ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

• Tumacenje nesvesnih kodova i oznacitelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednicki jezik • Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuci fotografije, umetnicke slike i ilustracije, sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA
Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ
Uvod 6
PRVI DEO:
Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

ZNAKOVI ZIVOTA
DREVNI SIMBOLI

8

SIMBOLII UM
Praiskonski poceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24 Juina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34 Frojd i Jung SO Arhetipski simboli 52 Psihologija orijentisana na procese 54 Simbolicni zivotni put 56 Simbolika sna 58 Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU
Znacenje i veza 62 Uloge i odnosi 64 Tabui 66 Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74 Reklamiranje 76 Simbolika i nauka 78

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI
Samanizam 36 Taoizam 38

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO
SVAKODNEVNI ZIVOT
Univerzalne terne 82 Nastarnbe kao sirnboli 84 Vrata 86 Putovanja 88 Basta 90 Kuca 92 Status i bogatstvo 94 Pisrna i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

80

Lavirinti 148 Man dale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG
Ljudsko telo 154 Rodenje i srnrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162 Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166 Tocak 168

FLORA I FAUNA
Drvece 170 Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174 Voce 176 Zivotinje 178 Ptice 180 Vodena stvorenja 182 Insekti 184 Zmija 186

OBRASCI I GRAFIKA
Brojevi 104 Tackice i linije 106 Krst 108 Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Baja 114

ZIVA PLANETA
Godi5nja doba i vreme 188 Zemlja 190 Karte i smer 192 Kopno 194 Vada 196 Vazduh i nebo 198 Vatra 200 Duga 202

MIT I KOSMOS
Tok stvaranja 116 Sunce 118 Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124 Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132 Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA
ZAHVALNOST INDEKS 251 250

204

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
Sveti predmeti 14 2 0 ltari i sveta mes ta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na to da "nesto . tela i prirode. izdrzljivost i dugovecnost iii rnrefo rodbinskih odnosa.univerzalnom i posebnom. ali kako se budemo udubljivali u prirodu. koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama . nevidlji\·i deo koji treba da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii nesvesno. prostornom i vrernenskom. Znakovi i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije tehnologije. navodeci ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji se veliki deo svakodnevnog zivota. nedostaje. dok sirnbol te:/:i da pokrene niz percepcija. bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga opisati Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva. sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola. ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad. Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i putokazi u svakodnevnoj realnosti. kulturne. kao hriseanski simbol moze da se odnosi na krst. Kada ne bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove i strukture. znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju. koji bi se prilikom ponovnog sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi.. kao znak. od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje znacenja i prirneneo Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu. wrovanja i emocionalnih odgovora. mitu i kosrnosu.. moze da se shvati kao GORE kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. na5a medusobna kornunikacija. sirnboli sveta sna i duha mogu da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od nase slobode da na njih odgovorimo Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je ljudskim bicirna da prenose svoje povesti. unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju" Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo informacije o nekom naroCitom predmetu iii zarnisli. rnitologije i poglede na svet pripovedanjem. slikanjern i pisanom recju. \'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i sirnbola koji narn nesto znace. Prvi deo daje pregled upotrebe. Na primer. biljkarna i zivotinjama. Tred deo. bilo da se oni koriste za individualne iii drustvene svrhe. 0 OVOJ KNJIZI Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola. sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova. socioloske i psiholoske.UVOD Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn koja znaCi zajedno. Njeno figurativno koriscenje nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum: svaka ugovorna strana dobila bi jedan od slomljenih delova. kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala slozena zarnisao Znak. oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola . koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom. intelektualnom i emocionalnom. znacenja i raZ\'Oja znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva: istorijske. u psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje uma. iii za manipulaciju Ona se deli na tri dela. Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn jezicima. s druge strane. . apstraktnirn simbolima. au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn zivota . korenjem i liscem Kao sirnbol. rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem. a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i kulturnog identiteta. Ova knjiga se prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno znacenje za ljude. koja deluju na razlicitim nivoima . duhovnom i rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja. Drugi deo sagledava prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja o kulturi i komunikaciji. Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi. knjiga znakova. bili su poznati kao simbola. tako da sirnbol ne predst. koji su identifikovali jedno od urnesanih lica. drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le da predstavlja plodnost i bilje prirode.

0( sunca ! besn-1nnost sc.on'o kao Davidova zvezda.: u rjima LEVO Sirene su sirnboli zarnarnnog snaZno obuzin1a n1uSko ooLE Sestokraka Z\iezda !ma veliko simbolicko znacenje kulturama.ncY7r. ali no.su za sirnbol!zo\1 a!e srva1·aiaC:ku r1. vaZan vere je promenama usled nauc11ih otkrica o kosn1osu u postajimo .

" DESNO Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha. drustvenim strukturarna i religijskim sistemima. Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom vladaju znakovi i simboli. ne reci ili zakoni. metafore. Oni se koriste svim izvorima zivirn i nezivim . kao personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju kroz obred ili obicaj. zvukovi i gestovi.u svom nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike. doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu. .P R ·v I D E 0 ZNAl{OVI v ZIVOTA Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta. Jos od najranijih vremena pojam simbolike pojavljuje se u svim ljudskim kulturama. buduCi da oblikuju sve aspekte zivota.

.

vatre. buduci da su ulazili unutra da pronadu mesto gde se njihova dublja priroda povezuje sa i slavi duhove drugih zirntinja. povezujuci lovca sa duhom zivotinje. a ulazili su dublje u pecine samo zbog religijskih iii magicnih razloga Slikanje zivotinja na zidovima pecina verovatno je bi lo sredstvo po. Lako je zarnisliti da ih je odnos prema prirodi. kao i od poredenja sa prirnitivnim narodima kasnijih razdoblja . naveo na razmisljanja o izvoru i znacenju dogadaja u GORE Ova paleolitska pecinska slika u Laskou.NI SIMBOLI 10 -1 Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA. DOLE POTPALJIVANJE VATRE Sposobnost potpaljivanja vatre i obuzdavanja njene energije predstavljala je ogrornan napredak koji je postigao Homo erectus (oko I 6 miliona do 300 hiljada godina pre n.·ezu sa pojmovima koja je dublja od svakodnernog iskustva. ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM. a .·eliki deo njihove aktivnosti podrazumevao . i navodili ih da postuju sile koje na njih uticu.pri cemu je ovaj obred verovatno podrazumevao simbolicku smrt i ponovno rodenje i koji je verovatno bio snafan dozivljaj. lzrnedu doba Australopitekusa. DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO.e ).rnju dece i neminovnosti smrti. prema rad. U ovoj ranoj fazi vatra je takode postala simbol preobrazenja preko procesa kuvanja se rnitska masta i zapocelo je stvaranje umetnosti. Ono sto znamo o svojim ranim precima potice od arheoloskih dokaza kao StO SU pecinsko slikarstvo. prerna zirntinjama koje SU P ECIN E I PEC INS KA UMETNOST Za primitirne ljude pecine su bile svetilista. naucili SU povezivali ove ljude s ritmovima njihorng tela i prirode. Decaci su uvodeni u pecine da lovili. stvaranje zivotne topline i bi bili zaredeni kao lovci . "ju±nog majmuna" (oko 3. a energija vatre sama po sebi je simbol moci: obuzdavanje i koriscenje prirode za kontrolu drugih aspekata prirodnog sveta. Za rane ljude pecina je mozda simbolizovala napustanje svakodnevne stvarnosti. mesto Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da na simbolican nacin predstave uspeh u lovu obrede i simbole . verovatno je imala za cilj da predstavlja simbolicnu vezu izmeau lovca i bizona. predrneti i tragovi moguce obredne prakse. Takode su poceli da koriste jezik. i gradili su kuce sa ognjistem. i dala je ntri veoma va±ne simbolicke osobine Cin potpaljivanja vatre predstavlja iskru rnaste i kreati\·nosti. u slabo owetljenom mestu. Dokazi o razvoju simbola i obreda poticu uglavnom od paleolitskih ljudi koji su se pojavili pre otprilike dva rniliona godina Oni su bili lovci. nalik utrobi koje je bilo okruzeno slikama zivotinja. Tokom ovog razdoblja probudila plasenje opasnih zivotinja. rucne sekire i predstave figura zivotinja verovatno SU Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada godina pre n e ). pricajuci mitove i price . Pocetak rnitologije i simbolike znacio je da ljudi pocinju da uspostadjaju . da se zabavljaju oko logorske vatre ili ognjista. Primitivni simboli pecine.. 0 CD 2' z > cc 0 PRAISIZONSIZI POCECI je rad sa izlomljenim kamenom.DREY. Izgleda da su ljudi ziveli oko ulaza iii unutra tik do njih. Francuska. ljudi su poceli da prave alat. da koriste \·atru i zatm da je potpaljuju. duboko. Vatra je omogucila ljudinu da produze dan posle padanja rnraka.·ezivanja sa njihovim duhovnim svojstvima.6 miliona godina pre n e) i doba zirntu.

u La Madleni jedan crtez prikazuje srnu s lanetorn PRINOSENJE ZRTAVA Najraniji dokazi verovatnih zrtan natprirodnim silarna pronadeni su u Drahenlohu. sa uticajem na bogove i zivotinjske duhove MAGIJA LOVA Paleolitski ljudi su sigurno koristili rnagiju kao porno( pri lovu zivotinja . rogovirna jelena i konjskim repom. Bradata rnuska figura. Glavna forrna magije bi la je podrafavajuca: oni bi oponasali zivotinju koju bi lovili da bi se povezali s njenim duhom i da bi obezbedili uspeh Medutim. v > 0 n slikanje zivotinja u parenju ili zenki sa mladuncima. delili O\'U sme5u ljudskih i zivotinjskih karakteristika. lzgleda da je pokojnicirna davana Juana i orude. kao sto su one u pecini Troa Frer (Tri Brata). alatom i drugim obrednim predmetima. a magija plodnosti se izvodila da bi je obezbedila Ovo ie obicno podrazumevalo . Glineni kipovi bizona u parovirna i bika koji sledi krarn pronadeni su u Francuskoj. ostale kosti tela ostavljene su da predstavljaju zivotinje koje bi pojeli Dali je ovaj drevni pogrebni obred znacio "Ono si sto jedeS"? Kao simbol. u juinoj Francuskoj. da budu opremljeni za zivot na 0110111 rn n je predstavljala boianstvo ili carobnjaka Tesko je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu ljudskih C:arobnjaka i boianskih iigura. uvereni dace delovanje na predrnet koji predstavlja zivotinju doslovno uticati na samu zivotinju Tako SU svetu Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko ljudske figure. jer su. izgleda. GORE Ponekad su sahranjena tela bila vezana u s. rezanje me'sa. verovatno namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze. Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi. Tamo su ostavljene rnedvede kosti sa jos nesto mesa na lobanjama. SA H RAN JI VAN J E MRTVIH U paleolitska otkrica spadaju i prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca u obredne svrhe Verovalo se da pokojnici dobijaju natprirodne moCi i da ih treba postovati i traziti od njih da vode :live Njihova tela su posipana crvenirn okerom. od kojih se verovatno ocekivalo da donesu uspeh u lovu . takode su koristili sacuvstvenu ili horneopatsku magi ju. sa usirna bika. Francuska. Ceska. kopanje rupa. mozda simbolicno. Stalno prisustvo divljaci za lov bilo je kljucno. u jednom malom useku. s netaknutirn mozgom i sa butnim kostima u stanju pred jelo Smatra se da su to bile prinete irtve radi smirivanja zivotinjskih duhova. pronaden je skelet iz kasnog paleolita posut crvenim okerorn lza njegove gla\·e nalazio se \'eliki kamen i s njim sahranjeno orude od kremena i stap poglavice napravljen od roga sa ugraviranim jelenom Pronadeno je mnostvo drugih primera tela u kamenirn grobnicama ili u plitkim grobovima. Carobnjak je bio vafan pripadnik zajednice i verovatno je smatran boianstvom u ljudskom liku. pre 250 hiljada godina GORE ooLE Pitekantropusa i neandertalca: osim lobanje i donje vilice.. prikazuju bica koja su delirnicno zivotinjskog a delimicno ljudskog oblika. razaranjem i mastom. En. koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku. u znak zalwalnosti njirna za uspe5an lov i trazenja naklonosti od njih za bu duce pohode u lov. skupa sa dragocenim nakitom.wijenorn polofaju Verovatno je bila namera da pokojnici budu spreceni da se vrate i da muce S\'Oje :live potomke U Kini su pronadeni ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj fazi na pola puta izmedu Prvi ljudi su ritualno koristili crveni oker. u Taminskoj dolini. oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. vatra se povezuje sa kreativnoscu. Svajcarska. Ona je oruoe visestruke preobra:Zenja gde su ritualno umirali i ponovo se radali u novorn obliku Mnoge pecinske slike. secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog jezgra. pronadene glinene figure i crtezi zivotnja koje su bile isecene i rasporene.RUCNA SEKIRA Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina. ova je verovatno predstavljalo krv i simbolizovalo zivot i snagu za putovanje na drugi svet U Lezotou.

. kako se drustvo razvijalo i potreba za belezenjem slozenih stvari povecavala. pri cemu SU ljudi bili tek nesto vise od robova cudima sudbine Orn je religiju stavilo u samu . Ljudi SU Nave godine. poznat kao '·sela". kao i mesecne gozbe i godisnje proslave GORE lvlozemo samo da zamisljamo kako su izgledali prvi gradovi stare tvlesopotamije Utisak ovog slikara prikazuje. od kojih je svaki morao da lici na ono sto predstn·lja. ukrasenim kupastim geometrijskim mozaicima i freskama sa ljudskim ili zivotinjskim figurarna Pravougaoni kovceg. HRAMOVI Ovi rani hramovni kompleksi postepeno su se razvijali u zigurate. narocito u podrucjima u kojirna cc doci do bujanja useva. bio je fot. dok je sedrni nivo bio siv iii srebrnast VODENJE ZAPISA Drevna sumerska civilizacija imala je naprednu poljoprivredu. Za sedam terasa kafo da odgovaraju broju od sedam planetarnih nebesa . treci nivo je bio crvene boje cigle i simbolizovao je Merkur. e Mesopotamski zigurati su bili gradeni u nizu od tri. ··plodni polurnesec" kopna izmedu Tigra i Eufrata. prvih pisanih znakova koji su zamenili slikovne predstave DOLE Kada su lovacko-skupljacka drustva pronasla nacin da obraduju zemlju. sa jednim od najranijih recnika koji je sadrfavao oko dn hiljade grafickih simbola. palate i nastarnbe. Sesti nivo. SU su se koristili slikovni znakcn·i ili ikonice. Jedan od najranijih takvih primera predstavlja Beli hram Uruka.1da" Ljudi izrnisljJ!i pisane jezike. u danasnjern jufoom lraku Negde od 5000. gradili su hrarncn·e. sa 0 CD hrarnom posvecenim glavnim bogovima u srcu svakog grada ili varosice 2 u pocetku je bila z > w rec 0 prilicno jednostavnim a:: 0 gradevinama od blata. kao sto je ilo\·aC:a RELIGIOZNI ZIVOT Poplave Tigra i Eufrata bile su silovite i nepredvidive: za samo jedan dan zirntodavalacka najnizi nivo je bio povezan sa Saturnorn i slikan je crnom bojom. impozantne gradevine nalik piramidama. pa su slike bile zamenjene klinastim pisrnom. Medutim. Mars. Prema sumerskom predanju.Jedno taho podrucje bilo je l\!lesopotarnija. plavi nivo. koji je bio posvecen sumerskom bogu Anu. sa stepenicama za uspon na drugi nivo . gospodaru neba. impozantan hram Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma. doslo je do pojaw trajnih naselja. koja znaci ··stanornik gr. imao je altar od cigle iii zrtveni sto ispred kipa hramovnog boianstva Javni obredi. od kojih su neke dostizale 90m visine. trgO\·inu i industriju i bila je jedna od prvih civilizacija koja je razvila sistem pisanja U pocetku kisa rnogla je da se pretvori u rusilacku snagu Verovalo se da ove mocne sile kontroliSu bogovi.rec ''civilizacija" potice od latinske reci civis. pet iii sedam sve uzih terasa. drugi nivo je bio slikan belom bojorn i odgovarao je Jupiteru. dok je cetvrti. g pre n e male ratarske naseobine pocele su da se postepeno ranijaju u gradove i \arosice. ogranicenja slikovnog pisma su postajala ocita. na levoj strani slike. odrfavali su se dnerno. polako sh\·atali da se pisani znakovi mogu koristiti za predstavljanje zyukova pre nego stvari. a datira s kraja 3000 godina pr n . koja su obicno bila ispisivana na mekoj podlozi. bio povezivan s Venerom. prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice. iznedrujuci neke od najranijih civilizacija . kodeksorn koji se zasnivao na nizu klinastih slova.l(OLEVKA CIVILIZACIJE 12 ziiu svakodnevnog zivota. i stvarJli su slozena drustva u kojirna su se znakovi i simboli preplitali sa tkirnm svakodnevnog zivota.

koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima simbolizovali musku snagu. dok su noge predstavlj. posebno za prirodne nauke. koja je u Starorn zavetu tumacena kao simbol ponosa.·ovima. a Vavilon je postao sinonim za sjaj i dostignuea Medutim. na koji bi sjala zlatna sunceva svetlost Zrtvovanja su se obicno odvijala na najvisem nivou. kao i sa hramovima gradenim u obliku planine Simbolicki. muzevnost i nho. naziv koji se odnosio na mesecev kalendar. su oznacav.·]. lv!ardukom Zakoni i obicaji zemlje bili su objedinjeni pod Hamurabijem (vi l 792-1750 pre n e ).·nu \last. Glava cn·ih sfingi simbolizovala je moc .oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom. pa se njen oblik stalno menja kao i kod rneseca. iako se cesce povezuju sa asirskom kulturom ( oko 1000-600 g pre n e ) S telom bika. spajaju nebo i zemlju i stvaraju prolaz za smrtnike da se uznesu i bogovima da sidu Zigurati su navodno predstavljali nadahnuce za Vavilonsku kulu. matematiku i astronomiju . koji su ljudi izgradili u poku5aju da se izjednace sa Bozijirn sjajem BOGINJA !STAR Sigurno najvainije bofanstvo u staroj Mesopotarniji bi la je boginja rneseca !Star.1 zastiti narod. imaju koren u vavilonskim magijskim predanjima.· ljudskih i natprirodnih neprijatelja koji bi mogli da napadnu iz bi lo kog pravca .:data iii gradske kapije Neke su bile visoke cak Sm i teske 30 tona Lavi bik SU 0 < 7 )> n < N )> n m GORE Ova umetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti. kri!J.sto je tipican polofaj za prostitutku !Star je i boginja rata. sto je simbolizovalo njenu vezu s nebom. Astarta ili Astar (a kasnije. plavog lazurnog kamena i dugine ogrlice. ponekad sa pet nogu.:ile budnost proti. au tom vidu mogla je da bude prikazivana kako stoji na lavu (koji simbolizuje svirepost) i sa kandfarna i krilima save Prikazivana je i kako nosi trorednu krunu zvezda. kao lzida) !star personifikuje sile prirode koje mogu da daju zivot i da ga uniste. VAVILON U starom Vavilonu. a ceo zodijacki pojas bio je poznat kao "opasac !Starove". a grad Vavilon postao je poznati centar za nauku. u judejsko-hriseanskoj tradiciji on je postao antiteza raja i nebeskog Jerusalima. DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije. Ponekad je bila predstavljana kao boginja plodnosti sa velikim grudirna i okruglim trbuhom Ona je boginja polne ljubavi. koji je do. Zodijacka sazvezda bila su poznata starim Arapima kao Meseceve kuee. iako je i jedna i druga zirntinja po.·ezivana sa boginjorn meseca: spektakularna Istarina kapija koja je 1odila u grad Va\ ilon bib je ukrasena la.:idara d. Vavilonski naucnici razvili su brojeani sistem. 01·e skulpture su bile uklopljene u nzne javne grade\ ine. svake nod se vozi neborn u kociji koju vuku lavovi iii jarcevi. Kao kraljica neba. u starorn Egiptu.·eo do naseg 60-minutnog casa i 360-stepenog kruga Starogrcki istoricar Herodot obnarodovao je da je Vavilon "toliko divan da se nijedan grad na zemlji ne moze uporediti s njim·· Njegove zidine i cuvene visece baste bili su medu sedam cuda staroga sveta. dok su rogcni bika na !Starinoj perjanici oznacavali srp mladog meseca. kao sto je kraljevska p. !av je bio popularni simbol kraljevske vlasti. jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova da bi predstavljao mesec. simbolizujuci bogohuljenje LAMASE Simboli mod i zastite. masirne krilate sfinge iii lamase. krilate i sa bradatim ljudskim glannu. Sirnbolika zigurata takode je uporedivana sa kosrnickom planinom za koju se tvrdilo da se nalazi u centru sveta. koja je jos poznata kao Inana.:ila sposobnost da leti. zigurati su slicni merdevinama. dok je zmaj bio povezivan s vrhovnim bogom. au kucama starih Vavilonaca male skrinje sa njenim likom prikazivale su je kako naga sedi u prozoru .

