskirn disanjem. sto znaci da su jang. poceo je da gradi Trjumfalnu na primer. otvorene kapije poznate kao tori obelefavaju POLNA SIMBOLIKA Vulva moze takode da se poredi s vratima. koji su prethodno bili amblemi rimskog boga Jana . u ocekivanju pobede do koje nije nikada doslo . Napoleon ( 1769-1821 ). Ona je opkoracila Litijski put i omogucila je ulaz u grad. StO znaci da SU KLJUCEVI U Japanu je kljuc simbol srece zato sto otvara vrata ostave s pirincem. Otvaranje i zatvaranje vrata predstavlja kosrnicki pies izrnedu jin i jang.oEsNo Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. Kasnije je ova kapija postala spomenik posvecen vojnicima poginulirn u Prvom svetskorn ratu ( 1914-18) J> grancica zimzelenog drveca . U kineskoj tradiciji. gde se o Boiicu i Novoj godini venci zelenike iii sveinjevi imele stavljaju na vrata: zelenika se povezuje sa zastitorn i sreeorn. Meksiko. Kapija boginje !Star u starom Vavilonu (u modernom lraku) sagradena je u slavu majke-boginje !Star i u slavu grada Vavilona. kroz koja Alisa ne ulaz u sintovska svetilista. Mnogi carobni vrtovi evropskog folklora dostupni su kroz rnajusna vrata koja su cesto maskiranai u hriscanskoj tradiciji Sveti Petar se cesto prikazuje s kljucevima raja. vrata ponekad takode poprirnaju forrnu usta cudovista kroz koja eovek mora da prode kada putuje iz zivota u smrt SKRIVENA VRATA Vrata ne rnoraju uvek da budu velika i ukrasena da bi bila znaeajna Ponekad mala iii skrivena vrata obezbeduju pristup drugirn vratirna.kod keltskih druida ona je bila sirnbol besrnrtnostL Ulaz u jednu pecinu u C:alkacingu. U hinduskoj tradiciji. gde oni naizrnenicno vladaju U taoizrnu. praktikuje se na Zapadu. koje simbolizuje i zastitu ulaza i prelazak iz jednog sveta u drugi. Luisa (1899-1963) ulaz u earobnu zemlju vodi kroz ormar. u prici o uspavanoj lepotici ulaz u palatu gde princeza spava obrastao je trnjem. irna oko sebe isklesano lice cudovista. dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore o penisu kao o drsci od nefrita. S.

kraljeva i ratnika sugcrisuci duhon1a stremljenja PLTTNIK Cizrne iii cipele su simbol putnika i\foc rimske vojske gradila se 11. koju nice os. a kod obreda s. n1ku razlicitc zin1tinjc. bog sunca Ra putovao je kroz donji S\'Ct i preko neba > z > z 0 0 <( > en Krivudavi put simbolizuje zivotne uspone i padove Puto\ anja sirnbolizuju traganje z.1ljna Oni su povezinni sa boginjom Eponom. . simbolizujuci ulazak u donji S\ keltskih bozansta\·. a da se pritom ne umara. krilatog konja sa ljudskom glavom i paunO\·im rep om KOCIJA Kocije iii "trijumfalna kola". dok u grckom mitu Pegaz ima krila i rnce kociju koja ZeYsu donosi grom i mun ju . Yladari st. DOLE Kocija je simbol sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredsrvo bogova. koje je mitski oliceno u obcc.10 simbol bogatst\'a i moci Konji se pojaYljuju u mnogim mitcwima o preyozu 11. ima os.1.uhetipskiji simbol putmanja \ero\atno je konj LT keltskoj kulturi.1la vojnicka (izma i\[noge price iz zapadnjackog folklora podrazume\·aju "cizme od sedam mil ja' koje na magii:an nacin omogucuju putniku da prclazi \·elike udaljenosti velikom brzinom.zbog zrnka kopita prilikorn trcanja.1111 nogu. dok sc ahcmenidi. na kojem kr.:tzuje u kociji.1 ponekad su \·azdusna.1stitu.:tndinaYSkog bog. Oni su konje pon~ziY. nat0\«1l'Cll parfornima i kos. dok je Hermes. predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e sudbine koji mogu da odunju putnika sa kursa.1ci ici (potcncijalno op. Budika.rn1an koristi C:arnac da ·'putuje kroz vazduh' u potrazi za du5om pacijenta LT starom Egiptu.1 srccu i z.1ke godine se irtnwao jcdan no\ brod da bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i mirno more: sa upisanirn s\·etirn recirna. .111ujlije i talsimani sc nose na putO\ an ju z.111jcm: kcltsb ratna zapo\ cdnica. bilo materijalnim bilo duho\·nim. iii i jcdnim i drugim Putonti zn.1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo duhon10 proswecnjc.PUTOVANJA 88 0 U mnogim kulturanu.1 ga odnesu \·etro\ i Putovanja vodom cesto se powzuju sa smrcu i preobr.1 bo sto su \'en era.1 gromom .iYiti Rimljani LT X\'l \·eku.1 licnirn napredoYanjem. Ormuzda. koju je simboliZOY. preYozna su sredstn vladara i bogova u renesansnoj umetnosti prikazuju se kako U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva.1 drugom S\'CtU. omogucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti GORE et. Za i\luhameda kaiu da se uspco na nebo jasuci hibridno strnrenje zyano Borak (sto u pre\·odu znaci "munja").1mci i kanui takodc sc koriste za sirnboliuciju ~'uto\·anja kroz zivot LT starom Egiptu jedra su simbolizcl\ ala\ etar i dah. konj sk.1snim) putcm kroz zi\ot.\gnija i Suriju i guskc za Bramu. hropljani su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku (iako je mozda ranijc tamo postojao i izumro).1111 bclih konja l(ocijc indijskih boz.1.1zenjem. opisuju kako idu u boj praeeni kocijom Hhornog bog. .uc Pcrsijc. a konj je post. PLTTO\'. bio je pori\·an u more d.1 sib) poticc od nazi\a za \eliku kociju hinduskog boga Dzag. bo sto SU konji za .1 putniku se pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija brzina ) KONJ Zirntinja koja je naj. obicno sc prik. Jupiter i i\Llrs Kocijc simbolizuju vodst\O i pobcdc i ccsto sc po1·czuju s rato\·. ponckad u obliku lotosa.1li s.1 moci pesacenja.rnoj zemlji ( bo sto SU Ostr\J besmrtnib u kineskim pricama iii religijska odredista hodoeasnib) iii u nckom d1-. grcki bog putoY. beli konji su bili S\eti i rnkli su kocije s\estenik.1 njcgo\ dolazak imao je dubok uticaj na mnoga urodcnicb plcmcna. nosio krilate sandale . a simbolicni brodOYi pokojnika CCStO se pojavljuju u rnnogim ci\·ilizacijama LT Indoneziji se mrtvaci izlaiu u kanuinu.rnja.1 koja ee sl.1 Odina.uama cvcea. .:t i kr. . LT Egiptu i kasnijc u Rimu. sY.\NJE \'ODOil[ JcdrcnjKi. c. pri CC!llU (eStO \UkU kocije bogova i obdareni su mitskim brakteristikama Slepnir. jednim od nekoliko GORE pren1ze bozanst\'.rnata.1gocenorn predmetu (bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno runo) Ponebd su puto\«111ja podzcmna. Englesb rec 'juggenuut (ncumolji1.111sta1.

sudar iii pJ.irnu cncrgiju iii nwlit\ c. posedo\ .1lj .1 ZLltnim runom. slobodc i brzine .1i:i psiholosb optcreecnja. simbol opasnosti.-a.l!lu koristc C.\\ ioni takode mogu Lh budu simboli nezayisnosti.1 barL1 jc s.l!ljc \Oz.rnj.11ncc koji prcn.1sla po jcd. clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u obliku alata.1ti duho\ne tcznjc. On takoae sugerise uzbuaenje brzinom i snagom DOLE smislu licnog etu. iii PriLhcn.inj.RASKRSCE Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke.rnak gori.\\ion (i s\·emirski brod) mogu simbolizoy.1: pit.1.1 iii pobunc (postcn .1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili izl. t.i r.\nclima prerasli su u piramicle Raskrsce je mesto prelaska. StO jc idcj. grckom mitu iii h\·at.1kodc mnogo opis.10 z.rntomobib. Raskrsca se takoae uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli ocllazili tamo u suton. a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima kontroli smer.1.ici da prcnosc sol.1\ iii ma.1p. pamuka i platna Soba cluhovima za koje se smatra cla se mesaju u ljuclske poslove.\rgos kojim jc_lason tr.nitaciji. S\ . \ll•rc prcdst.1 primer.l!ljc l'd ncpoznatog.1 mitskim zycrima Lw sto su ncmani i dcmoni Z.1socijKijc koje sc obicno sagleda\ .l!ljc u poslednjem to sc i dozi\·eo smrt posto je leteo oL-h-ec blizu sunca.111e ambicije. \OZOYi i J\ioni im.1s1wsti ~1uto\-. dok lak prtljag moze da L1bzuje na unutrasnju slobodu. poi:ctna t.l!ljc u donji S\ ce suclbina cloneti. konformizm.zc plamcn sto simbL1lic1w zn.1 srcdst\ . mozc Lh do\ cdc dL• susrct.1 s.1lnog putoY.d mogu sugerisati ""prizemljenje. dok sc u l(ini i J.l!lstn1 od propasti t.1).1ckih puto\ . a svetilista su graaena na takvim mestima· na primer. !nu t.nati bo metafora indiYidu.1ko sto jc sp.rntomobila mo±c sc sagled.1 i:o\ cc.1cajnih propis. ih .isku mogu da budu znacajnc \'ozo\ i radc prcnu c\Tstim pr. kao i moc i snagu.1 op.1cm al.·anju Nojc\ . koje je istopilo njego\'. im. bas kao sto je Ibr pao LI GORE ct.iii prcstifom S\C Konj je arhetipski motiv.1 pre ma LI S\'C Crveni automobil simbolizuje musku polnu potenciju i nagon.rntobus jc j.1Zilazcnje ljudskih ogranicenj. 1\:. "mracne" grcke boginje.1 sigurnosti i opasnosti.1 rnstana krila trcnutku. i\lnogi koji su bili njilio\ i \ lasnici iii SU S\ koji njima ploYili. izbora i preobrazenja Kao mesto gcle se sastaju clivergentni putevi.njcm LI e to moze da se ist.1 psiholozi \cruju lh je pcron simbol nes\esnog.1 ploYila i z1umcnja bczbcdnosti: u judcohrisc.1knc.l!lc su camci 1urocito \ azni. uspinjJ.1 bo sto jc . tako da tefak prtljag rnoze da z11.l!lj. Vo:i:nja .1 za lctenjem je arhctipsb.lll1Ci od papira kao prC\llZ!l. Kasnjcnje. kojim su isli kr.1cb doslo\'11og i metaforii:nog puto\ .1\110 pn:\ozno srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos odrcdcnc osobc prcma drustn1.1zn1110z. ono je vazno mesto susreta. Zelj.1 duhoYa Hindusi koristc rninij.1 jun. propust.--\rtur i njcgo\ i ljudi na puto\ . Z.1ju simbolicne . a u starom cla prevoze duse mrtvih GORE > < c z < > > \!ODER:\N PRE\'OZ raskrscima.1 kroz zi\ot pri sn~snoj u ·e:.1 saobr. sanse. vesticama i zlim silama u Evropi su kipovi Hekate. kada bi reci prolaznika otkrile sta . raskrsca se povezuju sa duhovima. zavetni kamenovi koje su ostavljali putnici u peruanskim i'. puto\·anje bez brte iii u \ agonu nize klase.l!lj.1 ostrdj.1L1 dari\ . traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta (i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta.l\ lj.l!lje osecaja za smcr iii izgubljcnost. On simbolizuje zivotoclvalacke ali opasne sile. a pored op.1g.1 prtlj. . e\·entualnu bznu za prcter.1ju u psiholoskom smislu.l!lskom Ycro. mozc tumaciti odnos.1 StO SC slicn.\utomobili.1 iii krscnj.1 \ikinskoj \lorske L1dc su t.l prociscujuca prostranst\'a neba i daljc . pre\-. promene. Nest.rnja bro do.izliku od .l!l par za r.lturnc c.m1cu od mi lion godin.1snosti od brodoloma. poclizani na Camci mogu simbolizovati se verovalo smrt. bzu da su ratni bnui \la\ .1 prkosenjem gr. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu. .1kodc simbolicn.1\anjc :i:i\ i h bi ca S\ ·nosi' U psihi.1g simbol onog.

a ukra5avale su i zidove i podove palata. Rajske poljane. U vreloj pustinjskoj zemlji i voda (simbol zivota) i senka karakteristike basta Basta je ogradena i u nju se obiC:no ulazi kroz velicanstvenu kapiju. sugerisuCi radosti na drugom svetu. stepenista. n e. kipove. uklapajuCi zgrade. fontane. kao i u mnogim drugim. a od tada gotovo svaka kultura koja opstane iznad nivoa golog odrfavanja zivota neguje baste . koji je ponekad SU GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama. cuvajuci ne sarno biljke nego i ptice i zivotinje. Sinonirn ovoga je arhetipska persijska basta. stare persijske reci za bastu. baste su bile mesta za rekreaciju. NEBO !LI ZEMLJA Baste su sveti sirnboli u rnnogirn duhovnim tradicijama Judeohriscanski Edenski vrt je praiskonsko nebo na zemlji. zavodenjem. kolonade. a takoae su znamenje zenstvenosti ooLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste.. kao StO SU motiv u zapadnoj umetnosti i knjizevnosti. basta postoji kao vrsta sveta iz snova. raspored i biljke doprinose njenoj sirnbolici Prve baste su verovatno uredivane u Kini pre otprilike 4 000 godina. tradicionalna basta U svetoj hinduskoj tradiciji. u ove predstave spada i BaSta zemaljskih slasti holandskog slikara Hijeronirnusa Bofa (oko 1450-1516). pre nego sto su pali u nemilost posto su pojeli plod sa Drveta zivota. namenjena bekstvu od "stvarnog" sveta i uznosenju cula od svetovnog ka uzvisenorn. sa forrnalnirn sirnetricnirn harrnoniji s Bogorn.BASTA . Rimljani su doveli aranziranje basta do veorna suptilnog nivoa. Terna Edena i pada omiljen Je aranzrnanirna. Odatle su se prosirile na Mediteran i Bliski istok. sa oko 600 cuvara koji su se starali o njima Tu SU takode bili srnesteni ljudi sa neobicnim fizickirn karakteristikarna (kao patuljci iii albino ljudi) Baste se uveliko povezuju sa culnim uzivanjern. kada SU na ostrvu iii jezeru izrnisljena je da privuce Osam Besmrtnika . Na primer. ljubavlju j Gotovo svuda basta predstavlja sirnbol zernaljskog i nebeskog raja . takode je predstavljano kao bas ta U Kini. BASTE UZITAKA U starom Egiptu.grupu taoistickih svetaca koji navodno :live na Misticnim ostrvima na zemlju Baste cara Vu Dija iz II veka p. Slike basta s jezercima i cvetnim obalama ukrafavale su grobnice. U sarnoj basti. zasadena vockarna i mirisnirn biljkarna i ispresecana potocirna. a Alah se ponekad pominje kao "Bastovan" U staroj Grckoj. sirnbolizujuci ljudsku moc da ukroti prirodu u Meksiku SU baste uzitaka asteckog cara Montezume spajale funkcije privatne baste sa botanickom bastom i zooloskim ntorn.rec "paradajz" (raj) dolazi od pairidaeza. dok se mnogi veliki ljubavnici iz mita i legende (kao sto SU Rama i Sita u Indiji) cesto prikazuju u bastenskom arnbijentu RAJSKE BASTE U mnogim kulturama. i epski spev Izgubljeni raj D:Zona Miltona ( 1608-74) I u islamu se rajska sreca turnaci u kuranu kao basta. dorn za odabrane izvan groba. pri cemu voda u mnogim kulturama simbolizuje zivot vafoe Jjudi ziveli U pecine. pa je basta postala jedan od simbola civilizacije Ova tema se razvila za vrerne evropske renesanse. mesto u koje vrli odlaze posle smrti. koje je Bog stvorio za foveka (Adarna) i zenu (Evu) da zive u njernu Eden sirnbolizuje praiskonsko stanje bofanske nevinosti. klasiC:ni arapski erotski tekst o vodenju ljubavi nosi naslov Mirisna baSta. koja je simbol prelaska iz jednog sveta u drugi. izvore. prirodom i medusobno. imale su palate i paviljone sagradene na vestackim planinarna i povezane rnostovirna sa ostrvima koja su se nalazila sred velikog vestackog jezera. . Cesto se prostire oko velikog centralnog bazena. bunare. basta je simbol raja GORE spektakularne italijanske baste u Vila Lante (Banjaja) iii Vila d'Este (Tivoli).

t.rnje potoka Osim sto SU brao iz baste sn1jih meditacija Aranzmani persijskih basta uticali su n. na primer. muziku i slikarstvo U zbirci pesama i prica 8ulistan ("Basta rufa") pesnik iz XIII veka. najpre je znacila bastu ruza Persijske baste su takode bile okruzene zidovima da bi bile odvojene od zemaljskog sveta. tajna priroda cinila ju je simbolom zenskog principa. basta ogradena zidovima bila je utociste duse i mesto bekstva od nevolja zemaljskog zivota Njena zatvorena. a bile su ispunjene mnostvom mirisnog cveca. javori. dok mahovin. posmatranje meseca bila je vazna akti\·nost Ruze su sadene da bi privukle slavuje: nocne navike o\·ih ptica po\·ezivale su ih sa mesecom.1m. ukljucujuci Dvoriste mirte. grmlje kao StO SU aza!eje. zen b.1 predstavlja vodu .1 tokova predstavljaju \ ezu izmedu svakodnen1og i \·ecnog Geometrijski obrazac se ublaz. i Dvoriste lavova. Prostor je sastavni deo zen baste. pa cak je i sljunak r. GORE i bambusi predstavljaju zemlju.u persijskom jeziku izrazi z. sugerisuci duhovno dostignuce i vodstvo. ova gradevina bi imala centralnu rupu u krovu kroz koju se moglo videti nebo Persijske baste su predstavljale oazu inspiracije za poeziju.1cin. sto simbolizuje put u raj . dok veliko kamenje predstavlja zemlju. Kada sc koriste biljke. uporedi\·ao je svoje misli sa ruzinim laticama koje je ZEN BASTA Na Istoku postoji izrcka da je sveto mesto potpuno samo kada nema nicega sto se iz njega moze odneti Prve zcn baste uJapanu uredili su budisticki rnonasi kao mesta kontemplacijc.1juci duhu prirode da sc krece izrnedu jina i janga Za razliku od basta na Zapadu. jasmin i ruza se posmatraju kao kralj i kraljica cveca.1ko Lh su manje-vise iste chnas kao i kada su n.1sporeden na isti n. sa fontan. u \·elikim bastama obrazac resetke moze da se ponavlja. cij. dok je u narcisu uhvacen miris mladosti DOLE U Srednjem veku je basta ograaena velikim zidovima bila simbol sklonista. sledeci cetvorodelni plan persijske baste. koja se koristi za opis niza perli koje se koriste prilikom citanja molitava Devici. Doks<1ti u uglovima baste obezbedivali su skloniste onima koji su posmatrali nocno nebo Rec ··gazebo" ( doksat) potice od persijske reci koja z1uci "platforrna za posmatranje meseca': tradicionalno. ukljucujuci palatu Alhambra u Spaniji i ve!elepni Tadz i\lahal u Indiji talasaste obrasce. fontane simbolizuju tok zirnta. sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem. a narocito Device Marije Rec "rozarij" (brojanice). Cilj je da se st\·ori harmonija izmedu dve kosmicke sile jin i jang.1te baste u svetu.n-a \·ocem i c\·ecem. hladne i osvehvajuce. sa cetiri kanab koji iz njega isticu. vodu simbolizuje sljunak iii pesak. dok ih je njihova pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i ce:lnjom. na kojem se zasniva mnogo simbolike. sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte. 1urocito grozdem i ru:lama . dok ukrstanj.1 c\·et i ruiu su isti U persijskoj basti. Danas ostaju cetiri dvorista. Tradicionalno. ali muse prilazi tamnim prolazima s kolonadama. Ovde je prikazana Devica Marija okruzena ruzama.BASTE ALHAMBRE Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku.1stalc pre\ ise stotina godi1H. Sa'di. ciji je cilj da slave promcne godisnjih doba.1 dovedu um do tacke smirenja pomocu jednostavnog ali dubokog plana U zen basti nista nije prcpusteno slucaju i svi elementi su znacajni. On trajnost sirnbolizuje transcedentni duh koji nije okovan nemenom iii prostorom BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA U srednjovekovnoj hriscanskoj simbolici.1 koje obele:la\·aju ukrst. koji su tako zgrnuti da formiraju omogueav. . simbolima njene nevinosti.1stc odrazav.duhovno putovanje iz tame u svetlost OJ > obrubljen pLn·im ciglama da bi se stnirio utisak dubine. cetinari Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom. rnde i zemlje.1ju trajnost uma.1 jc snlu bila d.1 ncke pozn.

udobnosti i osecanja prpadnosti GORE iii kremiranja .i.1 primer.ZA. kada bi mumificirali pokojnike.uhctipskih sudo1 a. . s. ali z.uhctipski simbol u mnostvu kultur.·i pocct. a Kinezi im.:ip. metla jc t.u kucnog zirnt. 1·aza sirnbolizuje duhcwno blago .1z.1du nekc od cn·ih st\·ari narocito ognjiste .:lian .1 njegov.nisu \ise u opstoj upotrebi.1da ciste kucu da bi odstranili svaku nesrecu u pripremama za sledecu godinu ec z.1k. st. toplinu.N Lonac za kunnje koji stoji ima centralno mesto u kuci kod svih kultura.:in obilja . U nekim ju:lnoamerickim zemljarna.rn kralj st. U indoevropskim . kao i burad. U jenejskorn Hramu. a koristi se za cisc'enje nesrec'e DOLE poj.1ge .1frickim ratarskim drustvim.:i palata u kabali.wlja u legend. ukljucujuci urne.11·ljuje u mitovim. Sudovi se takode powzuju sa zcnskim principorn. da kontrolise ciklus godisnjih doba i da garantuje besrnrtnost junak ju Veliki.n-ljJju u mrtv.rnduk pre s.•1 njiho1· pepeo moze se st. U asteckoj tradiciji ono je bilo sveto z. kucc SU SC cistile pos]c pogrcba d. gde je Gral putir za koji kazu d.:i kraju godine.111u o Gralu u srednje1 ckoYnoj enopskoj knjizernosti.IZuCA .1 srnrcu Stari Egipcani SU.1daju metb i ogled.1li srce i druge unutrasnje organe u kanopskc krc.1 bi se otcrali zli duhovi i simbolizo. Z:i kog.n-lj.:ikode simbol s\·ctc moci i 1101·ih pocetaka SUDO\'! Osim kaz.1stititi sadrzinu od zlih uticaja .:igdin kaz. Korpa je simbol majcine utrobe i atribut mnogih oju simbolicnu moc .1j n.i Lhopolnog bog. ali i simbol sigurnosti.1jnu besmrtnosti. sigurnost i porodicni iirnt Ono se je irnao moc da daruje proroeansku sposobnost.vecni iz1·or je!J i znJnjJ.:ilo.:in ZJ Zrt\·enu smrt u koji je potap.1diciju: u njih sp.·i u kuki na kojoj visi lonac iz1ud \·atre ispunjcni nebeskirn rnocima SC Govorilo dace kazani nestati ako se ljudi na Zemlji okrenu od vrline ka porocima.i.1 prcbz.1dicion:dni cent.1li mnogi drugi obicni kucni prcdmeti uiivaju bogatu simbolicnu tr. on je instrument misticnc i magijske moci i preobrazenja.unijska boginja !St. pri cemu j. izlio je devet sntih kazana od bronze za koje se govorilo da kuvaju bez vatre i da SU Metia je simbol odstranjivanja.1cki s. dok u Kini i japanu bogcn·i ognjista privlace obilje i srecu u domacinstvo. razbijcni sud stadjen na grob ukazuje !1.1 sadrzi Hristorn kn· is njom t. postoji rnnogo drugih .\fET L\ Skromni deo kucne opreme.uhetipski simboL . I u ju:lnoj i u Severnoj A.1jednicu. toplote i GORE spaljivana: i kazan ponovnog rodenja u kojem su mrtvi ozidjavani.ono je izvor i svetlosti. oghjiste predstavlja kucu i z. zl.L mctla za ciscenje gm na predstadj. k.·aju S\ 11J s1·ojim nozicam.1 jc ognjiste. osnivac Kineskog carstva.·ao no. ens ti sudovi se po1·ezuju s. U Kini.1 Se \'Cl'O\·a]o da zivi U sredistu s\·emira.1 LI Tr.1ju sliean obic.1r cesto se prikazujc kako nosi urnu u kojoj se nalazi voda zirnt. OGNJISTE Kao iz1or s1-etlosti.1\ iti u urnu. Zena korparka je majka meseca i z1·ezda. k.rnduke. korpe i delovi narncstaja Na Z.1. tronoZ:ni kazan Kazan je arhetipski simbol magije.12c.nugicne sudo1e koji u nekim se1·erno.koristile su se za obredno prinosenje darova .:itne cinije sto je metafora za sudove koji sadrie zi1·ot .:i. u jednom rnitu plemena Poni. .1k iz zin1ta srnrt Urne i nze su takode simboli zin1ta: rnesopot. korpe i kofere.:i Ometekuhtlij. U keltskorn mitu postoje tri n-ste L1Zana: D. lonci. U Enopi sc pokojnici obicno st.1 iii kazan prcdstadja jos jedan sn.ire godine .1 i religijama mnogih ci1·ilizacija. misterije i preobrazenja jel. i s1·i inuju simbolicno znJccnjc U mnogim kulturama.:i kultni prcdrnct U starom Rimu.:idri. krcagc i cinijc.1panski bog ognjista bora.tradicijama.1hranc KA.merici priC:e o korpanu i o pradjenju korpa cesto se odnose na zene: 11.1. 1·.111.simbolika koja se pon.

dok kod taoist. stolice se f'O\'ezuju sa statusom i vbscu ctinj.:i oni mogu d.1 koriste sc d. iii zensku sustinu oEsNo Tepisi iz .1 na\ uceru prcko S1etinjc n. bilo da ih otvaraju iii skrivaju.:iju kao nesto sto odraiava istinu: u grckom mitu. Svaki tepih ima neku gresku da bi se ilustrovalo islamsko verovanje da samo Alah moze da stvori savrsenstvo c Ogled.1dJ. ZJ\csa jc bil. z.1cijc.:i\ nosti Da bi ncprekidno odria1ali s\·etu vlast.:iljevske funkcije.1mijom.:injern da bi je sprecio da "okrene ciniju lUOp.:i iznad ulaza u kucu.un.1lju Arturu predst. ukljucujuci Dijanu Efesku.rntija u Gani vcruje da cm·a dusu naroda. sama je pret\ orena u kamen kada je \'idela svoj odraz u Persejevom stitu. Na Bliskom Ogledalo ima mnogo slozenih znacenja.:i iluzija. kineski c.1ju za okruglirn stolom I tcpisi i z. Kinezi vesaju osmougaona ogledala s natpisom Pa Gu.1stan.:i ogledalo src. Ogled.1ju d. za razbijeno ogled.boginja.:idja simbole kr.1 sc d.1 u biznisu prilikom s.1\ lj.1ko d. ciji je pogled rnogao pretvoriti druge u kamen. t.n lj.:i koj.:irni simbol i ima veze sa srecom i pr.1ma.i ctoYnc asocij.narocito zatamnjena koristila su se i swto ogled. rnesto susreta na kojem se L .1 :i:cn.:ilo da bi njena s1·etlost ob. cajnik predsL1Vlja mesec i jin.uijski sto pl1prim.1limu. otkri\'ajuci prirodu zlih uticaja.uod.1ktikonnja purde.1\ esc in1J. koja se povezuju i sa suncem i sa mesecom ovu s\'I'hu pravili ogledala od crnog brusenog opsidijana. latinski nazi\· za biskupsku stolicu bio je 'chatedrum" ( od grcke reci za stolicu.1ju donuee i s\·ete pros tore Skupa s.1panski mit kazuje kako je boginju sunca Amaterasu iz peCine izmamilo ljudi okuplj. znanja i pros1·ecenj.1\'a nebo i zemlju . cije SU S\'CStenice nosiJe frizuru u obliku korpe Kod Sona u Zirnbal:n·eu. care\·i su sedeli na Yisokoj stolici.lJ1j. u japanskoj ceremoniji caja.llUS pc>n. oterati iste NAi\lESTAJ istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn i dz.1d S\ U starom Rimu. lun.:i bi jeli iii rngo\ arali Zajc\ rcjski n.1 odrai.1kode zenski. zato su crhe kojima predsedava biskup nazvane katedrale. deb S\ etilista u koji jc mog.rninu i 1 clo\ inu. dok sc z. pri cemu razbijcno ogledalo rugo\·estav.:i: u tibetanskon1 budizmu mudrost Velikog ogledala uci da je svet oblika koji se u njemu odraza1·.1 pripada central no mcsto kod pr.:i \ idc a da nc bu du\ ideni Zavese simbolizuju razdvajanje razlicitih carstava.1ko podi:i:u onoga ko sedi. a postoji izreka da se mu:i: mora odnositi prema zeni s postov. . uvereni da Ce ogledalo. posvecena bogu Teskatlipoki ili Zadirnljenorn Ogledalu U nekirn indijanskim tradicijama ntamnjena \'I'adzbinska cinija bib bi ispunjena \·odom u cilju dobijJ.1 ulq1s.:i razcfr.1!0 kafo da donosi sedarn godina nesreee osobi koja ga je razbila kod predskazivanja dog.10 je odabr.rnjem s nebeskom intcligcncijom. to jest skri\ . a spekulacija (razmisljanje) .!\rabije povezuju se s kueom.1 ulogu oltara kada se pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111 za \ rcmc subotnjcg obroka Okrugli sto iz legcndi o kr.sada intelektualna aktin10st .:isj.:injc i omeduju prostor U Hr. a boje i sare koje se koriste u njihovom tkanju bogate su simbolikom.:ilo je cesto solarni simbol: j. "kathedra"). dok U nckim muslim. Ogledab . ogled.1jcdnicu. Meduza.1\ .1ju i ocrt.:i zbtnu stolicu As. Ponekad se ogledala posmatr.1zno\·erjcm U Kini.1ka koji se odri. dok je tron bio rczen·isan za bogo\·e. K. Sto je centralna tacka. GORE U hrisc.:inu z.11 .:i s\·et.ueYi su u\·ek drz.l\ csc obczbcduju skri\ . grncarske cinije ponekad inuju oblik delo\·a :i:enskog tela.ju S\cte i S\ GORE OGLEDALA Latinska rec za ogled:ilo glasi "spekulum".10 da udc samo jcncjski pn OS\ estcnik.:il.:ilo je t. Danas u delo\ima Afrike \·isoka stolica predst.unu uJcrus.rnskirn drust\ ima za\ cs. idcj.1 od ociju j.1 par.ja gledanjem u njih dok se ne bi ukazala slika: Asteci su z.ldnjackonr folkloru.originalno je znacila koriseenje ogledala za posmatranje neba i zvezda. i[i da mu ne dozvoli pristup njenoj polnosti Slicno tome.:icke ·.:ib su simboli duhon1c mudrosti. ogledalo predstavlja znak harmonije i srecnog braka.:ili veo izmedu sebe i gostiju. Povcziv.nja istog efekta.rnskoj tradiciji.1janje U zap. porodicni trpez.

pojam '"zlatnog doba'".cene se i po lepoti i po retkosti. koje se postepeno razvilo u novae.bisere i slonovacu.·ode.·a. Asgarda. NOVAC Kako je proizrndnja robe i usluga postajala raznovrsnija i specijalizovanija. suncem i najvisim te:i:njarna duha . elementom .kao sto je zlatna medalja ili.utikala ccn·e(anst\"a kao StO SU zlato. ali je metal. z 0 0 < > Vl dragocene stv. ono je takode simbol bogatst. moci i slave darovanih od Boga Grcka rec "hristos" i hebrejska rec "mesija" znace "miropomazani". na primer. dok je biber bio tako dragocen zacin da kaZLI da je Atila Hun u V \·eku trazio l350kg bibera u zrnu na ime otkupnine za grad Rim . na primer. kao i jJbuke nta Hesperida u grckoj mitologiji. Srebro se povezuje s mesecom. zenskom energijom i nevinoscu. on je bio simbol cistote i zinita i ocuvanja kraljenkog dostojanstva.bog.. skiptar i zlatnu loptu. U staroj l\!ezoamerici ncfrit jc cenjen vise nego zlato ili srebro. stari Egipcani su. zlato se povezuje sa bo:i:anstvom. GORE Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojansrva. prorocanske i svestenicke vlasti srebro i drago kamenje . GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih africkih naroda. MIROPOMAZANJE ULJEM U mnogim kulturama se smatra da ulje ima posebne moci Narocito je maslinovo ulje simbol i duhovne moci i prosperiteta U judeo-hriscanskoj tradiciji kraljevi i svestenici bilo su obredno miropomazivani uljem. Simbol cistote i nekvarljirnsti. ukljucujuci krunu. \·erovanjima i obicajima. One se koriste za lsusa kao simboli njegove kraljevske.ui su koriscene za oznacavanje bogatstva i ranga Sta predstadjaju specificne stvari ugLl\'nom zavisi od kulturnih nednosti . zacine.J kulture su raz\·ile sirnbole vlasti i ranga koji su u skladu s njihovim drustvenim \'rednostima. Kao tradicionalni simbol bogatstva. Sve z > u. kada ga je bilo na raspolaganju. a koristi se i kao simbol ljudskih dostignuea . koji se koristi kao none i sluzi za plJeanje danka.1tstn1 nomadskih naroda. verovali da njihovi bogovi imaju zlatno telo i srebrne kosti. srebro se takode povezuje sa besmrtnoscu. mosus i amber. zlato se pojavljuje u obelezjirna monarhije i visokih funkcija. l\!nogi su povczani s kraljevskirn dostojanstrnm i funkcijom iii sa bogatstrnm i posedima Tradicionalno. figurativno. trgovina obicnom trarnpom prestajala je da bude prakticna Opste pril1vaceno znamenje. dok SU likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i sansenstva. sto je bio znak Bozijeg blagoslova i vlasti. resilo je ovaj problem: cim SU SVi prihvatili simbolicnu nednost nekog znamenja ono je moglo da se zamenjuje za bi lo sta. Zirntinje i biljke takode daju dragocene supstance . Kao i zlato. moze se meriti brojem kamila ili ovaca DRAGOCENI ARTIKLI Neki od najdragocenijih . kraljevskim dostojanstnim. Zlatne jabuke nordijskog raj a.STATUS I BOG·ATSTVO r0 Simboli se mogu koristiti za pokazi\'JlljC moci i dasti kako > S\'Ctovne tako i duhovne. smolc i ulja l\laje SU koristile tecnu eokoladu kao novae. sprecavaju starenje bogova. Neka drustva SU koristila stvari kao StO SU skoljke i biseri.

a fine kape i perjanice obicno oznaeavaju visok status . a na njima su bila upisana imena bofanstava iii odlomci iz svetih knjiga. euvari kraljevskog dostojanstva. ali vrednost modernog kovanog novca i papirnatih noveanica cisto je simboliena . a obicno je bogato ukrasen U Bibliji se presto kralja Solornona opisuje kao tron od slonovace prevucen zlatom. bio je ukrasen trokrakim amblernom poznatim kao znak droplje. pecat nije rnogao da bude provaljen a da se tone otkrije. Spolja5nja obelezja vlasti doprinose rnisticnosti onih koji zauzirnaju "sediste fonkcije" koja ih izdvaja od obicnog sveta . One variraju od divnih perjanica indijanskih poglavica do krune monarha sa bogatstvom dragulja . svestenih i akademskih dostojanstvenika .elektronska roba kao sto su mobilni telefoni. nacin na. koje se povezuje s boginjom Amaterasu i koje je preneto na carsku porodicu. Pecati se jos uvek koriste u zakonskim dokumentima. Slavne licnosti. Kineski novcici SU imali (etvrtastu rupu u sredini koja je simbolizovala Zernlju okruzenu krugorn neba.kao StO SU -i > c V1 0 Cl > Plast kineskog cara irnao je okrugli okovratnik sa cetvrtastim op5avom. sa natpisom cara. U Japanu je jedno od znamenja carskog dostojanstva bronzano ogledalo. dok se u akademskim krugovima vlasnik stolice u nekorn narocitorn predmetu nalazi na samom vrhu te discipline Presto je specijalna stolica koja simbolizuje vlast boga iii suverena On se cesto nalazi na podignutoj platformi da bi oznacio vladarev visoki status.voda je "glava" grupe . kompjuteri i haj-faj oprema. sta nose i cak sta jedu. izmedu dva zlatna lava Prestoli kraljevstva Bamum u Kamerunu. simbolizuju njegovo materijalno bogatstvo -i v. PECATI Drevni simbol identiteta i vlasti je pecat. OJ bio raznovrsniji i najcesee se koristio. veprovi i drvece na mnogim galskim novciCima tradicija koja se nastavlja do danas . iii skupa kola Gde ljudi zive. dok sami biseri. sve su to indikatori drustvenog polozaja. i skiptar sliean stapu. sa obiljem bisernih ukrasa. Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili. na primer.. kao sto SU i zena da bi se ilustrovalo monarhovo bogatstvo ljudstvom. mozda moderan ekvivalent mitskim junacima. koja je sirnbolizovala komunikaciju izrnedu svetova smrti i vaskrsenja Danas se na zapadu jos koristi bela Jasica kao ukras za plasteve drfavnih. Ova "stolica" poprirna mnogo razlicitih vidova: lice koje na njoj sedi predvodi neku organizaciju. kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu SASVIM GORE DOLE Tradicionalno. sina neba i zemlje ZNAMENJE FUNKCIJA Jedan nacin razlikovanja cina jeste putem sveeane odece i njenih dodataka Glava se cesto sagledava kao "sediste duse" i kao najplemenitiji deo tela. Presto je sediste moci i vlasti. sudskih. cirne je njegov nosilac poistovecivan sa posrednikom izrnedu neba i zemlje Plast 5arnana nosi celo bogatstvo simbolike: u starirn uralskoaltajskim kulturarna. Oni su takode nosili ikonografske znakove kulture . koja tvrdi da potice od nje. rnali predmet izgraviran jedinstvenim crteforn. a mogao je i da obezbedi sigurnost dokumenta u tranzitu: kada bi se utisnuo u pecatni vosak kojirn je obezbedivan smotani iii papir u rolni. a stoji na vrhu sest stepenika. Glavni deo odece koji cini deo znamenja obieno je plast iii ogrtac. -i < 0 konji. Mnoge vode nose zlatni globus ili loptu (deo znamenja koji su najpre nosili rimski carevi da bi pokazali da su gospodari sveta). koji ukrasavaju kuce.STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije . Crtezi utisnuti na aversu novcica obicno su oznacavali vlast vladajuceg tela (najcesce vladarevu glavu). pecati su bili simbol vlasti i identiteta i_ . Koristio se kao potpis da bi garantovao autenticnost dokumenta kao sto je kraljevski dekret. koji se mogao utisnuti u plocu od rneke ilovace iii u otopljeni vosak. sadr:Ze figure muskaraca GORE Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva testamenti Pecati SU se ponekad nosili u obliku prstena. koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne status proizvoda. sto je dovelo do njihove upotrebe kao amajlija .

1k privilegije i izrnr rnoCi .1je jcdno pokraj drugoga z1ucili su ··plodnost Slcn·a koja su koristili stari Egipc. egipatski hijeroglifi i kineski ideogrami . koja se S\"J citaju zdesn. tako da je. bilo je verovatno fenicansko. lz fenicanskog pisrna raZ\·i]a SU SC glava. aramejsko i arapsko pismo RANI NATP!Sl StanovnistH' l\lesopotamijc umnogome se sastoj. biljaka i cveca. Takooe simbolizuje i pocetak.1 verovatno da su se najraniji pisani sisterni GORE Slikovno klinasto pismo moglo se koristiti za beskrajan niz svrha Ovaj natpis.1ka. dn·o.u. koje koristimo i danas. najpre prcko pisanih dokurnenata i rnnogo kasnije preko stampanih knjiga PISJ\NJE Komunikacija pisanjern oslanja se na dogo\·oreni repertoar formalnih znakova iii sirnbola koji se rnogu koristiti u razlicitirn kombinacijarna da bi reprodukovali ideje koje pisac zeli da izrazi .nja koji su SU Rimsko slovo A oznacava pvri stepen iii vrhunsku klasu.razvili iz znakova i slika iz praistorije Kada su se pisma raZ\'ila (negde oko l 000 g p n e. hcbrcjsko i . razlicitih slova drasticno je srnanjen: rirnsko pismo.rni od stilizovanih crteza ljudskih nepromenjen: piktogrami za reci kao sto su sunce. zirntinja.) broj potrebnih ooLE Vise od obicnog pisanog sistema za prenosenje informacija. kinesko pismo je uzdignuto na nivo pesnicke umetnicke forme.1 ule\·o. .ltJ.1ch stoke Klinasto pismo se z. lzgled. n. VL1danje cit.1!0 SU SC prornenili z.klinasto slikorno pismo stare Mesopotarnije. za\·isno pisma bo StO SU .1psko.rnjem. ptica. sto dolazi od d\·e grcke reci koje znace ·s\·eti zapisi" Hijeroglifi su stv. \"COI11. a jcdna od pn·ih upotreba pisnu izgleda da je bila z. Iako su hijeroglifi i kli1usto pismo na kraju potisnuti od arapskog. kao i nekih vestackih predmeta . Kinezi su pripisi\·ali pisrnu legendarno poreklo: prema jednoj prici car Huang Ci ga je otkrio posle prouca\ . sadrzi 26 slm·a dok je za pisanje kineskog potrebno I 000 osnovnih znakova zivotinju. koji datira iz XIII veka p n e. religijom i prorocanstvima . riacrt kravlje gLffe simbolizo\·ao O\'LI od teksta i gdc se koristio Poput Egipc. proroc.1 z > w ona su bila narocito po\·ezi\ an.l rn. sistcm pisJ.n-ljene i ideje i predmeti: ptic. .1 3 000 godina P!Sl\L\ Fenieansko pisrno se gencralno smatra pn im.rni su u raznim smerovima. a sastojalo se od 22 suglasnib i pisalo se s. koji se povezivao s magijom.1li izmislili Kinezi ostaje LI sustini moglc bi ti predst.i pis.uske izvest.nesto sto \·azi i danas. polje i \T.uocito pticijih i zirntinjskih otis.rn1ejsko. . iz kojeg se razvilo hebrejsko.1 desnc u lcn1 stranu. informacija.1je: 1ujranije poznate sumerske glinenc tablice na\'C)de d±akove zita i st.nin.injem i pisanjem predstadjalo je zn. predstavlja ugovor za prodaju dece GORE GORE Prvo pismo zasnovano na slovima.1lo od pastira i ratara.u.rnja ncbeskih teb i predmeta u prirodi.1 rat. ne za govorni jezik. n. kada polo\·ina svetskog stanon1ist\·a ne ume cfa pise iii to jedva cini.rna. Pisani jezik je takode omogucio sirenje znanja i GORE 0 ""' <( > Vl Runsko pismo se koristilo za pisani.1 primer. pisnu i skwa su zaogrnuta simbolicnim znacenjem U drenu nemen. koje se cita zdesna ulevo. plJ.1sni\Jlo na piktogramima.rnst\·ima i sn~tim z 0 zn.1.PISMA I PISANJE l- o > GotO\"O u s\·irn kulturama.rni poznata su kao hijeroglifi.1 i j.u.1 s magijom.

a koriscenje ukrstenih linija za oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X obelezava tacku" horizontalnih iii dijagonalnih ureza iii linija Originalno su usecani u drvo ili karnen. B. slova keltskoo irskoo t't v iii ogamskog "drvenog . sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske stvarnosti. simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda. Tek izd. neki ljudski gest ili u kamenu i predstavljaju slova. Nordijske ekspedicije su prenosile rune u druge krajeve . ooLE SLOVO X Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. Rusiju i mozda cak u Severnu Ameriku. sa stilusom iza uha. pisma sastoje se od 25 simbola. nepismeni ljudi su ga koristili umesto potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. G. run. gde X izrazava pojam anonimnosti. mnoge velike duhovne vode. Za razliku od kvacice. X se koristi za oznacavanje greske Na saobracajnim i drugim znakovima. a ne sa A. magijskom praksom. pisrno koje se istice naglasenom geometrijskom formorn Ono je neobicno i po tome sto je njegova upotreba ogranicena na zene.inta ogamskog pisma naziva se po tri prva slova: bejt (breza). svaki glifje dobio ime po nekorn drvetu Jedna varij.e. koja je ponekad imala vise drzavne vlasti i znanja nego sam suveren. lsus i Sokrat nisu ostavili nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu. nednost. sto je razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci rimskih brojeva. sanskrit i Cirilica.1 Ansuz (koja je ekvivalent slova A) bavila se porukarna i signalima i povezivala se sa ustima kao izvorom bo:l:anskog govora. predst. bile su nepismene.ileka srodna runama. kao i uscima reka i nordijskim prevarantskim bogom Lokijem Runsko pismo je bilo povezano s religijskim verovanjima i GORE kao i neki manje poznati sistemi pisanja. buduci da je tuaresko drustvo matrijarhalno: dobar primer veze izmedu pismenosti i drustvene moci. dok upisuje natpis na tablicu. od kojih su neki opstali U njih spada tifnag. pisanje se moze sagledavati kao pokvaren oblik govora. oznacavajuci nepoznatu kolii':inu. bet (kuea).anglosaksonsku Englesku. a nikada se nije koristilo za predstavljanje govornog jezika . pismo koje koristi tuareski narod severne Afrike. od kojih je svaki sastavljen od niza 2+ slova runskog pisma ukljucuju simbole plodnosti sa praistorijskih crte:Za Portret pisara po imenu Meri. .n.1). Individualru slova nekog pisma mogu posedovati simbolicnu fizicki predmet dok neka pisma. koja znaci "ispravno·. Naucnici su zapazili da je u mnogim starim pismima \·ecina slova prikazivala neku zivotinju. ogamsko pisrno je prvenstveno bilo metod upisivanja i predskazivanja koji su koristili druidi. koja se ne oslanja na pisanu rec. Slovo Z stoji na kraju rimskog alfabeta i simbolizuje kraj EVROPSKE TRADICIJE Rune su najstariji pisani znakovi starih Gern1ana Rec rnna na srednjevisokom nemackom znaCi "tajna". zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca Ramakrisnu. od kojih se samo oko 100 normal no pise. U druga pisma spadaju grcko. Upotreba X za garanciju anonimnosti desava se i kod glasanja. sefa kraljevskih arhiva u Sakarahu. na vratima njegove grobnice Cinjenica da je Meri imao sopstver. Island. Hebrejsko pismo pocinje sa alef ( vo). Ovaj reljef prikazuje Merija na poslu.NEPISMENOST I GOVORNA REC U modernoj zapadnoj kulturi. ru primer hebrejsko i runsko. Na neki nai':in.1 posudena je od finskog runo.. rimsko (koje cini osnov engleskog alfabet. U zemljama u kojima se koristilo rimsko pismo. pisari su predstavljali elitnu drustvenu klasu. sto znaci "pesma" Navodno stvorena od nordijskog boga Odina. dok u matematici oznai':ava mnozenje iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje. reci i simbolicne pojmove Na primer.1vljaju niz narocitih reci pre nego slova. nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim. sredinom 4 dinastije (oko 2575-2450 g. ukljucujuci Muhameda. p. pre nego sistem obicnog pisanja . gimel (kamila). ono predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno iii je ponisteno. dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X". proroci i pesnici. bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti. X je brojka 10. Posto bi nacrtali svoj znak.u bogato ukrasenu grobnicu pokazuje n1egov visoki status u staroegipatskom drustvu. luis (oskorusa) inion (jasen) Za ogarnske simbole se veronlo da spadaju pod zastitu Ogrne.). V' z GORE > U antickom svetu. boga go\'Cira Kao i rune.

1blicrn1a (kojc je Mojsije simbolicno razbio kada sc pouke nisu slusale). skupa s Torom. kao m. kist za pisanje. dok u islamskim misticnim prcdanjinu t. a u hriscanskoj ikonografiji cetiri jevandelista sc ponekad po\·ezuju sa guscjim pcrom U Kini. a papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se napuni U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima i bile su simbol velike ucenosti. vazduh. slo\a hebrejskog pisma su pen ezana s brojcYim. njen suprug Brama. muze epskog pesnist\·a. gde su sc zapisi iz tekston.1 arapskog pisma mogu se klasifikovati prema cetiri elem en ta ( \'atra.ikodc postoji prcfinjcno proucavanje slova koje sc zasni\·a na njihovim simbolicnim osobinama.1lo da jc pisanje dar co\'ecanstn1 od boga Tota dok se u lndiji Sarasvati.wija) Svaki rnaterijal je zahte\·ao koriscenjc pogodnog pisaccg pribora. a naj\'ise su korisceni pero i kist U islamskim tradicijama.jecam.1terijalna predstan bozije reci. jelenska ko:Za (i\!eksiko). DESNO Japan. sto je bio nacin primanja mudrosti i moci pisane reci pisma. Kaligrafija se takode slagala sa \'isokirn statusom u drugim istocnirn zemljama. glava). bog t1·orac. tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak jele kao amajlije koje donose srecu. rnda). RELIGIJSKE TRADICIJE Goto\·o S\'uda sc pisanje po\ ezivalo sa S\ ctom tradicijom. Sil a boianskog otkro\ enja.1lo se da sedam grckih \'okala simbolizuju sedam nebeskih sfora i scdam nizo1·a zvezda koje se krecu unutar njih razliciti materijali. bambus (Polinezija). U sufizmu.1blica su atributi Kaliope. mudroscu i prorocanstvima.0 > z > w. Najvisi red prikazuje jed nostavne er teze (magarac. zernlja. dok se u srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku mo(. simbole ucene klase koja je \'ladala Kin om od II \'eka p n e.. vo. hriscanstvo i is lam su "religije knjige·: zasnovane tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se ponasanja· muslimani obavljaju obrede ciscenja pre Kurana. mermcr (Grcka). nosi speciflcno znacenje Neke tr. urma. iz Kurana koristili umcsto religijskih slika. vaian je simbol Zajedno sa papirorn oni cine ··e:etiri riznice ucenja". od kojih sv. tablice od pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija). za sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat. ono je bi lo sacinjeno od s\'etlosti i stvorio g. koji se nikada ne stavlja na pod. pero ( kalarn) je veonn simbolicno. slo1 . dok sledeca dva reda prikazuju kako se slika razvijala u klinasto pismo.1dicije sagledanju vokale i konsonante u smislu "duha" i "materije" U anticko doba smatr. i u islamu. skupa sa mastilom i mastionicom.1izma Za kabaliste.1ki. a na razlicite se povezuje s religijom. ukljucujuci papirus (stari Egipat).1 jc A!ah da pise po ··knjizi" iii tablici U klasicnoj rnitologiji stilus i t. ponckad se prikazuje s. Dcsct zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju na kamenim t. U antickom svetu.1 i smatra sc da imaju moc st1 aranja.1 wncem od 50 slo\'a o natu Prema zapisu u Bibliji. boginja govora zo1 e i boginja :vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E Za pisanje su se koristili mnogi je vazan simbol u mnogim tradicijama. gla1·nim dokumcntom jud. u sinagogama i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje. > < Vl U starom Egiptu se smatr. a koristili su se u kaligrafiji u kojoj je pisanje pretvoreno u umetnicku formu koju je praktiko\'ala elita. s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin.J z 0 0 Ovi staromesopotamijski piktografi prikazuju razvoj pisma. kao sto je TAJNI KODOVI Pisanje je oduvek povezano s magijom i okultnim (sto znaci . pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo zrno :Zita.

"skrivenim ") i koristi se simbolima koji su namerno stvoreni da skriju informaciju od svih osim posvecenih iii ucenih. dva pola kosmosa izmeau kojih se nalazi ukupnost znanja. kao sto je naopako L iii Y iii obrnuto okrenuto Z Danas su rune popularne kao prorocansko sredstvo. Danas psiholozi mogu ova turnaciti kao vise lica licnosti C:arobnjaka Mnogi magijski simboli (poznati kao "znamenje") izrnisljeni su tokom xvi XVI veka. a utisnuti SU cuvaju jedan broj pojmon koji su bitni za mnoge ezoterijske i okultne tradicije . astrolog na engleskom dvoru Elizabete I. hebrejska slon. magijske '·knjige recepata'· zvane "maclionicarke" postavile su sistem u kojem se samospoznaja moze postici koriscenjem snage simbola za prizivanje duhova s kojima se C:arobnjak tada morao suociti i sadadati ih. Neka od Dijevih znamenja slicna su slovima. i koji bese. koji navodno sadrze ucenja Hermesa Trismegistusa (grcki naziv za egipatsko bofanstvo Tota. koji u Knjizi otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i omega. i koji ce doCi'' (1 ·8) U modernom govoru izraz "od A do S" znaci "potpuno. pri cemu se svaki simbol upisuje na kamen i onda "kupi" GORE Ova naslovna ilustracija Knjizice ljubavi Dfona Dija prikazuje Veneru sa magicnim znamenjem na svitku i trubi SASVIM LEVO tEVO Stamparska presa dovela je do revolucije u proizvodnji knjiga. spisa iz I do Ill veka n. hermeticka" tradicija vuce poreklo od Hermetika. temeljito i detaljno" VO z > na (istom pergamentu iii su ugravirani na plernenitim rnetalirna Oni simbolizuju okultne sile i koriste se kod cini i magije Zapadna okultna iii .e. pocetak i svrsetak. .. boga mudrosti i pisanja) Ovi spisi simboli koje je stvorio dr Dion Di. latinske reci i kabalisticki znakovi ponekad se koriste u magicnim pecatima sa pet vrhova koji se nazivaju pentagrami. . vremena i prostora U hriscanskoj tradiciji ova slova se pripisuju lsusu Hristu.na primer. omogucavajuCi tako vecu pristupacnost pisane reci. narocito u ezoterijskim tradicijama cije ideje se suprotstavljaju ustaljenim tokovima misljenja Na primer. postojanja. dvojnost rnaterije i duha i ideju da se spasenje maze postici preko samospoznaje pre nego preko vere iii verovanja Tokom srednjeg veka. kao sto SU ALFA I OMEGA Prvo i poslednje slovo grckog alfabeta simbolizuju ono sto je sveobuhvatno. koji jest.

1zavanja. . ovaj znak obrne. kada su oslobodenim rukama mogli da fizicki i mentalno \ilwate iii shnte sYet Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod stvaranj. ocima i ispla:i:enim jezikom.1cenja LI razlicitim kLllturama. U Kolumbiji 01aj zn. Smesenje i]i sleganje ramenima .narski ratnik im prilazi 1u ratnicki naCin.1 boga u tcbi". u Italiji ntenje prsta na obrazu.. i S drugima lzrazi kao StO SU ·Nosicu te u srcu·'. simbolizuje pomirenje dvojnosti u prirodi. Ako se.i druge strane trga Na primer. bilo da je informacija koju prcnosi s1·esna iii nes1·esna. sada se koristi Znak CND dobijen je koriscenjem signala pomocu zastavica za slova NiD GORE Slovo V kao znak za pobedu.J z 0 0 < > en Ovaj indijski gest. u obliku ··mL1drosti teJa. Znak u obliku slon \~ koji je popularisao britanski ratni voda Vinston Cercil. gde je svaki razgovor zacinjen tako sirokim spektrom rucnih signala da je moguce razumeti njihO\o znacenje s.GovoR TELA 100 f- 0 Telo jc kanal komunikacijc. koriscenje alata i simbola postalo je moguce kada su poceli da se krecu na dYe noge. britanski premijer. Njego1· jezik je organizo1·an i kultL1rno konstruisanim znacenjem i simbolikom i simbolikom nesYesnog iii carst1om snon Te lo je veliki izrnr simbolickog izr. spajanje rukLI LI molitYeni polofaj LI 1·isini grudi zo1e se ··nanuste". Rusiji i Grckoj. koji je postao temelj mnogih modernih znakovnih jezika . S\'Cta kJimanje gJarnm znaci sJaganje. K. ·oosadni Ste z > w.1k. sa otvorenim dlanom.1ju toplu dobrodoslicu. LI Indiji se slaganje prenosi ntenjem glave sa strane na st ran LI . Americki lndijanci Nizije koristili su slozen. iako i najcesci znakovi mogu inuti razlicita zn. poznat kao namaste. Danas se koristi kao znak trijumfa Sirom sveta DESNO kao LlniYerzalni. ali SU narocito istak11L1te LI Italiji. U Indiji i Kini. On se takooe koristi u Kini kao pozdrav GESTOVI I GESTIKULACIJA Namerni go1·or tela poj. namerna iii nenamerna. a ovaj gest moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni pozdradj. u arapskorn s1·etu hvatanje za bradu. kada se stavi na nos. ali on isto tako simbolizuje pomirenje drnjnosti u prirodi Neki gestoYi . ··osecam to u kostima' i mnogi drugi.l i gestikulaciji Kod pn·ih ljudi. za vreme Drugog svetskog rata. m. sa dlanom okrenutim prema sebi. ugla1 nom sliko1·ni sistem kornL1niciranja izmedu plemena bez zajednickog jezika Godine l 755.1da posetioci dodu. au Francuskoj ljubljenje nha prstiju Plazenje jezika na nekoga u mnogim kulturama predst. smatra se unedljiYirn Gestikulacije su gestovi tela koji prate i pojacavaju 1erbalnu kornunikaciju. komunicirajuci is n. . dobij. medutim. lako LI vecini deJO\'J.i1·ari koriste kao cerernonijalno upozorenje.1 i prenosenja znacenja.1Ylja bezobrazan. ali je 1·eoma nepristojno u Brazilu..javljaju se JEZIK ZNAKOVA Formalni sisterni govora tela rnogL1 ukljuciti gesto1e koji prikarnju predmete i ideje ikonografski iii prenose kornunikacijLI izg(waranjem reci. i\li smo spremni da vas napadnemo ako ne dolazite u prijateljstrn · Ako na to posetioci reaguju pasivno. znaci da je neko homoseksualac Gesto1 i koji kod muskaraca podrazumevaju da je neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u Americi i Britaniji to je podizanje obn·a.1djuje se u gestcn·inl. prvi je upotrebio Vinston Cercil. dva prsta podignuta u obliku v. provokati1·an iii mredlji1· gest i\!edutim. sto znaci. opat Sari Misel de! Epe razvio je sistem znakcn·a za glm·e.kao Sto SU nakJon. u Tibetu se ov.unima. sa izbuljenim sirom S\ eta kao znak pobede iii > trijumfa nad nesrecom.una s. Koriste se s1lllh.ij gest koristi kao pristojan pozdra1 Na NoYom Zelandu ga M. ruka odmaknuta od brade koja kao da pokazuje izrastanje brade znaci. sugerisu da nase telo moze da bL1de kanal znaccnjskih i simbolickih informacija GORE Podizanje paled LI SAD zrraci ··LI redL1'.

Na primer. ali istovremeno se okrenerno od njega. koji se prikazuju na budistickim kipovima od V veka n e Mudra dijana ukazuje na ravnote±u i meditaciju.:ije ruku i zastavica Lh bi prcnco slon alfabeta Tako se Z<l karnpanju Z. Latinoamerikanaca i juinoevropljana. predaje grupi ucenika teio prenese poruku.rijacijama. 0 < 0 NEVERBALNA KOMUNIL\CIJA Tcorija komunikacije shnta kornunikaciju kao razrnenu diskretnih delo\·a inforrnacije preko signala i\li ling\·isticki kornunicirarno preko reci i > MUDRE Mud re su simbolicni i znacenjski rucni gestovi Bude.lfna iii kulturnim \'J. i jedna ruka koja pokazuje pravo gore .l dominaciju. gdc jc ncpristojno buljiti LI nckoga Signalni sistem pomocu zastavica. pona5anje ociju moze da prenese relati\·an drustveni rang. Mudra varada oznacava milost i ispunjenje svih zelja.1 druga pravo dole za "D · DVOSTRUKI SIGNAL! Kada prenosirno dve iii vise razlicitih stvari u isto vrerne. <1 one sc rncnj<1ju z<l\ isno od nerncna i okolnosti. poze. ista indi\idua ec srnanjiti s\·oj licni prostor i doZ\oliec \ecu intimnost GORE Kontakt pogledom je vazan deo neverbalne komunikacije ignoris<rnirn LI zcrnlji kao Sto jc Hrit<rnij<1. Jli i ·nenrbalno preko tona glasa. Oci takode mogu da signalizuju agresiju. Mudra utarbodi predstavlja vrhunsko prosvecenje jezika. ali to mo:Zc biti pogresno protumaeeno od strane belih Amerikanaca koji ocekuju direktan pogled Zadriavanje kontakta ocima kod razgovora oznacava postovanje iii ukazuje na cestitost kod nuklearno razoru:Z:anje koristi simbol CND. tada dajemo dvostruke signale Govor tela rnoze da poremeti narneravanu kominikaciju. Na primer. komcncijc i jczik tcla postojc da bi dcfinisali licni prostor iii prostor Hjcdnicc S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc sirnbolickc ritu<1lc i mctodc opstcnj<1 s<1 gostin1J iii ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc dcfinis<rnc tcritorijc. kao kada nekome kazerno.'I PROSTOR Obibji. a Grci se rnogu osecati nevidljivirn iii . Mudra ksepana znaci skropljenje nektara besmrtnosti. koristi poloi. Za crne Amerikance nedostatak kontakta ocima pokazuje postovanje. ljubav i polnu zaintercso\·anost iii nez<1intcresovanost.1 iii cLrncl\ima porodice. dok je kod istocnoazijaca i Indijanaca "periforni pogled" iii potpuno izbegavanje pogleda prihvatljivije U Grckoj je uobicajeno da ljudi bulje u druge na javnom mes tu. kretanja iii post~wljanja tela. iii Llkazuju cast nekorn od S\ojih podredcnih U drug<1cijoj situ<1ciji. ·uopste ne zelim da te sretnern iii ··Zani ma me nesto drugo C'. francuski pedagog koji je izmislio sistem znakova za gluve. S\aki poicdinac inu rnlicite potrebc z<1 licnim prostorom. LIC0. koji kombinuje signale za slova ··N· i Tl: d\·e ruke okrenute nadole u obliku ooLE Rukovanje je dragoceno i za ocuvanje licnog prostora i za probijanje prostornih barijera ·v· za ·N·. tako da nase Arapa.oEsNo Sari Misel del Epe. projekcij. smera pogleda i dodira Nasa tumacenja nenrbalnih signala drugih ljudi mogu biti veorna precizna iii mogu Lh sasvirn prornase nhv<1ljujuci nasirn predrasudarna. '·Lepo je sto te vidim'. koji sc najprc razvio za pornorske svrhc. mo1ursi iii politicke \ode obicno izbcga\ aju gesto\c u ja\norn zi\·otu ukoliko sc ne grle iii rukL1ju simbolicno s<1 drugim Yodom. s<1 prijatcljim. podredenost iii postovanje.

odeea u mnogim kulturama ima moralni znacaj . ali danasnji Goti. Sama kana simbolizuje ljubav. GORE sezdesetih godina xx veka bila ' koriste beli puder za lice a crni iii purpurni ruz za usne kao nacin osporavanja dominantne kulture mini sL1knja Kod kultura koje ne gledaju na golotinju kao nesto sto treba skrivati. PIRSING TELA Pirsing tela kao simboliean cin uobieajen je LI mnogirn kulturama . ima tradiciju od preko 5 000 godina Crtanje slozenih sara na rukama i podlakticama iii stopalima cini deo svadbene svecanosti i smatra se dace ljubav bracnog para trajati duze ukoliko boja ude dublje u kofo U Maroku. gde bela sminka predstavlja tradicionalni ideal lepote i jos je rnaska gej5a. razlog za to je sto se u ajurvedskoj medicini. dok je jedan od simbola ··seksualnc revolucije" iz U ovoj najranijoj poznatoj slici iz Juzne Amerike. U viktorijanskoj Britaniji snutralo se rizicnim za zenu da pokazc clanak. J. . veruje da se leva nosnica povezuje sa zenskim reproduktivnim organirna preko tananog energetskog sistema. srecu i zastitu. srninke i odeee.rn i privremen nacin. nosenje kane predstavlja izraz srece i ljubavi supruge prema mu:Zu. Urnetnost tela se koristi da simbolizuje drustvenLI Oslikavanje tela kanom je stara umetnost koja potice iz Mesopotamije. a jos se praktikuje u delovima lndije. <( > i kL1itL1rnL1 odanost i razlike. da oznaci rang iii moc. Bed:i:ama i beduinima Bliskog istoka. ali i za preru5avanje. Ona je cesto sredstvo povinovanja tekueoj modi i idejama u vezi s tim sta je lepo. Na primer. poznata kao mendi. Tinejdzeri na Zapadu biraju odecu koja se slaze s prepoznatljivim stilom da bi ukazali na svoju drustvenu odanost.ndardima. i na Bliskom istoku. frizura. Ekvadorijanac iz Kitoa nosi evropsku odecu ali ima pirsinge na telu i nakit iz sopstvene plemenske tradicije DOLE " Tlingiti i Kvakiutuli OSLIKAVANJE TELA Medu Berberima. kao i kod drugih plernena kao sto SU z 0 0 :. U Juinoj Americi. na primer.. zene iz plemena Makololo iz Malavija nose u gornjoj usni plocice zvane pelele da bi istakle lepotu Pirsing tela se takode povezuje sa erotikom: Karna ·u rnnogim delovima sveta zene boje kozu kanom.UMETNOST NA TELU l- o > Iako sc moda i obiC:aji razlikuju. U mnogim religijskim tradicijama odeca monaha iii monahinja simbolizuje njihovu neprivr:Zenost materijalnom svetu i nezaintereso\·anost za individualne karakteristike.. pa se smatra da pirsing olak5ava menstrualni bol i bolove prilikorn porodaja Pirsing tela se takode ravna prema estetskim stJ. U Indiji je uobieajeno da zene nose nosne minduse na levoj nosnici. do nakita. U delovima Indije ova praksa. Ona takode igra vainu ulogu LI ritualu i cercmoniji. kao na ovom hinduskom vencanju. od tetoviranja. odeea predstavlja ulepsavanje ljudske figure Odeea moze da pokaze privrzenost narocitom sistemu verovanja iii delu drustva. da istakne lepotLI i da saopsti nesto 0 rodu iii polnoj L1potrebljivosti. kana sirnbolicno blagosilja svog nosioca i kaiu da stiti od zla i pospesuje plodnost i bogatstvo U Sudanu. dok njeno nenosenje predstavlja bol iii nedostatak ljubavi Sminka se koristi za isticanje pozeljnih crta lica. ljudi svih kLlltura koriste tclo da izrazc sopstvcni identitet i da obelde obrcde urniranja. dekoratirnog pravljenja oziljaka i pirsinga..'. alke u nosu su veoma uobieajene: velicina :ilke oznacava bogatstvo porodice. tradicionalnom sistemu lecenja u !ndiji. ODECA I TABU Pored prakticne upotrebe u smislLI zastite od nepogoda. L1mesto ceaa se koncentrisu na boiansko z > LU u Japanu. nekad je bio obicaj da zene iz vise klase briju obrve i crne zube da bi tako pokazale da su ostarile. Oni ga menjaju i ukrasavaju na traj. Pirsing jezika praktikovan je u ritualnoj forrni kod Asteb i Maja. koja datira iz 1599. kada se muskarac zeni daje supruzi prsten kao zalog ako se razvede iii ostane udovica. Indijanci iz plemena Karafa uvlace tanku trsku u don ju usnu da pokaiu da se nalaze u cvetu rnladosti.

1 uspost. slozene tetovaie poznate kao ta moko oznai:avaju uspehe i drustveni status.rnta ( malu) na unutrasnjem delu kolena.1zc mogu imati z.ustrijskih Alpa irnalo je ukupno 7.wlj.\·ice i driale ih u stanju pobudcnosti Danas na ZJ.1zaja. brada\ ice i usmine. decacima u pubcrtetu se brije glan. urezuju tri crte bo znak njihorng ulaska medu muskarce.1mcrickih g. u Arncrici jc kribt.1midc.1 tctcn . Oni koji pripadaju visokirn krugovima takode imaju ta moko na lieu. obn·c.ll1jCill S. za koje se smatra Teto1 azc mogu z > c cfa oznai:a\·.1:lava spremnost za ziYCit l\foski ta tau se nanose naroi:itim red om.nje iii slike smrti i dcmona.d.l ne(im trajnijim od prolaznih stnri potrosackog drust\ . dok zene iz plemena K.m1blcm motociklistickog ganga Andcli pakla i\!cdu pripadnicim. ukljucujuci usne. pripadnost plcmcnima.Hi koristc tcto\ .1jkuLL Takodc. pupJ. govori o obelcfa\·a lice.1 noktinu sprcmnirn za lUpJ. Kod cerernonija incijacijc kojc praktikuju Barabezi iz istocnc Afrike.rnj.1 na grudin1J.l Z.1zu dclfiiu Lh bi izbcgli n. dok narod Duka iz Holandske Gvajane na Karibima .1d .movana tcla pronaden.1 TE TO VAZ E B. Svaki ta ooLE Tetovaze su postale uobicajene u kulturi mladih na Zapadu kao znak identiteta iii u svrhu pojacavanja eroticnosti i lepote izrncdu onog.\ popuLuan jc p.1lc1 i bziprst. mlade devojke imaju oziljke oko pupka kao podsetnik na njihovu pr.5 tetovafa. lobJ. Rusi ju i Evropu. sto z1uci mi vida loka iii moj ludi zi\ c1t T cto\ az.1 u eelo samoanskih reci ta tau. usnama i plecima zena. od uha do uha.1. p. u Sudanu nubijske dernjke imaju ··modrice" za koje se smatra dace oj. dok su u XIX \cku Evropljankc iz visokog drustvJ. Tetovazc t. . sto znaci ··uravnoteien· i "podesan · Ta tau se koristi kao znak zrelosti.1grcsijc: 11. sa pobunom protiv norm1 drustva i seksualnog fetis.uo pojac.1cuco krst kc1ji sc st.1 sc sastoji od tri tackice u obliku ~oir. nos.1p. sa upisanim imcnom \oljcne osobc tau koji ostane nezavrsen srnatra SC sr.1 u mnogim delovima svcta. pri cemu se leva strana odnosi na ocevu liniju. zatim se ostave da zacele i ponovo se usecaju dok oziljci ne dostignu pravi nivo GORE PRAVLJENJE OZILJAKA Z.1 .1to popularJ. To znaci ch tcto\ .1 simbolicnu \CZU lnuiti i neka indijansb plemena koriste tetovaze kao zastitu od bolesti. pa je z.rngo\ .unnim zato StO ukazuje na nezavrsenu cerernoniju. koji odr.1 pribzujc.rntcrc.padu pirsing teb. preporod Neki ljudi smatraju da ll\'O prcdstavlja potrcbu za pO\'CZiv. jezik.1 ko jc nosi i onoga sto on. nosile "grudni prsten da bi povccalc bradJ.wi. dozidjavJ.1 hisp. drug.l\ lja izmcdu p.n·aju svoju lepotu i scnzualnost duboko zasecajuci grudi i torzo . indijski tckst o umetnosti \Odcnja ljub. sto dclujc kao totem.k. U zapadnoj Africi. a desna na majcinu se.1telja iz nekog drugog plemena. J.1i.1cati njihov imuni sistern u toku trudnoce Rec tetova±J.rno. br. skorpione. tctcwazc mogu da budu simboli .1z. pocev od donjeg dela lcda i u\·ek zavrsavajuci na pupku Samoankc uvek imaju crte:Z u obliku dijam. ukljucujuci Egipat. i na bradi.rn1ena i ruke crteiima koji su im prencti od africkih predaka c apadravji.lei kroz gb\·ic penisa radi pcwecanog nadr.titnu funkciju: nulczijski rib.1lsJ.1kodc mogu d.1tst1inu iii g. Linije i spirale nose se na lieu i zadnjici muskaraca.ro u Etiopiji urczana linij. musbrca pokazujc da jc on ubio ncprij.1ju cfa su povezane s lecenjem. potndivanjem individualnog i grupnog identitcta.1 mnoge urodenicke narode praksa pradjenja oziljaka jc veonia simbolicna Kod pripadnib plemena KJ. pirsing sc takodc po\·ezujc SJ.n crtci 11'1 Zapadu srce probodcno strclom. sugerisu da je tetoviranje dren1a umetnost povezana sa ritualom i svctom ceremonijorn Telo coveka iz bronzanog doba sacuvano u ledu J. \·crtiblnom tegu koji sc ml.1.Sutra. Afriku. potice od Crtezi na plecima mlade devojke iz plemena 8uka prave se zasecanjima koja se popunjavaju pepelom. sto jc znak postcn·anja.1 lc1b. r.rngo\ima Na primer.unajku.1padu crtdi ukljucuju orlo\·e s. Juinu Ameriku. U manrskoj kulturi.1 sirnbolizuju ljuba1 i odanost.

kao i biljnim. TAKO DA CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE. muskarca i zenu. e ). LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':. prazninu iz koje istice zivot i u koju se vraca. Nula predstavlja prazan prostor beskraja. a kod Indijanaca 2 Kincska numerologija se zasniva na broju dva. iskru zivota i\[i koristimo izraz Kao simbol broja dva. razdvajajuci tvorca i stvorcno. telo. svetlost i tanm Mnoge kulture smatraju .u. rekao: "Broje\ i \ ladaju svim st\·arima · Numerologija je jedna od najstarijih n. duh i materiju. jer u taoistickom verO\·anju kosmos se sastoji od polarnosti koja se izra±ava komplementarnim silama jin i jang Dva predstadja parove i dvojnost. kao StO je slueaj sa blizancima. naroCito srecnim. koji se ponekad opisuje kao prvi cisti matematic. smrt i samospoznaju Za pitagorejce broj dva predstadja zenski princip Broj jedan je simbol pocetka 1 Broj jcdan predstavlja pocetak i prauzrok On je simbol stvaranja jedinstva U indijanskom zemaljskom kalendaru jedan predstavlja praoca Sunce i vatru. vladajuci kretanjcm meseca i planeta. U mnogirn tradicijann oni su povezani s kosmickim principim. koji izrafava celO\·itost i ispunjenje spajanjem neba. ukljucujuci radanje. U indijanskom zemaljskom kalcndaru dva predstadja pramajku Zemlju. iako su vavilonski pisari ponekad ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu. sadafojost i buducnost Za Kineze je on savrscn broj. KAO STO JE VECNOST KOJA SE < PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR.rnka o sirnbolirna Kulturc sirom S\'Cta koriste simbolicki pojedine brojeve i Sestokraka zvezda simbol je ravnoteze i harmonije Ona je takoae amblem judaizma GORE SASVIM GORE onle dajemo neke od glavnih asocijacija za brojeve od jedan do deset je broj Boga. U pitagorejskoj teoriji on predstavlja savrsenu harmoniju.0BRASCI I G·RAFIIZA NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU. zemlje i foveeanstn. ali simbolizuju i zaracene du hove GORE OESNO i ljudske vrste. n.1. dok u jungovskoj psihologiji predstavlja sirnbol nizo\·e od dva. Nula je simbol potpune mogucnostL predstavlja muski princip 3 Broj tri izraian sve aspekte stnranja.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT u Vl < 0 a:: CD BROJEVI Slozcna simbolika broje\·a se:le natrag u anticko doba. a prikazuje se kao stojeci kamen. zemlju. blizanci predstavljaju udvostrucenu silu. jedinstvo celine ( jcdan) i podeljenosti (dva) U islamu broj tri predstavlja du5u. zirnt i smrt. zivotinjskim i ljudskirn zivotom. uspravan stap iii falus pod erekcijom u "broj jedan" kada zelimo da istaknemo vrednost pojedinca U pitagorejskoj teoriji jedan monoteistickim religijarna jedan NULA Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema za predstavljanje brojeva. sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. Maje su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu. Kafo da je u staroj Grckog Pitagora (oko 569-+75 p. proslost.

1ka. a "Drvo zivota"je nosilo dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus < 4 Broj ectiri SC odnosi na glan1e pitagorejskoj teoriji s pr. vodu i etar. l\!ars. kao prvi hadrat on prcdst.nlja intelckt SASVIM GORE Nov.1 s. broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim.ikodc '.1CJ\. On je broj pLrnet. U pitagorejskoj teoriji.1 siroka znacenja u magijskoj i prorocanskoj misteriji.rnskom zcmaljskom kalcnd.1. pct jc broj ljudskog roch. trinaesto bozanstvo. . sugerisuci red. Osmic.intici (Su nee. a sedmica jc predstadjala simbol \·ecnog zin1t.1j broj 'eoma srcc.unenjuje sa jo iii jon 5 Prema Pitagori. Vencra. broj devet se povezuje sa nosenjem i ispunjenjem stvaranja.1 U Kini jc O\ eti .1me Vede su podeljene na cctiri del.1.rnsku silu.1 i glava uklap. 8 Gotovo svuda je osmica broj kosrnickc ran10te±e . sedam paklova i scdam zemlji dok jc z. .1 cetiri jevandelista.wlj.n . duga ima scdam boja. prcdstavlj.·cro\ anju: kod Dogona ima os.1nc svcta. U indijanskom zenuljskom kalcndaru pet OZI1.rndcl.l scdam bogova s\·ctlosti i sedam tame.ivnotefo i povezuje se sa uni. l\fescc.ltom.1je broj Z\ str. Kod Dogona on simbolizuje rnuski princip Simbolika broja tri povczujc sc sa trouglom. proslosti i buducnosti i nuterijalnog i duhovnog svcta U Kini.1ju u pentagram iii u petokraku Z\'ezdu.·iscnih nlina i broj smrtnih grehova u cowka kao sveto bice.1to sto broj. stabilnost i tcmeljitost U isl. Sest se u Knjizi otkrovcnje Ncnog z.1 tri .·odom i cmocijanu.--. . zemlju.1za\.u izmcdu zemljc i ncb. U budizmu se odnosi na vazduh.1izmu 10 U pitagorejskoj tcoriji desetka prcdstadj.1.1 hriseane to broj uz.1 ljudsko telo scdam glarnih cakri.·atru.tri tromesecja trudnocc iii tri trijade de\ ct zapcncsti .1tni hr.1m gran. a osmica se pcnezujc s \Odom i scmenom eri apokalipsc 7 Broj scdam im. pri cemu se ectiri ekstrcmitct.1 u hrisc.1nlom U budizmu postoji nekoliko grupisanj. on oznaeav. au indijanskoj tradiciji predst.1 Kod Asteka jc de' ctospr. dok u Indiji i Kini on predstavlja elemente .111 z. Jupiter i Saturn) i broj da1u u nedclji Samansko kosmicko drvo ima scd. Ovo sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri.1Jap. Kabala navodi 13 duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim.1 scstice.1.1 koje su bile poznate u . Za Indijance je to broj svih prirodnih zakon. mene i krctanjc GORE Si.1diciji to je broj Bozijih zapowsti. ukljucujuci sest carsta\ a postoj. U hinduskim Veda ma on je S\ ruku koje su odgov. lzrazen kao 5estokr. n.instvu n.1 je t.1ka zvezda.neta po1czujc s grchom: kao 666 on post. pa se u razgornru z. TRINAEST Na Zapadu.1 godisnja doba. to je broj harmonicnog jedinstva jin (c·h-a) i jang (tri).1 broj ncbcskih sfor. U starom Egiptu bilo jc 9 Devetka se odnosi 1u simboliku trostrukc sile put. zn1ci kao rec za srnrt. au darmacakru iii na osmopaocni tocak zivota. U biblijskoj tr.1 u indijanskom zcmaljskom kalemfaru simbolirnjc harmoniju Njcgova simbolika powzana i jc i s krstom is kvadr.un junakat\ oraca i osam praiskonskih pred.H ale osmorici cuvara kosmosa.1ru broj de\ et oznac. kalendarima i teologijL U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju 6 U Kini.1 boz. premoscujuci j. U staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa. a osam latica lotosa predstavljaju osam putanja ka duhovnom savrsenstvu Taoisti obofavaju Osam besmrtnika i Osarn dragocenih stvari dok je hinduski bog Visnu imao osarn . buduci broj Hristovih ucenika kao i broj plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija sc povernjc s . sest je broj nebeske sile i dugovecnosti U indijanskom zemaljskorn kalendaru on sc povezuje sa precima.·erzalnim ljudskim. U indij. nebeskog grada Jerusalima. DVANAEST U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg ispunjenja.1 faze mcscca.1 godi1u pocinjc u scdmom mesccu jencjskog kalcmhra Muslimani ycruju da ima sedam zcmalj.rnska rec za cetiri.imu se odnosi na materiju.1ian broj u africkom .10 de.rnja. Povezivanjem sa trudnoc'om.i s. a po njima su nazvani dani u nedeljL u jud. na clcrncnte i n. a vazan je broj u meksickoj astronomiji.1 rnesec. l\!erkur.1.i harmoniju i r. anticko doba bilo je Sedam poznatih planeta.·ct ncbesa iii faza kroz kojc mora cb prode dusa.ivrsenstvo.mi odr. .

i s\·c drL1go odstrani Ona jc zenica \·izuelni podsctnik na i cent.w Z\ czda 1u ncbu. iii figurativno.1) t.praznini iii tr. koja datira oko 32 000 .1lnoj koncentr.iznine.iii isto t.1jL1 iskaza.1snjom cksplozijom jednog dan. simbolirnje pocetak U islamskom misticizrnu simbol je tYorc.ilni dco rnnogih drugih simbolii:kih sistcrn. koja datira oko 25 000 . ona se smatra lunarnim kalendarom.111scedcntnom stanjLI svcsti.1.1cb na kr. .1ko pretpostadja nov pocct.1 Hati s\·om prapocctkLI .TACKICE I LINIJE < < 1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako bazii:ni znakovi bo StO SU pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno dcte pm·czinla SJ tJi:kicc zin1tom.25 000 g p n. p. n. Zbog niza horizontalnih ureza ugraviranih u ovu kost. ukljucujuci vizuclnc urnctnosti. ljudsko i duhovno carstvo .1psolutnog Predstadjcna jc LI j.1 i \'Ccr10sti. Neolitski obluci sa geometrijskim crtezima od linija. moze da prcdst.111skritskc rcci koj.20 000 g. prikazuje niz krivudavih crteza sacinjenih od tackica i smatra se da predstavlja dvomesecni lunarni kalendar. tackica iii bindu sveti je simbol i cesto se nosi na mestu treceg oka sirom s1cta.1 kao bindu (od s.t ostaje kada se Obrazac cik-cak jedan je od najstarijih geometrijskih oblika. TACldC\ K. kao sto su oni pronaoeni u Susi u lranu.kom LI kojoj sc s.ibira LI tot.. a smatra se da predstavlja zmije iii vodu ooLE STAPOVI I KAMENJE ZA BELEZENJE Kost lsanga iz Konga.ist.1j.1jLI dva troLlgla koji predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto \·ida kao '"trcfr oko na srcdini i:cla.ccntar iz kojeg zrai:i svc ostalo i sustina koj.i sc poj.1jranijc i mozda n.1dja kr. nade u buducnost Ona jc pni znak prisustva i iz\·ora silc .1. sitna s\·ctlost iz S\·eta duha Ona simbolizuje centar iii iz1or iz kojcg pocinjc SJ\ zirnt i U koji unL1tr.. smatra se jednim od najranijih primera stapa za belezenje.bri Blansaru u Francuskoj.A. p. e. razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog zivota i carstava bogova. Numericki se odnosi na simboliku nulc HORIZONTALNE I VERTIKALNE LINIJE no\·og zin1ta.i mora da sc vrati. .rec "kalkulisati" (racunati) potice od latinskog calculus.H'.u ob i pL1pak na sredini tcla Kao sto sugerise naziv.io i linijc mogu da inuju bilo bkrn simbolicko znaccnjc. Sirnbolii:ru jc za pupolj. U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc u Vl < 0 poznat.1k slcdccom rcccnicom. U hinduskoj i budistii:koj U hinduskoj tradiciji.1jdubljc simbolc Osirn sto su vazni sami po scbi. gcornctriju i raznc formc prcdskazanj.1 znaci 'bpljica") i simbol jc .1 podelu izrncdu neba i zcmlje. pri cemu svaki urez predstavlja jedan dan u lunarnom ciklusu Jos starija kost pronaoena u . matcnutiku.1. tai:kica iii tradiciji bindu jc izrnr mcditacije i simbol dLihc11ne intcgracije iii pros\·cecnj. ccntar jc LI kojem se celokL1pno iskL1st\·o s.rntri (Hsti krug. sto znaci "kamen" horizonta Ona predstavlj.1 ipak ovi jcdnosta\·ni crtc:li spa(hju u n.1k iii scmcnku. pisanjc. I\. e.1\ ljuje iz bcskrajne pr. kao i svctc tradicijc GORE t. smatraju se kamenovima za belezenje vremena iii kalkulima .1ciji pre nego sto SC tai:ka je pna ernanacija koj. oni takodc i:inc intcgr. horizontalna linija slcdi smer DESNO Horizont je linija koja kao da deli zemlju od neba.