koja je povezivana sa Ozirisom. danom i noci i kretanjima zvezda. koji se simbolicki izraZ:avao kao crveno i crno . kao i sa neplodnoscu i susom.. plavio zemlju. povezujuci dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. kceri boga Ra. vladajuci godi5njim dobima. zakonima i drustvenim odnosima.e Hijeroglifski znak koji se koristio za izraiavanje PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta u liniji sa suncem i zvezdama da bi omoguCila prelaz od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao da preae u drugi zivot u zapadnoj hermeticnoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata i trougla Simbolika piramide se takoae povezuje sa humkom (i sa kosmickom planinom).i Egipeana i n. uski potiljak i tanki svitak na celu. Ponekad su se dve krune spajale i formirale duplu krunu Verovalo se da se poreklo driave Egipat moze pratiti do cina Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta pod dadarom koji se zvao Menes (za koga ne postoje arheoloski dokazi). buduci da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja. Ovaho posrnatranje oblikovalo je sisteme \'erovanj. od kojih su mnogi bili ukorenjeni u tlo i prirodu Stari Egipat je postojao LI . kada bi se kantar nagnuo. nagrada je bi la raj. negde oko 3100 g~ pre n. koje je bilo sirnbol istine i ideogram njenog imena . gospodarom podzemnog sveta. egipatska zemlja je simbolicki predstadjala vencanje sL1protnosti. Slicno tome.i i pL1sta L1sled silne neline sunca: Crna zemlja (Kemet) bila je plodno podrucje u dolini Nila. Kemet je bio mesto reda . . a bila je olicena u boginji Maat. GORE PO DELA I UJEDINJENJE Kraljevstrn je politicki bilo podeljeno na dva dela: Gornji i Donji Egipat.. Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila se na saharskoj strani dr:i:. kada nijedna od njih ne bi predadala onu drugu.imbijentu krajnosti. Pojavila se pre oko S 000 godina i bujala je tri milenijLlma. pa je tako simbol nadmoci zivota nad smrcu.LI isto neme je Nil. od njegovih sezonskih poplava u SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga simbolicka znacenja. Ponekad je ukra5avana sa dva pera LI oblikLI koji se zvao atef-kruna. sintezu.STARI EGIPAT Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike GORE Civilizacija starog Egipta je na svom vrhuncLI bila najspektakularnija na zemlji . dok je bela kruna Gornjeg Egipta bila oblikovana kao visoka kupa sa loptastim vrhom. dajuci nam zadivljujL1ce mnostvo simbola.dok je Deshret poveziv. obezbedujL1ci bogate zetve . a bi la je sprzen. pri cemu se Gornji Egipat nalazio na jugu.ive. tvorca i boga sunca. a regulisala je i verske obrede GORE Nil je simbolizovao krvotok Egipta. a Set je povezivan sa haosorn. mered teiinu srca pokojnika perom istine na svorn kantaru pravde Kada bi kantar do5ao u ravnoteiu. i jos zavisi. pokojnika bi progutalo cudoviste. Ona je takode odredivala sudbinu mrtvih u donjem svetu. potamnjena sezonskirn poplavama reke i osencena njenom \'egetacijom Na onj nacin. Maat je predstavljana sa nojevim perjem na glavi. a Donji Egipat na severu Delte Nila ova podela je bila predstavljena belom i crvenom krunom.in sa neplodnoscu i neredom Harmonija se postizala kada bi ove dve sile bile odrfane u ravnoteii. Crvena kruna Donjeg Egipta imala je visok. krvotok Egipta. koje je delimicno bilo lav. Ona je odrfavala red na zernlji i na nebu. nilski konj i krokodiL Maat je takode upravljala dekretima.ilazilo se LI SLIStini njihove kulture RED I HAOS Odnos izmedL1 reda (maat) i haosa (isfet) predstavljao je okosnicu staroegipatske rnisli. Bog Horse povezivao sa svim onim sto je pravilno i sredeno. jer je plodnost zemlje zavisila.

ili putovanje na plovilu od trske ili barci koja je isla na jedra. dizanje ka nebu zapaljenim tarnjanom. kao i svestenstvom Kud god da na faraonov status. da bi tako simbolicki predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici. da bi natio oca u zivot.) ovaj nazi\· se koristio da opise kralja. a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost. guske ili neke druge ptice. CVOr oko hijeroglifa Uloga kralja iii faraona bil. Ozirisove sestre i supruge. vesla ili je bila tegljena Ovo putovanje je bi!o opasno. obicni ljudi su podseeani DRUGI :ZIVOT Smrt i sahrana imale su mnogo sirnbolickih asocijacija u starom Egiptu. kao i .·e najvise koriscene amajlije bile SU zastitno Horovo oko.j amblem je rnogao da bude okruzen sa dva boianstva. a zastitne amajlije su stavljane na mrtvo telo o. pojma ujedinjenja predstavljao je stilizovano spajanje pluea. koji se ponekad predstavlja kao krilati suncev disk. Zvao se balegar zbog toga sto je obicno valjao lopticu izmeta u koju je polagao jaja . a drugi lotos (ili vodeni krin) (arnblem doline Nila) Figure sa strane cesto se prikazuju kako povezuju stabljike papirusa i lotosa LI Ci\·i!nirn narnestenicirna. is Se Ci tale bajalice da pomognu pokojnicirna . dok tekstovi vezani za pogreb pokazuju da se verovalo da se mrtvi pen ju na nebo. pri cernu je jedan irnao na glavi biljku papirus (heraldicki amblem delte).BALEGAR Balegar je simbolizovao novi zivot i vaskrsenje. moze da predstavlja kosmos. a T eoveka. sto ga povezuje sa vidovitoscu Raom. oblik kruga. a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi (narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci.·elicanstnne piramide pogrebni spornenici kraljeva i kraljica starog Egipta SU isli. lWJ. koje u jednoj verziji mita o Ozirisu koristi Ozirisov sin. ali pre tog vremena odnosio se na kraljevu palatu ili dvor U starorn Egiptu se za kralja ili faraona verovalo da predstavlja zivu manifestaciju boianstva. sa dusnikom koji se dize izmedu njih U urnetnickirn predstavarna. i balegar. Hor. Praksa mumificiranja otkriva snaino verovanje da telo zahteva da ostane netaknuto za zivot posle smrti. ili u drugim prilikarna sa dva boga Nila. Smatralo se da ovo simbolicno predstavlja putovanje sunca nebom Balegari koji su izlazili iz gliba povezivani SU Sa zivotom koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta ANK Nastao stavljanjem petlje oko slova T. u carstvo sunca i mesto drugog zivota. Bilo je nekoliko metoda uspinjanja. koji je postavljan na srce Balegar je povezivan sa Heprijem (jednim aspektom boga sunca Ra) i zato je bio simbol novog zivota i vaskrsenja Ponekad su balegari prikazivani sa krilima sokola. ukljuC:ujuci jahanje na ledima so kola. pa SU DOLE Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zivot. on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet. rec je o sjedinjenju muskog i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo). Ovaj bogoliki status davao je faraonu apsolutnu vlast. Alternativno. ornogucujuci mu da vlada vojskom i svim na putu. ponekad Hororn i Setorn. gde se postojanje drugog zivota nalazilo u centru religijskog wrovanja. koji su sirnbolizovali masivni kameni kipovi kralja u oblicju boga Ra. bogorn neba sa glavom so kola. povezanog i sa Horom. kao simbol preobrazenja i zastite GORE Uprafojavanje i obredni elementi mumificiranja bili su puni simbolickih znacenja. ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja.i je da ujedini ove dve zemlje ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i "Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta" FARAON Naz iv faraon (per-a a) doslovno znaci "velika kuea" U periodu Novog kraljevstva (oko lSSOoko l 069 pre n e. Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju.

umctnost i nauku.n!e 1lachli s1etom i pomag.. prirodne zJ. bio je tamo postadjen da to simbolizuje . koje su bile kar.njJ.inijih s1etilista bio je hram Apolonu u Delfinu 1u padinJ.1 l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st. kao i gospodar manjih bozanstava Olimpa Bio je ozenjen svojom sestrom Herom. koji je bio vrhovni vladar neba i zemlje.p.ma PanusJ.nteo1u olil:J. grcka ci\iliz.li sc i imali ljubarnc 1eze. Sistemi 1 crO\ J.Lhli su s1im .k.1kteris.i s1a 1eca bo:i. 01 ih mediteranskih 1ur0Lh mogu se 1ideti u njiho1im mitologijam.rSt\ 0 inuli su ogronun utc1j nJ.nst1 a imab su hramo1 e i s1·etilist.AJrodita (rim ska VenerJ. lovorov venac je bio simbol pobede. Bogo1 ii boginje grckorimskog pJ.1li. Veliki kamen.1 dne1 nog zi1 ot. tipicno prerusen pretvarajuci se u labuda. imao je prorocansku moc i u Delfirna je odgo1arao na pitanja o buducnosti preko s1·oje svestenice.1cijJ.J.ste i prcobrazenjJ. konja iii u obilje zlata Njegovi simboli bili su munja i orao.1li su ljudima iii su ih ornet. .irht:tipske tcmt: kao StO SU ljudski . poznat bo omfalos iii pupcani kamen.zJ. bika. rJtom . zJ.l(LASICNO DOBA GORE Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta. Delfi su se srnatrali centrom s1eta.l11Jticnom vitalnoscu koja je cu1. njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao . kojJ.1·ali SU za1·isno od raspolozenja.1 suprotnih strana zemlje.) 1 ladaL1 je ljubJ.1ja .1dno drust10. smrt i 1.i1IJ.111 sa suncem. kao i znak statusa koji je nosila vladajuca klasa GORE VRHOVNI BOG Najveci bog bio je Zevs (kod Rimljana Jupiter). J.1spcktirn.1t i mir.\lju. primer. drJ.kone i 1·elike kontrJ. filozofiju i nacin zivota. koja je bib sLrnistc bogc" a Oni su odJ. s1 irJ.1skrsenje.1L1 moraine principe.li muziku. CENTAR S\TL-\ Jed no od naj1 J. s1 JdJ.rnc zi1·opisnom. Za s1·c bogo1·e se srnatrJlo da poticu od Gee (Zernlje) i Ur.ire Grcke bib je pLmina Olimp. a Ares (rimski i\!ars). iako je prikazivan i u ljudskoj formi sa krunom lovorovog lisca na glavi. odreduju i kosmicki i ljudski zi1 ot. S1 Jki bog je imao sopst1enu sferu utic.l.11ibrJ. koji je u jednorn od aspekata bio powz. r. tackom gdc se susrecu d1·e ptice koje lete s. Apolon. njt:go1 e zakone i obicJjt:.ljublji1 ali su se. ljub. izrodivsi mnostvo potomaka i sa boginjama i sa smrtnim zenama. i mocno Rimsko CJ. radali decu. uticuci nJ. U anticko doba.111J (neln). ali je imao mnogo drugih polnih veza.rnjc. I klasicnJ.1 kojJ im behu pos1ecena L1d. nJ. kako sedi na prestolu drzeci skiptar.

Prve Olimpijske igre odriane su 776. Son. da vrati Persefonu 1Vledutim. u meduvremenu ona bese pojela hrarrn pokojnika (u obliku sest semenki nara) i tako je postala vezana za Had: mogla je da se vrati Demetri samo deo godine Njen godiSnji dolazak obeleiava se ponovnim radanjem proleea. ukljucujuci hram A\·gusta i njegove supruge Livije.e. koji se jos nalazi u Vianu. sagraden je na Akropolju ("visokom gradu'") u Atini izmedu -J. okoncavsi se krajem IV veka n . boga izaslanika. Pobednici su nosili lovoro\' venac koji je bio posvecen Apolonu i predstavljao simbol pobede DOLE Triptolema. boginje Zemlje. ali se cini da su imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone. Had (Pluton. spoznaju da je Persefona rodila Eona. Rane dn·ene uradevine ustupile su mesto kamenim. koje su odr:Zavane svake cetvrte godine Zevsu u cast. godine Jedan od simbola koji je povezivan sa Olimpijskim igrama jeste trkac s bakljom. sport je bio nacin obucavanja za ratovanje i za slavljenje bogova. Partenon. tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine HRAMOVI Zemaljska bora1 is ta bogova bili su njihovi hramovi i za izgradnju istih nije se :Zalio novae. z 8 "' > rimskim vremenima. svedocanst\'O kulturnih i politickih dostignuca Rimljana GODISNJA DOBA I CI KLUS! Grcki zi\'Ot se nalazio pod dominacijom religije. a najvainija sveC:anost bile su Olimpijske igre.ELEUZINSKE MISTERIJE U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije. koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove misterije su praktikovane 2 000 godina. Ove igre su bile toliko znaC:ajne da su obustavljani ratovi da bi svet mogao bezbedno da putuje u Olimpiju i iz nje . boginji mudrosti i ratovanja. g pre n e Rimski obieaj uzdizanja mrtvih careva u boianstva znacio je da su mnogi hramovi izgradeni zbog njiho\'Og obo:Zavanja. kada zemlja ponovo postaje jalova IGRE Ne samo zabava. Ateni. i videli su klas zita. godine n e > er. g pre n. ali krajem leta ona mora da se vrati u Had. bila je njen amblem i moze se naci na srebrnim novcieima koji SU su simbolicku formu u mitu o Persefoni (koju su Rimljani znli Prozerpina).. Zemlja je postala jalova. koje su bile ukrasene frizo1·ima jarkih boja na kojima su prikazivani podvizi bogova. Da bi pomogao coveeanstvu. Obnovljene su u modernom dobu l 896. boginja i junaka. Jedan od najcuvenijih starogrckih hramova. bog podzemlja) uhodio je lepu devicu dok je brala makove i silom ju je odveo da bude njegova kraljica u carstvu mrtvih Ophrvana bolom. Francuska Tahi hramovi su bili simboli i boianske i zemaljske moci. Godi5nja smrt i ponon10 radanje zemaljske vegetacije poprimili . Nacionalne svecanosti privlacile su sportiste iz celokupnog grckog sveta. a ona je bi la sustinski povezana sa prirodnim ciklusima. u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona ko\·ani u Atini posle velikih grckih pobeda nad Persijancima + 79. letina je venula i propadala.+7 i 432. kao simbol mudrosti. dozivljavali. u vatri. g pre n . ciji kult se postovao na tom mestu. a imao je njen ogroman kip od zlata i slononce. Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta GORE eleuzinskog kneza. bozije cedo.. koji nas vraca u vreme kada su se stafotne trke odrfavale posle padanja mraka. nevinoj kceri Zevsa (Jupitera) i Demetre (Cerere). a rezultat je bio vecna zima. e. tako da su trkaCi nosili baklje da bi osvetlili put Pobednicki tim ih je koristio za paljenje vatri na oltarima posvecenim Zevsu i Ateni.·ecen zastitinici grada. e. Prema mitu o Persefoni. Bio je pos. okoncavsi se gotskim pustosenjem Eleuzine 396. Vecina hramo1·a bi la je posvecena nekom narocitom boianst1·u. Zevs se ume5ao i poslao je Hermesa (Merkura). i nastavile su se i u znamo sigurno sta su orii. Demetra je zanemarila zemlju dok je trazila svoju kci. narocito merrnernim. u stvari.

orao lesinar je za A. jedne 0 SN I\' A. Zasnov.1 Romul i Rem.1lju tela kao sto je S\etska zdrant\'ena organizacija iz.1\ ijen.1kodc molili z.1 izlcccnjc S\ctilista pos\ cecn.1 1u strogoj disciplini.iditi gr. brac.id. u nadi da Lm mozc d. ali su bili izbaccni na obalu i z. blinnci su b.rnska ptic. L1tim bi koja doji blizance.1li postupku izlcccnja poz1utom bo inkubacija Sp.:dnosti na kr.1dzbinc i klet\ e.1grade gr. a t:ikode SU DOLE Merkurova palica.1 pr. pobede.1 su se popela na breg (Rem na A\ en tin J Romul na Palatin) i trazili su od bogo\'. postala je simbol \'Ojne pobede Cesto je prikazi\·ana sa globusom i pobednickim vencem.1 bolcst mogu da doncsu bogo\ i.i.1 palic.i. . Dakle.1la br. bogc11 i.1 t.1c. gdc su sc izlag.1d.1\ lj. aromaticni listovi lovora bili su krunski amblem grckorimskog sveta kako za ratnike tako i za pesnike Lovor jer bio simbol primirja. J\Lus je od. Rim su 753 godine pre n.1 jc Rem pokusao da preuzme inicijatirn od brata. "' lak simbolizuje obn.1 S\ Rimljani su takode \·ero\·:tli d. kojinu su sc oni t.1j\ ecih sYctskih supersila Rimsko carstn1 je izgradeno na snazi S\ oje \·ojske. gDdeci neprobojne tvrdave na nhu breoova da bi branila rirnsko bogatstvo Boginja Nib.1mu i koristili su sno\ c bo Lrnal komunibcijc sa EskuL1pom. rimska \'Ojska jc posta]a sinonim za !llOC S\cstenik iz\Co prcporuccni trctman Obic.1d.rnskih zem:ilj.1 u crb anu nekih meditcr.NJ E R Ii\ L-\ Prcm.1 sci d. krilati aspekt A.n ljeni Lb umru.1 su odr.1.rn.i.1 znarnenja sa izbocenim sarama izgr. Da bi odredili gde od n. kao i n.1 n. Romul ga je ubio.1 biJ. KaLh je Rim bio osno\ an.ez:io Romula u s\·ojoj kociji da bi postao bog Hrabroscu i prcd. I POBEDA. K.1la bznu koju s.1Ja je totemski simbol Rim. gruba granJ ob. prorocanstva i prociscenja \!EDICIN:\ I LECEN_f E Za stare Grkc. nego je bila odgornrna i za njegorn zastitu.1 M.rnrusu Bolcsnici su isli 1u hodocasc. i prilikom tr. obavijena sa dve zmije. SNAGA.1dcn.1\ ali su u hr.1j je bio da sc ost.1diciji.1 im pobzc bko cc ozdr.1.DESNo 0 z > LW Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske graoane velikom moci Carstva "" 0 LOVOR Povezanoscu s Apolonom.niti.l da irn posalju znamenja U grckorimskoj tr. a koriste jc lekarska .1 legcndi.1b irn hramo\ ima.1zcnj.1\c zall\ . Eskulapo\ amblcm bio jc njcgo\ . odlucili su Lh s. kada je Romul \ ideo 12 lesin. jedan je od simbola starog Rima DOLE Vucica et. bolest jc prcdst:l\ lj. gdc se koriste metaln.1bran je breg Palatin. a Rem samo 6.\sklcpiju (gri:kom lcbru koji je oboza\'Jn bo bog medicine) biL1 SU prinosili zrt\C bogc11 ima U obliku delo\'a tela OY.1sli. a prinosene su joj ±rtve pre i posle bitaka da ee sagr. mira.n i ncb nsta simbolickc predst.1dojila ih jc Yucic.polona bio S\'eta i proroc. na kojern jc Romul zaorao brazdu da bi njomc oznacio granice grada f(.us. simbol je boga Hermesa .1ks.1 zmijom.1eeni u rcku Tibar i ost.1 i u zn:ik zah\ .1ju. sinO\i rimskog bog.1 \!Jrs. ciji S\ Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je sirila granice ClrSt\'.1 .1jpoz1utijc jc bilo u Epid.1torskom prirodom \·ucica je z.1 sirom grckog S\cta.rnje mladosti Cha palica je jos mek sirnbol isceljenj.1. sipka iii stap.10 bebe. gyozdenoj \ olji i hrabrosti.1 rat.1 isccljenj.1 zirntinja i post.tene.rnas nastadj.c osno\ .1cenog de la tcLi. K. Romula i Rema. Koristi se kao amblem homeopatske medicine.1.1ra.l.id na Tibru.

a u\·odcni u kult su krsteni njcgcnom krdju Ponckad se i\[itr.ltorske borbe inulc su rcligiozno poreklo. koji SU SC KU LT i\!1 TRE Origin.in kako ubij.1kuLunog Koloscunu u Rimu .ostedcn ziwt.i za kojim uzdisu cb ojkc K.1 jc obicno prikaziv. kult Mitre je bio otvoren samo za muskarce.1. s.1 bika i pocct.1lh gLidij. gdc sc od\ijao GORE taurobolium (obrcdno irtHl\anje bika).1 jc stekao kultni st.1Li z.bi sc obezbcdiL1 pobcd.rnje LI cclom rimskom drust\ LI i c.1la (.ujak jc post. jedan aspekt Atene za Grke drzi dva najvaznija rimska simbola moC:i i pobede. Ot\·oren 80. a neki od njih (ukljucujuci zcne) Yczbali SU steknu slobodu.1li brut.1tnim plcnom n.1 je prosiriL1 njegcno oboi.1 prikawjc ujarrnljcn u krug zodijaka.1lnLI srnrt kao gLidij.1st pokojniku.1 i iskaz.1ba\·a.1 primi oko SO hilj.Hus slan1ih licnosti jed.1tus kod rims kc\ ojske. \Cio\atno .1.iludirajuci n.1mblcm carske moci. simbolizujuci pobedu co\eka nad njcgon1m :i:ivotinjskom prirodorn.1mo\ ima.1tori.1cili d.n.1. palicu sa orlom na vrhu i venac od lovoerovog lisca 1u kojc jc bi lo prikbdno za to \TCI11C Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti GORE LEVO . podignLiti p.rnjcn.iii Nika.ustni.i mu jc 1. buduci da su sc odrzavale na pogrebim.10 je us\ ojen kao rirnski barjak Poznat kao akvi/a. koj.1lazili su sc robo\ i.1h\ alnost IlJ uspchu Or. simbolizujuci musku polnu potenciju i moc u najcistijoj formi . Orio\ a kriL1 su cu\ al. kulminir.n.1da gledalac.1tora po irncnu CeL1d kao muskarc. mogao je da z.1lcc\ i su zn. mogao jc d.Hrazi rnilost Ako bi sc pLiblika (i or) umilosti\ili.irst\ a Ch. dok jc sposobnost enc pt ice Lh obori zrt\ u u smrtonosnom IlJlctu podsccal.111 1utpis u Pornpejima opisujc gladij.1 bika. i\lcdu r.:t IlJ ratnickc \rline Rima.rn simbol rirnskc dorninacijc. a neki gL1dijatori su stic.1ba janlJ arhitcktur. i\litr.1 kr. ccsto do smrti.1tora CLidij.1dnjom spekt. rnoc. LI amfitcatrinu koji su podizani sirom C. ali u n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a z.i i\!itr.10 .un b. L10 t\ orac i \lad.irstYa. 1 jc bio sladjen u podzcrnnim hr.ida bi gladijator bio r.1j Dob.1li st. Pobednici su rncwli ch " oEsNo U Rimskom carstvu.1 da bi sc ukaz.1d neprijateljima Mitra mcdusubno borili.:t mir C.1k Doba O\ Krilata Pobeda. .1lno pcrsijski bog sunc.1 spusteni palccvi su oznac.1 proccnjeno jc da je u njemu poginulo 500 hilj. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija befog bika.1Li jc izgr.u kosmos. god inc n e. kao rimskLI politicku \last n.

·ezi..1 nisu priznavali woja zenska sn1jstva Dagdino ime znaci -S\ " KELTSKI MAC Koci Kelta je mac simbolizovao vlast. koja je po. sto ga C:ini simbolom preporoda Verovatno je to bilo mesto gde su ostareli kraljevi bili zrtvovani za obnavljanje kulture. prikazuje Kernunosa.rn od pozlacenog srebra i bakra iz I i II \·eka pre n.·ili zbog brzine i spremnosti da se bori.e. majka i babuskera Brigid je bila trostruka boginja. koji su mesali uloge svestenika. sa politeistickim \·erovanjima i GORE Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnostvo keltske simbolike vezane za prirodu. U njernu su uklesani stilizovani obrasci koji podsecaju na biljke i zivotinje. koja se pojavljuje LI tri vida: kao devica. prethriscanskih kultura emocni bog On jc bio Hstitnicka figura oca. ponornog radanja i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha jeb iii znanja. Gundestrupski kazan.1 starijih. KELTI Keltske mitcwe i simbole preneli su narodni pevaci.·e su poceli da grade tek pod uticajem Rimljana Hrast je bio simbol lllOCi i zastite. pa su prirodni obrasci snaino prisutni u keltskoj umetnosti. koja je obicno povezivana sa keltskom prolecnom SYetkovinom u ImbolkLI. severna Enop. iako jc klasicna nauka sacuvana u hriseanskim manastirima. govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh.·om kao dominantnom Yerom.·afan simbol obilja. izmedu 800. ona je bib boginja boja. a hrastovi iugovi SU bili sveta mesta. oni su .nstveni kaz. etog Grala iz legendi o kraljLI Arturu VeliC:J.1 je usla u period z > c:: 0 nestabilnosti Uticaj rimske ci. u XI veku nove kulture su bile asimilovane i hropa se izdigla obnodjena iz rdracnog u Srednji vek. hrabrost. Kernunos drzi zmiju sa glavorn ovna. musko zivotinjsko bo±anstvo.·ace i bib je bozanstvo isceljenja koje je stitilo i zene na porodajLI Druga trostruka boginj. godine Anglosaksonci su poceli seobu u Britaniju iz Danske i severne Nemacke Oni su bili drustvo gordih ratnika. zivotinjsko bozanstvo " jagnjenja Oru jc inspirisala narodne pe. u svetom braku s I\!ajkom Zemljom iii prirodom On inn rogcn·e jele1u. istinu i pravdu Mac je i simbol falusa Za neke maceve se smatralo da poseduju carobna svojstva Slika Artura koji izvlaci mac iz kamena posto drugi nisu uspeli.·erovali da on ima magicna SYojstva i direktne veze sa podzemnim svetom.+50.1stupajL1cih sila U VI veku Anglosaksonci su stigli LI Britaniju iz SkandinaYije i Nernacke. Kelti su slavili srnje bogove LI svetirn lugovima Hramo. ucitelja i zabavljaea i odriavali kulturu u zirntu. suze tuge i vedrinu iii san keltska kL1ltura bila preplete1u s germanskom i skandinavskom tradicijom n. hropu i Britaniju napali Keltski kazan bio je . borbe i plodnosti lmab je moc d. izbacujuci rimsku.·ana s vranom.1 se ponorn radaju sledeceg dana. sa proC\·alirn rimskim hriseanst. ukljucujuci rogatog boga Kernunosa.PAG·ANSIZA EVROPA 20 -' Kada je Rim sa srnjim zapadnim carstYorn pao pred van·arskim OS\ 0 C!J ajacima. cesto prikazi\·an kako drzi stap iii Sd napetim penisom.!origan. i 900 godine.1 bila je 0. Medutim. simbol polnosti i ponon10g radanja U keltskoj umetnosti ima mnogo primera trostruke boginje. StO je simbolicki predstavljalo muskost i st\ aranje zin1ta. Kelti SU imali duboku naklonost prema prirodi. SL1pruga Dagde. . bila su Vikinzi. Keltski kazan je mozda preteca 5.1snije. koji simbolizuju obnorn ( buduci da jeleni odbacuju rogo\·e i da irn rastu 110\·i) Isto tako se pojaYljuje kao Yepar. koje je bilo pome5ano sa elernentim. a stara GORE Instrument duse. je znak njegovog kraljevskog dostojanstva . narocito kad. koja se slavila LI vreme ANGLOSAKSONCI Oko . U grofoviji Galvaj u Irskoj stoji jedan drevni kamen.+-:-6 godine n e.1 LICini rnuskarce potpuno bcspornocnim. keltskLI i hriscansku kulturu sa teritorije koja je sada postala ·zemlja Angla"" iii Engleska I<. zastitu. kojem su se Kelti di. poznat kao Turoski kamen. cesto povezivan sa nhO\·nim keltskim bo"Olll Dagdom Za ubijene koji su bacani u kazan CTO\·orilo se d. ··Rogatog boga··.·ilizacije je slabio.

konj i jelen Anglos.slavili SU zivotinjc kao StO SU godini. Freja je bila boginja ljubavi i lepote. koji je u znak zahvalnosti nastavio da leze jaja svakog pro!eca VIKINZI Nordijski narod Skandinavije slavio je panteon bogova i boginja koji su bili predvodeni Odinom. njena sveta zirntinja bila je macka .1 sobom.·no radanje boginje sunca . obicno se pobijao za proklinjanje iii vredanje neprij. kormilo strahopostovanja bilo je vikinski simbol zastite Osim sto je bilo fizicki slem nosen izmeou ociju. bogovinu b!iz.1) Za Anglosaksonce su konji bili sveti i predstavljali su veliko bogJtstrn i rang Legende kazuju o Hengistu ("pastuvu') i Horsi ("konju"). da zastite telo pokojnika . StO ratnici i trgovci koji su se nalazili na vrhuncu moci od VIII do XI veka. koji se borio rogom iii vapitorrL ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su je simbolizova!o pono. uvereni dace to uciniti snagu wpra dostupnom nosiocu. smatra se da su anglosaksonskog porekla Vepar je bio ang!osaksonski simbol zastite i kra!jevskog dostojanstva. polaga!. Ovaj pojam je bio otelotvoren u tri scstre Vird iii Norne. Povezinn je sa Froom.1 kao vird. Frejin brat blizanac bio je Frejr. cvrsto zavezani i usidreni.1k!etn1 s. a prema ovoj svetkovini nastao je hriscanski Uskrs. dveju mentalnih sposobnosti koje su cenili nordijski narodi. Ovi brodovi su takooe bili simboli bezbednog odlaska na drugi svet. glavno nordijsko boianst\'O. noseci z. sa glarnm je[ena na vrhu koja je okrenuta prema sun cu. otimajuci najpre pokretnu imovinu a potom teritorije. koje su tkalc mrezu sudbinc (nesto kao grcke Sudaje za koje se verov.1j sa Ufingtonom i Vestbcrijem u Viltsiru. koja jc bib poz1Ht. dugackim brodovima. koji je vitlao silnim cekicem da bi zastitio !jude i bogove od di\'O\'J. Njena zivotinja bi!a je zec . Vikinzi su bili morski Anglosaksonci su povezivali vepra s kraljevskim dostojanstvom. obiljem i zastitom u boju GORE > VIKINSKI BRODOVI Vikinzi SU bili majstorski graditelji brodova i gledali su na svoja plovila ("konje talasa") kao na simbol moci i brzine.rncima za koje se govori!o da su predrndili invaziju Britanije Za goleme konje od krede koji su uklesani u brdirna juine Engleske. koji bi po tom bio zrt\ o\·an: smatra!o se da on odlazi direktno bogovirna.1!0 da prcdu.otkuda dolazi moderni vaskrsnji zeka: prema jednoj legendi ona je pretvori!a pticu koja se smrzla u zimskoj meeavi u zeca. od Saksonaca Odin iii Votan. Jelen je bio otmeni simbol anglosaksonskog kralja i njegcl\'og 1odstrn Jelenji kolac. bio je bog misli i pamcenja.1 Swtkovina boginje plodnosti Eostre s!avi!a se u prolece. sto znaci moci. simboli uzasa i surovosti za nesrecne narode koji su bili izlozeni upadima Nordijaca KORMILO STRAHOPOSTOVANJA Smatrano da cini nosioca magicno nepobedivim i zastrasujudm za neprijatelja. tako da su se oni koristili kod sahrana.1te!j. rogati bog plodnosti. bogorn kra!jn·skog dostojanstva i plodnosti . kao sto je sluc. u znak obeleiarnnja najkraceg dana u z er. Ratnici su nosili njegovu sliku na slemovima.1 svecJna zakletva nad Julskim \·eprom. napadajuci Evropu s mora mocnim. mere i seku nit zi\·ota s\·akog ljudskog bic. bog uspeha i takode ratnik. ali je bila i ratnik. 7' > < 0 jabukorn LI ustima. kormilo strahopostovanja verovatno ima veze i sa oblikom magijske prakse koja se koristila da stvori zabludu u mislima drugih. Tor je bio bog munje i grm!javine. U Jultajdu se. .1ksonci su \·erovali u unaprcd odredcnu sudbinu. dok je njegLwo nklano telo peceno i s[uzeno S > > \·cpar.

obuh\·atajuCi zemlje od ob. .1.1 Indijc.rnjc nije donoljcno zato sto bi kontaminiralo v. a drugc z. vrhovnim bozanstvom zaratustrovske vere. Ova licnost simbolizuje slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje ljudske duse.1 kao r. bilj.·a. bio je personinkovan faravaharom.1cijc i bio jc rod no mcsto judaizma.uliku od Satane.1da specij. kulturno i politii:ki.1 \·atru s\·etinjom.1 znai:i "stanonrik pustinje· Nosili su dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi dovesti do trijumfa Ormuzda. da bi njihove kosti pokupili lesinari. !me irn poticc od arapske reci koj.Hustrizam kao Z\'anii:nu religiju Persijskog carst.rnifostacija Ormuzda . Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja oesNo Ova krilata naprava je faravahar.1le Sredozemnog rnora do granic.1st.1sa\·. dominirali i\[esopot. predak SYih drugih zivotinja i ZARATUSTRIZAi\! Godine 2+7 n .rn1ija i Egipat Prostrano i planinsko podrucje.1skrsec istorijc s. Persijanci su imali \·coma efikasnu \·ojsku od Kamila je najvaznija za opstanak Beduina. brzo guseci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su pozruti kao "besmrtnici . kraljeYih telohranitelja i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazili.1ktikuje u Iranu i drugim delo\'ima s\·eta .·ima. isLrnu i hriseanstY. a mnogi od njih i:l!\·aju tradicionalni nacin zi\'ota jos i dan.1 starim no\·cicima Kako Zaratustr. Njih drnjica prcdstadjaju dvojnost kosmosa: za r. tako da sc on. smrti i ponovnog raaanja na ucenjima proroka Zar. posmatr..1sanidsb dinastija je uspostaYila zar.1j.1 jos pr.1 snutr.1lna tacb ovc religije \·atra.c . Ormuzd.1breni d. \ ladalo je Bliskim Istokom.Hl Uniwrzalni sukob izmedu dobrih duh ova ( ora) i zlih -duhova ( deva) konacno koje je do t.1listc Istoka i Zapada dozi\·co jc poectkc ci\·iliz. simbol kraljevskog dostojanstva i ciklusa raaanja. teb se izlazu na nhu ·kula tisine .1 bi oi:uYali red.1 St\·orcna zin1tinja bio bcli bik. z > "-' a: 0 slikom kraljevske licnosti koja izranja iz krilatog diska koji predstavlja ljudsku ambiciju da ostvari jedinstvo s bogom.1tre. e. ruj\·eee i najboljc organizo\·ano carst\·o starog S\ FAR/WAHAR Vrhovni bog Vl s.1glcd.. Zasniv.1gi ( (odaklc potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara s \.·orcnc u \'.1janja Persijanaca.rna bo najcistija m.walo mnogo razlicitih ruroda koji su se ccsto bunili proti\' persijske yJasti D.obi.1 Njcgcl\·a kultunu sloicnost odr. koji je postao noYi centar moCi u o\·om regionu . eta nhm·no bofanstvo koje jc odgovorno za istinu i s\·etlost. dok jc ccntr. dobrih reci i dobrih dela .1tnr: umcsto tog. Persijanci su pr\i ujedinili lr.is. Pcrsijsko carst\·o..1b.·sku paLltu u Suzi. zato sto bi snki poginuli rnjnik bio odmah zamenjen.1 slecie Ormuzda preko "dobrih misli.rnski pbto.1lno gorclc v.a\·a dugu istoriju ljudskih seoba.n. Ova tri ideala predstavljena su pomocu tri pera sa krila faravalzara. gLffnom gradu Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn. krcmir. ncke pod \·edrim ncbom.1:i. a vernici ce biti ohr. pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku laau" koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana DOLE ec BE DUIN! Beduini su pustinjski nomadi Bliskog lstoka. u kojima suprotstavljene sile dobra i zla simbolizuje Ormuzd.it.BLISIZI ISTOIZ Bliski Istok. OS\.1tustre. koji je glavni zaratustrovski simbol desct hilj. Persijsko carstn1 jc sadrz.1lno obucenih Yojnika. o kojima su se sLuali S\cstenici znni m. simbol ljudske zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom.ltrenim hramo. Sirom Pcrsije su st. Ariman nije t' orc\·ina \Thovnog bog. a druga ru ka drzi prsten.1da Yidcno. S.1trom nalne se n.1li su kraljc.1st kojom SL! naj\ eci deo prethodnih 2 SOO godina.1 ncgo je njemu ra\'. i opaki Ariman.1 se PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0 Od kraja VI \·eka pre n. koji sc poncbd ukr.

lutajuca plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga.1SI1e konje. dok paunov rep nalik tocku predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih ima namernu manu. koji je postao prototip hrama Kao i hram. oznacavaju srecu i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha. jedan za muskarce. jasuci r. nose oko cela crno pL1tno.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i bozanstH>m. koji su poz11. T. buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog. Oni se obicno de le na dva dela. sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze.TEPI SI Sirom Bliskog lstoka.1 smatra se teskim prestupom: gornilice kamenja se tr. sto ukazuje na sposobnost nosioca da sacuva cast i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti muzen10g doba. u za\ isnosti od godisnjeg doba i ziveci u satorima. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta. a duh mira je ienski i po\·ezan je sa zemljom.1 do mest.istoji od pbtna kojc nJ mestu drzi S druge strane. beduinsko blago.1diciju koriseenja kod svetih ccremonija. cuvJju kamile. Njihove sare obiluju simbolickirn znacenjima Na primer. karnile. poezijom i plesom B. zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine gostiju. Tamjan se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu. a gcworilo se da je bogatstrn legendarne kraljice od S.n·elo beduinsku kulturu da pridaje \ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i drust\·enoj etikeciji: posetioci se docekuju muzikom.ibe s. od kojih svako predrndi seik SeleCi se od mest. predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskog .i\·. jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo 0 im bilo hbdnije.1dicionalno koriste za obeleiannje granica imanja DRA. porodicnog i licnog zivota.1 kojen1 raste drvece koje chje miro i tamjan.1.udate iene.icanje loptica tamjana u \ atru tradicioiulan je pozdr. ali je \erov.1jni u dJ\nini bilo je mesto n.rnje z.itno 11.ij. u tisini i samoCi pustinje susret s nekom drugom osobom moze da bude neobiean i znac. Beduinke takode obelefa\·aju status pokrivkorn za glavu .rntasticne price: grcki istoricar Herodot pisao je Lh su to drvece C:uvale krilate zmije koje bi ubile s\·akoga ko bi poku5ao da odnese smole. oduvek se poyezuju Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog zivota imaju simbolicno znacenje.1ti po eleganciji i brzini U tahom suro\·om ambijentu sqko narusavanje teritorijalnih prav. ovce i koze.igradeno 11. koji su se cenili vise od zlata 0 mestima na kojima su se oni nalazili ispredale su se f. ukljucujuCi sator i odecu ovoga C:oveka SASVIM GORE TRADICIONALNI SATORI Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu. kolutovi njego\·og mirisnog di ma dozidjavaju se kao nebeske put. 1zNAD Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate DOLE Tamjanske smole su dragocene materije sa razlicitim simbolickim svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje tamjan i miro su bili bogati simbolickim asocijacijama . Skupa sa zlatom. jedan za zene.rn dogadaj Orn je n.1 1nolitve i sjcdinjenje s bogovima.1 tim materijamJ. tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste . agal (kanap). na primer.GOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cm·anih t.rn1jJn ima dugu tr.ljniniji deo beduinske odeee pokrivka ZJ glan1 Ono se s. U pustinjskim krajevima Arabije s. poznato kao asaba Beduini se tradicionalno dele na srodna plemena.