'T. gde predstavlja autoritet eoveka. _lacin.Ravna linija je jedan od pet osnovnih elemenata u zapadnoj ideografiji Ovo je sest najcescih varijacija sleva (1) na desno (6)· 1 osnova. od neba prerna zemlji. koji simbolizuju polarnost muskog i zenskog. gde se igru i za proricanje. sto znaci ·u sn. Z\'<10 SC Boaz. crnog i belog. 4 potpuna sustina. Ona se bavi zemaljkim carstvom. od bclog k. zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce. precagu.ui i odgov. dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec. Tradicionalno.uao je suncu. dan i nebo. najpre u obliku kamencica. Povezuje se s muskim principom i opisuje kretanje odozgo prema dole. godini na izmaku i klct\ i i Z\ . od crnog kamena. orascica iii semenki. jedan od najstarijih svetskih prorocanskih tekstova. Ova simbolika se odrafava u ezoterijskom jevrejskom znanju sa dva stuba na fasadi Solornonovog hrama u Jerusalimu. koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine. 5 slicnost u jednoj dimenziji. koji su se u arhitckturi antickog i klasicnog sveta povezivali sa i sa svetovnom i sa duhovnom vlascu Dvostruki stubO\·i se pojavljuju i u ezoterijskoj simbolici. 6 isto kao GORE CIK-CAK L!NIJE Jedan od najr. pozitivnog i negativnog. musku snagu U rnatematici je kratka horizontalru linija znak za rninus Ako se horizontalna linija povezuje s materijorn. Na primer. noc i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod predskazanja. povezana je sa zenskim ili receptivnim elementom. godini u usponu i blagoslo\u Zgrade se grade kombinovanjem horizontalnih i vertikalnih linija iii ravni Horizontalne ravni podova i plafona pruzaju oslonac iii zastitu dok vertikalne ravni predstavljaju rast i ambicije GORE TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA Kineski I Cing. onda vertikalna linija obulwata duh i obezbecluje \·ezu izmedu viseg i niieg sveta. gde oznacava aktivnu. stap. sto Zil. visokosvestenica se prikazuje kako sedi izmedu dva stuba. za koje su stari Grci smatrali da predstavlja sudbinu Vertikalna linija se numericki odnosi na broj jcdan . 3 znak jednakosti.1mcna.rnijih poznatih duboreza star jc preko 300 000 godina. od nadira ka zenitu i obrnuto. u tarotu. u grckorn pismu formira slovo "jota". stvaranja i razaranja. odgovarao je mesecu. Srodni simboli ukljucuju kicmu ljudskog tela.lCi izdrz. iako je u Kini simbol janga. paralelne linije simbolizuju suprotnosti kao i ravnotezu i jednakost Kod ranog klinastog pisma paralelne linije dok SU znacile "prijateljstvo. PARALELNE L!NIJE Iduci naporedo i nikada se ne sastajuci. materijorn i supstancom. zivota i smrti.1cc : dcsni stub. propadanju. Poja\·ljujc se na fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u Francuskoj. skiptar iii earobni stapic.lO SC SU ukrstene linijc znacile "neprijateljstvo· Vertikalne paralelne linijc mogu se posrnatrati kod stubova. Levi stub. 2 jedinstvo. te razne falusne simbole Takocle se mnogo koristi u raznirn pismima: u rirnskoj abecedi formira slovo simbolickih crtefa st. a prikazujc cik-cak iii krivudavi obrazac Niz slicnih osnov iii tlo na kojem stojimo Kao osa pravc1.uosti preko -1-0 000 godina pronaden je u Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra se da ovahi crteii predstavljaju zmije iii vodu: u starom Egiptu cik-cak linija bib je hijeroglif za vodu dok se paralelne cik-cak linije u zapadnoj astrologiji koriste kao znak Vodolijc. deb lo Drveta sveta. horizontalna linija simbolizuje kretanje na zemljinoj ravni: sleva na desno (sa zapada na istok) iii zdesna ulevo ( od istoka na zapad) kao i kretanje u vremenu. ravnotezom i stabilnoscu.

jug. Skup. krugom i kndr.1nnjc muskog (vcrtiblna) i zcnskog (horizont.uijih i najobuh1 . dosao je do istog zakljucka kada je zapisao.1t.111 onomc koji su LISl'Ojili Asirci da bi predst.isa cikliean braktcr godisnjih doba dok eetrnrostrani krst prcdstadj.rnac.1z.n·ljajLI cetiri faze ITlCSCCJ.1 u Ncnuckoj datir. star jc.i ccntralnim prolazorn LI pra. .1 objasnjava zbog ecg.·cu chinocijskog izl.11·nijih. krst postajc simbol orijcntacije LI odnosLI na zcmaljske pr.1 CCtiri g!JnlC Str.1 jc u oblikLI krsta.1c koji je bio pcll·czan sa plodnoscu .1 LI ccloj istoriji KaLh sc spoji s.1tom.1 i solsticij.1 u st1 . k.1 ccst jc moti1 u africkoj umctnosti GORE egipatska verzija krsta i jedna je od njegovih najstarijih predstava i pojavljujc sc na kcltskim grnc. KRST I ISCELJENJE Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija.1.1tnijih simboLL Urczi1 .1 koji oznac.1tL1 ukr.1 i zcmljc KahI da ectiri krab krsta prcdst. skupa sa t. Ukrst. krLig nagi.1.rn iii jcdnostanw crt.1n10strani krst je jcdan od n.1.rnc S\'Cta. oko 100 000 godina dok krstovi ugr.1ln.1 megalitskih crteza LI steni Neolitsb gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj napradjcn.1n.1Lui na praistorijskirn slibma LI stcni i na dccijirn crtd:im. Prema zcnskLI.is. njih nckoliko je poscbno znac.1 rnoze sc saglcLhvati bo sjcdinj.1.1 se jednim od cctiri osno1 na simbola. po proccni.1lna tacka (gde se dve linijc prcsccajLI) isticLici ccntar iii S\'C iz1or s kojirn jc povezano regcnerativnu snagu.1lnost. .l\TC sc1·cr.1\'a cclovitost i univcrz. savrscn broj bko ima buhalno na stotinc rnlicitih nsta krst. s. broja cctiri. i\!nogo wkon bsnije. Vrcmcnom SC keltski krst pocco koristiti bo hriscanski sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O neba i zcmlje Ravnostrani iii grcki krst cini tlocrt mnogih ranih grckih crkava i amblem je organizacije Crvenog krsta d1 c osc takodc prcdst. Slicno gledanje se javlja u staroj meksickoj mitskoj tradiciji.11lja 1·ezu izrnedLI kndrata i kruga.rn u mct. krst SC < 0 poj.1 SC krst pojavljLije mnogo primcr.1lnc i 'crtiblnc linijc osno\ jc ··. Bog je obliko\·ao zemlju LI oblikLI krsta. krst se blisko p01·czuje sa sirnbolikom .11«1 ljLidskc figure koja sc n. s kojima jc takodc po1·czan. a LI Indiji je svastika sirnbol plodnosti i srece. krst se povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i negovanjem preko Crvenog krsta.1. koji pruza negu zrtvama rata i gladi tradicionalnoj kineskoj izrcci. Egipta i Srcdnjc Amcrikc.1 krug SVETSKI SIMBOL U Kini se rana sirnbolika krsta izra±a.1 Kine. OBUHVATANJE CELINE l(rst cini cclo1itost. bog. Kclti su kombino1·ali krst i krLig LI jcdinstvcn obr. Krst se naL1Zi u drcn1im civilizacij.1jj.:dnost.iska sur1c.·cka stapa' jcdnc od n. iako je LI Kini broj krsta pet.krst jc simbolizovao mLiskLI U u Vl izradi1.1dnoj kulturi krst jc postao goto\o ncodn1jiv od hriscanst1.ffljaju dimcnzijc ncmcna i prostora.11. sirnbol slic. . matcrijc i dLiha. Smatr.1ju od pre 1 isc od 30 000 godin.11irani 1u statuici mamuta iz Fogclhcrd.ui jc jcd.rnim krstorn. pronadcn u pccini T.1.1 senkc kojc baca izLuecc i zalazcec sLincc na dva solsticija Orn mozd.1s.·ala ideogramom koji je znacio "Zernlja": ravnostran krst Linutar kvadrata .1) principa Ovc GORE ljLidskog bica bo mikrokosmosa To jc zbog toga sto se racLina ccntr.ll"ir.1111.rn u bmcn iii dno iii Ukrstanjc horizont.uskim proiz1odima.l(RST < < LJ zap. Kada sc zatniri LI krug postaje solarni krst iii sLincani disk.11·ili boga sLinca S.1josn01 nijih prcdst. broj. kako LI svetovnom tako i u religijskom kontekstLI Rec je o drevnoj i mnogo koriscenoj formi solarnog krsta.1djujc sirom s1 eta l(amcni disk s.10 i cctiri elcmcnta.1jno. isticLici vczLI izmcdLI neb.1 ugr.1rnasa LJ O\'oj frirmi. GRCKI IL! RAVNOSTRANI KRST R. sto sa svojc stranc cini simbolikLI nadzbinskog tocb Indij.rnic Lhc linijc kod njcg. Neki od najranijih e1Topskih primera pojadjLijLI se . tcla i dLisc. cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob. 1ukitu i no1cicima. gde krst sirnbolizLijc svet u njegol'Oj ukupnosti: hriseanski teolog iz I veka.111 od najst.1 Krst unLitar kruga prcdst. Ona se mnogo pojadjLije sirom Azije.::o.1 sa b·adratom. "Sta je on nego oblik sveta u cetiri smera?" SVASTIKA Na sanskritLI svastika znaci "blagostanjc·. sveti Jeronim.1lu iii kosti.1ckom.1 u i\ladarskoj. bo i cb·inocij. istok i zapad.

1 spomcnike u na grncarskim proiZ\odima iz bronzanog doba.1. kod kojeg sc gornja strana zamenjujc omcom.1pst\ om.12.1g.1 kraju S\ ruscvinanu P.1 z. koj. koji sc pon~zujc sa p. onda dobij.inb.1ca od donjc) f'OZI1Jt.ispecem Mnoge slikc prikazju Hrista bko \ isi sa strukture u obliku slO\·a Y (racva) iii s. "J\loje carstvo nije od o\'l1ga s\·cta. a ne bo delovi organske celine. bsnije \ oj\ ode Lorenskog. gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci prirodu).rnja bzaljki na s. L1Lh sc doda trcc.111. pri cernu uglo\ i n.nlj.10 ju jc iznad Hrist. koji predstadja Hristorn smrt.1 gornjom prccagom koj.1tu O\ KRST U OBLIKU T TJ. pobedu duha nad materijom i iskupljenje co\·ecanstva aj krst je postao simbol Slobodnc Francuske.1tu pojadjuje se u budizmu. vaskrsenje.1 prcdst.· O\·aj sta\· je prcodadao idejama o duhon1osti u \ clikom delu hrisCJ.1\ lj.1 zenski princip.1 kr.1 1«1spcec.1 N.1 jc dodata da sc upisc lutpis INRI (sto jc L1tinsb skraecnic. bo i sa poznatijcg latinskog krsta. svet i telo saglcdav. gde sc poprecna precag. ovaj simbol se ugl.i d\ e trccinc prcnu gore Vremenom je L1tinski krst postao glan1i simbol hriscanstva Neki veruju da sc ovo poklopilo s postepenorn tendencijom kod rane crhe da r. kao i na komadima grnearijc L\TINSKI KRST Postoji nesl. Krst SJ ruckom jadja SC i u Americi.1r simbol boga sunca.nskog sveta. Za lorcnski GORE . kralj JCYrcja ). a koristili su je Indijanci iz redov.u iii krst u obliku slcn-a T predst.rnje u \·czi sa krstom koji je koriscen za raspece Hrista.1lna prccag. a prikuc. centralna Tursb. bzu d.m1bkm srcdnje\·ekon10g \ oj\ ode Aniujskog.. a pron. Lorenski krst jc bio .1lc (gornj. bas k. kao suprotnost n.10 sto suncani zraci obasjJ\Jju zemlju Kalh se okrcce u smeru suprotnom od krct. au smeru bz.itskog .Levo U centralnoj Australiji domoroci koriste formu krsta za kontrolu kompozicija mnogih svetih umetnickih dela i st.1tno se razyio iz sekire. Tek sredinom II \·eka pre\·odioci jevandclj. u modernom zapadnom s\·ctu.1tu.1 l1Jlazi otprilike n.m10 trostruki krst. ank je usrnjcn kod Koptske crhc kao jedinst\ ena form.utija Krst je postao najrasprostranjenija verzija u prikazivanju raspinjanja Hrista i kao takav je mozda najprepoznatljiviji simbol hriscanstva krst sc \ crujc da prcdst.1 je bila rasprostranjen Za hriseane je raspeee iskonski simbol.i hrisc. jer njcgo\ oblik oz1ucJ\«1 tcstise i penis Cini osno\· egip.ucta.1\ lj. nunja horizont.1 Pontijc Pilat.1 s. Simbol besmrtnosti u starom Egiptu. taoizmu i indij.1n10m pO\·czujc sa antisemitizmom zato sto ga je u XX veku prisrnjila ne1nacb N.1 lsus od N.:. s. ooLE Za rane hriscane.rnskim kulturama J\!edutim.11 aho S\JStib jc u sustini krst koji se nti.icisticb p.1.RST _kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc horizont.1ju bo sile kojc treba prcvladati.1cistickoj S\'JStici.l k. a u Drugom S\ etskom r. a ispost.udniji duho\·no i materijalno carstn1 u skladu s Hristcl\'im rccima.1 se Lh je falocentric. LOREI'\SI.1ljki na satu predstadja muski princip Svastib u srneru suprotnom od bzaljki 11.1 J\{aja i plemen. datir.1 u obliku T.1 su prvi put upotrebili 'krst u opisima smrti r. tri smera krsta tau povezivali su ga sa Svetim trojstvom .ikc strane sugcrisu S\ lUizmenicno strujanje etlosti.1 jc bo drnstruki iii lorcnski krst.1deni su u Anadoliji. gde je pro1uden ugra\ ir.111 11.1lcnb.1\·lja jos jedan veoma star simboL Verov.1 krst. u J\!eksiku.rnskog krsta .1juci ncgdc oko 3000 g p ll e Snstika sc takode pojadjuje na bronzanim predmetima plemena Asanti u 1\frici.

energijom i rastorn. Ona oko kaduceusa (Hermesove pal ice). a na sebi imajLI reljefkoji sadrzi slozene !. dok se u mnogim kulturama veruje da spirala predstavlja putovanje duse posle snuti. lrska. mreskanja na jezeru iii kod okeanskih talasa. C:eska. spirala pub iii skoljke. gde sunce1· snop pada na nju jednom godisnje. prstenovi mogu da simbolizuju vecnost pa otuda njihovo koriscenje kao ljubavno znamenje GORE SASVIM GORE vertikalnu liniju koja je usecena od ruln prema centru i srnatra se apstraktnom predstavom vulve. GORE DESNO se takode povezuje sa erotskom simbolikom nilve.koja se sa svoje strane povezuje sa mesece\·im rnenama i sa ciklusom rodenje-smrt-ponovno rodenje Kazu da bi trostruke spirale mogle biti povezane i sa tri tromesecja trudnoce kod ljudskog roda . g p n e ). veruje se da simbolizuje keltsku trostruku boginju. < c:: u svetirn predanjima . u biljnom i zivotinjskom svetLI spirale i krugovi se pojavljuju u mnogo razliCitih vidova.are od koncentricnih lukova i spirala Jedan disk iz istog perioda.prema uvijanju i prema razvijanju. pronaden LI BrnLI. gde se spirala gravira LI hake vrata iii u pramce kanua. iii kod drnstruke loze oko Brahmanorng stapa U asteckoj mitologiji. kada iste duzine SU godina pre n. \ irova.1 su gravirani u kost iii karnen iii su crtani na zido\·ima pecina Palice od jelenskih rogova pronadene u pecini kod lsturica. sto se slagalo s kretanjem sunca nebom.e. Jedan od 1ujpoznatijih prirnera pojavljuje se u ·matericnoj"' odaji rnegalitske gradevine u Njugrendiu. datirajLI negde od 25000 c:: CJ < 0 10000 SPIRAL\ Pocev sa jednom tackicom. Sama priroda kruzi kroz prornenljiva godisnja doba i kroz beskonacan ritam dana i noci.SPIRALE I IZRUG-ov·1 < L I spirala i krug pojavljuju se u prirodi i u umetnosti. a u Polineziji se smatra da je ona kljuc za besmrtnost dan i llOC sc LI kru±nom obliku dok spiralne galaksije forrnirajLI neke od najdi\·nijih obrazaca u svemiru. ima Zbog kruznog oblika. Ona predstavlja trostruku boginju devicu. spirab se razvija od pocetne sernenke i krecc se napred u smeru kazaljke na satLI iii u obrnutom smeru. mesec i planete pojavljuju Za OVU trostruku spiralu na groblju iz kamenog doba U Njugrendzu. Francuska. obrnuto rotirajuca dupla spirala u obliku slova S simbol je grmljavine i mesece1·ih me1u Spiralne oci se pojavljuju na ulazima u s\·ctilista sirom Evrope i smatra se da se po1·ezuju Sa eb·inocijima. uvijanjem i razvijanjern. ooLE je koncentricni obrazac godova drvefa oblik pticjeg gnezda. krug je praiskonski simbol savrsenstva period PRIRODNI SVET Sunce. kad. u mitu i zmija iii prepletena stabljika · biljke Vetar i rnda takode prave spirale i krugove kod tornada. Najranija poznata upotreba ovih oblika u V) bila je u doba paleolita. Za duplu spiralu kaiu da simbolizuje dvojnost i ravnoteiu. TROSTRUKE SPIRALE Trostruka spirala se cesto pominje kao spirala zirnta i konstantno je koriscena u keltskoj umetnosti skoro 3 000 godina. kao sto Megalitski spomenici su C:esto postavljan i u obliku kruga. na taj nacin je po\·ezana s kretanjem. sa zenskom seksL1alnoscu i plodnoscu. Ona se takode pomera istovremeno u dva smera . Irska (oko 3200. sto sugcrise vezLI sa obofavanjem boginje karaktcristicnim za ovaj l<ao i Zemlja. Ovaj motiv se vidi kod preplitanja zrnija blizanki u toku zimskog solsticija. iii se tetovira na telo Za Mavare spirala predatsvlja stvaranje. sklLlpeana DVOSTRUKA SPIRALA Spirale se cesto pojavljuju u parovima iii po tri. vaskrsenjem i obno\·orn. iii prema rodenju i smrti. Od najranijih vremena ona je omiljeni ukrasni motiv povezan sa sirnbolikorn rneseca i sa ciklicnirn tokom. Onj motiv se mnogo koristi u oekanijskoj umetnosti. majku i staricu .

energiju i vezu s prirodorn. cistiliste i pakao tako sto ih deli na razlicite krugove i nivoe " . hijcrarhije andcl. STEPEN!CE ZA RAJ U drust. pen czan sa svetim obrucem ili n. LI dok Boz.1 deluje u krugovim.rnstn?noj komediji it.i. a moze predstavljati pojarn kuce iii nastambc. ogrlic. od ncgatirnih psihickih sil. oko u centru oluje kruzni plcso. okrugli sto iz lcgende o kr. U islamu se krug sagledava kao savrsena forma.1tralo d.·enom i politickorn zivotu.inu kao sto jc rozenkrojciz.1stitini krug moze t. za Novu godinu lndij.1 je ona koju praktikuju mevlevi iii "vihorni dervisi" u Turskoj. sto je posluzilo Vilijamu Blejku da naslika Jakovljeve meredevine (XVIII vek) U staro doba se srn.1nski pesnik D.1111. koje se vrte u krug.1 z. apsolutno i savrsenstvo. krug se povezuje sa zastitom.1 sc uzdize ka z\·ezdama. . kao i u ezoterijskim hrisc. nebo.10 n.·i sugerisu mesta na Spirala simbolizuje kretanje.·esti kao \TIL neprcstani ciklus godisnjih doba i bcskonacno puto\·.lZne faze dul10\ nog r. koji se odraza.ll'ubica.igo. SJ Staporn i Lrnapom.·i cesto slede spiralni obrazac koji predstavlja smrt i ponon10 rodenje Pleso\·i u obliku spirale mogu biti nacin posto.1z\ oj. U mnogim kulturama. KRUG Bez pocetka i kraja.1dzbinskim tockorn: saman L1kotskih Sijuksa Crni Vapit < ( l 863-19 50) tvrdio je da sila svct.1nskim skol.rnci iz plemena Pueblo skandiraju ··spiralne · pesmc i plesu spiralne plesove Jedna od najpoznatijih normi S\'etog spiralnog ples.RHIJE Crtezi konccntricnih krugo\J sc koristc k.i se DOLE etilista iii logorista. dok su linije izmcdu njih bile stazc i tr.inte ( 12651321) opisL1je raj.·i takode simbolizuju obr.1dne pustinje koncentricni krugO\·i su cesto korisceni za predstadjanje S\ n.1 se u raj stile pcnjuci se spiralnom putanjom koj.·anja i s\. kosmos.1. a pesnici slave krug koji formiraju usne kao jednu od njegovih najlepsih manifostacija.1 DUHOVNE H!JERA.i.ist.1s ili krun. koja se u ranim drustvima cesto gr. U .1\ no sredst\ o kojc simbolizuje r. odrazavajuc'i spiralne obrasce prirode. Duse su se pele u raj ovirn putem. krug predstavlja kojima predacka moc rnoze da izroni na ponsinu zemlje i da se ponovo Hati l\!OC I ZASTITA Buduci zatvoren i sveobuh\'atan.111 SVET! PLESOV! Obredi inicijacije i sveti pleso.·ao na zcmlji kao spiralni put uz s\·etu planinu iii kao spiralne stepenice oko gradevine kao sto je stepenasta piramida kao prstcn. koji sc \Ttc do bes. telo plesaca simbolizuje mirnu tacku srcd dinamicnog kretanja.1zac zi\'Cita prorncna i toka. krug se koristi da oznaci vecnost i celovitost.1lju Arturu On jc najL1ksi geomctrijski oblik za precizno Crtanje.rnjc sunca nebom.iustralijskoj urodenickoj umetnosti u podrucju Zap. On se cesto koristi kao simbol za sunce (koje je i samo simbol sa\Tsenstva) kao i za pun mesec V'• > c 0 SIL\ SVETA U indijanskim tr.·i ljudi ili mitoloskih bica Ovdc krugo. dajuci sigurnost S\'ima koji se smeste unutar njegovih granica C:arobni krua se koristi u okultnim tradicijarna kao cuvar ponekad prikazuju poredane LI krugo\ c oko Boga iii Hrista.1 kod zen budizrn.idila prcma kruznom tlocrtu.1kodc da sc nosi GORE U staroj tradiciji raj je sagledavan kao spirala. krug je omiljeni oblik za skup jednakih: krug oko logorske vatre. kao centar zantclog nha.1 i da krug sadrzi S\'C Bas st\ ari. poj.1dicijama krug je rnozda naj\ azniji oblik.l\ ljenja iiYotnog obrasca prornene i evolucije Na primer.1lij. U hriscanskoj simbolici.

TROUG·LOVI I IZVADRATI U hrisc.1jevima znace isto: . trougao sa vrhom prema gore bio je simbol kralja i zdr. a hipotenuzu kao njihovo "cedo" Ovaj trougao simbolizuje izgradnju i razvoj odnose. Za stare Hetite.1vljaju \"<1tru i muske polne organe U opstijern srnislu. to moze da oz1ucava polno spaj.rni zrak. a on je zenski simbol i u Kini U staroj Grckoj. pa SC Trougao se pojavljuje u mnogim pismima. TROUGLOVI SA VRHOM PREJ\lA GORE I TROUGLOV! SA VRHOM PREMA DOLE Maje su uporedivale oblik trougla sa vrhom prema gore sa mladicom kukuruza koja izbija na povrsinu tla.1 st.1 oblake . povezujuci ga sa plodnoscu i sa muskim principo1n (falus pod meditaciju SPOJEN! TROUGLOVI Kada se dodiruju nhovi trouglc11·a.rni sa simbolikom brojeva tri i cetiri i s\·ega na sta se ovi brojevi zemljista na uscu reke (kao sto je delt. predst. sa kretanjem prenu unutra a ne napolje. koje je z. Pol'czuje se i sa glavanu streb i s temom duhovnog traganja S druge strane. dok troug. dok u islarnskoj < urnetnosti simbolizuje ljudsku svest i princip harmonije u VJ su koristili obrnuti trougao da bi predsLwili zcnu.10 sa vrhom pren1a dole predst.rnstvu je on si1nbo"l Svetog trojst\·a. jedan okrcnut prema gore a drugi prema dole.wlj. povezuje se sa receptivnoscu. Danas se rec ·'delta· koristi u engleskorn jeziku da opise trougaono podrucje GORE Trougao < c:o 0 rnoze povezivati sa ambicijarna.1de imaju badratni plan. a mogu se od njih odvojiti samo u smislu odnosa sa drugim geomctrijskim likovima. jer lici na stidno podrucje zene i na njene unutrasnje polne organe .1jl1ci trouglovi predstavljaju sintezu Kada su dva trougla postavlje1u tako da im se dodiruju baze. Obrnuti trougao se takode povezuje sa zenskom plodnoscu. odnoseci se na jedinst\·o cetiri elementa.1 Nila). gde sc koristi u raznim formacijama da ih simbolizuje PITAGOREJSKI TROUGAO Pitagorejski trougao bio je vazan simbol kod Egipcana. pa zato cesto sluzi kao simbo[ za se cesm povezuje sa svetim planinama Trougao i kvadrat su univerzalno vazni motivi.1vlja Kod ple1nena Pueblo na jugozapadu Sjedinjenih Driava on predstavlja svetu planinu.1 u gradovima je centr.trougao koji formiraju dva jajnika i materica Sumerci . dok jc. b·adrat najcesCi geometrijski oblik koji se stampa 1u tekstilu J\[noge zgr. trougao okrenut prema gore moic simbolizovati dohvatanjc neba. dok kao Solomonov pecat u judejskom misticizmu predstavlja sveti broj sedam.1ko su okrenuti prema gore.ue Grke simbolizovalo cetiri elementa i otuda se po\·ezuje sa potpunoscu i celovitoscu. Oni su povez. au grckom pismu predstavlja slorn ·'delta.1lhemiji.1lni trg u obliku hadrata cesto centar aktin10sti. posle kruga. sa postizanjem ciljeva is novim mogucnostima. troug. koje je cesto veoma plodno Povezanost trougla sa cetiri elementa takode se pojavljuje u . Trougao se cesto pojavljuje u svakodnen1om zivotu. dok preklap. koji su smatrali vertikalnu i horizontalnu stranu kao musku i zensku silu. DOLE Egipatske piramide bile su simboli stvaralacke snage sunca i iskonskih humki TROUGAO Ravnostrani trougao ima tri stLrne jednake duiine erekcijom) . On je stari hijeroglif kod Maja za sunc. Rimu i lndiji trouglovi su sc cesto koristili kao dekorativni motivi kod frize\·a lzgleda da u s\·im sluc.rnje.10 okrenut prema dole. . Kao Davidova zvezda ona je istaknuti simbol judaizma. rnogu da predstavljaju nadobzenje iii iscezavanje rnesecevih faza Sestokraka zvezda sc dobija preklapanjem dva ravnostrM1a trougb i tako se odnosi na simboliku trougla Ona je alhemijski simbol za vezivanje. na primer na saobracajnim znakovima iii na uputstvima za pranje ve5a.

ratom i planetom Mars. simbolizujuci sest srnerova kretanja (gore. koja se povezuje s pravdorn. za koju kaiu da je centar sveta. njen vrh predstavlja ljudsku dusu koja tezi da se sjedini s kosmickirn Jednirn. U masoneriji. hrarnovi. dok se u islarnu ljudsko srce prikazuje simbolicno kao kvadrat. koji se zove tetraktis oltari. red i stabilnost. GORE Mozda najpoznatiji gradski trg u istoriji. trgovackog i ceremonijalnog javnog zivota. mesto preobrazenja.olicena izrazom "blokiran" On se cesto sagledava u odnosu na i kao suprotnost krugu neba iii kao ograniceno nasuprot neogranicenorn. andeoskorn. vazduh i etar) i pet cula. levo i desno) Kocka je sestostrano cvrsto telo koje predstavlja trodimenzionalni fizicki svet Ona takode sirnbolizuje sest smerova kretanja. koji predstavlja Zemlju. u stvari je crna kocka . Kako piramida strerni ka nebu. C:etvorougaona forma C:esto se koristi za prostore odvojene zbog svetih iii drugih razloga. sa carom u sredini U hinduizrnu je kvadrat sidro koje obezbeduje red u kosrnosu. kao StO SU i sustinu zivota: cetiri elementa. bog zemlje je predstavljan kvadratnom hurnkom. U islamu predstavlja savrsenstvo: Caba u Meki. a C:etiri trougla s vrhovirna prerna gore sastaju se i forrniraju petu tacku. starost) i C:etiri strane sveta. u pitagorejskoj teoriji. ali i ogranicenja . kao materija nasuprot duhu. adolescencija. deset je sveti broj koji predstavlja bo2ansku moc i sustinu savrsenstva Moze da se predstavi kao trougao tackica. starogrcki pandan bila je Agora. po cetiri sa svake strane i jedna u sredini. voda. cetiri godi5nja doba. U staroj Kini. povezujuci se sa pitagorejskim "tetraktisorn" Kvadratna baza predstavlja ravan zemlje. Forum u starorn Rirnu bio je pijaca u srcu glavnog grada kroz koju je vodio Sveti put do Kapitola i Jupiterovog hrarna.koji je predstavljen sa sest krakova plus prostor u sredini. kao i brojeve tri. sto sugerise ternelje . kamena glatka kocka (aslar) predstavlja usavrseno ljudsko bice Sa cetiri trougaone strane i kvadratnom bazom. U Indiji je sestokraka zvezda poznata kao Laksrnina zvezda (tj zvezda boginje napretka i izobilja) i cesto se crta u prahu na vratima ili seoskim pragovima da odbije neprijateljske duhove KVADRAT Starogrcki filozof Platon srnatrao je da. jer se srnatra otvorenirn za cetiri moguea izvora uticaja: bofanskorn. rnaterijalno postojanje i svemir. trgovacki centar Atine okru:Zen hramovirna i javnim zgradama. dole. zernlja. cetiri i pet. MISTICNA SIMBOLIKA Sirnbolika kvadrata povezana je sa cetiri ugla. statika nasuprot dinarnike . a glavni grad i caraska palata irnali su oblik kvadrata. Oblik kvadrata sugerise strukturu. natrag. skupa sa krugom. piramida sintetizuje simboliku oba oblika. zrelo doba. pentagon se odnosi na petu sefiru na drvetu zivota. srce proroka je trougaono zato sto je imuno na davolske napade SRODNI OBLICI Simbolicno znacenje nekoj geometrijskoj fonni daje broj strana Druge vazne forrne su pentagon (sa pet strana) i heksagon (sa sest strana). prostor se merio sa cetiri janga iii kvadratna pravca.. cetiri faze zivota (detinjstvo. Gradski trgovi se tradicionalno nalaze u sredistu gradskog zivota. kao i trodimenzionalni oblici kao sto su kocka i piramida U rnisticnoj kabali. kvadrat olicava lepotu i savrsenstvo dok je u starom Egiptu on predstavljao uspeh Kvadrat je jedan od najcescih apstraktnih simbola. dok je u islamskom rnisticizmu on simbol pet elernenata (vatra. Nasuprot tome. koja ukazuje na peti element: ctar. GORE $est strana kocke Cine od nje simbol stabilnosti i istine TETRAKTIS Zbir brojeva 1+2+3+4=10. prostrani rimski Forum nalazio se u sredistu gradskog religijskog. ljudskorn ili davolskom. napred. Heksagon se takode povezuje sa islarnskim ezoterijskim ucenjirna. zamkovi ili vojni logori.

neveste su bile umotavane u vatreni crveni veo NARANDZASTA SOJA Na pola puta izmeau crvene i zute. a jcdan mit o stvaranju sveta opisuje da su pn·i ljudi bili napravljeni od iute ilovace. Huicilopoctli.:itno jc trebalo da pomognc mrtvima na drugom svetlL Hiljadarna godina kasnije. "u crnom raspolozenju". rimskog boga rata) iii sa poharcnoscu i zlom U starom Egiptu cnTna boja se po\·cziv. dok su u Kini vencanica i veo crvene boje Crvena jaja se daju bracnom paru kada dete dode na svet.:inja. pa "crna" i "bcla" nose drustvena i politicka znacenja u za\·isnosti od konteksta CRVENA Kao boja kn·i i vatre. u anglosaksonsko neme. a jos u\·ek se povezuje sa kuLl\'iclukorn. boja jc jedan od temelj.:i oznac:l\·anje rasc. dn·eee i eak zivotinje bojeni u crveno. .\!arsa. za crvenu boju se verO\·alo da cuva od zla. po1·eziy. koja se dovodi u vezu sa polnom energijom i emotivnom srodnoscu. narandzasta boja predstavlja tacku ravnoteze izmeau libida i duha: u lndiji je to boja druge cakre. cn·ena se !TlllOgo povezuje SJ. iuta boja sc pLwezuje sa suncem i njego\·im zi\·otoda1·aL1ckim silanu U asteckom panteonu. sto je obieaj koji jos postoji u delovima Grcke. novi pocetak (flameum ).1la s Komunistickom partijom dok zcleni pokret ima za cilj pokretanje ekoloskih pitanja u ob·iru politickog programa Slicno tome. a njegovo prisust\·o u neolitskim grobovima \Crcn·. iuta boja je pcn·ezinna toplinom U paleolitsko doba. boja se koristi z. u V\ c:::: c::i < je bila boja klct1·e. ona je takode oznaca\·ala sramotu.obicaj koji postoji i kod nekih australijskih urodenika . pa su predmeti. a pisari su koristili specijalno cn·eno mastilo kada su ispisiYali rcci zlog znamcnja 0 zivotom i ZUTA Blisko pcn·czana sa simbolikom zlata.111a sa rusilackim bogom Sctom. pobedonosni ratnicki bog podnevnog sun ca. a u meksikanskoj kosmologiji ··nova kofa zcmljc (pre nego sto dodu kisc i pretrnre je u zelenu) bila jc zlatnozuta U Kini. a "uCiniti cn·eno" znacilo jc ubiti nekoga 0 zlim delima se gornrilo kao o "cn·cnim poslo\·ima". Preko veze sa vocem.:i vizuclnih simbola Ona je takode blisko povezana sa mentalnim i emotivnim stanjima i moze mnogo da utice na njih. h!ta je bila boja za\·isti. Bila je to s\·eta boja cara Australijski urodenici koriste zuti oker kao sirnbol smrti Ponekad se pravi razlib izmedu razlicitih nijansi Z:ute boje: u islamu zlatnoiuta simbolizuje mudros. Sedam boja u spektru dugc odgovar. bo sto je broj nota na rnuzickoj skali iii broj cakra na telu STENOGRAFIJA BOJA Razne bojc se ccsto koriste bo stenografSki znaci za op is emotirnih st.r. prikazivan je u plavom i iutom.BOJA iii "bez boje" (oseeati se lose) Tokom XX veka. gne\·om i agrcsijom (1·czujc se za .t dok bledozuta ukazuje na izdaju U Egiptu i srednjevekon10j Evropi. "oseeati se plavo (jadno)". ZELE NA Boja biljnog sveta. pola iii drustvenog i politickog statusa Na Zapadu se boje tradicionalno koriste za pravljenje razlike izmedu polm·a . a ratnici su bojili sekire i koplja u crvcno da bi oruzje dobilo earobnu snagu . Crvena boja se povezuje s ljubadju i plodnoscu U starorn Rimu. cn·cni oker se vadio i mleo u GORE Crvena boja je boja polne i romanticne ljubavi i simbolizuje silnu strast Skupa sa formom.1h lzgleda da je on posedovao zivotodavabcke sile.1ju misticnom broju sedam i drugirn grupama od sedam. "videti crveno" (smrknuti se pred ocima) ~. crvena boja < c:::: Crvena boja se povezujc sa opasnoscu. Albanije i Jermenije. narandzasta boja simbolizuje i plodnost i izobilje sa centrorn s\·emira. "zelen od za\·isti".a boje se biraju radi razlikovanja sportskih ekipa Medu kolohijalnim engleskirn izrazima koji opisuju stanja oseeanja pomocu boja nalaze se "u pink boji" (sreean). Crvena boja se koristi da sugerise strast i erotiku u indijskoj i zapadnoj tradiciji iii sugerise veliku energiju i brzinu.roze za devojcice i plava za decake . zelena rnoze da predstavlja budenje.

a hindusko bofanstvo Kri5na prikazuje se u plavom S druge strane. GORE LEVO Bernisa (oko 273-21 g. za boju krvi. boja svetlosti. cesto prikazivani sa plavim bradarna i perikama. a stari engleski obieaj da neveste nose ··nesto plavo" irna za cilj da obezbedi vernost PURPURNA lstorijski. U Kini. belo simbolizuje nevinost i cistotu S !VA Tradicionalno. au srednjevekovnoj Evropi zeleno se povezivalo sa davolom i srnatralo se da nosenje zelene odece donosi nesrecu "Zeleni zrak . daljinorn i bogovima. rnirna duboka voda takode asocira na zenski princip Kao simbol rnira i nevinosti. U islamu je zelena najvainija boja: Muhamedov zeleni plast predstavljao je raj. a na Tajlandu ga nose udovice koje :Zale za muzevirna. crna je. kraljica Kirene i Egipta. takode. L . na Zapadu. simbol U Kini. pre n e ). a mudrost je bila jedan od njegovih atributa Na kabalistickom drvetu zivota. a na Istoku belorn U Africi je bela boja mrtvih. Sarno bogati su mogli da nose purpurnu odecu. a i proces dobijanja ove boje bio je skup. Plavo simbolizuje bozanstvo i mir GORE u SREDINI Na Zapadu. crna predstavlja zenski princip (jin). je krajnje retka manifestacija svetlosti koja moze ponekad da se primeti pri izlasku iii zalasku sunca. Sm rt i zalost se na Zapadu simbolizuju crnom bojom. obnovu i duhovno osvezenje . konternplacijom.0 i rast: u Kini i Japanu ova boja se odnosi na prolece Keltski Zeleni covek vafan je bog vegetacije i plodnosti.. pa otuda sirnbolicna povezanost ove boje sa kraljevskim i svestenickirn dostojanstvom. au alherniji je tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana kao prozirni zeleni kamen. crnJ je bila bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota. a njena suprotnost je :luta Na Zapadu bela simbolizuje duhovnu cistotu i nevinost. a boja je kojJ se tradicionalno koristi za odecu za krstenja i za vencanice. siva se povezuje i sa mudroscu. U starom Egiptu. na otvorena prostranstva. Crno se povezuje sa bogomajkom i plodnoscu kada se ponekad vezuje za crvenu. purpurnu boju je bilo najteze dobiti zato sto se pravila od meku5aca koji su bili retki. plavo asocira na sirinu. sredista vlasti i autoriteta: ona je postala znamenje Kalifata u I veku n e. moida zato sto se smatralo da ncn·i zivot dolazi iz tame. njegovo carsko zdanje u Pekingu nazvano je Purpurni zabranjeni grad Budisti srnatraju purpur svetom bojom. i povezano je sa beskrajem i praiskonskorn prazninom.. a crne kokosi se koriste kod vradzbina. Plava boja neba povezuje se s muskim principom. Ova boja je bila omiljena kod vizantijskih i rimskih careva. CRNA I BELA U nekirn delovima arapskog sveta srnatra se da crne zivotinje donose nesrecu: crni psi donose srnrt u porodici. ali se takode veruje da tera smrt i povezuje se sa isceljenjem U stJrom Egiptu. bogovi i kraljevi SU raja i mesta ··purpurne palate" nebeskog cara Da bi se zernaljski car identifikovao kao Sin neba. Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ delovirna arapskog sveta srnatra se da plava prufa zastitu od urokljivih ociju. siva se povezuje sa staroscu i sa planetom Saturnom Saturn iii Hronos bio je bog vremena u grckorimskom panteonu. plava je boja Device Marije Plava se povezuje sa snolikim stanjirna. Bela. smatra se srecnom Medutim. nosi purpurnu togu kao simbol carskog statusa GORE PL AVA Bi lo da je nebesko ili morsko. purpurna je bila boja zvezde Severnjace. a ima mnogo primera u kojima se zeleno povezuje sa natprirodnim silama U starom Egiptu vladao je strah od macaka zelenih ociju.

na bezoblicni s\·emir lz njega je iskocio Eros. Tako judeo-hriscanska kosrnologija daje ljudskom rodu narocito rnesto pod Bogom u hijerarhiji prirode STVARANJE SVETA IZ HAOSA ILi PRAZNINE Grcka rec ··haos . stvorivsi tako titane i kiklope..\ 0 STVARANJU SVETA 0 f- TOK STVARANJA ooLe Ova slika o Bozijem stvaranju sveta bogata je hriscanskom simbolikom. simbol snage i celovitosti koji drzi Adam. sunce. odra±avajuci tako . odnosi se na pocetnu tamu. KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. hinduska sveta pisma iz IX veka pre n e. opisuju Bo2ansko iii Vrhovno bice koje je strnrilo svet razmisljajuci 0 stvaranjem ljudi. Upani5ade.MIT I IZOSMOS RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA 0 2 V) GEOGRAFIJU. Stvaranje egipatskog sveta iz vode prikladno je u zernlji koja je zavisila od periodicnih poplava reke Nila: iz Nua. Onj fundamentalni cin samospoznaje doveo je do prvih reci: '·To sarn ja . prvi muskarac i zena m·ek su glavni simboli iskonskog coveeanstva duboko postovanje prirode Knjiga Postanja opisuje Boga kako sarn stvara ceo svet On je zavrsio svoje de lo sestog dana BOGOVI TVORCI Stvaranje sveta se cesto ostvaruje delovanjcm. Kako okeani okruiuju svet. i zivotinje i biljke koje simbolizuju obilje i raznolikost sveta koji je stvorio Bog Stvaranje svcta se mozc opisati kao krupan kosrnicki dogadaj iii proces u fazama u kojirna se stvari sve vise razlikuju. i Tartar. ponekad dorndeci do prirodne hijerarhije. U samoanskoj mitologiji. me sec i zvezde. Australijski urodenici veruju da sva bica dele sustinsku vezu sa izvorom stvaranja.. a zatim more. sanjajuci sva ziva biea. bog donjeg sveta Geu je obremenio njen sin Uran. Ova biea su zivela slicno svojim ljudskirn kopijama. loveCi. a za njim je usledio prvi izlazak sunca nistavilu i nasavsi samo sebe . boginja zernlje. bog plodnosti koji je kasnije povezan sa erotskom ljubavlju. POSTOJI NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL. prve vode. u rnnogim mitovirna o stvaranju svemir nastaje iz haoticnog tela vode. putujuCi. grcka slova alfa i omega na prednjem delu Bozije knjige koja predstavljaju ulogu Boga kao pocetka i kraja. nhorni bog Tangaroa stvorio je svet iz nista\·ila razmisljajuci o njemu Price australi jskih urodenika koje su stare prcko l 50 hiljada godina pripisuju stvaranje s\•eta precirna koji SU ziveJi LI mitskom prostoru i vremcnu poznatom kao "vreme sna .. kopno i druge prirodne pojave. voleci se i ratujuci i oblikujuci pejzaz svojim "lutanjima" U snu su preci sanjali dogadaje iz sledeceg dana. ali je u pocetku bio stvaralacka rnoc iza zivota i prirode Sa Erosom je dosla Gea. izronilo je brdo suve zemlje. koji ce '"irnati vlast'" nad celim zivotom.. a ponekad do svetog mcduodnosa izmedu svih aspekata prirode Bilo da se mitolosko stvaranje ljudskih biea podudara sa stvarnim stvaranjern sveta iii dado njega dolazi polako tokom nemcna. snovirna iii razmiSljanjima bo:Zanskih bica. ukljucujuci globus.

Viii i Ve ubili ST VARANJE RAZDVAJANJEM Terna razdvajanja obja5njan porcklo zirntJ. bog surne. boga Zemlje.1 misici u plodnu zemlju. koja ce postati majka celog covecanstva . oni postaju svesni moralnog osecanja i odgovorni za kvarenje ljudske prirode Kao zabranjeno voce najcesce se prikazuje jabuka. sacinjen od ilovace·) stvara od zernaljskog praha Bog tvorac. umiranja.lne Azije kazuje o vremenu pre postanja u kojem nije bilo zemlje. U slicnom egipatskom mitu. koji mu udahne zivot. siknula je krv svetom bojom crvenog okera. Adama i Evu stvorio je jedan Bog i dao im je moc da "pokore .. Prenu skandinavskoj mitologiji o stvaranju s\·et~1. otkrivajuci pn·o kopno Mit alt...nami uzburkali su praiskonske rnde kopljem. svemir se u pocetku sastojao od vecne noci i tame.rn. Sumerski ljudi su stvoreni da bi bili robovi bogova. Odin. \·cseli bog mudrosti. Jehova. Enki. Nut. Na kraju SU ZABRANJENO VOCE Prica o Adamu i Evi koji zive u Edenskom vrtu predstavlja ih u stanju nevinosti u kojem ne postoji svest o razlici u seksualnosti. sto je do\·elo do ljudske nesavrsenosti U biblijskom opisu.1 centrJ. nastao u XII veku pre nove ere.1 [mira. pomocu rJ. razdvaja se od Geba. Tu Matuenga.1 i zenske boginje zemlje.:ih se pret\·orio u vetrovc. more i reke su istekli iz njegove krvi. tek je L . Takvi mito\·i mogu pomoci ljudinu da se porn ire sa teskim zivotnim uslovinu i potrebom za smrcu da bi se zivot odriao.zbijanja praiskonskog stanja jedinst\·a To obicno podrazumeva razdvajanje muskog boga neb. D\·e polovine njenog tela postalc su nebo i zernlja Indonezijska mitologija govori o vremenu pre postanja u kojem nije bilo vremena. . Adama ( cijc ime znaci . Pan Ku. zajednicka je mnogim svestkim mitologijama ulogu. imali su takmicenje da stvore ljudc za kojc drugi nece moci SU div. a drvece jc izr. lmirova \ clika lobanja postala je nebo Slicno ornme. boginjom zemlje Ninursag. sa ljudima dolazi do stvaranja zlih sila s kojima moraju da se bore.rnja praiskonskog bica. sto je Bog zabranio.. iako se u nekim kulturanu rnusko povezuje sa zemljom. bog Karahan. On zatirn dobija zensku saputnicu.. 0 jednom eoveku i jednoj zeni. Evu. i sa dvanacst drugih boginja. otac nebo. a kapi sa koplja slile su se u ostrvo Onokoro Pripadnici plemena Arunta u centr.1 r. rasta i radanja PRVI COVEK I ZENA Poreklo ljudskog roda simbolizuje se sirom sveta slikarna . Od njegcn·e radosti zasjalo je sunce. a posle je usledilo stvaranje svega ostalog Japanskibogovi lznagi i lzJ. STVARANJE KOI\IADANJEJ\l C::esta tema je stvaranje sveta iz smrti i komad. uspeo da ih rastavi.LEVO Egipatska boginja neba. ali to verovatno datira iz srednjevekovnih a ne iz biblijskih vremena. prirodu se Rangi. Medutim. prve zcne . kn· u vodu. njegove kosti su postale planine. cije se telo izvija iznad zemlje. a njegov gnev je stvorio grom i munju . ni radanja ni ch nadu ooLE ldeja o prvim ljudskim bicima. Vavilonski spev Enuma Elis.1seca na dva dela telo Tijanute. bog rata.1jakih fam. presekao je tetive koje su povezivale njegove roditelje. medu njima postoji razlika. U sumerskoj mitologiji iz treceg milenijuma pre nove ere. ni scksa Oncb:je doslo do vclikog kosmickog plesa. samo beskrajru rnda nad kojom je leteo beli gusan. o dobru iii zlu Jeduci voce sa drveta znanja. iz cijeg tela je nastao svet Njego\·o meso formiralo je zemlju.istavila su njihova deca. a zensko s nebom U mavarskim i drugim polinezijskitn mitovima.1iskonsko biee. Medutirn. pa su svetlost i \·azduh usli izmedu nelu i zemlje. boginje mora.1slo iz njego\·e kose. kada je umrlo kincsko pr. sjedinili i stvorili zemlju i mnoge bofanske potomke Oni SU ziveli u rnraku dok nije odlueeno da se roditelji rastave. prica o bogu Marduku koji ubija i r. njegov c!. i Papa. boginju neba Nut i boga zemlje Geb. kada su nastala umetnicka tumacenja Pada. Hebrejski uceni ljudi daju prednost naru u odnosu na jabuku 0 < > > z > Tane 1'vLlhuta. tokom kojeg je jedini plesac bio zgnjecen i raskomadan Vreme je pocclo ovim ubistvorr1 na novorn horizon tu.1lnoj Australiji pricaju o svetu koji je pokriven slanom vodom koju su postepeno povukli ljudi sa severa.. izvajao je prve ljude od ilO\·ace uzetc iz korita reke Eufrat. glas u grmljavinu. skupa sa majkom 1 ljubavnicom. Iako se u oba mita ]judi stvaraju od zemljc. koji predstadjaju obrazac co\·eeanstva . pn·og co\·eka· i . Posto su stvorili sansene ljude. majka zemlja. i odmah je doslo do razdvajanja polova Tako jc prva smrt istonemeno do\·cla do pocetka vremena.

intuitivnim znanjern iii kosmickim intelektom. Simbolika sun ca je uobicajen motiv na znamenju kraljevskog dostojanstva. a dvorski zivot se vrteo oko njega kao planete oko sunca u rasko5noj palati u Versaju povezuje se sa neposrednim. postovano kod mnogih naroda kao bozanstvo SASVIM GORE Lav je solarni simbol.. egipatskog boga Hora. OKO SVETA U mnogim kulturama sunce se uporeduje sa svevideCim bo:Zanskim okom. Su nee je vafan simbol u astrologiji. pticama j bi/jkama (kao StO SU !av. ukljucujuci Inke.SUN CE 0 Kao nas jedini izvor S\'etlosti i toplotc. Zatirn je postao jednooki kralj. hinduskog Varune. U kosmologiji Dogona u Maliju sunce se opisuje kao usijani zemljani lonac (sirnbol majcinske utrobe) okruzen spiralom usijanog bakra. koji predstavlja seme koje ce ga oploditi " " rimskogJupitera).l 7 l 5) bio je poznat kao '·Kralj sunce". sa dvanaest ucenika koji se uporeduju sa suni:evim zracima Jako se sunce obicno smatra muskim. kraj i smrt GORE BOZANSTVA SUNCA Veza izmedu sunca i bofanstva je arhetipska i mnoge kulture slave bofanstva sunca. kao i amajlija za zastitu GORE IZLAZAK I ZALAZAK SUN CA Nestanak sun ca svake veceri i njegovo prividno ponovno radanje sledeceg jutra cine ga mocnim simbolom smrti. a Hrist se ponekad uporeduje sa duhovnim suncern u srcu sveta i naziva se Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii Sol lnvictus (Nepobedivo sunce). nasuprot suncu sa zracima koje znaci prosvetljenje U Kini je sunce bilo simbol cara koji je nosio amblern sun ca (krug sa tronoznom vranorn) na odori . gde predstavlja nepodeljenu lii:nost. indijanska. Ono je bilo ··oko" grckoa boaa Zevsa (i ~ (africka. Suncev pandan na nebu je mesec (koji se i:esto sagledava kao zensko). kada je Gveno ( vrhunsko bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem sveta. a izlazece sunce (predstavljeno crvenim diskom) nije sarno japanski nacionalni amblem. jer se zenski princip sagleda\·a kao aktivan zahvaljujuci zivotodavalackim silarna.. u nekim kulturama da potii:e direktno od boginje sunca Amaterasu. Prerna rnitu Fulanija iz zapadne Afrike. sunce jc kljui:no za zivot na zemlji i predstavlja jcdan od najvaznijih simbola pri cemu mu je jedno oko bilo dovoljno da vidi. faraone starog Egipta. sa zlatom i sa bojama kao sto su fota. Horovo oko bilo je simbol kraljevskog dostojanstva i besmrtnosti. Japanska boginja sun ca. a U mnogim kulturama zalazak sunca simbolizuje starost. ukljui:ujuci Sama5a (Vavilon). U mnogim tradicijama sunce se pesnii:ki naziva "oko dana" ZEMALJSKA VLAST Mnoge kulture i njihovi vladari polagali su pravo na poreklo od sunca. nego i ime ove zemlje (Nihon).. u SREDINI Sunce je arhetipski simbol. pri i:emu je sunce dobro a mesec zlo oko. zanemaruje svoje obaveze. a drugo je davalo svetlost i toplotu. izvadio je sunce iz svoje oi:ne duplje i sta\·io ga na nebo. francuski kralj Luj XIV ( l 638. narandfasta i crvena. Samojedi sa podrucja Arktika smatraju sunce i mesec ocima Nurne (neba). a drugi bogovi je izvlaee napolje uz mnogo buke. Mitru (Persija) i Apolona (Greb i Rim) U istocnim tradicijama sunce je sirnbol hinduskog boga Visnua i Bude. bog sun ca Ra je svake noci obavljao zastrasujui:a putovanja kroz donji svet. alhemiji i psihologiji. Orao j suncokret). manifestujuci se i kao vrhunsko bo2:anstrn i kao carevi iii kraljcvi Njegova aktivna energija se obicno (mada ne uvek) sm. australijskih urodenika. povlaci se u pecinu u znak protesta zbog toga sto njen brat. koga neki kineski pisci pominju kao "Suncani Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski prvosvestenik je nosio zlatni disk na grudima kao sirnbol bofanskog sunca. bog oluje. Izlazece sunce se obicno smatra simbolom nade i novog pocetka. a simbolika sunca i meseca suprotstavljena je u skoro svirn kulturama . Vl 0 f- u svirn sntskim kulturarna Obicno se povezuje sa snagom. rnavarska. vaskrsenja i besmrtnosti Qyo cini osnov mnogih mitova i svetih obreda U starom Egiptu. japanska i germanska) bofanstvo sunca je zensko. Amaterasu. Suncani princip se pOl·ezuje sa zivotinjama. Ono se pojavljuje na prestolu Kubua u jufooj Africi dok A5anti iz zapadne Afrike koriste zlatni suni:ani disk za predstavljanje kraljeve duse Oblikujuci sebe prema bogu sun ca Apolonu. Raa (Egipat). Kineze i Japance Za japansku carsku porodicu kaiu . znak snage i voostva .1tra muskom. susrecuci se skandinavskog Odina i islamskog Alaha.

\ SC "' z. (\no jc pL•1cz.11 .1 siron1 I>komku nutcriju kuju trd1.1 u kc>Si11L"LI i scdmi jc kosmicb dirncn.1l1wscu kL1ji n. vozi nebom svoju suncanu kociju sa najljucim neprijatcljcm.1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust.n liL'lli f11'incipl11ll .111aca pcn·ezan je sa ovom simbolikom CRNO SUNCE Nckc kulture uovorc o crnom suncu.1 cg.1glcd.1izmcnicno Lw r.n lj.1t'i ii l kdtskom mitLI suncc ic c1lic.ri u --lstroncqniji i --1:.1niji prctcr.ilo Lw Cri.l t.1c1 iz plcmen.11 . suncc nc bi granulo i zemlja bi utonub u tamlL U prcdanjima Indijan.11 .1 scst pr.Lim zr. koje nagovestava kataklizrnicne dogadaje kojima se ciklus PS I H (\I() Sk\ SI\ I B (\LI k .LI 1111wgi111 prc. ljudi igraju i pc\ aju.1: 11.1cb unut.kc s.1j1 iscm 11i1 c•u tczc b psihickL1j cck11itc>sti iii prL•s1ctljcnju iii sc n.1110 lice l GORE U rnnogim tradicijarna.11 nc i uL1q.l f1Silwlog.1liw jc bi IL' .1 f'OilL'bd sc porninj.1ti u sno1 im. zivotodavalackih sila.1 fizicki i 11.11 h cm i ji crnc1 q1ncc prcdst. a kada njena kci umrc od ujcd.1c..1Sf1inj.iti Lio zr.11ljcrni1 it.1 lH\ll jc simlwl i>kc•nskog ncs1·cqwg Sun cc sc ccstll poi czujc s.1ko bi Apofis ikad.t1 L' kLlJC .1ficki :.1 kuji su prcdst.1 sc ncbo111 n1zi u h•C:·iji Su11CL' l:c:.1.trci\cit:ili i L \j I tL1c.1 St\ L>ri >I ctlo:.ikodc f'O\c'z. monstruoznorn zmijom Apofis.1 .1 k. pornracenje sunca je sa uzasorn i strahorn sagledavano kao sirnbol nesrece r1rcd:.ir krug. na sta ona otkrije lice i svct ponon1 postane os\·etljcn Suncani pies nizijskih Indij.. sunce od bola prckrijc lice i svet ostane u tami Da bi utesili suncc.1 primc'r u trcnutku Hri>tL>\ L'g r.t i tor1IL>tLI Tr.1z1 oi k.Suncc sc pL>nckad r s liccm kod i11dij.1utc1rit.1L1cko111 cncrgiic•m zdr.1 Lw car kr.w olicc11jc mus kc c11crgijc rnozc sc s.irnbc•l jc kru:. pre ponovnog izlaska na istoku. Kao antitcza podnevnom suncu na vrhuncu stvaralackih.i 1rib!llic .l\ r.oesNo Apolon.1lnoscu.1 stqr.1111 i r n.1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1 h1cij.ij. a l\faje su ga prikazinle kao jaguara.11 .w bL1z.c kc>ri.1 Hopi 11.tc linijc sugcrisuc'i sunc·L'\ LI nwL· d.. z..1dicion. .t (ukljul:LijLI(i 1wrdij.11w u Lugu ( s1 ctlosti l .Lrnrirn.rnj.11 .1diti: Z.1 duh.1dnoj ikonogr.1 i mozc sc bc>g iii jLin.c.t gr.1ci111.Sunc.mwsti .1 rnncc jc pl1t.1jnch ( . Asteci su ga prikazivali na ledima boga donjeg svcta koji ga nosi na ledima. CijC ic pn L) L'liccnic ot. bog sunca iz klasicne antike.l\'.1 porazila Raa.1indi1idu.t.1LJ.1ju cgurn.1cinu >Ligcri.1k s p.1glcd.1 zr.1lj . Zato sc pornracenja sunca srnatraju rdavim znamenjem.1 zrnije.11 kc11.11w s.1 i mite>\ i111.1ocim.1 Ciroki suncc jc zensko.rno s. nagm·est.1p.rn.1m11cl L' L' .1 r1sihicki r.1 .111.1lltl>i itct.1 prilllL'I Lw i LI z.1oljom 1crson.Suncc jc t. crno sunce je povezano sa smrcu i unistenjem.. .'nlc: n.c f'IL"' c'tli.1lnDscu..1 l>br..1k j.wajuci nczaustavljivu nesrecu .1mkL1:.nlj.1c.rnoj gL•rLfoqi i . plcmcn. uticuci i n.

kao i godifojirn dobirna i godisnjern ciklusu. u vlasti nesvesnog. Grcka i egipatska mesecevih bofanstava. Oni su . a njegova periodicnost bila je od najvece vafoosti za sva poimanja vremena . sintovskog boga meseca. koje se cesto povezuju s vodom Iako se mesec ponekad povezuje sa usvajanjem znanja. tra:Zeci njenu pomoc kod zaceca. I- 2 MESEC I DUSA Kako mesec utice na plimu i oseku. ukljueujuCi ljude . Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn menjala su se vremenom: najpre boginja bez ikakve veze sa suncem. Postoje price o pobesnelirn demonirna koji se nalaze pod jakirn uticajern rneseca. kasnije je postala supruga sunca i boginja braka. Mesec se cesto povezuje sa mudroscu. sto se u najekstremnijoj formi rnanifestuje kao ludilo . nego odraiava svetlost sunca: osobine ove svetlosti veliki su izvor religijske i pesnicke inspiraci je 0 "'='. pri cernu je tanka linija koja deli isnpiraciju od ludila. plodnoscu i radanjem Stare civilizacije su praktikovale obrede plodnosti i slavile su rnesec na godisnjim svecanostirna posvecenim boginji. rnogla je da izazove halucinacije i razocaranja . Sloveni pricaju o vukodlacima . sa iracionalnoscu i sa nesvesnirn ili skrivenirn Biti "pod uticajem rneseca" znaci gubiti razurn. (Uprkos njihovorn folklornom povezivanju. smatrali su je nevestom svog brata sun ca. kao tvorac zivota na zernlji. U ranoj japanskoj mitologiji svetlost Cukujornija. mesec je najocitije nebesko telo. kada se smatra da obredi i prizivanja imaju dvostruku mac udaljenosti od 400 hiljada kilometara od Zemlje. darivala je vizije ali je takode znala da unisti ljude ludilom Isto vazi i za vecinu Za kamenove Stounhendfa se veruje da su sluzili za astronomsko merenje mesecevih faza ooLE MESEC I ZENSKO Simbolika koja se pripisuje rnesecu pretefoo je (ali ne slicno tome. kineska boginja meseca. Mesec se slavi kao rnajka svih sa mnogo dojki. Mesec ne emituje sopstvenu svetlost. tako se moze razumeti i da utice na nase emocije. mesec vrsi snaino gravitaciono delovanje i na kopno i na more . Zato izraz "jednom za plavog meseca" (s mene na us tap) znaci skoro nikad. Hekata. psihickom snagom i snovirna. Boginje meseca postoje u rnnogim starim kulturarna . Najzad. kaiu da poseduje savrsenu mudrost. Smatralo se da se vreme ovulacije kod zena de5ava u periodu punog meseca i verovalo se da je moc percepcije kod zena veca tokom menstruacije. Mesec se povezuje s mastom. naziva se boginjorn savrsene inteligencije. Posle sunca. a narocito se povezuje sa zenarna. cesce se povezuje sa osecanjima. ponekad zvanu Mesecom crkve. postoji veoma malo naucnih dokaza da su rnesec i ludilo povezani). biti ponet raspolozenjima i osecanjirna. 2 Vl PLAVI M ESEC Dva puna meseca unutar istog kalendarskog meseca cine plavi mesec. UNUTRASNJA MU DROST Mesec je veliko ogledalo i olicava osobine receptivnosti koje su neophodne za intuitivni proces i za dozivljavanje osecanja. boginja je meseca i personifikuje bofansku mudrost Sing Mu. a za Devicu Mariju. U vikanskoj tradiciji slavi se esbat (mesecev praznik) povrh uobicajenih 12 u toku godine. Njegov uticaj je najprimetniji kod rnorskih plima. fenomen koji se desava svake druge iii trece godine . boginja Sofija iii Gospojina od Mudrosti. boginje meseca u zapadnoj Aziji i Evropi bile SU izvor svih zivih StVOren ja. Ova receptivnost je jos jedan aspekt boianstava rneseca . dovela je do ocitih asocijacija u odnosu na zensko i na zernlju ili prirodu.MES EC 0 NalazeCi se na priblifooj iskljucivo) povezana sa zenskim. udova i grudi Kineska boginja rneseca rodila je sve stvari posle potopa. Njena deca bila su zvezde . Cinjenica da njegovi ritmovi odgovaraju gotovo tacno rnenstrualnom ciklusu kod :Zena. intuicijorn. grcka boginja tarnnog rneseca. Grcka boginja Arternida (rimska Dijana) prikazuje se sa mnogo dojki i sa zivotinjarna i biljkarna koje joj iskacu iz glave.ljudima koji se pod svetloseu punog rneseca pretvaraju u vukove. ali rnnogi smatraju da deluje i na biljke i zivotinje.

1 dcc. velika opasnost za ljude i neranjivi su bilo kojirn oruzjem osim onoga koje je napravljeno od srebra. intuicijom i silarna nesvesnog U hinduizmu je polurnesec sirnbol Sive. Nil Amstrong je simbolicno ostvario prvi fizicki kontakt sa mesecom. polumesec se prvenstveno povezuje sa zenskirn bofanstvima Boginja devica U nordijskom mitu. au MESECEVE MENE Mesec odrafava ritrnove zivota. Arternida (ili rimska Dijana) obicno se prikazuje kako drzi polumesec u ruci ili ga nosi na glavi Izvrnuti polumesec atribut je egipatske boginje lzide.:idi mcsec i tri cetnti mcscc.1 ima \ cci uticaj 1ia GORE Od srednjevekovnog vremena Devica Marija se povezivala sa polumesecom.1ka koj. sto je u isto vrerne arapska rec za ribu. prolazeci kroz beskrajan tok srnrti i ponovnog radanja u ciklusu od 28 dana. Mesec je najjaci kada je pun: tada predstavlja punocu 2enske energije i odrafava simboliku kruga. tokorn kojih prolazi kroz ceo zodijak. Hiukija i BiL1.1 su nosila \Odu. boga preobrazenja Polumesec je veorna vafan sirnbol u islamskom svetu. Manijeva koCija se C:esto . odustajanja od stvari. govoreci: "Mali korak za eoveka. koja se povezuje sa misterijom. Altajski samani vide starog kanibala koji je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski rod. a za upokojene rnolitve se pisu tako da se rirnuju s njirn.:i tlo.odrafavajuci trudnocu .i cesto se smatra da je do bro vreme za pocinjanje novih projekata. pun mesec. a riba je sirnbol vecnog zivota u Kuranu pribliz.ui. sunce. ovo slovo se izgovara kao "nan . SASVIM GORE Tamni mesec simbolizuje tacku mirovanja zivotnog ciklusa GORE Tri cetvrti meseca predstavlja 'odustajanje od stvari' i 'opadanje' (OVEK NA MESECU 20 jula 1969.1trnosfcra jc post. irna 28 mena u toku dnevnog izlaska i zalaska.:i bi g.1li ml.1bio d\ .1 g. mesec. n. Medutirn.1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost mogb d. d... stvorili su bogovi i stavili su ih u koCije da putuju nebom. C:etiri rnene ili cetvrti meseca: rnlad mesec. i Sol. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem nosi kofe . Tamni mesec se povezuje sa mirorn i pocetkorn uspenja iz donjeg sveta ili srnrti . ogroman korak za covecanstvo" MITOVI 0 MESECU POLUMESEC Kao znarnenje. Mani. oblikovano kao polumesec sa tackorn iznad. tako d. ..1lo bi pomracenje.1st. i\Lrnij. slovo je vaskrsenja. cesto ugraviran ili naslikan na minaretima ili grobnicama. U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu potamnelo sjaj. u stvari. oznaeavajuci celovitost Tri cetvrti rneseca predstavlja vreme opadanja. sirnbolizujuci otvorenost i koncentraciju Obicno pracen jednorn zvezdorn.:i uh\'atio.. tri cetvrti i tarnni rnesec. cesce se govori 0 hriscanskoj ikonografiji Devica Marija. U arapskorn pisrnu slovo "n .1ci n.:i budu njegcn i drug.1 b.. i\[ani jc zgr.1jaL1 J\etinjska.1 su oni post.STVORENJA NA MESECU Krateri i senke na mesecu omogucili su ljudima da projektuju svakojake slike stvorenja na njemu Uobicajena zapadnjacka slika jeste slika eoveka na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu.1. zato on cesto predstavlja prelaz i obnovu i sirnbolizuje ciklieno vrerne .1 jc cesto progonio \ uk Ha ti kad. Mladi mesec se povezuje sa narastajueom energijorn .. Mesec.1 kaLh bi uspco d. on je simbol raja i vaskrsenja. takode se ponekad prikazuje na izvrnutom polumesecu On je atribut prvosvestenice tarota. koja je nasledila deo lzidine sirnbolike. i to u ulozi ogledala Hristove svetlosti one dole Jednom prilikom. rnesecevog rnetala .

walo ulazak u gornji svet U r.wi rnescc. . koji jc odgcn·or. zvezde se cesto pribzuju sa zracirna svetlosti koji izbijaju iz njilL Prema narodnorn verovanju u Gvaten1ali i Pcruu.:i dogadanja na ncbu pokLlp.1c.1 na izlasku iii na sacinjenc od dclova ljuskc kadJ.1 . na primer. Njihovo kr. oznacitclji boz. delujuci kao glasnici izmeau raja i zemlje i podsecajuci ljudska bica na njihovu vezu sa du horn.1danjc i rast bib na zemlji U hriscanskoj tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno jc poj.kn-. dok se rnedu Inkama kosmicka simbolika zvezda prosiruje ne samo na ljudc nego i na zivotinje i ptice: oni su verovali da sc na nebu nalazi ee se ispuniti zelja ako jc pozelite kada Yidite zyezdu .n dco zivota. Z\'Czde SU Petokraka zvezda bila je amblem asirske boginje lstar (kasnije lzide.rnim drustvinu posmatranjc oEsNo U hriscanskoj tradiciji.1ckicc s\·ctlosti kojc obasjavaju tamu.1ju sa dogadJ.1dicij.!i. te p. zvezde padalice se tu mace kao iskre rajske vatre iii semenke bozanske sustine Za njih kazu da igraju slicnu funkciju za anoele. ZVEZDE PADALICE Obicno posmatrane kao prorocansko znamenje. Prcma j. se smatralo da stanuje na zvezdama U rnajanskim hijeroglifima drnjnik S\J.nas se z\·ezde pm·ezuju sa snovima i zcljama i postoji \·ercffanje da padalicu ZORNJACA Kako orbita Venere leZ.1 nezde su bile prozori svemira.111 za r.i unutar orbite Zemljc.lralele su se spajale u zn.:iju su mnoge price o simbolici zvczda.1t\ .1tkotr.Kao t.1iali da sc iZ\'esn.rnu sirom sveta.irncnjc .1strologija i J. kome su dali poklone od zlata. finskom nacion. zvezde predstavljaju duse pran•dnih pokojnib.zJ. se razbilo Jajc sveta .1traju bo raj ski simboli.stronornija bile su jedno Nebcske pojave bile su od velikog pr. \·idi sc blizu sunc.rnskog prisust\•a One su arhctipski simboli koji se pojadjuju u svetim i sckularnim tr.1kutskim GORE "" Zvezde SU povezane sa duhovnim prosvetljenjem i bozanskim prisustvom samanima iz Sibir. prcdsbzino je prirodnu bt.1lnom spevu.kog bica na zemlji. Mlecni put se zvao mikskoatl ('°zrnija od oblaka") i po tome je dobio ime MikskoatL bog zvezde Sc\·crnjace i !ova. ona se na ncbu pojavljuje prilicno blizu sunca.1strofu iii rat i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA lsprcd.jima na zemlji. za kogJ. a zavisno od ciklusJ.1kticnog zn. OJ. z\·ezde sc 0 odm·ek posm. mira i tamjana.1ranje omogubvalo jc iii sprec.1ja.1rnm Vitlcjemske Z\czde. ncba bi lo je vJ. Venere) Petokraka je postal a rasprostranjen simbol duhovnog i vojnog uspona GORE Medu Astecima.1jno ot\·aranje i z. Prema KalevJ. obc!czavajuci sezonske prornene i dajuCi kalendar za lov i sctrn L1ko su ljudi zap. zvezda je vodila mudrace do novorooenceta lsusa.

sa jugozapada Sjedinjenih Driava.10 s. pri cemu su Hhcn·i .1mblem kod nusona. prcdstadj.1\·istc S\ C\ gore z. s. centar zivota iii kapija raja.1cku odnos.1 r.1jaju njcnih FCt nhova dcle jcdn.uhijLI U Kini. okrcnut n.1vlj.1 drugu u sr..un. koriscene sirom Bliskog istoka mnogo vekova pre Hrista Gornja zvezda predstavlja vavilonsku verziju.1ci.dok lndijanci iz plemena Kora. u meksickoj tradiciji za zornjacu sc smatralo da donosi bolest. uzrokuje nesrece i baca cini. otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi ovo zovu zvezda znanja .1\ lj. U vecini severnoazijskih predanja ona se nalazi na vrhu Svetske ZVEZDANI Sli\!SOLI ZYezda pctokr.1dbcnim 'cscljima. cineci je L1ko simbolorn celcn·itosti i s. Sd cfra nha prema gore. latinske reci i kabalisticki znakovi Ovaj pecat je simbolizovao moc okultnog i za njega se verovalo da moze da uzrokuje zemljotrese. Medutim.1gijski zn.1k To jc forma koja sc j.nljujc i kao . pC1bzujuci n. urezan u kamenje crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na pola krozjezgro. pa su se vrata i prozori zatvarali pred svitanje da bi se sprecio ulazak opasne svetlosti.1 prcm.1 sc\crnj.1 tacb oko koje su se Hteli S\ i drugi.1 pcntagr.n a ljLidskLI hijcr. sto znaci zornjaea pLrnine. LI kojcm su car i \l1dajuca klas.1 "' SEVERNJACA Severnjaea simbolizuje cvrstu i vecnu tacku u centru oko koje se vrti kosmos.1ja Slcdbcnici Pitagorc koristili su pcnt.1 bor. silazila je u donji svet u potrazi za ljubavnikom i onda Se vracala LI N < N :::J rn zin1t.1 kao pent. U rnnogim delovima Evrope i Azije ona se razlicito porninje kao stozer. kao i u prirodi (morska zvczda i ncke \TSte c\·ecd) Linije kojc sp.1 se LI smislu strnkture drLISt\a.1jc\·inu obicno sc post. u rneksickoj narodnoj urnetnosti ona se cesto prikazujc sa lukorn i strelom. a on se ccsto poj. J\Icdutim. a donja fenicansku isnjeg bog.i dreYni m. glavcina.1juci mladozenjLI kao stozernu t. daju zornjaci jednak znaeaj kao suncu i mesecu. kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama pojavljuje se na zidovima starih hramova. ncbo. boginja ljubavi koja se povezuje s Venerom. da inspirise ljubav.\\ isno od odnos.1gr. a Sarni iz severne Skandinavije zovu je stub sveta. Mongoli je porninju kao zlatni stub. saglcd. au hriseanskoj tradiciji on je simbol HristO\·og 'alfa i omega.1 odraz.1 U srednje\·ekovnoj Evropi pentagram sc koristio kao . U lndiji sc sc.ui u im kr. s\·. cija istorija datira iz Hcmena pitagorejac. U vavilonskoj i asirskoj mitologiji !Star.1ju na SC\crnu stranLI hr.1 Simbolib sc\crnjal:c kao Hha ncb. zornjaca je simbol zivotnog principa .1Zmcri pozn.1sporcdcnih z.1ko 1u sYom mcstu. olt. a nosi masku od lobanje U hriseanskoj tradiciji jedno irne za davola je Lucifer.un.wpako.1jlija protiv zb za odbijanje dcmonskih sila.wlja u umctnosti i u klasicnoj .1 ostatkom Z\ czd.·ideni kao roocn i GORE Dve verzije osmokrake zvezde boginje lstar.1ka jc poznat. bas kao StO je vecernjaca nestajala neko vreme pre nego sto bi se pojavila ponovo da najavi izlazeec sunce Kod nizijskih Indijanaca. Zato se zove zornjaea i vecernjaC:a.zato sto najavljuje zoru i ponovno radanje dana .oEsNo U indijanskim predanjima zvezde se smatraju logorskim vatrama predaka zalasku.1nscnstva Kada se crt.1gram sc pO\·eziv. pent. U turkmenskoj tradiciji ona se opisuje kao "fatorski kolac . s kojirna ona formira ncbesko trojstvo.11n i predst.1 bili stoicrn. pupak. na primer.1111 kazu da jc sirnbol kosmickog coveka. poectka i kr.1 davolom.1 s nhom prcma PENTAGRAM U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde petokrake su se urezivale na diskove plemenitih metala kao sto su srebro iii zlato da bi se dobio carobni pecat poznat kao pentagram Ponekad su unutar ove forme upisivana hebrejska slova.itoj kao zlatna sredina iii bozanska srazrnera.·crnjaca prizi\a LI' cdskim S\ .1 n.l\. neba.uhitekturi.1gram kao znak idcntifikacijc.1 ncbu. shodno O\ tome.

faze razvoja i aspekte muskog i zenskog . ukljueujuCi lzidu. odrafavajuci iii cak uticuci na zivot i dogadaje na Zemlji. a svaki dobija tri "svojstva . a izvire iz stava koji sagledava stvaranje sveta kao ogrornnu rnrezu medusobno povezanih sila. cudljivi. nezavisan. zastitnicki nastrojeni i neini. romanticni. njegov vladar je rnesec. anatornski se odnosi na grlo i vrat. Lw se odnosi na srce. dolazi u vreme zetve Povezuje se sa veCinorn glavnih zapadnih boginja. a vladar je Merkur. hrabroscu i vodstvorn. ali i na izvor zivota. arnbiciozan i lako padne u dosadu . Anatomski. Rec je o pojmu koji je nastao u vrerne kada su ljudi verovali da je svako nebesko telo naseljeno nekirn astralnim GORE Bik lici na glavu i rogove vola. DEVICA 23 MAJ . Rak sugerise klesta raka. GORE RAK (22 JUN Rakovi SU 23JUL) osetljivi.. Njihov element je vazduh. plemenitoscu. : glavno SEPTEMBAR) Devica (u srnislu . svojstvo prornenljivo. zena koja drzi snop zita iii zmija GORE i lice. ovaj znak se prikazuje kao muskarac i zena iii kao i:iar ljubavnika. ruke i rarnena. poprimajuci rnisticna znacenja kod obja5njavanja ljudske sudbine i zamrsenosti koje cine ljudski karakter Znakovi se dele izmedu cetiri elementa. Blizanci se povezuju s ljudskim kontaktorn. Anatomski se odnosi na Devica bi mogla da bude nebeska krila. Ovan se cesto prikazuje kako trci napred a gleda natrag Ovaj znak je tvrdoglav. kreativnoscu. Sazve:lda su se pcwezala s razlicitim zivotnim (2-+ AVGUST GORE Blizanci simbolizuju dvojnost. mirni. iako zna da bude egoistican. mesec i planete Deli se na 12 sazvezda iii znakova "Zodijak" dolazi od grcke reci i znaci krug zivih stvari. plemeniti. neza\·isne :Zene"). prividne putanje kojorn preko GORE BIK(21 MAJ) APRIL-21 grudi i stornak. hemisferi) kada sunce ulazi u saZ\e:lde Ovna .ZODIJAK 0 Simbol sam po sebi i zbirka simbola. Svakim znakom "vlada" jedno nebesko telo OVAN (21 APRIL) MART . gord i autokratskL Njegov vladar je sunce. prakticni. Demetru i Devicu 1\fariju. njegovo svojstvo glavno. a moze da predstavlja i promenu smera GORE (stvaranje iii inicijacija). a dragi kamen je ahat U Indiji se ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti.. neba prolaze sunce.. forrnarna i predrnetima. njegov element je vatra. svojstvo fiksno i dragi kamen smaragd. komunikacijorn i intelektom. BLIZANCI (22 JUN) Blizanci znace suprotnost i dvojnost U nekim tradicijama. element vatra a svojstvo fiksno Anatomski. ovaj znak se odnosi na pluca. zanet. fiksno (trajno) i promenljivo. njegov element je zemlja.21 a njegov dragi karnen je rubin Ovan lici na glavu ovna.20 boginjorn majkom iz Veda Astroloska godina pocinje na prolecni ekvinocij (na severnoj Lav predstavlja lavlju grivu iii stvaralacku energiju slicnu zmijskoj. Praznik u slavu Budinog rodenja dolazi pojavorn prvog punog meseca posto sunce ude u sazve:lde Bika LAV (24 JUL . zodijak je pojas zvezda sa obe strane "ekliptike . anatomski se odnosi na glavu rnastoviti.ali znaju da budu tvrdoglavi i strogi Vladar Bika je Venera. Vladar Ovna je Mars. ali znaju da budu sebieni i preterano ernotivni Rak se povezuje sa arhetipom rnajke..23 AVG UST) Kada sunce ude u sazveide Lava. a njegov dragi kamen je foldspat 2' Vl 0 Drerni simbol muskosti i plodnosti Bikovi su lojalni. element voda a svojstvo glavno. njegova snaga (na severnoj hemisferi) nalazi se u zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje sa toplinorn. duhom. uvidarni i strpljivi Uzivaju u culnirn uzicima. a dragi kamen dijamant DESNO Krug zodijaka je simbol koji predstavlja cikluse.