dicionalnirn africkirn drustvirna duhon1i i svakodnevni S\'et su jedno isto. musko tajno drustvo iii U mnogirn tra.gledavanja sveta lako je nernoguee izaci sa homogenirn videnjem africke kulture. obluci i perje. u kojem se smatra da zivi pripadaju GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave s raznim tikvama. koja se spaja sa potencijalom za vracevi. za zastitu od zlih duhova.Masaje iz kenije ga nazivaju Ngaj. za pomoc u lovu. rogovima i drugim simbolicnim stvarima ispred sebe. dn·eca i zivotinja. au vecini africkih drustava duhovni i prirodni svet odrafava se u svakodnevnorn zivotu Ava. iscelitelji i isceliteljke (poznati u vecini bantu jezika kao ngange). je zavicaj mnogirn razlicitim drustvenim sisternirna. gatari i prizivaci kise poseduju zanje o ovoj snazi i koriste ga u spravljanju "lekova" Lekovi se mogu koristiti za podsticanje iii sprecavanje kise. Mogu se takode koristiti za . uloga maske ima rnnogo funkcija. Podrucje pustinja.zuju. U tradicionalnom drustvu Joruba. kako duhornih tako i svetornih Maske se nose da pouce iii obra. i zastitnicka je. Stena. skoljke. umetnosti kulturi odrafavaju ovaj socijalni i istorijski kontinuitet. gde SU svi vidovi zirnta prozeti silnom zivotnom snagom > UJ z a: 0 u nekim drustvima se smatra da ovo zraci iz vrhovnog duha stvaraoca . kafo da se njihov bog Soko nalazi na nebu Cesto postoji hijerarhija duhova. organizuje sve pogrebne svecanosti.1 disciplinuju iii podare autoritet. smatra se da zene imaju dve izrazite strane svoje prirode. gde se gornri preko hiljadu jezika i gde "spoljasnjem" svetu dok rnrtvi pripadaju "zemlji" Ako se preci zanemare.lnim kodeksirna i nacinirna sa. dok negativna snaga zdere zdravlje i duse svojih frtava i uzrokuje nesrecu. veruje se da duguju svoja magijska svojstva duhovnim silama koje u njima borave. d. moc da stvaraju i odrfavaju zivot. Afrika je wlik i raznovrstan kontinent Ona. sa rnaskiranirn plesacima u pogrebnoj povorci" Maske imaju snafoo simbolicno znacenje. Mnostvo Strucnjaka kao StO SU F ETI SI Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predmet Za prirodne fetise. na primer. Uloga rnaske prenosi se preko pokreta i plesa . nuske se koriste za mnoge razlicite drust\·ene dogadaje i obrede. za uspeh u ljubavnirn vezama iii za pronalazenje ukradenih stvari. ali su prirodne siro\·ine kao drvece. ekvatorijalnih kisnih 5urna. kao StO SU parcad drveta. visokih planinskih lanaca i gustih. da ornoguce nosiocu pristup specijalnim silama. posteno je kazati da se kroz \·ise hiljada godina nacin zivota mnogih Afrikanaca menjao manje od industrijalizovanijih delova swta i da tradicionalno ti ljudi zive od stocarstva iii ratarstva . od prirodnih duhm·a reka. narocito maske koje se upotrebljanju kod ceremonija inicijacije i pogrebnih obreda Skupa sa kostirnom koji skriva identitet nosioca. Simboli u africkoj religiji. iii prosto da zabave. preko predackih duh ova pokojnika. Duborezi i mali kipovi mogu takooe da budu prozeti ovom snagom kada se aktiviraju preko obreda i bajalica nganga se mitovi i kosmologije preplicu s rnora. do boianstava koja dobijaju rnoc od duha tvorca Lugbare iz Ugande irnaju kult koji se koncentrise oko duhova pokojnika. a plesaci predstavljaju uzorke muske i zenske snage i uzorke iz zivotinjskog i sa drugog sveta.rnaskerade gde kornpletan kostim postaje mocna i energicna sila koja predstavlja i ljudski i duhorni svet Maskeradu cesto izrnde ljudi koji su Clanovi tajnih drustava: medu Dogonima iz Malija. moze da leci boles ti. biljke i zivotinjske koze iii perje uobicajene i oblikuju se u arnajlije sa sirnbolikom koja varira zavisno od koriscenih sirovina i snhe za koju se koriste MASKE RADA Kod tradicionalnih africkih drustava. dok Nupe iz Nigerije. na primer. mrtvaci kainjavaju potomke donoseci im nesrecu i bolest Veruje se da se duhovnom snagom rnoze manipulisati u svrhu dobra iii zla Pozitivna mistiC:na snaga je produktivna.PLEMENSIZA AFRII(A DUHOVNA VEROVANJA 0 co 2: lecenje bolesti Leko\·i mogu da se spradjaju od skoro svih sirovina. savana.

gospodare onih koji se primaju u drustvo . ukljucujud stvorenja. okrugli kalabas se C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete u hramovima. nebeska · DOLE Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe.veliko razaranje ivledu Jorubama.1 im je namena. a grupisani su u razne kategorije.karakterisu simbolicki motivi.tbc oponas. a obicno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca. geledska maskerada koju igraju rnuski iii zenski paro\ i treba da obezbedi da se zenska moc kanalise za dobro zajednice Geledske nuske se pojaY!juju u \·clikom broju razlicitih obrazaca i obicno se nose na vrh glaw.·eoma stilizovane kreacije. U~JIVERZALNI KALABAS Kalabas je tikva tvrde kore. sto znaci "osi m za Boga·. pri cemu nosilac poprima duh iii karakter maske i kod inicijacije izvodi . biljni svet. najpopularniji je adinkra simbol u Gani GORE DESNO . platno se sada nosi u rnnogim prilikama. koji su graficki izradeni u stilizovanim geometrijskim oblicima Ovi simboli se odnose na istoriju. pod uslovom da su simboli prikladni. U pocetku korisceno za pogrebe. svi kostimi i maske su . ljudsko telo i nefiguratirne oblike. kao i slikama ljudi i zivotinja U Abomeju.. 7' > > > ADINKRA SIMBOLI Umetnost adinkre simbola tela.wlja Mnoge maskc su prava urnctnicka tvore\·ina: zensko inicijacijsko drustvo Sandi u plemenu Mendi. Ma koja d. koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso. Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka. kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasem. Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga" Gaj name. GORE LEVO koji se rucno izraduju na platnu . mnoge maske su dizajnirane tako da lice na zivotinje. dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas pluta u velikom. mesec i zvezde kaze se da se krec'u u gornjem delu kalabasa. pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa . inu drvenu nusku koja je ukrasena duborezima koji predstavljaju pretke. i\ledu nigerijskirn Ogonima. filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti u Gani Akoben.1juci zirntinju koju predst. Za sunce. a i samo je sirnbol kulture Gane.-e. sto simbolizuje vezu izmeau sunca i zemlje preko plesacevog tela DOLE i Obali Slonovace. adinkra simbol za budnost i obazrivost Dogonske maske formiraju liniju. Kada se horizontal no prereze na pola. a njiho\·a simbolika varira u zavisnosti od konteksta. m·eliko doprinoseci visini nosioca . Sijcra Leone. Benin.

1 iskonskim i rnitskirn izvorima snage.upotrebom sun cane simbolike. a po predanju ga u VII \·eku pre n e osnovao car Dzimu. kao nacionalni simbol. Za vlada\·ine dinastije l\[ing 0 Kineski car. N. koja je simbol zemlje i prema tome. 0 0\·a skulptura se nalazi na tocku zakona iii darmacakri. ali mozda i kao demonstracija velicine 5aha Dfahana.1 hiljade robova urnrlo je u toku gradnje onig zida. konja. s natpisorn "samo istina pobeduje" znaci "zernlja izlazeceg sunca''. U modern om Japanu car Vl nastavlja da zauzima presto od hrizanterna: duga neprekinuta dinastija sirnbolizuje kontinuitet sa prosloscu. zrna pirinea. pre n. Godine 1950. Amaterasu. simbol sunca i nacionalni cvct Japana. Iz raznih perspektiva on mo:Ze da se sagledava kao simbol moci. a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zemlji .e. koji je ulep5an poludragim kamenjem Cetiri kanala u bastarna sirnbolizuju cetiri rajske reke koje su opisane u Kuranu. sekira. plamenovi. sagradio je vladar. i srnatra se jednim od sedarn svetskih cuda. fazan. kakav je danas. rie ) zrnajevi su bili slikani i u drugirn bojama.preko legendarnog pretka Dzirnua. sve odvojene lotosom u bazi. koja je zavrsena 1652. podele. koje su svaka za sebe imale razlicitu sirnboliku: tirkizni zmaj postao JAPAN SKI SARAN Japanski sarani koji plivaju u mnogim japanskim vodenim bastama simbol su strpljenja. indijska vlada je usvojila. pratili svoje poreklo dovelike boginje sunca. a car se po ustavu definise kao simbol drfave Carcvi u Kini bili su vladari Srednjeg carstva (svakodnevni s\·et) i Cetiri strane sveta. cija se carska dinastija nastavlja neprekidno sve do danas. kako Japanci ZO\'U Japan. kod grada Agre. a zansio ga je car Kin Si Hang iz dinastije Kin kao sredstni odbrane od varvarskih plemen. au Kini 2000 godina pre n. odrfanjuci harmoniju izmedu neba i zemlje Imali su devet obelezja: zmaj. ova grobnica je napravljena od s\·etlucanig belog rnermera. zrtvena cinija i fare koje simbolizuju pravdLL Zmaj sirnbolicki predstavlja carsku vlast i ulogu cara kao posrednika izmedu neba i zemlje On se pojavio na kineskoj nacionalnoj zastavi za vladavine dinastije King i bio je vezen na dvorskoj odori Kinezi su verovali da su direktni potomci Zutog cara.1 sa sc\·era . bika i jos jednog lava. odeven u simbolicno zuto. CARE VI Dalekoistocni carevi su sebe dugo povezivali 5. GORE z w > ARHITEKTURA Veliki kineski zid se uzima kao vizuelni simbol Kine On kri\·uda celom severnom granicom ove zemlje. ratarstva. Tadz Mahal predsta\·lja trajan i dubok simbol ljubavi Orn velicanstvenu grobnicu. zbog cega je on postao simbol tiranskog ugnjeta\·anja. slona. ostala je carska boja Od vrernena dinastije Han (od 206. hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu Nipon.JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA Carski peeat je bio hrizantema. Zuta boja. skulpturu iz vladavine cara A5oke (vL 272-232 pre ne) Ovaj stub klesanog kamena prikazuje cetiri lava. jednako Indiji i Kini. Kaiu da je za sebe se prostire od drevnih predanja do modernocr doba Velike b civilizacije behu uspostavljene u lndiji 2 500 godina pre n e. pred paravanom sa motivom zmaja Kulturna.e . do 220 ( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid je ojacan u \·elicanst\·enom stilu.i svoj autoritet . povezan sa istokom i izlazecim suncern . planine. 5ah D:Zahan u znak secanja na Mumtaz Mahal. GORE Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "C:isto" beloj pozadini Japan je sebe posmatrao kao ··trece carstnJ''. zatvorenih sta\'O\'a i ugnjetavanja U Indiji. svoju dragu zenu koja je umrla prilikorn porodaja Srnestena izmedu kanala i tihih basta. za koga se priealo da ima glavu coveka i telo zmaja. koji simbolizuje Budina ucenja. koji barska trava. politicka i duhovna istorija istocne Azije bogata je i dramaticna i predstavlja ogroman trezor simbolike. je simbol cara. Japanski carevi su. centralnog bofanstva panteona Sinto . dok baste predstavljaju konacno pocivaliste du5a pokojnika Tadz Mahal je podignut kao simbol ljubavi.

rnskc c. a njegovo konzumiranjc jc S\cti obrcd.1ko Lh jc s:ihranjcn u T. Solj.l odbijanjc soljc C.1 preost.1panje pirinca pre km«rnja oslobada zivotnu cnergijLI.111 s. bliska .1jnc S\cc.1 sc obicno po\·ezujc s. Mumtaz Mahal pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj.rnjim.1 p.10 da bude sprovcdcn u dclo. jednog dana.1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi.1 LOTOS lako raste u mulju.1 pn im srcbrnim mostom. iii ugnjetavanja. koje donosi pirinac.1.lj.·oljc. .rnstn1 Inari.10 u senci biljkc c. je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padme" odnosi se na prosvecenost. wb i lisec.rnje pirinca sm:itra sc jcdnako \·aznim kao disanjc U Kini sc za devojkc sLibog dpctita gon1rilo da scd. c z > c 0 U [(ini SC gostu slLlzi (.1ja i kaLh je nckoliko listo\·.1c.1dzi s.1lij. n:i suprotnoj str.rnost C:. koj. bog. Ponekad se Zd zrna pirinca govori da su "male Bude'.1111 dcsctina.1\ ljc.1 snutra SC 0 ncpristojnim.1 par drzi pirin. koji su ga pili ch bi ostali budni prilikom mcditiranjaJapanci~ su podigli ispijanjc c. hranom koja donosi srecu.·o i srccu. sto zn.·o ee s\·ako zrno pirinca koje ne pojedu biti oziljak na lieu muza U _fapanu se pirinac smatra s\·ctinjom.1lc tri dcsctinc sc pL1nc prij. br. i povcz. on je simbol cistog duha koji iz !(inc LI japan prcncli monasi zcn budiznu.1 sc pL1ni do Pl RINA( I CAJ Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J n.1lu. Nm·a letina se proslavlja kao deo s\·eeanosti Pongal.111ci \·cruju da 1ut.1mirnic. Svet ukra$a\·a prostor ispred kuca pirincanim brasnom LI boji i prinosi Zrtve bogo\·ima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva tevo Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar moze imati razlicita simbolicka znacenja. zavisno od kulturne iii politicke perspektive. Ovaj zid se razlicito posmatra kao simbol zastite. Stanon1ici B.1 mo:i.rnoju. :iii jc umro pre ncgo sto jc njcgo\ pLrn mog.1 hindu vcnc.1 sv. U Indiji se pirinac smatrJ.1ta. bio jc prozct di\nim osecajcm sreee.1.lja pocclo jc kada SC z > > N car Sen Nung.1p.111rnnJ.1!0 u njcgon1 sol ju vrcle 'ode. Zclcni c. "dragulj u lotosu" U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e boz.1 simbol zirnta .1stoji sc od pct sati ritualnih pokrct.1j lzao 0 simbol f'Osto\ anj:i i dobrc . LI obliku j. Posto jc popio zbtnu tccnost.1ci "nosnica : drugim rccinu. sto simbolizujc zdr. kach se pirinac km·a u loncima dok se oni nc prcliju. od crnog mcrmcr:i. naprctkom i plodnoscu i prcdstavlj.1ja na ni. pijcnjc C. strasni simbo! vecne ljubavi jednog cara prema svojoj princezi. koji jcdu pirin.111i rckc Dz. moci i dostignuca. t.1dz l\L1h.1c z. izolacije i podela . . N. kazu za njcga da jc nasi.1p. J.1j SU tm1ctnosti.1tst.i s\·cc.oesNo Velicanstveni Tadz Mahal. odnur.1ki obrok.e da doncse mir dL1si. koj.1.1li nc priljubljcna. konzumir.111osti iii C:.1tcljst\·om i ljub.1 izobiljcm. koj. da bi se dcca podstakla da ih jcdu .1 pcrsonifikujc clcmcntc zen filozofijc C1jn. lotos zadrzava svoju lepotu Kao nacionalni cvet lndije.

kanuirna. Poline±Jni n:ruju da jc on njiho\ prvi prcdak iii uopste pni co\·ck. koji SU okrenuti prerna narodu na ostrn1 Prevelika glava kod polinezijskih skulptura istice s\·ete atribute gla\·e POLINEZIJSKE TETOVIRANE SARE Postoje dve vrste polinezijskih tetoviranih 5ara Enata su prirodni sirnboli koji se odnose na zivot pojedinca. sa glavnim ostrvima Havaji i Novi Zeland. Korn predst.0KEANIJSKA PREDANJA _j Hiljade ostna u centralnom i juznom delu Tihog okeana. skoljkama. Za vreme sna. Polinezija je bila jedno od poslednjih podrucja S\'eta koje je naseljeno.1ckarna zcmlje. ukljucujuci r\ustraliju. prikazuju \·aine mitoloske teme i prirodne obrasce. pa im jc zabranjeno da jedu meso tc zirntinje. u kostima. Jednom eoveku ciji jc totem bio p. dok bi ratnik imao sare koje ga brane od napada Etua su Pojedinac pokusava da prozivi zivot u skladu sa zakonom koji su posta\'ili preci Kako su preci duhovi putovali kroz zemlju. koja se pokazuje kroz obred i urnetnost Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti otkrivanjem lepote i sustinskih osobina u dn·etu iii kamenu Ukrasne rezbarije pojavljuju se na kopljima. na njegcwo poreklo i drustveni rang Oni takode stite nosioca: ribar bi imao 5are koje ga stite od ajkula.1 Uskrsnjern ostrn1 isklesani su od kamena. stilizovana udica.1sti organ paprati. polinczijskc Havajc i Urodenicki n. urodenici i zemlja su deo jedno drugoga Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju ljudski svet sa svetom prirode. U tetO\ azi i na odeci . l. jer bi to bilo isto kao da neko jede bliskog rodaka Karakteristikc i osobine totemske zinitinje postaju dostupne kucnim gredama i na rnnogirn drugirn nstama kucnih i duhornih prcdrneta Tiki jc muska figurJ koju rulazimo po celoj Polineziji.judi i zirntinja. direktno povezuju sa sanjanjcrn Totemske zirntinjc igraju vaznu ulogu u urodenickom drust\·u Bratstva imaju totemski odnos sa rurocitom Zi\'Otinjom. cine zajcdno Oke.1J'odi veruju da · se pennjem narocitih pesanu. GORE bratstn1 Neki australijski domoroci jos uvek se cvrsto drie za sanjanje totema. u dn·enim skulpturarna.rnje je \ itab. LI z > LW i\falajski arhipelag.1.1pagaj. Iako su ova ostrva worna udaljena jedna od drugih.1le On predstadja \·ecnost i \·ecni odnos paron iii kultura. Melanezija i 1\likronezija. bilo je dozvoljeno da putuje po svetu zato sto je u prirodi papagaja da prelece granice POLINEZIJA Zauzirnajuci veliki deo istocnog podrucja juinog Pacifika. nakitu. a wrovatno predstavljaju bogO\·c zastitnike. nefritu i dn·etu.1 i cistote koji doL1ze na S\'et. poznatu kao "mana". koja prcdstavlja napredak i obilje i duboko postonnje prema okeanu Ona je simbol vlasti i autoriteta i kafo da nosiocu pruia zastitu kada putuje mo rem Ogromni kipcn·i n.1danja Duborczi Mavara sa Non1g Zeland. Pieter je vertikalna fr1rma kod koje se preplicu dve spir. koje se cesto nazivaju "linije pesme". na kljucnim t. i simbolizuje falus iii moc r.n koncept st\aranja sveta Ono se odnosi na stvaranje zemlje. Domorodacko stanovnistvo Australije predsta\ lja jos jednu \ dZilU c:::: 0 kamcnu. polinezijska drust\'a imaju nit jedinstva koja prolazi kroz njihove sisteme vero\·anja i drustvene strukture Rec je o aristokratskim drustvirna koja predvode poglavice. uglavnom u migracionim talasima. stvarali su putanje snova.n·lja list.rniju Postoje tri glanu kulturna grupis. sto simbolizuje duhovnu moc i prestiz SASVIM GORE .rnja: Polinczija. Veruje se da je ceo zirnt prozet sanjanjeni. simbol no\·og zivot. Price nastale za vreme sna prikazuju pretke u kretanju kroz zemlju. a vero\·atno su dosli sa !v!alajskog poluostrva Njihova duhornost se blisko povezuje sa odnosom prema zemlji preko "nemena sna". Sanj. buduci da su oni pesmom oziveli zernlju Polinezijski kanui su divno izrezbareni. Hej-matau je kulturnu grupaciju sa O\'Og podrucja r\USTRALIJSKI DOJ\!OROCI ··r\boridzini' je zapadnjacki term in. u oblikovanju zemlje i u napajanju zivotom biljaka i zivotinja. Novi Zeland. Za plemstrn se smatra da poseduje duhovnu rnoc. koji se koristi za opis dornorodackog naroda koji su hropljani osrnjili iii kolonizovali Domorodacko stanovnistvo Australijc zauzima ovu teritoriju preko 60 000 godina. ali u is to neme ono je vecno prisutno na mitskom ni\·ou.