GORE N 0 0 > Vaga prikazuje kantar. sa silnom polnom energijom i strascu.·a i ribu i rocTcn-e v GORE Jarac povezuje kozije rogove sa ribljim repom. element v. Anatornski. Njegova . SKORPIJA (2+ OK. butinama i karlicnom zonom D. Devica se odnosi na creva. . GORE 19 FEBRUAR) Glif rndolije predstadja vodu i kornunikaciju.1.21. svakodnevnorn svetu Ribama vladaju Jupiter i Neptun. prefinjene i dobri mirotvorci. Vladajuca planeta Vage je Venera.rn. svojst\'O prornenljivo.1tra. bog mora.1 wsnik jc kulmi1ucije zime . STRELAC (23 NOVEMBAR . energicne i radoznale. urnetnicki nadarene. Ribe predstavljaju rastvaranje. ali Strelac moze da bude i ncrealan i nepouzd. GORE ekscentricnoseu i originalnim razmisljanjem. Obicno se prikazuje kao kentaur koji nosi luk i strelu. dragi kamen granat. a dragi karnen arnetist GORE Strelac znaci projekciju RIBE (20 MART) FEBRUAR .1dajetrorn. spoj zivotinjske i duhovne snage VODOLIJA (21 JANUAR hematit Kao poslednji znak zodijaka. predstavlja savrsenog eoveka. JARAC (22 DECEi'v!BAR riba koje plinju u suprotnim smerovima. dragi kamen je GORE Glif vodolije predstavlja vodu i prenosi ideju pasivnog dualizma. njegov glif predstavlja strelu. sirnbol coveeanstva koje strcmi ka zvezdama. Jarac predsta\·[ja red. pri cemu glif predstavlja ovaj kontradiktorni aspekt Ribe cesto oseeaju da ih vuku dva smera i obicno su sanjalacke. analiticne i precizne. nalazi se u sredini astronornske godine kada su dani i noci jednake duzine. Skorpije su odlucne. a psihicka osetljivost oteia\'a im zivot Ll . anatomski vlada kolenima. svojstvo prornenljirn. . njen dragi kamen je opal. a dragi kamen je kornalin.\adajuea planeta jc Jupiter. Njegov naziv sc \·ezuje za mitoloski cipalj. slobodom. ona se odnosi na donji deo nogu i na krv. a sirnbolizuje ih par spojenih Otrornom Skorpijom vladaju Mars i Pluton. S\ojstvo gbn10. DECEMBAR) Deveti znak. vladaju Saturn i Uran Anatomski. Njen element je vazduh. Skorpija se zasniva na hebrejskom slovu mem. feniks iii zmija. duhovnog traganj.20 JANUAR) Jarccm dada Saturn. bubrege i jetru. a glif odra:Za.TOBAR 22 NOVEMBAR) Anatomski. vladaju limfnim sisternom i stopalirna. njihov element je voda a svojstvo promenljivo. Skorpija vlada bubrezirna i genitalijama. intuitivne. element voda i svojstvo fiksno. zubima i kostirna . iako su sklone ljubomori. ali i zalazak sunca . Strelac. povratak vodnjikavog arnbisa pre nego sto ponovo zapocne stvaralacki ciklus. Ovaj znak ponekad predstavlja orao. filozofije. kao i arnbiciju i pregoran rad . nauke i puto. Vodolijom. koja je obicno povezana sa covecanskim Glif riba predstavlja dve ribe koje odlaze u suprotnim smerovima . a svojstvo glavno. svojstvo fiksno. U mnogim kulturamaonasepovezujesa propadanjem i srnreu. ali znaju da budu cepidlake U vlasti Merkura. dragi karnen je safir a anatornski se odnosi na kicmu. cnstinu i stabilnost.Device su prakticne. njen element je vazduh. Vage SU i bozanske moci. idealima. darovite i lako se odusevljavaju. dragi karnen topaz GORE Zodijak predstavlja savrseni ciklus i zbog toga se njegova simbolika odnosi na tocak i na krug. Anatomski. Strelac je simbol vise mudrosti.·anja. a strela predstavlja ubod skorpijinog repa. slezinu i pleksus Njen element je zemlja. ah znaju da budu neodlucne.·anaesti znak su Ribe. Njegov clement je zemlja.20.st1elacd. VAGA (2+ SEPTEMBAR 23 OKTOBAR) Kada sunce ude u sazveide Vage. pronicljive.

:?: Vl snaznirn . cije ime znaci '"svemocni bog . sto jc jos jedna karakteristika nhovnih bogova Ponekad vrhovni bog olieava pravicni gne\' zbog ljudskih grehova: munja kojom je bog vitlao kada bi se razbesneo. Medutim. ona se obicno identifikuje s prirodom iii zernljom U Ju:i:noj Arnerici boginja plodne zemlje bila je Paeamarna (njen kult je u kolonijalnom periodu prilagoden Devici Mariji). I Odin i Dagda su bili poznati po mudrosti. vegetacije i umetnosti Bio je milosrdno bozanstvo koje je ucilo miru i bilo sila dobra. Izanagi i Izanami. ratnicki bog iz nordijskog panteona. On se srnatra svemocnirn i sveprisutnim. Keltski Dagda. Kecalkoatl je stvorio ljude od mrtvih iz prethodnog stvaranja sopstvenom krvlju On je bio i gospodar znanja. ponekad beo Zevs sedi na trijumfalnom sudu sa ostatkom olimpijaca i progoni poslednje titane u Tartar (podzemni svet) Kao vrhovni bog. bio je poznat kao '"sveotac . hrane i odrfavaju zivot. u starorn Egiptu. bi la je atribut i Zevsa. dok je u predanju Navaho Indijanaca Zena pauk stvorila svet tkajuci obrasce sudbine bas kao sto pauk tka svoju mreiu Japanska tvoracka bofanstva. s\·ejedno irna zapanjujucih slicnosti kod razlicitih ratnickog vode. ona je predstavljana kao kupa iii kameni stub. Iako su rnisterije utkane u kulturu u kojoj nastaju. a kod Mavara je bila Papatuanuku (iii Papa). Njegovi amblemi bili su zmija tirkizne koze i plast prufao je svom narodu zastitu i blagoslov. stvorila je sve :live stvari kada se preobrazila u mnostvo oblika. starogrckog vladara neba i zernlje. ciji je donji deo tela bio zmijski ili riblji. nseci vlast nad prirodom. dok jc zulucn·ski Unkulunkulu stvorio sam sebe od prostrane mocvare obrasle trskorn u boji koja je postojala na pocetku sveta Vrhovni bog cesto sirnbolizuje musku snagu i vlast i povezan je sa arhetipcn·ima oca. Zevs je simbolizovao musku snagu i vlast nad bozanskim i ljudskim svetom Sve kulture su stvorile sopst. zirntinjarna i ljudskim bicima Odin. 0 VRHOVNI BOGOVI !deja o vrhovnom bogu tvorcu je univerzalna. Kineska . brat i sestra. i boga tvorca kod Inka.BOGOVI I BOGINJE bo:i:anstava sveta. Virakoce ("gospodara sveta'} U druge primere vrhovnih bogova . teologiju i svete obrede u traganju za pomirenjem sa misterijama svemira . spadaju Kecalkoatl (Asteci). Visnu (Indija) i Tangaroa (Polinezija) . srnrti i ponovnog radanja u prirodi Ona se cesto povezuje sa mesecom. kontrolisao je vreme i useve i KECALKOATL Jed no od glavnih bozanstava asteckog panteona. odrafavajuci njego\'ll ciklicnu prirodu i svetle i tamne atribute . rasta.uhetipskim simbolima koji istraiuju neke od najdubljih ideja covecanstva . kralja i GORE boginja Nu Gua. bog vetra i zodijaka. sirnbolizujuci praiskonsku silu od koje pocinje sav zivot U mnogim tradicijama to bozanst\'O se samo stvara i pojavljuje se na earoban nacin: na primer. Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"') izronio je kao humka ili breg iz haosa YC1dnjikavog arnbisa. nego je i unistiteljka koja trazi danak kao deo obnoviteljskog ciklusa radanja. U nekim ranim drustvima.. bili su blizanci. nisu sva vrhovna bo:i:anstva muska.. sto ih cini 0 . boginja zemlje i stena i majka naroda Boginja nije samo stvoriteljka cija bezgranicna plodnost i plemenito obilje radaju..·enu rnitologiju. koji su stvorili zernlju rne5ajuci vode praiskonskog okeana kopljem VELIKA BOGINJA Pojam svemocne boginje je veoma star Slavljena kao velika boginja ili kao boginja majka.

sto je povezuje sa Hator. TROST RUKA BOGINJA U mnogim prcdanjima boginja obicno po\·ezuju sa zenskin1 bozanstvima. boginja noCi. kao Parvati (supruga Sive). Caba u J\!eki Prcdstavc Vclike boginje ukljucuju Selcnu (grckorimsb). majanski bog kise. boginju neba . majka lv\ahadevi. ha\·Jjski bog ndkanske vatrc: C:ak. boginja rnilosti . boginju smrti . !gJluk. starica . Posejdon ili Neptun (grcko-rirnski) i Susanovo (japanski) \·. nJjce5cc nJ tri . Tor. ukljucujuci Durgu. majka.sto odgov. Postoje i boianstvJ ratarstva i ribolova.1 tri tela ili liec1 koja simbolizuju njenu \·czu SJ mcsccom Povezana je sa rnestima prelaz.·i ) i smatra sc pcrsonifikacijom zenskog principa i majke svih stvJri U svojim tamnim Jspcktima poprima suron~ forme. je musko. tako i u ljudskom drustn1 Bogovi prirode ukljucuju boianstn nebJ. aJemodh je boginja vode Jemodzini glasnici su nilski konj i krokodil.1se tigra i u svakoj od dcset ruku nosi oruzje kojirn ubija neprijatelje. i indijanska Selu iii Kukuruzna zena. cije ime zn.kako u prirodnom s\·etu.rn (starogrcki) i Rangi (mavarski) su bogovi neba. a u starom Rimu njen auibut su bile ruze 0 Cl 0 < w 0 Cl z rn MANJA BOZANSTVA Postoje bogo\·i i boginjc povczani prakticno sa s\·im dimenzijamJ zi\·ota . nordijski bog groma: Sedna. ovde je prikazana u svom dobrom aspektu. tame i smrti. Ur. boginjom ljubavi i plodnosti lzida je povezivana sa magijskim majcinstvom i prirodom Koci Grka je prutala zastitu mornarima. za koji ncki 1uucnici vcruju da jc onaj isti kamcn koji jc postao glavni za islamsku \'eru. boginja reke Niger DOLE Hinduska boginja. zemlja i voda su neizostavno boginje: kodJoruba u zapadnoj Africi.1ci "kci planinc": Pelc. nevina boginja lo\·a Artemida cesto se prikazuje kako nosi srebrni luk i strelu. supruga Sive. a njena kci je Adzi. koji se obicno prikazuje sa zelenim tclom da bi predstavio vegctaciju.1kti . ratnicku boginju. ncmena i divljih neri. dok ruke s oruzjem simbolizuju ratnicku boginju. dok se Kali prikazuje okicena lobanjamJ.BOGINJA IZIDA lzida je bila jedno od najvaznijih bozanstava starog sveta Njeno ime J ponckad crn. U grcko-rimskom panteonu. Postoje bogovi ljubavi i udnranja kao sto jc grcki Eros (rimski Kupid) i Jstecki Ksocikecal. Va\·ilon (dJnasnji lrak). Ili je boginjJ rnajka zemlje.1dicijama oni SU muski bogovi Mcdu lnuitima.1 kao CLl\'Jr kJpija Hada i kao boginjJ rJskrsca HekJta se povczujc s magijon1 i vradzbinJma u okultnim tr.lra rncsccevim mcnama. U primere o\·ih bogova prirode sp. a njcni Jtributi su snop :Zita.rnja gajenja kukuruza U Africi. mora i vegetacijc Na prirner. Arternida (rimska Dijana). i sa dignutim falusom koji pokazuje njegovu zelju cfa stigne Nut.1dicijama znaci 'sediste" iii "tron" i ponekad se prikazuje kako nosi presto na glavi Takoae je prikazana sa kravljim rogovima na glavi izmeau kojih se nalazi suncev disk. inuitsb boginja morskih stvorenja.De. U H. duh mcseca i snaian i vest lovac. dok su Tamuz (sumerski) i Zcleni eovek (keltski) bogo\·i plodnosti pcn•ezani s prirodom i obnadjanjcm zivota u prolece Llko se zcmlja i mesec riba. u nekim tr. koja se po\·ezuje sa suncem. lzidu (starocgipatska) i !Star (vJvilonsb) U Indiji jc Velika boginja poznJta kao S. i Kali. srp i rog izobilja.1ladaju morima. reka i se deli na 'ise celina.krJjnjJ stvaralacka snaga .·i iii i\!alu-Dcvi ("\·clika De. planina i suma. Durgu. \·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i odsccenom glavon1 u drugoj Demetra je boginja plodova zemlje. i boginje udaje i majcinstva kao StO SU hinduska Laksmi i kineska Kuan-Jin. ova boginja jc sladjena u obliku s\·etog crnog kamena.1ldeji. Hekata. koje koristi za zastitu ali i za ubijanje BOGOVI I LJUDSKI ROD Mnoge kulture slave bo±anstva povezana SJ drustvom i ljudskirn vrednostima. Demetra ( Cerera) i HckatJ predstavljaju tri aspektJ Trostrukc boginje ApolonovJ scstra.devica. sto odgO\'Jfa njcnim svctlim i tamnim aspcktimJ.ir poznav. ndkana i zernljotresa. koja svom narodu donosi d. poneL1d sc prikazuje s.1daju hindusb boginja PJrnti. dok jc u starom Egiptu zcrnlju personifikovao Geb. Durga se obicno prikazuje bko j.

boginja ljubavi. indijski bog ljubavi. staroegipatska boginja istine i pravde. zvecka. grckorimskog boga kovaea. sto dovodi do jedinstva i celovitosti i jedne i druge individue Medutim.0 ~ VO 0 i- GORE Prema legendi. Tane-Mahutu. Mat. Ven Cenga. i Bastet. Medu njirna se nalaze Kama. ona postaje princip deobe i smrti Ljubav moze da poprimi mnoge razlicite forme . culnosti i erotske ljubavi. kcltska boginja ucenja . boginja ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji. Jarilo. staroegipatska boginja koja se povezuje sa uzivanjem i polnom ljubavi. Buda se porninje kao "ratnik sa sjajnim oklopom". a njen sveti simbol bila je cegrtaljka ili Atena/ Minerva. kineskog boga knjizevnosti. Afrodita/Venera. Ona je sila integrisanja i razresenja sukoba. dugom kosom koja simbolizuje njeno devojastvo Domovoj u Rusiji i Lari i Penati u starorn Rimu su kucni duhovi koji cuvaju kucu i porodicu Bo:Zanstva umetnosti i zanata ukljucuju Benten. a tada bi se popilo vise vina nego u ostalom delu godine BOGOVI RATA Iako rat prvenstveno simbolizuje agresiju. grcko-rimska boginja mudrosti i ratovanja. i Brigid. religiji poznatoj po pacifizrnu. i Hefesta/Vulkana. simbolom nevinosti ooLE boga drvodeljstva i rezbarenja. Rat se rnoze sagledavati i simbolicki kao unutra5nja borba. japansku boginju rnuzike. U primere bogova i boginja rata spadaju Ahajuta Laksmi. BOGOVI LJUBAVI Potreba za ljubavlju i bliskoscu sustinska je za ljudski rod. iz ropstva u slobodu. kao prelazna faza u kretanju iz tame u svetlost. Freja.a u mnogim aspektima predstavlja je mnostvo bogova i boginja . istina i rnudrost takode se uzdizu na .od polne ljubavi i strasti na jednoj strani kantara do duhovne ljubavi na drugoj . rusilacku snagu i trijumf surove sile. koja se navodno rodila iz morske pene. slovenski bog ljubavi i obnove. Spektakularna godisnja sveC:anost odrfavana u njeno ime privlacila je velike gomile ljudi. mavarskog stepen bofanstva preko figura kao sto SU nordijska boginja plodnosti. ratnicke vrednosti kao sto je hrabrost i cast podrfavaju se u mnogim drustvima i svetim predanjirna C:ak i u budizrnu. \'erorn i predajom partneru u ljubavi mogu se prevaziCi suprotnosti. Bastet je volela muziku i ples. Apstraktni pojrnovi kao stO SU pravda. kada se izopaci. hinduska boginja bogatstva. roaena je iz mora Ovde je prikazana sa bujnom. Venera. povezuje se sa slonom (znak kraljevskog dostojanstva) i cvetom lotosa.

:i narod Zuni. antijunak koji uzi\·a da remeti st. Morigan.1 u magiji i proroeanstvima.:imbivalentno ponekad se pojavljujc kao DOLE Ovaj stari duborez pokazuje kovrdzavog Lokija. koji simbo]izuje mir koji prati njegove akcije On ima funkciju da stiti r.rnsko bofanstvo H. a usla je u spektakularan polni sudar sa Dagdom.·oljni saboter.::. razdvojivsi tako nebo i zemlju. iz zapadno.1tus b o . Drugi zastitnicki bog koji CU\"J mir je kineski Gu.1 ponekad njegovi poduln·ati pom. culnosti i erotske ljubavi.:itnike i zajednicu koja je na slobodi. a kazu da se nocu cu ju kako pevaju i udaraju u stene. Tane-Mahuta je bio sin Rangija. polinezijski l\Lrnji.:inju bogovi iii smrtnici. . a Majdu iz Kalifornije za donosenje bolcsti.uiva Dajbosacu (". nego i ratnike i kraljeve.1zu ccl\'eC~Ulstni. nhovnim keltskim bogom. Njegova pob·arenost se posm. gde sc n.1 spadaju Esu. i Pape. priznato je i u budizmu. On j e cesto mesovitog karaktera SJ. U drugc prirncre bogova varalic. koji svakoga ko ga povredi 0 .1 bilje koje deli razlicitim plemenirna. boga neba. noseci plast od perja i pretvarajuci se u sokola da bi letela kroz podzemni svet primer. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne strane SU velikodusni i predusretljivi.bilo d. Oni su takode bili oLfoovorni za v pribadjanje oruda i znanja za lov. boginje zemlje.1ciman. srnatraju odgon1rnirn za dolazak Enopljana. a njcna tri aspekta predst. postao je bog svih koji rade s drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse noc uoci sece drveta za pravljenje kanua. a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari napravljenih od drveca Shodno tome. Njegcl\'i .:ivde dobzi iz donjeg S\eta noseci seme z.:i su u pit. jer bi on mogao da bude miljenik Mimija.1tnici i zestoko SU drveca kao tanke.111-Di. Freja je stitila ne samo zene prilikom udaje i porooaja. 0 < 0 ce usmrtiti z branili prvenst\·eno bofanstn1 sinto vcre. Nordijski Loki.1li pribor za pravljenje kise od jedne svirepe ratnicke grupe Bili su hrabri r. arnoralna i anarhicna figura. donosilac vatre covecanstvu.:itra ..:itributi SU mrzo.1 BOGOVI VARALICE Bog v. ali ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos. cesto se pojadjivala kao trostruka boginja. avetinjske ngure. casteci se lesevima Koristila je rnogucnosti rnenjanja forme da zavede muskarce i zadovolji sniju polnu pozudu. koja se ponekad pominje kao kraljica demona. dok je amcricki Kojot i junak i hulja. Kod N. ubijajuci cudovista i zlotvore u njihon1 ime.1lica je buntovna. Ona je bila veorna vesta u magiji i irnala je mogucnost da menja oblik.·etitelj ). Mimiji nastanjuju pukotine u padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori Aci. [judskim i bozanskim karakteristikama. i l\limiji australijskih urodenika. klanicu i smrt Vest. nordijskog boga varalicu BOG TANE-MAHUTA U mavarskoj tradiciji. pojavljivala se na bojnom polju u obliku nana iii gavranova (njeni simboli).1Yaho Indij.ita. boginja rata kod Kelta Ahajuta Aci su bili deca sunca i pokazali su vcliku hrabrost kada su ukr. Apaci g. uceci ljude kako da love.1fricke Jorube.·o bbgo. donoseci bolest i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje pitomo. i 1\[origan. Kojot je sustvaralac sa prvirn ccn·ekorn i prvorn zenorn. . ipak. Zillosti i srnrti covecanstvu. on je stvorio drvece i biljke da pokrije majku. Kako su njegovi roditelji bili goli. bio je i prijatelj bogova i !open· koji je kr.Hlaca. stap i golub. n. mocni bogovi rata blizanci se\"tcrnoamerickcw v naroda Zuni Pueblo.·eliki pros. J. iako FR EJ A Nordijska boginja plodnosti.:ivljala su rat.10 njiho.BOGOVI VARALICE MIMI Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa u Severnoj teritoriji Australije. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje. odanosti i pr. Ponekad se bocrovi rata v povezuju s mirom Jap.ir. zirntinjskir)l. bog r.

a zatim se obnavlja Ov.nje simbolizo\·alo novo i trajno verovanje u zagrobni zivot DEVET PAKLOVA U asteckoj mitologiji bilo je devet paklova kroz koje je duse umrlih vodio pas. dusa je uranjana u deveti. "bogatog". Ra.rna je boginja plodnosti. a sirnbolizuje fondamentalnu dvojnost svemira.1 prica takode predstavlja psiholosko putovanjc u kojem se cm ck suoC:ava sa snljim celirn biecm irtn1juci ego. a prikazinli SU ga kako dr:li rog izobilja.RAJ 0 I PAKAO Dumuzi ne zali za njom. preuzeo ulogu sudije mrtvirna.1 simbolizuje sezonski ciklus plodnosti u kojcm biljni svet raste. dok ne stigne gola pred Ereskigal Ona postaje !es. Njihove duse su se doslovno vracale na zemlju sa koje su potekli. g pre n e. Spaseni ce ici u raj. u pocetku bog vegetacije. da bi se suocila sa sestrom blizankom Ereskigal. i sarn jc umro i bio balsamo\·an od Anubisa: za Egipcane je njego\·o balsarnon. u perspektivi koja slavi zivot i smrt i vrednuje prirodne cikluse zivota U raznim kulturama i u raznim vrernenima. i- ln. dok je donja boraviste d<wola i bofanstava gde se rnuce duse pokojnika Na bazi kontrasta. pa ova pric. u vecnu kucu mrtvih cernu se gornja povezuje najvise sa boravistem besmrtnika. GRCKA I RIM Starogrcki donji svet nazvan je po s\·om vladaru. Da bi stigao u donji svet. boginjom vladarkorn donjeg sveta Kako lnana silazi. moze da prode kroz sedam kapija neidljivosti san10 skidanjem zi\·ota i plodnosti u obliku svoje blistave odece i dragulja. Smatra se da su napisani ch bi pomogli faraonu da se uspnc na nebo da bi \'eCito ziveo pokr. i odlazi u "ndiko dole . StO je odrafavalo njegovo upravljanje . prikazinn kao covek sa glavom 5akah 1'. Posle prolaska kroz osmi pakao.ao GORE Biblija kaze da ce se dusama suditi na Sudnji dan. a ona sc n. cije irne znaci "nevideni·:. lnaru ga progoni u donji S\et umesto sebc. STAR! EGIPAT Teksto\·i u piramidarna su dugi stupci hijeroglifa upisani na zidove pogrebnih odaja ... Anubis je nadgledao sudenje mrtvima i stitio ih Ll zagrobnom zin1tu.1j S\'Og OCJ. prokleti ce ici u pakao Podela na gore i dole uobicajena je mitska terna.1ca u zi\·ot po sest mescci svake godinc. pri SUMER Najraniji opis donjeg sveta nalazi se u sumerskoj mitologiji negde oko 2 700. Na kraju je Oziris. u animistickoj i 5amanskoj tradiciji gore i dole se posmatraju u mecluzavisnosti. Prvi vladar egipatskog donjeg s\·eta bio je Anubis. Rirnljani su ga poznavali kao Plutona. bogu Hadu. vrhovnog boga. kada boginja Inana silazi u donji s\·et i dozivljan simbolicno preobrazenje Ona napusta "veliko gore . koji je zrtvovan kao deo pogrebnog obreda. ali bog varalica Enki pronalazi za nju nacin da se vrati na zemlju ako uspe da pronade rezervnu dusu Otkrivsi da njen ljubavnik bog raspadanja i balsamo\·anja. mestom srece. Ovim d\·ema polarnostima pripisuju se razlicite vrednosti i znacenja.. dozrcva i umire. raj i pakao se slwataju i kao doslovna mesta i kao razlicite metafore.

gde vlada vecita glad Zivotinjsko carstvo je mesto u kojem nema rnoci razuma Najzad. Moderni hriscani ne vide raj kao fizicko mesto. ali je ova predstava osporena novim idejama o prirodi svemira. dok je pakao rnracan. iako kod rnuslimana postoje razrnimoilazenja da Ii ove opise treba smatrati doslovno iii rnetaforicki U islamskornverovanju svakom coveku se sudi prema tome da li je ziveo u sto je bolje rnogao u skladu sa istinom. mudraci i posvecenici odlazili su na svetlo i srecno mesto u donjem svetu koje se zvalo Rajske poljane. ali . Kasnije knjige Biblije opisuju ga kao mesto ponistavanja ili vecne kazne. GORE > > > 0 Anubis sa glavom sakala.zemaljskim bogatstvima. koja predstavljaju stanja duse. koja se opisuje kao tesko i neprijatno rnesto. odlazile na vecna vrernena. dok ce dobri ziveti u raju BUDIZAM U budizmu ima !. Nevernici koji odbacuju istinu islarna ne dobijaju milost i oni ce pas\i u D:Zahanam iii pakao. Deva ili nebesko carstvo rnesto je prijatnih stvari. Carstvo ljudi je mesto koje moze biti veselo i tuzno . Rani hriscani su verovali da je raj fizicko mesto iznad oblaka. rno±e se slwatiti kao rnesto na kojem se du5a prociscava ili duhovno preobra:lava da bi na kraju mogla da se uspne u Gan Eden ili u raj. Gehena je originalno bio naziv za gomilu dubreta do samih zidinaJerusalirna. gde je vatra neprestano gorela zalwaljujuci dodavanju surnpora za spaljivanje otpadaka Tela pogubljenih zloCinaca bacana su ta mo HRISCANSTVO U hriscanskoj tradiciji raj je mesto povezano sa svetloscu. g pre n e ) opisao je Rajske poljane kao mesto vecitog proleca sa sopstvenim suncanim sistemorn Najdublji deo Hada bio je Tartar. bez svetlosti Bozijeg prisustva zbog grehova fovecanstva. i dobrih i losih. zatvor za titane i one koji su osudeni na vecitu kaznu jos mozda veruju u njegovo fizicko postojanje u nekoj drugoj dirnenziji Originalno biblijsko prikazivanje pakla predstavljala je podzernna pecina u koju su duse pokojnika. carstvo pakla je mesto velike patnje i bola. ali je isto tako nepostojano stanje. a rnodernija hriscanska predstava pakla je stanje teske patnje ISLAM Kuran opisuje raj i pakao veoma slikovito. dok se ne oslobode fizickog stanja . Grcki junaci. a kroz koja ljudi neprestano prolaze u ciklicnirn reinkarnacijama. prvi egipatski vladar donjeg sveta. ooLe Raj /paradajz/ (od staropersijske reci pairidaeza) je ograaena basta u kojoj zive pravednici u prisutsvu Boga. Raj se sagledava kao blazenstvo a pakao kao rnesto ognjenih rnuka. a koje je Horner srnestio na najzapadniju tacku zemlje Mnogo vekova kasnije.est carstava postojanja. balsamuje telo na lezaju koji ima oblik lava JUDAIZAM U judaizmu ne postoji jasna predstava pakla Gehena. Neko ko se oslobodi vezanosti i ko upozna svoju istinsku prirodu na kraju postize stanje budanstva. C arstvo asura (ljubomornih bogova i demona) je rnesto borbe . Svet gladnih duhova je mesto nezadovoljstva. rimski pesnik Vergilije (70-19.

sn1c1tralo sc da demoni predstavljJju bljeskove intuicije v. 0 :L Kada je ilustrovao epski spev D:Zona Miltona.:ide. 2 Vl 8AVOLAK Manji iii slabiji demon povezan sa ponasanjem koje je vise nestasno nego naopako 8avolci su mala. lezi u intcrakciji izmedu persijskog zaratustrizma i judaizrna. a nosio je slika oavola prikazuje ga vise kao zver nego kao eoveka sudbinu doticne osobe kao niz slika iii obrazaca koji se .·idcli dcmone kao . zamislja samo jednog boga Tako je Satana. slobodna dusa.·ezivati sa svetloscu i senkom unutar ljudskog nes\·esnog Jung je primetio da neke religije odbacuju demonski aspekt.·otni poziv pojcdinca. bozanskorn snagom.·cku crb·a je prihvatiL1 dc1 demoni. postojeci ncgdc izmedu bogova i ljudskih bica. nagval Navaho Indijanaca i sova Kvakiutla na se\·erozapJdu Kan. "duha zla· i boga t. Pali andcli iii dcrnoni poprimili su fizicke i mcntalnc mane i bili su prikazi\·ani Sc1 crnom kosorn i ko:i:om nalik ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom. Zaratustrovci opisuju borbu izmcdu dva bo±anstva: Ormuzda. inuju duhcwno telo ponh kojeg sc nalazi materijc1lno tclo.:in racionalnog misljenja. lzgubljeni raj. Demon je dodcljivan svakoj osobi pre rodenja. crnom iii belom bojom Dok su andeli irnali bofanska krila i pretdno ljudskc karc1ktcristikc. ZaJunga jc termin "demonski" opisivao svestan odnos sa arhetipskim figurama ljudske psihe Poreklo pojrna andela. trazeci da se sudbina zivi iii opsedajuci covcka. a genij je opisivan kao vatreni nimbus iii oreol. . kao i andeli. dernoni su svc 1·isc postajc1li unutrasnji glaso\·i koji su sugerisc1li ludilo iii uticaj cfavola. Demon je zi. i andela i demona kao oliccnja dobra i zla. ne shvatajuci to. Kako su paganske i politcisticke religije sn' . Andcle i demone pn enst\·eno Luakterisu S\'Ojst\·"1 svetlosti i scnke.:l\e o tome da Ii oni jesu iii nisu bozc111St\·a U XI I . pandan rirnskom geniju. Hriscanstvo je nasledilo idcju demona kao andela koji su pali s ncba kada se Satana pobunio protiv Boga Rani hriscani su U grckoj mitologiji. · Sudbina moze da SC odlozi i da se izbegne. Kako SU mogli dJ predvidc neciju sudbinu.DEMON! I ANDEL! 0 I Jndeli i demoni su bica sa moraju prozi\•cti 1u zemlji. tamna i senasta stvorenja Mogu da menjaju oblik.·isc zamcnji. bog tame. koji deluju kao unutrasnji nidici. postajuci lasice iii paukovi. sto jc dc1vclo do vclike rc1spr. U nekim kulturama dcmoni se poimaju kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ . postajuci tako unutrc1snji demon. kao monoteisticka religija. demoni su bili bozanska biea koja su spro. a povezuju se sa manjim nezgodama. simbolicno izbacen iz raja .:une. cl nisu bili bozansko \'odstvo. ali demon je ncumoljiv i nikada ne odlazi. ··mudrog gospodarc1" i boga svetlosti i Arimana.·azdusastc1 St\Ol'Cnja bcz fizickog tela.·anc monotcistickim. a mogu se po.·odila volju bogova nad ljudima u formi sudbine. sred cijeg ±estokog boja se sudi dusarna ljudi Judaizam. i istakao je da se i ··boiJnstvo" simbolizujc unutar carstava senke . preuzeo ulogu Satane i prikazao je oavola kao junaka DOLE DESNO DOLE Tradicionalnija DEMON! zivotinjska dusa iii dusa daha lnuita. Cesto se povezuju s vatrom. Vilijam Blejkje rekao da je Milton. konccntrisuci se samo na svetlost.

da bi zJ. on jc wc \·ise priL1zi\·an kao zastrasujuCJ. ukljucujuci S.rnog Srcdnjeg \·cb Lucifer jc snutr.\[cdutim. cije ime na hcbrejskom znaci '"goreti".1st. rasccpljenirn kozijim papcima. umotavajuci Boga krilirna i nikada ne otkrivajuci njegovo prisustvo Oni stalno pe\·aju u slan1 Boga i dcwode u red nebcsa muzikom sfora.stitio dno :i:i\Ot.1 koj.rn pokvarenim .1 na zcrnlji R.1 sc ranija. andeli SC '"biti U blizini".1111.1i.1t.1 \ olj.1 oni organizuju svcmir u samim tcmcljim. Imali su kriL1.1. CUV.1nskim st.nvoj :i:i\ot.uirn tcbto\ ima 1uzi\ .1 Bog . FbL1cl. koji su ljudima najpoznatiji. pornaiuci joj da r.l c1gnjcnim s. H.1tr1. . ANDEOSKA HlJERARHIJA SrednjcYckovni teolozi opisali su ncbcsku hijcrarhiju andela U prYoj sferi nalaze sc nebeski s.1stc i d. a Ycrujc sc da je arhandel Canilo diktirao Kuran proroku DAVO :\rim.111dcla su: Urijcl.1 "ncprijatclj.l krilima slcpih miscv.titu i Bozijc porukc co\ ccanstn1 lmcna . smrtnik korne je sopstvena dobrota donela Boziju 11agradu tako sto je primljen u najvisi red anoela. Metatron je "kralj anaela''.1\ om o nadmoci nad :i:i\·otinj. sto je pandan hriscanskorn anaelu . sto znaci "klnctnik. cije ime rnozda dolazi od asirskc rcci koja znaci i ljudskog carstva.1 judco- planctc na kursu i kontrolisuci r. opako zar. Metatron za sirnbol irna svitak DEVA-LO KA u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve Prerna Tibetanskoj knjizi mrtvih. oni su besrnrtni. Nazi\· Satana dolazi od hcbrejske rcci z.1ziv potiec od grckc rcci diabolos.1mijskim boianstvima.lrSt\".1li izuzctna S\ojstYa ziH1tinjskog C.1 dcluju rn kao \odici dusc. f1/\noge religije govore 0 borbi izrneau anoeoskih sila dobra i dernonskih sila zla DESNO ili polm idlji\·a bic.1tustrovsko bo:i:anstvo.ltO StO n.\[efistofcla.rni "gospoLhrinU ognja Z. Lucifera. Takodc sc \·crujc d. su ncbcski glasnici.lri SU SYetlosti koja sja sa nebcsa i obasjava zivot ljudi Kaiu da je Bog posle Pada smestio heruvirne istocno od Edenskog vrta. hcruvimi i prestonici U drugoj sferi su andcli koji radc kao ncbeski namcsnici: upradjaci.1 i prirodom olic. dakini iii "nebeski setaci''. Heruvimi.rnijcl. vrline i silc I najnizi redoYi andcla. METATRON Ognjeni duh. su andeli koji doslovno gore strascu za tvorca. u hrisbnstn1 da\·ola st\·. . C1dkijcl. S. nose duse rnrtvih u nebo Posrnatrani kao Cista duhovna energija. vrhovni anoeo srnrti On je bio prorok Enoh. cije je mesto u treeoj sfrri: principalci.1ju od ciste s\ctlosti iii cncrgijc.l.rnohriscanske slikc andcla z hrisc.uhandcli i andcli Scrafirni.1.1nilo . Kako se hriscanska ikonografija razvijala. izmedu njcga pojavljuju U vecini velikih ce svojom jarkorn svetloscu saterati ce biti odvucen na blazu svetlost rcligija kao posrednici izrncdu Boga i ljudi Oni su ncvidljiva deve-loke. dusa posle srnrti prolazi kroz sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa nailazi na vrhovno bozanstvo. Kao anoeo pisar. N.1 uputst\ .111.Hh.1 iii "prepreku. rogoYima i rcpo\·ima. Z\'cr sa rogovima. K.n-. Bclzcbuba i naziw kao sto je antihrist iii princ tame .111dcli su posrcdnici prcko kojih sc Hsi Bozij. bozanstvo strah u njegovo srce i on ANDEL! U ovoj ili onoj forrni. . i sam je t\·orac . Lrndzanu.1li nc i zastrasujuCim. J\!ilujlo i G.n-etnici: serafimi. drzcci > 0 z dcmoni su u skladu s. . povczujuci njihovo zlo sa paganskim bo:lanstYima prirodc bile su Ycoma slicnc grckirn i mcsopot.1li da\·o ima mnogo drugih ime1u. z. deluju van vrernena i nernaju rnaterijalnu supstancu Nebesko lllilOStVO anaela sprerna se za boj.1la njihovo ncbcsko sYojst\·o Andcli su jcdnako vazni i za islam. koja su odrahv.1ma U st. Ako je eovek za zivota sakupio losu karrnu.rnu.1.1blj.OAK! NI lndijanski pandan anaelirna.1 Oni donosc prij. krilima i siljatirn rcpon1 Muhamcdu. buduci da jc on ncprijatclj Boga Satana sc pobunio protiY Boga i prognan je u pakao U Kuranu je dan1 poznat kao iblis ili scjtan Tokorn r.1r.1mcl.uh.

Ona ih je prala kada ju je pozvao Bog. koja rnogu da . Finvara. Ovo povernje razdvajanje vilinskog carstva sa patrijarhalnom kulturom u kojoj su iene. sjaj ili uticaj U sustini amoralni po DUHOVI DRVECA U klasienom svetu. a ponekad im lice Vile se ponekad zovu "mali ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati duhovi prirode. Starofranrnska r~c '"faerie . Hov·r PRIRODE Zamisao paralelnog sveta koji nastanjuju osetljiva bica u sukobu je sa savremenim zapadnjackirn pogledorn na prirodu. Sidhi u Skotskoj i Irskoj su takvi duhovi. deca i priroda degradirani PALI ANDEL! Jos jedan hristijanizovani stav u odnosu na vile. koji je okruzen divljom prirodorn. govoreci da ono sto je skriveno DOLE Vile se cesto opisuju kako igraju LI carobnom kolu na stanje opcinjenosti. za njih kazu da se vide na meksikanske Zadu5nice Za siCusne abatve . pa su vile i duhovi prirode preseljeni u carstvo prica.. Vilinsko carstvo se cesto opisuje kao nesto sto odrafava ljudsku hijerarhijsku strukturu. ovaj put keltski. pa je sakrila decu koja nisu bila cista. hamadrijade (fomske nimfe) SU bile zenski duhovi koji SU zive]i U drve(U kao cuvari i koji su urnirali kada bi drvo bilo poseceno "Drijade" je opstiji naziv za vile drveca koje se nalaze u earobnim lugovirna Cesto prikazivane kao pramenovi svetlosti. U narodnom verovanju. iz Afrike kaiu da zive LI stvarnosti Verovanje u duho\•e prirode iii vile naji:esce je tamo gde se veruje da duh pokrece prirodu U lrskoj. vile iii duhovi prirode' cesto predstavljaju sile sudbine koje uticu na ljudski svet. sa kraljem i kraljicorn na vrhu.sto je verovatno dovelo do izraza "odnele ga vile" himaninjos i himaninjas. vode. kralj vila. DEC\ I VILE Vile se cesto povezuju sa decorn. pa je tu dern ucinio nevidlji\·om. poznati po lepoti i muzickim sposobnostirna Visoki SU kao ljudi i zive U podzernnim \•ilinskirn palatarna Tuata de Danan u lrskoj je vilinski narod boginje rnajke Dane Legenda kaze da su oni sagradili irske megalite kao kapije vilinskog sveta i da su bili prvi euvari blaga Svetog Grala . Hristijanizovana islandska legenda karnje da su vile najpre bile Evina deca.VILE I DU. vile i duhovi prirode mogu da simbolizuju ljudska stanovista projektovana na prirodu iii da se sagledavaju kao nezavisna biea sa sopstvenirn osobinama u sopstvenoj GORE Hamadrijada iii sum ska nimfa otkriva se drvoseci kao duh cuvar drveta prirodi. a daje i sliku strukture same prirode od Boga treba da bude skriveno i od ljudi. lice dobro uhranjenoj deci. bio je opsednut smrtnirn zenama i rnamio ih je u vilinsku zemlju earobnorn rnuzikonL Kada je neko opcinjen muzikorn sidhija tada upadne u trans . jos buja postovanje prema vilinskom svetu . poznati kao jeste da su andeli isterani iz raja sa Luciferom Kada su pali na zemlju postali su duhovi zemlje. vazduha. ali jos ima ljudi koji veruju da je prirodni svet ispunjen duhovnom svescu Zavisno od perspektive iz koje posmatrarno. drijade su vesela stvorenja. vile gube na znai:aju od XVII veka zalwaljujuci urbanizaciji i nadmoci nauke. Bog ju je kaznio za ovu prevaru. bilo u zlonamerne ili dobronamerne svrhe . za koju kazu da su sposobnija da ih vide. vatre i biljaka. i na Islandu. gde jos postoji veza sa keltskim korenima. iii '"feyerie"' originalno se odnosila mravinjacirna i da ih vide samo trudnice i deca .

gom. a povezuju se s ritualnim noiem iii macern. v.irJ. ce usmeriti novorodence vecita.1ju "dzini N. Silfovi SU 'atr.mine koje t•kru:luju S\Ct i pozn.1mcnu i drvetu korisecni su za z. zvczd.1la Oni poseduju s\·ojstva osuncane \ode. lecenjem tra\·ania.izi i po sposobnosti da mcnj.diciji vatreni duhc\\ i sc n.·odenim duhovima rnoiemo se savetovati glcdanjcm u vodu u potrazi zJ.rJ. koji se obicno prikazuje potpuno pokriven cesto pojadjuju kao lepe device.uduha i vatre.i (zemlja). Ova svetlost je.io ih je gnomim.ima i suncem bili izniri celokupnog stvJ. Prikazivani kao patuljasta biea koja :live pod zemljom. plodnoscu i napretkom Zeleni eovek je arhetipski duh zclcne prirode. koja :live na vrl10. zastitom.1 cuvar je suma i ch·ljih zirntinj.1lnc ravni Za njih kaiu da dadaju prirodnom i magijskom cnergijom koja utice na ljudske misli i zelje Gnomi su duhovi zemlje. izvorJ. Im.1) koji naseljavaju carstrn smestcno izmedu duhovne i nl. trinaesta vila baca kletvu umesto davanja blagoslova procisecnjem i krcJ. Gili Du jc usamljcna vil. Obicno sc pO\ezuju s.1 snJ. a povczuje se i SJ. Duborezi Zelcnog covcka u k. S\ ctloscu. Brodarice su \·odeni duhovi reka.iju i d. krilata ZEMALJSKA SVETLA Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju izgubljeno blago.1ju pJ.1\'c jczike i mcnj. vode. sabmanderima (v. koji u zapadnjackoj magijskoj tradiciji simbolizuje intuiciju i emocije.1..1ju oblik kJ.·ima planina. koji su skupa sa mesecom.izi\ . srodstn1 i deca .lterij..1djujuci kao gorostasni ljudi . Dzini iz :\bdino\c brnpc jc t. komunikacijom.sto.1ti su po ogromnoj sn. PORODAJNE VILE Za porodajne vile kazu da su prisutne kada se rada dete. ucenjern i putovanjenL Silfovi se prizivaju paljenjem tamjana iii aromatskih ulja. S .1 ncme punog mesecJ.i.oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1 i jedne noci prikazuje duhove ("Dzine") kako nose svoju princezu i njenog ljubavnika < ponl. a posebno su aktin1c z. seks.1111. ovi iskonski duhovi se povezuju sa magijom zemlje. u stvari. .1 \.1 plodnosti i rnoci ch doncsc kisu. moC\·. Vole muziku i pies i poseduju proroc.1stanjuju pl.1 drveca. Obicno se po.1stitnik lisCJ. U bajci Uspavana lepotica.i.·ezuju s logikorn.i budu stetne. s namerom da zavedu putnika.1\'eci ljude Vodeni element se \'ezuje · za putir.1stitu ljudi od zla Vodcni dul10\·i koje jc Paracelzus nazvao undinJ. carobnim orudern komandovanja.iracelzus ( 149315-t I) naziv. da omctaju ili da gnj. a pojavljuju se u mitologiji i folkloru severne Evrope. pri cemu daruju talente koji na narocit zivotni put.ti\ noscu U isbmskoj trJ. koja zivi u brezanu u Skotskoj zclenim hrJ. jezera i mocvara koji se < ISKONSKI DUHOVI Iskonski duhovi su duho\·i cctiri osnovna elementa.o i s.1kav duh.. bio upaljeni mocvarski gas iskonska bica vazduha. nastali od vatrenog gustera bliskoistocnih pustinja Salamanderi :live u livenim jezerirna.1tr. zn.wske vile drveca kojc zive u zovama.1 drveCJ.un.ma zive u podvodnim pecinama mora.itra).insku moC.to su ljubav..·im lisecm On se pojadjujc kao simbol u n.1jveecm delu Enope. ponek. inspiracijorn. stvarinu kao i.nja sveta u starogrckoj mitologiji Svajcarski alhemicar i filozof P. Llko mogu da donose darove ljudim. U japanskom folkloru UkuNo-C:i jc boz. tako da ritmicno svetlucaju. zemlje.bc. gdc se povezuje sa prolccnim svetkovinam. silfin1a (vazduh) i undinanu ( rnd.1. za koje se vcruje da poseduju \·coma veliku rnagijsku moc Lepa svedska sumska nimfa Skogsr. i\fajke zo\·e su skandin. ponekad sc poj.lzu. Salamanderi su iskonski duhovi vatre.1ju oblik.id d. simbolicnim slikama . i rccnih ob. jezcrJ.1 Hamori je z. vulkanima i sumskim .rnstrn kojc :i:i\ i u deblim.we ljudc.

dirnvi (gig.1zdrnjcni onako bko jc to uobicajcno u modernoj misli One su tad.1 obuh1·. a on je zauzvrat ucio nekoliko junaka.1 jc riba s. Oni su ostatak predasnjeg doba. oni koji su porazcni u borbi sa bogoYima Olimpa.1 st1·.1gu ch pomognu ljudima: Dchotgozgajch kod indijanskog plcmcna lrokcz. cvrstom SJ.1 prcdstadj. ali u nekim mitovirna o stvaranju sveta oni su simboli stvaranja z.1 m. au J.. ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle.1 sc objasni neobjasnjin1.10 sopstn'nu mudrost.1 z.i s1ojst1·.rnjc ncecg no1og Obicno su obdarcni natprirodnim mocim. dncec i rekc su sc poj.1diciji s1·ct jc st\·orcn od tcl.uakteristikc bo sto SU 0 planinc i jczcra st1·ar. sto jc plwezujc i sa 1 odom i s.i ncbcski Sl'od. i su obicno surol'i ncprijatelji bogcw. bo StO SU su ncki po1·czani s.1 bica ogromnc Yelicine.1rnost nisu bili r.1sta i st\ .ini kajodiini U nordijskoj tr.1p.1 dclorn ljudima. odustao je od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama On je primer "ranjenog iscelitelja" .111ja.olicenje ideje da je patnja deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za pomoc' drugima .1stitu od zLi.1 ih nadmudrc u Starom zal'ctu slucaj borbe D.11 lj.1: na primer.1 i s1·akodnc.1 su izumi ljudskc m.10 bica s1·ctlosti i tame. iii 0 prccfanjima.1t.rnalizi i da sc istra:le \.FANTASTICNA STVORENJA V1 0 ISKONSKE ZVERI F.ulicitih zirntinj.i zemljom "' jcdnooki kiklopi iz grckokao sto je K. da se uhnti GORE Himera.1 i ljudi. Yatrom i 1·odom Divovi se pojavljuju u mitologiji mnogih kultura i cesto se posmatraju sa strahom.1stc i j.i lmir.1 iskust1·.i dil'a mraz.1 zcmljom.1 i pcwczani s jednirn od cetiri elcmcnt.1 Pan Kua.1 lob.1 koja se opire objcktirnoj . iako 1·azduhom.1 jc bsnijc rodil.1 putem simbolikc. takodc simbolizuju borbu izmcdu dobr.inj.\'CZU S prirodonL KENTAUR HIRON Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom mitu.L Ponekad din11·i koristc srnju nadljudsku sn.·ni sYct i drugc.1lc d1·e jedn. unutrasnjcg i spoljnog S\ clcment. CUciO'liSte iz klasicnog mita bljuje imalo je lavlju telo i rep dimcnzij. F.ffida i Golijat.lzna ljudsb pit.i 1 isc od jednog GORE Izglcch da u ranirn kulturam. u nekim rimskc tradicije. od kojih jc s1 aki posedoY.nn·ck suprotstadjcnu nordijskim boacwima Di1·0.rnt. a mogu ch predstal'ijaju oliccnjc prirodnih sila .1m.rnju sa strahoYima i njiho1·om prcobrazayanju DIVOVI Nazvani po grckoj reci gigantes.111tasticn.ili. kojc z.1. .rnu su prirodne k.1 i zla i duhon10 putonnje dusc pri suocaY. koj.1 stn1rcnj. koga jc ubio Odin sa s1·ojom bracorn bogo1·irna lmiro1 c kosti su postalc pLrninc.1li dim' i zy. DIVLJI COVEK i\lnoga prcdanja kazuju price o didjem coveku koji sc nabzi LI eta.l\ili iz tcla di.ir.1.111j. stv.1 njcgol'a kn more kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11·c mraza izuzc1· Bcrgclmira i njego1 c suprugc.1sticna stYorenja obicno nastanjuju dirncnziju koj. iii bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc moraju pre1azici da bi sc dostigao cilj Cesto jc rec o hibridima dclom zi.1ko ncdne dimenzijc postoj.1 rasu spoju r. dclujuci bo korisni glasnici iii ucitclji.1ju sc u mnogirn tradicijama Rec jc o pokusajima d.1jcdno cbju simbolicn. iako ljudi mogu d. njcgc11·.1 pruza z.rnti) su humanoidn. kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega su ucili Apolon i Artemida. sircn. nngijske s1·eton.·otinj.1 ljudskim torzom.u. postojali su na pocetku sveta iii su ga. U Kini.

satir je poistovecen sa Satanom KRO(ENJE ZVERI i\!itsb St\'Orcnja CCStO sirnbolizuju napetost izmedu rugona i r. a telo joj je bilo kozije i rep od zmaja iii zmije: himera je ponebd prikazivana sa glavama koje rastu iz svakog dela tela Ona je bi la dete cudovista Tifona i Ehidne i predstavljala je simbol iskonskog haosa i prirodnih katastrofa .stYCirenjem sum. U enopskom folkloru divlji covek koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\" inu vclike zube i ponckad rogm·e kentauri su pokusali da otmu nevestu. koja je imala lavlju glavu i bljuvala je vatru.rnskoj tradiciji Vcliko Stop.·e > n domacine drvcnim trupcima i bmenjcm.1 T. trostruku krestu i kandze petla na telu zmije Cuvar blaga.10 ljudsku glavu i torzo na telu konja.numa.1sni i nagoL1sti.·otinjskom strascu . Z\·ersku stranu ljudskog roda u grcko-rirnskom mitu predstavlj. jer zajedno ubijaju monstruoznu himeru GORE z > < 0 z > U Srednjem \·cku je bio poznat kao "sumarac i. Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate kritskog kr. on je snke godine jeo sedam de. Sbdostr.uvarskog haos.l\'lja prirodne silc Didji covek inu veze sa grckorimskim satirom . U hriscanskoj tradiciji.koja je u ovoj prici dovela do v. Hidru je konacno ubio Heraklc odsecajuCi koren svakog od njenih vratova.·oje "zivotinjskc: prirode.1 krilatom konju Pegazu i gurnm·si komad olm·a medu njegcl\·e ccljusti.rnka.Tibct.1 i pLrnina kojc jc imalo gornji deo teb co\·eka.1!0 iii Saskrnc ("divlji surnski fo\·ek ) postujc sc kao 11. pustinjski bazilisk ima krila. Pohot11i kentaur je im.1lja Minosa. Klasicni rnit daje mnogo primera zastrasujucih stvorenja (narocito oluja i \ulka11skih crupcija). poput keltskog Zelcnog cm·cka. satiri SU prcdstavlj.1!i cuJ11e instinkte ljudi: bog plod11osti Pan bio je glan1i s. srucivsi sc na 11jeg.. koji jc bio deo ovog d. nakon odsecanja glava Drugo zastrasujuce eudclYiste bila je himera.1 n. a na njemu lezi zaba iii zmija.ltprirodno duhon10 biee.1 u indij.rnski Jcti jc zastrasujuee.1li su zenske S\ > z ato\'C i 11apali su nji\10. kako postaju civilizovaniji.un11u. prevara i bolest (narocito Sifilis) odsecena. U nastaloj tuci Lapiti su porazili kc11taurc. . u hrisc. krilati konj Pegaz i hrabri junak Belerofont simbolizuju trijumf dobra nad zlom. Tezej. prirode i ci. Grcki junak Belerofont ubio je ovo cudo\·iste. Zver je pL1menom otopib olcl\·o i ugusib sc njime Lepi beli. sve vise podle:Zu strahu od s.numa nad nagonima i zi. covek sa glannn i repom bika. bazilisk je postao simbol antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao Sto SU pozuda. predst.rnskoj tradiciji.jedini nacin na koji je mogao da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez zumanca koje petao polozi u aubre. i zad11je 11oge jarca.1 kraju sukobljava junak i ubija ih Hidra j e bib st\orenjc mocvare sa telom zmije i sa . koja se posmatra kao zver koju treba ukrotiti U grcko-rimskoj mitologiji to se simbolizuje sukobom izmedu kentaura i tesalijskih Lapita . ubio je cudoviste i iskoristio je konac koji mu je dala Minosova keer Arijadna (simbol bofanskog· \·odst\·a) da ga izvede iz lavirinta.·ilizacije koja jc deo ljudskog zivota. ali ugLl\110111 dobrodus11i. a predstavljao je divlju. di\·ovsko st\·orcnjc od sncga i leda.1tir. Kasnije. neobuzdanu instinktivnu stranu ljudske prirode Na svadbenoj svecanosti lapitskog kralja s kojima se 11. iz nje bi narasle d\'e da je zamene . sirnbolizujuci pobedu r.·ica i sedan1 momab koji su dcffodcni iz Atine na ime danb.1 Minotaur. s rogo\·ima. bazilisk je imao otrovan smrtonosan dah i mogao je da ubije pogledom . silov. lzgleda da ljudi.·ise glava (izmedu sedam i sto) Ako bi jedna glava bi la BAZILISK Takode poznat kao aZdaja.

Evrijala i Steno .uoj Grckoj on je bio svetinja za Apolona (boga sunca). Ima mnogo primera zenskih hibrida. slali su ih bogovi da kazne smrtnike. Evropljani su nekad verovali za amazonske kitm·e da su sirene. gorostasnoj snaznoj ptici i simbolu sun ca mora Ea bio je morski jarac dok je filistinski bog Dagon. lann·i-psi SC 0 L U klasicnom mi tu Scila je bila cudovisno. njihova snaga lezala je u ocima: pogledom su pretvarale ljude u kamen izazovu oluje na kopnu i virove na rnoru. sircnc kao sto jc nemacL1 Lorelaj moglc su da odvedu smrtnike u srnrt utapanjem. grifon ima gLwu. koji je povez. pola co\·ek i pola delfin. Posejdoncw sin Triton. a muski lanivi-psi sc ponckad prikazuju s. a bile su i glasnici donjeg sveta u koji su prenosile duse pokojnika. zastitu i moc sunc. levijatan predstavlja zemaljsku silu dok njegove razjapljene celjusti simbolizuju ulaz u pakao.koje su imale ljuspastu ko:Zu. rnnoga fantasticna stvorenja MORSKA STVORENJA Sirene i njihovi muski pandani pojavljuju se u mnogim mitologijarna Haldejski bog oesNo Ovde je prikazan hinduski bog Visnu kako leti na Garudi.1 sapom n. U enopskom folkloru. U Kini i japanu.1. levijatan iz mesopotamijskog folklora je praiskonsko morsko cudoviste koje se pominje u Starom zavetu kao "grdna zmija" U judaizmu se smatrao antipodom hipopotamu. sirnbolizuje moc prctvar.u-ocito mcsto . Ona je koristila svoje duge vratove da dolwati i zgrabi rnornare koji su prolazili izmedu dve prepreke Sirene su bile krilata biea sa glavom i grudima zene i telom zmije ili ptice. Atenu (boginju mudrosti) i Nemezidu (boginju osvete) U srednjevekovnoj Evropi grifon je predstavljao snagu. upravljao je \'Odom dm·ajuci u rog ili u skoljku (sto su ljudi culi kao huk okeana) i bio je pozitivan sirnbol rnoci i kontrole. a cesto . SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj koji su koristile za kontrolu oluja na morn Obicno opasne za ljude (narocito za muskarce). Vaviloncima i Asircirna. koje su rnogle da GORGONE U grckom mitu gorgone su bile tri zastrasujuce sestre . pa U grckoj legendi rospije su bile besne i prlja\•e letece vestice. One su imale magijsku i prorocansku moc i volele su muziku. prcdstavljaju visu svcst i pruhju z. sestoglavo stvorenje sa tri reda zuba u s\·im ustirna . praiskonskom zemaljskom cudovistu koje ce ga na kraju unistiti Njegove OCi SU obasjavale tamna mora.rn sa instinktom i iracionalnoscu ribi U grckom mitu rnorski ljudi nastanjuju Posejdonovo poLhodno carstvo.1 globusu. bile poznate po moci s\·og pevanja.. Nazvana je po steni u kojoj je zivela. kribti konj iz grckog mi ta. Kao kod baziliska. U budistickoj tradiciji O\J. krila i kandze orla (sto simbolizuje budnost i ostrovidost) i telo lan (simbol snage) U st. sto oznacan si11tama11i iii svcti dragulj budizma Popularan rncdu Persijancirna. StH1rcnja cm·aju budisticka uccnja. ocnjake i zmije umesto kose. koji su listom opasni i destrukti\·ni na neki nacin O\·i hibridi predstavljaju muske straho\·e od zenskog principa ili •mime. Slicne morskirn nimfama.rnja zla u dobro.Meduza. One su sirnbolizovale iznenadnu i preranu smrt.1stitu Pcgaz.1\ ljaju isprcd hramova i p. a njegov smrdljivi dah dovodio je vodu do kljucanja U hriscanstvu. U obicnom fargonu '·rospija" je okrutna zena BOZANSKA STVORENJA Kao i opasna cudovista. sirenc su predstavljale nedokucin1 :i:ensku lepotu kao i nepostojanost i tastinu (koje simbolizuje ogledalo). inace stari bog kukuruza. CCStO post. nasuprot viru Haribdi u Medinskorn rnoreuzu.1lata u z1uk z.oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog mita bile su zastrasujuce vestice sa pticijim krilima i kandzama i predstavljale su simbol smrti 0 ZENSKI HIBR!Dl :2 Vl LEVIJATAN Verovatno zasnovan na krokodilu. imao donju polovinu tela nalik .1stite od zlih sila i da oznacc ulaz u svcto iii n. koju su koristile da od\·uku mornare u smrt.

jednorogorn i kornjaC:om) koja donose mir i napredak. vaskrsenja i besmrtnosti Cesto se povezuje sa orlom i ima vatreno crvena iii zlatna krila. a ponekad Hrista .JEDNOROG Obicno beo. stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom. sto upucuje na sunce koje se rada . feniks se zove ho-o i popularan je sirnbol u cistorn zemaljskorn budizrnu koji istice reinkarnaciju duha. Nutke sa Vankuverskog ostrva veruju da ova ptica vlada nebeskim carstvom. sa rogom koji raste iz eel a. gromovnica je rnocan duh prirode Neverovatno je velika (obicno se prikazuje kao orao) sa munjama koje sevaju iz oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn lepetorn strahovitih krila . garuda je simbol hinduskog boga Vi5nua koji jase na njemu Garuda je izafao potpuno forrniran iz kosmickog jajeta i zivi na drvetu koje ispunjava zelje On je ljuti neprijatelj Naga . poput zmaja. rep lava i noge antilope. U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu opasne za ljude u kanuima. cime predstavlja olicenje jedinstva jin i jang Prikazuje se kao slozena ptica 5arenog perja. povezuje se sa smrcu i ponovnim raoanjem DOLE Grifon ima glavu. a njegovo pojavljivanje najadjuje dolazak naprednog cara iii proroka Poznat i kao "skerletna ptica". pretvarajuci se u jaje iz kojeg izlazi podmladen U persijskoj rnitologiji naziva se simurg i sirnbol je bofanstva i rnisticnog putovanja duse prema svetlosti U Kini je feniks poznat kao feng-huang. Popularan je kao motiv u sin to svetilistirna (rnikosi) i.njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza s mesecom cini pandanom lavu. kljun i krila orla. U mnogim kulturama. > z -i en -i > z > < 0 rn u hinduskoj i budistickoj mitologiji. repovi predstavljaju biljni svet a noge zernlju Sa delovima tela feniksa povezuju se i ljudska svojstva. da bi se digla iz pepela kao rnlada ptica U jevrejskoj tradiciji feniks se srnezura posle I 000 godina. zbog cega dolazi do oluja koje SU z > se vraca svakih I 400 godina da bi seo na sveti kamen hen hen u Heliopolisu ("gradu sunca") U najpoznatijern rnitu o feniksu ova ptica se spaljuje na lomaci upaljenoj suncevim zracima. FENIKS Mitska ptica koja se povezuje sa slavljenjem vatre i sunca. Smatra se carem ptica i jedno je od cetiri sveta stvorenja (skupa sa zmajern. telo lava i ponekad rep zmije iii skorpije . U indijanskoj tradiciji. On ima telo konja. iako se ponekad prikazuje kao jelen iii je tako postao simbol Hrista i vaskrsnuca. sirnbol j e carske vlasti.legendarne rase mnogoglavih zmija koje nastanjuju podzernni svet i simbolizuju vodu i plodnost. kao simbol sunca. Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije htelo da gazi ni na sta zivo. on je i kineski svadbeni amlbem koji oznacava jedinst\·o kroz brak U Japanu. U starom Egiptu feniks je bio poznat kao henu i govorilo se za njega da _I . Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu kirin). Pola orao i pola C:ovek. jugorn i crvenorn bojorn. jednorog je simbol nevinosti. sunccv sirnbol. garuda je kralj ptica i simbol duhovne moCi i pobede. feniks se povezuje s letom. GORE Feniks je arhetipski simbol preobrazenja i besmrtnosti . jednorog je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s mesecom. dok je kao huang zenski i rnesecev simbol. feniks je jedan od najvafoijih simbola preobrazenja. dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad predstavljao Devicu Mariju. dok plemena oko Velikih jezera veruju da se ona nalazi u stalnoj borbi sa podvodnim panterom. pa su se zato povezivali sa zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu. simbolu sunca. MOCNE PTICE Mnoga predanja imaju primere mocnih ptica jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla da uhvate samo device. sa glavorn petla nalik suncu i sa ledima lastavice koja upucuju na polumesec Njegova krila znace vetar. tako da grudi znace C:ovecnost. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol mud re carske vladavine. a glava vrlinu. u aspektu fenga je rnuski.

1du zrnaj ccsto olicava negati\·nc silc iii prcprekc koje junak treba da s. i\!nogc drcn1c kulturc inuju zrr1J.1 prcdst. On nema nista od plemenite i napredne simbolike istocnjackog zmaja.lje. zrnija koja guta sopstYcni rep i prcdstavlj.1 bogatst.HSt\'. DESNo ZrnajcYi SC pojaYljuju sirom sYcL1 k. K. Istocnjacki zmajevi cesee sirnbolizuju pozitin1c osobine. zmaj ne postoji u prirodnom svetu ncgo ostajc rnetafrlra zla u mnogim njegcn·irn formama. i Tjamat.1padnjackoj lcgcndi.·om prirodorn iii sa otporom raz\oju. dok ru Z. s. Dn·cta s\·cta kojc drzi S\ emir.1 osim dve praiskonske sile: Apsu.·ccno obruvljanjc S\'Clll i r J.wlada u svorn trag.wlja unutrasnju borbu sa gramzi. razliC:itu snagu i osobinc zin1tinjskog C.1da ju jc ubio bog 1\farduk. u st. gloduci korenjc Igdrazib.1jeYima ccsto prcdst.1p. gJ uniSti.rnju Slozcna zinltinja. kao sto je mudrost i snaga.1telj. Znuj moze da prcdst~w lja \ cliku psiholosku b.lrijeru dobijanja pristup.rnjc i . C:esta mitska tcma je tema junaka koji napusta sYoju Hvergelrnir. borba sa zrnajern moze d. Vavilonski mit o st\·aran ju sveta govori o velikom pocetku u kojern nije postojalo nist.1 ljudskog roda. a 1\farduk je od njcnc kni st\orio ljudc. . u persijskom rnitu aii iii zmaj nije irnao nikaknlg obzira prerna ljudima.·i takode predstadjaju pohlcpu.J U z. bljuvac vatre i cesto zelene boje.1 i ncprij.1 kosrnoloskirn znaccnjcm. sumcrskorn zmaju koji je ukrao od vclikog boga Enlina Tablicc zakona koje su drfalc red u svcrniru . ljuspastim telom. plodnosti. perjanim krilirna.1cki znl.·inu ecsto sc bavc tcmanu haosa i ncsrccc. lavljom glavom i pticijim kandzama GORE s. borbe sa z111. postalo jc ncbo i zcmlja.1gon ). predstavlja silu na koju treba racunati.jC\C iii zrnijc lstocnjacki zmaj je dobrodusno sveto iii carobno stvorenje sa zmijskim telom.111ju da ooLE Zapadnjacki zmaj. muski duh slatke vode i arnbisa.1. njeno prcscccno telo STVARALACKI I RUSILAC!(l Z7YIAJEVI Najranija prciiYcla lcgcnda o zmaju jcste lcgenda o Zuu (iii Asagu). Slicno tome. . Tjamat je bi la zrnaj sa lavljom glavom.1lnim z1uccnjcm za kulturc u kojinu sc prieaju lcgcndc o njirna N. bio jc protin1ik dobra i prezren od bogova Skandinavski mitovi pricaju o zmaju koji se skriva u jarni ZAPADNJACl'-I ZJ\IA. bog sunca.ZMAJ (AZDAJA) Vl 0 :?: Vl 0 "" Ovde je prikazan sveti Georgije kako ubija azdaju u simbolicnom cinu oslobaoanja od ugnjetavanja.· poticc od grcb: rcci drakon (cnglcski "dr. Zu je ubio Ninurta.·ima unutrasnjeg bica.1dnj. zenski duh slane \'Ode i haosa.-i unistav. PredstadjajuCi pitanjc zla. sto znaci ··zrnija' i\[itoYi o zmajc. buduci da ecsto cm aju go mi le blaga U psiholoskom smislu. ponO\·nog radanja i ciklusa kosmos.11110111 n. kao sto jc grcki Uroboros.1vljaju borbu izmcdu dobra i zb Z. zmaj spajJ.10 sirnboli silnc snagc.ui.l orlcn·skim nogHna i raC\·astim jezikorn. U Bibliji sc zmaj i zmija koristc naizrncnicno kao sirnbol politickog suprotstavljanja Bogu i njcgoYom narodu. koji je tako sprecio prclazak s\·emira u haos.1p. sustinu davol.1 ccntr.1stoj.

bofansko jc st\aralacko biec. da sc pono\·o po\"CZe sa zivotorn i sa licnim snag. buduci da zmajevi i ziveb LI pccini pokraj rckc Scjala je strah i napaL-bla je z. Oni st\·araju teskc oblake punc oplodujuec kise. On sc suoc. Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g p ..1 i c.!ERICKI ZMAJEVI U indijanskim legcndama postoje mnoga mitska stvorenja . Neki arnericki zmajevi su .:n-a sa snagon1 mracnih sila i ubijajuci zrnaja uspen.·e u .1hhjom) koji jc pustosio K. dobrotu i bl. bbgoskn·eno je. sirnbol car. civilizovao je ljude uceci ih da pisu i upoznajuci ih sa poljoprivredom Takoae je uveo kalendar. plcmcnit. koj. kao i peruanskim Kviceima kao Gukumac tajanstvenim mocim. Pjaz.:t Z\ ani l(. Zm. bilo preko sadasnjcg srodstva sa figurorn Britaniju od invazije. Lung. a povezuju sci s munjom i gromom. zdran.1 kincsku kulturu Lung simbolizujc velicinu.cijJ.·e koje bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw jc 1u kraju izmarnio iz pecinc F'ogl. sto prcdstavlja zauzdavanjc d\·e sile: \·ero\·alo SC u dugom.rt. cineci ga simbolom jedinstva Zmajevi na lstoku imaju andeoske osobinc. hrabar.rna. okolinu i nailazi na cudo\·istc iii zmaj. Njena omiljen.1 i Saksonac.1drz•n-anje stiti 12. zbirka \·clskih lcgcndi iz XII vcka. pa jc u XIV \·cku on progbscn svctim zastitnikom Engles kc Crvcni zmaj jc amblcrn Vcls.1je\·i su sahranjeni u kamcni mrtvacki sanduk.:t kraju pon1kao u rnorske dubinc zi. i'vlabinogion. sadrzi pricu o borbi izmedu cn·cnog i bclog zmaja. Za njih se grade hramovi.. sjedinjujuci nebcsku kisu i zernlju Carska japanska porodica n1di poreklo od kceri zmajskog kralja mora poznate kao princeza Plodni Dragulj.1 kopljcm. spasao jc princczu i oslobodio n.ava svake Lh-anaestc godine po kincskorn kalcndaru. ptica koj. dok su drugi rusilacka sib . lcpi su. bog ucenosti. Bi lo preko prcdacke loze. potomci zmaja'. . buduci \ clika krilatJ zirntinja koj.1 scbc Lung Tik C:uan Ren.1 iii .1 njihovo z.HaL:i vetron: i ciji poglcd jc palio rnunje . koji simboliwje napadacke snagc Saksonaca. obicno pokraj rnora ili reka.1 zmaja da resi sukobc suprotnosti. Godina zmaja. koji ju jc ubio otron1im strclanu Ci pc\ c i Kvil. a ova prica simboliwjc spajanjc sudbinc Kelt.1 na rubu pozn.1 hr.oesNo Dva zmaja na jednom zidu u Kini odrazavaju verovanje da su zmajevi sposobni da rese sukob suprotnosti.. Kuauhtlijem d. moc. a za careve se \·erovalo da imaju sposobnost da se prct\·orc u zmajcve.5 gcnerJ. istrajan i pun cncrgije. Gcorgijc jc n.1 jede ljude· plcmcna Ilini licib jc zmaju. u borbi sa orlovskim bogom obnove.1 !STOCNJAC!(l ZJ\!AJ S\·e sto na Dalckom istoku irna nekc vczc sa zmajcvima. k:incski zmaj.rnju da sc otarasi ovog cudovista.n ic. ubivsi g.1padokiju ( L-Lrnasnja Turska) U nastoj. narod bcsc ponudio ncvinu princczu.\. da bi se n. koji je bio prisiljen da bezi mnogo puta.1jutc pricaju o \Clikoj ptici gron10\nici koja je lepctom krila sh-.1tstvu Kincski n.1 jc jcla 111CSO ASTECKI ZMAJ Kecalkoatl je bio dobrodusni bog Asteka i Tolteka Tvorac ljudskog roda.·odi i dadaju njom.1 kojc jc stckao Lcgcnda o s\·ctom Gcorgiju priea o njcgovoj borbi Sa mocnim zrnajcrn (. vcoma je naprcdna i oni koji se rode u njoj uzi\·aec zmaja.uod naziv. n c) ucio jc 0 s: > > N 0 > > "' dobrodusne figure \'clike vcstine i mudrosti koji ucc ljudc. od pre ooLE Kecalkoatl (levo).1tog svcta. zmajeve osobine snagc i mudrosti pristupacne su ljudirna Ai\. dobrodusni i mudri. Bio je poznat Majama i Kulkulkanima.1 se dci.woslov i sadadace s\·e prcprckc da bi postigao uspeh Intcligcntan jc.1tonga.uskog zakona i od kljucnog je uticaja n.1 hriscanskirn qcdnostin1a.ma bio je kit. muziku i pies.un.uod od ugnjctaca Njcgov primer hrabrosti koju jc pokazao u odbrani sbbih snazno sc podudarao s.1pao zmaja.im zi\·otu i \·clikom bog.

Sve svete tradicije imaju sopstveni nacin povezivanja sa duhom i koriste razne sirnbolicke predmete u svojim ritualima i ceremonijama Oni se obicno smatraju predrnetima moci i ponekad su toliko sveti da su nevidljivi i nedodirljivi BROJANICE GORE ali na drugorn nivou oznacava ropstvo ljudske duse. u stvari. Mavarski svestenici koriste boziji stap za prizivanje i odriavanje sustine boga ili duha. Stap drii svestenik ili se pobode u zemlju . u stvari je rotirajuci bubanj na kojern su ispisane ili u njemu sadrfane molitve. a ispisano karnenje je uobicajena slika duz hodoeasnickih puteva na Tibetu . sveti konac se zakaci za boziji stap i vuce se da bi skrenuo painju duha koji u njernu pociva . Velike rnolitvene tockove postavljene ispred budistickih svetilista vrte hodocasnici dok obilaze sveto mes to Kamenje i zastave takode se koriste za citanje molitava. 99 bisera sirnbolizuju 99 imena Alaha (stoto ime poznato je samo Alahu) Molitveni konac je poznat kao mi5aba ili suba. Molitvene zastave nastale su u Kini i Indiji. Kada ljudi zele da ispostave zahtev. a osim toga sto se koristi za citanje Alahovih irnena i atributa. rotirajuci bubanj koji sadrzi sveto pismo. Kao sredstvo svete sile. horlo. Oni se ponekad postavljaju oko granica . predstavlja sredstvo koje pomaze parncenje molitava Hindusi i budisti koriste rnolitveni konac poznat kao ma/a prilikorn kazivanja mantri ili svetih bajalica. u toku rnolitve ili rneditacije l 08 bisera budistickog konca odrafavaju razlicite faze razvoja sveta Katolicke brojanice obicno imaju cerernonijalnog mesta ili se stavljaju u snopovima unutar njega. ZASTAVE I KAMENJE Mnogo koriscen u tibetanskom budizmu. A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE. stavljanje tocka u pokret uspostavlja kontakt izrnedu lica koje se rnoli i nebeskih bifa On se okrece u srneru kazaljki na satu dok se citaju rnolitve. odlomci iz neke svete knjige i]i ceo svitak. Stavljanje tocka u pokret je simbolican cin.. molitveni tocak ili Mnoge svete tradicije koriste brojanice kao porno( pri molitvi iii meditaciji Uobii:ajene u mnogim religijarna. MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL! iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI. w z < > N w > 0 c. SVETI STAPOVI Neke kulture koriste stapove za povezivanje sa bofanskim U indijanskoj tradiciji prave se specijalni stapovi za citanje molitava od obojenog drveta i ukraseni perjem. a svaki veliki Ocenas. koncern i drugirn stvarima. brojanice imaju bisere ili cvorove i sluie kao pomoc pri molitvi ili meditaciji. DOLE Budisticki molitveni tocak je. ali su l 65 bisera koji se de le na l S nizova sastavljenih od po deset rnalih i jednog velikog bisera .POVEZIVANJE SA DUHOVIMA SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU > 0 DUHOVNE PRAKSE. Broj bisera obicno irna simbolicko znacenje. MOLITVENI TOCKOVI. Broje se izgovaranjem rnolitava: svaki rnali biser predstavlja Zdravomariju. Za muslirnane. a konac iii lancic takode je simboliean: na jednom nivou on predstavlja vezu izmedu ljudi i boianskog.

z. prnchju sc iii chju u hramo\·im. bronze iii kamena da bi obezbedile besmrtnost pokojnika. lndijanski medicinski svezanj je fisek koji sadrzi svete predmete moc:i Ovaj fisek sadrzi duvan gofu. tako da mogu da ih vide s.1li SU SC na MENORA Sedmokraka menora (svecnjak) datira iz vremena izgona Jevreja iz Egipta Prema predanju. balegar. trave i . nose s\·eto kamenje za koje se smatra cfa je iust:ilo od munja U kcltskoj tr. u koju je upisano.1pisom iz Kurana. svccnjaci ''drveta zivota" spajaju prcthriseansku simboliku sa slikama A. pa tako i napredJ. U Ncpalu i Tibetu kamcnje mani. J. okruglo L1mcnje s rupom u srcdini (poznato kao sveto kamenje) korisceno jc u obredima isceljenja i plodnosti .1 i prolaza.1tralo da SC obezbedi\·ale plodnost svetog duvana.rnu.DESNO Tablica Od kamena mani". kamenje se Ln-eliko smatra svctim prcdmetima i ccsto je pcn·ezano s mitom i folklororn: u Kini i J.sicnoj umctnosti da bi predstavljali poboinost i sveti obred.1lica poznat je kao talisnun Smatra sc da obe stvari povezuju ljude sa silama drugoga sveta koje predstadjaju t.ici su svcti predmeti u mnogim tradicijJ.1 sin to\ ere: obicno su u pitanju kom. neka baj.rni sc ponekad ispisuju ne\·idljivim nustilom iii "pismorn duhova. na Tibetu. dane u nedelji i sedam nivoa raj a amajlijama koriseenim zo.1jen talisman je taviz. na hiljadc U zapadnoj Africi s\·cstcnici boga grmljavine. Njegovih sedam krakova simbolizuje planete. mumije su pokrivane .ao dco prirodnog pcjzaz. moze biti za licnu upotrebu iii ga moze koristiti samJ. hriseasnkim oltarima i u budistickom obredu U l\!eksiku.1 specijalni kamcnovi su se koristili d.n.:.unajlije Poznat kao medicinski sveianj. koriste se nJ. kamcn. za zivotinjske amajlije kao sto su medvede sape smatra se da L .1li grcke i rimskc hramo\·e.1" MenorJ. talismani pozn.1 prizon1 kisu iii da doncsu sinovc icni. boga Visnua. ugraduje se u hramove i kuce i duz stJ.11najlijama izradenim od zlata. on je nastao od zlata koje je u vatru bacio Mojsije.1 iii mctJ. sto se odnosi na cistu savest postale i sliko\·ita karakteristika tibetanskog krajolika.lti kao GORE 0 $ rn lepo rccno kamcnje iz[d:e u zmaje\·e.1p.diciji. l\!EDICINSKI SVEZANJ lndijanci koriste specijalni fisek u kojem se nalaze sveti prcdmeti kao sto je kamenje. predmet na kojem je ispisano. pojadjujuCi se u k!J. a \·erovatno ih imJ. lzidin pojas i ank (simbol zivota) pojavljiv.ucicima platna kojJ.111u se sm. dok se smrt moze pojaviti kao skelet u "granam.1.k celog plemcna VranJ. "Svi pozdravite dragulj u lotosu'. U Kini. jc sedmokraki svecnjak koji simbolizuje jcnejsku \·eru olicavaju duh te zivotinje.smatralo se dace rupa zarobiti zlc duho\·e. U indijanskoj tro. Ponekad je onj svehnj kolektirno predstavljanje dul10\·ne snage i kohczije plemena Tokom ceremonija plemena Vrana. slika otiska stopalo.ma . Horovo oko.lna plocica SJ.1dici papira sa imenom bozanstva U isLunskoj tradiciji uobic. koji se izraduju s n. sa molitvanu ispisJ.o ncvoljc I-.Jorube.nim na njemu. . Ljudi ispisuju s\ojc muke na p.z. medicinski svehnj se otvarao i iene su plesale s koiama lasice da bi se stekle natprirodne moci koje su U starom Egiptu. Oni su osvetlja\•. AMAJLIJE I TALISl\!ANl Anujlija je mali predmet iii komad nakita za koji se \'eruje da poseduje magijsku iii bofansku moc. zastitu iii za sticanje osobina kao sto su \'italnost iii mudrosL Popularna hinduska amajlija je vifoupada. SVECNJACI Svccc i s\·ccnj.dama i Eve i zmijom znanjJ..1111erom cb donesu srecu.1lism.idiciji. bee na drveee iii ih \·esaju o konopac da bi vetar odu\·J.uno duho\i U Jap.

variraju od malog udubljenja koje sadrii neku vrstu svetog predmeta (kao sto je kip) do mesta hodocasca Sva sveta mesta. Svetiliste moze da slavi uspomenu na pokojnike: u dnu svog kratera. dok su u Indiji.0LTARI I SVETA MESTA Rec "oltar" dolazi od latinske reci . kucni bogo\·i starog Rima. kao sto SU mirisi i slatkisi Na zapadnoafrickoj obali. pa je ona mesto rnnogih liramo\·a i svetilista C:ak i na svakodnevni deo zivotJ.1 licnost postala s\·eta ili je izvela sveti cin. cvece i tamjan su tipicni primeri To mogu biti i licne stvari. bilo da su prirodna ili izgradenJ. kanjoni i krateri. simbolizujuCi pros\·etiteljska i onostrana svojstva vatre i dima . tek kasnije su zatvoreni u hramo\·e saaradene u cast narocitih bo:bnstava. a isto tako i kao simbol sopstvenih osobina ocuvanja zivota. simbolizuju nacine po\·ezivanja sa duhom i irnaju duboko znacenje i rnoc. kao i u svetirn oradevinama U rnnoaim D D hriscanskim zemljama uobieajeno je videti svetilista pokraj puta posvecena Devici Mariji iii nekim s\·ecima.rnskoj tradiciji prelazne s\·ecanosti ili prosLn-e kao sto SU TRPEZA BOGOVA Hiljadama godina traje tradicija ostavljanja hrane i pica na oltaru za bogove.1dicije Postoje S\'ete planine. Kao sto je ognjiste centar kuce. odvijaju se pred oltarom Tradicionalno.1ci "visok". vodenog du ha. s ntrom i dalje ostaje Na Filipinima se kao ht\·e koriste knjige od palminog lisca. Hriscanski grob. bilo sveto za Inke. pa se dim sp. ali \'CZJ.nja Najraniji oltari su bili otvoreni prema nebu. U starom Egiptu Nil je bio s\·etinja. upaljene svece.1ljenih irtava dizao prema bogovima. Na slican nacin. koji su verovali da se bog Virakoea . tradiciju koju predstavlja. a to je i danas kod nekih africkih naroda. oltar u mnogim tradicijarna.1 nadgrobnim spomenikom i zrt\·ama cveea. sveta mesta te±e da budu u samoj prirodi Prakticno sve karakteristike prirodnog pejzafa povezuju se s nekom vrstom svete tr. J. sto zn. SASVIM GORE Paljenje tamjana stari je obredni cin posvecenja. novae. J. a svaki predmet postavljen na oltar ima simbolicko znacenje .. pri cemu dim cesto simbolizuje putovanje duse prema nebu pojavljuju se pokraj puteva. koji se daju prilikom liturgije posvecene uspomeni na Poslednju veceru U hinduskoj veri. iako neki oltari nisu t!ksni nego se postadjaju za narocite cerernonije i onda se razmontiraju. i opisuje podignuto mesto kojc cini ccntar svetog obreda i bogosluzenja Obicno se podize unutar gradevine ili prostora posvecenog nekom bohnstvu. s. u kucama. pecine. u prodan1icama i kancelarijama. a zatim se daju narodu u cinu bogosluzenja. oltar je hri5na tacka SVETILISTA U mnogim kulturama s\·etilista SU SVETINJE U PRIRODI U tradicioiulnim drust\·ima u kojinu su ljudi blisko povezani s prirodom. J.. Ponekad se hrana i pice blagosiljaju pred oltarom. Kini i Japanu kucna s\·etilista posvecena raznim UKRASI OLTARA I SVETILISTA Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar iii iznad njega. slave i budisti i sintoisti. U hriscanstvu je rec o hlebu i vi nu svetog pricesca. pa je njegovo sirnbolicno znacenje srodno drvetu sveta ili kosmickoj planini Oltar moze simbolizovati vrerne i mesto na kojem je nek. Ponekad se o njemu razmislja kao o duhovnorn centru sveta. Svetilista takode obezbeduju farista svete akti\·nosti. bofanstvima da bi se dobio njihov blagoslov. dok je jezero Titikaka. kao sto su ribe i vesla. svetilista Mama Vate. OLTARA Oltar na malom planu reprodukuje cclokupnu svetu GORE Indijanci cesto koriste duvan (za koji veruju da je s\·eta trava). ponekad i so. lari i penati. Druge tradicije koriste stvari kao sto su venci cveca. " Kini se bofanstva predaka pojadjuju flJ kucnim skrinjama. a pale se na kamenim oltarima (batong buhaj). ugaseni vulkan i najvecu japansku planinu. svete aktivnosti: u hrisc. kao :lrtvu na oltaru So se moze koristiti za zrtvu kao simbol zemlje. takode je jedna nsta svetilista SIMBOLIKA. zapaljeni tamjan iii molitve svadbe i sahrane. dok se svece i tamjan stavljaju rJJ. a moze se cak posnutrati kao rnikrokosmos s\·emira .svece. reke i jezera. oltari su bili mesto ±rtvon.1ltus. zrtva je poznata kao prasad i obicno je neka vrsta slatkisa. naj\·eee slatkorndno jezero u Juznoj Americi. bili su slavljeni svakodnevnim molit\·ama i :Zrtvama. kao i drvece i surne Pbninu Fudzi. obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i stvarima koje su vezane za vodu.

pri ccrnLI s\. a hrastovi lugovi bili su sveti za Druide . O\ ogromni metemski krater kod (Arizona) sveto je mesto i\Javaho CRKVE USECENE U STEi\IE Jedno od hriscanskih mesta hodocasca je Lalibela u iz XII i XIII veka.l\c.rnskih budist.1dc S\ etc grade\ inc oko kojih tibct.1\ odno jc bio rujYccc od scdam cuda st.1ljki s.H magijskih i okultnih \ estin.1 S\Ctu .1.1ka 1. mesto na kojem se nalazi Sartrska katedrala nekad je bilo sveta foma. ljudi su pocinjali da Potala u Ljasi. L:ija jc [hL1j GORE su izrast.1. gr.1·. Za australijske urodenike. Efes u Turskoj jc nckad bio poznat kao ccnt.111g.111u koji se prostirn LIZ rekLI LI duzini od 6km Na ccntr.1 n.1 r.1 ob. koji zruci "i:ista zemlj.predstavlja sveto mesto Vremena sna Ogromno Zmijsko brdo Ohaja je svetiliste koje su izgradili Indijanci. crkve usecene u stene ukopavaju se duboko i.1. ima oblik zmije i verovatno je povezano sa slavljenjem zemlje kao bozije majke U Evropi.1 sc krcfr u smeru kaz.1d. 1 o mes to jc Ycz. Arizona.lm Velicanstvena palata na Tibetu.1j\cec budisticko S\ ctilistc n.1 \isi niYo dL1ho\l10g iskust\ a Ima mnogo prirncr. od kojih jcdna od n.mozda najpoznatiji monolit na svetu . Potala u mesto je hodocasca tibetanskih budista i nalazi se na jednoj od tacaka sveta GORE LEVO Larn.1. . ove pecine imaju pet budistickih hramova i 24 manastira.1lati sc n.lt. kod cijih pripadnika vlada uverenje da je ovaj krater stvorio plameni zmijski bog.1 njcgcn hr.1 Lb su S\·ct.1 S\ eta Posto su hrisc.1\ ljcn jc kao hodobsnicka stn.1 rncsta jedne kulturc prisn1jcn.1cb biscra bczbrojnih Rmb ) mlazi sc n.1jsn~tiji je indijski gr.1mhlu oblozcnu sa prcko 20 hilj.u.1l.j Lm1. Njcn nazi\. i tunele. poticc od mitskog brda Pot.1jvclii:. Meteorski krater kod Flegstafa. koj.1!. koji je dovoljno dubok da moze da se izgradi pedesetospratnica.1 kojc otprilikc odgcn .1lnoj \isiji_l.11. i mcsto hodocasc. kao sto je slucaj sa Apolonovim hrarnorn u Delflma u Grckoj.1li gr.ljLI i bor.1 rnasi\ni zlatni spomenik i divnu rn.1 Vclika p. Put prcma \rhu n.lcij.1\. Uluru . n.rn10\ inu i f"11at.1 .111i razorili hr. s.1do\ i V. 1ijugavo se u brda.ita zbtnog krcn .1.1 sc zo\e Borobudm (sto zn.1ci hr.1rn Artcrnidi.1 koj. Kanjon C:ako u Nju Meksiku bio je boraviste Anasazija iii "staraca". U ll\Oj p. dovodeci taj11ih kripta i Ova mreza svetih je osmo svetsko SVETE GRADEVINE Kako su drustva postajala slozenija.1j Lune.111 predsta\lj. Huasan i Songsan digao iz njega da bi stvorio sunce.un. Adfantske pecine u Indiji su hrarnovi u steni useceni gotovo vertikalno iznad fomovite urvine sa stepenastim vodopadima.uog.1 inkarn.1110 za Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC \ cko\ im.1lazc grobnice prcdasnjih D. mesec i zvezde.1Lm1a G.SVETE PLANINE Planine SU znacajne U taoizmu kao sredstvo preko kojeg ljudi mogu komunicirati sa besmrtnicima i sa praiskonskim silama zemlje Taoizam ima cetiri svete planine· Tajsan.i u lndiji.1!J.1 hr.rnstvcnijih im. Hengsan.1 od nckc drugc kultme .l!usi n.l\·istu Bodisat\c :\\a lo kites\ arc. S\eta jc rezidcncija ( trcnutno prognanog) D.n.1pr. rncst.1. smatra se svetilistem plemena Navaho. predaka naroda Hopi i Zuni . boginji mcscca. Sadrii kruine odaje poznate kao kive.

psiholoski iii duhovni Cilj alhemije je prctvaranje osnovne supstance u visu. t.LHEMIJSKO P RET VAR:\NJE Alhcmijski proccs. filozofiji. pa i na razvoj rnoderne dubinske psihologije Alhemicar uocava direktnu vezu izmedu rnaterije i duha i izrnedu organske i neorganske prirode Najpre zaceta kao proces slican formentaciji.---"!' ALHEMIJSKO PRETVARANJE alhemija .ul Gusta\· Jung jc snutrao alhcmiju korisnom simbolickom kartom unutrasnjih iskusta\a On je dovodio u \"CZL1 rnlicite faze alhcmijskog postupka sa fazama kroz koje prolazi co\ ck kada dobija analiticku tcr. Hermes je predstavljan sa kriL1tom kapom i sandalama.narocito teorijska > 0 :::::i gde se sastaju telo. proccsu bio je izrazen kao lapis philosoplzorum iii ··filozofcn· kamen". u kojem obicni metali mogu da se pret\·ore u zlato iii srebro. Jung jc cesto koristio terrnin unus mundus koji jc posudio od srednjcveko\"11ih . Alhernija je filozofija i praksa koja obuhvata i nauku i misticizam. mitologije i rane nauke.1kog co\ck.1 alhemije direktno je pcn-czana sa ucenjima Herrnesa Trisrnegistusa (""Hermes Triput-naj\·eci ). astronomije. zastitnikorn ucenja i magije Alhemicari na poslu. koji moze da bude fizicki. To sc moze slwatiti kao promcna osnovnih metala u zlato ili kao pretvaranje najosnovnije ljudske svesti i iskustva u duboki uvid . direktno po\ez. i na tome da sve stvari poticu od "jednog" Primenjeno na alhemiju. u sustini.lr sv. Ona je uticala na raznij moderne hemije. mcsccom i sunccm. vracajuci se u hriscansku Evropu preko ma\·arske Spanije tokom XII veka .1 kao ··kosmicke duse · veza sa zlatom i dugovecnoscu bila je poznata u staroj Kini i Indiji Ovaj proces sc opisuje koriscenjem celog bogatst\'a simbolike koja potice 0 < w z < > N w od astrologije.1lhemicara. bio posrednik izmedu svetova Za Hermesa Trismegistusa se govorilo da je au tor \'ise hiljada tekstova o nauci. :\.1kode poznJt kao opus magnurn iii "\·eliko delo".1.rn sa elemcntima. lspostJvlja se da je on pokusaj ujedinjenja grckog boga Hermesa. zvezdama. sa egipatskim bo:Zanstvorn Totom. noseci krilati stap omotan sa che zrnije Njego\·i atributi su simbolizovali povezi\·anje donjeg sveta sa materijalnom stvarnoscu i nadpersonalnim "krilatim letom": on je. dus. S L\fB 0 LI(: KA KART A HERMET!CKA MU DROST Filozofija iz. koji je opisan kao vcliki ucitclj i davalac mudrosti.1piju. koji je vodio duse u podzemni s\·et i prenosio poruke bogo\·a. Medutim. ovo znaci da je ljudski rnikrokosmos. To je opis dozivljaja ··jednog sveta" u kojcm se tclo. Rezultat alhemicareve posvecenosti O\'Om Hermeticka filozofija koncentrise se na meduodnos rnikrokosmosa i makrokosmosa. koji sc svi sh\·. dusa i duh pojcdinca svesno sjcdinjuju sa kosrnickom dusom. planctama. u sustini je proces promene iii pretvaranj.1 i duh.1taju tako da se oglcdaju unut. okultnirn i drugim temama koji su sazimali sn1 mudrost starog S\'Cta. u rukopisu iz XIV veka Procesi pretvaranja koje su oni koristili u svojoj naucnoj praksi (ovde je rec 0 destilaciji) postali su simboli psiholoskog i duhovnog napretka GORE > 0 K. koji je sadrzan u ideji "kako gore tako dole". alhemijski proces je postao analogija psiholoskog i duhovnog preobrazenja Najranija pominjanja alhemije nalaze se u zapisima iz starog Egipta Ova vestina se raz\•ila u staroj Grckoj i u arapskom svetu. "unutrasnje blago" iii stanje savrsene harmonije simbolizovano ispravnim mesanjem sumpora i zive (za GORE Alhemijski simboli za zivu (sasvim gore) i za sumpor (gore) .

a vezuje se i za arhetip ranjenog iscelitelja i za pocetak isceliteljske snage Nigredo moze da predstavlja depresiju kroz koju eovek pocinje da preispituje svoj zivot i da se z m oppositorum ili "svetom vencanju". Ovo je tacka velikog intenziteta u kojoj suprotnosti pocinju da se sjedinjuju u coniunctio Herrnesa. nasuprot jednostranoj snazi racionalne spoznaje i diskursa. ooLE Alhemijska nauka poseduje celo bogatstvo sopstvene simbolike.a i kosmos. ali ona ima i veliku tematsku simboliku. Hermafrodit sirnbolizuje postizanje intuitivnog uvida. Zavri. U ovom sirovom Stan ju prisutne SU SVe zivotne suprotnosti. ovo predstavlja svitanje tokom kojeg se depresija povlaci i zivot pocinje da se vraca . zemlju i vatru. koja je ukorenjena u nacinu na koji su alhemicari gledali svet i istrazivali mogucnosti njegovog menjanja :0 )> Prima materia je sirovina alhemijskog procesa. koja je predstavljena figurorn po la musko pola zensko . i Afrodite. Alhemija je takode povezana sa procesorn produfavanja iivota i teinjom za besmrtnoscu stvaranjem "eliksira zivota" ili "pijaceg zlata". sastojci i naucr1i procesi u alhemiji imaju sopstveni znak iii simbol DESNO koje su alhemicari verovali da su glavni sastojci svih metala). prvobitna materija koja prethodi podeli na cetiri elementa . Faza nigreda ili "crnjenja" je faza u kojoj se sirovina rastapa u crnu tecnost Ovo simbolizuje rano budenje svesti. vazduh. beznacajnosti i bespomocnosti Kako se eliskir zagreva. nekoj vrsti duhovne cvrstine. a analogna je izlasku sunca . praiskonskim stanjem zadovoljstva.na faza velikog rada naziva se rubedo ili "crvenjenje". Termin hermafrodit je spoj imena dva bofanstva. . buduCi da su izgubili vezu sa "Edenom". filozofovorn kamenu. Ova pecnica simbolizuje eoveka u cijem se telu povezuju dui. Toplota u posudi odgovara prirodnoj vitalnoj energiji za koju kaiu da postoji u svim stvarima. boga intelekta i komunikacije. tokom koje rastopljeni metali pocinju da se prespajaju u cistiju formu )> r :::r:: m en 7' 0 u psiholoskom < )> smislu. gde svaki element i proces dobija sopstveni znak. Ovo herrnafroditsko jedinstvo predstavlja praiskonsko stanje ljudskog roda. Alhemija pretpostavlja da se ljudi nalaze u stanju haasa i nesloge. boginje culnosti i ljubavi. Ono se olicava u SVETO VENCANJE Glavni simbol alhemije je sjedinjenje kralja i kraljice u · vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje simbolizuje vencanje sumpora (musko) i zive (zensko) ili sunca (duh) i meseca (du5a). sledeca faza je albedo ili "beljenje". Ona moze da predstavlja i ritualizovani prostor u kojem su sadrfani svi preobrazenjski procesi. Slika svetog vencanja odnosi se na obnovu ove celovite prirode spajanjem glavnih sila u narna. Vatra predstavlja oplodujucu silu koja stoji iza procesa pretvaranja Vazduh iz mehova alhemicara potreban je za paljenje plamena i za sirenje procesa.vodu.Svi alati. koje rezultira filozofovim kamenom. Prima materia odgovara psiholoskom stanju minimalne svestL Osnovna sirovina se drzi u atanoru ili pecnici koja se sastoji od jajolike staklene posude koja se zagreva na vatri . pre pada u svet suprotnosti. FAZE RADA suocava sa osecanjem krivice. Vencanje kralja i kraljice odgovara i predaji nafoj hermafroditskoj prirodi.

Lavirint graficki predstavlja vezu izmedu svakodnevnog zivota i donjeg s\·eta. bL1dL1ci da su predmeti hodocasea iii pokajanja bili izlo±eni u ladama francuskih katedrala: najpoznatiji la\·irint je konstruisan u Sartru oko l 230. Gotovo svaki drevni lavirint sledi ovaj plan Pronadeni su i klasicni lavirinti sa 11 do 15 krugova. Najjednostan1iji oblik lavirinta jeste "trokruzni" crtez. DOLE DESNO Ova moderna slika prikazuje savremeni kosmopolitski zivot kao lavirint (a deluje i kao kola komjuterskog cipa) Labris je dvostruka sekira sa !(rita. lavirinti sa ostrvima u sebi. Stari koren "lavirintJ. l\[oze da bL1de kvadratni iii kru:lni i irna · ga u Enopi. ali arhetipski obrazac je "kritski ·iii "sedmokru:Zni Ia. i na.·lja rascwtano i isceliteljsko jedinstvo muske (Hrist) i zenske (i\!arija) energije. a zbog toga i slepih ulica. . je ··Ia'. "Visesmerni" lavirint moze da ima vise pute\·a. imali su mnogo pogresnih skretanja i slepih Lllica. iako je slozen.·irint. ima ncprekidan zid i moguce je hodati drzeCi se stalno jednom rukorn za zid U XIX veku formirani su "visestruko po. potice od staroengleskog ameizan sto znaci "zbLlniti" SREDNJOEVEKOVNI CRTEZI RimljJ. cije dve zakrivljene ostrice simbolizuju mladi i opadajL1ci mescc.·ojib crkva: najstariji poznati primer datira iz IV veka i nalazi se nJ.ni su razradili nstu sa krivudavim. Indoneziji i u Severnoj i Juinoj Americi. Krajern Srednjcg veka razvio se novi oblik lavirinta LI bastama i palatarna Evrope. koje nije bilo rnogucc resiti rnetodom "ruka na zidu" w z < > N w Klasican oblik lavirinta i dezorijentacije dok prolazimo kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI..wija i naea.·irinti su postali uobieajeni u IX veku. sto znaci "karnen".Se s\·esti u > 0 0. naseg svesnog biea i nesvesnog iii kolektivnog nesvesnog. Sestolaticni cvet LI svom sredistu predsta. godine.rn put do centrJ. podu bazilike Reparatus LI Orleans. > 0 ::::J kao ncsto sto predstavlja glavne duhovne i psiholoske brige svih kultura koje ga koriste Kao simbol "prolaska".. Druga cngleska rec za lavirint. kao sto je jedanaestokru2:ni lavirint sacinjen od \•clikih oblutaka Vizbiju. sekira koju zakrivljene ostrice povezuju sa mesecom i sa korenom reci "lavirint" put predstavlja svest koja jc potrebna da prodemo kroz zivot. a crtezi su bili dovoljno veliki dJ. a nit koja nam pornaze da pronademo GORE Labris. ali na kraju do. On ima sarno jedan ulaz i jed. u!az LI Ovaj klasicni italijanski crtez lavirinta primer je jednosmernog lavirinta DOLE lavirint iii ll donji SVETO PUTOVANJE U DONJI SVET Rani lavirinti su bili mape koje su pomagale prelasku duse u donji svet posle smrti . sacinjeni vestirn potkresivanjem biljaka. "rnaze" (meiz). on jc kreativno iii obredno rnesto koje odraiava nase osecanje neznanja GORE 0 < t/) OBLICI LAVIRINTA Lavirint je "jednosmeran": ima samo jedan put koji se s. Pn·i primer lavirinta dezorijentise. "Jednostavno povczan" lavirint.. Svedska ll radeci ih kao mozaike na zidovima i podovima Kasnije je on1 nstu Ln·irinta us.·ilu.·czani . Chi lavirinti. spiralnim i serpentinskim obrascima. Stari . odnoseci se na nesto cnsto i na zernlji. se po njima hoda.LAVIRINTI < 2 Lavirint je simbol zivota koji se tumaci na razlicite nacine svet. Indiji. Nju cesto dr:Zi boginja koja CLIVJ. budenju i proccsa snevanja Clvaj stJ.·odi u centar.ri simbol predstavlja i majcinu utrobu i grobnicu.. severnoj Africi. ali drugi dezorijcntise i tcra vas da se osecate potpuno izgubljeni. a u sredini svake ostrice slika je cetvorokrakog krsta . Alzir Crkvcni la.

U indijskom spevu l\L1hablnratc1. omogucujuci kretanje izmeau nivoa preko mostova iii stepenista. kroz vrata groba u rnajku zcmlju Najstariji zabelc:Zcni lavirint opisao je Hero dot u V veku pre n c. u stvari. sa spiralom u sredini. Zato lavirint posiaje simbol inicijacije i ponovnog roaenja juril. cl moze da prikazuje granice hopijskih teritorija Odnos izmedL1 muskog i zenskog principa predstavlja jos jednu temu. sL1sret sa Llnutrasnjim cudovistem i njegm·o ubist\·o i re5enje lavirinta koje simbolizuje konac. Sa S\'CSCU dLIZC hodocasce. plodnosti asocira na bcbu savijcnu u utrobi ili novorodence smesteno u majcinom krilu. Programeri kompjuterskih igrica koriste visedimenzionalne lavirinte da bi stvorili "junacko putovanje" u kuci igraca drza\a dok je On l. Minosova kcer Arijadna zaljubila se u Tezeja i dala mu je klupko zlatnog konca. Forrna Tapu'at sibzio u lavirint. koji sc nalazc u Arizoni. i LI trista godina stcuom la\·irintu u Safron Vc1ldonu. dozivljaj dezorijentacije. smrti. Hopijski lavirinti iz XII nka. a ch cl mladica JUNACJ(O PUTOVANJE Najcuwniji lavirint jc la\·irint kralja !v[inosa u Knososu na Kritu. a njegov centar zensku jc1jnu cclijLI ili nutericu.. a sagradilo ga jc 12 egipatskih kraljcva kao spomenik scbi pokraj velikog vcstackog jezera lz jcdnog zida la\ irinta dizala se piramida.i. zivotna nit koja spaja dva S\'Cta. OPLODNJA I RODENJE ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti n1h-u. sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje 110\'C nade. cc1kr<l\ ijuski Lffirint je ncizost. zavetovao se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi okoncao placanje prisilnog danka kralju l\!inosu.l. Ccntcu nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl smrcu ili sa cm1ovistem nego jc prcdstc1\ljao spc1senjc.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je izmislio carobnjak Drona. a koji je. koji se povezuje Scl mi tom o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om bib znnorn Minotaur Tezej. javljaju se u dve forme. Ncmack. Tezej se sL1ocio s Minotaurom u centru L:n·irinta.1 ch jc pro1udu PUTEVI SPASENJA Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc hrisccrna den clo je do promcnc simbolickog nucenja. a on prcdstadja i pccat pinunskog plcmenskog sa\·etcl.wirintski plcso\·i i obrcdi prikazivali su krctanjc izmedu zi\·ota i smrti. Ova forma predstavlja putonnje kroz zivot. Druga forrna je okruglija i simbolizuje oca sunce. ubio g~1 i natio se Arijadni prateci konac. pri ccmu je Lffirint bio put kroz zamrscnost gresnc ljudske prirode Simbolicno hodocascc ili pobjnicko puto\ mje kroz lavirint moglo se propisati za grcsnikc koji su bili prcsbbi ch krcnu JU snutra se cL priknuje junacko puto\ anjc LI utrobu C1kra\ijuski Livirint piedstcl\ lja C\ olucijLI klasicne formc i nalazi sc u Indiji Zasnin sc na trostrukom centru pre nego na L1obicc1jcnom krstu. cl srednjevekovni monasi mogli su hochti crkvenim lavirintinu tokom kontemplacije . zivOtcl i mogucnost ponovnog rodenja Ova tema je po1·ezana s puto1·anjem u majku zemljLI i LI donji s\·et. koja je imala nadzemni i podzemni nivo Ona je cuvab tela dvanaest krc1ljcva i grobnice svetih krokodila u HcUJO\cru.:in10 kru:lna forrn. gornji i donji. Ovaj mit prikazuje Tezeja kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje zverske aspekte sopstvene prirode kao i prirode Minotaura. trasiranje pL1tc1 za ncrodcno detc kroz VISESTRUKE OIMENZIJE Dodavanje trece dimenzije donosi nove nivoe slozenosti plana lavirinta. ciji je krclj OIU SU < > z Petostruki Ll\·irint sa devet krugovcl koristi se bo rnotiv na korpcrnu koje su tbli pripadnici nc1roda Pima u Arizoni. povczujuci t~1ko teme zivota. Ovaj mit ima nekoliko simbolickih brakteristika: "prodor" u lavirint.:i\ irint matericc. Mit o TezejLI i Arijadni opisuje zlatnu nit izrnedu muskarca i zene U lavirintu Rad i rodenja . sin atinskog krc1lja Egeja. ulazni i izlazni put sugerisu pL1pcanu vrpcu i rodni bnal. a koji mu je dala Arijadna. ali ih to onda izbacuje iz carstva svakodnevnog zivota. koji daje zivot. od1L1\'an je obrcd u kojem jc u sredini stc1jala dcrnjb. i smatra se da simbolizL1je rad. Teorijski je moguce neprestano dodavati dimenzije lavirintu. Onj model obicno ima L1laz na vrhu i GORETezej drzi konac kojim je odrzavao vezu sa spoljnim svetom.:inje. EnglcsL1.

istoku i zapadu. Budisti je smatraju mandalom. koncentricni elernenti crtefa zrace iz i prema svetom prostoru u sredini. mandale kao da predstavljaju univerzalni obrazac zivota: Zemlja se vrti oko Mlecnog puta dok se celije elektrona svih zivih biea vrte oko centralnog jezgra C:ak je i ljudsko oko jedna vrsta mandale . njena uloga je zavrsena. svetim krugom iz kojeg izviru cetiri svete reke (Ind. a imaju razliCito ruho sirom sveta Obrasci nalik rnandalarna pojavljuju se u prirodi kao i u tako razlicitirn tradicijarna kao StO indijanska. Kruzne mandale zvane ll kojern je srnesten koji nastanu kada se baci kamen u vodu cine jednu vrstu mandale. Meditirajuce Bude. jugu. Na cetiri strane sveta nalazi se po jedan monah koji sipa pesak iz metalne cevi zvane Mandale su sredstva meditacije u duhovnim tradicijama kao sto je budizam Ova mandala iz Tibeta koristi se kod vadzrajanskog dragulja iii tocka munje kjil-hor takode se koriste za rneditaciju. njena prvenstvena svrha je da dovede misao do rnesta tisine i praznine. i "jantra" znace "krug" i "instrument". mnogi aspekti n jihove simbolike deluju arhetipski. kosmicko drvo. a zavrsna ceremonija izvodi se da bi se njene isceliteljske moCi oslobodile u svet Pesak se cisti spolja prema centru i stavlja u urnu. Tradicionalna hinduska mandala je kvadrat koji je podeljen na manje kvadrate Kao sto predstavlja sliku SU pahulja snega iii suncokret. simbolizujuci boiansko prisustvo. keltska i hriscanska. jedan od najvisih vrhova Himalaja. simbolizujuCi razvoj zivota iz jednog jajeta u svemir. i uporeduje se sa ogromnirn dijamantom.MANDALE I JANTRE Sanskritske reci "mandala" > 0 I ::J se sve vraca. Iako ukorenjene u sveta predanja lstoka. Iako su simboli koji se koriste na rnandali specifkni u zavisnosti od kulture. oblaci. reda i o sirnbolici procesa individualizacije UCENJA MANDALE Bas kao sto se duga stvara sarno kada se spoje kapljice kise. tocak zivota. mreskanja vode na povrsini. zastitnicka i destruktivna stvorenja. krecuci se s ruba prema unutrasnjosti. kvadrata i trougla). kao sto je slucaj sa koncentricnim krugovima na ovom deblu drveta DOLE kalacakra iii ·'tocak vremena". sto je navelo Junga da kaze da je rec o poku5aju ocuvanja psihickog GORE TalasiCi 0 < Vl LU z < > > 0 CL N LU konternplacije. Tibetanski budisti prave rnandale na srnotanirn platnirna zvanim tang-ka Ove rnandale . ravna predstava svih krugova svemira. oslobadajuci je iluzija trajnosti u svakodnevnom svetu da bi iskusila nadpojavnost.su obicno pravougaone slike na kojirna se prikazuju Budina ucenja. kao StO SU bo2:anstva iii duhovna biea. gde se koncentricni godovi na deblu drveca. svetlost i vid posrnatraca. boje i simbola kao StO SU SASVIM GORE Obrasci mandala javljaju se u prirodi. sveti deo hrarna altar.. Zatirn se mandala pravi od centra napolje. prostora iz kojeg se radaju sve stvari i u koji cak-pur Kada mandala bude gotova. simbolizujuCi prepreke s kojima se rnoramo suociti pre nego stignemo u centar. Cak se i prirodne formacije u pejzazu uporeduju sa rnandalama Planina Kajlas.sveciidrugiduhovni vodici na bogato obojenirn slikarna. U hinduizmu je ovaj prostor 5unja ("apsolutna praznina") i bindu ("kosmicko serne"). Unutar spoljnog kruga iii kvadrata. paukova mrefa. tako su i vizuelni efekti rnandale takvi da nista ne postoji izuzev susreta izmedu razlicitih polja i obrazaca energije Red kosrnosa se prikazuje kroz uravnotezen aranzrnan geornetrijskih oblika (prvenstveno kruga. Oni se takode pojavljuju u snovima i u spontanim zvrljanjirna i crtezima.. kreativnost i duhovno ispunjenje koji proisticu iz nistavila. planine i munje uobicajene su ikone tibetanskih mandala.. pravi se obojenim peskorn kao sirnbolicni rituaL Pocinje ceremonijom prizivanja boginje stvaranja i posvecenja mesta . Satledz. Sirnboli se razrnatraju po redu. . irna cetiri izrazite strane okrenute prema severu. Ona se nosi u svecanoj litiji do oblifoje reke. MANDALE U PRIRODI Mnogi obrasci nalik mandalama pojavljuju se u prirodi. ona je i model za tlocrt hinduskih hramova: centralni kvadrat je Brarnino mesto i sadrzi odaju koja predstavlja majcinu utrobu. PESCANE MANDALE Man dale nisu uvek naslikane U tibetanskom budizmu. Bramapu tra i Gang) kao cetiri paoca vecitog tocka I na nivou makrokosrnosa i na nivou rnikrokosrnosa. a opisuju sematske slike cija je svrha da predstave i da doprinesu duhovnom iskustvu.

jll SC cncnom koja simbolizuje icnsko iii belom koja sirnbolizujc musko St\·oriec DOLE Jantre koriste apstraktne geometrijske oblike u svom planu.LEVO Ovde tibetanski monasi prave pescanu mandalu Svi aspekti mandale. lscclitclj iii iscclitcljb inodi ccrcmoniju 11.1 mor.10 \ arijant.1. svi se uporeouju s mandalama. koja sc smatra jcdnim od najmocnijih crtd:a jantrc.1 Z. Sile koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ. jantra sc koristi LI hindL1izmL1 i budizmLI U pitanju jc slozena geomctrijsb figura koja vizuclno izraz.1 u prcko ritualnih (inova. kao sto jc bdcnje i citanjc molitve 1ud njom Sri-jantra.1L1.1ji figura du ho\ . s.n i korisccnjcm \rpc.1stoji od jcdnog kvadrata.1djenog trouglom okrcnutim prcma gore. koristi sc u hinduskom t.1ko ch u potpunosti budc prisL1tno LI krugu. s z > > CJ "' z Sri-jantra moic da sc gravira s. obicno trouglove. dok trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc linge (falusa). kao sto su rozete sa urezanim ukrasima koji ukrasavaju katedrale i crkve. koncentricnih krugova i devet trouglova koji se medusobno prcsecaju Spoljni hadrat funkcionise kao gradski zid. > On prcdst.1 t. kvadrate i krugove.1nu.1 pcscanoj slici u obliku m. J\L1mhL:i sc pr.1nchlc zyanoj dircktnom kontaktu s njcgovim tclom ch bi otcr.c geomctrijski simboli LI rnisticnorn prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i intcrakcije kosmickih sila . kao sto je slucaj i sa indijanskim isceliteljskim tockom i hvatacem snova.Hinc LI nunchlLI Zatim sc pcsak ritmlno L1kLrnja brczi. s tclom kojc sc sip.po zastitnickom bozanstn1 Samo ovi materijali.11no na osarn povrsina: na zlatu. iikaah ('mcsto n. koji simbolizuje C:etiri godisnja doba i C:etiri strane sveta. Sive i Sakti.rn cfa doncsc mir i h.1ho Indijanci takodc koristc slikc kod iscclitcljskih ritu.1li se 11. co\ ck komc jc potrebno isccljcnjc doLizi u hog.1ju ugljcn i mlc\ cni L1mcn d.1 unutrasnjost Konccntricni kruc>ovi prcdstavljaju duhovno sircnjc i kosmicko jcdinstvo.1 fizicki sn:t i stiti i z.1tnr.1 joni (matericom). kozi (L1kljucujuci papir) i na specijalnom kamcnu zvanom ··visnu ·. ukljucujuc'i obrede koji okruzuju njeno pravljenje i uklanjanje. isp1«1zni. kL1kurL1za i polcn. postavljan je iznad kruga koji je simbolizovao zemlju. bakru. U sL1ton.1 jc bL1goslO\CJ1.wlj. Ona sc s. jcr poloz.111dalc.1 S\ O\Ll potrebnu ran10tdu i harmoniju encrgija ccanost.1 i drL1gih rnarkcr.rnskog para.111 i scda LI sredinLI nun chic sa prilibma du ho\ .1lc bolcst tako ch p.1 kojc doLuc duho\i ) 1u Hatinu kroz koj. s\ctoj lozi koj. kristalu.1. simbolicni su ME8UKULTURNE VARIJACIJE Kameni krugovi.1 m.1 ccrcmonija pocinjc LI zoru i ochij. srcbru.1zlji\O sip. prcdst. t.1 iii mlc\cnih Lltic. pri C:emu je ova poslednja mandala sveta sna Prethriscanski keltski krst. sa L1pijama na cetiri strane svcta . Hrisc'anska tradicija ima sopstvenu verziju obrazovanja mandala.1ko ch iscclitcljski pcsak odL1zi u okc. pogrebne humke i lavirimi. kosti.1ju bi ti prccizni da bi sc st\orilo mcsto harmonijc l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb.1 sc LI hog.rntristickom obredu. prcdstavljenom trouglom okrcnL1tim prcma dole. iii polnu igru boz. u kombinaciji sa pravim bojama _IANTRE K.1tim sc p.1\ .1 ec proci korisni dL1ho\ i bcb sc pozon1 tokom obrcda Ch.1\'a mantru iii rnolitnL Ponekad sc mantra ispisujc da je ··ucnsti".irmoniju ccloj plancti N. . a z.1j\·isc korist.1 bi sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su cnstc konturc.

"smanjenje". kod svih promena postoje obrasci. kostiju ili stapova. od kojih se izvode turnacenja ljudskih situacija. " ··receptivan". uklesan je natpis.· l . voda. "Upoznaj sebe·· Proricanje nije metod predskazivanja buducnosti . . lz psiholoske perspektive. Mcdutim. a isprekidana energiju jina. trigrami cine 64 heksagrama I cinga. ona rnogu da se sagledavaju kao nacin prodora nesvesnog Nad ulazom LI LI ICING Paradoksalno je da je jedina izvesnost u zivotu promena. u grckim Delfona. pri cernu su jin i najcuvenije prorociste staroga sveta. Moguee je osam razlicitih rasporeda. od nasumicnih 5ara listova eaja. sto se ocituje u svim oblastima zivota Svaki ima naziv uzet iz prirode: nebo. Najpre dublje s\ojeve rnozda je odgonir na pitanje pogadan iz obrazaca na zivotinjskim kostima iii na oklopu kornjace Ovo se razvilo u Icing iii u "knjigu promena·'. ··porodica··. URIM I TUMIN Tradicionalno. a mogu se koristiti kao amajlije Spojeni LI " ornj prcdvidljirnsti kada bi bili zamoljeni da daju savete u vezi sa nastupajucim dogadajima. planina. do prefinjenih simbo\ickih Sistema kao StO SU tarot iii I cing Za citanje ovih obrazaca i izvlacenje znacenja potreban je intuitivni skok vere. Ona se dalje produbljuju '"izrnenom redova··. raspored tri linije koje su cele iii isprekidane Cela linija predstavlja energiju janga. sto povecava moguci broj permutacija na preko koji ukljucuje tekuci dijalog sa duhovnom ili mitskom dimenzijom Preko ovab·og odnosa moguce je citati izvesne znakove koji bi inace ostali skriveni. dva kamena koji su se bacali za proricanje sudbine i ispunjavanje zelje. visoki svestenik starih Hebreja nosio je na grudima plocicu sa draguljima koja je sadrzavala urim ("sjajni") i tumin ("savrseni"). koja te:li ka tome da odbaci ili previdi znacenje informacija koje dolaze slucajem. koja je postala mnogo vise od prorocanskog sredstva: sirnbolizovala je funkcionisanje celoo svernira Osnov I Cinga je trigram. To moze biti bilo sta. a trigrami simbolizuju osam faza u ciklusu razyoja i propadanja. formacija zvezda i komunikacija planeta i zivotinja.to bi podrazumevalo da je zivot gotov program nego se najbolje razume kao nesto fluidno. grom. prorocanstva i predska. tako da su 5amani stare Kine oovorili o jang dva suprostavljena principa koja su temelj celog stvaranja. kao proces Gone Tarot i kristalna kugla su dva metoda koji se jos koriste kod predskazanja oesNo U srednjevekovnom ilustrovanom rukopisu klasicni grcki astronomi posmatraju zvezde sa Svete Gore (Atosa) Oni su verovali dace im citanje ovih obrazaca pomoci da predskazu buduce dogaaaje parove.PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA Govoreci sirnbolickim jezikom. pojacavajuci tako sarnosvest 10 000 PROROCANSKA SREDSTVA Proricanje koristi slucaj da bi otvorilo vrata duhu da se izrazi preko simbolickih obrazaca. vetar / drvo. jer proroeanstva nece shvatiti racionalna misao. s nazivirna kao sto SU '"kreativan". vatra i jezero Trigrami su nekada ukra5avali odecu svetovnih i duhornih voda. zernlja. iii plirne i oseke.zanja su nacin odrfavanja veze sa nevidenirn uticajima koji su van dosega obicnog sveta.

ove simbolicne fragmente govora koji kao da su odgovarali na pitanje ili davali savet. Poznate kao kledoni. U klasicnom svetu. obeseni eovek i svet Male tajne se dalje dele na cetiri garniture.lllih nogu i sp. reci koje se cuju nasurnice ili \·an konteksta..koji su.1kom i lo\'Ci se obavezno Hacaju kuci .uod pomno pratio ptice u prorocanske snhe . ali moze da donese i dobre vesti U Knjizi postanja Noje ga je poslao da odredi velicinu potopa. . u pocetku je on zn. sto je bio povoljan znak od bogova Tajvanski Bununi oslanjaju se na cnkutanje ptica i nacin njihovog !eta kao na znarnenje u vezi sa lo\·om: cnkutanje sleva smatra se losirn zn. Rirnska drzava se uvek obracala predskazivacu pre donosenja neke va:Zne odluke. Mozda je on predstaYljao nacin skrivanja duhon1ih ucenja koja su se suprotstavljala preovladujucirn crkvenirn doktrinama.1 i ljudi.1 kod O\ uticu na slu5aoca smatrale su se prorocanskim porukarna.1 tumaca z\·anih seloi . ali se gavran nije nikada vratio.nje. kao i narocite pticje nste .1padu Grckt:: \'ekovinl. ponasanje.10 sarn hr.scc !eta. prerna Ilijadi. ali takode izgleda verovatno da je cinio deo sistema pamcenja Tokom renesanse. pehari (voda i emocije) i pentagrarni (zemaljski i materijalni resursi) eroz.uali ncpoznati ljudi.lllijirn pricam. gavran se obicno posmtra kao ptica koja donosi zao glas.:iii u HomerO\ o doba. oko 800 g pre n. ars smatralc ljudskirn glasnicima Prcdskazanje je jedan od najstJ.rijih oblika proricanja Opisi iz Kine.be5c se smestil. iako su ga srednjevekovni crkveni ljudi optuzi\·ali kao "davolsku slikovnicu·· Tarot je spil karata ilustro\·anih veoma simbolicnirn slikama. Kakadhrita. ne zahteva organizo\·an sistem znakova U pocetku jc verovatno zavisilo na bliskom odnosu izmedu ptic. daje detaljna uputstva za tumacenje znacenja graktanja vrana Predskazanje. pa cak i jaja. obrJ. pri C:cmu je proricanje intcraktivan proces DODONSl'-1 HRAST GAVRAN Cesto predskazujuci smrt. jer je ispravno tumacenje poruke bilo jednako vazno kao i same reci TA. Tarot se deli na dva dela: na izgo\ . tibetanski tekst iz IX veka. prorocanstva jc dav.njihovo pe\·anje.1st. ali se on u XIV veku koristio za igru i proricanjc sudbine u ltaliji. a sirnbolizuju ih karte kao StO SU Jed no od najpostO\ anijih proroeanstn u antickorn s\·etu bio je hrast koji je rastao u Dodoni na SC\ bmfala. neopr.oesNo Publika pomno slusa prorocanstvo. koje SU 0 0 < > > > z > memorativa (slikovni sisterni pamcenja) postala je vezana za rnagijske talsimane ili arnajlije za prizi\·anje narocite sile . medutirn. se (esto .1li u potr. bili . dcca iii proLunici K. Gavran se takoae pojavljuje u pricama o potopu kod algonkinskih lndijanaca U Skandinaviji se smatra da su gavranovi duhovi ubijenih ljudi. Na primer. a koje bi rnogle da PREDSKAZANJE Danas se termin "predskazanje . grup. obicno su nesvesno og hrast. Francuskoj i Nemackoj. koje se odnose na cetiri elernenta kao i na svakodnevne brige: carobni stapiCi (vatra i ambicija).1 poruci i od sposobnosti da je rnume k.ui za drvetom koje cc ih rnditi U 11. ljubavnici.l su hodoeasnici puto\ . . kretJ.1 zemlji..1vali n.acio turnacenje proroeanskih poruka ptica.10 prorocanstvo. odnosi na sve oblike proricanja Medutim. uspch oYog mctoda zavisi jednako od ot\orenosti primaoca prem. KLEDONSKA TRADICIJA Prorocanstva mogu da deluju na vise nacina.ljr. prvosvestenica. dok je prema predanju mesto za astecki grad Tenoctitlan bilo izabrano kada je na kaktusu viden orao sa zrnijom u ustima.ROT Tacno poreklo i snha tarota nisu poznati. Persije i mnogih drugih kraje\·a pokazuju da je n. sablje (vazduh i ideje). dok prema jednom kineskom predanju dusa sunca poprima formu vrane iii gavrana 22 karte velikih tajni i na 56 karata malih tajni To je razlog sto se tarot ponekad naziva Knjigorn tajnL Velike tajne bave se arhetipskim temarna koje odraiavaju prekretnice u zivotu.. pri cernu su ljudi ulazili u misticno iskustvo pticje s\·esti .1 o Dodoni.e.10 sto jc slueaj sa svim drugim prorocanst\·ima. lndije.1 Za komade dn·eta koji su uzimani sa hrasta govorilo se da imaju istu prorocansku moC.

Zenska figura moze predstavljati razlicite aspekte zene.1hinje sisaju kosu kada stupaju LI mo1uski zirnt. 1'.rnjc iii pokornost: monasi i mon. prakticno s\·aki pojedinacni deo ima sopstvene simbolicke asocijacije starozavetnoj prici o Samsonu koji je izgubio snagu kada mu je Dalila odrezala kosu. LJUBAV I SRODSTVO.1 izduzena glava jc zn.1 gla\ a se snutra centrom uecnj.1to sto vcruju da su one simbol Bozijc ljub. J pletenicc iii m·ez. GORE kalske z.1ktera.. koji je posrednik izmcdu raja i zemlje.1 duha pobeduje smrt Lllhtu ZCl1U iii.11u glav. Obrijan.1k dobrog kar..:igledav. ZIVOTNI IZRUG 154 NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO. pom.\[noge stare tradicije saglcdavalc su ljudsko tclo kao rnikrokosmos ( doslorno ··mali s\·et 1 koji sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u minij. USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT. kurtiz. > LJUDSKO TELO G L :\ \!:\ Gotovo s\·ud. Pripadnici .1 s.. kao skladiste niskih nagona i strasti koji prete da s\·edu ljudski rod na ni\·o zivotinjskog swta. svetaca koji nose sopstvenu glavu.:i bila jcdnaka kastrir.:iju telo kao neprijatelja kojeg treba savladati.1ginj.--. kao sto je plodnost i zenska seksual nost. a diH1c frizure i Ljudsko telo je bogat izvor simbolickih znacenja.1trali kao jin i jang. .rnjc glan~ oznaca1 a pokornost nckom viscm bicu U mnogim .\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA.inezi su telo posm.:i kod zena nekad je bila simbol rnl. a keltski kult gla1·c kao swtinje ilustruju brojni mito\·i .1 je bib simbol kraljcvskc vlasti iii simbol slobodc i ncz.12i\·ati 11..1 cesto se prikazuje kako drzi sopstvenu odsecenu glavu dok u hriscanskoj ikonografiji ima mnogo primcrJ.:i je svctinja z.n-i U Kini jc obrij.rn. za cuperak na nhu glave se veruje da pokriva mesto nJ kojern bofanski duh ulazi u tclo prilikom rodenja i izlazi prilikorn smrti: on se po\·ezuje Glava se povezuje sa ljudskim sposobnostima razmisljanja Ona maze takooe da se koristi za opis odgovornog eoveka GORE Pored sirnbolikc tela kao celine..:ivarsku tradiciju.1.:izuCi S\'akorn coveku da shvati S\ oju bozansku svrhu i jedinst\·cne mogucnosti Druge tradicije s.1tra kao ·· twarn dusc·. U hinduskoj i budistickoj tradiciji.1 zrtvov. mudrosti i vodstv. RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK z 0 ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO.:i kosa sirnbo]izcn·aie SU . instrumcntom razurna i duhovnih i drust\ cnih sposobnosti koje izdizu ljude iznad zirntinja .1 veoma dugorn. odsecanjc gla1·e neprijatelju srnatra sc ponizenjem pojedinca. nasuprot tome.. ljubavi i poniznosti Frizurc SU cesto oznacitclji drustvenih iii religijskih razlika..:i. SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(.1 jc lisiti Co\cka jarne sluzbe.1du z. U nckim tr.1jednicc Sika pustaju kosu i br. U rnnogim tradicijam. ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.rnju i mogl.1dicijama telo se pos111.1 glan rno±c takodc uk. perjanicc sluze da 1uglase on1 osobinu GLn-.:i m. Z.1turnoj forrni. raspletenom kosom kao simbolorn svoje ne\·inosti. Simboli \las ti kao sto jc kruna nose se na gLn-i. kao StO je sJueaj LI Jencja. sto znaci da snag.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L. kao sto jc slucaj sa rastafarijanskim plctenicama iii dugirn loknama hasidskih KOSA Kosa cesto predstavlja rnuskost i snagu.n-isnosti Duga rasplete1u kos.1frickim plcmcnskim kulturam.:idosti i nevinosti.rnu U hriscanskoj umctnosti iskupljena i posveeena Marija Magdalena eesto se prikazujc s.:i.. Hinduska boginja Durg.1 CJlc i druge keltske narodc duga kos. sto znaci kao simbol sanscne ran10te:Ze i celcn itosti.

plazenje jczika se smatra prijateljskim pozdravom. dok je u manrskoj kulturi to prkosan. usta su takode povezana sa destrukcijom.i. Srednjevekon1i umetnici su prikazinli male demone kako izlecu iz usta neke osobe. Dlake na telu se povezuju sa muskoscu iii zivotinjskim stremljenjima: u hriscanskoj urnetnosti one se koriste kao simbol davola irnalo je isceliteljsku i zastitinicku funkciju. kao sto je slucaj sa ustima cudovista: u hriscanskoj ikonografiji ulaz u pakao su zub.. sredstvorn percepcije koja je kod meditacije usmerena prema unutra U staroj Grckoj simbol oka je irnao magijska svojstva. simbolika oka se po\·ezuje sa percepcijom i vidom. Preko veze s jelom. slepilo moze takode da se poveze sa mudroscu i duhovnim darovima U nekirn tradicijarna. u carstva duse i duha.it. shodno tome. zubi mogu da ukazuju na zastrasujucu snagu zveri da pojede. provokativan sa svetim narodom. neke kulture veruju u postojanje '"treceg oka'" koje se nalazi na sredini cela. usta oliea\·. Medutim. taoisticku i sintovsku. nego i istine koja se pojavljuje nJ. i bilo je izvor inteligencije. a oci naslikane na pramcima ratnih brodova imaJe SU f!10C americke ncwc. raspletenom kosom kao simbolom svoje nevinosti i aluzijom na vreme kada je prala lsusove noge pitanju opake reci da ih vode. slepilo se cesto koristi kao rnetafora za nesposobnost sagledavanja duhon1e i moraine istine . u antickom dobu ono je bilo simbol centra i cesto se smatralo mestom na kojem se nalazi du5a U Kini se takode smatralo da se srce nalazi USTA Kao organ gcwora i disanja. znaci st. zubi se cesto uporeduju sa biserima. Horovo oko . I hinduski bog Siva i Buda prikazuju se sa trecim okorn. sto je zna(i]o da iii lazi Jezik i zubi irnaju sopst\·enu simboliku Na africkirn skulpturama.. pri cemu dcsno oko odgovara aktivnom i buducem (suncu) a levo pasivnom i proslom (mesecu) Da bi ujedinile percepciju. ali rnogu i da se poveiu sa snagom i mudroscu U persijskoj i evropskoj ljubavnoj poeziji. au hriseanskoj tradiciji jezici ognja sirnbolizuju Sveti duh Jezik SU U c 0 0 0 (ali i zastitnicki) gest GORE Srce nije samo simbol ljubavi. simbolizuje govor.1gu duha i inspiraciju duse.LEVO Otvoreno oko u trouglu je masonski simbol Ono simbolizuje duhovnu svest. Fraza '"sirom otnirene oci . Srce sc takode povezuje sa moralnom hrabroscu i istinom. sa sposobnoscu da se vidi dalje od cisto fizickog sveta.:i bi otcrali zle duhovc Na Tibetu. Medutim. oci se identifikuju sa suncem i mesecom. ukljucujuci hindusku.1 usta demona. U starom Egiptu. Jedan od masonskih sirnbol. pozadini OCI Kao sto se i ocekuje. je jedno otvorcno oko (simbol bo±anskog znanja) smesteno unutar trougla slika SRCE Na Zapadu se srce povezujc s romanticnom ljubavlju od Srednjeg veka. Jezik se ponekad uporeduje sa plamenom.rnice od jednog dol.1ra.rnje budnosti tamo gde je sen iii duh. uzviseno stanje s\·esti i sposobnost rezonovanja i komuniciranja. ali se isto tako povczujc sa surovoscu: talasasti jezici su crtani na starim kineskim grobovima d.1ju sn. ooLE Marija Magdalena se cesto prikazuje sa dugom.

HJ. a "rukopolaganjc" sc koristi u crkYJ.1j.1dnoj Africi. u nekim tradicijama krv takode ima moc da otruje hrisc.1 velikim stop. oziljci se ritu.1lo st\ .Cinom pranja stopala svog ucenika Petra.njc i\[uslim.1 zidu.1bilnoscu i sa pokrctorn Bose noge tradicionalno ukazuju na poniznost. zcmlje i donjcg S\ pccinskoj umctnosti austrJ.1ksu su sprorndili Skandinavci koji su mazali s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom krdju da bi ih t.10 pupc. cilindricnog L1rncn. au stuoj Crckoj Delfi su bili mes to S\ etog omfalosa iii · pupc.1 Z\ czcb.1.1p.1k s\ct. bog rat.wbljcnim Hhom koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu tri S\ct.1 sc\crnj. pupak sc posnHtr.rni opisuju i\[uh.fa i obrelfa z.1h i kn· se powzuju sa zi\ otnorn silom i bozanskom snagorn Indijanci koristc dah da prcnesu snagu izrnedu ljudi. .1. U z.1 slicnu pr.1tinH iii drugim prcdmctinu znace zastitu u \·ek. pup. a on je irnao nugijska svosjt\·a za l(elte: druid Mog Ruit mogao jc cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u L1rnen. gcst koji su kasnije oponasali cnglcski kraljc\·i koji su pr.lijskih urodcnib.1ka 11.1.1ka jc dusc.1zi neprijatclje > DAH I KRV I d.1linu. PU PAK Osim sto jc \izuclni podsetnik n. . zivota i stvaranja DOLE \CZU SAKE I STOPALA Tradicionalno. iako se ona povezivala i sa (_h sc Htc.lllC Hpcc.k i potpis U hinduizmu i budizmu s.10 simbol ccntrJ.uedenja.1\·[juju LI Mnoge kulture smatraju kn svetom zato sto ona olicava dusu: u zapadnoafrickoj rndu nugiji sveti kipm·i se mazu pilceom krdju da bi ozi\·eli.rnskoj ikonografiji saka predstay[ja Boziji blagoslcn· i in ten enciju.1 kao prc(_facki matrij. lsus je pokazao svoju poniznost i ukazao na to da je on pre sluga ljudskog roda nego njegov LEVO Kada jc Hrist prao stopala srnjih ui:cnika. a bile SU eta) Z\czd.1lni simbol koji sc odnosi na plodnost. Stopalo jc deo tcla koji jc n.ktin1c bohnskc moci Otisci s.1k CCStO koristi k.1kc SC CCStO poj.111._ 0 kao sluga.lf LI i deo uni\·erz. S\ct.1mclfovo rodno mcsto bo ·pup. Krv se koristila da bi zapecatila zakletve.1rh.1 (r.1 ziH1tom prcko SC pupl:.1 CU\.1 iz kojcg jc 1ust.1ca ponckad sc pominjc k.1jbliskije povczan sa zcmljorn Ono se povezuje i sa st.ma kod iscclitcljskih obre(. a japanski ratnici iz XIV te[a s.1 se obicno prikazujc s.1 Simbolika pupka povezana je sa centrom sveta.1ka je simbol J.1 SJ.1li nogc sirornasnih da bi pokazali woju poniznost U Republici Benin.rnog brncn. prcdstadjajuci umctnikcn duhon1i otisJ. dok ni Jevrejima ni muslimanima nije dozvoljcno da jedu meso koje inu bilo kakav ostatak kn i Jevreji smatraju menstrualnu krv kao necistu. oko kojc nebcsa kao u sinto religiji izraz za krv (ci) je tabu. sto simbolizujc njegm u sposobnost da zg. n. z. koristio je onj cin da simbolicki pokazc s\oju ulogu z .1 umakali su prste u kn· da overe ugm·or Hriseani ritualno pi ju Hriston1 kn· u obliku vina prilikom pricesea J\!cdutim. s.1lnc Indiji otisci s.1ko aktivirali .1lno pra\·c oko pupka dc\'Cijcice u pubertctu i znak za[osti .

naZ\".rni s.1ljenje i kazan.1foj Kini.1 ogromnom erekcijom i cmocionalnu potistcnost sa ncur.1kre su porcdane duz centralnog meridijana koji idc od baze kiC:rnc do terncna gla\·e Hinduski linga kamenovi prikazuju se kako se gnezde u okruglim joni udubljenjima. sto znaci ''materica Vuh·a se takodc obicno povezuje sa boginjama majkama. LI i plemenitim). Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim. prijatnim p!odnOSCL!. refleksologija i akupunktura su zasnovani na O\'om sistemu i povezuju fizicku .1\"J. preko ukruci\·anj.nnim nazivima (kao sto je Ci LI Kini ili prana u lndiji). S\'Ct U hinduizrnu nju simbolizujc joni. Poznata po r.in1e C:. povezuju se sa simbolikom majcine utrobc.iga i znanja Vuh·a simbolizuje mrak.1 uran10tdujuci agcns cija jc uloga ch odrz. boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena. on prcdstadi. Posude pretvar.inja.:n·an kamcn koji se obicno prikazuje spojcn s•1 joni. kao sto jc slueaj SJ prirodnim karakteristikama u pejzazu poput pccina J\[atcrica SC cesto povezuje SJ boginjom mJjkom: Delfi u staroj Grckoj. lenj i prozdrljiv Temperament).. ne zeli da pusti decu ili zenu ljubavnicu Pojam zubate ngine (vagina dentata) moze Se povezati SJ.1tiri su prikaziv.10 simbolom nji ho\·e pohotljive · prirodc U kabalistickoj misli falus je bio odgo.·oran za odrza\anje ravnotezc. kao StO SU joga. . moci stvaranja ENERCETSI. pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se sa elementima i bojom. koji su \Tata izmedu fizickog i nem.i i ncba.1 protice kroz s\·e zi\ e st\·ari.na sa plodnoscu.i japanski bog braka se prikazujc u obliku falusa. spor. ljubomornc. matcrica se povezuje sa zastitom i taj. On se slavi u rnnogim kultur. Bambarc iz Malija o njoj govore kao o "divnoj velikoj rnajci· i srnatraju je H. aktivnog principa. prozdrljivi aspekt boginje.i\·anja u prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc. mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike rnajke zemlje.1tima koja vode do skrivenog bl.rnstvcnim skrivenim silama. posesivne majke kojJ.CETIRI TEMPERAMENTA Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri temperamema. simbolizujuci jedinstvo duh. njen element je bila zemlja.l\"abcku silu koj. kao sto su lonac za t. a njen elemem je bio vazduh Zuc se s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim. ovim aspektom.lllO jc po grckoj rcci de/fas.i L1lusni prcdmcti su sLwljcni u st. prgavim i osvetoljubivim). a moze takode da predstavlja kastracionu uznemirenost muskarca . Crna Z:uc je bi la melanholii':na (depresivan.uom Egiptu. suptilna cnergija ulazi u telo i napusta ga preko cakri iii encrgctskih ccntara.iterijalnog c.n·notdenoscu tclcsnog cncrgctskog polja U hinduistickoj i budistickoj misli. Sluz se povezivala s vodom i sa zelenom bojom. Bogcn·i plodnosti kao sto jc rirnski Prijap ccsto se prikazuju sa falusom pod crckcijorn.O TELO J\!noge tradicije \·eruju u zi\·otod. a s. zirntna sila protice mrezom energctskih putcva poznatih kao mcridijani (Kina) iii nadi (lndija) Ezotcrijski i isceliteljski sistemi. ukljucujuci i ljudsko telo.i U hinduizmu se po\ ezujc sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc gJ linga.i strah od predaje instinktima Falus je simbol muskosti. Osim sto jc pO\"CZJ.1 ili umeks. predstadjena kao plitki bJsen u obliku vuh·e i grafickim simbolom trougla. uspr. Unga i joni simbolizuju muski i zenski reproduktivni organ i muski i zenski princip ooLE k. njen temperament bio je flegmatik (dosadan.ustva Gl.:.1 i matcrijc. 0 i kanab zin1tnc silc. mor. kukavica) Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu 0 c POLNI ORGAN! Polni i rcproduktin1i organi muskaraca i ±ena nose duboku simboliku. muskog i zenskog princip.da kada jednom ude u telo zene neee vise moci da izade .inu kao izvor zivot. kao sto je bi!o st.

ali je z. nepred\·idivi i uzbudljivi. a jedna stara engleska narodna pesma povezuje pojavu snaka sa rodenjern: tri svrake za devojcicu i cetiri za decaka .J prirodi uzimaju se kao znamenje rodenja i smrti. Proces radanja odrafava proces inicijacije . Tradicionalno. ali babice stite i pomazu majku i dete U Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci "ona moze sve'. Samoanci su verovali da ce umreti ako ulwate leptira Kelti PREDSKAZIVANJE RODENJA I SMRTI Veliki deo sirnbolike koncentrise se oko rodenja i smrti. a u rnnogim kulturama postporodajna krv srnatra se jakom i necistorn. a pripadnici plernena Hmong u jugoistoC:noj Aziji smatraju je "ko5uljom" . leptir se razlicito uzima kao predskazanje jednog iii drugog Na Orknijevskim ostrvima duga predskazuje rodenje.prvom odecom deteta Oni je sahranjuju u uverenju da ce se posle smrti du5a vratiti da nade svoju odecu. smatra se da mogu da namirisu smrt pre nego sto se desi. U modernom drustvu babica mozda nema vise takav status. babice su imale slican status samanima i svestenicima. au hriscanskoj umetnosti caurica je simbol smrti. buduCi da s\·ako od njih predstavlja pocetak i kraj Roderljc~ je poi:etak zivota. ali moze se snutrati i krajcm prethodnog zivota iii puto\·anja duse i krajcm trudnoCe. ali u africkoj i indijanskoj kulturi ganan je koristan vodic rnrtvih na putovanju. Smrt je kraj. raj iii u sledecu inkarnaciju Oba dogadaja poseduju tajanstvenu lepotu. sto znaci i "zemlja"" Ajrnari i Kvece u Boliviji smatraju da posteljica irna duh . podvrgavajuci se obredirna prociscenja Trudovi rnnogo podsecaju na pocetnu fazu inicijacije kod koje se i:esto javlja veliki bol i rnisterioznost.nastanak nO\'e Hezde bio je znak za rodenje novog kralja. narocito gavrane. pa su zato znamenje zle kobi. Pripadnici plemena Ibo u Nigeriji i Gani prireduju pravu sahranu za posteljicu zato sto srnatraju da je ona mrtvo blizance novorodenceta. negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica Mnoge kulture smatraju porodaj mocnom i prirodnom inicijacijom i daju veliki znacaj raznirn fazama i za rnajku i za dete. tako je Hristovo rodenje predvideno po ovom osnovu. Cesto se smatra da bogovi i duhovi imaju veliki uticaj za vreme porodaja. GORE Rasireno je verovanje da zavijanje psa iii vuka nagovestava dolazak smrti neobicni nebeski znaci cesto su se tumacili kao ukazi\·anje na dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti U stara vremena. kulturu i nauku. U Evropi se smatralo da leptir mrtvacka glava predskazuje smrt zbog crtefa lobanje na ledirna. Zavijanje psa ili nailazak na avetinjski crnog psa moze da nagovesti srnrt. simbolizujuci zivot. Stari Rimljani su rnrzeli sove zato sto su ih smatrali \'esnicirna smrti Za mnoge ptice lesinarke. Psi se takode pojavljuju u 5amanskorn ucenju kao i:uvari i vodici u donji svet POSTELJICA Posteljica se postuje u mnogim delovima sveta. mozda zato StO SU uloge . ulivaju strahopostovanje i izvori su nadahnuca i sujeverja za ogrornnu oblast simbolike koja formira religiju. verovatno zato StO predstav]ja snaznu \'CZU sa svetom duhova. duh i individualnost. Mozda zato sto je simbol preobrazenja. Mnogi znakovi i simboli i. stvarajuci "Davidovu zvezdu" SASVIM GORE Leptir koji leti nocu bio je simbol smrti kod Kelta venua. Ona se cesto zakopava na teritoriji predaka da bi obezbedila svetu vezu izmedu deteta i zemlje: Mavari nazivaju posteljicu 0\'i dogadaji toliko tajanstveni. Astrologija predvida verO\·atno neme rodenja i srnrti.i odlazi u sveto mesto za porodaj. Anglosaksonci su se za vreme radanja molili boginji Freji. SIMBOLIKA RADANJA BA BICA Tradicionalno.1 neke i pocetak znacajnog novog putovanja u donji svet. a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti. rnajka se odvaja od drustva ostavljajuci iza sebe uobicajene . verovatno kada se Jupiter (poznat kod Jevreja kao "kraljeva zvezda") spojio sa Saturn om.·-·----- RoDENJE 1 SMRT I rodenje i smrt donose strah i radost u svim kulturarna. Nju pere i tajno zakopava muz da se ne bi razbolela majka ili beba . Keltske kulture su ponekad skrivale radanje od natprirodnih stvorenja koja su inace mogla da naprave neku pakost su verovali da nailazak na leptira koji leti u noci znaci smrt.

1dc11.1l:cm iii lukom i strcL111u.111jc i uspcnjc 5. S11utr.1j ob red !Llst.1ustr.10 njcno uspcnjc.1101.111cuskoj.ck simbolicno \ .1 s.1 z.c simbolib nadc i str. .rnj. .1dicij.1 b!iskim rod.1 sc Lh jc o\ .1 u k(1ji11u jc popularno uccnjc o tclcsnom 1 .1 iii L'clr.1ju smrti Pozn.1 u mlckc1 Sto jc z. pro11.1slL1g u pos\ cecnu \Odu.1 pc1 a pcsmc 0 H R E D I S .111jc dusc dok jc dim simbolizo1 .11 lj.om.1b nuk.1 koji podr.1 i \Cro1.111j.1ks.llirzc simbolc smrti.1. Tcsik-T.1(.1\ lj.1 i odstr. od bronzanog dob.1 su s.1 na Lhljc. da sc 11.1lijskih urodcnib slozcni su i r.1 l' sustini.1 jc zrul:iLi oslobad.1dgrobni bmcn.1 do br.1 Lhtir.rnu 1 atr.1 mrt1 o tclo iii plinu koj.rnj.rnskc narndc i z.1s u lr.1tr.1d.1jccsci pribz srnrti jc u L1bliku groznog kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s kL1-.1 godiru.1jcd11ic.1j.111.1 irsk.111ju.1 jc odu'.1j prcobrazcnj.1 1111wgo r.1L1ziStinu Lw Sto su S.111gro\ koji prcdst.1 prccim.1 poncL1d i s.1 kasnijc d.1scn.1 sc Lh sc Prvo krstenje. .1 z.1skc umrlog prctL1 De\ ct chn.1L1n.1 narodc sirom Eq·opc.1 od bilj.1to1n kL1ji koristi z.rnjc 1u drngi s1 ct.111idarsb pcci11.11 lj.1br.1zumcYa razlh.1 kuci Poslc smrti z. trozupccm m.1tL1lieb crh . .1zlikuju sc L'd br.111 prckL1 dojcnj.1 sc odnosi n.1 proccs prol:iscc11j.1 L1brcdc rodcnj.1 jc simboliz0\·.l i.1ko -.1juci smrt i \ .1j.1/11.1 jc gozba i pcpco jc st.1 i ol:isccnjc od grclu S111. narol:ito kL1d surih Egipc.1L1tom i 11.1 er\ cnim okcrom zcmljc Pogrcbni obrcdi .1 .1 k. smrt sc l' umctnosti n.du i sL1\ cs kojinu ljudi pristup.rn ob1·cd Sur.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc ukljul:iti pl1tpu1w ur.1to jc ch pr. oplcrncnji1.1 iz1cstan 11acin n.1tst1 .1 biL1 jc ur. Lw sto su cr1 otocni m.111. s.1 uobicajcn.irzc simboliwju puto\ .1j.ll1L1 n. krstenje Hrisra koje je obavio Jovan Krstitelj.-\ N E kRL\L-\CIJ E Pogrcbni obrcdi sc \Com.rnjc dctct.1 pcsc.1 iii grob iii 11.1skrscnjc Hrist.-\ H R .1 m11ogL1 simboL1 od kL1jih jc \ CCill.l!ljcnjc fizickog bic.1d.l LIZllCllliruju(.1ktikuju slic.rnj.\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I Sm rt im.1 su tcLi koj.1h.1 i od kr.1kitom.111iL1 jc 01 u pr.0 0 z D R l' C 0 R 0 D E NJ E \ od.1 pl1ncbd j. krcnucij.1lisman kojim sc mole duho1 i Lh pomognu pokojniku n.1Li prncisccnjc.1 jc u drnst1 im.1 u sni1.rnim s.1 1 cr(l\ .1 sh1 .rnjc dctct.11 lj.1!11. Hrisc.\ll LI simbolc smrti spalhju IL1b.1\ isnosti od kulturnih st. simbolizuje Boziju milost i ponovno rooenje GORE LEVO ooLE Nadgrobna ploca. simbc1lizujc drugo rndcnjc prcdst. Grozni kosac i pescani sat simbolizuju negativno smrti duho1110 biec pomno sp.to1 rcmcno 11.l!lju L1 st.1tSt\ . \!rtncki sanduk jc obojcni t.1hrcrnjc1u s.1 od pre 80 hilj.1 kojc s.1li litiju do groba iii lorn.1 t1.1j.ire indo-ir.1zlikuju u z.1ku.1 do kr.\t.rnjc dusc GORE od Crna skeletna prilika Smrti bila je cesta srednjevekovna slika tcL1.1 i L'd kL1mbin. Rimski pogrcbi su podrazumc1·. zlatogL11 i ccmprcs Lide smrti iii b.1 putcn .1 mcrcnjc zin1t11og 1 cb.1Sll(l\.1 ccsto su ukr.1.rn u grob [ndiji gdc S\ CStclliCi j(1s p1.1 u lr.1skrsc11ju N.1 s.1ksu 11-2 godinc S I .1cc.1cima koji su nosili m.111u i Dccijc pccinc u Fr.1ju i-.1 bo dog. U drugc Lw simbolc1m kni L .rnju ch jc njcgo1 duh formir.1cijc str.

simboli nevinosti . sina i ljubavnika boginje . Dok je ona odsutna. istovremeno je simbol falusa i prikaz osovine sveta iii kosmickog drveta . Lutkice od kukuruza su tr. a da bi se obczbedio nastavak vrste priroda je z o > l- obezbedila da seks bude prijatna.im ljudski zirnt. a koristi se i kao simbol ljudske plodnosti SU izvodi]i obredni poJni cin. Slike boga ljuba\'i s lukovima cesto sirnbolizuju napetost zudnje. Adami Eva su se sklonili iza smokvinog liSea kada su pojeli rnce sa drveta saznanja. zdrava aktivnost Mnoge tradicije prepoznaju \'CZU izmedu seksa i duha. simbola plodnosti vode. sagledavajuci seks kao sredstvo srece i preobrazenja OBREDI PLODNOSTI U mnogim tradicijama postoji I GORE veza izrnedu sirnbolike zemlje i seksa.1zi mrtvog ljubavnika. znanje i snaga. koje simbolizuju krv i vitalnost. zemlja je jalov. Smokva kao plod se povezuje sa zenskim genitalijama.idicionalni p. Smatralo se da ljudsko drustvo potice od seksualnog prenosenja snage izmedu bizona i zene. gde zene legnu na kisu da im pomogne da zatrudne. koja se gotorn svuda u Evropi pojavljuje kao simbol ljubavi. od svakodnevnih do svetih mitovima lovackih drustava. Mongoli i stari Kinezi videli su kisu kao '"serne" koje se 5alje sa neba da oplodi zemlju.iganski talism. u obrednom plesu indijanskih plemena iz Montane. opstanak Mandana iz severnoamerickih nizija zavisio je od bizona. Ponekad se ukra5avaju cn'enim vrpcama. ukrasena vrpcama. Kao sveto drvo zivota. U Egiptu i Indiji ona se povezuje sa rasplodnorn moCi.ini plodnosti koji se prave u vreme zetve . SASVIM GORE Seks i plodnost imaju mnogo simbolickih asocijacija. ali kada se vrati. plodnost se vraea na zemlju. ali voce koje se najcesce vezuje za seks i plodnost je jabuka. smokva takode poseduje seksualnu simboliku Za Grke je smokva bila atribut Prijapa i Dionisa. braka i plodnosti Riba je falusni simbol SIMBOLI PLODNOSTI Luk kao simbol sabijene energije pcn·ezuje se sa dinarnicnorn polnom napetoscu i atribut je boga Apolona. narocito u obliku kise u delovima Afrike i i\ustralije.pojas i stit koji odbija strelu . a nije neobicno da su se ovi GORE DESNO Na ovom prikazu borbe ljubavi i nevinosti. a sveti bizonski pies kod ovog naroda odrafava ovaj praiskonski cin. povezanim sa sezonskirn ciklusima Zemlje U starom Vavilonu kralj i provosvestenica GORE Zito je simbol plodnosti zemlje. Ovaj arhetipski mit odnanja u staroegipatskorn opisu lzide i Ozirisa iii u starogrckoj prici o Demetri i Persefoni zbog mlecnog soka koji se rnoze dobiti od krupnijih sorti. i zbog analogije ribe sa penisom. muskarac se okiti perjem i oponasa parenje prerijskog petla da bi se obezbedila dobra zetva Plodnost i medusobna privlacnost rnuskarca i zene smatraju se darovima boginje. simbolizujuci rnisticno venC:anje Tamuza. slicna verovanja postoje i danas Voda je iskonski simbol plodnosti.SEIZS I PLODNOST 160 Ljudska biea su prvenst\'eno polna biea. Alberte i Saskecuana. narocito Sive i Visnua. Graficka \'eza izmedu smokvinog lista i muskih genitalija verovatno je nastala polne srece i plodnosti zbog mnostn ikre. pa cak i s. sirnbol oplodujuce snage sunca.sasvim su uocljivi darovi dobijali preko seksa Na primer.i. a ostavljaju se iznad ognjista do proleca Dolazak proleea slavi se obrednim plesom oko majske motke Ova motka. poticu od zirntinja. U !star Mit o Tamuzu odnosi se na putovanje boginje u donji s\·et da u njemu potr.

Si\·e i Sakti.izumev. C::estitost cesto predstavlja personifib. Otuda se prosvecenje moze postici svesnim ucestvo\·anjem u suplji oblik predstavlja plodno jedinstvo muskog i zenskog Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od razbijenog roga Amalteje. koja su sirnbolicno podsecanje na prolaznost sveta i na :Zudnju za oplernenjivanjem i prevazilazenjem smrti .ira. hinduska spojena hermafroditska figura Sive i Parvati. ooLE Ardanarisvara.i plodnosti b.ira) sadrii seme onoga sto je vecno i nepromenljivo (nirvana iii proswcenje): slicno tome. o\·aj parse u hinduskoj ikonografiji ponekad prikazuje kao hermafroditski Ardanarisvara . simbolizuje pomirenje suprotnosti i postizanje jedinstva.inje molitJ\«1 boginjam. F. koja spava u prvoj cakri.ijednicka je tema da svakodnevni svet (sarns. pri cemu svaki partner irna za cilj da akti\·ira energiju suprotnog pol.ciju neprijatelja erotske ljubavi.- NEPLODNOST Bas kao sto su usevi znako\·i zernljinog obilj. pa se cesto prizivala bozija porno( Orn je podr. UZDRZAVANJE. . z. a njihovo upra±njavanje je bilo naroCito namenjeno razbijanju kastinskih barijera i tabua. a telo je sredstrn preobrazenja. napretka i bogatstva. kao i sezone zetve c z Sledbenici tantre cesto SU zivcli na grobljirna. clruge srn. Ucenja tantre su se cesto smatrala pretnjom drust\·enom poretku.1lo sa nevinoscu. ROG IZOBILJA Rog izobilja je klasicni simbol neiscrpne plodnosti Neprestano punjen raskosnim cvecem i vocem. Preko ritualizovanog polnog cina dolazi do reaktiviranja muskog i ±cnskog principa. telo-rnisao je ogledalo svemira.ipstiniranjem od seksualne .i b.ilusni simboli su cesti i kao amajlije plodnosti perunika i ljilj.ini Lasica se po\·czi\·ala sa cestitoscu zato sto ju jc belo zimsko krzno poveziv.tantra n.1polju biti pogoden ludilom i da svakodnevnorn zivotu pre nego njegcl\·im negiranjem. tako da je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti. u liku zene koja nosi stit kao odbranu od strela ljubavi ili pozude. koze koja ga je othranila. ili itifalusnim (uvek napetim) bogovim. Tradicionalno.i pripisivana je '}1lornsti · zene. pojasevi. kestenje.1traju da to rnoze da omete plodnost zemlje: Akani iz Gane veruju dace par koji bude vodio ljubav n.1lo upuCiv. njegov falusni TANTRA Ponekad opisi\·ana kao "tehnika ekstaze '. kada dolazi do stanja blazenog zanosa cc boginja plodnosti SU uciniti tlo na kojem Je:Zali neplodnim Drugo verovanje je da se .i da bi se postigla energetska i psihicka celovitost Polnu energiju simbolizuje sklupc':ana zmija (ili kundalini). Uobicajena tema tantrizma je ideja o kosmickoj seksualnosti Preko po:Zude i igre praiskonskog para. pcele.o sto je Legba. dolazi do s\·eobulwatnog stv. ncrnogucnost radanj.1ktin1osti stvaraju zalihe energije koje ce pomoCi zemlji da popuni svoje rezerve. APSTINENCIJA.i ili grcka Artemida. boianstvo zapadnoafrickih Fona . Druga uobieajena personifikacija cestitosti je jednorog. tako su deca "plodovi' polnog sjedinjavanja bracnog p. trnje.o sto su sumerska Inan. u bazi kicme Upra:lnjavanjem seksa ona se budi i prociseava na sve suptilnijirn nivoima dok se konacno ne stopi s kosmickom energijom.i sanskritu znaci "mrefa ·iii "tkanje Iako ova filozofija ima mnogo razlicitih skola. golubice. CESTITOST Dok neke kulture veruju da trosenje polne energije moze da inspirise slicnu aktin10st u prirocli.1. dok u druge simbole spadaju plava i bela boja.uanja sveta.

boginje ljubavi. Venera. sa visokim lukom. sugerisuci patnju koja ide s ljubavlju . Grcki izraz "agape·· odnosi Alegorijska slika srecnog braka. kao i znacenja koja se s njima po\•ezuju. koja takode podrazumeva i ljubav prema drugim ljudima. pa otuda termin ··piatonska ljubav··. odnosi LJUBAVNI SIMBOL ADINKRA Narod Gane tka simbolicne crteze na brokatu koji se zovu adinkra. mali fareni papagaji iz Afrike. bilo zato sto se pare celog zivota iii sto gucu gledajuCi se u oci Ptice ljubavi. se na neku nstu duhovne iii nesebicne ljubavi. koji izbacuje slatke ali bolne strele poiude na ljude i bogove. kao ideal na koji nas osoba pred nama podseca.·i Veliki deo renesansne knjizevnosti odnosi se na zajednicke motive ljubavi kao "rnuke" iii·· bolesti''. opisivala je novi pristup ljubavi kao visokom duhovnom iskustvu: otmenu I I I . da uzrokuju zaludenost. Ljubavni simbol se zove osram ne nsoroma.LJUBAV I SRODSTVO simbolicki sistemi i rituali ljubavi i srodstva razliciti su i promenljivi. posvecenost braku iii porodica i zajednica. pojasevi i lanci. takode predstavljaju ljubavnike zato sto sede pripijeni u parovima Drago kamenje predstavlja znacajne simbole ljubavi. pri cemu se ljubavnici razbole iii ne mogu da spavaju iii jedu . ali ·je za Grke to bila strasna i stihijska nsta ljubavi. je Karna. da dovedu dovelike ljubavi. harmonicne ljubavi se na postovanje drugog i blizi je onome sto nazivamo platonskom ljubavlju. maslinova grancica. Agape svecanosti su bili rituali na kojima su hriscani shwili pricesee. da iscrpe iii da ubiju na prijatan nacin. postao jc grcki bog ljubavi i sin Afrodite. Zene su poprimale gotovo boz. koji je nastao kao iskonska stvaralacka snaga. dok su stopala. U hinduskoj mitologiji to ROMANTICNA LJUBAV Otmena ljubav je bila licni i romanticni oblik koji je podrazumevao dvoje ljudi zaljubljenih vise u medusobne vrline ncgo u ideal. U psihologiji. osecanje zajdnicke svrhe iii znacenja. pesnici i muzicari srednjovekovne hrope. Njegov rimski pandan je Kupidon (iii Amor). oznacavajuci prijateljstvo i odanost "Amor''. rec nastala od imena rirnskog boga ljubavi. Eros. a golubovi obicno predstavljaju ljubavnike. koristi se kao simbol verne. LJUBAVNI SIMBOLI Cvece cesto simbolizuje ljubav Za Hinduse je to beli procvali jasmin. najpre j Veze koje nas privlace mogu biti polna privlacnost. u Kini bozur: za Rimljane su crvene ruze bile Venerino cvece i ostale su na Zapadu snazan simbol ljubavi U lranu ljubav simbolizuju divlje rnasline i jabuke Za Kineze par pataka prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav.rnsku simboliku: njihove OCi SU ljubav koju su sLwili trubaduri.njcgovih pet cvetnih strela rnogu da obraduju srce. "filia". a prikazuje zvezdu (zena) iznad meseca (muskarac). Od viteza se ocekivalo da pokaze duboko postovanjc prema dami u koju je bio zaljubljen i morao je da bude spreman da pati zbog svoje ljuba. a Jevreji Pashu Drugi grcki izraz. na ljubav Boga prema ljudskom rodu i ljudskog roda prema Bogu. idealno bela i uska. Kako se ljubav ne povinuje uvek drustvenim formama i konvencijama.1tao eros kao iudnju koja trazi duboko svojstvo lepote.. Platon je shv. heruvimski krilati rnornak koji izbacuje strele poiudc iz srng Iuka. postala mocan seksualni simbol. na kojoj su upotrebljeni simboli ljubavi i plodnosti roga izobilja. sin Venere. terrnin ··eros ·· odnosi se na libido i nagon za zivotom. GORE dobile centralni znaeaj kao kanali emocija. lovorov venac.