1tstva Iako ovo deluje opako. ali ako se ne postuje postaje destruktivna . cive maske se sln·ataju kao prebivaliste duha i bo veliki iZ\·or snage u poslu i ratu.1cije Krokodil prozdire decake i ponaea ih bo musbrce Koru. predstavlja raaanje novog zivota GORE DOLE Zmija duginih boja pojavljuje se na domorodackim slikama koje su stare do 6 000 godina Postovanje prechka je vazno za !v!eLrnezijce. J(ada se s\·inje hrane prirodno zubi se trose. lorn i trolwini i\lelanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje jarkim bojama i nastaje na sirokorn spektru materijala. mavarska papratska spirala.:ineziji i i\!ikroneziji postoji mnogo kultura i preko hiljadu jezika Papuanci su bili prvi stanovnici Melanezije. dosavsi tamo barem pre . sernenki.-!nos. zirntinjskih i prirodnih slika Figurice totemske zirntinje bratst\·a.·i i pomiruje snai.1jenju svinja. jer se smatra da oni uticu na zive rodake. Za L1tumule u Nornj G\·ineji morski krokodil jet\ orac S\ 0 z simbolicne umetnosti irna za cilj odriavanje dobrih cH. ponebd pokazuju kako zirntinj.1 predaka. kao sto je slucaj i sa du:i.i\·otinja i prirode. Ovi simboli su prikazi\ ali manu. drveta i perja.ne uticaje duhov. zirntinjskih koza. vercH"atno ukarnje na duhovno poisto\·ecivanje ljudi s totemskim zi1 otinjama. zmija ili krokodil. koj. S\·inja je i polni simbol. Veliki deo religiozne umetnosti sla.l prozdire oca br. . DOLE Krokodil je postovana totemska zivotinja LI mnogim okeanijskim kulturama.1 i.. ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju. I\. otelotrnrujuci odnos izmedu musbraca i zena.29 misticni simboli koji se odnose na proslost predab .1 statusom vlasnika. U tradicionalnom nnuatuanskom drust\·u. g.1 se prenosila lozom 0 > z > i\!ELANEZIJA I i\!IKRONEZIJA Na i\!el.. odnos coveka i S\"inje je od izuzetnog znacaja. c\·eca.1. kao sto ukazuje postovanje prema precirna Ona se cesto sastoji od spleta ljudskih. pario s pukotinom u zemlji (prvom zenorn) da bi stvorio zirnt.rokodila postala je zemlj.aiu da se Krokodil. Veliki deo ZMIJA DUGINIH BOJA Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije.1 izmedu zemaljskog i duhm·nog orstn Nosenje maski je \·azan nacin postlwanja i pribzivanj. bda se kolje.1 gornja nebo S\·et veruje da tokorn inicij. koji je bio prrn ljudsko bice. Dor*\ ilica I\.lozu 5amana. pevaju pesme i miluje se pre nego sto izdahne Za svinje se \ eruje da imaju dusu i da mogu da se smatraju clanovima porodice Broj svinja u vlasnistvu u \·ezi je s. > Kipovi Uskrsnjeg ostrva simboli su religijske i politicke moci i veruje se da u njima borave sveti duhovi GORE "' ih stvari. u tolikoj meri Lh se s1·inji. i\bske centralnog dela severne G1·ineje pribzuju natprirodne duho\·e i pretke Izradene od skoljki. poglavica i boianstava. pa ih vlasnici hrane rukom dado toga ne bi doslo. kao sto je riba.inorn SYinjskih zuba.+O 000 godina Ovo tradicionalno drustvo zasniva se na poljoprinedi.

To je nacin preciznog odrcdivanja redornog odvij.\steci su vcrol'ali d.1 Lha blcndar.1gu.u je bio njiho1·0 omiljeno boz. njego1i zn.uocito bib ICAMNA f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna.RI !(.pod kontrolom i\laja i .uz kojc se mogu snst. sto jc odgovaralo trima razlicitim bojama Cl\'e smolc KALEN DA.11. U Cicen lei na Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile gorostasnom kipu krokodila. Olmcci su sLnili bogcl\e koji su bili poluljudi i poluzi\Otinje J1gu.AG Uz\R Ncbd poznati kao narod jaguara. a na svecanostima u njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.1merici i u z > 0 znanje. majanske prestonice On je doneo po1ezana sa s1ctom prirodc. i osnivac tviajapana.1kticni i odnosc se na astecku kosmologijlL .rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u Prcnu mitologiji i\[aj.1jmocnijih simbol.1jc i .\rnerici.uske proracune i .1 1519.1 pro1udcna Sa prei:nikom od -tm.\stcb .cuna1·anje tah-ih opasnih perioda U centru kamena nalazi se Zemaljsko i:udovistc. kulturu i pismo svom narodu.1 i trgo1 a. datumi su izracuna1·ani n. go\Orilo sc ch poscdujc zi1 otinjski . biL1 je dar tri razlicit.1 j. za koji se verovalo da predstavlja njega Reljef na hramu prikazuje majanskog boga Jaguara kako izvodi obred pustanja krvi sa svojom zenom. kraljicom Hok GORE OESNO LJ \Teme spanskog OS\ .1 p. Tcsbtlipoku ( Gospod.1gc. dobrocudni bog sunca.1ljc1 skog dostoj.1 poj.1 cha pLrn.11 ljujc se 1u umctnickim prcdmctima u celom rcgionu BogO\i su cesto pribzi1 ani u jagu. kJ.1 kornpleksima piramid. 01 . jcdna od najvaznijih i najs1·etijih matcrija za izgar.1.ma.1 bi la su toliko slozena da isti rasporcd nijc rnog. belog. Yetar i 1·oda Sunce. macku su. a cesto je sedeo na prestolu kao kralj.rnja. kao sto jc olmecb.SREDNJA 1JuZNAAMERIKA simbolikom. jaguar jc bio jcdan od n.111 zbog sn. 1 L1d. koje su delile mnogc brakteristike: monumentalnu .1stitinib kraljel'skog dostoj. u i\lczo.1. za koje sc prognozira da DOLE Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunca simboli su povezani sa asteckom kosmologijom ee biti unisteno zemljotresima Kalendarski kamen je koriscen za prorJ.1 behu bogatc GORE Jaguar je glavni motiv Sirom Srednje i Juzne Amerike.cija polozile su ranije kulture.111ja prirodnih poja1·a .1cije Temelje 01 ih ci1 ilizJ.1mcrici . mesec i ljudsb bica st\Oreni su na pocctku petog i tekueeg st1·ar.rnje tarnj.11u u dreYnim . J.o bozanskog z.1 zadimljenog oglcdala). ]. krezubim vilicama i velikim nosom.kod i\laja . slozene blend.ua.1janja Juznoj . posto1 .1 u 1\lezo.111ja.iii i i\ l.1t i bo Suncani bmcn) n. koje su unistili jaguari.1lendar je simbolii:no predstavljanjc ncmena.1ti ljudski dogadaji i\[aje su koristile d1·a blendara r. ca1insb.1ltcr-ego u obliku j.u. surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti.\steci Z.1 njcgo1 a stilizo1 an.1 1rhornog .uhitekturu. lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa ljudskom rodu. gospodar istoka i zapada. cesto povezan sa bozanstvima 3--+ HO godina Veliki astei:ki blendarski bmcn (pozn. naskacb i toltecb.1 jc n.111st1a.1ci su bili 1·isc simbolicni nego pr.1stanjil'JO pl. dana i noci.u. jedan sekul.iralclnog postoj. cerernonijalne centre s.1j1 ec.1nja.hijerogliisko pismo Umetnost i kultura 01·ih civilizacij.uskoj kozi bo s1ctoj nosnji.pod 1!. .ulicitc duzinc.1 do sad. vatra. koj.10 da se desi z.rne ci1iliz. za osnivanje religioznih ceremonija i podelu zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa upalim obrazima. jedan s1 eti.1guara.kao sto je izlazak i zalazJk sun ca .1stccb skul ptur.1stei:kog boga i z.i u podrucju 1\nda . svestenik iii pisar.1 je svet prosao kroz cetiri st1·ar.1 iorm.Ll.irni. smola od kopJ. koji jc n.1 jc .rnst10 kc1jcg su se u is to Heme mnogo pL1sili Oboz.1mcrickim kulturJ.1stitinib kr . zlatnog i tamnog. godinc. okruzeno simbolima prethodnih stnranja Dvadeset glifova koji .rnst1·J.iscu Inka postojalc su 1 clike urb.

wlj. Neke od njih su toliko velike da rnogu da se pravilno vide samo iz vazduha . simbolorn slave iii porJ.Za. -~ 0 z > c N z > > m s: :n Ovaj astecki duborez obredne loptom prikazuje igraca odsecene glave (desno): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija. Asteci su 'ise voleli da razapnu Zrt\·e llJ svetog znacenja.i ponO\'O LIStane lRTVOVr\N_L. 5.i se da je u jednom cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno chadesetak hiljada irtan Zrt\'e SU mog[e dJ. narocito sa bozanst\ ima sun ca. a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita Cenjeniji od zlata. GORE organ koji je mogao bi ti ponuden bogovima. ponekad sa zmijama i majmunirna. izvori i veliko okruglo kamenje . kao sto su pecine.1ju imeiu svih chna u . imaL1 svetu sirnboliku S.1. i d. dok Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e n. ukljucujuci zabavu. a sama lopta je predstavljala mesec i sunce Ova igra je bila zestoko takmicarska. im cupaju zivo srce.1 da bi dobio snagu ch prezi\i l10C (esto ukrasene lesinar kretanje kremeni noz kisa cvet lobanjama. zavisno od situacije. Z..1 . vrteli su se oko religije Narocito je rnezoamerick_a igra loptom. budu muskarci.l s bogo\ im.ASTECKA !MENA DANA Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum.ljmun i pauk. su bile za krv iii srca prinetih :i:rtava.1stcckom mesecu zauzinuju kruznu traku u SJ. ono je simboliz(n·alo 1ujdragoceniji .i pric.1 je morao d. jer je gubitnicki tim cesto bio :Zrtvovan. Sv. kit.1kog dana.\steke i Inke ovi krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i LI ulama.\steci su obicno zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje. kise i Zemlje. Verovatno su one irnale neku \TS tu GORE Majanski brojevi. odozgo sleva na desno: 0.rnje ljudi bi lo je simbol jcdinst\'. .1 bude nahranjen ljudskim srcim.rn10 su plemici mogli da igraju tu igru. NASKACKE LINIJE Pre \·ise od hiljadu godina savrseno naslikane figure. !11. Smatralo se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za svetinju zrtvenom kamenu i dJ. Asteka i J\[aj. u kojoj su dva tirna po tri igraca ciljala da probace mJ. kao sto je tri lesinar. IGR1\LISTE ZA LOPTU Za J\laje i Asteke svi aspekti zirnta.1 bururinu . rnozda kao darovi planinskim iii nebeskim bogovima H UAKE Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake. Takode se verovalo da ce zetva lHamoYima iii na pLrnin. 1. urezane su u priobalno pustinjsko tlo u blizini Naske u jufoom Peruu. pri cemu se C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza. ukljucujuci zivotinje kao StO SU kolibri. bile SU > trska jaguar orao predst. Igraliste je predstavljalo svet. crticu za 5 i skoljku za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinacijama ova tri znaka biti utoliko bolja. bog sunc. zene i dccJ.moj sredini. 4. .1dicije Inka. 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio je 3 znaka tackicu za 1. nefrit je bio sirnbol zivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se smatra dJ.!u. ukoliko igra duze traje. Term in huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice.imJ. koje su bile simbol plod nos ti. ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti iii srnrt i ponovno radanje sunca.\ LJUDI Religijski obredi koji ukljucuju zrtrn\ anjc [judi cini[i SU deo •••• • ••• tr. cvrstu gumenu loptu kroz obruce\'e da bi postigli poene Ovi obruci su bili razlicito ukraseni.1 Zrtrn\ .ZU. Ljudske lobanje su ponekad pretvarane u maske i koriscene su u obrednirn predstavarna.

Medu ovim ljudima. ponekad vise sedeci.1 nascle sedarn glavnih kulturnih podrucja: Arktik.1cki narodi Se.1ka godina je krug podeljen na godisnja doba.·ot Americki urodenici . Plato. Njihov nacin zirnta bio je prilagoden ekosistemima.·erne 0 ro ~ tocak je kruzni obrazac u kojein se pojedinac iii kultura orijenti5u u odnosu na sve aspektc prirode na putovanju kroz zi. Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoamerickim ritualima ekspanziji Americki domoroci bili su SJ. Sunce i mesec su okrugli i kruze oko nas i beleie kruzno vreme Nebo je krug. \'italnu energiju u s\·im oblicima prirode. sa naglaskorn na lovu.'\led' ede nadzbine irnaju rnuske aspekte sriage i moCi. koji obezbeduje kisu i toplotu za rast biljaka: majka Zemlja (dole). gde su ljudi povezani sa Velikim Duh om Za arnerickog domoroca "vradzbina" znaci moc. Sewr i Jugozapad. a bizon i rnudrost na severu Pored ova cetiri pravca postoje jos tri: otac Nebo (gore). muzici i obredima O\•ih naroda VRADZBINSKI TOCAK Ponekad poznat kao sveti obruc. pre 12 do 25 hiljada godina Talasi seoba sa Aljaske na istok i jug dove Ii su do toga da vcliki broj razlicitih plemena iii jezickih porodic.1 na tocak prilikom rodenja.·eruju da je Veliki Duh stvorio prirodu u kruznom obliku. kao i zenske aspekte koji su povezani sa poznavanjem isceljenja pornocu korenja i trava. Severozapadnu obalu. ponekad nomadski. nadzbinski tocak je va:Zna predstava duhovnosti arnerickih urodenika. te sarnoposmatracka svojstn koja su povezana sa zimskim snom Clrao je gospodar ptica i poseduje najvecu mo(. sa C:etiri pravca i cetiri svete boje obelezene na njemu Snki pravac predstavlja narocite prirodne i zivotinjske sile i srnjstva koji idu uz njih Orao leti na istoku i simbol je vida. iz koje duvaju cetiri vetra Sv.1spekata prirode Z IVOTINJS KA VRADZBINA Bizonske vradzbine SU Amerike verovatno su dosli iz Azije preko Beringorng moreuZJ. sa iZ\·esnim pcrcepcijarna i vradzbinskim moCima. Nizije. doveo je do velikog smanjenja broja stanovnika usled uvezenih bolesti na koje domorodacko stanovnistvo nije bilo imuno Doslo je i do mnogih ratova izmedu domorodackih Arnerikanaca i bele zajednice u GORE z > 0 "' Tocak je hadratni krug.SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI Domorod. a zivot i srnrt pojedinca takode se sagledavaju kao kruc> zinltinja. a kako prelazi svoj put na tocku usvaja vradzbinsku moc iii mudrost iz novih percepcija i . izvor zivotodavabckih biljaka i cesto sagledanne kao zenski princip' zivotod. Istocne surne.1zvio se zajednicki znakovni jeziL Dolazak Evropljana. simbol zemlje SASVIM DESNO Mnogi domorodacki americki narodi postovali su bizona kao simbol moci i srece ooLE Medved za americke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje kojoj Se ljudi i priroda prozimaju. istrajnosti i snage Mis i n_e. ali se takode poima kao ziva celina LI u SREDINI Orao je simbol moCi i vida SASVIM GORE Kvadratni krug Vradzbinskog tocka. r. koji su cesto morali da se sele i ponekad ratuju. Vradzbinski . od XV \•eka. medved i samoposmatranje na zapadu.manska drustn koja SU zivela u bliskoj duhovnoj vezi sa zemljom . i sveta vatra u sredini. Smatra se da orlovi. kao i ptice uopste. Pojedinac se postaYlj. skupljanju plodova.n-alacke snage zemlje Bizon je smatran gospodarom svih zirntinja na zemlji . pecanju riba iii na poljoprivredi Njihova istorija i odnos prema prirodi obrazuju mitologije i sisteme simbola koji se pojavljuju u umetnosti. a horizont je rub majke Zemlje.·inost se mogu naci na jugu.

Shene price koje se odnose na godisnja doba prisutne su u mnogim ratJ. uzgajanje kukuruza se brzo prosirilo na ostatak sveta . cak i kroz beznacajne susrete sa :i:ivotinjama i pticama iii drugim silarna u prirodi Na kraju se odaje deli bogatstrn i da nibd.1 sJ.tstva i podsetnik nJ. pretke On je simbol dostojanstva i uspeha. kada se umore od !ova na kopnu.·ani za zernlju bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao je otelotornrenje vizije i u\•ida. Kada se nosi orlovo perje. polozi na tlo kao kre. za vizijom se dogadaju kada adolescent prelJ.:ira pute\'C drugima kolac izrezbaren je figurama i licima koja se nalaze jedno na drugom Ova lica predstavljaju pretke iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju narocite poklone GORE Totem ski . gde trazilac ceka viziju . Na primer.1tstn1 DJ.r. Kao osno\·na namirnica. jer lete u krug.1tu ulw. l\lnoga sirnbolicka znacenj. trava prociscenja. ritualni cin preko kojeg se mogu dobiti korisni znaci. obicno zivotinja iii biljka koja usvaja americkog urodenib preko obreda prelaska u adolescenciji Totemski kolac se rezbari. ono podseea na prisustvo Velikog Duba: orao je po\·ezan sa suncem. Za ptice gromovnice se kaze da se obrusavaju s neba. a trazilac deli dozidjaj s.zi put uodraslog ccweka Traiilac moli samana za pomoc. istorijskog i duhovnog ranga naroda.v.ioc. TRAGANJE ZA VIZIJOM Pojedinac koji trazi uputst\·a iii odgovore na pitanja rnoze da krene u tr. lo.11nlc kucu i postaju beskucnici dok ponovo ne st\ ore bog. a bda su stigli Enopljani.·eoma znacajno za americke urodenike.1knuti ljudi prireduju gozbu i odrii:u se svojih st.inje je .:iri.oesNo Orlovo perje na perjanici poglavica americkih domorodaca simbolizuje zrake sunca imaju \Toma slican duh ljudima. koji snutraju da je to \clika cast za davaoc. On je bezbrizna ptica irtrnnnja koja ot\·. i predstadja i porodicni i amblem brJ. koji mogu da se proturnace kao uputstva duhon. 0 0 n TOTEMSKIKOLAC Algonkinska rec totem znaci licni cm•J.1lwalnost Velikom Duhu za dobijeno. Kukuruzna :Zena.·. vizijorn.·ise nego sto mu je potrebno Cur.1te duhovi iz podzemnog sveta i mora je spasiti sunce tako da letina 0 < z > $'. Boginja kukuruza kod lrokeza (Onata) cerka je majke Zemlje (Ejtinohe) On.1 Trebalo bi da ccn·ek se i cekajuci znakove iz sveta BOGINJA KUKURUZA Kukuruz je nastao iz divlje trave koja se zove teosint. deleCi ih prip. moleci ODRICANJE z.·eci ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi. plemena Ponebd 1u kraju o\·e ceremonije oni z. price plemena sa severozapadne obale Pacifika gornre o preobraiavanju zivotinja u ljude. cesto od kedra.·et trazioca Trazilac ostaje u svetom prostoru jednu iii nekoliko noci.1ganje ZJ.. TraganjJ. Sveti darovi kao sto je duvan (koji blagosilja zemlju) ostave se u ovaj prostor za Velikog Du ha Ponekad se kadulja. kao i ogromne snage za savladavanje S\·ih neprijatelja i za napad sa nepogresivim naumorn.rskirn drustvima. Zena od bundeve i Zena od pasulja. a njego\·a pera sa sunce\·im zracima selektin10 uzgajali kukuruz.in se snutr. Americki urodenici su oko sebe Veliki Duh moze da goniri kroz bilo koje iskustvo.:i iii zenuljskirn orlom. postaju kitovi ubice i love u moru Potlac je cinucb rec ZJ.manom da bi ga slwatio povezani sa slikama poznati su samo ljudima bratstva. kao i ljudi u zirntinje Kaiu da narod lososa iii kitova zivi u velikoj sreci u gradovima ispod talasa.:i orlom odric. Kaiu da je on jedna od tri sestre.1 i priec koji SU moze da raste. U prirodi se nade neko udaljeno mesto i obelezi pravouganikom iii krugom. kukuruz je inspirisao rnnoge \ azne mitove. 0 $'. grade kruzna gnezda i nisu priko.:i i Z. a koja je rasla u juznom Meksiku pre 7000 godina.:i ne dre±i .1dnicimJ. ceremoniju '"odricanja u kojoj ist.1 prim. boginje plodnosti.:inj.