Svaka kultura ima sopstveni sistem simbola kojim oznacava srodstveni status . GORE Prstenje simbolizuje vecnost i mozda je glavni simbol ljubavi c OJ )> < zato sto je "dragoceno". ako ga nosi devojka. a zlatni svadbeni prsten postao je simbol vecne ljubavi i jedinstva. C:ipka je postala simbol romanse zato sto icna moie da ispusti cipkanu maramicu da bi je za nju podigao pravi eovek . S\·adbeni prsten datira iz egipatskog doba. poligarnija i brak iz interesa Brak sluzi kao temelj zajednickog zivota. vernost i prijateljstvo BRAK I SRODSTVO Srodstvo je ··porodieni" odnos koji je bitan za efikasno funkcionisaBje drustva. udvaranja i romanse . unutar crvene trake koja se nalazi u beloj. "Hoces Iida budes moja ljubav?" Zahtev momka prema devoci bio bi isti. ali bi trougao bio okrenut prema gore kao simbol za "devojku" DAN ZALJUBLJENIH Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom obredu u cast Junone. uspostavljajuci tako partnerstvo za vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike Kupidona. srce oseea strast i bol ljubavi . Plavi trougao okrenut prema dole. a ljubavnici ga razmenjuju kao znak odanosti. ranjeno iii probodeno ljubavnim strelama. Uoci tog dana devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih izvlacili kao lutriju. beli i crni biser ukazuju na vencanje . U velskom srednjevekovnom drustvu broj devet je simbolizovao celinu. lrski svadbeni prsten je kladag. kada su neveste dobijale vence konoplje iii site Anglosaksonci su koristili prsten kao znamenje obecane ljubavi. U Irskoj se srodstvo priznavalo do 16. Struktura i pravila srodstva razlikuju se od kulture do kulture. Egipcani i Rimljani su verovali da je zila na trecem prstu ( vena amoris) povezana sa srcem.GORE Crvene ruze su mnogo koriscen simbol ljubavi. a Zului sa juga Afrike upotrebljavaju bisere od sedam boja da bi prikazali status neke osobe: na primer. znaci nesto kao. -I < 0 u vecini tradicionalnih kultura preovlaclujuca forma je dogovoren brak. Tako Menoniti farbaju vrata u zeleno ako je njihova kcer za udaju. kao sto je brak osoba istog po la. onda je rec 0 totemskom klanu . tako nosenje prstena na torn prstu simbolizuje povezivanje srca para Hriscanski svestenici SU veza izmeclu muskarca i zene. zato sto je neunistiv. LEVO I BEK Znamenje Zulua kao cestitka za Dan Zaljubljenih. kada roditelji iii stariji odrede ko ce se skim uzeti U zapadnom svetu posle Srednjeg veka postajalo je sve prihvatljivije da se parovi vencavaju iz ljubavi. Ono takode predstavlja toplinu i otvorenost prema "drugome". iii 17 generacije 0 0 v. ljubavnih strela i ranjenih srca pogodenih ljubavlju sve simboli . GORE Neunistivost dijamanta Cini ga simbolom trajne ljubavi GORE Predmeti u obliku srca koriste se izuzetno mnogo i u svim kulturama kao simbol romanse. Sarno vencanje je simbolican (in kojem partneri postaju dve polovine simbolicne celine koja se zove "mi" Ono se ocituje u simbolici prstenova. nosi se oko vrata. Medutim. kao osnov reprodukcije i odrfanja porodice KELTSKA BRATS TVA Rec "klan" na galskom znaci porodica iii deca Klan je drugi izraz za grupu koja ima isto poreklo. koristeci sna±nu objedinjujucu simboliku. rada i opstanka. dok plavi. ali se sistemi srodstva cesto grade na instituciji braka lako je to obicno formalizovana cvora·· i deljenju imanja i miraza. najtrajniji i najprisutniji simbol ljubavi je ljudsko srce: celo. polnu zudnju i moc. pa se zato smatralo da je deveta generacija granica srodstva. postoje i druge uspesne forme. februara. ibek. ako se smatra da je predak klana zivotinja. a drugo zato sto poseduje individualna svojstva Dijamant. beli biser (koji predstavlja nevinost i duhovnu ljubav) do plavog bisera (koji predstavlja vernost) obicno se upotrebljava da pokaze da se neko verio. Jedan od hinduskih ljubavnih simbola je beli procvali jasmin. "vezivanju LI brojali Sveto trojstvo od palca i zavr5avali su na prstenjaku. sa dve ruke koje drze srce i krunu simbolizujuci ljubav. rimske boginje zena i braka Praznik Luperkalija slavio se 15. predstavlja trajnu ljubav Crveni rubin simbolizuje strast.

1k pojedinca iii grupe kroz glavnc zivotne promcnc. Hriscansko sveto pricesce podrazumeva simbolicno uklapanje iii jedenje KRSTENJE Jevrejska i hriseanska praksa uvodenje ljudi u veru uranjanjern u vodu predstavlja prociscenje duha. ali u sustini sL:n-i i obclezaYa on1 Ycliku zi\·otnu promcnu U rnuslirnanskoj tradiciji. prclazJ. prelazak i uklapanjc. vcneanje i smrt. Drugi v.uumevaju prepoznavanje ulogc iii statusa u koji osoba ulazi i koji odbacuje. ponekad na konjima.rnje.10 i promcne ulog. koje u sustini znace mctaforicku smrt i ponon10 rodcnje. Francuski antropolog. i cesto budu zasipani poklonima. svescu i odgovornostima Zvonjenje zvona poslc krunisanja monarha sirnbolicno slavi njegovu non1 ulogu Posle velikih sportskih dogadaja. kao sto SU Olimpijske igre iii Svctsko prvenstni.1dnici naroda Luisenjo u jufooj Kaliforniji ponosno slaw prYu menstruaciju s\·ojih kceri. iskusenjirna iii obrednim radnjarna. starohebrejski i svoje duhovne korenc. ukljucujuci dL1maticnc fizickc i emocionalne promenc. \·cro\·atno zbog simbolike jake \·czc sa zemljom Jenejski dccak postaje bar micv.1ve prirodu Svi oni su snazni sirnbolicki procesi R08ENDAN Mnogo simbolike koja je povezana sa rooendanima ima staro poreklo Rooendanska rorta verovatno je nastala od kolaca u obliku meseca koji su prinoseni kao hramovske zrtve Artemidi Svece verovatno asociraju na sjaj meseca. kao da je rec . razgovarajuci s rabinorn i sYojom porodicom kako ono sto jc naucio ima veze s njegovim zivotom i predstojecirn zrelirn dobom " sastav zajednice iii obn<wljanje licnosti sa no\•im ulogama. kosc iii zuba. k. koje sc dclimicno zakopav"ljL1 u topao pcs. Odvajanje podrazumeva da se osoba (iii sveti predmet) udalji od prethodne situacijc iii statusa Ono ITlOZe ncko lice koje postaje driavljanin Sjcdinjenih Drzan zaklinje na vernost prcd nacionalnirn simbolima amcricke zastave. Polaganje zakletve primer je ove faze. iii St\-.1 i \"i 11.1ka i tctovir.l\"aju vaznc drustvene promene i sl.idcntitct se rusi. kao kada se rodenje.1h ('"sin zapo\·esti ) sa Muslimanka daje skiptre trojici decaka u beloj odeci za njihovo obrezivanje u jednoj istanbulskoj dzamiji Na dan obrezivanja. uspe5ni timovi cesto se vracaju kuci i pobedonsono pro laze ulicarna.l PUBERTET Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J. Jelo i post su uobicajena simbolika za fazu uklapanja.0BREDI G-LAV. Arnold van Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao je obred prclaska kao sustinski proces u podmladivanju kulture i opisao je faze uvodenja kao odvajanje.1.k iz detinjstva u odraslo doba. i\laticni urcd u kojem se parcn·i vencavaju po zakonu primer je zakonskog obrednog prostora Prclazna iii "lirninalna Lua· GORE tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb.lranjc ozilj. Drugi obelei. dok u Nemackoj velika centralna sveca predstavlja "svetlost zivota" OBREDI INICIJACIJE Mnoge kulture cenc ceremonije inicijacije kao deo kretanja kroz zivotne promene. podizanjcm gradcvinc iii putovanjcm nJ. Vecina ceremonija inicijacije utemcljena je u pricama i simbolici. pubertet. dccaci izmedu I 0 i l 2 godina koji sc podnga\·aju obrczivanju paradiraju kao prinee\·i taj clan. Prip.to StO SU podrazumcva podngavanje izvesnim provcrama. k.1 i odgonirnosti Obrcdno m·odenje u pubertet razlikuje sc od kulturc do kulturc.1zan faktor jc priprcma obrednog prostor.NIH ZIV-OTNIH PROMENA v promeni odeec. crtanjcm krug.1. Rani hriscanski spisi opisuju obrok od mleka i meda da znaci odbacivanje 0 identiteta. drugo rncsto kao sto jc peCina iii planina Crkva.1da sc odvojc od snkodncvne stvarnosti da bi se po\·ezali sa boianskim. d:lamija i nadzbinski tocak. muslimanski decaci postaju princevi na jedan dan Formalizovani obredi simbolicno oznaeavaju prolaz. Uklapanje znaci nacanje LI 13 godina Pn-e subote posle svoa rodendana on cita iz Tore u sinagogi i moze da vodi dco bogosluzenja Kod pripremanja mora da uci jevrejsku istoriju. otvarajuci put za novi identitet koji tek treba da dode . Svc one podr.1k. Prethodni . s\·c su to primcri obrednih prostora koji omogucuju ljudim.

1ca u obcc.:i cvece koje nose sirnbol je zenstvenosti i bericet..rnjc iii z. au modcrnom dobu VENC:\NJE Znacenjc i simbolika .rne hartijc) koji sc baca prcko para.:i su i sirnbol ne\ inosti.kcr(1m u zn.1110 jc cncnirn .1Zrcsenjc c1d zc111ljc Z.1 idu 11.1rncitu odccu is nji111.rnu zemlju Ha1un RimoLHolicko krstenjc takodc podr.1.rnjc nuslino. N.1 odr.1 oslob.1 ol:ckujc S pokojnicim.oEsNo Vencanja su znacajan obred u zivotu u vecini kultura Ma kako da se slave. a proces hlosti podrazumcvJ. .1z. upotrcbi jc prsten.rnjc tcl.1loscu L chi 11.1z.:ivlja znaeajnu prorncnu i za pojedinca i ZJ. mladoscu i br.:ina scksu.w d.. prcdstavlj.1 i r. Pokojnik sc ritu. 1'rc111.11 anjc cnwcij. Simboli plodnosti su nckad bili gL1\·ni za ccrcmonijLI . mnogo sirn~lolickih rituala kojima treba izraziti i kanalisati emocije izazvanc gubitkom voljene osobe.·cnc.·.1 koja l\.11lj.is~•rostr.1ju n.1k i izr.·cneanja.1li ugl.1 sustinska n!rovanja kultL1re. Svadbcni kolac jc nekad bio simbol plodnosti. au hinduskoj ccrernoniji kada mladozenja ve2e npcu oko vrata mlade U druge simbole .:ijednicLI oko njih.11 .1lni simbol . o. jcr je hr.ijci zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1 ncmc11.1d.:inje i z.:i bcsmrtnoscu.1 tclo P''kojnik. L>rugi Lll'bil:.1111a' Jedan od najznacajnijih sirnbola veneanja koji je i da1us ll ih z.:ikom.1k OBREDI VEZ:\Nl Z:\ si111bolikc kn ii 1cze s. z..1 SC cestc1 k. jcdinstv.·im uljcrn.inezi \erujLI Lh su povcz.1.rnjc: ubl.·aju ·Hristovim nevest.1 njcno formalno deljcnje tokom gozbc simbol je spajanja c-h-c porodice Dcvcruse su simbol magijc plodnosti.1jcni sirnb.1sno c'c1r.·crovatno kao deo putovanja u drugL1 stvarnost..ilc)Sti jc brij. pokojnik i ozalosceni svi u belom .:i .1111.m.11 .1i.11 .1 idu nc'ki licni i GORE_.icc sc u n.:istitu nonlg Zi\·ota.1h1p.1 idcja jedinstva ljudskog i bohnskog odr. dugim zivotom.1 puto1 .uume\a isterivanje dan1b i pomaz.·etog duha \esti.1 zcrnljc.110\C: u nekim kultur. kruzni simbol \·ccnosti. .•I z.\ duk sc u drugim.1h111u LEVO SASVIM GORE " f\Ja hinduskom pogrebu boja zaiosti je beta. prolcecm.1 kulturnc q. porodicu i z.1citi po11.rnjc kosc kulturnc 1 rcdnosti sc j.HLI simbolikLI kod kojc par postizc polL1bozansko stanjc cclovitosti koja jc potrcbna za st\·ar.1 m.rni Z. sto je simbol d.1 predst.1t.:i i potpunosti Ovo se odrazava u hriscanskoj ccrernoniji kada s\·estcnik spaja ruke mladenaca.1zav.1 smrcu i z.1 Si\[ RT Smrt coveka prcdst. "" 1 ~ ~ rcligijski prcdmcti iii ulisrn. .1!110 priprema da krenc dalje.1 f'Ogrcbnirn .·encanja spadaju znlna kao sredstvo objavljivanja dobrc k.1k upokc1jcnog rn.rnjcnc' je u \·czi s. pa su mrtvacki sanduk.:imenjuje pirinac (iii konfotc od pirinc.w stL• ic kod Sika n.rnjc sc ne cfoZ1c1lj.1cij.:ijuci ulazak lzrailj.:ifan se LI hriscanskoj tr.1 Hind use pL1111c110\ i simbolizuju Hr. giavna tema je ova veiika promena koji prati krstcnjc.senjc crnine r.rnja odr.1 PL'Stup.uic.1 rnozc zn.1diciji LI kojoj sc monahinje nazi.ipust.1 on.:in10m mirisu na st. C.:ina s. .uova s.11 .iz.brc'dim.rnjc duh.

DETINJSTVO I IGRE
U kulturarna u kojima dominiraju logika, intelekt i linearno razmisljanje, zivot tema kao sto je borln izmedu dobra i zla dobija kreativan izraz u modernorn drustvu u obliku kompjuterskih igara.Jung je verovao da kreativni nagon moze da bude kompenzacija za jednostranost sadasnjosti, tako da je deo uloge umetnika da komentarise iii da osporava preovladujuce norme . I urnetnik i dete inspirise kreativni impuls, zalwaljujuci kojem oni stvaraju jezik iii metaforu za izrafavanje onoga sto ih je pokrenulo. DETE U rnnogim kulturama dete je
Slikanje omogucuje detetu da mesa svetove simbolike sa svakodnevnim zivotom.
GORE SASVIM GORE

mudraca

nevinost i iskrenost.

Iako je pisao krajem XIX \'eka, kada su deca uveliko potcenjivana, Bari je st\'Orio Petra Pana kao arhetipski obrazac deteta u nama. Petar uci drugu decu da veruju u svoju mastu, u rnogucnost da lete i da putuju u Nedodiju Petar je prirner vecitog deteta, detinje maste koja zivi IGRA
ll

z
0

postaje vise problem koji treba resavati nego misterija u kojoj treba uzivati . lpak, kreativnost i igra su bitni za ljudski razvoj i prirodne su aktivnosti u koje se deca spontano ukljucuju. Preko kreativnosti i igre mi putujemo u arhetipska iii mitska carstva, eksperimentisemo sa ulogama, rodbinskirn i drustvenim strukturama, i ukljucujemo se u simbolicni dijalog sa istorijskim tokovirna. KREATIVNA SIMBOLIKA Rec kreativnost dolazi od latinskog creare, sto znaci "stvarati. proizvoditi i dovesti do rasta·· Ona je oplodujuca sila u samom korenu simbolike. Jung ju je opisao kao proces koji nas povezuje sa arhetipskirn ternama, izrazenirn na jeziku koji je relevantan za sadasnje vrerne . Na primer, ad1etipska

>

S\'ima nama.

U modernom drustvu
nastojimo da poveierno igru sa detinjstvom i smatramo je neC:im sto ljudi prestaju da rade kada ··odrastu'' Medutirn, u drugim delovima sveta igra ostaje na visokoj ceni i u zrelo doba, cesto
ll

simbol nevinosti i spontanosti U hinduskoj tradiciji, detinjstrn je rajsko stanje nevinosti koje prethodi svakorn saznanju o dobru iii zlu. U hriseanskoj tradiciji, lsus je rekao da odrasli nece uci u carstvo nebesko ako ne postanu deca, sto odrafava i odnos izmedu deteta i raja. U taoistickoj knjizevnosti, dete ovaplocuje svojstva svetog

Deca koriste slaganje kockica za istrazivanje stvaranja i razaranja

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso i Mali ju, rnaskare koje prave iskljucivo deca smatraju se veoma vaznim za do bro cele zajednice. Ribarska sela na istocnoj obali Koreje izvode zajednicke 5amanske rituale poznate kao kut - me5avina molitve, smeha i igre za koju se srnatra da svodi bogove na nivo ljuskih biea, pornaiuci im da se rvu sa snaznim emocijarna koje okruzuju velike krize
ll

Deca vole da se oblace kao odrasli. Ovde je grupa decaka obucena kao muzicari na indijskom prolecnom festivalu u Bahag Bihu.
DOLE

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim ritualima koji podrazurnevaju veselo i sirnbolicno ucesce pozorisnih predstava bola, lepote i misterije zivota. U hopijskom drustvu "sveti klovnovi" pornaiu stvaranju ravnoteze izvrgavanjern ruglu krajnosti u pona5anju, dovodeci time do uspostavljanja i uravnotezenja rnoralnih standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju udaljavanjc od svakodnevnog idcntiteta i zaintercsovanost
n ulazak u eksperimentisanje

magiji i moCi Ona istraiuju ""z]o"
L1

koristio za kockanje Njegcwe cetiri strane predstavljaju '"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi pola··, '\doff' Druga simbolicka karakteristika cigre ne odnosi se na to kako ona slucajno padne, nego na to kako stoji dok se vrti, sto je lep simbol zivota i svemira Univerzalna igra "5uge" podrazumeva prenosenje ovog simbolickog svojstva sa jedne

smis]u cudovista. diVO\'a

i vestica, igraju se silama dobra, rnagije i preobrazenja kroz uloge vila, dobrih vestica i carobnjaka Deca eksperimentisu statusom i moci igrajuci kraljeve i kraljice, poznate vode i bogate i slavne licnosti, ona istraiuju junacke teme kao super junaci vojnicima igrackama

sa drugim ulogarna i mogucnostirna." U wojim ranim godinama dcca sc ukljucuju u "igru ovaplocenja", istrazujuci culima, proizvodeci zvukove, ritmove, znakove i pokrete, pocinjuCi

Lh opona5aju i da se obracaju
igrackama i predmetima oko sebe. da izmisljaju price. U ovon1 trenutku, ona raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog medudelovanja i pocinju da slwataju eksperirnent sa raznim ulogarna i odnosima, a predmeti mogu da imaju znacenje i znac<lj koji im se pripisuju. Nije neobicno za malu dern da zavole neku igracku ili cebe, sirnbol sigurnosti, ljubavi i prijateljstva

IGRACKE I IGRE
Igre su modeli za arhetipske forme odnosa i interakcija, ukljucujuci razlicite kombinacije slucaja, vestine i kreativnosti U partiji 5aha kretanje kraljeva, kraljica i pe5aka mofo se shvatiti kao metafora za promene nadmoci u ratu iii u sukobu na raznim nivoima kosmosa. j\[noge igre odrafavaju kreativne impulse S\'emira, kao StO je
LI

osobe na drugu. Jedno dete se odabere da bude ··suga" i onda ono juri drugo dete da ga dodirne i na njega prenese "sugu" To drugo dete juri nekog drugog i tako se igra nastavlja Sirnbolika ove iare moze 0 predstavljati autoritet, zarazu iii bilo koju drugu karakteristiku koja nekoga izdvaja. Car ove igre le±i u izazovu lwatanja, u uzbudenju i napetosti koji se javljaju u prilazenju iii dodirivanju deteta koje je '"5uga"
DOLE lgra SUQe ima mnogo varijanti i igraju je deca Sirom sveta

Drajdel, C:etvorostrana cigra kojom se igraju jevrejska deca, smatra se simbolom zivota i svemira
GORE

bacanju kocke i drugim igrama na srecu, koje su vero\·atno

FANTAZIJA Za decu se svakodnevni svet preplice sa s\·etom fantazije i rnaste Deca vole da igraju razne uloge oblaceci se kao omiljeni likovi i vole da srnisljaju drarnaticne price u vezi sa njima. Putem igre dete uci, raste i razvija se. Mnoge arhetipske iii mitske figure pojavljuju se u decijoj igri Stari Kinezi su verovali da su vesele pesme koje su deca pevala spontano blisko po\"ezane sa bofanskim, pa
SU

nastale iz drevne prakse proricanja u Mesopotamiji, Indiji i istocnoj Aziji" Prutici poznati kao '"spilikini". koji se bace na gomilu i onda jedan po jedan isteruju kukom tako da se drugi ne poremete, verovatno poticu od budisticke prakse proricanja koja se zvala Cijen Tung, au kojoj se sudbina prorice tako sto se trese kutija prutica dok jedan ne izade . Poreklo cigre iii drajdela potpuno je nepoznato, ali se ona koristi kao igracka iii za kockanje sirom sveta. Sam drajdel je simbol jevrejske svecanosti Hanuka, kada su rabini dozvoljavali igre na srecu tako da se cetvorostrani drajdel

ih cak s]ufa]i da ih vode

u drfavnim pitanjima Preko fantazije i igre deca istraiuju velike teme i duh vremena, price o dobru i zlu, o ljubavi,

ToCAIZ
Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj · tocb se odnosi n.:i. njegcn· oblik - krug koji s.1drzi p.1occ koji z
i-

u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz brdo ru zimski solsticij. SVETA TRADIC!JA Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol i u hinduskoj i u budistickoj tradiciji U hinduizmu toc.1k predst.n·lj.:i. jedinst\·o vremena i prostor.:i. i simbol je potpunosti: tocak SJ sest paoca jc jcdan od simbob boga Visnu.1 U budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1 paoca predstadja tocak zakona iii istine (darma) Ona SC ecsto poj.:i.vljuje na duborezirna koji predstadjaju otiske Budinih stopala i simbolizuje moc njcgO\·ih ucenjJ. d.:i. pregazc

izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i na njegovu pokretljiYost On sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja, predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti krug st\·.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1 U mnogim kulturama on se pojavljujc bo simbol sunca, sa bezbroj \'Crovanja koja ga povczuju sa mitovima o suncu, iako neki tnde d.:i. jc tocak prvenstvcno simbol meseca, oznaca\·.:i.jud neprekidan ciklus meseca. SIMBOLIKA SUNCA
i\! ESE CA

0

>

"'

Tocak inn asocijacije i SJ. suncern i SJ. rnesecom Najjcdnosun1ija forma . ima cetiri paoca, koji mogu odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i cetiri godisnja doba (kao kod YL1dzbinskog tocka), kao i
GORE Tradicionalno oblikovan tocak, kao na ovoj slici budistickog osmopaocnog tocka, predstavlja simboliku sunca i kosmosa Tocak je takooe trajan simbol ljudskih pregnuca i napretka

laZi Kao i ljudska sudbina,
bda sc toc.:i.k jednom pokrene, nema snage koj.:i. moze d.:i. g.:i. zaustavi iii da ga vrati u suprotnom smeru . Osam p.:i.oca predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put budizma, glavcina predstadja rnoralno sidro Budinih ucenja, <1 u nepokrctnom centru stoji cakravarti ("'onaj koji okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda . Njegova keltska \·arijanta je M.:i.g Ruit, mitski druid koji je bio inkarnacija vrhovnog bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio

Simbolib tocka odnosi se na probzenjc vrcmena, na S\"et i n.1 jedinst\"O koje postoji sred raznolikosti. Tocak se povezuje SJ. zodijakom i s.:i. Zi\"Otnim usponima i padovima (kao toc.:i.k sudbine); bo indijanski nadzbinski toCJ.k, on predstavlja kopiju zivota

cetiri faze mescceYog ciklusa. Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja i predenja, bila je povezana s mesecorr1; njeno ime znaCi '·srebrni tocak" Tockovi sa l 2 paoca cesto se pojavljuju u indijskoj knjizevnosti i umetnosti, asocirajud na kretanje sunca kroz zodijak, dok tradicionalni kineski toeak ima 30 paoca, oznacavajud mesecev ciklus U klasienoj antici tocak je bio povezan sa bogom Apolonom (pa tako i sa suncem), kao i sa munjama i paljenjem vatre Tocak kao simbol sunca opstaje u evropskom folkloru . Postojala je tradicija iznosenja plamtecih tockova na brdo

magus rotarum iii "carobnjak
tockova··, a uz pomoc tockova on je govorio svoja druidsb prorobnstv.1 U Starom zavetu,Jezekilj uporeduje Boziji presto sa kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu svaki tocak predstavlja jednog od cetiri ziva stvora i godi5nja doba, dok se u Danilovoj viziji plameni tockovi pojavljuju oko Bozije glave. Na prvim

TOCAK SVETE KATARINE
Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom vatrometu

VATRENI TOCKOVI
Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao "vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale

hrisc<rnskim grobovima, tocak se ponckad nalazi kao sirnbol Boga i \ ccnosti

oesNo Fortuna zavezanih ociju, boginja sudbine, vrti svoj tocak nasumicno i bez milosti prema krunisanim kraljevima.

TOCAK ZIVOTA U hinduskoj iilozofiji sirnbolika tocka se odnosila na samsaru, neprekidni ciklus zivota, srnrti i ponovnog radanja U kineskoj simbolici gbvcina se odnosi na ncbo, a rub na zemlju, pri cemu je ljudski rod predstavljen paocirna koji povczuju ovo drnje. Kineska norija (vodeni tocak) i grnearski toeak t<10sitickog mudraca Cuang Cua predstadjaju neprekidan \·ir stvaranja i beskrajni ciklus zi\·ota i srnrti. Tacka oslobodenja nalazi se u glavcini, koja ukazuje na duhovno putovanje kao nJ. kretanje od periferije premJ. ccntru, od aktivnosti ka mirovanju, sto je smisao meditacije U keltskoj tradiciji godina se posmatra kao tocak, pri cemu letnji i zimski solsticij i prolecni i jesenji ekvinocij obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke zavisno od toga kako se snagJ. suno povecava i srnanjuje s promenom godi5njih doba

mogucnost svJ.kog trcnutka za srecu iii nesrecu, jer okretanje njcnog tocka nekirna donosi uspeh a nekirna propast na prividno nasumican nacin. Ona

sc cesto prikazuje kao slepa iii sa
zavezanirn ocima, jer je sudbina rnoralno slepa Njen toeak uci nas da ono sto ide gore mora da side dole i obrnuto - tako da uspeh i neuspeh dolaze jedan za drugirn, bas kao sto kruie zivot i srnrt U tarotu je toeak sudbine deseta kart<1 Velike arkane i predstavlja nznu prekretnicu

VRADZBINSKI TOCAK U rnnogim tradicijama tocak je simbol sveta Ovo Cini osno\' indijanskog vradzbinskog tocka krsta unutar kruga koji zraci iz ccntralne gl~\·cine Ovaj tocak je nacrtan na tlu, a cetiri paoca prcdstavljaju cetiri godisnja doba, cetiri elementa i cetiri strane sveta Godisnja doba sirnbolizuju vreme, a strane s\·eta prostor Peta i sesta strana (iznad i ispod tocka) predstavljaju oca

TOCAK SUDBINE Svojstvo tocka da se vrti cesto se pm·ezuje sa srecom i sudbinom, koje su nepouzdane i neocekivane. On se cesto pojavljuje kao motiv u srednjevekovnoj evropskoj umetnosti, a bio je atribut Fortune, rimske boginje sudbine. Fortuna predstavlja

nebo i rnajku zemlju Svako mesto na tocku povezuje se s narocitorn bojorn, zivotinjskirn totemom i svojstvorn, a ceo toeak predstavlja putovanjc kroz zivot
oesNo lndijanski simbol vradzbinskog tocka, krug podeljen krstom, ovde je reprodukovan u kamenu

SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA. ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU

<
0

LEVO

U davna vremena sveti lugovi su bili prava svetilista.

Drvo sYeta obicno se predstavlja vrstom koja je narocito vazna u doticnom kraju Skandinavska mitologija priea o jasenu Igdrazilu koji je rastao izmedu Azgarda, carst,·a bogova, l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela, podzemnog sveta Stari Egipeani su verovali da sveti javor raste na pragu izmedu ziYota i srnrti; u Mesopotamiji je osa sveta prolazila kroz palmLL Hindusi smatraju banijan svetim dn·etom dok su Maje verovale u Jaksci,
Drvo banijan je sveto za hinduske bogove· smatra se da zalivanje njegovog korenja i prinosenje zrtava donosi srecu i plodnost
GORE

Drvo je centralni arhetipski simbol u vecini delova sveta Na Zapadu se drvece duboko povezuje s vremenom i istorijskim trajanjem Drugde ima jace nze sa zi,·otom, zdravljem i snagom Stari narodi su obavljali bogosluzenja u S\'etim lugovima, s njihovirn deblima i baldahinom od krosnji, koji su se kasnije odrazili u izgledu crkava Engleske reci za "istinu" i "veru" nastale su od staroengleske reci za "drvo"

svet, glamo je u mnogim mito\·ima o stvaranju sveta Ono cesto predstavlja osu svemira, povezujuci vise carstava: njegove grane dde nebo, deb lo stoji u zemaljskom carstvu. a korenje silazi u podzernni svet Drugi simboli koji se s njim povezuju su gmizavci koji gmi±u u korenju i ptice u granju koje simbolizuju famanski let

SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo. Kinesko sveto drvo raslo je iz centra sveta, ne odbijajuci jeku (eho) i ne bac.1juci senku Drvo sakaki se slavi se kao "rajsko drvo" japanske mitologije, a jedna grana se zabija u zemlju kao sveto srediste oko kojeg se gradi dneni sinto hram . Drvece takode predstavlja snazne simbole zivotnih veza i

MAJSKO DRVO
DRVO SVETA
GORE

U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL

Evropski hrast je simbol snage, stabilnosti, cvrstine i trajnosti

Kosmicko drvo, koje simbolizuje krajnje uporiste zivotnih sila koje neprestano obnavljaju

1 hinduski obred u kojem se drvo u centru sela maze maslacem i ukrasava rumenilom. Karan je rnogu da padnu ljudi Egipatska . a obicno se nalazi na grobljima ili drevnim svetilistima.:id Giti. DRVECE ZIVOTA I BE SMRTN OST! U jednom od svojih aspekata. da bi na kraju sazreli i postali crni. Ono se cesto povezuje sa zivotodavalackim i zastitnickim svemirom iz kojeg se mogu do bi ti eliksir ili darovi zirnta stanje milosti iz kojeg Boga na ncbu kao izvor svih st\·ari. dud predstavlja zivotne cikluse. 5afranom i vencima.oesNo U mnogim duhovnim i mitoloskim sistemima verovanja drvo se smatra vezom izmeau ovog i drugog sveta DUD U Kini. Njegovi plodovi su najpre beli. zatim u srednjem dobu postaju crveni. ali su njeni koreni stariji. Nut. O\·o dn 0 zivota in1a korenje u nebu .:ine na dole. zimzeleno drvece se ukra5ava za Bozic kao simbol zivota < JELKA Moderna varijanta ukrasenog drveca za Bozic nastala je u XVI veku u Nemackoj. ostavljajuci kao jedine pre:Zivele pretke ljudskog roda koji su napravljeni od drveta DR VE CE SM RT I Zirnzeleno drvece je stari simbol smrti i mogucnosti vecnog zivota. rastuci u praiskonski raj gde je roden prvi eo\•ek i gde se hranio mlekom zene. a ukra5ava se zbog povezivanja sa duhovima predaka U hriseanskirn kulturama. Slika obrnutog dn·eta moze se povezati sa ljudskim nervnirn i cakralnim sistemom. koje stoji unutar zlatnog pupka sveta. ali cempres simbolizuje konacnost smrti zato sto iz OBRNUTO DRVO Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi se u jcnejskoj Kabali i u hinduskoj Baga\ . Serafirni koji vitlaju macevima ognja cuvaju biblijsko drvo zivot. poiari ili poplave pustose zemlju. pio je sa bogovirna pokraj jednog velieanstvenog drveta C:esta indoevropska mitska tema opisuje apokalipsu tokom koje oluje. prikazivana je kako izbzi iz ploda javora da bi ponudila hleb i vodu vecnosti DRVECE I POREKLO LJUDI Drvo sveta se obicno povezuje sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti veruju u drvo sa osam grana. predstavljajuci njegovog panja nece nikada izbiti nova mladica. isticuci vezu izmedu ljudskog mikrokosrnosa i rnakrokosmosa . sto mozda nije daleko od istine boginja neba. koja sadrzi sve oblike zivota. Za njeno korenje se veronlo da upija duhove predaka i da ih preko grana oslobada i predaje vetrovima. drvo sveta je drvo zivota ili besrnrtnosti .:igdinu.:ijuci smar. rubinima i s. posle cega :l:ene igraju sa nevenom u kosi U Africi se drvece shwi kao centar zi\'Ota i plodnosti. Druidi su je smatrali besmrtnom.1 gr. blist. verovatno asocirajuci na rajsko drvo. starost i smrt CJ ::0 ekologije Indijanski pogla\·ica Crni Vapit video je u viziji "s\·eti prsten"' svog naroda kako sa rnnogim drugim pravi veci prsten unutar kojeg raste sveto drvo zastite. gde su se jelke ukrasavale jabukama i papirom u boji Ova tradicija je postala hriscanski obred. med i vino Sama bila deo drveta Prvi eovek u staroj indijskoj mitologiji. u taoistickoj tradiciji bozanska bresb·a prenosi dar bcsmrtnosti. Jama. Slike patrljaka i panjeva nalaze se na heraldickim amblemima koji predstavljaju smrt i ponovno radanje U Britaniji se tisa usko povezuje sa srnrcu. Drvo sveta u podrucju Amazona je cejba iii jucan: huaoranski mit o stvaranju sveta prica o gorostasnoj cejbi zvanoj Bobue. sto predstavlja mladost. UKRASAVANJE Praksa ukra5avanja drveca postoji sirom sveta .1firima: iz njegovog korenja tckli su mlcko. Ona tako predstavlja ceo ekosistem znacajan za zivot na zemlji. sto asocira na mudrost. dok su jabuke boginje Idun izvor sruge skandinavskih bogon Kuran opisuje kako prorok Muhamed dolazi preko drveta Tube koje stoji u centru raja. jer ovaj simbol ponovnog roaenja datira barem u rimska vremena kada su slavljenici Saturnalija koristili zimzeleno drvece da proslave roaenje Nove godine . koja je i mrt\·ima.

1 se uznemira\·a: ovaj krik je dorndio do glurnec i ludila kod ljudi koji su imali nesrecu da ga cu ju. sto se cesto odrazava u teorijama o prirodi zdravlja i bolestL u bistrirn rnislirna i inspiracijom i DOLE Zallija je sveta biljka u indijanskoj tradiciji.1ju da je ialfija trava koja leci i prociscava. srcoliki listovi purpurnog bcsnika koristili su sc kao lck za srce (digitalis). dok su purpurnc zilice i zuta pega \"idea.1 formir. U evropskom predanju ruzmarin je simbol secanja. U staroj Grckoj ucenici su nosili mladicc ruzmarina da bi poboljsali pamecnjc i koncentr. vradzbinama i magijom Govorilo se da ispusta vrisak nalik ljudskom kada se bere GORE TRAVE Vcorna raznonsna simbolick. ludilom. !me joj potice od latinskog salnrc. cireva i zapaljenja.1 znacenja vezuju sc za obicne trave. Mandragora se povezivala sa vradzbinama i koristila se u ljubavnoj magiji. posebno bela ±aliija: njeno suvo lisce cesto se formira u zaveiljaje za spaljivanje. Indijanci smatr. U evropskom folkloru mandragora se povezivala sa smrcu. za izazivanje rnenstruacije. kojc asocir. mandragori su u evropskorn folkloru pripisivana ljudska i nadljudska svojst\·a Za nju sc govorilo da buja oko \·csala. Na prirner. ublaiavanje trudcn·a i pomoc pri zacecu DOLE mentalnom i duhovnorn U sirnbolickon1 smislu bilje se povezuje sa idejarna ravnoteie i kosmickog reda.czujc sa plodnoscu i ljub.1ju na bolesno oko. . Zalfija sc takodc po\·czi\·ala sa bcsmrtnoscu.1 rnnogo nivoa fizickom.1 hcbrcjskom znaci .rn agi jski rr1 svojstvima da utice na ljude n.1la jc simbol besmrtnosti na pogrebnim obredima . ona je koriscena i za lecenje artitisa.1 IllOCi bilja za medicinske snhe. a za njen koren se go\·orilo da ima moc da S\'Og \·lasnika ucini ne\·idljivim Medicinski. gde se koristi za prociscavanje. biljka ljubavi :::> < < 0 primenilo 11.-ernoscu i post.1dju . pri cemu se dim ritualno rasteruje da procisti atmosfcru U starorn Rirnu.BILJEJ TRAVE I ZACINI z < nemackog obubra cija je filozofij. Lh se hrani izrnctom i urinom koji padaju iz obesenih i da nisti kad. a stari Grci su smatrali da podstice mudrost.1gora sc po. ljubavi i vernostL NACELO POTPISA Prema "nacelu potpisa".1ciju.1la simbol secanja.njcn nazi\· 11.1 ocna oboljenja Zbog slicnosti ljudskoj konturi.11u rnisticnom vizijorn u kojoj je \·ideo odnos izmedu Boga i ljudi O\·o nacelo SC jencjskoj tradiciji mandr. au e\ropskorn travarst\·u smatralo se da ona lcCi sve. Poveziv. sve u prirodi je obeleieno obrascem ili znakom koji ukazuje na Safran se u budizmu smatra svetom tr avom U Evropi se povezuje sa kraljevskim dostojanstvom GORE potencijalna svojstva. nana se povezivala sa Simbolika bilja powzuje se blisko sa njegovirn pre tp os ta v Ijen im . sto znaci "spasiti". a oYa biljka jc na kraju post.1la se i sa ljubadju i . Ovaj naziv je nastao od dela Signatura Rerurn (Potpis svih stvari) Jakoba Berna (1575-162-1-). pokazivale da jc ova biljka lek z.

KON 0 P LJ A
Rastafarijanci, koji je poznaju kao gandzu, smatraju konoplju svetom

koristila sc b.o okrcpljinc rnozga, a u ar.1pskom s\·ctu za nju sc \·crovalo da stimulisc !l1LISkost i vckcwima SC pijc kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc nudi gostima kao simbol gostoljubivosti.

karanfilici prcdstavlj<1ju slast i uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti oni su sc povezivJ!i SJ scdam bo2:anstavJ i sa srccorn

uavom koja se pominje u Bibliji, gde vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do
m

izmenjenog stanja svesti preko kojeg
--i

je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol
)>

rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg

<
rn

DUVAN Oll\·an je zavicajna biljka Sc\·crne Amerikc, a za Indijance se govori da su jc pn·i koristili Oni srnatrJju duvan svctom biljkom. pa zato onJ kod njih ima rasirenu ritualnu i cercrnonij,1lnu upotrcbu Macigucnge iz PcruJ koriste tennin seripegari, sto znaci "onaj ko koristi duvan", da bi opisali 5amana; pcceni listovi duvana (scri) koristc se u samanskirn obredima Za mnoge pripadnike naroda Pueblo duvan je bio dar kolibrija, koji je doneo dim samanirna da bi rnogli da procistc zemljLL

drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv autoriteta odraslih i drustvenog establismenta

U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak
svcta jc biljka za Visnua, a za pogrcbni obicaj st<n-ljanja lista bosiljka na grudi pokojnika smatralo sc da otv,ua \Tata Dja za putnika; u tjudorovskoj Englcskoj gosti su na odlasku dobijali minijaturnu saksiju bosiljkJ da im pomogne na putu U centralnom Kongu listcwi bosiljka stitc od zlih duhO\·a i nesrccc, dok su u staroj Grckoj oni bili protirntrov smrtonosnom otrovu baziliska. Il.C\'Crcn·atnog stvorcnja ciji je poglcd bio koban. Ova biljb. jc dobila imc od grckog basilikon, sto zn,1ci "'kraljevski

z

BELi LUK
Na jednom staroegipatskom medicinskom papirusu ima preko 200 recepata za beli luk. On se koristio za lecenje glavobolje, fizicke iscrpljenosti i infekcija, a sirovi beli luk bio je ukljucen u ishranu egipatskih radnika zbog odrzavanja snage. U staroj Grckoj i Rimu beli lukje bio simbol snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno verovanje u evropskom folkloru da beli luk vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da urokljivog oka

U Evropi sc pusenjc duvana
u pocetku pcn·czi\·alo sa razuzdanim rnladicima i

ZAC!Nl Mnogi zacini
SU

vojnicima, pa je prva pojava IlJ slican 2:cna pusaca krajern XIX veka dclovala kao sok . Danas
SU

moze da odbije moze da zastiti od

nacin bogati sirnbolikorn Crni bibcr. jcdan od n,1jstarijih poznJtih zJcina, u anticko doba se srnatrao afrodizijakom Prasnik safrana luci duboku zutu boju Tradicionalno sc koristila za bojenjc plasteva budistickih monaha, a ovJ boja sc povczala sa budistickirn raj em i sa mudroscu . U Evropi se 5afran povezivao s kraljevskim dostojanstvom i zlatom zbog skupocc i boje. U staroj !(ini,
Z<J.

sirnbolicne asocijacije vezane za dll\·an ambivalentne S jedne stranc on je postao sinonim za smrtonosne bolcsti kao sto je rak i sreana oboljenja, a s druge zadrfa\·a element prefinjenosti i pobune dajuCi joj carobna sn1jst\·a, a obred je zahtevao da druid u belom plastu secc irnelu posle zirnskog solsticija zlatnim srpom (koji je simbol sunca i meseca) Ova biljka je morala da se ulwati u belo platno zato !MELA Kelti su povezivali imelu (Viscum album) sa magijom i rnedicinom. Za druide je ona bi la simbol besmrtnosti i dusa njihovog wetog drveta, hrasta, na kojem je rasla. Kelti su verovali da je imela stvorena kada je munja pogodila hrast, sto se verovalo da ne sme da dotakne tlo. Imela se koristila za lccenje mnogih bolesnih stanja. a bila je i simbol plodnosti. Obieaj ljubljenja za Bozic pod imelom ima korene u drevnim asocijacijama ove biljke
DOLE

lmela je simbol besmrtnosti i kod Kelta je povezivana s magijom i medicinom

sernenke korijandera se vero\·alo da poseduju moc besmrtnosti, a mahune kardarnona delc slicnu simboliku u lndiji i na Bliskom istoku. U Kini i Japanu,

CvECE
ljudskih iskustava i utkano fe u mit i svetu tradiciju. Opste uzev, cvece predstavlja vrhunac ciklusa rasta i krunu uspeha Rastuci iz zernlje i prirnajuei sunce i kisu, cvece se povezuje sa snagorn pasivnog, ienskog principa, rnanifestujuei lepotu doslovno, duhovno i rnetaforicki. U hinduskom obredu cvece odgovara elernentu etra (ili duha); u taoistickom tekstu Tajna zlatnog cveta ono predstavlja dostizanje duhovnog stanja.
Kulture sirom sveta koriste vence cveca kao nacin odavanja poste pokojnicima.

u minimalistickoj formi aranzmana. Tradicionalno, aranzmani ikebane slede trojni plan, pri cemu gornja grancica predstavlja nebo, srednja ljudski rod, a donja zemlju simbolican obrazac svega sto zivi, sa ljudirna kao posrednicima izmedu neba i zemlje U '·talasastorn" stilu, obesene grancice sugeri5u propadanje u ambis dok "uspravni" ili rika stil te:Zi prema gore, simbolizujuei vernost izmedu mufa i zene, earn i bofanstvu . Aranzmani rika su asimetricni i sugeri5u neki aspekt prirode, kao sto je igra svetla i senke. LOTOS Na Istoku je lotos cvet koji se najcesce povezuje sa uzvisenoscu duha. Brahma, hinduski bog tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa koji izbija iz Vii>nuovog pupka (koji je simbol centra sveta) Lotos sa hiljadu latica simbol je duhovnog prosvecenja Sanskritski nazivi za lotos su

GORE

Dok estetska lepota cveca vekovima inspirise umetnike, ono takode ima dugu tradiciju koriscenja kod isceljenja i obreda pre vise od 100 hiljada godina neandertalci su prinosili zrtve cveca svojim pokojnicima I danas se cvece

KAZITE TO CVECEM Mnoge kulture, ukljucujuci kinesku, egipatsku i indijsku, razvile su sopstveni "jezik cveca". Savremena publika koja je gledala drame Vilijarna Sekspira ( 1564-1616) svakako je bila upoznata sa skrivenim znai:enjirna sadrfanim u odlomcima o cvecu: na primer, rnaji:ina dusica je simbolizovala nepokvarenost, jaglika je znacila ljupkost, ljubicica "ljubav u dokolici'', sipak ili orlovi nokti znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi", a dan-i-noc su predstavljali misli. Viktorijanski pesnici su razvili ovaj jezik u popularnu umetnost, ulivajuci znacenje u boju, aranzman, vrste i predstavljanje cveca . IKE BAN A Majstori ikebane, japanske umetnosti aranziranja cveca, razvili su slozenu simboliku da bi odrazili pouke zen budizma Ideal zena vabi (namerni eufernizam), na primer, odrafava se

DOLE

Hinduska boginja Laksmi sedi na lotosu, simbolu prosvecenja i uzvisenosti duha Hinduska bozanstva se cesto prikazuju sa ovim cvetom.

poklanja kao znamenje ljubavi i zahvalnosti, kao nagrada za uspeh i postovanje mrtvih i kao znak raznih vaznih promena Cvece je postalo sirnbol raznih

padma ili kamala, koji takode
opisuju vaginu, a cvet lotosa predstavlja vaginu i u Kini. LJILJANI U hriscanskoj tradiciji ljiljan se povezuje s pokajanjem: ka±u da je on izrastao iz Evinih suza kada je napustala Edenski vrt To je cvet Device Marije: beli ljiljan simbolizuje nevinost i cestitost; on takode predstavlja cistotu u alhemiji. U Australiji se gimejski ljiljan povezuje sa hrabroscu i upornoscu: u jednoj urodenickoj prici o snu rnladic

DESNO

Na Zapadu, bele ruze se povezuju sa cistotom i duhovnosc'u i omiljeni su cvet za vencanja

Kajmija spasao je pripadnike svog plemena iako je bio ranjen, a tamo gde je pala njegov,1 krv izrasli su ljiljani U Kini i Japanu se veronlo da dnerni ljiljan

poeziji kao jedan od c\·etova koji se nalaze u rajskim bastama Za vreme Otomanskog carstva turska rec za lalu pisala se istim slovima kao i rec 'Alah", pa je ovaj C\'et postao simbol bo:i:anst\'a, a zatim amblem otomanskih vladara. Lale su se sredinom XVI veka izvozile iz Turske u Evropu, a stvarane

kada ju je oteo Had - u k:ojem je postao simbol godisnje smrti prirode Od Prvog svetskog rata crveni makovi podsecaju na pale vojnike: ovi C\'eto,·i su izrasli na bojistima Flandrije U Britaniji crveni makovi obeleiavaju Nedelju secanja, dan kada se bude uspomene na poginule vojnike u svirn ratovirna.

n

<

(Hemerocal/is) ima moc da
otera patnju, pa su ga icne nosilc u pojasu da bi zaboravile na tugu zbog izgubljcne ljubavL

RUZE

su i hibridne vrste koje su bile retke i izuzetno lepe Njihova vrednost je dostigla fantasticne visine tridesetih godina XVII veka u Holandiji, kada su postale simboli bogatstva i lepote Lala je simbol Holandije SUNCOKRETI Suncokret je do5ao u Evropu iz Arnerike, gde su ga Spanci zvali

U klasicnoj antici se gornrilo
da jc prvu ruzu stvorila Hlorida, boginja cvcea (ciji je rirnski pandan Flora), od tela lepe nirnfc Ruia je bila sveta Afroditi/Vencri, boginji ljubavi

hirasol iii suncokret zbog nacina
kako se okretao prema suncu. U Kini je suncokret bio povezan sa besmrtnoscu, a smatralo se da

VIKTORIJANSKI JEZIK CVE(A
Neke od simbolickih asocijacija za cvec'e bile SU: zutilovka vatrenost; karanfil cista ljubav; kamelija savrsenstvo; gorusica ravnodusnost; detelina = srec'a; narcis srdacan pozdrav; lincura = nepravedan si; beli glog = nada; zelenika ambicija; uvek odan

U arapskoj tradiciji prvu rufo
su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi njeno seme u sve druge zemlje, a bila je simbol plodnosti, lepote i cistote . Slavuj je zapevao kada
SU

HRIZANTEME U Kini i Japanu, hrizantema se vezuje za jesen i simbol je dugog zivota, srece i bogatstva. Rasirene btice cine je simbolom sunca; sto je dovelo do toga da je ona postala arnblem japanske carske porodice i japanski nacionalni cvet.. Sa sljivom, orhidejom i bambusom, hrizantema spada u grupu koja .se zove Cetiri viteza, za koju se veruje da predstavlja vrline slcdbenika Konfucija u jednostavnosti, cestitosti i marlji,·osti. Na Zapadu se hrizantema vezuje za jesen i koristi se u umetnosti da predstavi dekadenciju i smrt.

konzumiranje njegovih semenki produ:i:ava zivot.

procva[e prve bele ruze, aJi je

bio toliko ornamljen njihovirn mirisom da je pao na zernlju, a njegova krv je obojila njihove latice u crveno.

U islamu rufa je sveta za
Muhameda; za misticnu sufijsku sektu ru:i:a je povezana sa uzi,·anjem, ali je zbog trnja povezana i s boloni

U Japanu, umetnost ikebane je razvila sopstveni simbolicki jezik i ritual, a odrazava jednostavnost zen budizma
DOLE

Hristov venac = vera; seboj

U hriseanstvu crvene ruze
simbolizuju krv mucenika i zivot posle smrti, dok se bele ruze povezuju sa Devicom Marijom. Rozenkrojcansko bratstvo, hriscanska sekta osnonna u Evropi u XV veku, spojilo je sirnbol ruze sa krstom da bi dobilo amblem drustva .

MAKO VI Kako stvara narkotik opijum, mak se u staroj Grckoj povezivao sa snom i smrcu, a bio je posvecen Hipnosu i Morfeju, bogovima spavanja

LALE U staroj Persiji !ala je bila sirnbol savrsene ljubavi, slavljena u

i snivanja . Bio je povezan is mitom o Demetri i Persefoni - ova potonja je brala makove

Vo CE
z
< mitu o zlatnim jabukarna na Hesperidi ( ostn·u blazcnih) Kelti su jabuku posmatrali kao drnl "drugog sveta', kao nata u vilinski wet Keltski kraljevi i junaci, kao sto je kralj Artur, sklanjali su se na lcgendarno ostrvo Avalon, ··jabucnjak" U Kini behar jabuke sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a jabuke su simbol mira. Medutim, kako je kineska rec za "jabuku" veoma slicna reci za "bolest'', smatra se ko bnirn davati jabuku invalidu. Oko jabuke se razvila nova simbolika krajem XIX veka, kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo seme") sledio svoj san o zernlji procvalog drveca u kojoj niko nije gladan, sejuci semenke jabukc sirom Amerike Svetska metropola, Njujork, poznata je kao "Velika jabuka" TRESNJE Boja tresnje na usnama Kineskinje srnatra se svojst\·cnn velike lepote, a izraz "konzumiranje tresanja ..
Na ovoj alegoriji Zemlje slikar koristi obilje voca da bi simbolicno predstavio bogatstvo i napredak, rog izobilja sugerise obilje, a lepa, mlada :Zena puna oblina pojacava simboliku plodnosti
GORE

BANANE Bot,rnicki nazi\· biljke banane, i\lusa sapientum, zn,1ci ··\·oce mudraca", a dao ga je Lineus, s\·edski botanicar, koji je C:uo da je Aleksandar Veliki sreo rnudr,1cc u Indiji koji su uglavnom zi\·eli od banana. Prema Kuranu, banan,:i je bila zabranjeno voce u raju Za Budu jc drvo banane sirnbolizovalo prolazni karakter i slabost materije i mentalne konstrukcije U hinduskoj tradiciji ona je simbol plodnosti i napretka zahvaljujuci teznji da redorno rada, pa se tako banane mogu ostaviti ispred kuce u kojoj traje S\·,:idba

;;:)

< <
0
-'

Najveci deo simbolike voea obraca se dircktno i sn•1:i:no culima . Uzivanjc u
VOCU

SMOKVE Drvo smokve i plod pun sernenki simboli su obilja i plodnosti koji se cesto povezuju sa :i:enskim osobinarna. Za smob·u u Palatinskom hramu u Rimu govorilo se da je drvo pod kojim je vucica dojila Romula i Rema Rimljani su smatrali srnokve srecnim iii nesrecnim, zavisno od toga da li su bile svetle iii tamne. U Knjizi postanja, Adami ha su koristili srnokvino lisce da se pokriju kada su postali svesni svoje golotinje, a zabranjeno

predstadja eufernizam za polni Ninos. Na Zapadu se tresnja povezuje sa himenorn, a fraza "gubitak tresnje .. odnosi se na gubitak ne\·inosti . Tresnjin c\·et je nacionalni c\·et Japana . Samurajski ratnici rneditirali su
0

lako

prizove asocijacije na erotiku i culnost, a takve slike se nrnogo koriste u urnetnosti Voce takode sugerise obilje i plodnost: ono se prosipa iz roga izobilja u klasicnoj mitologiji, predstavljajuci velikodu5nost bouova i dobru zetvu Voce drveta :i:ivota predstavlja hranu besmrtnika, a sadrzi seme za reprodukciju i rast.

zivotu i snuti ispod tresnje,

jer na vrhuncu be hara cvet bi graciozno pao na zemlju i umro, sto je odgovaralo spremnosti sarnuraja da se suoci sa srnrcu u cvetu mladosti .

"'

SLJIVE Na Dalekorn istoku, sljiva kao drvo je simbol proleca, kao i simbol kraja zime: kako ona cveta izmedu dva godisnja doba, predstavlja obno\'U mladosti. Takode se smatralo

JABUKE Jabuka se identifikuje sa
GORE

VOCe koje

SU

je\i pre je biJa

smokva nego jabuka U Africi, narod Kokoto iz Cada povezuje smokvu sa trudnocom, a smatra se da njen mlecni sok povecava stvaranje rnleka .

Osim uloge "voca saznanja'; jabuka se koristi i kao simbol ljubavi, vencanja, mladosti, plodnosti i dugovecnosti

"vocem saznanja'', bilo dobrim iii zlim, kao sto je u Edenskom vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu i besmrtnoscu, kao u grckom

oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija pol nu simboliku jabuke, smokve i vinove laze da bi se istakla njena eroticnost

da se besmrtnici hrane sljivinirn cvetorn, pa je ovo drvo povezivano sa besrnrtnoscu l u japanskoj i u hriseanskoj tradiciji ona je simbol vernosti BRESKVE Breskva potice iz Kine, gde je srnatrana svetirn drvetorn zivota, dajuci eliksir besrnrtnosti. Taoisti su povezivali breskvin cvat sa nevinoscu i sa zenskim genitalijama ("'Tao" je kineska rec za .. breskvu'')

Narovi su ostavljani kao lnana u egipatske grobnice da prate mrtve na putovanju U Grekoj, na vencanjima i za Novu godinu, nar se razbija na tlu kao sirnbol plodnosti i obilja. URME Urrna potice iz Persijskog zaliva i oduvek bogato rada u lraku. Za Egipeane je ovo voce bilo sirnbol plodnosti Urmu Arapi pominju kao "kraljicu oaze" i kao "drvo zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu najbolje kada su mu noge u vodi, a glava u nebeskorn plamenu
S\·,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g Yczc s.1 plod1wscu ..1 t.1 tr.1dicij.1

u staroj

Evropi breskva se zvala "Venerinim vocem" i bila je sveta za Himena, rirnskog boga braka. U hriscanskoj ikonografiji, breskva u ruci bogomladenca Hrista simbolizuje spasenje. KAJSIJE U Kini se kajsija povezuje sa lepotom i seksualnoscu iene. Crvene kajsije simbolizuju udatu ienu koja je nasla ljubavnika, a oci lepe zene cesto se uporeduju sa kosticama kajsije Ovo voce se koristi i kao simbol ienskih genitalija. NAROVI Rastuci u mediteranskoj klirni, narovi krajem leta postanu jedre crvenkaste kugle koje iznutra blistaju od socnih crvenih semenki nalik draguljirna Njihovo irne znaci "jabuka sa rnnogo semenki" Nar je bio jedan od Alahovih darova u Kuranu, a za Izrailjce je predstavljao cari njihove zernlje i mudrost naroda Cesto se povezuje sa plodnoscu - simbolizujuci majcinu utrobu - ali i sa smrcu .

L!Cl I MANGO
Lici je sitno voce sa juga Kine sa grubom crvenkasto-braon korom i velikom sjajnorn braon kosticom Stavljanje licija ispod kreveta bracnog para izrafava nadu dace biti blagosloveni de com. Mango, sa socnim narandfastim mesom, zaviC:ajno je voce istocne lndije i Burrne U Indiji se s.rnatra svetim vocem, predstavljajuci plodnost i srecu . Legenda kaie da je Buda dobio lug manga u kojem je mogao da se odmara. POMORANDZE Latinski naziv drveta pornorandze, Fructus aurantia, odnosi se na zlatnu boju pomorandze, dok naranha, izraz za plod na spanskom, dolazi od persijske reC:i narang koja znaci '\mutra5nji miris" Pomorandfa sugerise i nevinost i rodnost, jer se cvet i plodovi pojavljuju istovrerneno. Cvet pomorandie je bio prisutan u starim

pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1 p]odnost i SICCLI:
/,l

\Cqicc simbolizovali Sok nara korist c , __

Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1
srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S jcdc

Lw

simbol srccc n.1 drugi

dan No\c gc,dinc

CROZDE Vinu1
,l

k1z,1 i grozdc ccsto SC

poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti. sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc
.1

f'O\CZUjU SC

S,l

F\.1hL1Sl1Ill

rimskim p.llld,uwm grckom Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc plodnosti i L1slub,HLnj,1 i izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0
jc n1oguCnost no,·og Zi\
(1tL1 zL1

Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc simbol Hristo\ c kn i

pokazujuci njihon1 surovost i neustrasivost U pretkolumbo\·skim civilizacijama Srednje i Ju:Zne Arnerike. U budizmu. pre nego la\·. za Inke je zavijanje psa moglo da najavi smrt rodaka: au grckorn mitu bile proklinjane zato sto nisu plakale kada je Buda umro .:itralo se da jc gledanjern Ll <( Duz se\·erozapadne obale 0 _J Amcrike vuk je mocru duhovna Zi\'Otinja koja moze da obdari s. zastitu GORE Vuk koristili slike lava bo licne simbole U alhemiji. cineci ga simbolom duhovne pred. U starorn Egiptu faraon je cesto pribzivan kao lav. lekove. simbolizuje prosvecenje.bio je jedan od simbola vavilonske boginje !Star. U hinduizmu. one doticu sve nivoe svemira . vuk sc obicno prikazuje kao suprotnost jagnjetu. odecu i kozmetiku. vodom i ki5om: pripadnici naroda ivlace veruju da jaguari jedu duse pokojnika PSI I VUKOVI Pas je verovatno najstarija pripitomljena zivotinja i oznacava odanost. pri cemu jagnje simbolizuje \'ernike a vuk mod koje prete da ih GORE Macke su bile svete zivotinje za stare Egipcane i pojavljivale su se kroz njihovu celu kulturu u vajarstvu i slikarstvu. dok je zeleni lav povezivan sa divljim silama prirode Lw je takode po\'ezivan s boginjom majkom .:inu strast i gubit.1 jasu tigrove bda unistavaju demone. on je treci znak kineskog zodijaka. kao i simbolicnim predstavama ljudskih karakteristika Zivotinje se koriste u obrednim irtvovanjima i love se za hranu. tigar predstavlja neobuzd. Kroz celu istoriju zivotinje igraju vaznu ulogu u simbolickom jeziku mnogih kultura. la\· je stari simbol sunca i ovaploeenje zemaljske snage. U hriscanskoj tradiciji.nebo. povezujuci ga sa plodnoscu. a ubijanje ili povreda macke bili SU izvor isceljenja.v ZIVOTINJE <( z ::) <( Kerber je cuvao podzemni sn~t Maje su sahranji\·. u kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo rnusko njegove oci bilo moguce videti buducnost Danas mnoga plernena u podrucju Arnazona slave jaguara kao naguala (cm·ara duha) i kao VELIKE MACKE Zbog grive. jaguar je bio car d:Zungle i govorilo se za njega da je podario ljudima dar za vatru i lov l\[aje su ga smatralc bicem podzemnog s\·eta koje poznajc tajne zemlje: sm. zernlju i podzemni svct uniste.iako iz drugacije perspektive ovo moze da se shvati kao znak duhovne mudrosti . i drugarstvo Psi se uveliko povezuju sa smrcu i svetom duhova: Ajnui u Japanu su verovali da psi imaju psihicku moc da otkriju duho\'e.bofanstva Siva i Durg. a bko vidi u mraku. lav je predstavljao polnu strast. Kolob·ijalni izraz "vuk u jagnjecoj kozi · odnosi se na laznu nevinost. kralj Z\'eri Duh cm·ar. U klasicnom svetu. Slavljene su kao bogovi i smatrane su izvorom rnudrosti i snage. Beli tigar se povezuje sa mcsecom.unana natprirodnim sposobnostima. zlatnog krzna i carskog drfanja. vesnicima srece i nesreee. Stari Jeneji nisu voleli macke jer su prljave dok su srednjevekovni SASVIM GORE u Kini. on je bio C:uvar podzernnog sveta i simbol bofanske zastite I Buda i Hrist smrtni greh Nasuprot tome. ili kojota. SU pO\'CZi\·ani S laH1rn. Za Kineze je tigar. tigar (kao i leopard) je car zveri i cuva vrata raja .:inosti i prosveecnja. Ova ideja se poja\·ljuje i u evropskom folkloru u prici o Crvenkapici. lukavoscu i pohlepom.1k kontrole . velikom nralicom. dok indijanska plernena u americkirn nizijama smatraju prerijskog vuka. u pocetku !ova a kasnije ratarstva. kao i radi zadovoljenja ljudske tastine Simbolicno. a ponekad sa surovoscu.1le psc sa njiho\'im gospodarima da bi ih vodili na drugom svetu. duhovima zastitnicirna i vodicima u druge svetove. a mnoge famanisticke kulture govore o tome kako earobnjaci dobijaju moci od zene prerusene u vuka. macke i zmije SU se ponekad povezuje sa hrabroscu i pobedom. a africki kraljevi su DOMACE 1\!ACKE Stari Egipeani su obofavali i balsamovali macke.

moci i mudrosti u lndiji J\!EDVEDI BIZONI I BUFALA Dokazi iz pecinske umetnosti ( kao sto je u Laskou. boga podzemnog sveta Car Mugal je prikazan kako jase belog slona.lizala je led da bi stvorila prvog C:oveka .. isceljenjem i rnagijskorn mudroscu U severnoj Evropi. traganja za vizijorn. beli slon je sveta zivotinja: Budina majka je sanjala slona prilikom zaceca U Tajlandu. Pripadnici plemena Zulu \'Cruju da bufalo moze da poseduje du5u C:oveka. indijskom. bik je simbol muskosti. < 0 KUNICI I ZECEVI I kunic i zec se povezuju s mesecom i prcdstavljaju simbole plodnosti u mnogim kulturarna. sveta zivotinja i ne sme se ubijati.hriscani povezh·ali crne macke sa vradzbinarna. krava majcinstva i plodnosti Zbog toga sto njeni zakrivljeni rogovi lice na polurnesec. Maje su verovale da je majmun stvorio umetnost. pa on igra glan1u ulogu u ceremonijamJ. konj se povezuje sa suncem i bogovima neba . narocito u pricarna o zecu Breru. rusi S\'C boga Ra medu rogovima: pa ipak bio je sveta zivotinja i Ozirisa. vatre i tekuce vode. zivota i duhovnog prosvecenja. Ganes. odjeci tahih \'erovanja pre:livljavaju danas u spanskoj koridi. Eostra. opakom i davolskorn slikom culnosti. Smrt se prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj simbol svetlosti. bufala su takode bila obofavana. med\·ed je kralj zivotinja i povezuje se s ratnicima: zastrasujuci nordijski ·· berserkeri" isli su u boj obuceni samo u medvede krzno. a Sijuksi iz U rnnogim Samanistickirn tradicijama med\·ed se povezuje s medicinom. rnedved je smatran okrutnom. On je simbol snage. oluje. krava je . praiskonska krava . tradicionalnirn africkim prieama koje su na americke plantaze doneli robovi. on predstavlja moc i autoritet U mitologiji Indije i Tibeta. MAJMUNI Pavijanskom bogu Totu u Egiptu pripisivao se izum brojeva i pisma . bik u starom Egiptu. U starom Rimu. saksonska boginja proleca sa zecijom gLworn. kao sto je nordijski Tor Apis. iranskom. simbol carskog dostojanstva. donela je zoru i novi zivot. bik je bio zivotinja bogova grmljavine. irtvovanje bikova je veoma rasireno. mudrosti i srece. nordijskom i vavilonskom mitu staroegipatska bofanstva lzida i Hator) U nordijskoj mitologiji. koja je retko irtvovana.Hraniteljka . Za razliku od krave. hinduski bog sa s!onovskom g(avom. U hriscanskoj simbolici. Zbog rike. i kad ga jasu vladari. bik je irtvovan jednorn godisnje zato sto z se verovalo da njegova krv obogacuje zemlju i prenosi muskost. slon drzi svet i simbolizuje nepromenljivu stabilnost. Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na belom konju Konji su vukli suncane kocije u klasicnom. Francuska) otkrivaju centralnu ulogu bizona u fizickom i duhovnom zivotu prvih lovackih drustava Slicni bizonjma i ponekad poistovecivani s njirna. dugovecnosti. On predstavlja snagu vetra. Laosu i Kambodzi ka±u da slon daje kisu i bogatu letinu BIKO\!! I KRAVE Tradicionalno. Za Hind use. krava je nebeski simbol rnajke boginje (kao StO SU KONJ Stari simbol zivotinja. GORE SLONOVI I Afriku i Indiju cesto simbolizuje slon. U Kini zec predstadja reproduktivnu moc i dugovecnost I zec i kunic se pojavljuju kao prevaranti. bio je simbol stvaranja sveta i cesto je prikazivan kako nosi suncev disk Dakote ga vide kao manifestaciju nhon1og tvorca. brojeve i pismo prepreke U budizmu. ove zivotinje se slobodno kreeu ulicarna indijskih gradova.

:i je ptica proroeanstva u kini. ali je pripitomljeni soko predstavljao preobracenog paganina. U Stamm zavetu. kao i Hrista i svetogJovana apostola. ovaj simbol su usvojili golubici. postali su simbol plemstva. simbolizujuci moc i inspiraciju Bozije reci . U Kini. iii zemaljsku vladavinu sa bozanstvima. za njegovu gla\·u kazu da je z. dok je u Japanu golub s macem najavljivao kraj rata.1kop. ganan je predstadjao boga trnrca i gornrilo se da ubijanje gavr. Za Rimljane. Prusko cartsvo i predrevolucionarna carska Rusija soko je oznacavao zlo. a u mnogim delovima sveta ona je donosilac dobrih vestL GOLUBOVI Danas se v c>olub mnoao v koristi kao simbol svetskoa rnira. takode se vercn·alo da je on duh blizak vesticama u grcko-rirnskoj tradiciji nane su bile svete ptice z. a u keltskorn folkloru je sirnbol dugovecnosti i podmladivanja. okretanje glave or la sa desne u levu stranu (prema maslinovoj grancici. a istovremeno je i simbol sunca Za ranohriseansku crkvu DOLE DESNO U zapadnjackom folkloru. simbolu mira) tada se smatralo da znaci promenu od rata u mir koristi kao metafora za misticno iskustvo. ekspanzionisticke civilizacije (ukljucujuci stari Rimi SAD) kao simbol nacionalnog identiteta i suvereniteta. a hijeroglif za so kola Sveto rimsko.1ta. ali su bile sprec. Neka indijanska plernena su \'crovala da je gavran doneo vatru i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa Aljaske dele slicno verovanje . Sokolovi.rn10 se drze gavranovi u skladu sa popubrnim rnitom dace Englezi pasti ako oni ikada odu a: 0 i Pecat predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava. boginju r. koje je za lov koristila aristokratija u Kini. ukazujuci na pomirenje Boga i ljudskog roda. U mnogim hriscanskim crb·ama Biblija se stavlja na naslon u obliku orla. srnrti i natprirodnog U judeo-hriscanskoj tradiciji Golub je takode simbol cistote duse. narocito sa orlom. One se takode smatraju ovaplocenjern duha i duse. orao simbolizuje snagu. U Kini. PTICE GRABLJIVICE Ratnici i plemiCi povezuju se sa pticama grabljivicama.da je ova ptica dosla iz praiskonskc tame i da jc ostala da nauci prve ljude kako da prcfo·e Shodno tome.PTICE Zato sto mogu da lete. jastreb oznacava rat. delujuci < kao glasnici visih iii rnoci sa drugog sveta . za rodu kazu da donosi bebe majkama. Bran. Orao se uveliko povezuje sa vodstvom i usvojile su ga u raznim vidovirna ambiciozne. " GAVRANOVI I VRANE Mnoge kulture ne prave razliku izmedu gavrana i vrane i ove ptice dele slicnu simboliku I jedna i druga ptica srnatraju se zloslutnicama. u Kini. koji je promenio predsednik Truman 1945 godine u odnosu na originalnu verziju iz 1880. a u Kini je povezivan sa plodnoscu i dugovecnoscu.1 t. jastrebom i sokolom. Vran. Mnogo vekova kasnije. znaci "gavran". to je bila ptica koja se vratila na Nojevu barku noseci maslinov list.rne da se spuste 1u krm·cn·c njenih hramova zato sto je to predskazivalo smrt !me starovelskog kralja. dvoglavi orao se pojavio u Mesopotamiji pre vise od cetiri hiljade godina Smatra se da njegova simbolika povezuje bogove blizance moci i sveprisustva. Japanu i hropi.rna donosi nesrecu i lose Heme. u hriseanskoj tradiciji on predstavlja Sveti duh..1 Ate nu I i\[incrvu. Indijanska plemena smatraju jastreba glasnikom predaka dok se u Polineziji ova ptica povezuje sa isceliteljskim i prorocanskim mocima. " DOLE U grckom mitu govorilo se da belezi na repu pauna predstavljaju oci ubijenog diva Argosa znaCio je . bog". vesnicirna rata. .111a ispod londonske Kule. .. a soko s cubom nadu u prosvecenje. ptice se cesto smatraju posrednicima izmedu neba i zemlje.n·. Za hriseane orao simbolizuje svemoc i sveprisustvo Boga. jer let simbolizuje slobodu od fizickih ogranicenja sveta prikovanog za zemlju i cesto se GORE ganan je mracna suprotnost DVOGLAVI ORAO Stari simbol sunca. barjaci gospodara \'isokog ranga nosili su slike sokolove alave U starom Egiptu. golub je bio sveta ptica Venere. on je takode bio simbol boga neba Hora. u lcgendi o kralju Arturu on se povezuje sa svetim Gralom. soko je bio kralj ptica.

1 ptica z. U staroj Grckoj O\ jedinst\·o i ravnotcZlL Kako iabudo\·i CCStO zive LI GORE paru SVRAKE U predanju australijskih urodenika snake se povezuju sa srecom i ushicenjem dok u Kini naziv O\'C ptice znaci '·ptica ceo zinit.1ju i sirnbolc sunc. pri cemu je najcenjenije perje orla.1 i uporcduju sa Z\·czd. koju zavodi Zevs kada se pretvori u labuda u RODE U rnnogirn kultur.1 drugirn svetorn U Sibiru bbud simbolizuje samansko uranjanje u podzemni svet.moze da se poja\·i kao guska iii kao labud. jezivog hub i ogromnih ociju. mudrosti i vernosti.1 ptic. so\·a se ccsto povezuje sa natprirodnim silarna.1 predst.n·lja doL1nk prolcca i otuda no\ og zi\ ota.1 [zrcka da rode donosc dccu u \·ezi je sa idcjom d. on se takoae pojavljuje u mitu o Ledi.ffi i S\ct. GORE LEVO ojc \ clic.1diciji ov.rnu. .1 dusc ncrodcne dece zi\·c u mocv. mudroscu i prorocanstvom SOVE Zbog srnjih noenih letova.1\a saosccajnu budnost grcko-rimskoj tradiciji labud je bio sveta ptica za AfrodituNeneru.1nst\·o.1 Hcru. paun prcdstavlja bo:l:.rnstvcnosti.l\ i lcpotu U Pcrsiji je on boravio u r. on. Guska selica sc takode smatra duhom pornagacem. U zapadnjackoj umetnosti oni olicavaju budnost . a simbolizuje s. sova se smatra najmudrijorn od svih ptica. ZDRALOVI U Kini i Japanu zdralovi SU tradicionalni simboli dugovecnosti. u evropskom folkloru svrake se srnatraju lopovima i pticarna zloslutnicama . sa drugim zivotom. boginju rnudrosti i umetnosti Cudcsni bclczi na p.lrama .uasvati.10 ptica sclic.1uno\om rcpu od. kopaj.rnu. Bila je ptica smrti u starom Egiptu. u zapadnim tradicijama se pcn·ezuju sa vcrnoscu U mnogim tradicijama sova se povezuje s magijom.1ljc\ sko dostojanst\ o.1 je bib S\ eta z. a takode je i simbol istinskog alhemicara.1 prcdsLl\ lj. boginju braka i zastitnicu porodaj. radosti'" Kada se prikazuju kako nose kineski novcic. ove dve ptice su mitski zamcnljive. ljub. au zemlji u koju sc dosclj.1.1jskim b. Kini i Japanu: u Kini se smatralo da njen huk zrnci kao reci .uama i b..1 U budizrnu paun oznac. Kecalkoatla).1n10 sc poisto\·ccuju sa ocim.rnu roda jc gL1snik dobrih \Csti K.1 dnir sc okrct.prirodnom stanistu roda .UNOVI Zbog S\ LABUDOVI I GUSKE I guska i labud su velike \ odenc ptice koje u mnogirn kulturarna imaju asocijacije s.i rode ih otkrivaju trazcci ribu .10 oko ··p. kopaj".rnno\ og prcstob U hinduskoj tr. kr. u alherniji.1 ptic.n·anture U hinduizmu. one predstavljaju zelju za svetskim mironL Ivledutim. Srednje i Juzne Amerike koriste perje kao ukras na spektakularnim perjanicama Asteci su koristili zeleno perje iz repa kecala za vladare (ova ptica je simbol njihovog vrhovnog boga.rnjem Medu indijanskim plemenima arncricke nizije sovina pera su se nosila kao magicni talismani.1. v --i n rn PA.1st.PTICIJE PERJE lndijanci iz Severne. a po rnisljenju Tunguza on je bio duh nidic prvog sarnana. bog ]jub.jcdna ptica sastavljena od Lh-e . noseci sarnana u ncbeske .1 jc sirnbol putnika. lndiji. boginju mudrosti: slicno tome. dok je za Poni plemena iz Nebraske sova predstavljala nocnog zastitnika U staroj Atini. tako da Hamsa .1 jc kosmicka planina !(. .wrscno sto je predskazivalo dace neko umreti i da grob treba da bude pripremljen Sovin izuzetno dobar nocni vid stv•ua tradicionalnu vezu sa proric. dok za sve lndijance perje sadrzi moc iii "lek" ptice od koje oni poticu.1111. ova ptica je bila sveta za Atenu.n·.1 S.

u Japanu 5aran simbolizuje ljubav.stilizovani kit sa velikim spiralarna za celjusti .sto ih cini sirnbolirna fundamentalnih suprotnosti. oznacavajuci jedinstni muskog. vodenog carstva. Sobek. U Kini su one simbol srece Narocite nste se izdvajaju zbog svojih simbolickih svojstava . delimicno LI vezi s njihovim izgledom i ponafanjem i delimicno LI vezi sa znacenjem koje imajLI za ljL1dsko drustvo Vodena stvorenja se razlicito postL1jL1 kao boianstva. veliki krokodili ovaplocuju duhove znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa mudroscu. dostojanstvo i srecu. Neka africka DOLE Staroegipatski bog sa glavom krokodila.popLllaran je motiv. U Kini. koji je poprimio krokodilski oblik posle ubistva svog bra ta. a ponckad ih 5amani koriste za bacanje destruktirnih cini U starom Egiptu krokodili su bili svete zivotinje i ponekad su balsamovani.kopno i vodu . Na primer. sejLI strah kao cL1dovista i love se zbog mesa.VoDENA STVORENJA KITOVI. dok narodi Madarpa iz severoistocne Arnemske zemlje veruju da je C:ovek krokodil stvorio vatru. fabe su lunarne zivotinje. vodenirn tokovima raclanja i kise i sa preobrazenjem i besmrtnoscu otuda motiv pretvaranja u princeve u zapadnjackom folklom Za Kelte je iaba bila gospodar kopna Simbolika vodenih stvorenja delimicno je LI vczi sa stanistem. i sa dobrodusnim bogorn sunca Ra. figura pakake . a njihove radikalne faze rasta povezivale su se sa fazama meseca One se takode povezuju sa plodnoscu. U judeo-hriscanskoj tradiciji. Za australijske urodenike koji zive na Senrnoj teritoriji. Ozirisa. Sobeka Ovaj bog jc bio pm·ezivan i sa zlim i destruktivnim silarna Seta. jaja. prorocanstvom i inspiracijom . hrabrost. ribe se uveliko povezuju i sa plodnoscu. kit je bio jedno od sedam boianstava sreee i slavljen jc kao bog ribolova i hrane. odnosi se na rnatericu. U staroj Grckoj delfini su povezivani sa Apolonorn i njegovim darovima rnudrosti i prorocanstva i sa boginjorn ljubavi roclenom iz vode. fokloru i religiji RIBE Mnoge tradicije koriste ribe kao simbol dL1hovne mL1drosti U hriscanstvu je riba sirnbol Hrista. dok su navatejski arapski rnoreplovci verovali da delfini prate duse pokojnika u podzernni sveL KROKDILI I ALIGATORI Krokodili nastanjuju dva sveta . a igra L1!ogu u ritmu sveta. se tndi da se ova prica odnosi na ajkulu ljudozdera pre nego na kita. AJKULE I DELFIN! U J1panu. gde su pitomi krokodili bili ukras. aligator iii krokodil bio je izumitelj pev.rnja i bubnja. staroza\·etni opis Jone i kita povezivao ga je sa smrcu i ponovnim roclenjem Ponekad Stari Grci su postovali delfine kao simbole mudrosti i proroi':anstva. U mnogim dclovima zapadne Afrikc jetri i utrobi krokodila pripisuje se mocna rnagija. Kultni centar je postojao u Krokodilopolisu. GORE duho\·a i kao prorocista vodcnih boianstan. U ranohriscanskom verovanjLI. povezan sa davolom. Lilja. ko±e i kostijLI Ona igrajLI znacajnu ulogu u mitu.wani zlatnim rnindL1sama i ritL1alno hranjcni u slan1 boga krokodila. po kojoj je dobilo irne sveto prorociSte DelfL U mnogim indijanskirn kulturann delfin je i bofanski izaslanik i oblik Velikog duha. simbol je destrukcije. dok SU Ke Iti plernena slave krokodile kao posrednike izmec!L1 svakodnevnog sveta i sveta povezivali lososa sa rnudroscu. naziv delfina na grckorn. U mavarskoj tradiciji on simbolizuje izobilje. Afroditorn. boga podzernnog sveta. Kitovi su simbol prirodnih opasnosti. a hinduski bog Visnu ponekad se prikazuje kako izlazi iz Lista ajkule. osoba koju pojede krokodil odlazila je LI pakao ZABE Tradicionalno. au hinduizmu se Vi5nu pojavio kao riba Macja da spase C:oveeanstvo od potopa i otkrije Vede iii Sveto pisrno Zbog ogromnog broja jaja koja polafo. solarnog sveta i zenskog. delfis.