i.1seljcn je uglarnom Inuitim. Nevidljive prirodne sile zovu se inua. dobro stanistc irvasa iii karibua.1lni lnuiti. Eskirni '. kepunska sekira i kavik. On deli iglo sa Irdlirvirisongom. klinn i geologija Arktika uticu n. UnutJr Arktickog kruga.wa lnuitima da opstanu u surm·im llS!ovima. i Fino-Ugrima severne SkandinJvije i Sibira.1t kao ··zemlja ponocnog sun ca·: leti sunce nikad.ARKTICKA PREDANJA 0 z > 0 GORE Arktik je poznat kao zemlja ponocnog sunca. \'Odi. ljudskim i biljnim svetom na cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje Sibir i drugc delove severnc Rusije. koji ponekad izlazi da igra po nebu. Tajga i tundra su bezlican pejzaz sa sirokim horizontima. sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ . a gradi se od s. zasmejavajuci ljude Za lnuite iglo je simbol kuce i porodicnog zivota. Aljasku u Sjedinjenim Drz.1\·anu. KJrude i Grenlanda.rn1ih elemenata tog ekstremnog ambijenta. lzgradeni od kocki leda koje se di:lu u spirali. da bi pornogli ljudima da pre. J\ningan je bog rneseca i efikasan lovac koji na nebu ima iglo u kojem se odmara. sto ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc kulture koje se oslanjJju ru lovJ na irvase Lov na foke.1 brat sunce . U inuitskoj mitologiji.ui ljudi. veliki okean je okruzen kopnom. lnuitska spiritualnost ba\·i sc odobrornljavanjem bogova i duhova iz prirode.ive u surovim uslovima. pa SC zivotinjski duh mozda ne bi vratio u zernlju u nekorn drugom zivotinjskorn telu Da bi se ovo izbeglo. kamcnju i zivotinjama. iglo i njegcn· graditelj postaju jedno Iglo omoguc. !(ada duh med\·eda postane i:ovekov Neki od inuitskih simbolickih alata· poklopac kutije. poznati kao tonzgak Dul10\·i karnena i mcdvedJ se srnatraju narocito mocnirn. Arktik je. a rnogu sc IlJCi U IGLO Rec iglo znaci "nast. prijavili bi to SVetu duhova. Inua rnogu da postanu totemski cuv. U Kanadi je on registrovani zastitni znak za lnuite GORE DOLE severnu Non·esku i Svcdsku N.. a zimi nikada ne izlazi.1 ga nebom ne \'ij. u koje spadaju Saami EkologijJ.1 znako\·e i simbole njegovih naroda. pozn. kad. svojim demonskim rodakom. INUITSKI DUHOVC Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi": Algonkinci su ih Z\ali . zakrivljeni noz torngak. kod ljudi koji tJmo zive. st\·arajuci kupolu od lcda s ruporn na Hhu za \ entibciju Iglo je sirnboliean produzetak onih koji su ga grad iii i njihorng odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi iznutra i kada se 'kljucni kamen" postavi na vrh.. zido\ i igloa se zakridjuju prcma unutra. a igluvajgak je ledena riastarnba koju zimi koriste centr. lnuiti se dice svojim majstorstvorn .rn1ba·.1 ne · zJL:izi.1 Aljaskc. kitove i morski ribolov takode su vafoi za ljudski opstanak vazduhu. sirnbolicno ga pojede medved i on se ponovo rodi kao carobnjak iii angakok Za inua zivotinja se srnatra da su veoma osetljivi na izradu oruzja koje ih ubija Ako bi ih ubilo orude slabe izrade. SJ tundrom na rubu i zivotinjskim. Lapland u Finskoj.

kako irvasi odumiru.Iglo sirnbolizuje pocivaliste i psihicki dorn razlicitih strana ljudske prirode Godine 1958 kanadska vlada je registrovala sliku igloa kao zastitini znak. sa glavom od koze irvasa. da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe. Polarnorn zvezdom. sakupio je mitske i magijske pesme koje su prenete kroz vise pokoljenja seljaka. kroz srednji svet svakodnevnog zivota. duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova. S!MBOLICNI ALATI Dve druge va2:ne stvari u inuitskoj kulturi su inuksuk i KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA Ranije poznati kao Laponci. Sarni koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu. ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od jove iii krvlju figuricama ljudi. srednji i gornji svet Zarnislja se da je svet sacinjen kao neka vrsta kosmickog satora. koji se koristi za secenje platna. oni su postali vise nomadi Kao sustinski 5amanska kultura. a stoji na drvenim potpornim stubovima koji su ekvivalent stuba sveta Unutar kate postoji s\·eti prostor u kojern se drzi sveti bubanj . tako da svako novo domacinstvo obicno poseduje malo krdo irvasa s kojim braeni par moze da zapocne novi Zivot lrvas se takode cesto povezuje sa simbolikom meseca i sa pogrebnim obredorn i smrcu . 1835. finski nacionalni ep. sto bi dovelo do unistenja zemlje TradicionalnJ nastarnba. Ulu je simbol zenstvenosti i uloge zene u inuitskom drustvu SVETI BUBANJ Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine. Dufa ruka KELEVALA IR VAS Jrvasu pripada centralni znaCaj LI Elias Lenrot. inuksuk znaci "oblicje eoveka" On je putokaz koji vodi lnuite kroz bezlienu tundru. pri cemu centralna osa Drveta sveta prolazi iz korena u donjern svetu. kulturi Samija. sa ognjistem u sredini. a molitve obezbeduju da ona ostane na rnestu tako da se nebo ne srusL Sarni se plase da Polarna zvezda rnoze jednorn da se pomeri. Sami takode veruju da kada umre Clan porodice telo treba da bude izneto iz Satora kroz boaso iii kuhinju. pripremanje ko:la i za kuvanje. inuksuka pokazuje prema jezeru. prethodnik jurta. Centralna osa se opisuje i kao C:etvorostrani stub sveta . sto znaci da se u jezeru rnoze naCi riba na istoj udaljenosti na kojoj inuksuk stoji u odnosu na rub jczera. Uobicajen simbol u severnoj Kanadi. Kelevalu. velike grupe plemena koji govore mnostvom razliCitih dijalekata jednog jezika. finski naucnik. Irvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. da bi zastitila rad inuitskih umetnika i rezbara. . koia 5atora predstavlja nebo. Sarni shvataju svet sa razlicitim nivoirna stvarnoati: donji. a kada se oni konacno umire dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. Deci se obicno daje in·as za nicanje prvog zuba i za imendan . Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet GORE )> :0 -I rn 0 )> z )> ulu . a jos irvasa dobijaju prilikom venC:anja. koji su takode uzgajali pripitomljenog irvasa. Sami su tradicionalno bili lovci i ribari. inace ce umreti jos neko. Ulu je zenski noz sa ostricorn . Sarnija je slozeni kupasti sator iii kata. koji rnoze da izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg On predstavlja simbolicnu kartu kosmosa. Za nebo se smatra da je pricvrsceno "severnirn ekserom". grupnog i kulturnog identiteta. u obliku mesecevog srpa. Pesme i sage ovog epa pruzaju vazan uvid u verovanja i predanja samijskih naroda. do sazveida Velikog medveda na vrhu. NapraYljen od karnena. a drianje irvasa je simbol licnog. Sarni su deo finsko-ugarske rase. inuksuk se pojavljuje u ljudskoj formi sa ispruzenim nogama i cesto sluzi navodenju karibua na mesta gde ih je lako uloviti. objavivisi.

kao sto je udar groma ili pre:livljavanje neke smrtonosne bolesti. zanosnog i izrnenjenog stanja u SAMANSKI LET Za samane kazu da mogu magijski ch lete u obliku zivotinje.. a sibirske 5arnanske svestenice jos nose pticju no5nju . Drugi 5amani mogu biti "pozvani" tako sto ce se u snu sresti sa polubo:Zanskom ili istorije i identiteta. da se penju na nebo u "rnagijskom letu" iii da silaze u podzernni svet da bi se sastali s precirna i razgovarali sa duhovima prirode Mnogi 5amanski sirnboli predstavljaju preobrazenje iii oslobadanje od jedne vrste postojanja u drugu Tradicionalni 5amanizam se danas malo praktikuje. iii kao duh odvojen od tela. 0 ro ::2 Semene ljuske se obicno koriste za pravljenje samanskih zvecki GORE 5amanizam rnoze da se nacle u korenirna mnogih velikih religija sveta. isceljenje iii vizije za njegovu zajednicu S poreklorn u paleolitskom periodu... a znaci "onaj ko zna'' Samani su posvecenici transa.. _J SAMANIZAM Drevna tradicija famanizma podrazumeva ulazak pojedinca u izmenjena stanja svesti da bi mogao da poseti druge nivoe stvarnosti. iz kojih mogu da proiziclu pouke. Na ovaj nacin 5amani mogu da lete kosmosom. ali se cesce desava da dozive spontani poziv kao ljudi koje je priroda odabrala Samansko pozivanje je sarno po sebi simbolicna pojava Cesto se dogacla da novog posvecenika pozove skoro srnrtno iskustvo. Francuska.. sto odraiavaju mnogi simboli Paleolitske pecinske slike u Laskou. U busmanskim crtezima u kamenu. na jugu .. pri cernu oni metaforicki umru i zatim se ponovo rode.. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA. NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREivLA. Kafo da su neki samanski ratnici toliko koncentrisani da mogu da hodaju kroz baraznu vatru i da ostanu neozledeni Psiholoski gledano. a: c. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA. tako da ne postoji nista sto maze da se napadne. hodanje kroz smrt predstadja sposobnost odbacivanja liC:ne POZIV SMv!ANU Samani mogu da naslede svoju ulogu. DELUJUCI KAO BELEZI VERE.. sa bubnjem i kopljem. pokazuju 5amana s rnaskom ptice. Neki dozive snoliko iskustvo komadanja. DOLE u Sibiru. v.SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI l ZNA1'. inspirisan Jungovim povezivanjem 5amanizma sa idejama o ''kolektvnorn nesvesnom" i sve vecem davanju vafoosti putovanju izrneclu razlicitih svetova iii stanja boianskom licnoscu Cesto su te licnosti iz snova umrli preci samana koji ga ob~n·estavaju da je on izabran Neki 5amani imaju nebeske supruge koje ih zovu na put Suocavanje sa sopstvenom smrcu iii putonnje u smrt predsta\·lja sna:i:an simbol samanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno bice i da zi\·i bezgresno uprkos napadima i izazovima zivota . "preobraca se" u vuka. premoscujuci zemlju i nebo. ali jedan talas interesovanja se razvio na Zapadu..0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE 0 MISLI I MOLITVE. kao i na rubovima mnogih drugih Rec 5aman potice od Tunguza Severnoamericki saman. z _J <( ::::i f- . kojem se smatra da oni napustaju svoje telo.

a 0 oote Samanski bubanj sa stilizovanom slikom konja u trku naslikanom na povrsini biljkama. U tradicijama americkih domorodaca izlazak dima kroz rupu kolibe predstavlja puto\·anje dulJJ.l\'ljaju nata koja nas zm·u u drugi nivo stvarnosti. srednja zemlja i podzcmni S\'Ct . a tokom 5arnanskog transa opona5a njene gmiiuce pokrete sc odnose na vezu izmec!u njih. Preko ove veze saman se konacno susrec'e sa svojim dvojnikom iii od nervnog sloma iii se suoce sa smrc'u . "antilopa transa"je stvor nalik antilopi. rnoze nas pozvati da zauzmemo distanciran pristup.frikc. dolazi do spoznaje preko izmenjenog stanja kojc jc rezultat patnje Lest\·e su sliean simbol. s ko1·inu razaovara da " . a nalazirno ih u brezama sa sedarn cvorova sibirskog samanizrna.inj ima narocito sirnbolicko znacenje kao sredstvo kojim se prelazi u izmenjena stanja iii druge svetove Ustaljen ritarn koji se svira na bubnju.1 Uloga sanuna jeste da napravi spone iii da putuje izmedu o\·ih sntova.ubnja predstavlja podclu izrnedu gornjeg i donjeg sveta U svim samanskim kulturama bubanj je simbol odnosa izmedu gornjeg sveta.ali neka predanja daju op is cak scdam iii dcvet svctov. centralna Azija.nordijski bog Odin. mesecu i zvezdama kao o roc!acima. kofa b. koji se povezuje sa zenom SAMANSKA PUTOVANJA Simbolicni svet samana moze da bude znacajan ljudima koji pate SAMANSKI SAVEZNIK Saman ima saveznika iii ucitelja u obliku pretka. iii u prirodi. na primer.istoji se od tri nivoa iii sveta . koji se cesto po\·ezuje sa muskarcem. Saman mo:Ze da napusti sadasnju stvarnost da bi prona5ao mudrost iii znanje u alternativnim stvarnostima. suncu. izmedu zemlje i neba. blokira druge culne informacije. omogucujuci 5amanu da ude u drugo stanje s\·esti.1 Dcda i\ [razJ) bi dobio uputst\·a Neki psiholozi vide direktnu vezu izmec!u paralelnih St\·arnosti sarnana i odnosa izmedu sna i svakodnevnc stv. da bi produbio odnos s tom zivotinjom /l. Saman rnoze da oponasa radnje i glas zivotinjskog saveznika da bi rnogao da deli njegove percepcije. irvasi iii ribe. Za mnoge 5amane postoji dircktna veza izmec!u njih i prirodnog sveta Rornski 5aman prica o zemlji kao o svojoj baki.gornji svct. Tunguski sibirski saman ima zmiju kao duh koji mu pomaze. koji se susrecu na zivotnom putovanju individualnim bicem. a mnogi simboli BUBA NJ Koriscen za uvodenje 5amanskog transa. kao sto je Egipatska knjiga mrtvih i Stari zavet. Bubnjanje ima \'ezc sa praiskonskim zvukom. koji se vesa na drvo sveta lgdrazil. a ponekad na zveckama iii drugim instrumentima.izgovaraju s prccima. predst. s nogama podignutim u letu. 'ft s > > z PARALELNI SVETOVI Osnovna samansb kosmologija s.unosti lz ove perspektive znakcn·i i simboli iz nesvesnog. Ona \'erovatno simboliwje sposobnost samana da r. medvedi. zivotinjama. darovitost i inteligenciju Za sarnijske 5amane kazu da postaju vukovi. za koji se ponekad smatra da je puls zemlje Za sarnane Altaja.DESNO Tunguski saman iz Sibira nosi kozu i rogove svog duhovnog saveznika. iii cesto zivotinju iii duha prirode koji mu pomaze da dostigne izmenjena stanja i svoju najdublju prirodu. bub. Sanjanje orla. Susretljivi duhovi zivotinja i predaka mogu se posmatrati kao aspekti C:ovekovog nesvesnog. i donjeg s\·eta iii utrobe. ali i u drugim predanjirna. sa ostro fokusiranom pafojom. Drrn weta je samanski simbol koji se javlja u mnogim kosmologijama . buduCi da sc u busmanskoj mitologiji pokojnici pretvaraju u antilope Slicne lcteee zivotinje javljaju se u sibirskoj samanskoj mitologiji (i mogu da budu iznir leteceg irvas. upokojenog 5amana . irvasa.

muski princip. Taoizam je bio utic. sagledavanje zirnta onakvog kakav on jeste. dok se taoizarn vise bavi zivljenjem u skladu s prirodom stvari kakve one stvarno jesu . tako da je on istinit i vecan Obicno se navodi da je Lao Cu rekao da "tao o kojem moze da se gornri nije vecni tao·· To znaci da se tao odnosi na ono sto prethodi svim vidljivim stvarima (iii "rnnostvu stvari") u prirodi. cim se opise stanje \lobrote''. sistem. Ovaj simbol pokazuje da zivot mora da se sagledava kao celina i da ne rnoze da istinski postoji u izolovanirn delovirna. pre nego stremljenje ka ispunjenju niza zelja . Konfucijanizam je eticki pristup zivljenju i vladanju zasnovan na cvrstim principima. za koji kaiu da ga je u Kini osnovao Lao Cu (iii "starac") u VI veku pre n . U isto vreme. za Kineze je ono izvor cuvstava. zenski princip.1jan u Kini i Japanu. tao (iii ··put") opisuje nastanak kosmosa i stvaranje sveta. Lao Cu GORE "Svemocni" pecat Lao Cua. "' . povczuje se s hladnocom. zivot do smrti. niti je bio vezan za postovanje bo±anstava. tamom i zernljom. On se odnosi na izvor obrazaca prirode i na oseku i plimu prirodnih sila. odrnah i neminovno priziva stanje "nedobrote·· kao suprotne sile . a musko do zenskog Jin. Otkrivanje taoa zavisi od "prainjenja" srca od vecito promenljivih iluzija cula. e. ali se vremenom. tao je misticni put koji moze da se prati zivljenjem u stanju jednosta\•nosti. I taoizam i konfuCijanizam su uveliko uticali na kinesku kulturu i istoriju . kao i veliki deo kineske misli. simbolizujuci celovitost prirode Savremeni primer ovog principa ocit je u odnosu coveeanstva prema ekologiji planete Na5a sposobnost da upregnemo silu. taoisticki magicni dijagram koji obuzdava kosmicko ci. zbirke aforizama koji se bave prirodom s\·eta i povezanoscu coveeanstva s tom prirodom Centralni princip ovog dela je neakcija ne pasivnost. napustio civilizaciju i odjahao u pustinju na vodenom biku Na poslednjoj kapiji carstva ubeoen je da ostavi zapis o svojim ucenjima. rastuzen nesposobnoscu naroda da prihvati "put" koji je on predlagao. taoizarn se. pa ipak se preplicu i medusobno su zavisni: dve male tacke u simbolu pokazuju da svaka suprotna sila sadr±i seme one druge Dn oblika zajedno cine savrsen krug. u skladu s ritmo\'ima prirode Dok se na Zapadu srce sagledava kao izvor hrabrosti i ljubavi. TAO I licni i kosrnoloski princip. je bio autor Tao Te Cinga iii 'Tnjige o putu". Simbol jin /jang ukazuje na balansiranje prirodnog zakona iii ciklusa promene. koji se nalazi izrnedu zernaljskog i rajskog postojanja. sa svetloscu. ali ako ne uspemo da spoznamo svoju zavisnost od velike celine zivotinja i prirodnih sila oko sebe nase snage ce na kraju dovcsti do nase smrti Simbol jin/jang pokazuje kako svaka sila.TAOIZAM 38 Taoizam je religijski i filozofski 0 ukorenjenim u verovanje da · srnislu da se. i napisao je delo Tao Te C::ing DOLE prirodom zivota. au modernom dobu interesovanje se prosirilo i na Zapad civilizacija moze da izgradi bolje drustvo. toplinorn i nebom.. resurse i informacije ogromno je porasla. u kojem svaki pokret sadrzi iii se na kraju pretvara u svoju suprotnost: snaga dovodi do slabosti. jang. u trenutku kada je najveea. sediste pet cula. nego aktivna saoseeajnost s Prema legendi. Lao Cu je. Dok mnogi religijski sisterni sagledavaju raj kao stanje van ljudske zemaljske egzistencije. dovodi do svoje suprotonosti BOZANSKE LICNOSTI Taoizam nije u pocetku imao nikakva staticna verska ucenja. vise bavi jedinstvorn u kojem eovek zivi u taou i poistovecuje se s njim. Tako zivljenje prema taou znaci da eovek bude voden najdubljirn putem u prirodi. Tarnni i svetli delovi orna sirnbola direktno su suprotstavljeni. JIN I JANG Za Lao Cua nije postojalo nesto kao cvrsta definicija dobra i zla u z _J < :::i 0 CD Prema predanju.