0 v U srednjevekovnoj Enopi :labe su po\·czivane s magijorn i nadzbinama .:i je bila vodeno boianstvo cije je kreketanje predskazivalo i stnr.:i sunca.:iustralijskih urodcnika za kornjacu sc govorilo da se rach iz \·oda koje su nastalc otapanjem praiskonske planine leda.:ibc SU U hinduskom mitu kornjaea C:ub·a predstadj.:i. dok u Polineziji kornjaca ovaplocujc moc rnorskih bozanstava Medu africkim plcmenirn. kraljevskim dostojanstvom i ugledom U u > i iscelitcljske moci rnde.1!0 kisu U starom Egiptu. Ona je sirnbol meditacije i duhovne mudrosti U rnitu . koral je nastao iz d rveta koje raste na dnu mora U alhemiji je bio poznat kao drvo zivota. U grcko-rimskom mitu.rnu.1 povezivan. povlacc se za vreme oseke).dok zemljotresi i gnnljavine nast. ova hobotnica je povezivana sa mesecom i letnjim solsticijem. KRASE S obzirorn na to da se kretanje krabe ravna prerna rnesecevim rnenarna (love za neme plime.:icenjim.:ivlja zajcdno sa spiralom ili svastikom. au Kini s. Od cetiri sveta kineska stvorenja.:i kornja(e SU hriscanskoj ikonografiji. a predstavljaju i jedan od simbola budizma. ispunjeno supstancom nalik krvi (zbog boje). jcr se veruje da DOLE Foke igraju vaznu ulogu u mitu i obicajima lnuita. koji su pege na oklopu kornjace smatrali kartorn sazvezda i koristili su ih kod proricanja. zab. a Hrist sa biserom. sto je bio slucaj i sa Kinezima. boginja ±ab. gde se cesto posmatraju kao praiskonski ljudski preci.)trobom. gde se ponekad j. kornjaea je u mnogim kulturama simbol sveta . eesto· svete zivotinje vodenih bogova FOKE I MORSKI KONJI U nekim inuitskim pricama. Hobotnica se mnogo koristila u rninojskoj i mikenskoj civilizaciji na Mediteranu.SKOLJKE Buduci da je struktura koja stiti zivot. a za i\[aje i Asteke on. skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju se sa bogatstvom. Afrodita/ Venera pojavila se iz ogromne ljusture skoljke kapice. za koralno drvece se govori da raste u raju povezi\·ane S m. . sto simbolizuje preobrazenje GORE Kornjaca je u mnogim tradicijama sveta zivotinja. sposobni da poprime ljudski oblik i da uce ljude da plivaju i lo\·c ribu: ona su takodc glasnici. a bila je simbol dugovecnosti stn1rcnja slove kao praiskonski preci. Kao i kraba.1 HOBOTNICE U klasicnoj antici hobotnica je posmatrana kao cudoviste koje napada nasukane mornare i kida ih na komade. koji se krecu izmedu sveta duhova (rnde) i materije (kopna). Ona je najstariji indijanski sirnbol Zemlje iii nujke zernlje .:i jednu od desct inkarnacija Visnua . U Bibliji su iabe bile jedna od deset napasti Egipt. a u hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja.:i rnesec. ona se cesto povezuje s. pri cemu njen GORE < 0 0 z > ''-" -j < 0 L U bajci Se zabac pretvara u princa kada dobije poljubac od princeze. KORNJAC:E Zbog cnstoce i oblika oklopa.1 u Kini i Japanu z. radanjem i stvaranjem sveta. U tradiciji Inka ona je bib aspekt velike rnajke koja je progutala i vreme i mladi mesec KORAL Prem a starokineskom verovanju. U Beninu. feniks i jednorog). ce se one tada ponovo roditi kao zive foke i morski konji Morski konj je jos poznat i kao rnorski slon. Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i Asteka. kornjaea je jedina prava zirntinja (preostala tri su zrnaj. simbolika skoljke cesto se povezuje sa majcinom \.:injern sveta koji se razvija iz centra.:iju kada kosmicka kornjaca trese srnj zernaljski oklop Maje su takode shvatale Zernlju kao ogromnu kornjacu.1 je s magijom i porodajcm.:igijorn U Jap. lnuitski obicaj diktira da se prilikom ubijanja ovih iivotinja njihove besike bacaju natrag u more. indijanskim tradicijama ona je simbol zemlje oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne tacke. Krakcn·i je povczuju sa stvar. Devica Marija se ponekad uporeduje sa ostrigom. U budizmu.:i booatst\•om i duoovecnoscu. do kojeg je dove la boginj. a .1 Hekat.:i je bila povezi\·ana sa pornr.1 mesecom.

koji je izvezen ne samo na carevom plastu nego i na podijumu na kojem on stoji. MRAVINJAK U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. a oziveo Napoleon kao sirnbol jednakih pod jednim voc!om. one su bile trece od deset napasti u Egiptu Mec!utim. rnuve su bile poznate po Na ovom portretu Napoleona koristi se motiv pcele. pccle se cesto koriste kao rnodeli ljudskog drustva Kosnica je postala metafora za sreden i milosrdan zivot hriseanskih rnonaskih zajednica. mali leteci insekti su se smatrali dufama PCELE Zbog marljivosti. glavni davo koji se pominje u Bibliji. simbolicke asocijacije insekata zasnivaju se na njihovom ponafanju i fizickim karakteristikama i usac!eni su u kulturu i vreme MUVE !me Belzebub. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol aktivnog zivota . Na prirner. drustvene organizacije i zajednickih predstavljali su asocijaciju na iarku :Zudnju U staroj Grckoj med je povezivan sa recitoscu. gde se oni povezuju sa zvezdama. koja se seli od jednog muskarca do drugog DOLE DESNO asocijacije. a zbog ostrog nepredvidljivog kretanja u isto vreme je simbol nepouzdanostL zivotinja.. a verovanje da mravi znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari cesto kopaju u blizini mravinjaka. sa zenskim polnim organima i sa stvaranjem sveta. svaki deo prirode je znacajan. obicaj je da :Zena sedi na mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih koliba zasniva se na planu mravinjaka. nastale od suza boga sunca Ra. promenu i prosvetljenje i povezuju se sa samanskim mocima . U starom Egiptu one su bile simbol sunca. u mitologiji Srednje Amerike. potice od hebrejske reci koja znaci "gospodar muva". izvora ne samo secera nego i voska koji se koristi za pravljenje sveca Tako SU pcele povezane i sa slascu i sa svetloscu. Shodno tome. Kao i kod drugih 0 _J VILIN KONJIC U nekim indijanskim kulturama vilini konjici simbolizuju snove. pee la iii leptir koji lete oko cveta (simbola za ienu) Iz perspektive koja sagledava svemir kao mec!usobno prepletenu rnre:lu postojanja. ukazujuci na prilicno cesto verovanje da su rnuve vesnici bolesti i c!avolskih nesreca. p n e. Za Kineze vilin konjic predstavlja leto. Peele se odavno visoko cene i zbog saca. Dclflco ("velika muva") je duhovni glasnik povezan sa isceljenjem Leptir je simbol duhovnog razvoja i preobrazenja . U Latinskoj Americi on se koristi i za opis prostitutke. cak i najsitniji insekti imaju bogate simbolicke istrajnosti i hrabrosti i usvojene su kao simboli ratnika: iz ovog perioda SU otkriveni earobni stapici ukraseni arnajlijama od muva Kod Navaho Indijanaca. ). On se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja. pee la je bila kraljevski sirnbol: usvojili su je srednjevekovni francuski kraljevi. cesto se povezujuCi sa bogovima. u staroegipatskom Novom kraljevstvu ( 1550-1100.lNSEIZTI pokojnika koje posecuju zen11ju. U kineskoj umetnosti. a slicno verovanje postoji u Gvatemali . bez obzira koliko malen iii obican bio. duhovima i drugim svctom . Kako je kosnica organizovana oko matice (pcelinje kraljice). Rec je o simbolu jednakih pod jednim vodom GORE napora.

dok u Latinskoj Americi spanska rec za leptira ( mariposa) moze da se odnosi na prostitutku. PAUKOVI U kulturarna australijskih urodenika veliki pauk je suneani junak. jer bi cak i izgovaranje njegovog imena pustilo zlo u sveL Skorpija ima mnogo veza sa podzernnim svetom: zodijackim znakorn skorpije vlada Pluton. dok je staroegipatska boginja Selket ZRIKAVCI I SKAKAVCI U Japanu se zrikavci povezuju s mesecom. Svila se tradicionalno vezuje za plemstvo raskos i obilje z cm·ale mrtvog Ozirisa. ali u drugim tradicijama on je zenska sila. a u Kini su simboli smrti i vaskrsenja U Kini i nekim mediteranskim zemljama smatra se sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da uniste letinu. a na Zapadu se iene grabljivice ponekad uporeduju s pauko\·irna. pojadjuje kao pauk U Japanu se smatra da iene paukovi zavode putnike. gde dva leptira koji zajedno plesu simbolizuju bracnu srecu. skorpija se povezuje nagrizaju licnost Skorpija se uveliko povezuje sa smrcu i destrukcijom U nekim delovima Afrike mnogi ljudi ne izgovaraju ni njeno ime zbog verovanja da bi to donelo zlo svetu. skorpija moze da predstavlja susu i bedu Neki amazonski narodi veruju da je nju poslao neki ljubomorni bog da kazni muskarce zbog toga sto su vodili ljubav sa zenama koje je on zeleo. on je umro kada ga je skorpija ubola u petu. au Kini se on povezuje sa zivotnim uzivanjima i radoscu Neko ko prelazi s jedne stvari na drugu i ko nije nikada zadovoljan moie se opisati kao leptir. u evropskorn folkloru ubistvo pauka donosi nesrecu. U psiholoskom smislu. au grckom rnitu. Psiha (dufa) cesto se predstavlja kao leptir Elegancija i lepota ovog stvorenja cine ga simbolorn iene u Japanu. na primer. koji je ljude ucio umetnosti tkanja U nekim indijanskim mitovima za pauka se kaze da je naucio ljude da pisu prateci oblike slova u njegovoj rnrezi. a slicno verovanje postoji u islandskoj tradiciji. crvi se mogu povezivati sa destruktivnim procesima koji GORE SKORPIJE Zbog otrovnog uboda i zbog toga StO je Staino sprernna na napad. Ncki australijski urodenici smatraju leptire duhovirna pokojnika koji se vraeaju na zernlju. jer koriste svoja ienska lukavstva da namame muskarce u rnrezu Kod Afantija u zapadnoj Africi paukovi se povezuju sa Anansijern. dok ona u hriscanstvu predstavlja Sataninu zamku Medutim. dok je za Meksikance on bio simbol "crnog sun ca" koje prolazi kroz podzemni svet u toku nocnog putovanja sa posteljicom. majanska boginja babinstva. personifikacija Velike majke u njenom i stvaralackom i rusilackom aspektu Kod amazonskog naroda Tukano. Kinezi su u prolece prinosili obredne zrtve od svilenih buba i dudovog lisca. pa su oboje pretvoreni u sazvezda koja se nalaze na suprotnim stranama neba CRVI Simbolika Cr\'a povezuje novi zivot sa raspadanjem i srnrcu Prema kineskorn mitu. Usled veze sa pustinjom. U jednoj verziji grckorimskog mita o lovcu Orionu. bogom prepredenjakom. gde crvi koji se hrane mraznirn divom lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena zernlja) poprirnaju ljudski oblik Za legendarnog irskog keltskog junaka Kukulejna govorilo se da je roden iz crva. jer ona ide od rnuskarca do muskarca Asteci su povezivali leptira sa ienarna koje su umrle prilikom porodaja. jer se on povezuje sa novcem i srecom (carobnica i isceliteljka)' bi la jedna od Cetiri boginje koje SU SVILENE BUBE U starom Japanu i Kini svilene bu be su predstavljale cistotu i vrlinu. skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i unistenjem .dok se u keltskom svetu. indijanski ratnici su sebe ukrafavali sararna po uzoru na njLL Za Kelte je paukova mrefa nevidljiva struktura koja sadrzi velieanstveni obrazac zivota Za Hinduse i budiste paukova mrefa predstavlja iluzije sveta. a Japanci su verovali da su one nastale sjedinjenjem boga vatre i boginje zemlje. ljudski rod potice od crva koji su se hranili lesinom praiskonskog bica. dok se Iscel. medovina (formentisano pice od med a i vode) smatrala picem bogova LEPTIRI Zbog metamorfnog zivotnog ciklusa leptir je ar hetipski simbol preobrazenja. Zbog cvrstine i gotovo nevidljivosti mreie. gospodar donjeg sveta. paukova mreh se uporeduje sa smrcu i destrukcijom: u Africi mnogi ljudi koriste eufemizrne za ovo stvorenje. misticnog ponovnog rodenja i nadculne duse .

-ZMIJA Od svih zirntinjskih simbola zmija je \'Cro\·atno najznacajniji i najslozeniji lzglcda da su od najranijih vremena zmijc bile po\·ezanc sa vecnoscu. koja je bila jako povezana sa zmijom i predstavljala je tajne zivota . a ima jaku vezu sa podzernnim svetom buduci da dolazi iz dubina Majke zemlje.111c i svrstane uz iskusenje.1la jc zastitu od ncprijatelja Matrijarhatski kult u Delfima bio je simbolicno unistcn kada jc Apolon ubio zmiju Piton. On je bio gospodar drveta zivota. prikazane s ljudskim licem i kapuljaeom kobre lndijska alhemija. skupa sa ostalirn grnizavcima i ribama. kao tvorci 0 rnitologiji Buto je bila boginja zmija.111t tumaci cinjcnicu da orao nosi ranjenu zmiju u kand:Zarna kao znak da i rusitclji swmira. zensko bo±anstvo i zrnija su prognani i povezani su sa zlom Zrnija u prici o Edenskom Htu in1a satanskc karakteristike. dok su nasenski anostici slavili zmiju u obliku sumerskog boga Enkija. koriste se da predst~n·e prirodu u njenim najiskonskijirn ili najfundarnentalnijim aspektima Kako zrnija odbacuje kofo i onda pocinje :fo·ot iznova. jer uvodi Evu u greh neposlusnosti prema Bogu. one su takodc demonizov. a Ilijada kazuje o torne kako Kalh. Za Junga su zrnije sirnbolizovale 0110 e. koja se povezuje sa Evom. Eva naslikana sa zmijomaavolom i sa zabranjenim vocem koje zmija koristi da je navede na greh LEVO a ipak poseduje skoro natprirodnu i jedinstvenu mudrost. dovodila se u vezu sa zrnijama U egipatskoj Kada SU Hebreji uveli muskog boga u Hanan. Njena slika na celu faraona predstavlj. i povezivane su sa isccljenjcrn i mudroscu. postojeci u korenima zivota. koji je doprineo tome da Adami ha postanu do kraja ljudi upoznavsi ih sa drvetorn saznanja. koja moze doci u sukob . a psiholoski iz kolektivnog nesvesnog. prikazuju zmiju sa drvetom i boginjom kako daje \'OCe zivota muskarcu "' koji je do5ao kao gost Hananejsko bofanstvo bila je rnajka boginja. ima za cilj da ujedini energije tela na putovanju samospoznaje da bi se sacuvao eliksir zivota boginja plodnosti Tani ta. godine p 11 NAGE I MUOROST U indijskoj mitologiji. OD GLAVNOG BOGA DO ZLE Zi\IIJE U mnogim delovima sveta zmije. gde se sastaju vreme i vecnost Sumerski pecati iz 3500. dobrodusne i mudre. ccsto prikazivana kao kobra. nage (od sanskritske reci za "zmiju") su bozanske vodene zmije. ona ovaplocuje ciklus smrti i vaskrsenja. nagajuna. sto je potpuno nesvesno i instinktivno. narocito sa rnajkama boginjama i Majkom zernljorn Starofcnicanska Boginja zmija je kritska Majka zemlja. Zmija je bila glavni bog. nemoral i Satanu Zi\IIJE I ZENSKI PRINCIP Zrnija jc cesto po\·ezivana sa bobnstvirna. ovde prikazana kako drzi zmije smrti i ponovnog roaenja GORE ce patrijarhalna Grcka prevladati matrijarhalne tradicije Azije.

a danas se koristi kao medicinski simbol. Ciju bi poruku GORE Dve zmije prepletene na Merkurovom "krilatom stapu" predstavljaju preobrazensku moc promene muskog u zesnko i obrnuto Eskulapovski stap sa jednom zmijom bio je originalni medicinski simbol. ukljucujuci veliku zmiju koja je bljuvala vatru. Eskulap. verovatno greskom. Povezanost zrnije s leC:enjem. i "krilati stap" se koristi u ovu svrhu protumacio svei. klijanja i r.1 se "klin kJinom izbija' SUStinski je ZJ. a kada putuje uzrndno ona predstavlja putovanje inicijacije Slikarstvo australijskih uroaenika cesto prikazuje zmiju i njenu vezu sa plodnoscu i obiljem. Zmija u snovima rnoze takode da znaci da smo zalutali sa krivudavog puta ka inividualizaciji.:inje Mlecnog puta sa preplit. iz kojih su izronile Lahmu i Lahamu. Oni takode uporeduju kret.:inakondi. meautim. u duboku grobnicu U ponoc su se pojavili mnogi grozni gmizavci. potopima i StO izbaci njihove kosti Stara germanska mitologija povezuje zmiju sa smrcu i stalnirn podrivanjem korenja dn·eta sveta .ikonda je put koji vijuga kroz sumu kao reka.i.:injem dveju anakonda koje se pare. znaci da postoji veliki jaz izmedu svesnog i nesvesnog i da se nesvesno objavljuje n. Eskulapovski simbol zmije obavijene oko stapa predstavlja lecenje. podrazumevao je da pacijent mora da provede noc na nekorn S\'etorn mestu Tada bi pacijente LI Sflll TUKANSKA ANAKONDA Narod Tukano iz podrucja Am. Australija.nona pripisuje slozenu i kontekstualnu simboliku . na kojern SU bile prepletene dve zmije. posle smrti svoje mlade neveste. cime je razgnevio Hada. nazvan inkubacija. dve cudovisne zmije koje su stvorile nebo i zernlju. mogao je da se pret\•ori u zmiju i da vrati pokojnika u :i:ivot. sin Apolona i srnrtne Koronide. Nordijska tradicija je predskazi\·ala potop koji ce unistiti svet kada se probudi Jormangand. koji se.1 opsesivan i povratan nacin. LECENJE I SMRT Zmije se odavno pO\·ezuju s lecenjem i posredovanjem izmedu zivota i smrti U grckoj mitologiji. a cesto je i tvorac ljudskih bica Njegova destruktivna strana podrazumeva kaznjavanje onih koji se suprotstavljaju prirodnom zakonu tako sto ih proguta LI medicine i lecenja Eskulapovski nacin lecenja. N > otrovnu isceliteljsku prirodu zmije ZMIJA KAO TVORAC I RUSITELJ U mnogim mitovima zmije SC pojavJjuju kao izvor zivota . Zmija duginih boja pojavljuje se u urodenickirn crtezirna u steni u Arnemlandu. zivotom i smrcu nalazi se L1 pagansko-hriscanskoj slovenskoj prici o Bogatiru Potoku. pod punom ratnom opremom i na konju. Potok je odsekao njenu glavu i vratio je suprugu u zivot mafoCi njome njeno telo. iako one rnogu da budu i rusitelji Sumerci i Akadijci Mesopotamije opisali su me5anje voda Apsu i Tijamat. dao zakopati pokraj nje.idanja.1nakonde zive LI posetio bog. zmija u boravistu ljudi .sa svesnim stavovima Zmija moie zato da simbolizuje i zlo i mudrost. Oni \·ernju da ITIOrlStruozne . odrafavajuci sezonske periode osemenj. boga podzemnog sveta Jedna prica govori da je on postao zmija da bi okoncao kugu u Rirnu.tenik i to bi rezultiralo lekom. ooLE se cesto brka sa Merkurovim "krilatim Stapom". obiljern i kisom.l\·anj. Ove zrnije su bile ume5ane u borbu u kojoj je intervenisao Merkur. pre sest do osam hiljada godina Predak iz vremena sna je zivotodavalacko bice povezano sa plodnoscu. a Rimljani su poceli da ga slave kao boga Homcopatski princip d. lako da prevazide ljudska moralna naccla Ako se zmija sanja. otkrivajuci srnju prirodu vodica dusa izmedu svetova.lma i u dubokim \ irovinu ispod vodopada. /\n. On sumskim bgun.

sto znaci kisonosne zvezde U hinduskoj tradiciji one su plamenovi Agnija. SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA COVECANSTVA. radi sve prema casovniku Ovde je casovnik simbol mehanickog nacina zivota.a zivot se nastavlja u medusobno VLASJ(I Sazvezae Vlasici ima mnoge simbolicke asocijacije. jos jedan primer lunisolarnog kalendara. a u Kini su one bile behar iii cvetne zvezde . w > < GODISNJA DOBA I VREME oEsNo Kameni duborez. star 22 hiljade godina Smatra se da je rog koji drzi obelezen godinom od trinaest lunarnih ciklusa Ljudski rod oduvek koristi simboliku i ritual da bi kazi. lik bez emocija. Francuska. au XVI I veku Isak Njutn je okarakterisao vrerne kao apsolutno i jedinstveno. Pleme Hojhoj iz juzne Afrike naziva ih Huseti. Ove zvezde su u starom Egiptu predstavljale boginju majku Net. casovnik je tir an ska figura koja se cuje i oseca svuda G Dombi. ignoriserno "vreme prirode". VREME. pokazujuci kako je vreme zavladalo svescu industrijskog drustva solarni kalendari pojavili su se prornenom sa :Zenskih na muske vrednosti . Jevreji i rnuslimani i danas koriste lunarne kalendare Kineski kalendar. pokazuju da su mene racunate pre otprilike l 7 hiljada godina. <i duborez Loselske Venere. uticaj judeo-hriscanstva doveo je do osnivanja linearnog vremena. ponovnim radanjem i obnovom prirode. Lunisolarni i Iako se vreme original no povezivalo sa ritrnom. koji je star oko 22 hiljade godina. PeCinske slike u Laskou..rnim krugom i ienskim genitalijarna. UDALJENOST.trenuci zaceea. KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO. poznat kao Loselska Venera. boga vatre zavisnim ciklusima Faze zivota oduvek zaokupljaju coveka i one su dobile sopstveni uni\·erzalni simbolicki jezik KALENDARI I VREME Prvi kalendari zasnivali su se na mesecevim fazama. . pokazuje da Venera drzi rag sa trinaest belega. jos se koristi za utvrdivanje praznika i svecanosti i vafan je za kineske ratare koji jos seju prema mesecu. Britanski Stounhendz je sirnbolican spomenik koji je P°''ezan i sa suncern i sa mesecom. simbolizov. Lunarni kalendar se povezuje sa rnenstrualnim ciklusom. Tehnoloska dostignuca su narn omogucila dJ. da uzgajamo useve nn sezone i da doslovno produzimo TIRANSKI CASOVNIK U romanu Carisa Dikensa "Dombi i sin" iz 1848. U XIV veku Evropljani su poimali kosmos u srnislu rnehanizrna casornika. godine. koji predstavljaju godinu lunarnih ciklusa. rodenja i smrti . ELEMENT! I SAMO TLO.ZIVA PLANETA < f-- """ NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA DOBA I CIKLUSI.·ao 0 ritmovima i ciklusima zivota Priroda obelefava postojanje iivotnim dogadajima . a preovladuje u civilizacijama koje obofavaju boginju.

l\Iladost. sunca. januara. posvecuje se paznja vremenu i prostoru sopstvenu simboliku koja se oseca i danas. C:etiri godisnja doba bila su univerzalni simboli radanja. prateci i kombinujuc'i cikluse meseca. a s\·aka t•1cka je obeleiena sezonskim proslavama Samhain (31 oktobar . svecanost Sika. dok je Kairos bio bog vremena prave prilike i sanse. Ponovo inspirisana ciklusima meseca i zalaskom i izlaskom sunca. Imbolk.I novembar) je istovremeno Praznik mrtvih. da prica SEZO NSKA SIMS 0 LI KA Prva merenja vremena zasnivala su se na pojavljivanjima i iscezavanjima i na promenljivim putanjama sunca i meseca . planete Venere i Vlasic'a. Suton se C:esto povezivao sa nein·esnim vremenom propadanja i zato sa smrcu. a ponekad se povezuje sa beharom. vejanja i skupljanja letine. sa zmijom oko tela koja simbolizuje vecnost). smrti i ponovnog radanja U zapadnjackoj umetnosti prolece se prikazuje kao mlada :Zena. zvana C:usok. 0 OJ > < rn rn jevrejskoj i muslimanskoj tradiciji. a njihovi vladari su se povezivali sa simbolima voaenja vremena smatra rodendanom mes-eca i slavi se gozbom i specijalnim "mesecevim kolacima". Zora je bila opsti simbol nade. koji su zalivali pirinac i doveli do njegovog zrenja. mladosti. linearnog i merljivog vremena. Jesen se povezuje sa Dionisom i zetvom. koja pocinje I+. To je vreme kada se slave prirodne sile i preci. jesenji ekvinocij Tocak godine opisujc cikluse snirti. bio je bog apsolutnog. Tek u novije vreme. kada se smatra da je veo izmedu zivih i mrtvih nJ. i stoci koja je bitna za naprednu zajednicu Bajsaki. koje su druga dva aspekta trostruke boginje 2ETVENESVECANOSTI Svecanosti zalwalnosti u vreme ietve uobicajeni su u svim ratarskim kulturama. a odvija se prvog dana solarne godine. dok je podne bilo cas otkrovenja KELTSKI TOCAK GODINE U keltskoj tradiciji. letnji solsticij: Lugnasada. simbolicki krug vremena predstavlja prclazne tacke u toku godine: Samhain. ponekad kao dete. bog kovaca Hefest povezuje se sa ovim godisnjim dobom. odvija se na petnaesti dan osmog lunarnog meseca Istog dana u Kini i Vijetnamu je Cung C:uj.r MAJANSKI KALENDAR Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar. radosti i mladosti. Ovaj kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje kalendara bilo i sveti i politicki cin. zrelosti i obnavljanja zirnta. rodenja. koji se LI Cl 0 0 z > 0 Pongal je juZlloindijska hinduska zetvena svecanost. odrafavajuci keltsko razumevanje vaznosti starenja i smrti da bi zivot mogao da buja Ovo vreme simbolizuje figura st<1rice. kada igraci i bubnjari oponasaju prizore sejanja. a prinose se zrtve bogovima kise i sunca. posle Ajnstajnove teorije relativiteta. prolecni ekvinocij.jtanji GodinJ. sa klipovima kukuruza na glavi i ponekad sa srpom u ruci. koja je u isto vreme i staresina. ali i sa zecom Zima se ponekad prikazuje ka9 starica iii kao zena. razrnj i produktivnost kasnije su simbolizovani u keltskoj godini devojkom i majkom. zetve. kojom se slavi pocetak zetve kukuruza. lepota. kada se zajednica okuplja da podeli ideje i iskustva. Litija Sika na svecanosti Bajsaki. koji su simboli zajednistva dnevno vreme u noc. DOLE . jagnjetom iii jaretom i sa grckom boginjom Afroditom Leto je ponovo zena. Beltane. slavi se na severu Indije 13 aprila. prvog dana solarne godine Sika. Glavne faze dana imale su price i jaca drustvene veze . Proslava zetvenog meseca u Koreji. zimski solsticij. rasta.sto se odnosi na bogatstva prirode i na slatko jelo od pirinea Ova svecanost traje tri dana. pocinje u umiruccm i propadajucem delu tocka. kao i salamander i patka BOG VREMENA Grci su razmisljali o dve vrste vremena: Hronos (prikazan gore. Njen naziv znaci "kipljenje" .

zamisljala je Zemlju kao ravnu. koje datiraju izmedu 22 i 18 hiljada godina pre nove ere. Majka Zemlja bila je licnost velike samilosti i izrnr celokupnog zivota i plodnosti Paleolitske slike boginje majke. Japanski urodenicki narod. p n. sto znaci da je to bila lokalizovana percepcija jednog ostrvskog naroda . u kontekstu svemira ciji je centar Zemlja. 1+92. paradigmaticna promenJ. sa nebeskim svodom oslonjenim na more iii na stubove Na Zapadu se najraniji opis Zemlje nalazi u Ilijadi. < > oesNo Pogled na planetu Zemlju iz svemira promenio je nacin gledanja na nas svet i simbolizuje celovitost i meousobnu povezanost zivota Ono sto nam Zemlja znaci vremenom se znatno promenilo. Egipeanin lopta Izgleda da su Galilej i Kopernik bili veoma ohrabreni KolumboYim iskustvom.ZEMLJA < z _. Eratosten izracunao je precnik Zcmlje koristeci trigonometriju tako sto je izmerio duzinu senke vertikalnog tornja u Aleksandriji. . iako su jc neki indijski mitovi smatrali loptastom Stari Hebreji. bi lo je izuzetaka. Prema hebrejskoj knjizi o Enohu. andeo Urijel vodio je Enoha do kraja Zemljc. ploveci delimicno oko sveta. ravan disk. e. gde je video ogromne zveri i ptice. udaljenog 800 kilometara i\ledutim. Godine 375. iskust\·eno dokazao 0110 cetvorostrane piramide ispod kruznog neba U Indiji. sa Jerusalimom u sredini. ukljucuju Loselsku Veneru. u stvari.1Vilonci imali su kosrnologije u kojima je Zemlja bi la ravna. budisticki i jainski tekstovi slagali su se da je Zernlja. sa boginjom neba Nut koja se telom nadvila iznad zemlje poput kupole Vavilonci su zamisljali ravno kopno okru:Zeno morem. Egipcani su zarnisljali prarnugaonu Zernlju. zamisljao ju je kao lop tu koja pliva u rnoru. a Aristotel (384-322 pne) je govorio da je ona lopta.njem svesti i odrahva promene u ljudskim nednostin1J. sto se zasnivalo na njegovim zapafanjima kruZI1ih senki koje su padale na mesec za vreme njegovog pomracenja Godine 200. najstarija je prezivela karta koja simbolizuje Hristovu ulogu cuvara sveta. ZEMLJA KAO BOZANSTVO Zemlja je u starom veku bila slavljena kao vrhovna boginja majka i verovalo se da je i ziva i boianska. e. Stari Kinezi su opisivali Zemlju kao raYan kvadrat na nhu krnje. Njcna simbolika snazno je poYczana s nJ. iz ra\•ne u okruglu Zemlju dogodila se pre vise stotina godina Kristofor Kolumbo je. n. RAVNA ZE. kruZI1u Zemlju. Egipeani i V. Ainu. pa su brzo usledile dramaticne nove teorije koncentrisane na Sunce.MLJA Vecina ranil1 drustavJ. i nasem odnosu prema prirodi Klasicni. kada se sunce nalazilo tacno iznad Asuana. oote Psaltirska karta. ali njiho\· izraz za Zemlju znaci "plivajuce kopno". a iza cega je video nebo kako pociva na rubu Zemlje. Rig Veda je opisivala Zemlju i nebo kao dva tocka na kraje\·irna osovine. gde je Homer opisao nebo kao cinijastu hemisferu koja pokriva ravnu. hinduisticki. kao ogroman toeak iii disk. p. Platon je opisao Zernlju kao globus.sim kolektiYnim stJ. sto se do tada pretpostavljalo raznirn proracunima: da je Zemlja zaista OKRUGLA ZEMLJA Iako je vecina starih naroda smatrala da je Zernlja ravna. oko kojeg se okrugla Zemlja i Mesec vrte.

Za mnoge Gea predstavlja zamisao "zive Zemlje . i Vilendorfsku boginju pronadenu u Austriji Sve one su priLuJ. Bliskirn istokom. kao rnajka Demetra i kao starica Hekata U toku klJ. smestajuci ljudski rod bli:Ze Bogu od ostalih zivih bica. verovatno je doprinelo moCi ovog naucnog modcla i NOVA SIMBOLIKA Slika Zcmlje kako se vidi iz S\emira nudi znacajnu simboliku ZJ. ovaplocuje iii odrafava neke osobine boginja majki i deluje kao posrednik izmedu neba i zernlje U rnedunemenu.. beznJ..1.istovrerneno odra:laVJ.stronaut koji posmatra Zemlju stojeCi na mesecu.lagao se za \·ladanje njom covecanstvu na korist Govorio je da prirodu treba "obavezati da sluzi". pronadene u Ot-Garonu. se. "oblikO\·ati .lik "s\·etom obredu .1ista zi\·o bice: ona jc suFrug.jne kada se sJ. Koriscenje imena grcke boginje Zemlje. simbolizujuci razdvajanje Zcmlje i bofanstva... uprkos naglasku ove teorije na tome da se Zemlja ponasa "kao .·sa.·e poznate kao Lcspiska boginja. . kao devica je bila Persefon. . Gea je nesto sa cim ljudi mogu da se ponovo spoje zadrfavajuci osecanje divljenja prema prirodi.gledavaju iz chljine Zemlja Yidena iz svemira nudi simbol obnoYljenog odnosa izrnedu co\·eeanstva i prirode ZJ. sa meouprostorom.1k nacina zi\·ota kod 1uroda Kono le2:i. koje su verovatno nastanjive na unutrasnjoj i spoljasnjoj povrsini On je verovao da postoje dve ogromne rupe na Severnom i Juznom poiu i predlagao je ekspediciju u unutrasnje lopte "Simsova rupa"je postaia izraz sprdnje dvadesetih godina XIX veka HIJERARHIJA NEBA I ZEMLJE Judeo-hriseansko poimanje sveta naglasava hijerarhijski odnos izmedu neba i zemlje. Njegovo videnje Zemlje kao slozenog zatvorenog sis.roch. prosiri\'Si se Evropom. Hristova majka. ali svejedno svcsno i zivo bofanstvo Na grckom njeno ime znaci "zemlja" Ona je bila trostruka boginja.ko postati predmct interesovanja i eksploatacije..1 je z. i preko odnosa sa tlom i nc\ idenim silarna SUPLJA ZEMLJA Od naucne revolucije naucnici iznose hipoteze da je zemlja mozda suplja Dfon Kievis Sims (17791829) verovao je da se ona sastoji od cetiri supije koncentricne lopte.1 Boga i zato je tako produktivna i plodn. zivi sistem Za Lavloka. Zemlja je mogla !J. muski Bog postoji na nebu.1 Naglas. i da ponekad oseca da cela plan eta ucestn1je u necemu nJ.. Frcnsis Bekon N rn > ( 1561-1626) govorio je o prirodi u zenskom smislu i zJ. Na Zapadu je poslednja boginja Zemlje bila Gea.cJ. sa odgovornoscu da preuzme vlast simbolickih slika. van zemaljske sfore. .sicnog perioda doslo je do pomeranja interesovanja sa Gee na njcnog praunuka ze. kao kod rnnogih urodenickih nJ.·ernorn Afrikorn i Indijom.oesNo Devica u ulozi neke vrste· majke zemlje posreduje kod Boga u ime ljudskog roda duborcz u stcni iz Dordona u Fr~mcuskoj.. ZIVA ZEMLJA Kach je 1969 godine naucnik Dzcjms Ladok zamislio snlju hipotezu o Gei. na odrza\·anju harmonije prirode prcko ljudskih odnosa i zajednice.podstaklo je mnoga razmisljanja u vezi sa njenim potencijalom modernog religijskog simbola . nad Zemljom i prirodorn Ovo su mnogi tumacili kao opravdavanje slike Zemlje kao sredstva za ljudsku upotrebu Kako bofansko nije vise bilo sinonim za prirodu. ne vise vrhovna majka. Gee. i male kipo.ne sa obesenim grudima i punim.n i naucni stav .tema koji se sam regulise. koji se pona5a kao da je zin1 bice . dobi\•si narocit znacaj u judeo-hriseanskom Bogu U hriseansko doba Marija. narod Kono u Sijera Leoneu Zemlj.. sto je odrafavalo zamenu slike bozanske majke mnogo udaljenijim rnuskirn bogorn. opisao je da se oseea kao J. je rnasinama i pretvoriti u "roba .zlike koje dozivljavamo izmedu raznih kulturJ. zaobljenirn trbuhom.pragmatiCJ. izmedu nas i prirode. sanemenog coveka Tc) je Zernlja kako se vidi sa "ncba·'.juCi preovladujuce stavove prema zenama i prirodi.1 ovo izmenjeno videnje pokazuje nam da su rJ. Francuska.

IZARTE I SMER
CRTANJE KARATA PREMA STIHOVIMA I P RI CI Australijski urodenici veruju
< >
N

da je topografija njihove zernlje stvorena putovanjima ili "stihovima pesme" predaka. Ovi stihovi presecaju Australiju i urodenici ih pevaju dok prate svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto
je sluC:aj sa Nunamiutima na Aljasci, mladic mora detaljno da upozna loviste pre nego sto se prikljuci lovcima On stvara simbolicku kartu lokalne topografije sluSJ.juCi mitove o duhovima i junacima koji nastanjuju lovista .
Karta lslanda koju je nacrtao Abraham Ortelius krajem XVI veka pokazuje mnostvo morskih cudovista, polarne medvede, lednike i vulkan pod erupocijom Hekla
GORE

Simbolika orijentacije i smera odnosi se na to kako se ljudi krecu kroz zivot i svet, sta znaci biti na nekom mestu u neko vreme, i na odnos sa mestima van naseg svakodnen10g iskustva

je uobiC:ajena do kraja srednjeg veka Ove karte su delile svet po trojnorn osnovu, jer broj tri predstavlja Sveto trojstvo: Jerusalim se obicno nalazi na presecistu, pri cemu je Eden na vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

KOMPAS Za neke ljude kompas je neutralan simbol koji ujedinjuje ljude na Zemlji, jer svi mi delimo smerove severa, juga, istoka i zapada Medutim, kompas je takode simbol istrazivanja, orijentacije, ekspanzije i cak osvajanja prirode Fraza "moralni kornpas" sada se mnogo koristi u Sjedinjenim Drfavama u vezi sa rnoralno '"ispravnim" postupcima. Prakticari geomantijskog umeca feng sui (sto znaci ··vetar i voda") koriste krufoi magnetni kompas, poznat kao

CRTANJE KARATA
Kameni disk koji sadrzi crtez putanja kojima su se uz pesmu kretali preci australijskih urooenika. Australijski urooenici veruju da ove putanje privlace razlicite grupe u zajednicki sanjalacki odnos sa zemljom
DOLE

se deli na Aziju, Afriku i Evropu Kako se za vreme renesanse povlacilo srednjevekovno videnje S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise crtani kao glavne karakteristike, a rubovi karata su poceli da prikazuju neistraiena podrucja, sa cudnim hibridnirn stvorenjima na rubovima poznatog sveta. Ivlorska karta (Carta Marina), svedskog nadbiskupa Olausa Magnusa, prvi put stampana l 539 . u Veneciji, prikazivala je Severno more oko Skandinavije ispunjeno zastrasujucirn morskim cudovistima. Bila je to prva karta nordijskih podrucja, koja su ranije smatrana nepoznatom zernljom ( terra incognita)

Kako se crta karta zavisi od stava prema svetu i uverenja kartografa, od toga sta se smatra glavnirn ili perifernim, sta je poznato, tajanstveno ili pretece za kulturu Prva mappa mundi ili karta sveta, bi la je sirnbolicna predstava poznatog sveta prozeta sa imago mundi ili slikom sveta kao sredenog kosmosa. Prve karte su bile jednako kosmoloske i mitske koliko i sredstvo praktiene orijentacije Beatusova karta, koju je 787 godine nacrtao jedan benediktinski monah, prikazuje svet kao pravougaonik okruzen svetskim morem. Ova forma, nazvana "T-karta", bila

luo pan, da bi locirali kuce i
grobnice gde se energije nalaze u ravnotezi za ostvarenje srece . Linije ili struje zmaja, za koje se smatra da pro laze kroz zernlju, sastoje se od negativne struje jin, koju simbolizuje beli tigar, i pozitivne struje jang, koju sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE HLADNO

STA JE GORE?

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani, karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole" - Novi Zeland i Australija napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

religijsku posveeenost, isccljenje i obnovu - kroz sveti iii znacajan krajolik Fizicko hodoeasee je granicni cin, sto

>
--1

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje zoru novog dana, sveta iii ere, i ukazuje na rnogucnost novih poeetaka i svetle buducnosti

znaci da u nekoj tacki hodocasnik prelazi prag, ostavljajuci svoj svakodnevni zivot iza sebe i putujuci ka svetom

karaktcristike, a jang reljef ce irnati

os)fe ili brdovite muske

karakteristike .

ORIJENTACIJA Putnici i istrazivaci na kopnu i moru, jos od prastarih vremena, orijentisali su se prema polofaju zvezda na nocnom nebu Orijentacija je potrebna i u svakodnevnom zivotu, da znamo gde smo i kuda idemo, i za licni i kulturni oseeaj smisla i identiteta Mnoge kulture smatraju da je njihovo sveto mesto centar sveta, a ono moze da bude predstavljeno svetorn planinom, drvetom sveta iii svetilistem; ljudi cc se .. koncentrisati" u vezi s njim, u cinu obnove iii uravnoteienja prirode i du ha Mesta bogosluzenja kao sto su diamije, hrarnovi i crkve, i groblja i ukopista, cesto slede osu istokzapad, srnerove izlaska i zalaska sunca. Ma gde da se nalaze u svetu, muslimani se u dnevnim molitvama okrecu prema svorn svetom centru, Meki Indijanci se cesto mole okrecuci se prema cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci obicno sa istokom, gde izlazi sunce.

SVETA PUTOVANJA Mitovi i legnde su puni prica o putovanjim;L Price o seobama, istrazivanjima, osvajanjima, junackim podvizima i hodoeascima sluze za obracanje painje i obnovu identiteta naroda, zajednice s bogovirna i duhovirna, i za slavljenje veze sa zemljom Hebrejska priea o lzgonu opisuje kako je Mojsije izveo lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju im je obecao Bog Astecka seoba u XII veku bila je putovanje kulturne obnove, u kojoj je Meksike vodio bog Huicilopoctli na putovanjima sa ostrva Astlan do Tenoctitlana, buduceg glavnog grada . Hodocasce je simbolicno putovanje - predstavljajuci duhovnu preorijentaciju,

odredistu. U islamu je hadziluk hodocasce u sveti grad Meku. Stari Grci su putovali da dobiju uputstva od prorocista u Delfima iii da se izlece u Eskulapovom hramu u Epidaurusu U Evropi IX veka mnogi hodocasnici su putovali u Santjago de Kompostela na severoistoku Spanije, na spoljni rub poznatog sveta, da posete cudotvorne ostatke svetogJakova. Hindusi odlaze na hodocasce na goru Kajlas, koja je fizicka rnanifostacija planine Meru, centra sveta. Putovanje na Sinajsku goru, gde je Mosjije dobio tablice zakona, kao mnoga hodoeasea, odra:Zava duhovno, kao i fizicko, putovanje sarnog Mojsija .
DOLE LEVO DOLE GORE

Kompas luo pan iii feng SUi, koristili SU starokineski carevi i mudraci kao izvor orijentacije Prisutni simboli, kao StO SU 24 planinske zvezde, 64 heksagrama, 60 korena i ogranaka i 12 planinskih zmajeva, koristili su se kao porno( za smestaj i okretanje zgrada i za prorocanstva.

Muslimanska molitva podrazumeva stajanje i zatim klanjanje u smeru Meke

Horizont CeStO simbolizuje nase zemaljske granice, kraj i pocetak novih mogucnosti i istrazivanja

HORIZONT Vaian simbol orijentacije, horizont predstavlja najdalju tacku do koje oko vidi ravan zemlje . To je mesto vizije, istrazivanja i novih otkriea.

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom, a vlasnistvo se dodeljuje precima i duhovima prirode Oni zemlju cuvaju kao deponovanu .

od zivotodavalacke plodnosti tla Tio iz narocitih oblasti iii regija moze posedovati specijalna svojstva Finsko-ugarski narod poznat kao C::uvasi obadja ritual

PLUG
U stara vremena oranje se smaualo duhovnim cinom, jer je oplooivalo zemlju. Plug je
tako~predstavljao

zemlju iii da smo je posudili iii da je delimo s,1 bogovima, ona ima vaino rnseto u simbolici. Iz perspektive posedovanja, polaganje prava na zemlju simboliean je cin vlasti, bogatstva, nacionalnog iii individualnog identiteta "Otkrice'', osvajanje i kolonizacija drugih zemalja cesto se simbolizuje stupanjem nogom na tlo, postavljanjem nacionalne zastave iii pisanjern pravnih akata kojima se \·lasnistvo prenosL Za rnnoge urodenicke narode zernlju ne poseduju pojedinci, nego se ona slwata kao ziva celina iii bozanski dar. sto garantuje postovanje i srodstvo Urodenici Filipina, na primer,

ZEMLJOTRESI Sasvim je razumljivo da su se udar i komesanje uzrokovani zemljotresima cesto povezivali sa gnennn bogova zbog izopacenosti ljudi Japanci su smatrali da seizmicka aktivnost dolazi od boga oluje Susano0, a Grci su verovali da je bog oluje Posejdon, takode poznat kao Enosihton ("zernljotresac"), uzrok zemljotresa. Prema Platonu, zemljotresi i poplave su progutali legendarnu civilizaciju Atlantide za samo jedan darL Zemljotresi mogu da se uzmu kao znamenje koje predskazuje velike promene u religiji iii politici: Novi zavet opisuje podrhtavanje Zemlje u vreme Hristove smrti . Kao druge prirodne katastrofe, zemljotresi cesto simbolizuju ranjive osobine ljudskog roda u odnosu na prirodne sile Zemlje.

u kojem kradu" grumen zernlje iz obli:Znjeg plodnog polja da bi unapredili sopstveno zemljiste Moderni biodinamicni uzgajivaci vrse specijalne pripreme. kao sto je trpanje tra1·a u kravlji rog tokom astroloski znacajnog vremena, a zatirn homeopatski jacaju smesu me5ajuci je u vodi i bacaju6i je po zernljistu Za ovo se kaze da koncentrise kosmicke sile u tlu, podizuci tako vitalnost biljaka i onih koji se njima hrane Obred plodnosti kod kojeg se polni cin odvija u polju uobicajen je u paganskim tradicij.:ima On se takode nalazi u grckorn mi tu o Demetri, boginji tla Ona i kritski mladic Jasion vodili su ljubav u polju koje je bilo preorano tri puta, usled cega je ona rodila sina, Pluta ("bogatstvo")

muski aktivni princip u odnosu na pasivni zenski princip Zemlje oranje je tako simbolizovalo cin koitusa.

PLANINE Prirodno simbolicko svojstvo planina jeste da su one deo

TLO Najbitnije za proizvodnju hrane, tlo se u ratarskim drustvima smatra "crnim zlatom" Burrnanci smatraju da je ono dragoceno kao metali poput zlata, srebra, gvozda, olova i kalaja . Mnogi mitovi o stvaranju sveta kazuju kako su ljudi oblikovani od ilovace, a svi mi delimo zavisnost
U starom veku zem/jotresi su smatrani znakom bo2:anskog gneva, a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo drugacije: ovde anoeoske trube tresu zemlju.
LEVO

Zernlje koji je najblizi nebu, gde ljudi mogu da razgovaraju s bogovima. Visoki vrh se cesto srnatra svetirn u lokalnoj kul turi zato sto se veruje da je on osa sveta, koja povezuje Zemlju s nebom Mosjije se popeo na Sinajsku goru da bi primio Deset zapovesti, a lsus se uspeo na nebo sa Maslinove gore. Za Hind use, Jaine i tibetanske budiste mitska planina Meru je centar svemira, sa bazom u donjem svetu i vrhovima na nebu. Njena zemaljska

0
u

z
0

rnanifestacija je planina Kajlas u Hirnalajirna Ponekad se planine srnatraju doslovno telorn boianstava . U sin to tradiciji, japanska planina Fudzi je fizicka rnanifestacija bogova Indijanci iz plernena Navaho veruju da narocite planine ovaplocuju rnuske i zenske duhove prirode Muski duh se pruia preko lanaca Cuska i Kariso, pri cemu se glava nalazi na vr hu Cuska, dok se zenski duh prostire dolinom, sa glavorn na planini Navaho

obezbedivanja dobrog !ova. Tunguzi veruju da gospodar surne, zastrasujuci sumski duh, rnoze da poprimi fornrn stene, pa oni zato izbegavaju stene koje irnaju zivotinjski iii ljudski oblik. U Vijetnamu je kamen obdaren zivim svojstvirna i smatra se da krvari kad bude udaren . Za razliku od simbola drveta, koje olicava zivotne cikluse, karnen znaci vecito i. nepromenljivo. Greb omfalos iii pupcani kamen predstavljao je rodno rnesto kosmosa Za drevno stojece karnenje kosmosa Stounhendz je postao glan1i obredni centar na jugu Engleske negde oko 2100. godine
GORE Tibetanski

p.

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni ka.menovi Bretanje povezivani su sa orgijskim ritualima i k njima
SU

budistii':ki hodoi':asnici zaobilaze podnozje planine Kajlas, svete planine i za budiste i za Hinduse, za koju se veruje da je boraviste bog ova

dolazile zene koje

SU

zelele

da zatrudne, pa su trljale trbuhe prasinorn i vodom sa povrsine tih kamenova Za kamenje s ruporn takode se veruje da irna oplodujuea svojstva, a prolazak kroz rupu, moze sirnbolizovati radanje putern zenskog principa. U delovima Afrike za veliko kamenje se srnatra da sadr:li duse predaka

Stounhendz je naji':uveniji kameni krug u Engleskoj, a smatra se da je sagraaen da bude uklopljen u kretanje planeta.
GORE LEVO

KAMEN I STENE Stene su sirnbol vecnosti i nepornicnosti, pa se cesto vezuju za boianstva - za rnnoge od njih se srnatra da su nastanjene narocitirn bogo,·irna i duhovima Stene cuvaju toplotu, hladnocu i vodu, a kristali odbijaju i lome svetlost - sve svojstva koja naginju sirnbolici - a astrologija povezuje mrioge vrste dragog kamenja sa planetarnim uticajirna Pripadnici naroda Sarni u severoistocnoj Rusiji veruju da su neke stene nastanjene duhovima koji kontrolisu okolni zivotinjski svet, tako da se na tirn stenama izvode rituali radi

u severnoj Francuskoj i na Britanskirn pstrvirna srnatra se da je korisceno u ranim ratarskim drustvirna za zadrfavanje i obuzdavanje silnih energija zemlje, a obicno je bilo okretano prerna ciklicnirn kretanjirna

PUSTINJA
Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko stanje pre pojave zivota, ali moze da prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi stvarnost Pustinja je jalova i neplodna, pa ipak u hriscanskoj misli moze da simbolizuje i najbozanskiju milost kada se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je odabrana kuca prvih hriscanskih monaha, "pustinjskih otaca"

VODA
Kao i druc"i osnon1i clementi b ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu u svetu simbolikc i u mi tu o stYaranju svet,1. Ona cesto predstavlja .izvor zivota, ali takode neminoYno dovodi do smrti i do podzemnog s\·cta Voda se kreee
Morski talasi simbolizuju kreranje zivota od njegovih najneznijih do najburnijih aspekata
GORE

ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim
ZC!l,1Jl1.1,

tome, i\[rtYo more, kojc jc prczasiecno solju, bczinitno jc i opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici kao duhO\·na pustos Za izopacenc
gradon~ Sodornu i Gomoru

kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e
S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik, koji jc predsudj,10 Poscjdonorn oplodLljucu rnoc

smatra sc da su sc n.ilazili 1u jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci najbksi put. pa jc zbog toga snaz,rns simbol menjanja oblika Voda je i dinamicna i haoticna. krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna i nikada ne iduci pravo Svete

REKE OKEANI Prostranstn1 okc,rna s\ eta objasnjaYJ. bko jc beskrajna ponsina \'Ode Ccsto bila prcduslov za stvar.rnjc mnogih mitologija kao nosioci celokupnog zivota, okcani su obdareni majcinskim i zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ., Reka koja tei:e obicno predst,1\lja Heme, istoriju iii ljudski \ck Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti z,1ccee i rodenjc dok njeno uli\·anjc u more cesto simbolizuje smrt i zagrobni zin1t. Islamsb. jcncjska, hriscansb, hinduska i budisticka tradicija gon11c o cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1 na cctiri str,rne svcta, simbolicno dcleci zemlju na cctvrtine. One sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm, duho\ nom snagom, ishranom i smrcu Zivotod.ivalai:b priroda rcka Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost njihm ih obab, kojc su na\clc ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su t,1kode prirodnc granice. a mitskc rckc ecsto razchajaju mrtve od zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc poskakivao kroz Had, i jap.rnska Sanzunohl\'a Jorubc iz zapadnc Afrike verujLI da se boginja Jernodh preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji Vodaci bacajLI stvari u reku da bi smirili duha rnde posle proslave Bogojavljenske noci. Reka Gang se takodc slavi kao boginja Ganga

ELDORADO
Pomisao na izvor iii cesmu koji mogu da prenesu vecitu mladost javlja se u mnogim legendama

silc vode su Llnivcrzalne; bo psiholoski simbol powzuje sc sa nes\·esnim, sa dusom, osceanjima i tokom zivota .

i mitovima. Kada su
se Spanci iskrcali na danasnju Floridu, trazili su grad koji se zvao Eldorado (pozlaceni) sa cesmom iz koje je tekao eliksir zivota

POSEJDON Grcki bog Posejdon bio je vladar \'Oda i zemljotresa . Bio jc besan i plaho\·it bog koji je izazi\·ao silan strah i posedovao sile za budcnje zi\·ota, koristeci trozubac da uskornesa gromove, velike talase i munje . Posejdon je vodio

hr,rncci one koji ziyc od njcnih plodoYJ i\fcdLltim, mora su u isto ncmc ncprcdvidi\·a, predst,1\·ljajuci izncn.idnu opasnost, skrivena cL1do\·ista, oluje i donji svet Za rane jenejske piscc more je bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona iii Neptuna kako stvara konja, jednu od svojih najsvetijih zivotinja, i simbol prirodnih izvora

1 u \ clikim \ odcnim ponsina111.1zujc tcmu gubitb T S.:n . poslc ccg.1jucc lisee iii ribe i jcguljc kojc pli\·aju u dubini.i. Za ncla pozruta bo ·· b.1 Gee i Poscjdon. U Glastonbcriju.1 su bogo\·i n:igr. na primer iz Z:ivota u smrt Mnoge animisticke kulture verovale su da duhovi borave u virovima GORE Virovi VODA I ISLAM U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje zivota i kao sredstvo prociscenja.1pska \·crovalo sc da pomal:u plodnost i pri porocfaju.1gradi barku i prdi\ i po top.1rno momb i dc\·ojku koji su sc uh\ atili z.1 mesto kojc sc zo\c Vulungn. reke i izvori su simboli plemenitosti i milosti Alaha.-\Dl \'oLh koja izbij. za koga se kaze da voli one koji se prociscavaju vodom. Samcrsct.1m (falus) u sclu R. l'tnapistim pric.1ju mo( da ispunc zcljc. f'Otomb bogo\ .1ploccnjc jc cud cl\ ist.1dnici naroda Sunji u Nju Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi poja\·ili preko izrnr<1 iz donjeg sveta.1tno su n.1.1 koji nwgu ch budu tL1likL• sn.1mnozio ljude U \". \ ir koji pokus. S\cta ncla izbij.1 Odiscj l'SLljC zil s. VrcL1 i izYori sc obicno po\·czuju sa utrobom zcrnljc i smatralo sc da im.1 rep kengura i dokopali sc \iscg tl.1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu. gdc su s\·cci muccni. postede\·si s.iust.1ju rckc Tigar i Eufr. GUTLJAJ MUDROSTI Nordijski bog Odin zrtvovao je jedno oko za gutljaj vode sa izvora du ha prirode Mimira koji daje mudrost .1ma N.1ju ru svctim mcstima.uaca kojc praYi plut.1 do\odi do \Ttlog.1 koji Hristornm krdju.1stale u juznoj i\!csopot.1jc k.n. podloznom tcskim popLl\ anu. l 1 Odiscji. Kisa. VREL\ I VODOP.1liji im. h•jc jc mozda bilo i mcsto Edcnskog nta.1 ch prL•gut. koja je doneta u Englcsku u svetom Gralu lzvori i nela obicno simbolizuju izrnr zirnta Prip. sjcdinjujuci boginju rckc S. brod sc na kraju z.1 Haribde. obr. Eliot koristi \ ir da simbolirnje smrt i unistenje.1lnu \·ezu sa donjim sYctom i s.1 zcrnlja koj.1 iz tla ima spccij. zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala Dcvica i\larija.1 izYorom zi\ot. s.1 OdiscjcY brod 0\ kaznu z.1ju i o pern.1 Gilg.1mcsu o scdmodnC\nom potopu koji jc on prc2:i1co izgradiYsi brod za srnju porodicu. d:i bi 1u kraju pono\O n. U hropi.1 o Noju opisujc potop bo Boziju .10 ljudski rod\ erc1\ .uncsvar. nast.1 duhon1im z. Biblijsb pric. sluge i zivotinjc.1t plodnom podrncju ih ljudskih bi ea mogu da predstavljaju promenu iz jednog u drugo stanje. prcdvidc buducnost i izleec .1 prirodc Biblijskc price o potopu koji jc izbris. ProrocanstY.1 u Himalajinu i njom prsbju ling.1k) gdc sc s. a zatn1reno nclo simbolizovalo jc nc\·inost.HlLI jcd1wg dnct.1 istr.uniji (da1usnji lr.1ju 1odu iz njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 ljudskc grchove Nojc.n-io n.1ri. Engleska.1s. CO\ ck pun \Tlin:i.1dili Utnapistima i njcgoYu suprugu bcsmrtnoscu Priec o popl. gde tri kamena opisuju potop iz Vremcna sn:i koji jc s\c unistio.1zni Lh od\ uku brod u dubinc.1 Njih drnjc postali su preci S\ rnde Putirskog nela go\·orilo se da su obojene Lw simbol haos.1mo z.1 su se ecsto citaLi na nclima iii jezercima posmatranjcm krctanja na Yodcnoj ponsini.1to Sto sc uln atio z.1konim.ititi Austr.1m.1toj zmiji koja ziYi u vodama njihovih svetih inora. Sunji zato izbcgavaju ubijanjc zmija da bi zastitili svoje rezen·c Yode.1da sc ljudski rod nc pon.injc suprotnih struj.oesNo Ova slika potopa snazno ilustruje simboliku poplava kao nosioca ali i mogucnost prociscenja i ob11ove zivota Hodocasnici uzim. a pric. z. muskim bogom plodnosti IZVORI.Hod Kimberli u upadnoj POTO PI S\c price o potopima mogu sc sh\ .i \I RO\ I Delo\ .1st.1 \Thu pLrninc.1 gr. U pocmi Pust.1 u skladu s.l Simm.una su prisutnc u rnnogim drngim kultur. mhljcnom < > 3 200km.

grom i munja. vetar i oluja. Za japanskog boga Fudina takode se govorilo da dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su koristili poznavanje vetrova za predvidanje vremena dok je natprirodni "druidski vetar". posle rasprave kako da rasporede snagu.ijuci i strah i cudenje Otuch su se obi. pokretacka sila koja po\·ezuje pojedinca sa kosmosorn. Za vetar se uveliko smatra da kornunicira s ljudirna: kod Navaho Indijanaca Detc \'etra SJ.1 i u simbolicnorn smislu povezan je s vetrom.puce junacirna njiho\·ih prica Inace. dok za Hrista kaiu da se uspeo na nebo na oblaku. te eolska harfa kod starih Grka.lziv. dahorn i duhom On je nevidljiva. sJgledavali kao bo:Zanske manifostacije pune simbolickih Jsocijacija Vazduh ispunjava prostor izmedu zemlje i neb. zavisno od lokalne klime Cirnsijani koji zive duz severozapadne obale Arnerike veruju da su cetiri velika vetra bili velike poglavice cetiri strane sveta. i da su oblaci nastali GORE DESNO u mnogim kulturama grom i munja su smboli bozanske moCi VETROKAZ Vetar je simbol promene . Ovaj petlic simbolizuje oprez prema zlu koje bi mogao "uduvati" vetar. Taoisticki besmrtnici digli su se na nebo na oblacima. au nordijskoj mitologiji. a vrlo cesto je sredstrn kojirn bogovi kornuniciraju sa ljudskirn rodorn \i. koji odgovaraju broju trigrarna koji formiraju I cing Prema jednoj legendi. dok linije na tabanirna OBLACI Zbog pokrovnog karaktera i veze sa neborn. oblaci su povezani sa plodnoscu i obiljem prirode U Kini izraz za oblak zvuci kao "sreea". osnovana SU pokazuju kako ce \'etar (iii du5a) napustiti telo posle srnrti.lei. oblaci se u mnogim tradicijama pO\·ezuju sa tajnama bofanskog U judeohriscanskoj tradiciji oblaci ponekad ukazuju na prisustvo Boga: u Starom zavetu on se pojavio kao stub oblaka da povede svoj narod kroz pustinju u toku lzgona. nespoznatljivog stanja Alaha pre stvaranja Nebesa su boraviste bogova koji kontrolisu iskonske sile koje uticu na ljudski zivot na zemlji.pat" w z < _J < > cetiri godifoja doba. vazduh. Eurej (istocni i jutarnji vetar) i Zefir (zapadni i vecernji vetar) Poznavanje \·azdusnih struja i njihovog uticaja najbitnija je stvar u kineskoj vestini fong Sui Kinezi poznaju osam vetrova. iz. stvoren po volji izdasima druida. Valkire (zenski duhovi i Odinove sluge) su jahale na oblacima Kao donosioci kise. vodu.VAZDUH I NEBO 198 i- < VE TAR Obicno se vetar povezuje sa cetiri strane sveta. oni su se zvali Borej (severni vetar). Razna "raspolozenja" vetrova opisuju se kao '·rika''. Stari Grci su posmatrali vetrovc kao GORE U misticnom islamu oblaci su simbol praiskonskog. vetar je stvorio beli zapadni tigar dok druga prica kaze da su vetrovi pusteni iz dfaka. Auster (juzni vetar). oznacavao vlast nad elementima i udruzio je dah s vetrom kao sredstvo magije Medu Apacirna za linije na vrhovima prstiju ruke se kaze da pokazuju putanju vetra koji ulazi u telo u vreme stvaranja. zemlju i metal) sa pet svetih planinskih vrhova.novi smer vetra ukazuje na promenu vremenskih prilika Na crkvama je tradicionalni vetrokaz petao na vrhu krsta koji pokazuje na cetiri strane.uduh se obicno odnosi na muski arhetip plahovite i buntovne bogove koji su zatvoreni u pecine glavnog boga vetrova. Svaki vetar predstavlja razlicito bo:Zanstvo iii razlicita svojstva. "uzdisanje" iii "SJ. vetar moze da "govori" kroz neki instrument: u prirnere spadaju okretaljka koju koriste australijski urodenici i indijanski 5amani. . a on je vesnik drugacijih vrernenskih prilika. a u hriseanskoj ikonografiji ponekad se predstavlja kao ruka koja se pojavljuje iz oblaka. povezujuci tako oblake sa srecom Takode se govori da su paperjasti oblaci zore doneli pet kineskih elemenata ( vatru. Eo]a.

Hurakan. u borbi protiv divova bogom oluje iVfavari ka:Zu da VETAR DUSE U nekim tradicijama se smatra da se vitalna energija kosmosa prenosi vazduhom. veliki bog grmljavine. U Bibliji. zemlju i nebo.ika protiv bica iz donjeg svcta. Sirnbol Sanga. ali Val se povezivao i sa plodnoscu zbog toga sto je donosio kisu OLUJE Snazni vetrovi kao sto SU najveci kralj ratnik. hinduski bog rata.Aotearoa znaci "Zernlja dugog belog oblaka". koji je razdvojio njihove roditelje. u njih spadaju japanski Susano-0. koja predstadja kamene rnunjc koje bog pusta sa neba . lnuiti imaju slican koncept.1 Z\'er .oesNo Nordijski bog groma. udisu zivotnu silu. for. surov. a kod Hindusa kao prana. duh groma i munje simbolizuje . sirnboli su stihijske i bofanske snage Bofanstva oluja su figure zastrasujuce rnoci koje ovaplocuju sile nereda i korne5anja. starogrcki Posejdon i rnajanski bog oluje. bio oote Ovaj reljef fenicanskog boga Vala pokazuje njegov status kao boga oluja. au Beninu su rnunje sirnboli kraljevskog dostojanstva. dok "zivot pod oblacima" asocira na teret iii srarnotu Mavarski naziv za Novi Zeland . CEK!CI GROJ\lA U rnnogim kulturarna cekic ili sckira predstadjaju sirnbol groma i munje. Jo rube iz zapadne Afrike veruju da je Sango. zamahuje svojim mocnim cekicem. Zevsa. da bi stvorio svetlost Na Zapadu su se oluje sagledavale kao davolsko delo U nekim indijanskim tradicijama nocni leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim vetrovima zbog zavojite caure i zbog zujanja njihovih krila. prikazujuc'i ga kako drzi munju. Kolokvijalni izraz"glava u oblacima·· sugerise da se neko gubi u sanjarskim idejama bez osecaja za stvamost. poznat kao sila. kao sto je slucaj sa Valom. mogu se povezivati i sa plodnoscu. Taviri-Matea. On je takode bio sirnbol Torove plemenitosti i koriscen je na ccremonijarna za blagoslo\· deci i mladarna U Africi. pa ljudi kada disu. Mjclnir je stvarao mun ju kada bi udario o karnen. Kada neko nije u kontaktu sa silom. kao kaznu bogova koji su prizivali gnev elernenata ptica gromo\·nica. starofenicanskim ( vadira) sirnbolizuje destruktivne i kreativne snage . U nordijskoj mitologiji.mentalne rnagle koja postoji pre nego sto se dostigne bistrina. > N < 0 c z OJ 0 sjedinjavanjem jina i janga U taoizmu su oni simboli stanja kroz koje ljudi moraju proci pre nego sto dodu do prosvetljenja . bio je poznat kao Vadziri ("vitlac munja"). sveprozimajuci zivotodavalacki duh koji povezuje sva ziva bica s ritmovima svemira.1li i zastitnica ljudskog roda: z. grom i munja se povezuju i sa zemaljskirn vladarima. a rnogao se pretvoriti u munju kada bi bio baccn. grorn je glas •gnevnog Boga Kelti su turnacili grrnljavinu kao kosmicko kome5anje. Mjelnir je bio cekic boga groma Tora. a grorn i rnunja su bili glavno oruzje vrhornog grckog boga. vrtlozni vetrovi ili tomada. odvojen je od svog du ha bucne vetrove i oluje stvara bog vetra. ponekad prikazane kao bronzani pitoni koji silaze sa kulica visokih zgrada U hinduizmu i budizmu. je drnglava sekira. poznatu kod Kineza kao ci. da bi kaznio neposlusnog brata Tane-Mahutu (boga ljudskog roda i suma). od kojeg je nastala rec "uragan" Kao donosioci kise.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je zn1k njcnih bit.unistavajuci iluzije i cinjenje zla da bi pobedili jasnoea i dobro U indijanskorn mitu. Oluje se cesto povezuju sa bogovima rata i sa vrhovnirn rnuskim bofanstvirna: Indra. Mjelnirom. boga groma kod Joruba. rnunja u obliku dijamanta uragani.

koje se nikadJ. a zatim se ponovo radio iz pepela Stari Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol besmrtnosti. iii mesto preobrazenja gde se spaljuju obiicja.tom. do zadimljenih planinJ. iii gde se izvode obredi vezani za znacajne dogaoaje u zivotu. Vatra se ccsto povezuje sa Simbolika vatre ima sirok spcktar. milosti. i nekontrolisanih sila prirode koje donose propast i dovode do obnove U mnogim kosmologijama . Zevs jc naredio stvaranje prve zene. rimskog boga kovaca. Psiholoski gledano.rnstralijskih urodcnika govorc o tajni kradc vatrc od ptica iii zivotinja. inicijacijc i pogrcb.. doma i plodnosti iii psiholoski simbol snage i moCi. Ona jc J. vatra je i opsti simbol bohnske moCi. dok su hriscani ovaj mit doveli u vezu sa vaskrsenjem. Ona je bitan clement' prcobrazcnja kod obreda kuvanja. svetlosti i topline i kao mesto za price. ali ona rnoze i da spaljuje. vulkani izazivaju i postovanje i strah.VATRA 200 < iw z < < > Vatra maze da ima mnogo asocijacija i znacenja: mesto mastanja. feniks je bio velicine aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim perjem.1bijcna u obliku mrfoje iii osvctc . Kinczi povczuju vatru koja se dize prema gore sa jangom iii muskim svojstvima. od uspavanih divovJ. bogatstva i moci . koji naglo provale posle dugih vremenskih periodJ. koja su se rasirila po svetu VULKANI Svaki vulkan na S\'etu ima poseban karakter iii licnost. kao i dimnjaka kovacnice Vulkana. potpuno ne ugase Ma kakvog da su karakterJ. kao i vatra. strasti i topline iii agresivno s. gneva iii istine. i predstavio ju jc Prometcjevom bratu Ona je sa sobom donela kutiju punu vclikih zala. oni simbolizuju snagu. iako se ona neprestano pojavljujc kao glavni motiv zivotrie sile. Vulkan je FEN I KS Mitska ptica iz Arabije. vreline. moze da dovede do topline. konfliktom i rJ. lukavi Prornetej je ukrao vatru za ljudski rod od vrhovnog boga ze. Pandore. Na kraju zivota zapalio je vatru od sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu. DESNO snovc .. Ona moie da bude intirnna i licna sila ljubavi. promenljivost i krckajuci iii sabijeni gncv.ktivan element koji sc povczuje sa kreativnoscu i strcmljenjern naprcd i nikada se ne odrnara dok nc potrosi ono cimc se napaja. i sa stvaranjcm i sa apokalipsom. motivacije i svctlosti. svctlcci u raju i przeci u paklu Vatru su ljudi obuzdali zbog zastite. Medutim. vatra konflikta moze zaista da dovede do preobra:lenja. u grckoj mitologiji. ukoliko ne dobije previse vazduha iii ne bude liscna vazduha iii svesti . a podstice fizickc i spiritualne procese u alhemiji i nauci .1. od zivotinja u obuzdavanju sile koja im nijc dostupna Mito\·i .atra se povezuje snainim emocijarna. posle DOLE Otopljena lava· prokljucali gnev i strasti bogova. izvor svetlosti. Konflikt moze da bude izvor velike emotivne energije i. a za Rimljane je on predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline. ostccuje i unistava. iskonska vatra ognjista. zanos i KRADA VATRE Krada vatre je simbolicna tema koja ukazuje na njen nastanak i na vrednost koju ima za ljudski rod.·sa Da bi SC osvetio. U alhemijskom smislu. Cin krade vatre odvaja ljude kojeg slede izlivi silovite agresije Vulkan je bilo irne malog ostrva u blizini Sicilije..

poh!epa. c. koja se skriva pod njihovom prividnom smirenoscu. godine nove ere. n. zemljotresi i razorni pozari. p n MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da otvore vrata sveta duhova svojih predaka. e) opisao je njegove kratere kako cure kn·lju divova.VATROMETI Smatra se da je barut izmisljen u Kini iii u lndiji. sto je predstavljalo zivotnu slast Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti odgovoreno blagoslovom 201 e. I u svojoj kovacnici kovao munje zaJupitera i oruzje za Marsa. Skandira se sutra srca uz ritam dobosa. zatim stavljajuci na njega smolu. pa zato gasenje tih vatri simbolizuje nirvanu iv1edutim. kroz koja mogu da odaju postovanje i dobiju isceljenje. koja vode svestenici dodajuci tamjan u svetu vatru . jcdnoj od najlepsih boginja vulkana. rnrfoja i neznanje. boga rata. n. Budizarn cesto koristi vatru kao simbol sila koje udaljuju C:oveka od prosvetljenja. Vezuv u ltaliji je poznat po tome sto je potpuno zatrp. cije je paljenje povezano sa blagoslovom Zaratustrovski hramovi vatre su mesta zajednickog slavljenja bogova. a legende govore o Pele. Gospodnjeg koja se pojavila Mojsiju kroz zapaljeni grm ilustruje hebrejsko verovanje da vatra znaci istinsku komunikaciju od Boga U hriseanstvu su svece podseeanje na prisustvo Boga. Ona je bila simbol i uzivanja i bola i vladarka bogatstva i dragog kamenja Vulkan Ta! na Filipinima. . sledbenici tendaj budizma. s ciljem da smire gnev Fudo Mio-oa. koja je sklona povremenim izlivima gneva Ona je uzrokovala zemljotrese besno lupajuci nogama.10 pcpelom rimske gradove Pornpeju i Stabiju 79 . kada su se mnogi obredi izgubili. ruzmarin. a vecna vatra je gorela pred oltarom Hrarna . snage i ogromne plodnosti vulkanskog pepela. vatromet se koristi kod dramaticnog obeletavanja vaznih dogaaaja kao sto je Nova godina iii Dan nezavisnosti Sjedinjenih Drzava. kedar. Rimski pesnik Vergilijc Britanskoj Kolumbiji.( GOMA Jamabusijevski monasi u Japanu. n. koje prati duvanje u rogove od skoljki Svestenik odrzava vatru dodavanjem ulja. koji zanosno plovi u jezeru Ta!.l 9. gospodara nesreca kao sto je rat.. Vulkani se cesto povezuju sa gnevom bogova. a dovodila je do erupcije vulkana ceprkajuci po zemlji S\'Ojim earobnim stapom. cvece i na kraju cokoladu i med. > sa Orrnuzdom. semenki i kedrovine da bi stvorio dim koji nosi molitve Fudo Mio-ou. Jevreji su verovali da je Bozija pojava u vatri znak prave bozanske komunikacije" U mnogirn religijskim tradicijama. Slika andela I I ':j Pi . Ove vatre simbolizuju sadejstvo . p. Oni su pravili svetu vatru crtajuci krug od secera na tlu. ali su isto tako izvori svetlosti. a napisao je da div zvani Alikonej leii ispod njega U \Teme erupcija poja\·ile su se price o divovima koji iskacu kroz dim i ccpaju planinske padine na komadice Na Havajirna su ostrva formirana stalnom aktivnoscu nilkana. gospodarom mudrosti Judaizarn smatra vatru osnovnim elementom koji treba da prati sve irtve koje se prinose Bogu. lavandu. duvan. pa ipak se smatra smrtonosnim Kazu da on simbolizuje neustrasivu snagu naroda iz provincije Batangas. kao StO SU fodnja. koji se zvao pa'oa Kilauea je najaktirniji vulkan na zemlji i smatra se Peleinim domom. izvode vatrene ceremonije zvane goma 12 vekova. e) i sluzile su u pocetku za teranje zlih duhova Kasnije su se povezivale sa sreeom i napretkom U Americi su prvi doseljenici slavili praznike paleci crni barut Danas. zalfiju. kuce i plodnosti bi la je takode boginja vulkana. Prve petarde su pravljene za vreme kineske dinastije Han (206 g. vatra se povezuje sa istinama i iluzijama organizovanja duhovnog dozivljaja Zaratustrovci vatru smatraju izvorom celokupnog stvaranja. - < > :0 220 g. a svako domaCinstvo ima svetu vatru. U DOLE VATRA I RELIGIJA prosvetljenje. jedan je od najrnanjih vulkana. pripadnici naroda Cimsijan \'eruju da je luka\•i Gavran doneo svetlost ljudskom rodu iz vulkana Astecka boginja ognjista. ona spaljuje gresnost tako da ostane samo istina Bozija. a predstavljaju i nadu i zivot Vatra je snaian simbol obnove i krstenja. budizam takode korsti unutrasnji plamen koji predstavlja ( 70.

duga se povezuje sa promenom pola Kada se na nebu pojave dve duge. Luk . sirnbolicno povezuje sa krugom.jedan takav most iz XIII veka jos sluzi za saobracaj. maaarska i francuska . a Inke su verovale da su duge kruna boga groma i kise. u judeohriscanskoj tradiciji duga je znak mira i samilosti. Lucni oblik je tradicije sirorn Severne Amerike veruju da natprirodna putovanja u zemlju mrtvih podrazumevaju prelazak duginog mosta. Postoje i dugini mostovi preko reke Nijagare i u Tokijskom rata. a verovanje u juinom Gabonu navodi da su ljudski preci stigli na zernlju si5avsi sa duge. nosila je ogrlicu u duginim bojama. dok 5amanske GORE Duga se na razne nacine povezivala sa isceljenjem i sreeom. kao i u savrernenoj zapadnoj kulturi. Hrist se ponekad prikazuje kako sedi na prestolu od duge na dan Stra5nog suda. umetnosti i nauci. pokazujuci POL I ROD U nekim folklornim tradicijama . !Star. sa plodnoscu i poroaajem. Burjatski 5amani iz Sibira pen ju se u svet duhova dugom. glavnu dugu. au Kambodzi i nekirn delovima lndije duga je poznata kao "lndrin luk"' Tjermes. dok se u nekirn tradicijama povezuje i sa zrnijom DUGIN MOST Most je arhetipski sirnbol prolaznosti. sejala je strah kao demon i kuga. srnatrana je simbolom optirnizma i nade. albanska. vavilonska boginja ljubavi i rata. hinduski bog oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa neba na zemlju koristeci dugin most koji je nordijska legenda nazvala Bi frost . koristio je dugu za ispaljivanje strela na zle du hove Nasuprot tome. simbol Bozijeg obecanja posle potopa da nece unistiti eovei'anstvo. U nordijskom mitu. koju simbolizuju parom crvene i plave trake koji je privezan za cerernonijalnu brezu. zemlju bogova. u svetoj tradiciji. neke kulture ih razlikuju po rodu: Kinezi nazivaju muskom svetliju. ziveo z < < > N JEOINSTVO I RAZLICITOST Za neke lndijance duga simbolizuje udruzivanje mnogo plemena kao "duginog naroda': a ovaj termin se na isti nacin koristi u Juznoj Africi Duga je takoae istaknuti simbol zapadnjackog pokreta "Novo doba': koji ukazuje na raznolikost svetih puteva. sa Midgardom. ispalji1·ao je rnunje iz duge. au torn obliku duga predstavlja putanju izmedu neba i zemlje iii vezu izmedu razlicitih svetova U japanskom mitu o stvaranju sveta.DUG·A < f- se govorilo da je veoma jak i da je sagraden vestije od bilo koje druge gradevine na svetu Hajrndal. pa cak i sa iskustvom promene pola Nedokuciva. bog grmljavine kod skandinavskih Laponaca.kao sto je srpska. rnostorn i lukorn.koji je oruzje strelca . koji premoscuju potoke koji su bili presiroki iii prebrzi za konvencionalne rnostove na stubovima . Bifrost je bio dugin most koji je povezivao Azgard. cuvar Azgarda. Za Bifrost zalivu BOZANSKO PRISUSTVO Duga se i::esto tumaci kao bo±anski atribut i kao znak bofanskog prisustva. etericna i trenutna. sa snovima i svetovima iz maste. Berberi iz severne Afrike nazivaju dugu "nevestom kise"ili "nevestom neba': dok je Jamani u Tjera del Fuego (Ognjena zemlja) nazivaju "muzem meseca". Neki dugini mostovi su vestai::ki: ovaj naziv je dat kineskim rnostovima sai::injenirn ·od tkanja. boianskog zaveta i rnira i kao znamenje rata i odmazde. Ilape. blizanacka bofanstva Izanagi i Izanami stoje na plutajucem Nebeskom mostu da stvore svet. duga se pojavljuje sirnbolii'no u rnitu i folkloru.mo2e da predstavlja boziji gnev Indra. zernaljskirn carstvom. sa nizom znacenja koja se medusobno razlikuju kao njene boje U razlicitim tradicijama duga se postovala kao bog iii boginja. a tamniji sporedni luk nazivaju zenskim. duhovnog preobrazenja i isceljenja preko veze sa sistemom cakri je pokraj njega da bi upozorio bogove na neprijateljske napadace Pripadnici indijanskog plemena Navaho 1·eruju da je duga most izrnedu sveta ljudi i sveta duhova.

sjedinjavanje sa bozanskim jarkih boja. bela. ali otkrivani posle velikih oluja. crvena. Nivo 1 spoljasnji krug iii sloj 2. plodnosti i duge i koja je kontrolisala ki5u. kao StO SU religiozne i obrazovne institucije i kako one oblikuju misao i delovanje postizanje smisla zivota kroz odnos sa drugima. Postoji rasireno verovanje kod centralr10. prolazak ispod duge uzrokuje fat. Duga je povezivana sa lridom. kojim bi se ponistili losi uticaji duge Idejc o bolestima koje uzrokuje duga pojadjuju se sirorn Afrike. u hriscanskoj umetnosti to je obicno simbol milosrdnog aspekta njegovih bozanskih mod DUGI NO TELO Srodno sistemu cakri.111je zutice.1. zelenoj. crvena i zuta.rnstralijski urodenici povezuju dugu sa gubom Upiranje prsta u dugu smatra sc ludoscu u mnogim delovima sveta: rnadarsko rurodno \'erovanje kaze dace prst kojim se upire u dugu uvenuti.rnje su ncke od opasnosti kojc su se \ ezi\ ale z. spoljasnji krug iii sloj Boja crvena narandzasta 2:uta Telo fizicko (prolazno) etarsko (prolazno) ··············································· Svojstva temelj na kojem se grade svi drugi nivoi rani emocionalni i formativni uticaji okruzenja. energetski obrazac tela uticaji kulture i drustva. narandzastoj. U budistickoj ikonograliji. LEGENDE 0 DUGI Postoje rnnoge legende i obicaji vezani za dugu Sijuksi kaiu da je duga tarno gde je srnesteno S\'O CVCCe nezamrsenog klupka konca u duginim bojam. gubitak oka. zutoj. Zapadnjacka nauka govori o sedam boja· crvenoj.1 dugu GORE Kada se Hrist prikazuje sa dugom. duga se ne povezuje uvek sa lepotom i srecom Stari Peruanci SU 3. spoljasnji krug iii sloj astral no (prelazno) 4 spoljasnji krug iii sloj zelena mental no (prelazno) 5 spoljasnji krug iii sloj 6. koja se cesto prikazuje sa stapom na kojem su se preplele zmije Maje su prinosile :lrtve u zlatu i srebru zastitnici zena. [scel. Azijc i Australije: za Senoje Malezije. dok pripadnici naroda Sumu u Hondurasu i Nikaragvi skrivaju dccu u kolibc da bi ih sprecili d. unutr asnji sloj iii jezgro ljubicasta osoba razboleti ako duga ude u njeno telo. .. gde se duge jadjaju u prelaznim periodima godine i najadjuju promenu vrernena. ima ih pet· plava. ima ih cetiri:. zlatokrilom glasnicorn grckih bogova. novcici s dugom nalazili su se tamo. zuta.1 pokazuju iii gledaju dugu Dobij. pre i posJe kratkog perioda cvetanja na zernlji U irskom folkloru. svako sa razlicitim svojstvima. lek je bio nalazenje . plavoj indigo plavoj i ljubicastoj Ci c > svoju nebesku moc i rnilost Na Tibetu. au nekim kulturama ona obele:Zava mesto boianstn iii eoveka visokog roda: u havajskom folkloru plemkinja Hoamakejkekula je uhvaeena praeenjem duge. i zelena. skladiste secanja duse. one se povezuju sa blagoslon1m bodisatva tibetanskog budizma. spoljasnji krug iii sloj plava indigo uzrocno (transpersonalno) dijamantsko (telo blazenstva) (transpersonalno) nebesko (vecno) ·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•······· tvrdili dace se 7. Prema Dogonima.1 . spona izmeau prolaznog i vecnog usklaaeno sa dusom.1lnu groznicu.1frickih Pigmeja da je duga instrument bo:lanske komunikacije. koja je bi la boginja medicine.u groma iii cak nestaj. kucni duh je nesta5ni davolak koji dr±i zlatni kreag na kraju duge. dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo. zakopani u zernlji. ud. Medutim.oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa bojama duge. zelena. individualna dusa stapa se s kosmosom. crna. podstice njeno putovanje razmisljanje potisnuto intuitivno stecenim znanjem prosvetljenje. u keltskoj tradiciji.

. Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja iii upotrebe. imaju univerzalno dosledno znacenje.T R E C I D E 0 1 l(NJIGA ZNAI<OVA Od ranih pecinskih crtefa do savremenih logoa. 0 mnogim znakovima na ovirn stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima knjige. grafickih motiva. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao sto je Ziva. kao spirala. imaju zapanjujuCi broj varijacija. ali univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno komunikacije u svim nasim kulturama. graficki sirnboli se koriste za prenosenje ideja. a mnogi od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno. a drugi. pojrnova i znacenja. Neki od najprirnitivnijih simbola imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada izgubljena. Sledece stranice sadr:Ze preko 1000 ideograma. oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj Africi. simbola i crteia. Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale istu va:Znost za one koji su ih crtali. da Ii je trebalo da predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati.

.

Ganski adinkra simbol koji znaci razumevanje i dogovor Nepomicna zvezda koja se koristi na kabalistickim magijskim pecatima ALFA Prvo slovo grckog alfabeta. Vezuje se za Boga. ovaj znak je nastao pod uticajem pitagorejskog geometrijskog misticizma Alhemijski znak za sud iii kazan za destilovanje Koristio se i u nekadasnjoj hemiji STIPSA Alhemijski BADEMVazan znak "Kokosija noga': ganski adinkra simbol koji oznacava milost. Znak Sunca je u sredini. negovanje lnspirisan je Av10N Duhovna l 1 ollll ALHEMIJA. ambicija i prevazilazenje ljudskih ogranicenja navikom kokoske da gazi pilice a da ih ne povredi. . povezano sa ALKOHOL AKTIVNI INTELEKT Alhemijski znak ALINEJA Tipografski znak koji se koristi u stampanim tekstovima. ponasajuci se kao roditelj zastitinik i vaspitac menjanja. Ovaj simbol je uklesan i simbol sa paganskim i hriscanskim korenima. n . AKOBEN Ganski ~ ~~~-. a zatim stavljena u krug koji predstavlja vecnu iii duhovnu dimenziju.li ~ ALKOHOL Stari hemijski znak. prvo AKOMA NTOSO VAZDUH Element Kabalisticki znak. takooe jedan od znakova za vodu VAZDUH Element pocecima. okruzen sa cetiri osnovna trougla. koji oznacava vaznost igranja vodece uloge. povezan sa nevinoscu i bezgresnim zacecem Njegov sokje u starom veku povezivan sa muskim semenom Biblijsko predanje kaze da se Aronov svestenicki status otkrio time sto je njegov stap procvetao i radio bademe. 1000 godina p. za koga kazu da je alfa i omega . Akoben je rog koji se koristi da oznaci bojni poklic ALHEMUA.~ ~ ~ ~ ~~\\l\1hliltk.og toke rni. AMALGAM Alhemijski znak. ALFEKA Nepomicna zvezda koja se koristi kao kabalisticki magijski pecat ~ ~"' /1flffJlll\1\\~~' ~ AooN1 Hebrejski izraz koji oznacava gospodara koji nije Bog AKO KO NAN menjanja Koriscen u XVII veku. Srednja Amerika..?k ~ ~· ~ . a oznacava pocetak Nepoznatog porekla.. -: [ adinkra simbol koji oznacava budnost i oprez. LL 5VEJE U REDU Najvazniji ganski adinkra simbol. umece ALGOL Nepomicna zvezda koja se u Kabali koristi u nekim misticistickim kontekstima na magijskim pecatima. oo. krunisana hriscanskim krstom. umece.pocetak i kraj Nekad je ovo bio tajni znak hriscanske vere Stari hemijski simbol ADINKRAHEN ALHEMIJA. umece PRETAKACA Osnov avionskog kodeksa u vezi s nepredvioenim dogaoajima .u stene u Uksmalu.. e Usvojio ga je Rudolf Stajner i povezuje se sa Stajnerovom antroposofijom Zapadnjacka umetnost cesto prikazuje Mariju i lsusa u oreolu bademastog oblika. ALGORAB A Prvo slovo alfabeta koristi se da oznaci najbolje.

i vlastitog bi ca alkom na vrhu. Povezan sa zabranjenim vocem u Edenskom vrtu. kabalisticki magijski Alhemijski znak za "carsku vodu" peeat ANTI MON Alhemijski. hriscanskoj i islamskoj tradiciji. ANK Krst sa S10Ro U ranom hriscanstvu tajni znak za krst. za Bambare (iz Malija) ovu zivotinju je poslao bog tvorac da nauci ljude da se bave ratarstvom U Polineziji i delovima Afrike povezan sa zenskim principom i plodnoscu. lndiji i Kini. braka. narocito polne. amblem ljubavi. plodnosti i Alhemijski znak za "carsku vodu''. • • PRIBLIZNO JEDNAK ARATRON Plane. smatra se da se razvio iz semitskih i egipatskih krilatih bozanstava Andeli se smatraju glasnicima. nadu. u skotskom folkloru povezan sa magijskim mocima kovaca besmrtnosti. SPIRALA SUPROTNA KRETANJU SKAZAUKI SATA Dinamican KAJSIJA U Kini je kajsija simbol za lepu zenu. mladosti.ta. Matematicki znak ANTINUKLEARNA ANSUR Runa za Kus1 MAJMUN misticni kabalisticki znak za pr vi Olimpijski duh. a koristi se i u medicini. postojanosti i sigurnosti. koja je bila Apolonov instrument AKVA REGIA XVIII veka Nepomicna zvezda. proleca. ali omrazen u hriscanskoj tradiciji. ANTILOPA U NAKOVANJ srece. ANARHIZAM HD AKVA REGIA JABUKA Simbol Sinonim za politicki pokret. u delovima Afrike povezuje se sa plodnoscu i kreativnoscu. nebeskih stvorenja za nuklearno razoruzanje. sastavljen od semaforskih znakova za"N"i"D" Postovan u starom Egiptu. cuvarima i zastitnicima AFRODITA Znak boginje MRAvMarljiv rad. Africi. VooowA Zodijacki znak. spasenje Takode simbol mora. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol trudoljubivog zivota. organizovana zajednica . gde je simbol poroka i pohote. A KAMP ANJA Amblem kampanje ANE>EO Simbol bozanske volje u nekoliko tradicija. Japanska sljiva (ume) ponekad se zove kajsija simbol zivotne sile. pa je tako hriscanski simbol iskusenja i prvog greha. varijacija Africi povezana s mesecom i plodnoscu. ratnicima. kosmicke i zemaljske .AMALGAMISANJE Alhemijski znak u jevrejskoj. . staroegipatski simbol besmrtnog zivota Kasnije usvojen kao simbol Egipatske koptske crkve. APOLONOvaj AMPERSAND Tipografski znak sa znacenjem "i" ZIVOTINJSKO CARSTVO Simbol iz oaf f10 ANTARES simbol boga zasniva se na obliku lire.

svetlosti. kabalisticki magijski pecat Jedan od simbola jevrejske vere. ORUZJE ZAVETNI KOVCEG ARKTUR Nepomicna zvezda. . casti i snage. runa za brzake iii vodopad proizvoaaca automobila. ljubavi iii spoznaje. uvezane u snop iii polomljene. mnostvo ruku koje imaju hinduski bogovi simbolizuje njihovu Stari znak prisutan u praistor ijskoj peCinskoj umetnosti zapadne Evrope. 0KLOP U sred njevekovnoj Evropi oklop je simbolizovao viteske vrline hrabrosti. simbol jedinstva i zajednistva. varijacija. smer TuR (primitivni evropski bizon) Runa Ur. TALASASTA Marske struje ARSENIK Alhemijski znak. ARSENIK Alhemijski ARES Znak ovog STRELA Znak za 8ARKA Ill LADA znak. u svetovnoj simbolici ona je simbol Zemlje koja pluta svemirom STRELA/GLAVA STRELE Prodor . varijacija. kasnije os. ARES Znak ovog boga. strele predstavljaju simbol mira. Mariju iii Hrista. manje znak i pobeda. Auo1Amblem As Bog. ATOM. varijacija (Asterisk) Tipografski znak za fusnotu. senici. Starogermanski vremenski znak. ZvEzo1cA boga. U hriscanstvu barka predstavlja crkvu. zastite. Povezana sa simbolima sunca i ostrim ubodima ljubavi ARSENIK Alhemijski znak.OvAN Zodijacki LuKTrijumf slozenost i moc Podignuta ruka moze da znaci pretnju iii blagoslov Ruka takoae ima zastitnicke konotacije STRELA. a u hriscanstvu mucenistvo i smrt Koci lndijanaca. )))) uobicajena varijanta od prethodne STRELA. varijacija ~ JESEN STRELA. nuklearno istrazivanje. nuklearni reaktor (na kartama). nuklearna fizika Starogermanski vremenski znak. ARES Znak ovog boga. smrti. velicanstveno ljudsko dostignuce. kovceg koji je bio Bozije jamstvo zastite Kovceg se drzao u drugom simbolu judaizma. znak za ovu zivotinju Simbol spasenja i ocuvanja prisutan u mitologiji naroda Sirom sveta. ZAKRIVUENA RUKA Simbol moci v i snage. varijacija JESEN AToMTakoae uranijum. simbol ratnicke klase u Kini i Japanu U islamu oznacava Alahov gnev. varijacija 0 ARSENIK Alhemijski znak.

iako ih je ZvoNo Glas koji BAMBUS Kineski simbol za elasticnost. islamu i hriscanstvu. U zapadnoj Afr ici koristi se za prizivanje grmljavine i kise. kako duhovnim tako i iizickim. U Kini ono simbolizuje poslusnost i BETOR Planeta. sveta germanskim bogovima Kosmicko drvo centralne Azije U samanskim obredima simbolizovala je ljudsko uspenje u svet duhova KoRPA Simbol PAsuu Simbol LoPTA Simbol decijih igara. SAD.. muskost i mudrost Znak kralja. upozorava na opasnost i zvoni povodom smrti BIO HAZARD Upozorenje. u evropskoj. U Africi i staroj Grckoj bio je simbol razumljivosti Moze da znaci i ludilo . u Kini povezana sa suncem i sa simbolom jin/jang majcine utrobe. japanski simbol istine i poboznosti medved je okrutan i pohotljiv. ukljucujuci zene. simbol straha i sujeverja. prevarom I KOSNICA Drustvo. hinduizmu. u Americi se price o korpama i pravljenju korpa odnose na zene. predstavlja dobrotu i radost. dugovecnost. bili prikazivani s laznim bradama da bi ukazali na status koji im pripada kosmicku harmoniju Praporci mogu predstavljati srecu i polno uzivanje Na hebrejskim haljinama nosi se kao znak nevi nostL Povezano sa zenskim principom predstavlja zastitu. mudrost. srecu Jung povezao sa opasnim aspektima nesvesnog U hriscanskoj i islamskoj tradiciji oglasava istinu. simbol jedinstva porodice u kineskom braku BANANA Frojdovski falusni simboL sa smrcu. Bozanstvo donjeg sveta u srednjeamerickoj i brazilskoj mitologiji BRADA Vazan aspekt muske simbolike. zastitnicka. U evropskom folkloru one se povezuju sa smrcu i drugim svetom Zenska cednost. u starom Egiptu su vladari bez brade. PC:ELA JAZAVAC U Kini povezan sa radoscu igre. koji predstavlja dostojanstvo. u lndiji se koristi za ljubavne cini. misticki kabalistii':ki znak za drugi Olimpijski duh KARTA RODENJA Elizabetanska Engleska. plodnosti. Obelezava prolazenje vremena i oglasava dobre vesti. narocito u budizmu. au Japanu za teranje zlih duhova • • BAs Kuuc Muzicko obelezavanje PTICE Simbol ljudske duse. radinost i zajednicki napori. u zapadnjackom folkloru povezan sa vradzbinama i okultnim. kineskoj i hinduskoj tradiciji pcele se takooe povezuju sa romanticnom ljubavlju . inteligenciju i brzi tok misli U prii':ama australijskih urooenika one nose informacije U zapadnjackoj umetnosti ptice mogu simbolizovati vazduh i dodir BEoRK Runa za slovo B MEDVED Simbol muske hrabrosti i praiskonske sile. a u Engleskoj su postali simbol casti Monaski pojasevi u obliku konopca aludiraju na bicevanje Hrista Hinduski pojas je amblem vremenskih ciklusa BREZA Blagotvorna. PoJAS Ill TKANICA BAZILISK Srednjevekovni simbol pofode i bolesti KADA Povezana s kupanjem i prociscenjem. Povezan sa kreativnom silom groma U vezi sa starim bogovima sunca i oluje . dok medvedice simbolizuju brigu i toplinu. u keltskoj tradiciji sa lukavoscu. XVII vek .i duhovnu istinu. SLEPI MIS Povezan SEKIRA Gotovo univerzalni simbol odlucne moci i autoriteta . bracna vernost iii zavodljivost Magijski pojasevi se pojavljuju u mitu kao amblem snage.

prelaska izjednog stanja u drugo . u I SUD Alhemijski znak. Moze se koristiti i kao plocica identiteta. U Kini se domaci bufalo povezuje sa kontemplativnim zivotom Za lndijance on simbolizuje snagu. izmeou ostalog.KUTIJA Simbol KuucATI Alhemijski znak BoRAKS Alhemijski majcine utrobe i zenskog nesvesnog. bozanske moci i napetosti. Knjiga mrtvih bila je zbirka svetih zapisa koji su sahranjivani s pokojnicima da bi im pomogli na drugom svetu. sabijene energije. MA5NA Simbol PovEz NA oc1MA BJARKAN Runa koja se povezuje s novim zivotom i rastom Duhovno slepilo.simbol sunca Li lranu i simbol meseca u Japanu. pogaca simbolizuje prociscenje i zrtvu Hriscanska metafora za duhovnu hranu i za Hristovo telo blagoslovenih znakova koji se. takoae povezan sa simbolikom spasenja i obnove Nojeve barke drustvima simbol moguce reinkarnacije iii telesnog vaskrsenja Stara verovanja su smatrala da se sustina C:oveka nalazi u kostima. povezan sa tajnama i skrivanjem. Fortuna (boginja srece) je zavezanih ociju da bi se znalo da ona nikoga ne favorizuje. hriscanskoj. obilje i natprirodne sile I TINKAL Alhemijski znak I CAMAC Simbol BEZAZLENOST Varijacija papinog krsta zastite nalik majcinoj utrobi. starog sklopa za suncevu energiju . agresivnosti i hrabrosti Sveti MosTSpaja dva razlicita carstva (nebo i zemlju. napredak. islamskoj). Starogermanski hebrejskoj trad iciji. Alhemijski znak. veza se vidi u frazi "osecati nesto u kostima" NARUKVICA Kao nakit moze da oznacava rang. snage volje. Amblem rata i lova U istocnjackoj misli predstavljao je i duhovnu disciplinu. oO. simbol preobrazenja. CIR MESING Alhemijski znak I APSCES KNJIGA Simbol znanja i mudrosti u mnogim svetim tradicijama (judejskoj. Postao je hriscanski simbol za tiraniju i pozudu BIZON I BUFALO BoRAKS KosT1 U starim BLAGOSLOV Zivotinja visokog ranga u lndiji i jugoistocnoj Aziji. povezana s nadom. BMWAmblem proizvooaca automobila. u starom Egiptu. varijacija suncanog krsta. U klasicnom mitu. vidljivo i nevidljivo). pojavljuje u lndiji u ranoj simbolici otiska Budinih stopala Na Zapadu ovaj simbol predstavlja heksakord i harmoniju uopste . u masonskom obredu skidanje poveza simbolizuje prosvetljenje U klasicnoj antici.o o~o 0 BLAGOSLOVENI ZNAK Jedan od KuucATI u CINIJA HLEB Glavni zivotni artikal. materiju i duh. _Pandorina kutija je simbol onoga sto ne sme da se otvori znak VEPAR U severnom i keltskom svetu iskonski simbol snage.

kao kod "obuzdavanja" strasti BuoASedeci uroaenickih naroda (Amerika. u hriscanstvu se JARAC Zodijai':ki LIST KONOPUE znak. smrt. Australija). je konoplja "sveta biljka'. simbol nebeske zastite S1uc1 Heraldii':ki znak. taoizam) i prolaznosti . boginja mira i rata. Simbol ciscenja Zapadnjacki folklor povezuje metlu sa vesticama zahvaljujuci verovanju da zli duhovi mogu da omaaijaju sredstvo koje se koristi za njihovo isterivanje 81K Visestruko RAK Zodijacki znak. gostoljubivoscu i proslavama. on proizvodi nezemaljsku riku. Njen kratkotrajni plamen je metafora za usamljenu. sunce. zemlju. LEPTIR Simbol duse i vaskrsenja u meausobno veoma udaljenim zemljama. takooe povezan sa kraljevskom vlascu. JARAC Zodijai':ki znak MEHURIC Simbol iluzije (budizam. kisu. varijacija Simbol rastafarijanizma. simbolizuje posredovanje izmeau suprotstavljenih sila i tumaci se kao amblem homeopatske medicine. simbol pobune protiv belog drustva. TELE Povezuje Povezuju se sa polumesecom Vidi bizon se sa gozbom. Koristi se u samanskim ritualima radi uspostavljanja komunikacije sa svetom duhova i precima Merkura. Osim toga. povezane sa umerenoscu i uzdrzanoscu. Bu FA LO R0Gov1 BIKA gvozae RAK Zodijacki znak. kamila povezuje sa poniznoscu i pokornoscu. II ToP U staroj hemiji i Buda je simbol prosvetljenja. i':eznutljivu ljudsku dusu. kao sto su Kongo. i':iji sledbenici veruju da . Muzii':ki instrument i kultni predmet atribut gri':kog boga Hermesa i njegovog rimskog pandana bogatstva i statusa. koja podseca na grmljavinu. varijacija BALDAHIN Senka simbolicna zivotinja.IZIDINA KOPCA Staroegipatski znak zastite. Japanu se povezuje sa iznenadnom smrcu u 0KSIDACIJA Alhemijski znak. Meksiko i Polinezija. naroi':ito na Kritu. takoae simbol kulture mladih u zapadnom drustvu l<AMELIJA Kineski simbol zdravlja i cvrstine. cije koriscenje je utemeljeno u svetom pismu. nebo. u poi':etku predmeti sa siljcima koji su se koristili u boju za obaranje konja . matrijarhat i patrijarhat. kada se zavrti u vazduhu. obnovu. SvEcA Simbol duhovnog prosvetljenja. svedoi':enja i radosti. UzoE u klasicnoj antici se govorilo da ih je izmislila Atena. u :zapadnjai':koj umetnosti Hrist se ponekad prikazuje s leptirom u ruci i zastita. simbol je trgovine. toplinu. koja predstavlja mesec. ali i sa zrtvovanjem (judaizam) METLAOd prastarih vremena povezana je sa magijskim mocima . zensku plodnost. U pecinskoj umetnosti bikje simbol zivotne energije Energija bika sabijena u riku i topot nogama povezuje se sa grmljavinom i zemljotresima. u srednjevekovnoj Evropi simbol umerenosti. muski :Zar. 0KRETAUKA KAMILA Na Bliskom istoku tradicionalni simbol MERKUROVA PALICA Zmijin stap. Takoae simbol zivota i njegovog ciklusa.

KELTSKA HARFA LJ PECINA Najiskonskiji Simbol bardske tradicije. budnosti. CERERA Asteroid z • • simbol utocista. ovaj pehar je povezivan sa svetim Gralom U Japanu. IGRACE Arhetipski simbol zastite i utociste (duhovno i zemaljsko). za stare Rimljane bila je simbol pohlepe i ruznoce ZAMAK PECINA Veoma star ideogram za pecinu. razmena solja predstavlja simbol vernosti i cini deo svadbene ceremonije. foveka zarobljenog fizickim iii culnim porivima. Slike sarana koristile su se na jarbolima. narocito pozudom i gnevom znak. imanje. varijacija. Koristi se kao simbol za lrsku . ali ima veza i sa donjim svetom. . takooe koriscen na savremenim kartama za pecinu KENTAUR Mitsko hibridno stvorenje. postalo je simbol dvojnosti. hitrine. I TVRDAVA l<ARTE. u srednjovekovnoj Evropi. povezan sa tronom Kod Svahilija (Zanzibar) "stolica vlasti" rezervisana je za goste i za najvaznije clanove porodice. klijanja. a u Japanu sa nesreeom Na Zapadu povezana sa vradzbinama i oavolom GE> LANAC Simbol privrzenosti i veze.brodova iii krovovima da stite od pozara MACKA Simbol preobrazenja. pri cemu crveni tepih ima ritualnu upotrebu u javnim svecanostima na kojima se pojavljuju visoki dostojanstvenici i slavne licnosti duhovima. ponovnim rooenjem. muskosti i naucnog uspeha. koristi se da obelezi U keltskom svetu povezana sa opakim lukavstvom. suoenjem iii kaznjavanjem Univerzalni simbol vlasti i nadreoenog polozaja. Zlatni lanci oznacavaju cast i status Savremeni simbol ropstva. pa se zato koristi kao zastitni znak TEPIH Sveta i svetovna upotreba na Bliskom istoku. varijacija i ulepsa sveti i porodicni prostor U Evropi tepisi imaju simbolican status. simbol preobrazenja. mesto koje je odvojeno i u koje se tesko ulazi. odnosa izmeou dve stvari. vidovitosti. Pokidani lanci simbolizuju borbu za slobodu i oslobaoanje od ugnjetavanja JARAc Zodijacki GUSENICA U lndiji simbol seobe dusa. misterije i zenske zlobe. jer je nacrtan neprekinutom linijom. za kojim srce zudi KAZAN Povezan sa KEDAR Simbol snage i besmrtnosti KERBER Cuvar ulaza u grcki donji svet. pola eovek pola konj. povezan s majcinom utrobom. CRNA KELTSKI CVOR CAI Hebrejska rec za "zivot': obicno koriscena na ogrlicama i drugim ukrasima Simbol kosmosa. u islamu sa zlim PUTIR I PEHAR Sud obilja i besmrtnosti. selo iii tvroavu. kockanjem i proricanjem sudbine Same karte sadrze simbolicne slike i brojeve SARAN u Kini simbol dugovecnosti. izvorom i centrom. U Rimu se smatra simbolom slobode Nocne navike macaka i moc preobrazenja bili su omrazeni magijom. culne lepote. obilja i mogucnosti ponovnog rooenja i podmlaoivanja Takooe povezan sa mucenjem. u hr iscanstvu je putir ritualna 5olja koja se koristi prilikom pricesca. simbol strasnih neizvesnosti smrti STOLi CA U Evropi i Aziji povezane s igranjem.JARAc Zodijacki znak. Tamnija znacenja ukljucuju ulazak u pakao iii u nesvesno MACKA.

heruvimi su prikazani kao kr ilata deca koja predstavljaju nevinost. X je okrenuto za 45 stepeni da bi formirao krst HRIST Monogram. varijacija. varijacija . ovo voce je u Kini simbol nevinosti. a njen cvat predskazuje srecu U hriscanskoj ikonografiji. sto znaci da je Hrist prvi i poslednji KotuA Dinamicni simbol vladanja u staroj ikonografiji. varijacija HRONOS Bog. sacinjen pomocu Suncani i carski simbol u Japanu. povezan sa dugovecnoscu i radoscu.krsta iznad slova alfa i omega. u hriscanskoj umetnosti. kultna zivotinja. amblem u Japanu. je slika trijumfalnog putovanja duha anaeoskog bica u islamskoj. trougao u bazi je simbol bozanstva. PX U ovoj varijanti. lava i jarca. a u moralnoj alegoriji to HERUVIM Vrsta PoRoE>AJ Raaanje deteta. sa plavim krilima koja simbolizuju nebo. simbol duhovnog autoriteta i vlasti bogova i junaka Hinduski misticizam povezuje vo:Znju kocije sa Bicem. varijacija HRIST Monogram. sastavljena od zmije. simbol pobede duha nad materijom da bi simbolizovao Hrista kao prvog i poslednjeg HRoNos Bog EPOLETE Simbol ranga u vojnickom i heraldickom kontekstu CER Runa za zetvu Poznata jos kao D:Zara DtMNJAK Falusni simbol frojdovske psihologije HRIST Monogram. HRIZANTEMA HRIST Jos jedan monogram koji simbolizuje Hrista. smestenom izmeau neba i zemlje. rodoslov HRIST Monogram dobijen inicijalima Hrista u njihovoj grckoj fromi. prvim i poslednjim slovom grckog alfabeta. i u sredini inace necivilizovanog sveta HRIST Monogram. a to znaci da je rec 0 "carstvu u sredini'. u kombinaciji sa grckim slovima alfa i omega. KoKOSKAU delovima Juzne Amerike (kult makumba). varijacija. kineski taoisticki simbol. au zapadnjackoj umetnosti koristi se kao simbol jesenL . HtMERA Mitoloska hibridna zivotinja. zrtvena zivotinja Deseti znak u kineskom zodijaku Kinezi koriste od najranijih spisa ion odrazava njihovo sagledavanje svoje civilizacije. vodic dusa pri obredima inicijacije. na Karibima (vudu) i u Africi. varijacija HRoNos Bog. sto znaci da je Hrist centar Svete trojice EPOLETE Heraldicka varijacija KINA Ovaj simbol TRESNJA Samurajski HRIST Monogram. varijacija. judejskoj i hriscanskoj tradiciji. varijacija HRIST Monogram. tresnja je alternativa jabuci kao rajskom vocu.

cesto prisutan na slikama u steni. povezan sa bozanskim iii mocnim U budistickoj i hriscanskoj umetnosti koristi se da oznaci harizmu iii oreol S1TROEN Amblem liniji. takoae povezana sa Hristovom nevestom i majkom hriscana. u meteorologiji se koristi za rosu. jedan od najstarijih ideograma Ponekad proizvoaaca automobila. stari znak u prvim pismima Bliskog istoka. koje se u kompjuterskim programima obicno koristi za nulu. Znak za planetu Mars. savremeni znak za nulti polozaj masina KRUG Presecen uspravnim krstom.jada godina KRAJSLER Amblem KRUG Presecen KRuGov1 Mali. stari ideogram. pronaaen na slikama u steni u srcu Sahare i u mnogim ranim sistemima pisanja U savremenim kontekstima koristi se kao znak za otvoreno . KRUG Polukrug na vertikalnoj liniji. KRUG Podeljen vertikalnom linijom. proizvoaaca automobila. U ranoj kineskoj kaligrafiji oznacavao je sunce. inspirisan simbolom pobede i vojne nadmoci (V) . Na brodovima je glavni deo Plimsolove linije horizontalnoj liniji. gde je neko vreme predstavljao glas "m" CRKVA u KRUG Presecen 0 KRUG Na KRUG lspunjen. dijagonalnom linijom. grcko slovo fi. stari ideogram koji mozda oznacava velicinu iii moc 0 -KRUG Na nekoliko horizontalnih linija koje se skracuju. jedan od najstarijih ideograma. koriste se na savremenim kartama da oznace rusevine iii znamenitosti koje vredi posetiti U meteorologiji se koriste za kisu . KRUG Podeljen horizontalnom linijom. te za jutro. veoma stara struktura pronaaena u kineskim i nordijskim crtezima u steni. poznata kao rupe u ciniji. U drugim kontekstima oznacava precnik iii prosecan broj KRUG I STRELA Jedan od najcesCih ideograma u zapadnoj kulturi. varijanta petougla u kombinaciji sa pentagramom. U kabalistickim misticnim kontekstima slicni znakovi se koriste za zvezde i zvukove. Koristi se u ideografskom pisanju oko pet hil. znak za izlazece sunce. Takoae znak za gvozae i cink. redak znak koji se ponekad koristi u alhemiji za ulje iii vosak U muzickom obelezavanju znaci "treba ponoviti" KRUG Na vertikalnoj KRUG Jos jedan veoma star ideogram. u alhemiji je znak za noc KRUG Prazan. u staroj Grckoj bio je znak za Afroditu. Alhemijski znak za azot ispunjena. sa znacenjem nepoznato. pronaaeni u nordijskim crtezima u steni. ima znacenje zato sto KRUG Presecen dijagonalnim krstom. U matematici i geometriji ovaj znak znaci "sledi" Ako se okrene naopako. mozda najcesci stari ideogram prisutan u mnogim starim kulturama. jos jedan od najranijih ideograma ljudskog roda. hriscanstvu slika sveta. KRUG Sa vertikalnom linijom koja se nastavlja prema dole. takoae se pojavljivao u runskom pismu. u grckom pismu predstavlja slovo teta KRUGOVI Tri.predstavlja sunce iii mesec. povezani pravim linijama. pojavljuje se u nekoliko praistorijskih evropskih peCina . kao i otvore za oci iii usta. a otuda i sa majcinstvom CINOBER Alhemijski znak horizontalnom linijom.

Maje i Asteci koristili su kapicu kao ceremonijalni rog . Bog se pred lzrailjcima pojavio u pustinji kao vatreni stub. lzmeou zmija i mudrosti iii prorocanstva postoji opsta veza PETAO Obicno pozitivna simbolicka veza sa zorom.Vceb °'V'° O"AKS. U Japanu je sveto stvorenje. Plast takoae simbolizuje intrige i svet spijunaze l<ARANfiLICI U Japanu i Kini predstavljaju zdravlje i slast. KoMETA Varijacija PALICA Ima dvostruku ulogu.mbol ILOVACA Alhemijski um Skupa sa kvadratom jedan je od najvaznijih masonskih simbola znak. SKUPSTINA SESTAR U toku renesanse povezivan sa arhitekturom. u mnogim kulturama nagovestaj rata i nesrece Takoae simbol nade i novih pocetaka KAPICA (SKOUKA) KoKosov ORAH Mnogo se koristi u hinduistickim obredima. a u Juznoj Americi satovi se postavljaju na grobove da oznace prelazak iz zivota u smrt KosRANa staroegipatskim kapama kobra je bila zastitini znak i simbol kraljevske moCi. . U tevtonskim i keltskim legendama carobni plast se povezuje sa nevidljivoscu i zaboravom. u Kini su ljubicasti oblaci znakovi srece Broj devet u oblaku predstavlja misticno blazenstvo U modernom dobu vezuje se za turobnost. KoNooR u Juznoj Americi simbol sunca SATSimbol vremena i prolaznosti zivota. slican starijim znakovima koji znace zajednistvo. plodnost1 1 otkrovenja. Oblik je povezuje sa simbolikom spirale U hinduizmu. Dva stuba se pojavljuju pred masonskim hramovima. "zrtvuje se" kao kopija ljudske glave i povezuje se sa Sivom. zvuk kapice simbolizuje izvor postojanja. zasutavljeni casovnik moze da znaci smrt. uglavnom blagonaklonL Hinduska kobra ima dragulj u kapuljaci i simbolizuje duhovno blago. jer njegova tri "oka" simbolizuju oci Sive. (nage) su bile simboli zastite. KoMETA Promena na nebu. predstavljajuCi silu i formu. povucenost iii depresiju ZALEPITI Alhemijski znak KoBRA U lndiji PLAST Njegova simbolika metamorfoze i skrivanja proistice iz trenutne promene koju cini za izgled nosioca . Povezuje se i sa plodnoscu KoMETA Varijacija Budisti. U islamu je Muha med ugledao petla u prvom raju Petlovi takooe simbolizuju pozudu CE5Au Svet i zasticen u mavarskoj tradiciji SASTAVITI Alhemijski znak. STUB Simbo\ zemaljske i duhovne moci. u evropskoj umetnosti moze simbolizovati racionalan Savremeni znak. koji SU faraonikoristili kao amblem za pobedu nad neprijateljem. Uspravljena kobra s kapuljafom zastitini je znak kraljevske moci. predstavljajuci primitivnu brutalnost iii junastvo u umetnosti. TREF Soja igracih karata . suncem i prosvetljenjem U Kini je petao bio pogrebni znak koji je odbijao zlo. Visnuov amblem. u japanskoj umetnosti pripadali su Mnostvu blaga koja je nosilo Sedam bozanstava srece bozanstva kobre.

povezan sa bezbednoscu. KLAS U evropskim SMUSENO MENTALNO STANJE Koristi kulturama povezan sa letom. kao i alegorijskih figura Zemlje. ga povezuju sa besmrtnoscu. gde se pojavljuje kao izumitelj bubnja i pesme LAZAREV KRST Stari simbol svetosti i prorocanstva LORENSKI KRST Koristi se u heraldici ZDRAL Kinezi KAURI {SKOUKICA) Simbol bogatstva i ranga u nekim delovima Afrike. nastao je od kapi Meduzine krvL U starom Rimu su se nosile koralne ogrlice da odbiju bolest "Drvo zivota" okrenuto naopako tako da njegovo korenje izvlaci duhovnu snagu iz neba CvRCAK U Kini povezan sa smrcu i vaskrsenjem. RoG IZOBIUA SAZVEZE>E NEPOMICNIH ZVEZDA Kineski znak SIMBOL ZABRANE REPRODUKOVANJA Koristi se da oznaci zakonsko pravo vlasnistva nad tekstom iii slikama Rimski rog izobilja koji se ne moze isprazniti. pojavljuje se na odeci i ukrasima. Jeseni. simbol majcinske nege. zemljom i donjim svetom. boga vina. frojdovski simbol zenskih polnih organa. u grckom mitu.iad vodom. u Africi se povezuje s darom govora i sa sposobnoscu komuniciranja s bogovima hriscanskoj simbolici ponekad se povezuje sa vaskrsenjem HRISTOV KRST ++ ++ PALESTINSKI KRsT Koristio se kao simbol Jerusalimskog kraljevstva posto su grad zauzeli krstasi u KRST BESKONACNOSTI Simbol vecnosti KosMICKO oRvo KoRAL Crvena boja ga u mnogim tradicijama povezuje sa krvlju· za hriscane simbolizuje Hristove muke. u zapadnoj umetnosti kor is ti se da oznaci obilje i napredak i predstavlja zenski simbol majcinske nege i ljubavi Atribut Dionisa. Gostoljubivosti. koji je smatraju svetom zivotinjom. cesto simbol destruktivne prozdrljivosti. Njena slika svuda predstavlja srecu putovanjem. U nekim delovima Azije ima pozitivnija znacenja. simbol sigurnog puta kroz zivot kazne i arhetipski prozdrljivac Sa strahopostovanjem se smatra bicem iskonske i okultne vlasti r. zetvom i plodnoscu se u modernim stripovima. donosilac bofanske . strpljivi zivotni ritmovi jednaki su svetosti. Demetre i Prijapa. zastitom i sigurnoscu Tradicionalni oblik poput camca povezuje je i s KRAVA Hinduska. takooe predstavlja simbol srece PETROV KRST KRsT GoLGOTE KoJOT U Severnoj Slican krstaskom krstu KROKODIL Glavni KRAvAStari Americi i Africi simbol prorocanstva iii kulturni junak Naopako okrenut latinski krst koji podseca na mucenistvo svetog Petra. Srece i Sloge u zapadnoj umetnosti simbolika krave dostize najvecu vrednost kod Hindusa. povezuje se i sa plodnoscu i sreeom. Mira.personifikovana kab majka zemlja i kao mesec Za Hinduse i budiste kravlji tihi. KoLEVKA Simbol majcine utrobe. Stari Egipcani su imali krokodilskog boga plodnosti koji se zvao Sebek . koji je bio raspet naopacke.

flLIPOV KRST Povezuje se s nordijskim zemljama. KRST SVETOG JovANA Takooe KRST sv. predstavlja pet Hristovih rana. ponistenje. ANDRIJE Nazvan po apostolu Andriji. fenicanskog grada. BIRGITE STRELICAMA KRST. ANTONIJA Nazvan JovANA KRST SVETE CRKVE Jedan od kamufliranih krstova koji su koristili prvi hriscani. takooe koriscen na pecatu princa Biblosa. KRST. kao krst u obliku slova T. egipatski krst i krst pljackasa. KOPTSKI KRST SA Varijacija. PRIKRIVENI Varijacija kamuflirane forme krsta koju su koristili rani hriscani KRST SA SIDROM KRST SVETOG KRST sv. verovatno koriscen i u kabalizmu KRST JEVANflELISTA KRST PUACKASA KRST. DIJAGONALNI Krst Ukrasen sa pet dragih kamenova. suprotstavljanje. Oznacava sirenje u svim pravcima i zato je omiljeni simbol fasista jednakih kraka. PRIKRIVENI /X KRST. magijski ideogram iz vikinskog doba. meou kojima ga neke koriste u zastavama KRsT sv. KELTSKI KRST. za koga se pricalo da je oterao grupu demona ovakvim krstom Poznat i kao tau krst. godine pre nove ere i kao krst Golgote PATRIJARHOV KRST KRST sv. 2000. Varijacija znak prisutan jos u praistorijskim pecinama Egipatski hijeroglif koji oznacava deljenje kao matematicku operaciju Znaci mnozenje. izuzetno star . koji je raspet na dijagonalnom krstu. KELTSKI po pustinjaku u Egiptu. KRST SVETIH ARHANflELA Poznat Koriscen i u alhemiji kao simbol lonca za taljenje Varijacija KRST. E>oRDA KRST SA KRST SVETIH ARHANflELA PAPIN KRST STRELICAMA Varijacija. sukobljavanje. ISTOCNOPRAVOSLAVNI KRST. UGAONI KRST. opstrukciju i neodlucnost.

KRST. OBNOVITEUSKI Koristio se u heraldici XV veka i na evropskim novcicima. TAU Varijacija sa zmijom KRST CEDNOSTI u KRST. Koci lnka predstavlja znak za sunce se pojavio u osvit bronzanog doba. BARJACNI/ KSl-RO Monogram sastavljen od pocetnih grckih slova za rec Hrist Nastao u doba krstasa kada su vitezovi nosili sa sobom krstove koji su se mogli pobosti u zemlju za vreme molitve na bojistu iii u logoru KRST Otvoren s zatvorenim kracima. cest u staroj Grckoj. EGIPATSKI/ KOPTSKI KRST. Takoae poznat kao krst obecanja. Znak za jevanaelizaciju sveta. SA KRUZNOM PUTANJOM Simbol konacnog trijumfa Hrista nad svetom KRST TOCKA I SUNCA Prvi put KRSTI MALTESKI Varijacija. PORTALNI Predstavlja Zemlju sa cetiri ugla KRST. izgleda. bio povezan s vremenom. koji je prisutan u celom svetu. sa cetiri vetra iii sa cetiri strane sveta. KRST. matematici se koristi kao znak sabiranja KRsT. GRCKI KRsT Smesten • KRST. GVOZDENI/ MANTOVSKI KRST Koristi se kao nemacko odlikovanje. stari simbol koji je. SA ODECOM Simbolizuje raspece • • KRST. MALTESKI na globusu. povezan sa suncem i moci • RIMSKI Ima svastiku u sredini. SVETI KRsT Sa ispunjenim iii zatvorenim kratkim kracima. pretkol u mbovskoj Americi i na Bliskom istoku do 1 000 godina pre nove ere. KVADRATNI • KRST. KRST. cesto povezan sa cetiri elementa. zasnovan na staroasirskim simbolima . SIUATI KRST. TAU EGIPATSKI I KRSTTOCKA. pretkolumbovskoj Americi i na Bliskom istoku Povezuje se s tockom. zivotnih promena i putovanja . KRST. sto je moguca aluzija na Hristov povratak. Kini. KRST. Koristi se kao amblem reda Svetog Jovana. u starom Egiptu.KRST. stari ideogram u vecini kultura. DIJAGONALNI Sugerise neutralizujucu karakteristiku KRST Sa jednakim kracima. > < RASKRSCE Simbol donosenja odluka.

podrazumeva kraljevsku i duhovnu moc za vrsenje pravde Povezuje se sa stapom i palicom Jedan od znakova episkopskog autoriteta je skiptar Zapadnjacki simbol smrti i zalosti. ima oblik kocke DAEG Runa za D KUVANJE Alhemijski znak 0PASNOST Energija. ritualni noz sa trostranom ostricom koristi se kod zastite svetih gradevina . Simbol mudrosti i savrsenstva. kreativnoscu i magijom otrova. germanske boginje neba . zla i nesrece. nozje povezan sa izdajom JELEN Opsti 0PASNOST Od blagotvorni znak povezan sa zorom. smrti. otuda u vezi sa fizickom manifestacijom sveta. Kupidon je simbol ljubavi i romantike Starohemijski znak.i sa zracima sunca. vrelina. samoce. ali u Aziji i drugde simbol dugovecnosti i istr ajnosti. starim i savremenim. Caba. koristi se u modernim stripovima Energija. kod masona. Takooe simbol sah-mata u sahu ZAKRIVUENA LINIJA Deo DENEB ALGEDI Magijski pecat kruga. ali u Americi i Australiji ima pozitivnu simboliku kao ptica sunca koja je kreativna. 0PASNOST KocKA Povezana SMRTTrenutak izdisaja. sada je postala simbol zrtvovanja i posvecenja sama po sebi KRST.predstavljajuci neprekidnost v LONACZA TAUENJE Alhemijski i starohemijski znak sa simbolikom kvadrata. krune se oslanjaju na simboliku kruga predstavljajuci savrsenstvo i prstena . U evropskom folkloru. takooe sveti cvet Freje. na primer. CEMPRES SKIPTAR Nastao kao muski simbol plodnosti. PRIKRIVENI BooE:Z I NOZ Sveti simbol religijski simbol kod budista i Sika Koci Sika simbolizuje hrabrost i dostojanstvo U tibetanskom budizmu. svetloscu. KRISTAL Savremeni simbol VRANA U Evropi i lndiji simbol rata. slavom i posvecenjem Nastale kao venci. u kombinaciji sa strelom. varijacija KRUNA OD TRNJA Originalno sprdnja sa simbolikom krune (od strane rimskih vojnika koji su razapeli Hrista). BELA RADA DAN Runa Hriscanski simbol nade Hriscanski simbol nevinosti povezan sa Devicom Marijom povezana sa svetloscu i uspehom . Q KRUNA PoistovecuJe se sa vlascu. koristi se u botanici. simbol vreline. cistotom. glatka kocka predstavlja usavrsenog eoveka. jedna od islamskih najsvetijih struktura. pojavljuje se u mnogim ideografskim sistemima. varijacija KUPIDON I EROS LONAC ZA TAUENJE S lukom i strelama zudnje. obnovom.

u antickoj misli povezan sa donjim svetom. simbol spasenja. PoG1Nuo u BOJU Vojnicki izraz koji se koristi i na kartama da oznaci bojno polje e e TACKE. cesto se pojavljuje na svetim iii vaznim svetovnim graoevinama. dellin moze da simbolizuje razboritost. sada se u modernoj umetnosti koristi da oznaci pretka Alhemijski znak. ali u Kini imaju i veze sa demonima nosilac dusa na Ostrvo blazenih Atribut Posejdona. KuPOLA Simbol neba. gde je bio vodic i cuvar Psi su zastitnicki simboli u Japanu i Kini. Savremeni simbol gluposti. siromastvo i strpljenje) iii negativnije. Demetre i Dionisa Prepleten sa sidrom. kao prilika za dobre iii zle sile da uou iii da izaou. PAsSimbol ganski adinkra simbol koji oznacava sposobnost prilagoaavanja prilikama. kako u egipatskoj tako i u indijskoj mitologiji Matematicki znak.BozANSKA Moc DENKJEM. Erosa. vizantijske crkve iii Rimski panteon DozA LEKA Velika tableta iii pilula. simbol Atene/Minerve. MAGARAC od najcescih starozapadnih ideograma. stara farmakologija. koji postoji jos iz doba pecinskog slikarstva i duboreza u steni. dellin je nosilac bogova. pa je to razlog da se vrata uglavnom cuvaju 0ARMACAKRA Budisticki tocak sa osam paoca + DAUINA Savremeni t OEUENJE Matematicki znak. Afrodite. koje se u mnogim kulturama sagledava . spasitelj junaka i VRATA I ULAZ Moderan znak za nesto sto je izostavljeno Nekoliko tacaka u redu bio je znak za kisu kod Anglosaksonaca. takoae povezana sa prolazenjem vremena Staronordijski/ anglosaksonski znak. takooe u japanskom budizmu i u alhemiji znak za rastvor tehnicki simbol •• DEUENJE TACKAJedan LuTKA Koristi se u religiji. Krokodil. ritualu i magiji kao zamena za ljude i bozanstva. RAZVEDENI Rodoslov. u keltskoj i hriscanskoj tradiciji zastitnicka budnost. kao StO SU dzamije. varijacija. TRI u TROUGLU Moderan 0ESTILACIJA Alhemijski znak RAZVEDENI 0ZNAKA ZA DOLAR Valuta SAD Rodoslov znak za dakle TACKE U REDU STAP ZA KOPANJE DELfiN Rasireni 0ESTILOVANO UUE --- Tradicionalno oruae auswtralijskih uroaenika za skupljanje korenja i povrca. grcko-rimske boginje mudrosti i izumiteljke predenja i tkanja. preobrazenja i ljubavL Amblem Hr ista kao spasitelja U starogrckoj mitologiji. ali su preoasnje konotacije bile mnogo pozitivnije (poniznost. takoae logo za Micubisi grup odanosti. varijacija Mesto promene. bas kao sto se krokodil prilagoaava sa vode na kopno PRESLICA Koristi se za pripremu vune za predenje.

lskonsko sredstvo komunikacije. PATKA Simbol srece savremeni znak ! Znak narodnog neslaganja. narocito sa maslinovom grancicom . lndre. kao jedan od atributa svetog Jovana BusANJ GowsOpsti simbol mira. razboritoscu i mirom Jahaca zivotinja indijskih vladara i boga groma i munje.ovo je aluzija na pricu o Noju. bozanski iii iskonski Simbol naklonosti Sirom sveta. U modernoj zapadnoj simbolici. munja . rooenje i vaskrsenje Takooe povezan sa prolecem U jevrejskoj tradiciji jaje je simbol obecanja Grom. dobijen od znaka "viva!" okrenutog DoLE u Japanu i Kini. ZEMUA Planeta. brzine i zapazanja. simbol kreativne moci u lndiji. sa obiljem simbolike i za jedno i za drugo. simbol na lstoku. Kini i Africi. Srednjevekovna ZEMUA Planeta. cesto stvar iz koje je nastao zivot. Atribut najvecih bogova. zlokoban na Zapadu. koji je mnogo kasnije usvojen kao simbol carske mod Pojavljuje se i na duborezima u hriscanskim kosmicke ravnoteze i obnove Srecan broj u Kini JEDANAESTA KUCA Astrologija PoMRACENJE MESECA OsMA KUCA Astrologija Astronomija . simbolizuje srecu. sto ga je ucinilo simbolom cednosti.crkvama. bogatstvo. glas neba u Kini. vernosti i ljubavi Beli slon Burme. Stari Rimljani su povezivali slona s pobedom. znak koriscen jos 500 godine p. a po asocijaciji povezan sa dostojanstvom. obicno na krstionicama i propovedaonicama. ZEMLJA Planeta. bilo vegetativni. sluzi za izazivanje transa i zanosa u samanistickim drustvima. varijacija Nedvosmislen i opsti simbol moci. bubanj se povezuje s ratom i uzbunom Uvo Prijemcivost. pri cemu par pataka simbolizuje brak i kucnu harmoniju naopacke D BoRAv1sTE EHVAZ Runa za E ZEMUA Element SLON Stari simbol suverene vlasti u lndiji. Egipatski hijeroglif savremena varijacija 0SAMSimbol ZEMUA Element. u Africi usi simbolizuju zivotinjsku prirodu ljudi Na lstoku SU klempave usi simbol mudrosti i dugovecnosti Busenje usiju je tradicionalno bilo stari znak za zavet. inteligencijom. Tajlanda i Kambodze simbol je plodnosti i kise kabalistii':ki 0RAO ZEMUA Planeta. kada je potop poceo da se povlaci i da se ukazuje kopno Golub je takooe personifikacija Svetog duha i simbol krstenja. zdravlje. ZMAJ Blagotvoran Evropa je verovala da se slon uzdrzava od seksa sa svojom partnerkom tokom njene trudnoce. n e Danas se koristi na kartama kao znak za kapelu Alhemijski znak za protivrei':nost JAJE Opsti simbol ELEKTRICITET za stvaranje.

Sokolovo oko simbolizuje ostar vid. a u nordijskoj mitologiji boga neba. Takoae zvano "oko srca'. a vidovitosti u islamu. duge obrve su znak mudrosti i starosti . svetlosti i slobode. Starogermanski znak. u znacenju tisa . u mnogim tradicijama povezana sa magijskom iii duhovnom moCi U kineskom budizmu. u rodoslovu ! 0Ko. VAZDUH Alhemijski znak Ranohriscanski simbol. pricama australijskih uroaenika 0 stvaranju sveta. zato se ubijanje emua povezuje s nesrecom. Takoae poznato kao Vedjat VERA ETERICNO UUE EMPEDOKLOVI ELEMENTI. ambicije. jedan od onih koji su upisani u katakombama u kojima su se hriscani skrivali od rimskog progona U hebrejskoj tradiciji. Masoni su ga usvojili kao jedan od znakova svog drustva EMPEDOKLOVI ELIPSA Nista. opasnost Moderan znak SoKo Suncani simbol pobede. Vodena 0KO EMU Pojavljuje se u EMPEDOKLOVI ELEMENTI. pr vi. devet darova duha Alhemijski znak ULAZ VidiVrata Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci staroegipatskog boga Hora. jedini. u alhemiji cetiri elementa. ELEMENTI. simbol oka duhovne percepcije u hinduizmu. ZEMUA I OBRVA Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata.SSS. u • •• znacenju vapit Predsokr atovski starogrcki geometrijski simboli elemenata zatvorena prostorija. CAR lsus. U zapadnjackoj tradiciji soko je simbol lovca. duha. TRECE 0KO VATRE LASICA Heraldika. VODA ENEAGRAM ES EN CUA HoRovo oKo odsustvo. EPA Ganski adinkra simbol u znacenju lisice. ribe se povezuju s nadom Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata. nula. Mnogi egipatski bogovi prikazuju se sa glavom sokola. sustina EoH Runa za Y. takoae sahranjeni. hriscanska. superiornosti. ISPARAVANJE ZMAJEVO OKO Starogermanski znak za pretnju.D ZATVOREN PROSTOR Cisterna iii EMPEDOKLOVI ELEMENTI. VATRA ELHAZ Runa za Z. vizije (doslovno i metaforicki). simbol ZNAK UZVIKA • ropstva . Moderan znak koji obelezava iznenaaenje iii isticanje u tekstu Sposobnost vida. Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata Devetokraka zvezda.

perje sadrzi duh ptice i na visokoj je ceni proizvoaaca automobila. U hebrejskoj tradiciji. nematerijalna materija iii etar. Kasnije je ovo postalo kazneni znak rimske drzavne vlasti.cine akronim za lsusa Hrista. VATROMET PETA KUCA Astrologija.PORODICA Znak koji spaja znak za zenu. Najbolje SNOPIC PRUCA ZENSKO Slikarsko predstavljanje sekire umotane prucem i uvezane ko:Zom. ribe predstavljaju iskrene i verne U hinduskom mitu. pa je zato riba postala rani tajni hriscanski znak. povezuje se i sa drugom simbolikom. na primer s raketom. FEOH Runa za F VATRA Veoma star ideogram. VATRA Kabalizam KAMIN Vidi ognjiste RIBA Pojednostavljen znak koji su koristili rani hriscani kao prvi Hristov amblem. UorcA Simbol ribolova i klopke iz koje se ne moze izbaviti. tockom. da bi na kraju bilo usvojeno od fasizma. sto je raskosniji spektakl to je bolja prilika. RIBA Falusni simbol srece i plodnosti. . koji se koristi i za mesecev krug BRZO KRETANJE U modernom svetu povezan sa festivalima i proslavama. takoae vikinski simbol za pokretnu imovinu znak SMOKVA Simbol plodnosti. Aziji i na Dalekom istoku simbol kraljevske vlasti FrATAmblem PERO Simbol Mat. zvezdom. U Africi. otkrovenja. staroegipatske boginje pravde U indijanskim tradicijama. PRSTI I NOKTI Veza sa duhovnom mod (lndija) i sa ucenjima islama Dugi nokti su tradicionalno znak bogatstva i statusa. obnove i duhovnog iii polnog :Zara LEPEZA Simbol dobrote (kineski). dobijen od suncanog krsta PRECISTITI Alhemijski znak VATRA Alhemijski znak PETI ELEMENT Peta. koju su nosili rimski cinovnici kao simbol svoje vlasti. destru kcije. atribut jednog od japasnskih Sedam bozanstava srece i Visnua (hinduskog boga). za muskarca i za zenu sa detetom FE Runa u znacenju PAPRAT Polinezijski stoke. one se pojavljuju kao spasitelji. u budizmu takoae simbol moralnog ucenja i besmrtnosti PRVA KUCA VATRA Muski Astrologija. preobrazenja. Moderan znak.. spiralom. simbol stvaranja. prociscenja. dugi kandzasti nokti su atributi kraljeva Dahomeja u Africi. U Kini je riba amblem obilja i srece Slova grcke reci za ribu ichtus .

Hristovo pranje nogu svojim ucenicima bio je simbolican gest njegove ljubavi i sluzenja . TACKA Gotovo sva zapadna ideografija zasniva se na pet osnovnih oblika. vazan simbol ukupnosti u Kini. intelekt. CESMA lzvor organizacija. ljiljan sa tri cveta koristi se kao amblem Francuske PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. otuda njena WIUAN Stilizovani Varijacija. analizom. smrt. sto znaci zivota Pijenje vode sa cesme moze simbolizovati duhovno osvezenje iii besmrtnost U islamskoj tradiciji. smrcu i aavolom vode. pri cemu bela zastava predstavlja predaju. kulturama simbol kraljevskog dostojanstva. vencanje. culnoscu. zastava koja se vijori moze predstavljati novi pocetak. CETIRI JEVANE>ELISTA FLASA Alhemijski znak za flasu napravljenu od stakla PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. zenska lepota. u Polineziji znak ranga. lokalnom). moc. cesme predstavljaju vezu izmeau ljudi i Boga CETVRTA KUCA Astrologija. L~ STOPALO Bose noge su cesto znak poniznosti. . POLUKRUG Poznat i UC:VRSCIVANJE Alhemijski PANOVA FRULA kao presek CETIRI JEVANE>ELISTA Povezana s Panom (grcki bog suma i polja). SPIRALA Prikazivana ZASTAVA Amblem veza sa prirodom i seksualnoscu. pravda i svemoc ISTICANJE I TAUENJE Alhemijski znak MuvA U mnogim tradicijama povezana sa bolescu. meditacijom. kritikom i srcem. proslave) . liniji. MLATILICA ZA FLASA CETIRI ELEMENTA I BOCA CvET Najveci MUVE U mnogim Srednjevekovni znak. Posebne vrste cveca imaju sopstvenu simboliku. LINIJA PET Povezano sa ljudskim mikrokosmosom i rukom. nacionalnom. Povezano i sa ljubavlju. polukrugu i dve spirale PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. u ratu simbol vojne casti. za budiste znak samilosti. a u nekim kulturama i jezik Uveliko se koristi u obredima Sirom sveta (roaenje. SPIRALA Varijacija vladanja i identiteta na mnogim nivoima (meaunarodnom. Na lstoku je pranje nogu cin gosrnljubivosti i znak ljubavi. frule od bambusa povezuju se sa monasima zen budizma i obrnuto PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE.PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. zdravljem. tacki. CETIRI Cvrstina. Japanu i u keltskoj tradiciji. takoae znak za nestalnost i prolaznost. Alhemijski znak za flasu koja nije prozirna uspeh.

pozudu. Upozorenje na unutrasnji sukob u plemenu simbol koji oznacava kretanje izjednog mesta. kineski znak Obicno na olucima crkava iii na ogradama katedrala Tokom srednjeg veka. ZLATO Alhemijski znak. klijanjem. povezan s magijom. varijacija. duhova . simbolizujuci moc crkve da ispere zlo . Amalteje. usta oluka su bila uglavnom groteskna iii demonska. a ipak se tuku zbog hrane . te kao zavet ljubavi. varijacija BoGINJA Jutra iii veceri.L1s1cA U evropskoj tradiciji povezana sa lukavoscu. Adinkra simbol iz Gane koji oznacava sijamske krokodile koji imaju zajednicki stomak. vodom i ki5om. evolucijom. a u srednjevekovnoj umetnosti pojavljuje se kao simbol davola. GLOBUS I ORBITA Amblem moCi bogova iii carskih vladara. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena. koristi se u nordijskom runskom pismu kao znak za divove iii titane Takode se korsti kao izraz mod Alhemijski znak destruktivnost kod muskih i plodnost i negu kod zenskih Jedan od znakova u zodijaku. koji se koriste u sinto obredima. lukavstvo i I ZLATNA FOLIJA Alhemijski znak. U Japanu amblem srece. narocito u Egiptu. BOG I NJ A BLIZANCI Zodijacki znak. lisica je donosilac bogatstva . u rodoslovu onaj ko nije u braku. vremena. U rimskom mitu rog izobilja potice od roga koze. . GeoFU Runa za G RUKAVICA Snazan simbol ranga koji se koristi kao priznanje superiornosti iii vernosti vazala. USTA OLUKA Fu Autoritet. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena FULFUT Svedska varijanta svastike JARAC BELi LUK ZLATNI BROJ ZLATNI LIST 18 u D1vov1 Prastari mnogim tradicijama povezan sa snagom i zastitom od zlih ideogram koji je verovatno prvi put nacrtan Ambivalentan simbol koji znaci muskost. varijacija I ARSENIK fUNTUNFUNEFU ZABASimbol zacetka. ZLATNI BROJ GoHEJI Sveti 17 carobni stapici sa trakama bele hartije rasporedenim u cik-cak obrascu. mesecevim menama. U anticko doba povezivan je s mesecom i magijom i smatrao se mocnim afrodizijakom ISPARENJA pre 10 hiljada godina. duhovnog iii psiholoskog stanja u drugo Kapije mogu takode da simbolizuju duhvonu i/ili svetovnu vlast Alhemijski znak. ugledne Zevsove dojilje 0-0 STAKLO KAPUA Prelazni ZLATO Alhemijski znak. grcka i vizantijska. U Kini i Japanu. simbol ukupnosti ZLATO Alhemijski znak.

sa zmijama umesto kose ovaplocenja zla. u srednjevekovnoj legendi. koji spaja srp kao simbol poljoprivrednih radnika. koristi se kod vencanja za posipanje mladog bracnog para • • • •••• SuuNAK + • •• I CEKIC I SRP GAJ NIAME PESAK Alhemijski znak. Sveprisutni ganski adinkra simbol. predstavljajuci jaje sveta iii majcinsku utrobu. ver nos ti i bracnog zivota.. RAsTTakoae ponovno roaenje i postanje. HAGIT Kabalizam • • GusKA Srednjevekovne zbirke basni uporeaivale su guske sa poboznima. Udarac u gong maze da oznaci dolazak iii odlazak. GRAL U evropskoj tradiciji gral je sveti predmet (obicno putir iii kamen) cije cudesne moci prenose eliksir zivota i vecnu mladost.I y GROB I do. PsENICA Jedan od glavnih simbola rasta. Divlja guska se povezuje sa saradnjom. plodna zemlja. KosA CEKIC Kao oruzje. maze biti simbolicna aluzija na svete planine . za oreol se smatra da je najpre koriscen na paganskim bogovima sunca. lstaknuti simbol za mnoga tradicionalna africka drustva. koji znaci "osim Boga".. Narocito koriscen u hriscanskoj umetnosti. najvise povezan sa zivotnom silom. a zen budisti kor iste gong kao deo liturgijskog skandiranja i meditacije . ponovnog roaenja i plodnosti. maze da bude znak svetosti i snage. cekic je simbol muske snage. gde se pojavljuje u mitovima o stvaranju sveta. originalno zasnovan na prstenu koji okru:Zuje sunce. povezan sa snagom sunca i sa bogovima rata Kao oruae. iako su bele guske povezivane sa cudnim oblacenjem i zlobnim ogovaranjem. maze se pojaviti kao simbol zastite iii bozanske vestine . TRAVA Simbol bozanstva iii svetosti. nave ideje i nave poduhvate .10.. daleko je najpopularniji kao deo ukrasa Komunisticki simbol jedinstva radnicke klase. kao simbol sna maze da predstavlja nov razvoj. narocito povezan sa kraljem Arturom i njegovim vitezovima. i cekic kao simbol industrijskih radnika . TIKVA Slozeni stari simbol plodnosti prirode i duhovnog zivota i kod pagana i kod hriscana GROZ£>E . razvio se iz agresivnog amblema za mac u zastitnicki simbol GRIFON HAGAL Runa za H. muskosti...GoNGMnogo se upotrebljava u svetim obredima u Kini i Japanu. meauzavisnoscu i budnoscu. slobode. Domaca guska je simbol kuce. egipatski hijeroglifi za zenu i zenski pol Slozen simbol sa mnogo znai':enja. zena. kao sto je Mitra . za njega se verovalo da je pehar iz kojeg je Hrist pio na Poslednjoj veceri i da je upotrebljen za hvatanje njegove krvi prilikom raspeca Pobeda nad jalovoscu. simbol vlasti nad zemljom i nebom. pa su zato simboli odanosti.. Za divlje guske kazu da ostaju sa bolesnom guskom. GORGONE Mitoloske hibridne krilate zene iz stare Grcke. JA \. U kineskim hramovima udara se u gong da bi se privukla painja duhova. nevinosti iii popustljivosti. Oreoli se pojavljuju i u budistickim duhovnim tradicijama 0REOL MLETI I DROBITI Alhemijski znak Runa povezana s nesrecnim slucajevima i bed om HEIL .. a Hibrid lava i orla.co i simbolicno odnosi se na boraviste mrtvih i na mesto na kojem se mozemo secati mrtvih Kao humka. kukuruzom i jecmom Cesto atribut bogova i boginja zemlje Stari simbol plodnosti. skupa s pirincem. kraljevske moCi.

sigurnosti i ljudske komunikacije . mudrosti. I SEDMOKRAKA ZVEZDA Ova zvezda simbol bogatstva. U islamskim zemljama mnogo se koristi kao amajlija zastite i srece HEPTAGRAM JEZ: U Kini i Japanu SRCE Prastari simbol cije originalno poreklo nije poznato. povezana sa plodnoscu i falusnom simbolikom. CAPUA Amblem jutarnjeg sunca 5RCE U PLAMENU KUNIC Lunarni simbol povezan sa bozanstvom. vazan u islamu kao orijentir. rasta i suse. snage i zastite. HARFA Mnogo GLAVA U nekim se koristi u obrednim i svetim ceremonijama. molitve. duha. hodocasca. Kelta i taoista . u srednjevekovnoj Evropi povezan sa pohlepom i nezajazljivoscu nekim delovima centralne Azije i Afrike povezuje se sa suncem (zbog sadrzi svu simboliku broja 7 u HERMES Znak boga. Znaci ljubav. . Simbol Bozije ruke i pet osnovnih nacela islama'. pojavljuje se i u religijskom smislu · kod Asteka. tradicijama boraviste duse. menstruacijom i plodnosfo Zbog veza sa bozanstvom nekadje bio zabranjena hrana. za Asteke sveto mesto Ometekuhtlija. zrakastog obrasca bodlji) i sa izumom vat re HERALDICKI BODEZ Koristi se SRECA Runa u stampanom tekstu kao znak za napomenu. pasta i milosraa. Hindusa. muslimana. budista. Harfa sa tr i st rune koja je koriscena u starom Egiptu simbolizovala je tri godisnja doba. ali je povezan i sa nevidljivom mod HERMAFRODIT Koristi se u botanici za dvopolne biljke SESTOUGAONIK Geometrijski oblik. HAMSINA RUKA (RUKA SUDBINE) Jevrejska varijanta Fatimine ruke sa slicnom zastitnickom simbolikom. plodnosti i kise Leskov carobni stapic bio je instrument severnoevropskih carobnjaka i mudraca . vere. ali u umetnosti i atribut milosraa i profane ljubavi SLEM Simbol zastite. poplava. u Starom zavetu povezana sa jevrejskom nacijom Carobna harfa Dagda (keltska) mogla je da svira muziku za svaku priliku i imala je moc da uspava neprijatelje. varijacija JAsTREB Suncani simbol pobede. LESKA Simbol bozanstva. svetlosti i slobode Jevreja. Graficki srodno vatri. za koga se verovalo da zivi u srcu svemira i u srcu svih ljudi HERMES Znak boga . HERMES Znak boga. akcije. Za Rimljane je bilo mesto kucnih duhova cuvara (lari). ambicije. udobnosti. fATIMINA RUKA varijacija.OGNJISTE Simbol RuKASimbol zemaljske i duhovne vlasti. superiornosti. instrument razuma i mislL doma. Simbol vatrenog hriscanina.

cistotom. rog ovna je muski. SveTo TROJSTVO Trouglasta varijacija lndijanaca iz Arizone. inspiracijom. recitoscu i obiljem SveT1 DUH VRHUNAC Duhovno dostojanstvo HNeFATAFL Tabla za igru koju su koristili Vikinzi Ranohriscanski simbol. Rog bika je zenski lunarni simbol (polumesec ima oblik rogova).indijskog kralja svestenika ucrtan je tri hiljade godina p. povezan sa muskoscu. ukljucujuci osloboaenje i ugnjetavanje. brzine i lepote. sam znak je mnogo stariji i na kipu jednog Meo Alhemijski znak. SveTA TROJICA Varijacija Meo Alhemijski znak 0 SveTo TROJSTVO RoG Simbol moci i snage povezan sa rogatim zivotinjama . varijacija KoNJSimbol zivotinjske vitalnosti. HrozAB lslamski deo odece koji nosi razna simbolicka tumacenja. nilski konj je simbol sirove sile nekim izvorima ovaj hriscanski znak potice od stilizovanog goluba Koristio se i u alhemiji da oznaci duh neke materije l<APUUACA SveTO TROJSTVO Jos jedna trouglasta varijacija Povezana s magijom i moci da ucini nosioca nevidljivim Frojdovski falusni simbol Meo Povezan sa bogovima. lndije. n. takooe simbolizuje nekoliko povrataka iii seoba plemena Meo Alhemijski znak. Za mnoge od onih koji ga nose predstavlja izraz njihove ljubavi prema Bogu ZeLeNIKA Simbol SveTO TROJSTVO nade i radosti. jedan od onih koje nalazimo nacrtane u katakombama rlmske Palestine iz vremena progona hriscana. koja oznacava trojno jedinstvo. zenka nilskog konja bila je simbol plodnosti i slavljena je kao prava boginja. pre otprilike cetiri hiljade godina Nalazimo ga i na japanskim kipovima Bude izVlll veka. koristi se mnogo u arhitekturi crkava i katedrala Meoutim. varijacija. HoMoseKSUALAC SveT1 DUH Prema N1LsK1 KONJ u Vidi Muskarac HueROGLIF Simbolizuje ujedinjenje Egipta starom Egiptu. solarni simbol. takooe povezan sa moci vetra. i povezuje se sa plodnoscu. Spanska varijacija. Ova forma. . talasa i tekuce vode. U Starom zavetu. vatre. stari znak za Jevrejsko kraljevstvo. oluje. e HeKSAGRAM SveTI ZNAK lz HrNDUIZAM PovRATAK KUCI Znak Hopi Zasnovan na trouglu.

SAT Vremenski znak. takoae boginja poroaaja bog sunca. bilo da je rec 0 pitanju proizvodnje robe iii o ljudskim poduhvatima. sirnbol kosmicke celovitosti. l\l t\. iz grckog mita sa mnostvom glava simbolizuje poteskoce u pokoravanju sopstvenih mana sa prorocanstvima. bog balsamovanja sastavljen od zvezde zornjace i jutarnjeg meseca JAGUAR Povezan Gvo:Zf>E Alhemijski H10RAZmaj znak. ~ ING Runa za Ng !STAR Boginja. pa se otuda Dionis/Bahus (bog vina) cesto prikazuje sa krunom od brsljana. Ganski adinkra znak sa znacenjem "ono matematickim i geometrijskim sistemima . IGLO lnuitski simbol njihove kulture i nacina zivota OsTRVO Simbol vannebeskog raja. za merenje. magicno mesto odvojeno od stvarnog sveta. alhemijski. udaljenost iii brojeve Is Runa za "ja" BRSLIAN Simbol besmrtnosti i prijateljstva.. mesecom i plodnoscu Vazna ikona u samanskim tradicijama CD 8ESKONACNO Savremeni matematicki znak za beskonacno veliku SAT Vremenski Gvoi:E>E Alhernijski znak. ali u starom Egiptu je bio slavljen kao Anubis. sto je inspiracija drugima da istraju i prevaziau poteskoce 00 BESKONACNOST Odnosi se na vreme. ganski adinkra znak koji oznacava potrebu za stremljenjem prema najboljem kvalitetu. kraljica neba kod Vavilonaca i Asiraca. svetom duhova. zemljom. SAKAL u INGZ Runa. meteorologija lsLAM Simbol lndiji simbol destruktivnosti iii zla.PoTKOVICA Stari zastitnicki simbol.J HoR Staroegipatski IBIS Sveti simbol HvEMUDUA Stap mudrosti kod starih Egipcana. sa petom okrenutom prema gore koristi se u magiji za prizivanje meseceve zastite PESCANI SAT Simbol vremena i njegovog neminovnog proticanja sto je nemoguce spaliti" Ovaj simbol dobija znacenje od tradicionalnih svestenika koji SU mogli da hodaju po vatri a da se ne oprze. predstava pescanog sata. alhemijski. varijacija IZOMORFAN PODUDARAN sumu iii broj iii neodreaen broj. HAJ VAN HAJ I U JARA Runa za J. znak. u klasicnom svetu se povezuje i sa biljnim obiljem i sa senzualnoscu. ZRNCA LEDA Grad. povezana sa plodnoscu.

takooe simbol ambicije i uspeha KuucSvojom SoK Alhemijski znak.lsus HRIST JuNONA Asteroid. varijacija. U Japanu je kljui': simbol srece zbog moci da otkljuca ostavu sa pirincem bio je simbol zivota i besmrtnosti. Kineski zmajevi ukraseni leptirima simbolizovali su molitve za duse pokojnika i za zive Simbol rasisticke organizacije u SAD. Francuska . na primer. Labavi prepleteni C:vor simbolizuje beskraj i dugovecnost C:vrsti cvorovi simbolizuju jedinstvo. koji simbolizuje bogatstvo drzave. Japanci su pustali zmajeve za dobro zdravlje i zetvu. JAGNJE Jedan od JUPITER Planeta MERDEVINE Jedna od simbolickih veza s planinama. tradicionalno povezivan sa snaznim majcinskim instinktima (nosi mlade u svojoj torbi i zestok je borac) i sa duhovima predaka a u Afr ici je svefanj kljuceva na alci deo dvorskih obelezja. KAuN Runa sa znacenjem cir iii gnojnica LAGU Runa za L. arhaicna varijanta. u starom Egiptu. pristupa svetom izemaljskom bogatstvu. finoce i superiornosti U istocnim tradicijama. moci da zakljucava i otkljucava vrata. dragulji olii':avaju duhovno znanje. obnove. Cest motiv u keltskoj umetnosti. MLADA BRETANJA K1NTINKANTAN Keltski separatisticki pokret u Bretanji. cvorovi simbolizuju moc vezivanja i oslobaoanja. KEN Runa za K. ali i blokadu iii zastitu ' ' ~ ' MERDEVINE SEOBE DUSA Srednjevekovni hriscanski znak za putovanje duse iz zemaljskog postojanja u raj. amblem C:istote. JuNONA Asteroid.. lzidin cvor (vrsta anka sa spustenim kracima) . njegova simbolika povezuje se sa stalnim kretanjem i spajanjem ljudskih i kosmickih aktivnosti. Hristje dao kljuceve neba i zemlje svetom Petru. nevinosti i neznosti Vazan zrtveni i iskupiteljski simbol u islamu i judaizmu CvoR U umetnosti. KJu KwKs KLAN ZMAJ U Kini i DRAGUUI Simboli cistote.. iskupljenja. zrtvovanja. najranijih simbola za Hrista. u znacenju voda iii more. kljuc je simbol duhovne i svetovne vlasti. Ovaj simbol je original no bio povezivan sa keltskim seobama JuNONA Asteroid. Ganski adinkra znak za uobrazenu velicinu. knjizevnosti i svetoj tradiciji. Cvorovi se mogu koristiti kao simboli ljubavi i braka. KENGUR Simbol savremene Australije. U hriscanstvu. Japanu koristi se kao prorocansko sredstvo.

zemaljske snage Slomljeno koplje simbolizuje iskusnog vojnika lovora bili su za grcko-rimski svet simboli pobede. u hriscanskoj umetnosti moze da predstavlja vernost. a kor isti se na kineskim ijapanskim svecanostima za privlacenje dusa umrlih predaka Alhemijski znak LEOPARD Cesto se povezuje sa divljinom. takoae nebeska Iuka u koju uplovljava dusa posle opasnog putovanja kroz zivot Frojdovski falusni simbol LIIUAN Poistovecuje se sa hriscanskom poboznoscu. varijacija Alhemijski znak LIMUN Simbol gorcine. . OLOvo Alhemijski KAMEN MUDROSTI znak. Simbol plodnosti u staroj Grckoj i Egiptu . neuspeha iii razocaranja. au Kini je drvo pod kojim mesecev zec stvara eliksir besmrtnosti povezana sa fasizmom. LAV Zodijacki znak OLOvo Stari apotekarski znak. prorocanstva i besmrtnosti. prociscenja. agresivnoscu i borbom. mira. u hramovima iii na oltarima. cistotom i nevinoscu U starijim tradicijama.OLOVO Alhemijski 0LOVNI SULFAT znak. SvETIONIK Simbol sigurnosti i zastite pri suocavanju sa opasnoscu. takoae muzicki znak za podizanje polutona U staroj farmakologiji koristio se u znacenju "uzmi za ime Boga" U modernom dobu koristi se na telefonima. Lovor je u severnoj Africi imao amajlijsku vrednost. LAV Zodijacki znak. Vidi Ljubav izmeau zena VAGA Zodijacki znak. simbol muske. varijacija. SVETIUKA Alhemijski znak I FENJER LAZURNI KAMEN Simbol duha. vrelina skupa sa strelom za usmereno kretanje . simbol vrhovne sudske vlasti kraljeva Benina (zapadna Afrika) LEZBIJSTVO MUNJA Savremeni zapadnjacki znak za munju sastavljen od dva znaka za opasnost. simbol poboi:nosti i prisustva bozanstva U umetnosti personifikacija budnosti Kineski fenjer je simbol plod nosti. takoae runa za 's'. grcko-rimska kruna pobede za ratnike i pesnike 0Lovo Alhemijski znak. 0Lovo Rana MUNJA Varijacija. falusne. istine i zivota. varijacija. u starom veku bio je simbol snage i plodnosti i atribut Dionisa. ZEMUA EGIPAT Znak povezan sa simbolom povratka kuci LovoRov VENAC Povezan SVETILJKA Vidi Fenjer sa Apolonom. ali i sa vitestvom. hemija LovoR Listovi KoPuE Povezano sa Hristovim mukama. povezan sa plodnoscu i erotskom ljubavlju i plodnoscu boginje zemlje . u ranohriscanskoj umetnosti povezan sa Hristom.

budnosti i postojanosti Kraljevski amblem Engleske i Skotske i britanske carske vlasti u XIX veku U Kini i Japanu lav je zastitnik -~ POPUSTITI I ODVITI Moderan znak <> RoMB Jed no od kineskih Osam blaga. harmonije u braku i uprave U renesansnoj umetnosti popular an amblem ljubavnika. moze da simbolizuje neslogu. sa znacenjem bogatstvo MADR Runa za M. kao i aktivni intelekt. LINGA lzvajani uspravni falus prisutan u celoj lndiji Kultna slika i simbol muskog. snaznu. dijagonalna. koristi se u meteorologiji kao znak za maglu LIRA Simbol bozanske harmonije. muzicke inspiracije i prorocanstva Povezan sa Orfejem U mitu je liru izmislio Hermes. ciji atribut je postala LINIJA Prava. CVET LOTOSA Star i veoma rasiren simbol u Egiptu.VAPNO Alhemijski znak osnovnih elemenata zapadne ideogratije. autoritet. u modernoj ikonogratiji oznacava zabranjeno iii prebrisano kada se stavi povrh drugog znaka poodoo lioge je joo. L1N1JE Tri identicne. ljudskog duhovnog razvoja i mogucnosti duse da postigne savrsenstvo MAGNEZIJUM Rana hemija LINIJA Prava. vizijama i snagom (nizijska Dakota) Za australijske urooenike gusterica nabranog vrata (kendi) donosi kisu . LAUTA U Kini simbol ucenosti. bice. hrabrosti. horizontalna. ~~ LIUBAV IZMEE>U ZENA Lezbijstvo. LINIJE Dve identicne. kosmickog zivota. celinu. mavarski) U indijanskim plemenima . u znacenju eovek Takooe poznata kao man. bozanskom moci stvaranja i sa "osom sveta" Zenski LoGR Runa za crni luk iii vodu. lndiji. koji ju je ciao Apolonu. povezana sa Sivom. kada se stavi iznad iii ispod nekog drugog znaka. toplu. Oznacava jedinstvo. bofanskog. kreativnog principa (kod Hindusa). vlast Takooe simbol za jang. povecavati iii smanjivati. ako je prikazana sa prekinutim strunama. simbol za jin. moderan ideogram paralelne i horizontalne linije. predstavlja bazu. vojne pobede. receptivnu. CVET LOTOSA Staroegipatski misticni simbol koji je oznacavao Zemlju VAPNO Rana hemija L1N1JE Tri identii':ne paralelne i vertikalne linije oznacavaju tri jedinice. hriscanski. pasivnu. paralelne GUSTER Simbol zla (grcko-rimski. paralelne i horizontalne linije predstavljaju dupliranje ujedinjujuceg i povezujuceg svojstva jedne horizontalne linije LAV Solarna zivotinja obdarena bofanskim svojstvima. vertikalna. otvorenu dimenziju svemira i vertikalne linije. za potok iii more LINIJA Prava. slicnost u jednoj dimenziji. simbol kraljevske vlasti. jedan od LINIJE Dve identicne. materijalnu dimenziju svemira povezuje se sa samanskim moCima. Kini i Japanu Simbol raoanja. Za Bananke iz Kameruna gusterica je simbol mirnog domacinstva CE£> Alhemijski znak. aktivnu. zemlju iii kopno Moze da znaci i povezivati.

ambivalentna simbolika podrazumeva zastitu..5 . povezan sa klasicnim prolecnim obredima . MoRSKA NIMFA Vidi sirena MAJSKO DRVO MARS Planeta. izbor zivotnog puta i smera Z1vA Alhemijski znak.. Tacka u Aziji predstavljala je Jerusalim. starogrcka varijanta MusKARAcNe postoji nijedan simbol koji predstavlja muski princip. smrt iii ponovno roaenje. gornji desni deo bila je Evropa. .. takoae znak za gvozae LAVIRINT Verovatno se vezuje za pecinske sisteme u kojima je ljudski rod nekad ziveo. inicijaciju. alhemijski znak. varijacija. takoae znak za zivu i u ranoj hemiji znak za otrov. varijacija MENORA Svecnjak za devet sveca u judaizmu. prolecni amblem plodnosti i obnove sunca. nazvana po rimskom bogu rata. obredu i pozoristu . Ideogram iz srednjeg veka. koji je u Grckoj poznat kao Ares. MERKUR Znak za ZA BUDALE Takoae planetu MERKUR Znak za planetu. poroka i noci _.MUSKA HOMOSEKSUALNA UUBAV Moderan l<ARTA SVETA znak. ali je ovo simbolican motiv koji se nalazi u vecini svetskih kultura· princip glavara. autoritet i ratnicki duh MARKASIT I ZLATO MASKA Dramsko sredstvo projektovanja simbolike u religiji.Pee ZA TAUENJE Alhemijski znak. Z1vA Alhemijski znak.. MARS Planeta. simbol izrailjske drzave . MERKUR Znak za planetu. Danas manje mocan. horizontalna linija levo predstavljala je Nil. varijacija. levi Afrika. varijacija MERKUR Znak za planetu. zakon. u zapadnjackoj umetnosti atribut personifikovane prevare. Simbol skrivanja iii iluzije. ali jos uvek vazan. a donja polovina bi la je Azija. Postao je znak za gvozae (metal koji se koristi za izradu oruzja) zahvaljujuci Marsovoj vezi sa ratom MANDRAGORA U srednjem veku se verovalo da ima magijske moci. gvozdeni sulfat. simbol magije i vradzbina Evropski folklorni falusni simbol. sadrzi asocijacije kao sto su sunce. Z1vA Alhemijski znak METAL Alhemijski znak. varijacija MERKUR Znak za planetu. vertikalna linija je oznacavala Sredozemno more. varijacija. a desno reku Don.

stvari koje se "jedu" i "pro:Zdiru" MICUBISI Amblem japanske kompanije. u novije vreme prihvacena od Mlade Bretanje. n e Ovaj znakje takoae prisutan u srednjevekovnim crkvama sirom Evrope. MESEC. n. kasnije poznatog kao Sin u podrucju reka Eufrat i Tigar. simbol :Zivota koji nastaje iz smrti. kao i na jednoj etrurskoj vazi oko 550 g. instinkt. alternativno. munjom i ponovnim roaenjem Bobicama imele nekad su se pripisivala isceljujuca svojstva MESEC I MESEC DANA Hetitski hijeroglifski sistem. cistote. iako je beli mis simbol srece (kod Rimljana) . a zatim za Carigrad. g p. mogu da simbolizuju star znak za boga meseca. u nekim delovima centralne Evrope i Afrike predstavlja duse ponovo roaenih . narocito sa prorocanstvom MAJ MUN lmitatorske sposobnosti cine ga sim. povezuje se s vatrom. PoLUMESEC Skupa sa zvezdom koristio se kao simbol za rimsku provinciju llirijum. Poreklom od arapske reci koja znaci "oslobaaati svetlost'. ukraseno geometrijskim motivima i tekstom iz Kurana.SEOBAZnak Hopi lndijanaca koncentrisan oko ideje nekoliko povrataka iii dolazaka kuci sa islamskom d:Zamijom. kao i na NANANVeoma UsTA Otvorena usta povezuju se sa moci duha da govori. cistote i duhovnog uspenja Povezuje se sa besmrtnicima. Za Vavilonce je ovaj znak bio povezan sa Venerom i suncem. varijacija. IMELA Sveto drvo za MINARETTanki toranj spojen keltske druide kao simbol plodnosti i obnove. pohotom i pro:Zdrljivoscu (stara Grcka i Rim). MAJKA I DETE MESEC Egipatski hijeroglif Mis Povezan sa :Zenskom seksualnoscu. e. vecnosti. udubljenje u zidu d:Zamije koje pokazuje pravac Meke. minaret deluje kao kula prosvetljenja za okolnu zajednicu sa ovog mesta mujezin poziva vernike na molitvu starim kamenim graaevinama u Svedskoj destruktivne sile. junacima. posvecenim prorocima i bogovima SEOBA Varijacija. separatistickog pokreta u Francuskoj 0GLEDALO SMESA Alhemijski znak. tastine iii po:Zude. takoae (i kao obrnutu) kor istili su Sumerci oko 3000. . Alhemijski znak za srebro ILUZIJA SMESA Alhemijski znak PLANINA Simbol transcendencije. U srednjevekovnom evropskom folkloru takoae povezan sa destruktivnim.bolom ljudske tastine i drugih ludosti. Folklor je povezuje sa natprirodnim MIHRAB u islamu. kraaom i lukavstvom. Simbol istinitosti. najezda miseva smatrala se bo:Zijom kaznom MUZICKA NOTA U srednjem veku. prosvetljenja Ponekad u zapadnjackoj umetnosti predstavlja simbol gordosti. misevi su bili povezivani sa vesticama i dusama mrtvih. Povezanoje s magijom. Kasnije se razvio u znak za islamsku veru PECURKA U Kini. p. sa inspiracijom duse. samospoznaje. emotivni :Zivot i sposobnost reakcije Takoae se koristi kao simbol za majku iii za :Zenu uopste. dugovecnosti i srece. keltska. mracnim silama. MLADI U astrologiji simbolizuje ljudsku prijemcivost. Pojavljuje se na pretkolumbovskim duborezima i slikama u steni u Arizoni. podsvest.

najmocniji broj janga U misticizmu. na lstoku se ponekad prikazuju bozanstva sa mrefom koju koriste da bi sebi privukli ljude. Ganski adinkra simbol. poznate kao Sue Stafeln iii SS NIO Runa za N Lancane veze. orah je simbol ucenosti i predstavlja vrlinu time StO SU pocetak i kraj. simbol je smrti i kraja zivota. N1KL Oksidirani bakar. najsrecniji kineski broj. Ganski adinkra simbol koji podseca ljude na besmrtnost BRoJ 10 lz srednjovekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena NEPTUNZnak za planetu. ljudi pokazuju na nos a ne na srce da bi pokazali sebe BROJ U modemim zapadnim sistemima Koci muzickog obelezavanja naziva se ostrim i predstavlja u putstvo za podizanje za pola tona. ganski adinkra simbol. otuda izrazi poput "nanjusiti istinu" U mavarskoj kulturi. nego simbolizuje bozije udahnjivanje zivota u ljude i predstavlja znak za mir. on predstavlja trostruku sintezu uma. dakle ne mogu ni ja da umrem. Rimljani su smatrali orah simbolom plodnosti i kod ljudi i kod zivotinja. OMC:A Masonski simbol vrpce koja vezuje eoveka za zivot. Koristio se i u ranoj hemiji kao oznaka za vazduh NJAME NNVU NA MAVU Bog nikad ne umire. sveto drvo za bogove Kelta. alhemijski znak. 0RAHVeoma simbolican u jevrejskoj HRAsT Povezan sa plemstvom i istrajnoscu. PuPAK Centar stvaralacke i psihicke energije. Grka i germanskih plemena. u znacenju potreba. ali povezan sa majkama boginjama i sa drijadama iii sumskim nimfama . U Japanu. MREZA Simbol NAUD Runa za D. tela i duha. alhemijski NsoRAN Zalost iii lament. seme i plod jedno te isto. simbol muske snage i mudrosti. retka varijanta Noc Vremenski znak. ganski adinkra simbol koji oznacava snagu unutar jedinstva. devet je neverovatno mocan broj. koristi se kao podsetnik da treba doprineti zajednici Nos Povezan sa intuitivnom spoznajom. bed a G lova i okupljanja. hvatanje ribe mrefom moze da znaci povezivanje sa nesvesnim.NAJK Zastitni znak kompanije. NJAME BIRIBI VO SORO Bog je na nebesima. Hebrejski simbol istine. NsoROMA Dete nebesa. u hr iscanstvu se mre:Za povezuje sa apostolima kao "ribarima ljudi" U jungovskoj psihologiji. povezan sa plodnosfo DEVET Kao trostruko trojstvo. hriscanski simbol reda unutar red a. izvor zivota. trljanje nosevima nije samo nacin ljubljenja. a u obredima inicijacije za ponovno roaenje Kao dzelatova omca. ganski adinkra simbol koji se koristi kao podsecanje da je Bog otac i da posmatra sve ljude tradiciji. NACISTICKO SS NKONSONKONSON Obelezje specijalne jedinice nacisticke policije.

autoritet. mudroscu i prorocanstvom. samoodrzivog karaktera Prirode. PALASZnak asteroida. pa cak i na oreol kralja kojeg zaklanja U svakodnevnom smislu suncobran predstavlja zastitu PAGODA Sveta graoevina u budistickoj tradiciji. Hriscanski simbol zrtvujuceg Hr ista Zrtvena zivotinja u starom svetu Taoisticki i budisticki simbol mudraca JEDAN Rimski Pravougaoni.0LIMPIJSKE IGRE OBELISK Pet povezanih krugova simbolizuju pet kontinenata koji ucestvuju na ovom sportskom dogaaaju VoOpsti blagonakloni simbol snage. Crni panter je zenski simbol noci. Nojevo zatrpavanje glave u pesak predstavlja savremen simbol za izbegavanje istine.bog ljubavi . staroj Kini simbol nebeskog svoda Suncobran je bio Visnuov simbol i amblem samog Bude Suncobran je cesto solarni simbol koji ukazuje na rang. PAPAGAJ JEDAN Simbol Boga. kupasti stub. pojedinac. Najcesce simbol plodnosti. strpljenja. Konfucijevska savrsena celina Simbol pocetka. drugim svetom. s piramidom na vrhu koja je hvatala svetlost broj. bica i samoce SovA U mnogim tradicijama povezana s magijom. ovaj proizvooac automobila uzeo je starnski znak za pobedu I PACUKO KRST Znak KISOBRAN u prepoznavanja. car. jednina. spaja simboliku kvadrata i kruga Pozdravljanje mira u lndiji . smanjujuci nizovi simbolizuju duhovno uspenje. popustljivosti i truda. znak praiskonskog jedinstva. Kama . POMORANDZA OMEGA Poslednje slovo grckog alfabeta . lsus. Meoutim. spavanje bez snova i transcendentalno stanje zastitni znak. vecnosti i nedeljivog. Ovaj simbol predstavlja cetiri stanja svesti" bud no. u NoJ U starom Egiptu. 0RBITA Vidi Globus 0KTAGRAM STVARANJA Gnosticko i nordijsko prizivanje magije i zastite UROBOROS Zmija savijena u krug s repom u ustima. simbol ciklicnog vremena. smrti i ponovnog rooenja l '/ SU NCO BRAN 0MSIMBOL 0PELZa 0KTAGON ( OSMOUGAONIK) Oslanja se na simboliku broja osam. indijanskom predanju simbol sunca i dolaska sezone kisa U hinduizmu. Jedna rumunska narodna pesma govori o vidrama koje predvode duse mrtvih. Vidra cesto simbolizuje smeh i vragolasto ponasanje PANTER Obicno predstavlja pozudu i snagu. nojevo pero je bilo simbol pravde i istine . UuE Alhemijski znak. U engleskom jeziku oznacava prvo lice jednine OTEL Runa za 0 VroRACesto se povezuje sa simbolikom meseca zahvaljujuci periodicnom uranjanju i izranjanju iz vode. simbol obnove. egipatski simbol boga sunca Ra. moze da predstavlja sunce iii svetlost i izvor zivota. cesto se koristi kao tetovaza kod hispanoamerickih ulicnih bandi. spavanje sa snovima. u staroj hriscanskoj simbolici panter je bio jedna od tri zivotinje koje su predstavljale cednost.jase na papagaju kroz tri sveta sireci ljubav i pozudu .

njegov znak je kombinacija znakova za zlato i srebro planetu. II II FALEK I u VLASICI Magijski LULA U indijanskoj KRusKA Kruska kabalistic':kom misticizmu znak za Mars pecat PARZ Vrlo stara runa. kasnije je u anglosaksonskoj knjizevnosti predstavljala tajnu. U srednjevekovnom jevrejskom misticizmu poznat kao Solomonov pec':at FENIKS Legendarna ptica koja se obnavlja u vatri postala je najpoznatiji simbol ponovnog roaenja. ali i majc':instva. narocito kod Sumeraca. simbol braka i plodnosti NALIV-PERO Frojdovski falusni simbol. starogrc':ka varijanta PLETER Nordijska PLUG Simbol mira. takooe povezano sa izvrsnom funkcijom i snagom razuma U sufistic':koj tradiciji. Originalno deo grba porodice Medici. pozude. Takooe simbol ratarstva. se od cetiri hiljade godina pre nase ere sa nepoznatim znacenjem. misteriju. stavljana na bokove teretnih brodova kao oznaka za bezbednost tereta. Vrhovno pero predstavlja 0 znak 0 PLATINA Metal otkriven sredinom PLUTON Znak za PosTO Savremeni XIX veka. simbol dugovec':nosti PETOUGAONIK (PENTAGON) Povezan s planetom Venerom. simbol vaskrsenja i na kraju simbol neukrotivog ljudskog duha R1sE Zodijac':ki znak. PETOKRAKA Koristi PELIKAN Hriscanski simbol samozrtvujuce ljubavi. plodnosti. takooe simbol muske plodnosti.univerzalnu inteligenciju. bogatih zajmodavaca. zasnovan na srednjevekovnoj zabludi da ove ptice kidaju sopstvene grudi da bi nahranile ptice Ovo povezivanje sa prolivanjem sopstvene krvi doveloje do koriscenja pelikana za predstavljanje Hrista M1R Hriscanski znak. napretka i srece PEORT Runa za P BRESKVA Veoma vaian simbol u kineskoj kulturi sa mnogo znacenja. sebic':nosti. Pusenje zajednicke lule bilo je drustvena aktivnost zasnovana na religijskoj ceremoniji iii na plemenskim savezima. inicijaciju je simbol majke iii ljubavi sa erotskim asocijacijama. jer muski plug ulazi u zensku zemlju . . PLIMSOLOVA LINUA Nazvana po Alhemijski znak izumitelju. dok u pitagorejskom misticizmu nije definisan kao simbol ljudskog bica. povezuje se sa besmrtnoscu. verovatno zbog svog oblika U klasic':noj mitologiji povezuje se sa Afroditom i Herom U Kini. koristi se u nekoliko zapadnjackih ideografskih sistema KAMEN MUDROSTI kulturi duvan je bio sveta trava.. najcesca varijanta. krc':enja divljine i njenog pretvaranja u zemljiste za proizvodnju hrane Plug se suprotstavlja mac':u kao antiratni pojam sara Sv1NJA Dvosmislen simbol prozdrljivosti. tvrdog lavosti i neznanja. zavisno od toga kojim vodama je brad plovio ZALAGAONICA PENTAGRAM I R1sE Zodijac':ki znak.

Kasnoalhemijski i ranohemijski znak Pomocno sredstvo pri molitvama u samanskim tradicijama i veza sa Bog om. prepelica je simbol obnove zivota i povratka sunca. Alhemijski znak. BuNDEVA U Kini i u PoDELA NA PET KATEGORIJA Astroloski znak Zee Snafoo povezan sa mesecom i otuda u vecini tradicija u vezi sa menstruacijom i plodnoscu Folklorni simbol bezopasnog \ukavstva. • ZNAK PITANJA Savremeni znak koji obelezava pitanje u pisanom tekstu RAD Runa za R. NEMATERIJALNA MATERIJA) SODA Alhemijski znak PLUTON Znak za planetu. feng sui-ju bundeva simbolizuje napredak i obilje Fenjer od bundeve simbol je Dana vestica . PosEJDON Znak bog a se u religijskom kontekstu. KVINTESENCIJA PIRAMIDA Ima (PETA. kao i s jedinstvom.Zara i hrabrosti. ZASTITA Primer za nekoliko slicnih znakova koji su se crtali na ambarima i kucama radi zastite iii srece PREPELICA Kineski simbol svet\osti. planetu. Jjubavlju i brakom Britanska valuta .KVINKUNKS TALOG Alhemijski BROJANICE Koriste PLUTON Znak za PROCISCENJE znak Alhemijski znak. poistovecen sa polnim iskusenjem. Broj zrnaca obicno ima simbolicko znacenje Astroloski znak: ugao od 150 stepeni izmeau planeta viaenih sa Zemlje. plodnoscu. . . smrti i ponovnog roaenja. varijacija. PROCION Astroloski znak za istoimenu zvezdu. kao pomocno sredstvo pri pamcenju narocitih molitava iii nizova molitava. varijacija istu simboliku kao trougao i spada u najmocnije i najraznovrsnije geometrijske simbo\e. U grckoj i hinduskoj tradiciji. pomocno sredstvo za budiste i Hinduse koje se odmotava kako molitva tece Okretanje ovog tocka je samo po sebi simbol ciklusa roaenja. MOLITVENI STAP SEVERNJACA l<ARBONAT SODE Nepomicna zvezda. magijski pecat u kabalizmu . kao kod katolicizma i budizma. NARSnafoo fUNTA STERLINGA MOLITVENI TOCAK Na Tibetu. topline.

okultne zastitne moci i kao znak licnog zaloga. nosorog je jedna od cetiri zivotinje koje okruzuju Bramu. simbol plodnosti U klasicnoj tradiciji ona je obelezje Pana (on je pravio svrale od trske). revnost i tvrdoglavost RADIJACIJA Od davnina se koristi za sirenje svetlosti. zapadnoj Evropi i keltski simbol prociscenja u Mezoamerici. lnari. a zrna pirinca su se stavljala u usta pokojnika. od sunoera umocenog u sirce koji mu je ponuaen na kraju trske. lnuiti imaju boga tvorca koji se zove Otac Gavran i oni su verovali da ubijanje gavrana donosi lose vreme bog je napretka i pirinca REGULUS Zvezda. Let irvasa o Bozicu povezuje se sa letom laponskog samana neprekidnosti. ali i destruktivnosti i zavisti Uglavnom negativnih asocijacija. povezana s rimskim kultom Mitre. u modernoj upotrebi oznacava oslobaoanje energije iii zracenje. povezujuci se sa bo2:anskom negom U Aziji se pirinac koristi kao simbol plodnosti na indijskim svadbama i pojavljuje se u mitologiji kao dar bogova prvim ljudima . ali u folklornim tradicijama predstavlja simbol znanja. simbol je samana licno i njihovog polozaja posrednika izmeou zemlje i drugog sveta OvANSimbol GAVRANU suncane energije. takooe simbol potpunosti. PRERADA IRVAS U kulturama dalekog severa. U Kini je vino od pirinca bilo sveto pice. sa znacenjem nepoznato. Slicno tome. au indijanskoj kulturi junak. smrti i rata. ZVECKA Koristi se u samanskim obredima. Trake se cesto nose kao znak narocitog uzroka iii secanja STENA Stena obicno simbolizuje ono sto je nepromenljivo. Japanski bog. PAcov Simbol Rruoo Runa povezana sa upadima. g p. U zapadnjackoj folklornoj tradiciji. ptica glasnik boga Apolona kod Grka. n . e ). kako se vide na slikama pejzaza. ponovnog roaenja i plodnosti Osnovna namirnica u lndiji i Kini i zato u ovim kulturama ima poseban znacaj.239 - - kao prvi znak zodijaka predstavlja obnovu plodnosti i povratak proleca Takooe simbolizuje muskost. Savremeni znak za preradu otpada •• •• PoNAVUANJE TRSKA Japanski TRAKA Simbolika trake zavisi vise od boje iii od konteksta. povezuju se sa svojstvima aktivnog principa. uspeha i napretka . irvasi imaju lunarni znacaj kao pogrebni simboli i za njih se kaze da su vodici mrtvih dusa. za trsku se verovalo da stiti od vradzbina 0BRNUTA CETVORKA Stari i rasprostranjeni crtez pronaoen u praistorijskim pecinama zapadne Evrope. ali drugde postovan kao simbol sunca i prorocanstva. U kineskoj taoistickoj misli. u hinduskoj tradiciji stene su prozete ovim istim aktivnim principom Sizifov kamen je simbol zemaljskih zelja ljudi. i ' KAMENA 50 Alhemijski znak . putovanjem. P1RINAC Glavni simbol rasta. Koristi se kao amblem vlasti. trajno i nepomicno Muzicko obelezavanje K1sA Vitalni simbol plodnosti povezan sa bozanskim blagoslovom iii kaznom Znak nevinosti. a u hriscanskoj simbolici povezuje se sa Hristovim mukama. plodnosti. dok se u azijskim tradicijama povezuje sa bogovima mudrosti. stene. srednjevekovni magijski pecat No~oRoG Astroloski znak u starom hinduskom kalendaru (3100. arhanaela simbol gubitka. janga. hinduskog boga tvorca PRSTEN Kruzni simbol vecnosti i zato iskonski simbol vezivanja. snage i zastite. RAFAEL Simbol u stripovima pesnicenje i eksplozije . U Africi je gavran vodiC.

varijacija .PALICA I STAPIC SAFRAN Alhemijski SLANA VODA SKIPTAR SAUVASTIKA SATURN Znak za I STAP Stari simbol natprirodne moci povezan sa drvetom. smrt i ponovno rodenje. Sudbinom koja je presecala zivotnu nit SATURN Znak za planetu RozETA Osmolista rozeta je stari i opsti simbol koji predstavlja roaenje. a u hriscanskoj ikonografiji andeli se cesto prikazuju s terazijama kao simbolom bozanske pravde MAKAZE Ceremonijalna alatka cije secenje oznacava kulminaciju i otvaranje nekog novog projekta . povezana s nesreeom STRELAC Zodijacki znak RuzA Misticni simbol srca. istine. n e So Alhemijski znak BALEGAR BRISAC Alhemijski znak Staroegipatski solarni simbol SKoRPIJA Zodijacki znak. odmeravanje odluka i akcija U staroegipatskoj mitologiji. grcka varijanta oko Povezana sa Afroditom. Kod naroda severne Evrope. to se uocava u masonskom obredu izuvanja sandala i u Mojsijevom kontaktu sa svetim tlom na Sinajskoj gori. narocito u zapadnjackoj umetnosti TERAZIJE SATURN Znak za boga. Makaze su se povezivale sa Atropom. Originalno muski simbol plodnosti. romanticne i culne ljubavi. centar kosmickog tocka. hrabrosti. Obrnuta svastika. sto oznacava vafoost ucenja iz proslosti SAUVASTIKA Obrnuta svastika. a ova simbolika se vidi i u krilatim sandalama Hermesa i Perseja . narocito u odnosu na sunce iii planetu Veneru U modernom dobu. kao i savrsenstva . Losos Simbol muskosti. plodnosti. mudrosti i predviaanja. falusom i zmijom Alhemijski znak znak boga. Za stare taoiste krilate sandale su omogucavale besmrtnicima da se krecu vazduhom. varijacija. podrazumeva kraljevsku iii bozansku vlast i koristi se kao simbol carskog iii kraljevskog polozaja. ravnoteze i razboritosti. a zato i sa ljubavlju SKORPUA Zodijacki znak 500 g p. Uobicajeno predstavljanje pravde. rozete od traka koriste se za obelezavanje pobede l<APICA (SKOUKA) SANFOKA Ganski adinkra simbol sa znacenjem "vrati se i shvati'. terazije su se koristile za merenje dusa pokojnika. Za Kelte je losos bio povezan sa preobrazenjem i muskoscu. seoba lososa uzvodno ucinila ga je totemom darezljivosti i mudrosti prirode SANDALA lzuvanje sandala predstavlja vezu izmedu ljudi i zemlje. svete.

takoae povezan sa obiljem. misticni i magijski broj. PoLNA uusAv SNOP ZITA Simbol plodnosti. ZMUA OMOTANA OKO JAJETA Krotkost i ocajnicka potreba za voaenjem i zastitom OvcA Ponekad nazivano kosmicko jaje. sveti znak za Simbol jevrejske vere kojim se svira kao trubom na jevrejsku Novu godinu. A. astecko bozanstvo Kecalkoatl. hinduski bog tvorac.. u srednjevekovnom viteskom periodu. simbol iskonske zivotne snage i bofanske samodovoljnosti Cesto deo mitova o stvaranju sveta. sastavljen od srca i Erosove strele. cime se pokazuje da doticno lice ne polaze pravo na imovinu. STIT Simbol zastite i spasenja. koristio detelinu da objasni vernicima tri elementa Svetog trojstva DETELINA 5ESA VORUBAN Ganski adinkra simbol. a u Egiptu barka koja prevozi mrtve ulazi u zmiju Zmija ima i polnu i poljoprivrednu simboliku. U srednjevekovnoj ikonografiji atribut Groznog kosca (smrti) KosA SEME SVEMIRA Ova je tibetanski znak za poreklo svemira. SoLoMoNov PECATTakoae poznat kao pentagram i Davidova zvezda. Moderan znak. Cipele mogu takoae da pokafo da je neko lice sopstveni gospodar. ptica i zmija. cini to isto. jedna od najvise koriscenih savremenih ikona. MoRSKI KONJ Maze da simbolizuje musku ulogu u procesu raaanja.lKULA PASTIR Simbol zastite i brige lsus Hrist je prikazan u Bibliji kao dobri pastir. a ta slika se mnogo koristi u zapadnjackoj umetnosti CIPELA Cipela je obicno simbol posedovanja . u mitu australijskih uroaenika.SKoRPUA Zodijacki znak. Visnu. U islamu je obicaj da se izuva obuca kada se prelazi prag necije kuce. varijacija. povezuje se sa rimskim bogom Saturnom. takoae prisutan na grbu asteckog boga Kecalkoatla Amblem lrske. PECAT LAO- CuA (taoistickog mudraca) zmije. . Apolona. grcki simbol sveta koji stiti kosmicka zmija Ratarska alatka za kosenje. st it je bio deo viteske znacke casti i identiteta. u africkim mitovima dugina zmija povezuje zemlju s nebom. Mitru i Budu Za islam simbol savrsenstva . hlebom i zetvom. simbol kosmickog i duhovnog reda. kao muska zivotinja koja nosi mlade u sopstvenom telu ZMUA Veoma znacajna i slozena zivotinja. stit se povezuje s mesecom. Sv1TAK Simbol ucenosti i zakona. Ozirisa. odmara se na klupku velike OvNUJSKI ROG SEDAM Sveti. zastitnik lrske. u znacenju sposobnost menjanja i preobrazavanja zivota Moderne asocijacije sa terorom i nasiljem. verovatno iz vremena kada je sveti Patrik.

i simbolizuje iskusnog vojnika j' j SIKIZAM Znak za SRP Jedna od veru Sika S1Ruus Zvezda. zenskom glavom i grudima. sudbinom. lepote i drugoga price o Davidu i Golijatu. Jedan od delova znaka za komunizam za jedinstvo kosmicke opasnosti. u starim kulturama bio je simbol straha SfiNGA U starom SREBRO Alhemijski znak D1MSimbol SEsTSimbol jedinstva i ravnoteze uspenja. ljudskog poduhvata i ogromne ambicije. logickim razmisljanjem i smrcu Originalno znak za mac PAUK Foklorne veze sa nastupajueom kisom i sa nebeskim darovima . Povezano sa vitestvom i sa Hristovim mukama buduci da ga je probolo. pracka se koristi kao simbol trijumfa slabih. povezana sa borbom. spomenik lava sa ljudskom glavom. simbol sunca . koristi se pri ukrasavanju keramike i teksrila S1GRUN Runa PRACKA lz biblijske SIRENA povezana s po bed om. falusne i zemaljske snage. U staroj Grckoj. magijski pecat u kabalizmu PoMRACENJE SMA Egipatski znak SUNCA Simbol alatki Groznog kosca. varijacija KLASZnak LoBANJA Snazan Puz Obicno lunarni istoimene zvezde SIGEL Runa za S. SREBRO Alhemijski znak. zetvom i poljoprivredom. zagonetna hibridna zivotinja s krilima. Sito se takoae koristi kao pribor za prosejavanje bozanske pravde iii aavolskog suda. trudnoce i roaenja KoPUE Simbol Su Kinesko slovo koje znaci dug zivot. sveca zastitnika Engleske. simbol. simbol smrti.simbolom zaceca. Slomljeno koplje je atribut svetog 8oraa. moderan znak za zamrzavanje muske. Ovaplocenje polne strane zenskog bica. puz ukazuje na vecno vracanje kud Puz se takoae povezuje sa polnom simbolikom vulve. za lndijance sredstvo komunikacije na kosmickom i zemaljskom nivou Takoae simbol skrivanja tajne SvEMIRSKA RAKETA Simbol Egiptu. povezan sa ciklicnim iii periodicnim procesima u prirodi lzlazenjem i vracanjem u oklop. Asteci su ga smatrali P1K Boja karata. koisti se kao znak upozorenja da je neka supstanca otrovna Kao deo motiva lobanje sa ukrstenim kostima predstavlja simbol gusarstva. simbol iskusenja. koju je Jung video kao simbol prozdrljive majke S1ToObicno simbolizuje razdvajanje dobra i zla. povezana sa smrcu. SNEG Sestokraki kristal.

vlazno tlo u meteorologiji. kao latinski krst. ovaj znak se crta jednom linijom bez pocetka i kraja . u prethriscansko vreme predstavljao je boga Apolona i pojavljivao se na starim novcicima Kor istio se i u pretkolumbovskoj Americi i u podrucju reka Eufrat i Tigar kao znak sunca PosEJooNov STAP simbol plodnosti ciji rogovi simbolizuju drvo zivota. u kineskoj se u najranijim kineskim i drugim starim sistemima pisanja simbolici. simbolizuje vodu. najcesci ukrasni motiv u svim kulturama Kao otvorena. nije cest u zapadnjackoj ideografiji SPIRALA Mavarski znak Koru. STAP JUPITEROV I STAP Fenicanski ZEVSOV STAP Vidi Skiptar JELEN Solarni OOINOV STAP PROLECE Alhemijski znak vremena KVADRAT SA KRSTOM U APOLONOV STAP Poznat jos Kini i Japanu simbolizuje polje iii zemljiste.D SPIRALA Spirala okrenuta u smeru kazaljki sata pocinje iz sredine. na keltskom bogu Serunu predstavljali su prolece i plodnost polinezijska spirala ima polnu simboliku i zasniva se na listu paprati ciji se uvojci otvaraju Pokazuje blisku povezanost izmeau motiva spirale i prirodnih fenomena PROLECE Ger man ski • KVADRATSA TACKOM Selo u vremenski znak STEPENISTE kineskom pismu. ovaj znak predstavlja Zemlju U Pekingu je hram Zemlje sagraaen na ovom principu. dokje hram neba predstavljen krugom u kvadratu. sunceve zrake. zadrzi. evoluciju i kontinuitet KVADRAT UNUTAR PROCEP Pojavljuje KRUGA KVADRAT U KVADRATU Cuvaj. SPIRALA ZIVOTA Prisutan u bronzanom dobu u lrskoj. . dugovecnost i ponovno rooenje Rogovi su korisceni za ukrasavanje glave bozanstava. polja iii elementa zemlje Smatra se da u egipatskim hijeroglifima znaci ostvarenje iii materijalizaciju f>AVOLSKI STAP Simbol uspenja i silaska. sticanje bozanskog znanja prilikom penjanja iii nesvesnog i okultnog prilikom silazenja. tecna linija sugerise sirenje. urin u alhemiji. cuvaj unutra iii zatvori. samostalno kretanje i seobu Jedan od najva:Znijih i najstarijih simbola. snagu. STAP EgipatskL KvADRAT lzraz dve dimenzije koje cine povrsinu. Moderan znak za kanalizacioni otvor. simbol tla.

retka u zapadnjackoj ideografiji. kao zornjace i vecernjace UsPEH Zastita od zla. Koci hriscana povezana sa cistotom. varijacija. a u misticnim tradicijama kao pentagram predstava stupe koja simbolizuje organizaciju svemira· kvadrat predstavlja zemlju. sumerski znak. jedan od najcescih i najvaznijih zapadnjackih ideograma. koristi se na 35 nacionalnih zastava. Mo RS KA ZVEZDAZbog STUPA (BUDISTICKI SPOMENIK) Graficka svoje petostruke simetrije.ZVEZDA Trokraka. takooe. poboznoscu i vaskrsenjem SuNCE Najstariji ideogram za sunce. i vikinski SuNCE Varijacija. Poznata i kao Solomonov pecat. LETO Vremenski znak. znak za zlato. nordijski zna k. ISTOCNA Znak za planetu Veneru. Koristi se da oznaci vrhunski kvalitet. alhemijski SuNcE lz bronzanog doba. intelekta i istine Amblem kraljevskog dostojanstva i carskog sjaja SUNCANI KRST Danski znak iz bronzanog doba . zvezda je ezoterijski simbol koji se povezuje sa petokrakom i sa spiralom zivota DAVIDOVA ZVEZDA ZvezoA Sestokraka. ali je gotovo sigurno modernija. Cetvorokraka. simbol vitalnosti. SuNCE Dominantni simbol stvaralacke energije u vecini tradicija. l<AMENJE ZVEZDA LAKSMINA ZVEZDA I OBLUCI poznata kao etiopski amblem. trougao vatru. pretpostavlja se da se zasniva na obliku stita kralja Davida. mnogo se koristi u vojsci Oznacava Vitlejemsku zvezdu . ali se koristi u SAD kao policijska znacka Najpoznatiji jevrejski simbol. takooe. izgleda da se koristio u svim kulturnim sferama na svetu SuMPOR Alhemijski znak. veoma redak simbol Alhemijski znak Osmokraka. praistorijski egipatski. ZvezoA Gnosticka. strasti. u prethriscanskoj Grckoj. znanja. polumesec vazduh i kapljica etar CeuK Alhemijski znak. stari simbol boginje iii planete Venere. krug vodu. hrabrosti i vecno obnavljane mladosti. Uobicajen meou plemenskim narodima u Africi i Americi. SuMPOR Alhemijski ZvezoA VENERINA ZVEZDA RooASimbol znak dugovecnosti i odanosti sinova i kceri. VENERINA ZVEZDA Fenicanska varijanta ZvezoA Petokraka. takooe poznata kao zvezda sunca. Sveta ptica grcke boginje Here. SUBLIMAT Alhemijski znak. oznacava ozbiljno i svecano upozorenje ZvezoA.

od kojih Hriscanska varijanta znak. pravde. g. poznat kao Horovo oko i kao vedjat. TARTAR Alhemijski Takoae poznat kao prstenasti krst. najraniji kineski sistemi pisanja TAMFOA BEBRE Ganski adinkra simbol koji oznacava vaznost ucenja od proslosti SVASTIKA Starogrcka varijanta. takoae znak Taranisa. cetiri rese predstavljaju glavne vrline U katolicizmu i drugim religijskim tradicijama. svastiku je monopolizovao Hitler kao znak Nacisticke partije tridesetih godina XX veka. . u religijskoj misli cesto se izjednacuje sa mudroscu i znanjem. MAC: Vazan i stari simbol autoriteta. n e. simbol. koja znaci "izvor''. pretkolumbovskoj Americi i sirom Mediterana pre oko 3 500 godina ideogram koji je najpre pronaaen u Sumeru oko 3000. Povezan sa izuzetnim vrlinama i kultovima maca. Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci boga Hora. i asti. sa zivotnom silom i ciklicnom obnovom . SuzE Simboli bola iii tuge. koja znaci "bice" Koristi se u lndiji. SVASTIKA Vikinska varijanta LABUD Romantican i dvosmislen simbol muske svetlosti i zenske lepote u zapadnjackoj muzici i baletu . Naziv mu potice od sansritskih reci su. SvASTIKA Pretkolumbovska americka varijanta BoG suNCA IZLAZAK SUNCA Arhetipski staroegipatski znak. su sva pozitivna. Kao masonski znak. Japanu i juznoj Evropi sa raznim znacenjima. DAIRE I MALI TARTARAT BUBANJ Vazan ritualni predmet za lzrailjce i jevrejski simbol pobede i radosti (so VINSKE KISELINE) Alhemijski znak. narocito kod dodeljivanja vitestva Simbol postojanosti i personifikovanog varijanta TAURUS (BIK) 5UNCANI TOCAK SvASTIKA Stari SVASTIKA Zodijacki znak. uobicajen u nordijskim zemljama. SvASTIKA Nacisticka varijanta.SuNCANI KRST Varijanta pronaaena prilikom iskopavanja kritskog grada Troje starog 4 000 godina SuNC:ANI TOCAK Koristio se u Galiji. narocito u Japanu i u religijskim obredima krstasa. pronaaen na juznoamerickim pecinskim crtezima. prestiz i moc. Novi dan. nosenje resa moze da oznaci rang 5UNCANE ZVEZDE Japanski znak META Moderan znak. Amblem magije.cesto prosirenom na znacenje Vrhovnog bica U modernom dobu. keltskog boga grmljavine. koji je hiljadama godina bio pozitivan znak kosmicke obnove. ukljucujuci je i kao jedan od simbola Bude Svastika se obicno povezuje sa suncem i moc'i. Ima ceremonijalnu ulogu. degradiran u politicki amblem represije i nasilja. u kojoj je stari gneva. intelekta i svetlosti. Atribut Afrodite i Apolona SVASTIKA Keltska RESE U Francuskoj XVII veka rese su pocele da predstavljaju bogatstvo. p.

tigar zamenjuje lava kao simbol svega sto je veliko i strasno u prirodi Sekirice s lulom su se koristile za pecacenje ugovora izmeou raznih indijanskih grupa Algonkinska sekirica bi la je ceremonijalna i simbol liderstva. u teologiji koja ima poreklo u klasicnoj. a verovatno i sa penisom. Amblem mucenistva i Skotske TRNObicno DESET Simbol savrsenstva. TRI Najpozitivniji broj u simbolici. bozanske vlasti i moci smrti. C1cAK Simbol 0ZIRISOV STUB TEf'iuN Jevrejska kozna torba koja sadrzi citate iz Tore. Srecni broj tri je veoma stara zamisao U hriscanskoj misli.. KoNAC Vezivni simbol koji povezuje mnoga razlicita stanja bica meousobno i sa objedinjujucim izvorom. stabilnost i sposobnost duha da raskine zemaljske okove i da se uzdigne ka nebu. koja je drzala Ozirisovo telo Simbolizuje cvrstocu. narocito u jevrejskoj tradiciji. Jahve. koji zrace napolje Letece trnje u Kini bilo je oruzje koje je isterivalo zlo. u Kini lunarni simbol srece. religijskoj misli. u stvari je stilizovano drvo koje simbolizuje tamarisku. on ima centralnu vaznost u ucenju o Svetom trojstvu. takooe isceliteljske moCi. Hristova kruna od trnja moze se shvatiti kao kruna patnje iii kao solarni simbol trnja koje predstavlja sunceve zrake. Konci lutaka povezuju lutke sa lutkarom TODRUNA Runa smrti. "Zemlja cicka i trnja" u jevrejskoj i hriscanskoj tradiciji odnosila se na tlo koje nije bilo obraoivano i koje je zato bilo neokaljano (devicansko). osnovano u XIX .. ime koje se u jevrejskoj veri ne sme izgovarati naglas n 0ESET ZAPOVESTI Jevrejski znak povezan sa blokadama i barijerama.Zus1 lskonski simboli agresivnodefanzivne snage. keltskoj i hinduskoj tradiciji. koje postoji i danas. kako unutrasnjim tako i spoljasnjim. Arijadnin konac povezao je Tezeja izmeou donjeg sveta i svakodnevnog zivota. odmazde. Sinu i Svetom duhu. veku. l Cetiri hebrejska slova koja se koriste da predstave ime Boga. mitologiji i fokloru. a ciji je glavni cilj opste bratstvo zasnovano na ideji da je zivot sa svim svojim oblicima nedeljivo Jedno TRON Tradicionalni TODRUNA Runa simbol kraljevskog dostojanstva. privezana za ruku i glavu Poznat i kao f)edov stub. legendi. pa se tako smatra da paradajz sadrzi krv zivota i da je nosilac zametka. povezana s kisom i bogatstvom PARADAJZ Bambare (iz Malija) povezuju sok od paradajza sa krvlju. lzjednacuje se sa kicmom. MuNJA Povezuje se s nacizmom i s runom za tisovinu. T . Bogu Ocu. simbol za celovitost stvaranja kod pitagorejaca. vikinski znak SEKI RICA (TOMAHAVK) TIGAR U Aziji i lndiji. znak. u evropskim tradicijama povezana sa vradZbinama. ZABA (KRASTACA) TEOZOFSKO DRUSTVO Drustvo Simbol smrti. varijacija. i za savrsenu ravnotezu kod Kineza TETRAGRAMATON (CETIRI SUGLASNIKA) to n . ~ :::i .

hriscanski simbol inkarnacije _. element vode. napretka i sigurnosti. HJ=r TRUBA Instrument TROUGAO Pitagorejski zle kobi. element vatre u Srednjem veku TROZUBAC Simbol morske snage. TROUGAOS vertikalnom linijom. pre naaeno nego zaraaeno. blizanci su uglavnom simbol prirode dualizma JEDNOROG lzvorni TROUGAO BLAGO Veliko bogatstvo. sa horizontalnom linijom. uglavnom koriscen za Sveto trojstvo. Njena svetlost nastaje da bi osvetlila put na putovanju Pojam vecne vatre je veoma mocan Opsti simbol stvaranja. znacajne vesti iii akcije. drvo zivota ima korenje u vodi donjeg sveta. zrtvena zivotinja UR . deblo u zemaljskom svetu i granje na nebu Posmatra se kao sredstvo pristupa drugim svetovima horizontalnom linijom. a ravna baza zemlju Kineska i indijanska tradicija povezuju erekciju penisa s nacinom na koji glava kornjace izlazi iz oklopa DoNJI svET Egipatski hijeroglif TROUGAO Okrenut naopacke. ali prethodi hriscanstvu i verovatno je bio keltski simbol trostruke boginje iii Odina.. pri cemu oklop predstavlja nebo. U Kini se smatra nesrecnim brojem TJUDORSKA RUZA TRoUGAO Sa DRVO ZIVOTA BAKUA Simbol prosvetljenja. oduvek je simbol uspeha i pojavljuje se u mitologiji kao nagrada za pravednike iii kao sredstvo kaznjavanja gresnika Jednakokraki. Takoae. amblem minojske civilizacije i kasnije civilizacije Britanije. koji je nastao spajanjem bele ruze Jorka sa crvenom ru:Zom Lankastera T1R Runa zaT KISOBRAN Vidi Suncobran TROUGAO Okrenut naopacke. u hetitskim hijeroglifima ovaj znakje predstavljao kralja. uspeha. koje je predstavljalo vlast i bozanstvo Grcki izraz za tronozni.. Neptunov amblem. dvorski simbol sublimirane zudnje. element zemlje u Srednjem veku TRISKELION BLIZANCI Kao zodijacki znak. g p. ritualnim iii drzavnim svecanostima DvASimbol dvojnosti: podele ali sinteze. KoRNJACA Simbol celog svemira. koji se koristi u vojnim. privlacnosti ali odbijanja. simbol moci. negativan spektar znacenja. pri C:emu vertikalna linija oznacava jedinstveno bice unutar trougla. Trodelni simbol sastavljen od tri ribe u mehuru. povezuje se sa bozanskim brojem tri. Heteti su ga koristili da oznace izvor. Amblem kraljevske dinastije Tjudor.n e simbol cednosti. ovaj znak je pronaaen na jednom atinskom stitu koji je bio nagrada na takmicenju 500.ravnoteze ali konflikta. dobro iii zdravlje. varijacija jednakostranicnog trougla. I URUZ Runa u znacenju snaga. TROLUCNI UKRAS TROUGAO TOTEMS Kl STUB Simbolicki izrezbareni stub koji predstavlja totemsku zivotinju i du hove cuvare pojedinca iii bratstva Jednakostranicni.

znak. zelja iii srece BuNAR GALICA Ranohemijski znak. URAN VooA U svim vremenima i u svim kulturama. PoeEDA VENERA Hriscanski VooA Planeta. varijacija. 0RAH JudeoVosAK Alhemijski Hinduski bog drzi ovaj znak u jednoj od cetiri ruke kao simbol celog svemira V1sNu hriscanski simbol plodnosti i dugovecnosti znak STAPI<'. mesta isceljenja. znak varijacija VooA Kabalizam Simbolika bunara obicno se povezuje sa svojstvima svetog iii nesvesnog. jutro. okrenut naopacke URNA /VAZA u Suo FoLKSVAGEN DEv1cA Zodijacki znak. bunari su mesta znanja. takoae starogermanski vremenski znak za leto. Povezan sa napretkom eovecanstva. URAN RIBUA BESIKA Znak poznat i kao misticni badem. ali i moderni znak. DEVICA MARIJA Planeta. Planeta VENERA Planeta. koji su hriscani usvojili iz paganskih izvora kao simbol cistote i nevinostL Simbol koji koristi hriscanska crkva da bi predstavila Hristovu majku V1vA! Vidi Dole! VooA Ranohemijski K1T Simbol barke iii majcine utrobe. izvor zivota. Zapadnjacka slika srece i sudbine . cesto se pojavljuje kao simbol vecnog zivota u umetnosti iii na pogrebnim obredima I CINIJA TocAK Solarna Alhemijski znak. Amblem proizvodaca automobila VooA Cest znak u staroj Grckoj koji se pojavljuje kao ukras Zenski simbol. neprestane promene i ciklicnog ponavljanja. znak Alhemijski. kasnije snage i vlasti.OcAT Alhemijski GALICA Alhemijski znak. takoae. takoae usvojen sa znacenjem otpor. NEDEUA Vremenski znak u alhemiji . meau najranijim egipatskim hijeroglifima. Vidi Palica slika kosmicke sile. u Africi i Polineziji povezan sa inicijacijom. ELEMENT VODE VidiTrougao.'. Hinduski i budisticki amblem reinkarnacije.

javlja se i o kornpjotmkoj upotrebi v CINK Alhemijski Alhemijski znak. varijacija. JARAM VAU FORO ADOBE - Simbol ugnjetavanja od rimskog doba. Na zapadu ideogram za broj 10 od latinskog X. via so/is iii put sunca.simbol duhovne i svetovne vlasti oslanja se na simboliku kruga (savrsenstvo) i prstena (kontnuitet) VENAC J1N JANG Kineski simbol za dvojnost svemira ZEvs Znak boga. varijacija Alhemijski znak.. Kini i lndiji lopatica za muve . ZEvs Znak boga . oznacava i pescani sat J1N JANG Ranohemijski znak Cest znak i u starim i u modernim sistemima.249 B1cSimbol vladavine. a u Africi. povezani sa rastom i postanjem. takoae mnogo prisutni u pecinskoj umetnosti. DRvo BELi ARSENIK ZEvs Znak boga. C1K-CAK SvET Tibetanki PEC SA PROMAJOM y . I ZENSKI POL Ganski adinkra simbol za istrajnost i razboritost ••• •• • ZIMA Egipatski hijeroglifi. podrazumevajuci da je :Zena zacetnik zivota m znak JoN1 Budisticki simbol za vulvu GODINA Alhemijski vremenski znak. pobede i nege (Rim) Sveta zivotinja za Apolona i Odina. JANTRA lndijski znak. u Egiptu je mlatilica zamenila bic. Starogermanski vremenski znak. pravde i plodnosti. Alhemijski znak VIN ZENA BELO OLOVO Runa zaW Najraniji ideogram za jin jang. VuK DRvo Alhemijski znak Prva kruna . Ambivalentan simbol okrutnosti. ZoDIJAK Takoae poznat kao ekliptika. ali u drugim kulturama simbol hrabrosti. varijacija.A ZENA znak. lukavosti i pohlepe.

Dagli Om: p36 from George Culin:S 1llusirations: p-121 Buddha. Florence.r ~lahal. Dagli Om: plOt Musec des Antiquites St Germain en L1ydDagli Om: pl2t British ~!uscum!Dagli Beetles. Madrid. France/Giraudon. p32b: p33t: p34t John Noble: p34b Peter Harholdt: p35b Ti:iana and Gianni Baldi::one: p39t Brian A. France/ Peter Willi.25r Bibliotheque Municipalc. p I I 9t Galleria Sabauda Turin/Dagli Oni: p 120 Queretan> Museum Mexico/ Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda.·ate Collection/Chris Minerand. St. pl 38b Royal Asiatic Society. Yamashita: p88t Roger An1robus: p91t Jim Zuckerman: p93t. Syria/Dagli Orti.1rmen Redondo: p99br early print shop workers at their trade. pl47t/ Private Collection/Stapleton Collection: p 14 7b Pri\ ate Collection/Stapleton Collection: p I 48bl Private Cl>llection/ Stapleton Collection: p 149 Muscc des Beaux-Ans. p28t Wolfgang Kaehler: p28b Chris Rainier: p29t Charles & joscue Lena rs: p29bl Michael & Patricia Fogden. p I 25tm British Libra!)·: pl27t Dagli Oni: pl27b British Libra!)·: p I 28t Musee d'Ors. France. Paris. p I 05t Scrovegni Chapel Padua!Dagli Oni. Turin/ Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert Museum London/Eileen Tweedy. France/ Archives Charmct: p40b Pri\'ate Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture Libra!)·: p47 Prado. Nantes/ Dagli Oni: pl 55b Pala::o Pini FlorencdDagh Om: p I 56t Tate Galic!) London/Eileen Tweedy: p I 59tr Mcdiatheque Fran\ois MillerJnd. UK: p203tr Musce de la Chartreuse.11: Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr. p I 70tl Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio Bensch: p I 75b Catherine Karnow. Germain-cn-L1ye. London UK: p70br Private . UK: p51tr Archives Ltroussc. USA. p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A Vikandcr: p 145b Michael S Lewis: pl-t8br. p 141 b Mexican National Ubal)·/). p901 (Douce OR. Muller: pl87b Michael & Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono· grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b Huben Stadler: p203tl Clayton J Price THE KtiBAL C<'LLECTlllS: p76t Warner Bros/The Koba( Collection I J . France.·ate Collection: p59 Pri. UK. p85tl Nik Wheeler: p85tr Dean Conger: p85b Jose Luis Pelae: . p75 Peggy Guggenheim Collection Venice/Dagli Oni. France. London. UK. France/Archives Charmet. ~!adrid!Dagli Orti: pl87t Dagh Oni: pl89t Archaeolog1cal Museum Merida Spain/ Dagh Oni: p I92t (Arch Bb9 plate 98). Madrid. the Moon: Apollo 11 commander Neil Armstrong takes first step on lunar surface . Noningham Citf Museums and Galleries (Nouingham Ctsilcl: p30b Musco Nacional de Antropologia. London. p 1461 Bibho1hequc de L'Arscnal. Archives Charmet.1rl & Ann Purcell: p87t Michael S. plOltl Private Collection/Paul Freeman: p I0 ltr lnstitUI National des Jeunes Sourds. Greece: pl82b Giraudon: p 184t Musce Girodet. Rome/ Dagli Oni. London. p I 26t Pri. CORBI>: p20b Richard T Nowitz. Paris . Rome/ Dagli Om: pl86h Musco del Prado. pl51t Alison Wright: pl Sib Bob Krist. Egypt/Dagli Oni: pl Sb Egyptian Museum C. Cherbourg. Beaunc. hy Gustave Dore: p 13911 Musee Conde Chantilly/Dagli Oni. Gallo Images: p96tr C. Bodlcian Libra!) Oxford: p 140tr Museum Recklinghauscn/ Harper Collins Publishers. p I !Obr Newgrange. p 134t Muscc d'An Thomas Helli)'. UK. New York: p 130 Private Collection: pl 32bl Bibliothcquc de L'Arscnal. Saqqarah. UK: p I 74b Pri. Giraudon: p I 96b Pala::o Pini. University of Oxford . pl84b Werner H. pl 14t Pri.1mbrai. Collection/Chris Beetles . pl09tr Pala::o Ducalc. Sweden. Naples. Florence. Giraudon: pi 34b Nationalmuseum. UK: p57t Prado. 1632) by Robert·Flcul)'. p I 86tr: p I 90b 28681 f9 Psalter Map . France. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t Bibliothcque des Ans Dccoratifs. Stockholm. Stockholm. Paris . pl99t Nationalmuscum. p72t Bristol City Museum and An Gallery. UK: p I i 2b Pnvate Collection/The Fine Art Society. pl02t Jeffrey L Ro1man: pl03t Be!lmann. p96tm Archaeological Museum Aleppo.·atc Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t Johnny van Hacften Galle!)'. UK. Bodle1an Libra!)· Oxford. pl66b Lindsay Hebberd. Madrid. Paris. Poiticrs/ Dagli Oni: p I 60ir National Galle!). Francc/Dagli Orti: p2 l t Na1ional Museum of Praguc/Dagli Uni: p2 I b Bibliothequc des Ans Dccor. National Museums Liverpool: p I 69t Trustees of the Walls Galic!)·. p I 79 Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd. p23t DiMaggio/Kalish. p 14 3t Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman. Liverpool. p22bl: p22br Charles & Joscue Lcnars. pl03b William Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl Penny Tweedie: p 120 Greenhalf Photography: p 121 Tranquility Base. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris. UK. Bodleian Libra!) Oxford Collection/Richard Philp. Bc!lmann: p791 Galileo Galilct before the Inquisition (ca. Paris. p I 391r Ashmolc 1511 folio 68r. France/Paul Macyaen. Urbino . Poiticrs/ Dagli Oni: p99bl Warburg Institute London!E1leen Tweedy. pl39b The Marsden Archive. SA. Paris. Bntish Libra!) p4m tomb of Ncfenari .Clarke. pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose Hartman: pl65bl Adam Woolfiu. L1uros/Giraudon: p20tl Musce des An1iquites Nationales.11ifs Paris/Dagh Oni: p27t Ta. Vikander: p4 It Rcmers: p4 3t Christine Kalisch: p48b Nevada Wier. Inc . p9 I b Stadelischcs Kunstmstitut Frankfun: p94tr Russian Historical Museum Moscow/Dagli Oni. plOOb The lllus1rated London News Picture Libra!): London. Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b Ti:iana and Gianni Baldi:zonc.1iro/Dagli On1: pi 6b Musee du Lou\Tc Paris/Dagli Om: p I 7tl National Archaeological Museum Athens/ Dagh Oni: p 19 Chateau de Malmaison. p81t Pala::o Arco Mantua haly/Dagli Uni: pHflbl Ca1hcdral Museum Fmara/Dagli Oni: p89t Dagli Oni. UK: p I 59tl Ashmolean Museum. Denmark/ Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona and Alben Museum London/Graham Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al c 1800s. UK. 0 z _.I i 11*. London/Eileen Tweedy: p I 62t National Galic!) London/Joseph Manin.·es Charmct: p I 02b Musco de 1\mcrica. p97b Old Kingdom Egyp11an. Spain: pl04tr Pri1·ate Farrukhabad. UK: pl61b Private Collection/Stapleton Collection. p I I 7t Ragab Papyrus Institute Ctiro/Dagli Oni. Montargis. p I I 5tr Leighton House Museum and An Galic!): London. France Archives Charmet: pl 371 Bibliothequc des Ans Decoratifs. London. France. p I 99b Lounc. lrcland!Dagh Oni: p 11 b Musec des Beaux Ans Tours /Dagli Oni.lireille Vautier: p I 50b Lucien B11on Collet·tion Paris/Dagh Oni: pl 53t Dagli Oni: pl 55t Musee Thomas Dobrce. pl 38t Cmto XIII Dante's Di\·ine Comedy.·ate Collection/Archives Charmct: p92t Pm ate Collection. p 18 ltl Gallcna Borghese. p72b Brilish Libra!): pH! Venus of Willcndorf. France. London: pl07t Walker An Gallery. p94tl Antht>ny Bannister.a3 fol 30). Paris/Dagli Om: p45t Pala1inc Libra!)· Parma/Dagh Oni: p461T Musco San Marco Florence/Dagh Om: p46br Musec des Beaux Ans Tours/Dagli Oni: p481 Turkish and Islamic . UK: pl91 Hotel Dicu. p23m Kevin Fleming: p24 Paul Almasy: p251 Charles & josene Lenars: p25r Margaret Counney. Paris. Ital): 197t Loune. London. p 111 t British Museum. p98b Mcdiathequc Fran~ois THE BRIDGHIA:> ART LIB&\RY: p I 9ti Musco e Gallcrie Nazionali di Ctpodimonte. pl72t Buonwnsiglio Ctstlc Trento/Dagh Oni: p I 78t Burnley An Gallel)!Dagh Oni: p I 79t British Libra!)·: p 1801 Cuh-er Pictures. Paris . p58h Pri. Pans/Dagli Oni: pl 3t Musec du Louwc Paris/Dagli Oni: p I 3m Abbey of NLl\acdla or Ncustift/Dagli Oni: pl4tm Luxor Museum.Sygma: p77b Leonard de Sch·a: p78b 1661-Drawing of Copernicus' world system. Archives Charmet: p38b Bibliothequc Nationalc. pl94b Ms 386 fol. ~ I.·ate Collection/Lawrence Stetgrad Fine Ans. Giraudon: p50t Freud Museum. L1uros/Giraudon. Mexico City. France: p26t. p I 67t Mark Cooper: pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay Hebberd: p I 69b George Huey. p67t Anthony Bannister: Gallo Images: p69tl Mauhew McKee: Eye Ubiquitous: p69tr: p74m Charles & joselle Lcnars: p74b Christie's Images: p76b Murray Andrew/Corbis. Spain.rcrg. UK: p73t Muscc Gustave Moreau.·ate Collection.11)·: p I 29t Musec des Ans Africains ct Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric Museum Moesgard Hojb. Egypt (B 49) Musec du LOU\Te Paris/Dagli Oni. Compton. Paris. pl65t L1dy Lever An Galic!)'. Beumann. > I N < < Oni: p I 2b Musee du Lou\Te. Italy. Bequest of Grem·illc L Win1hrop: p56 Johnny van Hacftcn Galic!): London. Be1tmann: p84t Da1id Muench. Mexico. p52t Close Murray/Corbis Sygma: p53b Elke Stolzenberg: p6 I b Richard Hamilton Smith: pMt HultonDeutsch Collection: p54b David Turnley: p55t Benmann: p55b Hulton-Deutsch Collection: p66b Archivo lconogrnfico. Alinari: p I 82t Archaeological Museum of Heraklion. ZAHVALNOST !V> ~ Tm ART ARClllH: p I Warburg Institute London/Eileen Tweedy: p2tl British Library: p2ml Sydney Parkinson . National Museums. Paris. London.\n Museum lstanbuVDagli Uni: p49b Brilish Libra!): p53tl Pala::o Barberini Rome/ Dagli Oni: p521r: p5-lt: p55 Musec des Beaux Ans Nan1es/Dagh Oni: p6f!I British Museum. Paris. UK: I 77t Galleria dcgli Uffizi. France: p52b Fogg An Museum/HarYard University An Museums. Italy. Rouen. pl9b Lomre. British Library. Sweden: p 135 Bibliotheque des Ans Decoratifs . London. India. Paris. UK: p I I 3t Pm ate Collection/Christopher Wood Galle!)» London. Crete. France: p83b Pri. Italy. Archl\·es Cbarmct. London. France. France. p86bm Bob Krist: p86br C. Bodleian Libra!)' Oxford: p I 36t Musco de! Prado Madrid!Dagli Oni: p I 36b Galleria d'Ane Modcrna. pl 52h Ms Add 24189 fol 15 Libra!)» London. France. C. France/ Archi. Surrey. Musee Gu1met. France: p20 I b Private Collection/Index: p202b Private Collection/Bonhams.

183. 134. 182 alineja 206 amalgam 206 amalgamisanje 207 anakonda 187 anarhizam 207 Andrija. 163 beork 209 beskonacnost. krst 229 beskrajan 229 Betor 209 bic 249 c carevi 26. planina 144. 240 barka 208 basta 26. 165 crni vitezovi 55 crno sunce 119 crkve47. 168 ca mac 88-9. 223. 17. 208. 156.207 angakok 34 ank 15. sveti 217 Anubis 130 Apolon 16. 220 Davidova zvezda 45. 158. 159. 126-9. 195. reka 41. 115. 247 BMW 210 boce 224 bodisatva 42. 143. 76. 226 cempresi 159. 244 delta 112 demoni 103. 206 alhemija 146-7. 162. 198. 163. 161. 132-3 desetka 105. 174-5. 226 cekic i srp 69. 108. 17 aktivni intelekt 206 alat 11 alfa 99. 193 z 0 'J. 224 Empedoklovi elementi 222 Enata 28 energetsko telo 157 eoh 222 Eros 1 16. sveti 217 andeli47. 177. 196-7 Garduda 71 Gea 191 gestovi 100 Gilgames 73 B babice 158 baldahin 211 balegar 15. 202-3 dvanaestica 105 dvojka 104. 158. 89. 148. 236 bik Apis 179 Birgita. 157. 161. 159. "' E Edenski vrt 90 Egipat 231 egipatski krst 218 Eldorado 196 elektricitet 221 elementi 222.200. 222 car od nefrita 39 carska voda 207 cigarete 64 cigla 84-5 cik-cak linije 106. 164.32. 221 bozanska moc 220 bozanske figurice 11 bozanske proporcije 123 brda 50. 132. 157. 225 boje 114-15. 221 buda 42. 118 Crvena zemlja. sveta 217 biseri 142. 199 daljina 220 dan 219 darmacakra 105. 247 duga 114. 11. 163. 164. 162 adoni 206 Afrodita 207 ajkula 182. 217 arhetip 52 autobus 89 automobil 52. 207 ansur 207 Antares 207 antilopa 207 antimon 207 antinuklearni 100. 237 breza 209 brsljan 229 bubnjevi 35. .49. 237 feoh 223 Fiat 223 figurice 74 Filipov krst 217 foke 183 Folksvagen 248 Fortuna 169 Freja 21. 119. 124. 219 etericno ulje 222 Eva 73 c caj 27 cakre 40. 108. 219 cesma 91. 60.210 bjarkan 210 blago 247 blagosloven znak 210 blagoslovi 210 blizanci 104. 129 Fudzi. 111. 207. 90-1 bele rade 219 Belerofont 137 beli arsenik 249 belo olovo 249 beo 114. 95 Bice 52 bik47. 202 boraks210 boraviste 84-5. 179. 159. 235 devica 124-5. 170-1. 197 fantasticna stvorenja 136-9 faraon 15 Fatimina ruka 227 feng sui 84-5 feniks 139. 172. 248 drago kamenje 163. 50. 247 G gada 40 Galahad 52 Ganes 40 Gang. 211 crveni oker 11. 37. 246 destilacija 220 destilovano ulje 220 deve 133 devetka 105. 115. 113. 195 dragulji 230 drvo zivota 113. 143. 162. 160. 207 Antonije. 75. 107. 21 O carobnjaci 11 cekic 199. 43 Bog 191 bogatstvo 94-5 boginja majka 126-7 boginja meseca 13 bogovi i boginje 11. 171. 112. 183 bizon 10. 165 crveni semafor 62 cvece 31. 116. 206 Algol 206 Algorab 206 aligator 31.lNDEIZS A Adami Eva 117 adinkra 25. 51 breskva 171. 241 akoben 206 akokonan 206 akoma ntoso 206 Akropolj 16. 248 Devica Marija 163 dijamanti 163 dim 37. 112. 165.214 crven 114. 115. 163. 224 cetvrta kuca 224 cini 24 F falusni simbol 104. 243 Ares 208 arhandeli 133. 193. 200. 176. 114. 224 DZ dfamije 48-9. 77. 241 crn 114. 224 cesalj 215 cetiri elementa 224 cetiri jevandelista 224 cetka 98 cetvorka 105. 242 dimnjak 213 disk 40 doba 64 Doba sna 28 dole sa! 221 donji svet 71. 161. 195 funta sterlinga 238 c Caba 49 D daeg 219 Dagda 20 dah 117. 47. 109. 107 cinober 214 cipele 88. 150.

151 jarac 83. 155. 249 J jabuka 67. 183 Krajsler 214 kraljevi 119. 210 kobra 71. 150. 152. 213 ilovaca 215 ikebana 174. 180. 113. 21 O kraba 124. 173. 239 iskonske zveri 136 islam 49-50. 178. krst 216. 222. 83. 193 horizontalna linija 106-7 Horovo oko 118.221 gong 226 gorgone 138. 167 kraljice 147. 196. 162. 106. 29 kosa (alatka) kosa (na g la vi) 117. 143 kamile 22. 237 kamena so 239 kameni krugovi 110.219 kodeks oblacenja 68 kojot71. 170. 189. 162. 230.216 malteski 218 na globusu 218 obnoviteljski 218 palestinski 216 papin 217 Petrov 216 pljackaski 21 7 portalni 218 prikriveni 217 sa ispunjenim krakovima 218 sa jednakim krakovima 218 sa kruznom putanjom 218 sa odeeom 218 sa sidrom 217 sa strelicama 217 svetih arhanoela 217 svetih jevanoelista 217 svetog And rije 217 svetog Antonija 217 svete Birgite 217 svetog Borda 217 svetog Jovana 217 siljati 218 tocka I sunca 218. 139.207 jagnje 46. 211 kanui 28. 88-9 kapuljaca 228 karanfilici 173. 166-7 kljucati 21 o knjige 98. 171. 152 ideograiija 204 ideogram 204 lgdrazil 37 igra 166-7 igracke 167 K Kairos 189 Kajlas 150. 215 kocka 113. 228 koplje 231. 227 heruvim 133 hidra 137. 157. 226 gozbe 69 grbovi 108. 178. 163 jedanaesta kuca 221 jelen 31. 193. 130-1 Hagit 226 harfa 20. 211 konj 21. 228 hinduski 40-1. 216 hriscanstvo 46-7 hrizanteme 26. 92. 215 karaniili 175 kapice (skoljke) 40.216 kreativnost 166 kremiranje 159. 198 lsus Hrist 230 !star 13. 155.41. 227 heksagrami 107. 104. 89. 215 karta sveta 233 Katarinin tocak 168 kazan 20. 94-5 kisa31. 28. 244 hrast 20.216 kokosov orah 215 kolaci 164. 188 judaizam 44-5 jug 193. 182. 130 incest 66 inicijacija 56. 105. 19 komete 215 kompjuteri 95 komunikacije 96-9 kondor215 konfete 165 konoplja 173. 167 krava 11. 186 Golgota.~ . 218 gvozdeni 218 Hristov 109. 217 koptski 217. 83. 161. 146-7. 165 kristali 196. 117. 229 isparavanje 222 istocno-pravoslavni krst 217 istok 193. 208 jevanoelisti 217. sveti 53. 147. 151. 105. 189 kamen mudrosti 231. 164 insekti 184-5 inuksuk 35 irvas 35. 179.47. 129.t :~ I ~ ' ti ~ 252 V) L WJ 0 z I ~~ ~ ~ I gladijatorske borbe 19 gmizavci 17. 128. 143. 153. 212 Keca Ikoatl 126 keltsko pismo 97 keltski bardovi 72 keltska bratstva 163 keltski cvor 212 keltski tocak godine 189 Kemet 14 kengur 230 kentaur71. 154. 226 grncarski tocak 169 Grozni kosac 159 grupe 68-9 grupni identitet 69 gvozdeni krst 218 H Had 17. beskonacnosti 216 cednosti 218 dijagonalni 217 Filipov 217 Golgote 216 grcki 108.239 Kju kluks klan 230 klinast 12 klovnovi. 27 kipovi 8-9. 218 kvadratni 218 latinski 109 Lazarev 216 lorenski 109. 227 keltska 212 Hefest 189 heksagon 105.212 Kerber 212 Kina213 Kineski zid 26. 87. 216 krst. 39. 125. 160. 88. 87. 137. 195 kajsija 177. 120. 91. 216 istocno-pravoslavni 217 jevanoelista 217 keltski 108. 219 krokodil 29. 173. 183.67. 226 kosmicko drvo 170-1. 213 himne 54 hinduizam 40-1. 229 horizont 106-7. 242 koral 183. 179. 234 lnana 13. 164. 175. 198 Junona 230 Jupiter 17. 175 imela 87. 230 jaje 221 jang 38. 91. 125. 104.216 koru 28. 160 izlazece sunce 118 izomorii 229 izvori 197. 218 grifoni 138. 39. barjacni 217. 243 ibis 229 icamna 30 I C:ing 107. 244 molitveno 142. 197. 218 grcki krst 108. 228 hemijski simboli 79 heraldicki bodezi 227 Hermes 17. 136. 188. 207 kalendar 30. 244 . 137. 219 jelka 171 jesen 189. 225 jasmin 162. 199 jantra 106. 235 Hrist213 Hristov krst 109. 195 kamenje 195. 224 C:etiri 224 krst 217 jezik 155 jezik tela 100-1 jez 227 jin i jang 38.210 hobotnica 183 hodocasnici 193 Hor 14. 217 golub47. 151. 123. 165 kolevka 216 Koloseum 18. 228 hleb45. 229 hijerogliii 228 himera 136. 199 joni 157. 216 kosmologija 116-17 kosti 11 7.

95. 29. 103. 238 narcis 175 natpisi 96-7 nebo 198-9 nedelja 249 nefrit 31. 221 dvoglavi 180 osma kuca 221 osmica 105. 118. 162. 151. 185. 162. 211 Micubisi 234 minaret 48. 189 majka i dete 234 majmun 31. 234 ognjiste 92. 236 olovni sulfat 231 olovo 231. 189. 47. 32-3. 241 patke 162. 39. 153. 227 ogrlica 111 LJ ljiljan 47. 138. 212 lorenski krst 109. 179. 218 kuca 31.234 pun 121. 138 pehar 135. 189. 224 nokti 223 novae 94-5 noZ31. 184. krv 67. 232 linije 106-7. 231 ljubav 128. 245 macka 178-9. 37. 157. 130-1 palica 68. 231 lava 200 lavirint 148-9. 156. 117. 186. 159 lonac za taljenje 20. 227 Kupidon 162. 189. reka 14. 138-9. 181 pecati 95 pecurke 234 pecinska umetnost 10-11 pee na promaju 249 Pegaz 137. 117. 47. 233 menstruacija 67 merdevine 230 merenje dusa 71 Merkur 233 mesec 11. 221 paukovi71. 31. 199 opasnost 219 muve 184.242 paun 180. 113. 222 lav 13. 75 izmeau :Zena 232 ljubicica 161. 219 Ku ran 48. 69. 157. 224 muzicke note 234 Opel 236 orao 19. 240 palme 170 papagaji 236 papin krst 217 papir 98 papirus 15 paprat 223 paradajz 246 pas 31. 92. 198-9. 149 mir 237 miro 23 misevi 234 mitovi 71 Mitra 19 mitska stvorenja 136-9 mobilni telefoni 95 molitvenitocak43. 35. 211 leto 189. 161. 212 magla 54 majanski kalendar 189 majcina dusica 174 majcina utroba 157 majka zemlja 190-1 majke 53. 162. 245 kruska 237 ksi-ro 46. 179. 128. 108.232 lov 10. 67. 198. 95. 118. 28. 60. 84-5 kuhinja 85 kunic'. 92. 191.21.238 molitveno kamenje 238 morski konj 241 mreze 235 mudre 101 mumije 15 L labudovi 181.1 mesing 210 meta 245 metal 233 metla 92. 180. 178. 124. 233 Lazarev krst 216 leopard 231.27. 71.---------------~--- ----. 219 p pacovi 239 pagode 236 pakao 86. 105. 87. 104. 37. 234 Minotaur 137. 161. 69. 180 masine 78 matematicki znakovi 79 med 165. 94 nakovanj 207 namaste 100 namestaj 93 Nandi 41 nar 117. 47. 228 medvedi u kavezu 55 mehurici 211 Menora 143. 31. 185. 144 nilski konj 228 nkonsonkonson 235 noc 235 noge 156. 94 neplodnost 161 Neptun 235 nikl 235 Nil. 245 lale 175 Laksmi 40 Laksmina zvezda 112-244 lanci 142. 244 lesinari 18. 223 lepeza 223 leptiri 158. 118. 108. 220 pastiri 46. 249 altar 144 oluje 198. 177. 174-5. 71. 162-3 . 74. 142. 234 mlad 121. 129. 118. 248 Mars 233 maske 24-5. 216 Iotas 15.234 meseceve mehe 120. 52. 150 mantovski krst 218 Marija Devica 47. 232 zakrivljene 219 lobanja 31. 248 limun 231 linga 40.40. 123.212 pelikani 237 peort 237 0 obelisk 236 oblak 75. 53. 184-5. 11 lula 237 lunarni kalendar 106. 158.212 latinski krst 109 Lao-Cu 38-39 lasica 95. 165 obrnuta cetvorka 239 ocat 248 oci 155. 107. 235 nakit 11. 163. 233 maslinova grancica 162. 158. 110-1i. 174-5 ljudsko telo 154-7 okeani 196 oklop 208 oko vatre 222 okretaljka 211 oksidacija 211 Olimpijske igre 17. 174. 121. 188 Lung (zmaj) 141 N nacisticki 235 nadrealizam 75 Najk 18-19. 67. 71. 179 krug i strela 214 krugovi 32. 215 obnova 239 obrve 222 obrijane glave 154. 19~22~ 101 trece oko 222 odeca 64. 103. 234 makaze 240 mandale 106. 102 Odin 21 ogledalo 47. 150. 221 osmokraka (zvezda) 123 osmougaonik 236 z 0 M macevi 20. 93. 39.

176. 108. 30. 107. 103. 99 rupa 195 ruza 47. 164. 240 samanizam 36-7 saran 182. 135 rog izobilja 161. 246 Tezej 149 tigar 178. 210 slike u steni 10. 163 plavi mesec 120 pleter 212 Plimsolova linija 237 pluca 15 plug 194. 122. 157 Saturn 240 sauvastika 240 sazvezoa nepomicnih zvezda 216 Scila 138 sedmical05. 86. 40. 223 prva kuca 223 pupak 156. 239 pisanje 96-9 Pitagorin trougao 112 planetarni sistem 7 plast 47. 240 sok 230 spirala zivota 243 srce 155. 160. 107. 162. 37. 191 rakete 242 rang 64-5 raskrsce 89. 248 podne 189 pogreb 151. 244 suncani pies 119 suncana svetlost 244 suncani tocak 245 suton 55. 112-13.241 seksualnost 76 sela 84-5 seobe 234 sever 193. 223 snovi 58-9. 187. 125. 159. 197 porodica 223 Posejdon 196. 1i7. 112-1 sminka 102 suma 249 sumske nimfe 134-5 T tabu 66-7 tacka 106. 188. 245 prsti 198. 95. 111. 242 sestokraka (zvezda) 104. 11 smesa 234 smokve 50. 243 post 49 posteljica 158 povratak kuci 228 precistiti 223 prepelica 238 prerada 239 pricesce 47 prolece 17. 108-9. 121 pomracenje 119. 228 romanticna ljubav 162 rospije 138 rub 55 rubin 163 rub sume 55 ruke 208 rune 97.112. 224 peti element 223 petlici 198 petlovi 180. 219 sneg 242 snop zita 241 snopic pruca 69. 160. 163. 114. 193 svete graoevine 145 sveti predmeti 142-3 Sveto trojstvo 47. 165 pojas 111.223 rooenje 158-9. 242 sidro 68. 14. 162. 12. 123 polumesec48. 158. 215 platina 237 plav 114. 165. 32.I I ~ ~ 254 Vl ""' 0 z perjanica 68. 209. 121. 79 so 144. 223 smrt 103. 194 sirene 73. 93. 245 sveta mesta 144-5. 212 satori 23. 125 tetragramaton 45. 175. 221. 161. 209 pol 160-1. 123 petougaonik (pentagon) 113. 240 s sandale 240 sat 60. 75. 164. 152. 246 tikva 238 tocak godine 189 tocak zivota 105 Tor 21 tornado 199 topovi 211 . 160. 52. 130-1. 35 sestica 104. 212 terazije 240. 237 Pluton 17. 198 sfinga 13. 238 pirinac 27.215 stupe 43. 111. 162. 244-5 suncobrani 236 suncokret 118. 240 stubovi 107. 198. 92 Sveti znak 228 s Safran 172. 218 raspece 109 reke 196-7 reklamiranje 76-7 rese 245 riba46. 189. 192. 229 Petar Pan 166 petica 105. 216 rogovi 188. 226 pesme 167 pescani sat 159. 105. 177. 242 starac 189 staresine 53 starica 189 stepenista 243 stopala 156. 82. 218 temperament. 207 sinagoge 44 Sinajska gora 193. 69. 208. 169. 215 satiri 137. 242 ponavljanje 239 poplave 194. 144 tantra 161 taoizam 38-9 tarot 107. 113. 176. 163 srce u plamenu 227 srebro 94. 243 Prozerpina 17 prstenovi 17. 14. 161. 72-3. 153. 159. 173. 105. 224 pojedinacna 220 kvad rat sa 24 3 tri kod trougla 220 u redu 220 Tadz Mahal 26-7 tajni kodovi 99 talog 238 tamjan 23. 238. 115. 165. 182. 237 pik 242 pilici 213 piramide 7. 194 Polaris 238 Polarna zvezda 35. 169 tartar 245 tau 109. 26. 244 sunce 11. 181 petokraka (zvezda) 122. 228 Sveti duh 228 Sveti Gral 20. 242 Sitroen 214 siv 115 skakavci 185 skelet 159 skiptar 95. 237-8 po bed a 100. 194. 50. 189 suze 245 svastika 42. 45. 174. 78. 95 perje 181. 119 suncani kalendar 188 suncani krst 218. 110. 162. 43. 186.235 pupcani kamen 16 putovanje 88-9 puzevi 242 R radijacija 239 Rafail 239 raj 78. cetiri 157 tele 211 Teozofsko drustvo 246 tepisi 23. 175 suncani disk 108. 138. 240 slep 155. 223 pesak 91. 224 strelac 125. 118.

162. 171 zlatna folija 225 zlatni broj 17 225 zlatni broj 18 225 zlato 94. 2007 © za Srbiju LP JRJ Zemun-Beograd 2007. 147. 237 VO zimzelen. 162. fotokopiranjem iii drugacije bez prethodnog pismenog odobrenja nosioca autorskih prava. 164 vinova loza 177 virovi 197 Visnu 40. 163. elektronski. 159. 249 vukovi 18. 207 vosak 249 vostani pecati 95 vradzbinski tocak 32. 75. 198 zapaljeni grm 200 zastave 54. 165 Venera 74. 17. 194. 164. 189. 140. 114-15 Zeleni C:ovek 115. 84-5. 167 vetar 31. 236 totemi 68. 78. 225 zdralovi 181. 247 u udaljenost 220 udica 223 ugaon i krst 21 7 ulje 236 destilovano 220 etericno 222 umetnost 74-5 uniforma 54 uragan 199 Uran 248 urna 92. . 36. 248 uspeh 244 uspravni kamenovi 104. 224 zatvoren prostor 222 zavese 93. 248-9 vodena stvorenja 182-3 vodolija 125. 222 Zevs 16. 248 veo 64 vepar 21. 159. 118. 246 zvezda (morska) 244 zvezde padalice 215 47. voce 50. 248 zavetni kovceg 44. 114. 36. 33. mehanicki. 225 zmaj 26. 91. 197. 234 uzde 211 z zacini 173 zakrivljene linije 219 zalazak sunca 118-19 zamkovi 212 zapad 193. 158. umnofavati iii prenositi na bilo koji nacin. 223 Vavilonska kula 13 vece 122-3 vecernjaca 122-3 Velika boginja 126-7 venac lovorov 162. 195 usta 155. 249 zenski pol 64. 178-9. 135. 221. 198. 221 zmajsko oko 222 lzdavac: IP "JRJ'. 168. 117. 137 zelenika 87. 157. 116-17. 67. 192. 11. 122-3. 241 ziva 17. Novi Beograd Dizajner: Adelle Morris Autori: Mark O'Connell Raje Airey Stam pa: Mladost. 106. 241 zubi 155. 58. 145 zima 189.243 zgrade 31. 169 vucica 18. 190-1. 33. 215 tresnje 176. 249 zensko 223 :Zito 17. 199 vidra 236 vile 134-5. 223 duhovi vatre 135 hramovi vatre 200 vatromet 200. 69 totemske zivotinje 28 trake 160. 114. 249 vulkani 200-1 i: zabe 182-3. Zemun . 178. 210 vera 222 vertikalna linija 106-7 Sva prava zasticena. 151. 241 znak uzvika 222 zob 17. 164. 147. 248 Vlasici 188.Beograd Za izdavaca: Mitar Miso Ninkovic Prevod: Lazar Macura Korektura i lektura: Jelesic Milana Priprema za stampu: "VIS Studio''. 249 :Zuc 157 zut 26. 128. 75. 112-13. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati. 186-7.233 zivot 82 zivotna sila 82 zrtve 31 155. 189. Loznica Tiraz: 3000 Godina izdanja 2007. COPYRIGHT © Annes Publishing Ltd 2005. 213 trnje 246 rrougao 104. 178. 158. 165.r vestice 53. 139. 165 vencanje 63. 176-7 voda 31. 126. 167 vino 47. 108. 68-9. 63. 231 vencani prstenovi 163. 169. 228 zemlja 37. z CJ m zmija omotana oko jajeta 241 zmije 37. 208 zavezanih ociju 210 zelen 69. 52. 165. 216 zene 73. 156. 239 tref 40. 146. 118 v vagina 157 vampiri 52 vatra 10.

pristupacan tekst objasnjava1 desifruje i kategorizuje znakove1 ukljucujuCi dubinsku analizu nekih najvaznijih simbola1 kao sto su tocak1 krst1 vrata1 duga1 zmaj1 sunce i lavirint Saddi knjigu od preko 1 000 ilustracija ikonografskih simbola pored vise stotina slika u boji koje prikazuju ave iskonske metafore . dijagrarnima i crtezima1 i predstavljen autoritativnirn tekstorn1 komentarima i definicijama Raskosne ilustracije pokazuju kako su znakovi i simboli tumaceni kroz vise hiljada godina umetnosti1 mitologije i religije1 ocl Vavilonaca i Sumeraca do modernog sveta Naucan. umetnickim delima.ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas OcaravajuCi vodic u vise stotina simbola1 znakova i ideograrna1 ilustrovan fotografijama.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->