1lnc praYde i zastitnik Co\CCJnSt\". taoisticko viaenje sunca bilo je da je rec 0 necem stalnom. mcdudclovanje ovih suprotstadjcnih principa dovelo je do stvaranja Pan Ku. za koga kahr d. koji je zatim uzeo dleto i cekic i poceo da klcsc ost.ffa ursku hijcrarhiju u r. Simbolicno po\·ezane sa pet clcmcnata. nhcwni dadar nebesa i podzemnog s\·cta Z. Prvi taoisti su se daleko vise interesovali za ono sto maze da se nauci od meseca i njegovih mena . a kada jc. Sam Lw Cu jc prct\ orcn u boz:rnst\·o i bio jc jcchn od n.1.1stuci. uspc\·si tako da stvori bcsmrtno telo koje sc odYaja od fizickog tela prilikom smrti.1lc unutar cetiri strane s\·et.l pos\ cecna K.10isticb licnost jc mitski P. a Yerovalo sc da drzc ncbo Lao Cu je savctovao slcdbcnikc da '·budu rnirni kao planina i da tcku bo \·clib rcb'. One su se posto\·ale k.1fizicki ili simbolicki tc. mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye p.1 st.1 Car od ncfrit.wisticki pantcon odr.1jY.111. takode poznat kao Gospochr neb.1 jc pno stnircno biCe. da prinese :lrtnr "' GORE im bozanst\·im.1.1j.1 pct clcmcn.1z.10istickom verovanju pLrnine su srcdst\·o komunikacijc sa besmrtnicima bko jc postajao popuLu. a narocito prostor koji lezi izmedu neba i zemlje Pan Ku je zivco 18 hiljada godina.1tarski obrcdi da bi SC prikaza)o znaccnjc i funkcionis.1znijih taoistickih boc'OY.Hom i s prirodom Kao sto jc slucaj sa drvctom s\·ct.1. cija Se \·c)i(ina obeldava sa pct svctih pL111ina u Kini.1.10s bio podcljcn na sile jina i jang.u od ncfrita je gL1\ni dclitelj mor.1ta i posto\ . a sam car sc jednom godisnje peo na nh najsntije planine. svetoj planini istoka. svakodnevno r.1 od rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog gospod.1dine.111je boz.111 Ku.1.1 putcm PAN KU l PET SVET!H PL:\N!N:\ Druga nzn. On jc sirnbol co\·cb koji jc postao jcdno s.1tak sYet.ira od ncfrita.111jima bo sto jc tcorij. prvi taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i na mesec i tamo savlaaivali sve tajne promene Nasuprot tome.1jsb upran sc smatra!J kopijom orskc \ ladaYine na zemlji.l T.1 i u ccntru carstY.1 jc sLl\ ljcn cco p.1 t.l U kincskoj tradiciji. sa\rsenstn1 i bcsmrtnost i snutra sc ·rajskirn bmcnom C. a t. lcgao i umro.uijim kincskim \ crc11 .111.1.1 iii Taj Sang Lao Cuna.1hr da jc Ju Huang.1 bio je u dircktnoj \·czi s kineskim c.10 pra\·a bofanstva. u kojcm je h. a mnogi su trJzili tao podaecci se u planine da zive LI > 0 samoci Po t. planinu istoka.rnskc hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole sc bozanstYima iii prinosc zrt\C S\"CtiJistim.LEVO Do hrama Biksija na Taj Sa nu. Taj $. Car od ncfrit. stize se penjuci se uz 7 000 stepenika "Rajskog stepenista'· tc)o je postalo S\"Ct.111jc prcdab Post. njegovo Car od nefrita je bio slavljen kao bozanska glava hijerarhije raja i pakla mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd sc za narod iz\ ode mct. . p. one povezuju gornji i donji SYet Svetc planinc su mesta hodocasca.1.w s.1 taom.111tcon bozanstav. mcs. Poslc st\ aranja kosmos.10isticki s\ cstcnici stupaju u \ czu s.l koja SU njim. one su st. ukljucujuci mitskog (. po zavrsetku zadatka.1 O\ K. r.1klu. SASVIM GORE Simbol jin/jang predstavlja beskrajnu igru suprotnih svojstava u prirodi TAO I MESEC Prema nekim tekstovima.w jc ncsto slicniji narodnoj rcligiji.1ju i p.1zu da jc Lw Cu bio jcdn.1.1 Kinczc ncfrit simbolizujc plcmstHi.1.

1111an jc izvor zivota.1 cetiri glarna simbob su fonka (iii skoljka). sto predstavlja suncani disk i stvaranje i kontinuitet kosmosa. LI podne i na z.un je trcci po bro ju sledbenika ( koji L1gLm10m zi\·e u Indiji i Nepalu) Ganes. \'ISNU Takode zvan CLI\·ar.1 i predstadja manifostaciju sunc. L1zu da je on.1 aL1toriteta. Visnu (Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna Tvorac (ponekad prikazivan SJ. Siva predstadja ne samo unistenje. bas kao sto sered pojavljuje iz haosa i kao sto novi zivot dolazi posle smrti . Siva je takode vrhovni Cetiri glave Brahme predstavljaju C:etiri strane sveta postoji podela izmedu svetovnog i rcligijskog zivota. orla koji simbolizuje mudrost koja se postize otvorenim umom LEVO bog rnuske snage.1vlja vlast. dok se Siva i Vi5nu slave kao glavna bofanstva Visnu i njegova supruga. U svakodnen1om zivotLI on se prevodi kao obawza d. Krisna i Buda Kao gospodar kosmosa. tako Branun poprima r. u njih spadaju Rama. a simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan zenske joni).1 se slede iHesni zakoni i ispunjavaju drust\·ene i eticke odgovornosti.a 5\·et. SIVA Bohnstvo suprotstavljenih i cesto kontradiktornih karakteristika. kao CLivar S\'eta. prava prirod. Kao Nataradza.1!11og zirng bi ca Bas kao sto sva zi\·a biea predstavljaju sicusne delove kosrnosa.. simbolizuje svetu mudrost i obilje GORE z < .. on je gospodar opsteg plesa stvaranja i unistenja preko kojih odr±ava ravnotefo kosmosa. Visnu odrz. boginju blagostanja s. hinduizam obL1hvata Il1110StYCl \·Cro\·anja i obrcd. koja predst. 0 osni\·ac.1sterivanje demoru. nego i obnovu. ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn slona. 0 Medutim. LI s\·itanje. jasu Garudu. bog sa slonovskom glavom. a njeni listovi se koriste kod svetih s\·ecanosti. Br.1ga).1. i Sivu. ). i terrnin je koji se koristi za opis nhovnog trojst\·a LI hinduizmu: "Brania (Tvorac). tako da za mnoge Hinduse ne GORE i pad ma (iii lotos) kao sirnbol reinkarnacije. i Laksrni.1 i prisutan je LI svim stvarima kao atman. eakra (iii disk) protiv zlih sila notdi. dui.10.1 hinduiz. boga majrnuna koji predstadja odanost.1.1cnog istorijskog Vl B RAi\!AN U hinduskoj misli postoji jedno nhon10 biee . Razigrani Siva se obieno prikazuje sa cetiri ruke koje su okruzene krugom plamena._. Vi5nu plovi ru iskonskirn \·odarna. La ks mi.1 cetiri ruke TRIMURTI Rec trimurti na sanskritu znaci "posedovanje tri oblika.1lasku. koji su cnsto utkani u tlo i kulturu Indijc i'vledu \·clikim svetskim religijam. Njegov. onaj ko silazi . . tvorca svetlosti.ulicite forme. (doslorno . Iako je Brann va±an. gada (iii tolj. mnogi Hindusi ne priznaju termin hinduizam kao opis s\·oje religije. hrabrost i posvccenost.HINDUIZAM 40 Bez pojedin. bcz ustaljenog niza \Crov. predst.1 neprornenji\·c sustine indi\·idu. postojc mnogi bogovi i boginje LI hindL1skorn p.1\·a harmoniju kosrnos. postoje sarno dva poznata hrama koji su posveceni iskljucirn njemu. koje sc porninjLI kao ··avatari . gornreci umesto toga o sanatani darmi \·ccitoj religiji iii zakonu Slozena sanskritska ree danna odnosi se na prirodne nepromenjive zakone koji odrfavaju kosmos i drze ga LI fJ\ r. (etiri glave koje gledaju na cetiri strane) predstavlja urarnotefojucu silu koja povezuje Visnua. gospodara mraka. boga sreee i mudrosti.Braman koje jc beskrajno i vccno.wljajuci neke aspekte bofanskog Shodno tome.rnja iii dogmi i bez ikakvog iz\·or. poprimio deset inkarnacija.rnteonu.. sto je princip nalik na t. kao i asketski jogi. koja Se koristi ZJ. spavajuCi na zmiji Ananti. Tulasi (slatki bosiljak) je sveta biljka za Visnua i cuva se u hramovima njemu posvecenim.1 koje snkodncn10 prelazi ncbo u tri krupna koraka. Hanumana.

simbol moci i muskosti. N. koji igra u krugu plamena. Kod kuce se molit\·a odrfava na svetom rnestu.kode sveti. ciklusa ponon10g rodenja. simbolizujuCi trijumf do bra nad zlorn. a tece preko Indije od izrnra u Hinulajima. orasi iii slatkisi) bofanst\·u radi blagoslova.:iju mnostvorn svetiljki SYec. Ovo podrazumeva osvetljavanje pet bofanstava od strane svestenika.rndija.111u i m. mcdu njima je Gang. a smatra se da se njegovim izgovororn sazima ceo kosmos (proslost. koji predstavljaju tri boga (Bramu.ine svoje prirode. tri glasa.oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti) podrazumeva simbolicko prinosenje svetlosti da bi se predstavio trijumf dobra nad zlom obucen u pepeo i zirntinjske koze Njegorn trece oko (cakra u sredini ceL1) moze da unisti vatrom sve koji ga poglechju. svecanost svetlosti. nago\·estava nm· poeetJ.uifotlucima (kao sto je posipanje nJ. Odrfavana u east boginje Laksrni. bez S. .:i razbacivanje pepela pokojnika. prosl. DNEVNA MOLITVA z 0 c N > s: Pudia iii dncvn.:i zetn1 zita i veoma jc radosnJ.1kode garantuje mudrost preobrazenja Siva se ponekad prikazujc kako j. njihovo mleko je vazan izvor hrane dok se volovi koriste za vucenje pluga. sada5njost i buducnost) Ovaj zvuk sadrzi.k i predstavljJ. koji se cesto pojavljuje u svetilistima ovog boga SA KT I Sakti je jos jedan vafan . sa mnogo muzike. vclike reke lndije su \·azan izn1r zi\ota i energije.:inga da bi se narod okupao u svetim vodama reke Veruje se da Gang ornogucuje oslobJ. A. ciste i krecc kuee i os\·etlja1·. krave su glavne za indijsku poljoprivredu. dinamicna zin1todavalacka energija kosmosa koja aktivira stvaralastvo. kao i tri srnjstva. Sivina supruga. u stvari. zelju. Na hodocasca se ide u Varanasi (pcn·ezan sa Sivom) 11. U i M. zakolutanim ocirna. gde kazu da Siva sedi i meditira. kosmicki je simbol zivota. koja se obicno prikazuje s crnim jczikom. ostrim zubima i \·encem lobanja. narocito planini Kailas. SVECANOSTI Hinduska godina sadrii rnnogo sveeanosti kojima se obelefavaju dogaclaji iz zivota boianstava iii se slavi prornena godisnjih doba .i je potonje strane.1\'lj. Dajvali. koji su tJ. najrasirenija je svecanost koja se slavi u lndiji.1 obalama G.1li t. iako se molitva koju rndi svestenik takocle de5ava dva puta dnevno u mandiru (hramu). san. a zatim se ta hr. Visnua i Sivu) koji kontrolisu zivot Oni zakode simbolizuju tri ljudska stanja. Simboli plodnosti i izobilja.nost poznata kao arti .Cnski princip. vreme kada SC pl.ispekt bofanskog Sakti je Z. koji su poznati kao murtis U mandiru se odrfava veoma ritualizonna s\·eCJ.. Dajvali (u oktobru iii novembru) obelefava GANG non1 godinu. spavanje i KR AVA U hinduizmu krava se smatra svetom i klanje krave se smatra strasnim zlocinom. U nekirn delovima zemlje. GORE cesto Simbol aum predstavlja sveti zvuk stvaranja sveta prikazuje kako grli Sirn i irna cfre str. NajvainijJ.rnost Holi. Organizuju se i hodoeasca svetim rnestima u Hirnalajima. Sve ove sveeanosti su vesele. dok Parvati.clanje od samsare.1se belog bika. jednu neznu i srnirenu.rod. koji kruzi lampama ispred centralnog bofanstva dok vernici pevaju pesrnu iz svetog pisma Na kraju sveeanosti dolazi do simbolicnog prinosenja hrane (kao sto je voce. pa z. u martu.1kti drugi bogovi ostaju pasirni i bez motivacije Sakti SC budenje.:ito nije cudo sto se slaye kao svete. slog aum simbolicna je predstava Bramana Opisuje se u Upani5adama (svetim tekstovima hinduizrna) kao zvuk koji stvara i odrfava kosmos.1CJ.1ma) i plerom. plesa i drarne i daju priliku porodicarna i prijateljirna da dodu zajedno. Boginja Kali.1 rnolitva obicno se obavlja kod kuce i glavni je oblik hinduske molitve. s.1 konfet. predstavlja prvu stranu SLOG A. personifikacij. gde su odabrana porodicna boianstva predstavljena u obliku slika iii kipova. drugu surovu i strahovitu. omogucujuci tako sejanje :Zita . koja se slavi kao boginja Ganga. DOLE U zemlji neline i prasine.rnje i z.ana deli vernicirna.ju dugovi.1tr.UM U sanskritskoj kaligrafiji misticni Siva. smrti i ponovnog rooenja . a Varanasi se smatra povoljnim mes tom za kremir.1 1·elikim \ . znanje i delanjc Aurn se koristi kao mantra kod meditacije i prilikom svete ceremonije .

blazeno stanje saYrsenog mira. Prvu besedu je odriao maloj grupi ucenika u Sarnatu.BUDIZAM 1Vl simbolizujuci mnoga od njegovih osnovnih ucenja. osnivac budizrna.ali se Otisak Budinog stopala ukrasen budistickim simbolima. i A\·alokajtisvara (Guan Jin u Kini). a neki od njih imaju imena i s kojima se moze komunicirati Tako budisticke ikone ne predstavljaju UYek istorijskog Budu Gautamu (koji se pominje i kao Sakjamuni Buda). iz samilosti. znanja i istine . potpunim samoodricanjem i beskrajnom samiloscu. Posle mnogo godina koje je proveo kao lutajuci isposnik. koji se cesto prikazuje s lotosom u ruci i u drustvu pauna 0 z < -' ::J I0: CL Vl -' Vl Kada je Buda sisao kosu. oceki\·ani mesija budizma. Odrastao kao princ. nego i na sistemc sveta . otelotvorenje saosecanja i milosti BUDISTICKA KOSMOLOGIJA Za razliku od zapadnjackog videnja kosmosa koje tcce od pocetka do kraja. budisticka kosrnologija je ciklii:na. zakljucio je da ni predavanje zadovoljstvima ni krajnja uzdrianost ne daju odgovor. nestati i biti zamenjeni novim poretkom Neki budisti takode veruju da postoje bezbrojni sisterni sveta koji postoje istovremeno. postoji i put koji su budisti pominjali kao "put spasitelja': Spasitelj je ucenik budizma (rnuski iii zenski) koji je sposoban da postigne nirvanu . budizam koegzistira sa lokalnim religijskirn tradicijama i darovao nam je bogatu tradiciju sa raznolikim simbolima i mitskirn misljenjem BUDIN ZIVOT Zivotna prica Sidarte Gau tame predstavlja temelj budizma.sto znaci oslobodenje od samsare (ciklusa ponovnog radanja) . drevni simbol koji prethodi nemackim nacistima ooLE dobio posto je postigao duhovno sarnoostvarenje ili "prosvecenje ·.1 Na paliju (jeziku koji je nastao iz sanskrita). niti on ima ustaljeno vjeruju. Indija. smrti i ponovnog rodenja). koji se obicno prikazuje kako sedi u zapadnjackom stilu. od kojih svaki ima svog Budu. Ona ne samo da se primenjuje na ljudski zivot (beskrajni ciklus rodenja. Budizam se ne zasniva na verovanju u Boga. dobrodusna buduea licnost. Buda je odlucio. cesto prikazani kako sede iii leze da bi pokazali srnju stalnu vezu sa covecanstvom i\!edu najvainijim spasiteljima su Majtreja ( Majlaj u Kini). Gaunama se odrekao svog bogatstva i napustio je porodicu u potrazi za uzrokom patnje u zivotu. Tu se prosvetlio i doziveo je nirvanu . neki centralni autoritet iii opste prilwaceno sveto pisrno Nikada ne zahtevajuci podanicku pokornost od svojih sledbenika. gde je ucio C:etiri plemenite istine i Osmostruki put. Oni ce nastati. SPASITELJI Dok se neke forme budizma koncentri5u na licno spasenje. ukljucujuci potrebu za velikim trudom. Buda beskrajne svetlosti i cuvar Zapada. ukljucujuci obrnutu svastiku (kukasti krst). postajuci otelotovorenje savrsene rnudrosti i sarnilosti. pa je seo da razmislja o o\·orn problemu pod drvetom prosvecenja u selu Bodgaja. rodio se na granici izmedu Nepala i severne Indije Buda iii Probudeni je titula koju je poducavajuci . ucenja koja obja5njavaju prirodu patnje i kako da se ona okonca . Ovaj put podrazumeva disciplinu rnisljenja i delovanja i potvrduje nacin zivota koji ne ieli nikoga da ponedi Buda je osnovao monasku sangu (sabor) sa zadatkom da cuva i siri njegovo ucenje. koristio je ovaj cin kao simbol odluke da se odrekne sveta Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta· Gautama. rec bodisatva (spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina istine i mudrosti" Spasitelji se razlikuju od Bude po opustenoj pozi. nego mogu da predstadjaju bude u raznim inkarnacijama Jedan od takvih je Amitaba. Iako vise nije bio vezan za fizicki svet. . da ostatak zivota provede GORE opredeljuje za ostanak u fizickom svetu da bi pomogao drugim.

1. predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i snagu . U indijskoj kulturi beli slon je breg Indra. a zi\·e na zcmlji kao spasitelji Obredna pr. saksija i kruna Smatra Budine korakc.utcfakti i umetnicka dela. caj.uanje mandala (. slikarstrn i poezija.oreji i Japanu. Vainost ziYih ucitelja poscbno se ruglasavJ.. dij.K BUDINOG STOPALA U budizmu (i u hinduizmu) otisci stop. dok relikvije koje sadrzi predstavljaju seme zivota. StO proccduru S\ C MOLITVENI TOCAK Bubanj koji se vrti sa upisanim molitvama poznatje kao molitveni tocak.1la mogu prcdst.1zumcv.1 stv. skup.1 uspost. u Sarnatu..la.111untsko zcz]o.snjih SC d. skoljka.1 Budinog stopJ.1ksa podr.rnje c\eca i basta. kralj bogova. Tibet njiho\c osobinc i atribute 1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze duboreze kopij. tibetanski budizarn karakterise panteon buda i spasitclja. Kupola obicno pociva na cetntastorn tronu. stupa je i kosmicki simboL Iako ima mnogo arhitektonskih varijacija. . predstavljajuc'i Budinu prvu besedu u Parku jelena. koja simbolizuje i .:i ec pos\cecnici. Otisci Budinih stopala su takode ukraseni simbolima kao StO SU ribc. a slonovi se zovu "rusitelji prepreka'. vrh . stoji izmeou dva kipa jelena. kao i mnogi fo·opisni obredi.rnskc llll1Ctnicke formc. Stupe su se kasnije razvile u rnesta za molitavu. jednosta\ no st i ustaljenu SLON I BUDA Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o njegovoj velicini Dok je bila trudna.. pa eak i borilacke YcStine. kao i aranzir.rn1 karakteri5u prostor i jednostavnost Razvijena u Kini.nlj..:i koje sc prosirio Ponekad poziut kao Vadirajana (dijamantsko iii sredstrn munjc ). cesto sa budistickim simbolim. njegova majka je usnila kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio je odavno predskazan. ZEN BUDIZAM Zen budiz. sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa slonovskom glavom.1kon. tocak sa osam palaca koji simbolizuje ucenja Bude. a stupe su u pocetku bile pogrebne humke koje su sadriavale svete ostatke Bude iii njegovih glavnih ucenika (od kojih su neki postigli prosvecenje) Osim sto je simbol Bude i njegovog konacnog oslobodenja od samsare. koji se tipicno povezuje sa cetiri strane sveta. Ganesu U budizmu se slon ponekad koristi kao simbol Bude. Kazu da je jedan okret u smeru kazaljke sata jednakjednoj izgovorenoj molitvi Veliki molitveni tockovi nalaze se van budistickih svetilista.rnkc.1) Figurice i rnam. Lasa.i\'Jja GORE Viseslojni simbol stupe red.1ciju. ukoliko slcdc kaligrafija. kao StO SU GORE Zlatna darma-cakra. koji simbolizuje Budin z. U drevnim tekstovima rec stupa znacila je ..1 kao sto jc osmopJ. tradicija zena uticala jc na kinesko-jap. sto znaCi da kupola neba poCiva na zemlji . koji sazinuju S\ nernen. svetsko jaje .1 i kulturarna n.lte kao lame) veruje se da su reinkarnacijc svetih ucitelja iz predJ.oc. pa su tumaci uzimali ovaj san kao najavu njegovog predstojec'eg dolaska. S\astika. takode postici prosveeenje TIBETANSKI BUDIZAi\! Budinm nastoji da se pribgodi razlicitim zemljam. a ponekad su gradene da bi se slavili vaini dogadaji OTISA.1ti prisustvo S\ete licnosti iii bozanst\·a.wlj.1pstraktnih crtcfa nalik tocku).. a vrte ih hodocasnici dok hodaju oko svetilista.STU PA Jedan od najvainijih i najprepoznatljivijih simbola budizma je stupa. ona se tipicno sastoji od kupole (anda).rnjc mantra i iz\·odenje c mudra (simbolickih pokreta rukam. pon. za neke od njih (pozn. hram D:Zokang.rni tocak.hle koriste se za koncentrisanje misli ru medit. (arhetipski simbol stvaranja sveta) i rnajcinsku utrobu. l\.

koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku. Solomon.jan . Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji sacinjava najdublju stvarnost. lstocni zid svake sinagoge sadrzi svitke Tore. obecanu zemlju Vise od obicnog mesta. sa srebrnim pokazivacem koji se koristi prilikom citanja da bi se izbeglo dodirivanje pergamenta prstom Jedan od najsvetijih sirnbola judaizma. 70 . grad 11.·ce:i:ic) u zidu koji je okrenut pre ma Jerusalimu Najstarija svetska monoteisticka religija. Tora sc saglcdava kao unutr.1 sarnog sveta. a Zavetni kovceg je simbol lzgona sa Avram om: dace njegovi potornci biti iz. moze trajJti i godinu dana da sc ona ispise Svaki svitak inn rerncn koji ga drzi kada se savije. a za njih se . Jenejska s\·eta pisrna kazuju kako jc Bog sklopio z. narocito jc znab.1 J erusalim. svici Tore se drze u specijalnom ormaricu iii udubljenju (poznatom kao zavetni ko.·ere. iii sporazum. Jevreji SU bili poznat kao otac jcvrejskog naroda i njego.·eruje da sadrze sva Bozija ucenja kako su Sofar je ovnujski rog koji se koristi u jevrejskim obredima On podseca na pricu o Avramu i lsaiji i znakje Bozije milosti ooLE Posle rusenja hrama. simbol jedinst\«1 eoveka i Bog.1 Ovaj hram je obnavljan mnogo puta.1 ima z _J <( 0 OBECANA ZEJ\!LJA Istorija judaizma ukorenjena je u lzrael.·ot An.in (Izrael).:i Ovi zakoni su d.:ima koji je dok ga na kraju nije razorio rirnski car Tit. crkvenobesedni i tajni iii misticni Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode. Zid placa (iii Zapadni zid) poslednji je ostatak hrama i mesto hodoeasca i rnolitve zaJevreje celoga sveta SINA.. Kabala.1jveccg izrailjskog kralja.1snja iii duhonu dimenzij. ona je jedan od najvainijih simbola judaizma. sredstvo prcko kojeg pojedinac rnoze d. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i tetragramaton (JHVH) . judaizam ima kontinuitet tradicije oko-+ 000 godina Naziv '·judaiz.1 kojem je TorJ ispisana na hebrcjskom rukom vestog pisara.rni Boziji JEVREJSKI MISTICIZAM Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni.· sin.:ijskog gori kada je izrndio Jenejski narod iz ropstva u Egiptu (Izgon) u Han. e. deo etnickog identiteta jcvrcjskog narod. koji se citaju sa podignute platforme radi ukazivanja postovanja Lampa stalno gori kao simbol zaveta koji je jevrejski narod sklopio s Bog om GORE niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr Tora) 11. alegorijski. godine n . najuticajnija nit jevrejskog misticizma. potice od plernena Juda.1 pristupi visim carstvinu SvJka si1ugog. zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac mora da proae da bi dosegao Boziji izvor. nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti).. sagradio hram.1 jedan je od najvainijih aspekata jevrejske .1111 .1br.111 zi. jednog od l 2 plemena lzr. zemlju koju je Bog obccao Anamu gorL Vise od riznicc zakona i prica.GOGA TORA Proucavanje s\•etog pism..ivet. ali je za judaizam sustinski '"12. Tu je Davi do. Prvih pet knjiga jevrejske Biblije poznato je kao Petoknjizje iii Tora. tc grudni oklop i krunu. GORE rasejani sirom Rimskog carst\•a. a zauznat trcba da sc dr'±c 0 sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj Bo:i:ijih zakon. Davida.JUDAIZAM 44 narod.1ilj.· odnos prema Bogu.lti i\[ojsiju na Sin.1.

1znik senica). gde se prouca\·a S\'eto pismo i gde deca uce hebrejski i citaju Toru: i dom molitve. sa kaisinu iii trakama. levu ruku i 5aku Svici Seme se takode stavljaju u kutijice zvane "mezuze''.ljubav prema Bogu. kada je dozvolio Axrarnu da zrtvujc ovna umesto Isaije Postoje tri glavna znrka fojara. Postoji pet velikih svecanosti iii daru strahopostonnja. Ovaj rog je podsecanje n.1glas Tetragramaton sadri:i cetiri slova. koje se nikada ne izgovara nag las .1 Boziju milost. koji je zajednicki mnogim tradicijama). ( 15:38-39).koji nose jevrejski muskarci On se odnosi na odlornak iz Knjige brojeva DAVIDOVA ZVEZDA Jedan od najprepoznatljivijih znakova judaizma. Ortodoksni Jeneji tipicno nose male kape (jarmulke) da bi pokazali srnju pokornost bogu Talit je odevni deo sa resama obicno plast iii 5al . u kabalizmu se za tetragramaton verovalo da znaci zirnt i da ima magijske i isceliteljske moci. Pasha ( Uskrs). On se cesto upisuje na amajlije i na plocice u sinagogi. koja na hebrejskom daju pram Bozije ime. prva Hpovest . Svaka sinagoga ima i lampu koja stalno gori pred za\ etnim kovceiicem kao simbol vecite svetlosti Bozije koja obasjava tamu neznanja kao stalni podsetnik na Bozije sveprisustvo c ':i > N ZAKONI I OBICAJI Kazu d.1she jede se samo pogac<1 (rnacoh). koja se dobija od dva trougla koji se meousobno zahvataju. verovanja nalazi se Serna. potice od sestostranog stita koji je David nosio protiv Golijata Beli deo gornjeg i crni deo donjeg trougla simbolizuju jedinstvo suprotnosti (ha 5em ).1 je Mojsije na Sinajskoj gori dobio zakon na dva kamena. H. duva se ZJ. koji su simboli dasti Za stap se takode verovalo da ima cudotvorna svojstva (kao carobni stapic. sto je pozi\' 1urodu da se pokaje i da novu godinu pocne iznova. Tokom molitve radnim danima ortodoksni jevrejski muskarci nose tefiline privezane za celo. koje neki hriscani prernde kao Jehova Tetragramaton je ugraviran na Aronov stap i na Solomonov prsten. ali je ono bilo toliko sveto da nije moglo da se izgo\·ara n. kada su lzrailjci rnorali u iurbi da napuste Egipat. San10t ( Dul10\·i) i Sukot (Pr. ne irn. SVECANOSTI Jevrejska istorija i obrazovanje otelotvoreni su u svecanostima na kojima se predanja .Jorn kipur (Dan pokajanja). kao i u jevrejske kuce.rnjem luane centralni su dco jcnejske vere.oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs) simbolicni obrok ukljucuje gorke trave i pogacu u znak secanja na ropstvo u Egiptu sinagoge su postale centar zivota jevrejske zajednice Sinagoga ima tri glavne fonkcije: ona je dom okupljanja u kojem se jeHejska z. sa m1wgo sim bola povezanih s njima Zakoni koji dadaju konzunir. sa izuzetkom mufa koji jedino moze da uziva u njihornj seksualnosti. Za Heme P. TETRAGRAJ\IAT ON Prema predanju. Mojsiju se otkrilo Bozije ime.1juci nernena da peku obican hleb Gorke tra\·e simbolizuju ropst\·o u Egiptu. au skladu sa Drugom zapo\·escu obicno nema nikab·ih slika ljudi iii zivotinja. a jagnjeca kost simbolizuje darove koji bi sc za Pashu nosili u Jerusalim U fojar. dobija se ime Jalwe. iii Adonaj ("Gospod'') Kada se dodaju samoglasnici. a za Solomonov prsten se go\·orilo da mu daje bo:Zanske moci. vecina to postize noseci periku na javnim rnestima Herne Ros hasane. a koje se pominje kao "ime" na nata kuce (obicno pred sw prostorije osim kupatila i toaleta). osluskujuci vreme kada su reci scme bile urezivane u dovratke. Davidova zvezda je danas simbol drzave lzrael.rna (jenejska Ncn·a godi1u). urezan Bozijim prstom > $: u sustini jevrejskog prenose pomocu priea. ornujski rog. u z1uk seeanja na lzgon. gde se sluzba odrfava subotom l\luskarci i i:ene zauzimaju odnijen prostor.1jednica moi:e sastajati bilo kojim povodom: dom nauke. koji kaze da rese sa pLwom trakom treba prikaciti na donje rublje kao podsecanje na Bozije zapovesti Od tvrdokornih Jevrejki se zahteva da pokriju kosu u prisustvu muskaraca. koje se prikuca\·aju ooLE Tetragramaton daje pravo Bozije ime na hebrejskom jeziku. simbolicnog jela i pevanja. kako su z. Kazu da ova sestokraka zvezda.J. akcija. V. poznat kao Deset Boi:ijih zapovesti.1djaju I 00 puta . H.1pisani u Tciri: Ros has.:i za vrcrnc Ros hasane oni se pon. koji se na nacionalnoj zastavi pojavljuje od 1948 godine. Reci Seme su ispisane na sitnim svicima i smestene su u kutijice (tefiline).

koplje koje su rimski vojnici upotrebili da ga probodu i merdevine kojima je spusten sa krsta Od XIV veka ovi predmeti su postali centar snazne posvecenosti kod nekih hriseana.starom. simbolizujuci irtvu koju je podneo. ee vratiti zabludele pravom odnosu prema Bogu. smrti i vaskrsenja. koje je simbol Hrista kao Spasitelja.HRISCANSTVO fVl Skupa sa islamom. X (ksi) i P (ro) Ova slova se obicno upisuju jedno iznad drugoga.. od poniznog rodenja od Marije Device do raspeca. kao i podseeanje na Hrista TROJSTVO Iako je hriscanstvo monoteisticko. umiruci da bi gresi coveeanstva mogli da budu oprosteni. hriscani veruju da se Bog lsus razapet na krstu glavni je hriscanski motiv GORE GORE Jedan od najstarijih tajnih simbola za Hrista rimski car Konstantin I doziveo viziju krsta koji se sastojao od -' l . Drugi simboli koji se povezuju sa Hristom jesu predmeti vezani za Hristovo stradanje (ili raspeee). Hrist je takode govorio za srnje apostole da su ''ribolovci ljudi". GORE 0 z <( TROLUCNI U KRAS Ovaj geometrijski oblik cesto se koristi da izrazi Trojstvo. koji su usvojile vladike i koji je postao simbol njihove pastirske vlasti nad vernicima. cini osnov hriscanske teologije kako se kazuje u jevandeljima (sto znaci "blagovesti") Novog zaveta. ona ima mnogo razlicitih predanja. Boziji sin.J 0 ro dolazak predskazali 2 Vl proroci Starog zaveta . pa je poredenje Isusa sa pastirom i njegovih sledbenika sa stadom kljucna metafora U Jevandelju po Jovanu. ceo simbol oznacava vecnost. a nalazi se na grobovirna u rimskim katakombama . ponekad zatvorena krugom. Bizancijum. sto simbolizuje njegovu sposobnost da spasava izgubljene duse. kruna od trnja. Vl . vra(a jagnje u tor. DOLE ISUS. preimenovana je u KonstJntinopolj (Carigrad) i postala je centar Istocnopravoslavne hriseanske crkve . jevrejskog roda.. sto na grckom znaci riba . U njih spadaju krst na kojem je Hrist umro. dok trouglasti oblik u sredini predstavlja Trojstvo i njegovu nedodi rljivost je najrasirenija svetska religija Proizasavsi iz judaizma. Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju se ihtus. tajnom sastajalistu kada su hriseani u Rimu bili progonjeni zbog vere. bic. lsusov zivot.... Hrist je naziv koji je lsus dobio od sledbenika i simbolizuje se na vise nacina Riha je jedan od prvih hrisbnskih simbola. Isus se cesto prikazuje s jagnjetom nabacenirn na rame. dok su prvi hriscanski oci vernike nazivali piskuli (ribe) Jos jedan od najranijih simbola za Hrista jeste krst sastavljen od inicijala za Hristovo ime na grckom. Obuhvatajuci tri Iuka koji se meousobno zahvataju. a svrha im je da pobude emocionalni odgovor na Isuso\'e patnje OVCE I PASTIRI Isus se uveliko oslanjao na zavieajnu zemlju i kulturu kada je rec o simbolima koje je koristio u S\'Ojim ucenjima Na primer. hriscanstvo slova ksi i ro i koji je obecao · pobedu njegove vojske.J ::::i f- a: Q. HRISTOVI SIMBOLI Hriscanstvo uzima ime od grckog prevoda hebrejske reci "mesija" (miropomazani ). dugo oeekivani mesija ciji SU . postajuci tako i kosmicki i suncani simboL Kafo da je Kruna od trnja je hriscanski simbol raspeca ovce. Zasniva se na akrostihu: pocetna slova grckih reci za lsusa Hrista. Isus se pominje kao do bar pastir koji GORE Krst na barjaku na litijama iii krst koji se sastoji od grckih slova ksi i ro. dok se on pominje i kao "jagnje Bozije".. posle eega je on pre5ao u hriscanstvo.. ali njeno centralno ucenje je da je Isus od Nazareta. U hriscanskoj ikonografiji. prestonica Istocnog rirnskog carstva. mnogi ljudi u tom kraju su drfali dobri pastir. cekic i cavli kojima je prikucan za krst. On takode nosi pastirski stap.

golubica s maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje milost Boziju. UV veku sveti Patrik je koristio detelinu. a Marija stoji na mladom mesecu.isnio ovaj koncept: bas kao sto je svaki list poseban. sto podseca na lsusovu smrt. ukljueujuci krin i belu ruiu. koji je simbol nevinosti. Marka s lavom. 47 :r: > z \/) < 0 pokarnje na tri razliCita nacina . Devica Marija se s!J. gde je . svaki je isto tako deo Boga i jedno bofanstvo. gde sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha ("). kao i sa arhanoelima Rafailom. Otac izgovara reci odobravanjJ. kao i s vodama krstenja. crvenu ruzu (Isusove muke). To je obrok koji je lsus podelio sa svojih dvanaest ucenika pre L . kao i sunce. simbol razaranja ali i prociscenja. Cestiti Noje bio je upozoren i sagradio je barku na kojoj su spaseni njegova porodica i po jedan par svih zivotinja Kaci je kisa prestala. Gavrilom i Urilom EVHARISTIJA Vecina crkava odrfava sluzbu poznatu kao evharistija. na kojoj se vidi sa oreolom u kojem ima dvanaest zvezda Ova slika prikazuje bezgresno zacece. CETIRI JEVANDELISTA Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta Mateja. koristimo za opis zdanja u kojem se odvija lupsenja Kao i poslednja vecera. Ova trostruka priroda Boga poznata je kao Trojstvo lako svaki aspekt Trojstva predst. Devica je i sama postala simbol i slavi se kao Bozija majka Slika Device Marije.vi kao odabrana majka za svetog Boiijeg sina. izgleda. Trojstvo je bilo prisutno na Isusovom krstenju: Sin u vodi. GORE CRKVA Iako rec "crkva ... da bi se simbolizovalo uzimanje HristoYOg teb iii sustine DEVICA MARIJA Takode poznata kao Bogorodica. Sin i Sveti duh . tako je u isto vreme i sastavni deo biljke. zena obucena u sunce. narocito u Rimokatolickoj crkvi. ali i kao misa iii sveto pricesce. da bi obj. koji predstavljaju njenu nevinost. crkve se grade u obliku krsta.kao Otac. U znak kaznjavanja pokvarenosti eovecanstva Bog je poslao potop. i Jovan . i mjesec pod nogama njezinijem. golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha. sa cetiri strane sa cetiri elementa. biljku sa jednom stabljikom i tri lista. povezuju Mateju anaelom.wlja celinu za sebe. zatvorenu kapiju i ogledalo Ona se obicno prikazuje sa oreolom (u hriscanskoj ikonografiji simbol boianstva i uzvisenosti) i obucena u plavi plast. strogo govoreci ona znaci "grupa \'ernika" iii onih koji se okupljaju u Isusovo ime . da bi se proslavila uspomena na poslednju veceru. mcsec i venac od dvanaest zwzda. koji prcdstadjaju meso i krv lsusovu. Tradicionalno. Ona takooe nosi plavi plast koji je povezuje s nebom. Marko. Prema_Jovanu Krstitelju. a S\·eti duh silazi na zemlju u obliku golubice i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda .. evharistija podrazumeva deljenje hleba i vina. opsteg simbola hriseanstva. Marija se predstavlja mnostvom sirnbola.GOLUBICA U judejskoj i hriscanskoj kulturi. povezan sa apokaliptienom vizijom opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ). Drugi simboli njene svetosti i nevinosti ukljucuju ogradenu bastu. Noje je poslao golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. U hriscanskoj ikonograiiji. Luku s volom i Jovana sa orlom zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~v·~''"'C'" znakovima Vodolija. Lav.poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja. sa neba. hriscansko bogosluienje. Bik i Skorpija. pri cemu plast znaci zastitu a njegova boja nju povezuje sa nebom i carstvom nebeskim. koji je. kao i vizije starozavetnih proroka Danila i Jezekilja.

Arabija (sada u Saudijskoj Arabiji). ucio ih je napamet. Dfamija se takode smatra centrom obrazovanja. ali kulminira to Alahove reci. koja potice od islamskog verovanja da je Alah Jedan Iako stilovi dhmijske arhitekture i ukrasa variraju shodno lokalnom obicaju i periodu. ponekad se stavlja na vrh minareta prenete Muhamedu u periodu od 23 godine preko andela Dzibrila ( Gavrila) u nizu vizija. s tim sto ga je Alah upucivao kako da ih kazuje . molitva. poslednjim i · 0 urnetnickih predmeta . post. KU RAN Sveti tekst islama poznat je kao Kuran (potice od arapske reci za "kazivanje'} Muslimani veruju da SU sveta. Minaret je tanki toranj sa balkonom sa kojeg mujezin poziva vernike na molitvu kao stalno podsecanje na Alahovo prisustvo Sam minaret sugerise posredovanje izmeau naroda okupljenog u dzamiji i neba na koje minaret pokazuje.ciji smer pokazuje mihrab iii nisa u zidu Kako je islamska umetnost nefigurativna. Za njega se veruje da je vratio cistotu z -' 4: ::::i -' Alaho\·ih ucenja. islam uci da je ceo svet dfamija. O\·i obrasci odrazavaju sustinsku harmoniju kosmosa i prirodnog Naziv islam potice od arapske reci koja znaci "pokoriti se". PET STUBOVA !SLAMA Islarn se gradi na pet glavnih verovanja: veronnje u Alaha. Polumesec. okrenuti prema Meki . Primercima Kurana uvek se pazljirn rukuje ionise drze na visokoj polici. kosrnos i stvoreni svet. dovodeci tako svetu Alahovu poruku rndilju do ispunjenja i savrsenstva im ciste ruke.ISLAM Muhamedom. kao i kaligrafijom iz kurana. Te akcije su poznate kao "pet stubova islama". buduci da se smatra prljavom. d:Zamije su ukrasene arabeskama i geometrijskim obrascima. pa zato moraju da budu napisane jasno i pazljivo na originalnom arapskom. Kako je Muhamed primao pojedine delove teksta. prilazne staze i cesme (iii tuseve) za pranja koja zahteva islam U dfamiji se ne nosi obuca. Stvarne reci Kurana sagledavaju se kao bofansko prisustvo Alaha. mnoge dfamije imaju krov u obliku kupole koji predstavlja rajsko nebo. u andele. Kuran. GORE Simbol zvezde i polumeseca amblem je islamskog sveta ukljucujuci Adama. Kako se Alah nalazi svuda. Avrarna. pri cemu je rnusliman "onaj ko se pokora\·a" . umotani u cisto platno Stalak se koristi da knjiga bude otvorena za vreme citanja. onaj ko zivi nacinom koji je odredio Alah (Bog) Kako je Alah Jedan. za C:ije same reci se veruje da oznacavaju Bozije prisustvo. prevodi se nikada ne koriste za molitvu Kuranska kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna umetnost. sa odlomcima iz Kurana kao ukrasirna zgrada i . u Muhameda i proroke koji su bili pre njega i u Sudnji dan Muslimani takode veruju da je sama vera besmislena ako nije poduprta akcijorn u svakodnevnom zivotu. ne reci bilo kojeg ljudskog bica. direktno MINARET Rec "minaret" pot ice od arapskog manara. a to su vera. hodocasce i milosrde . a pre uzimanja knjige rnuslimani uwk proveravaju da Ii SU najvafoijim Alahovim bozijim glasnikom Muharned (iii "prorok") roden jc u Makahu. GORE DZAMIJA !vluslimani se uvek mole Alahu u d:Zamiji iii rnoseji (mestu klanjanja).to jest. jedan od simbola islama. sto znaci "isijavanje svetlosti". Druge karakteristicne crte ukljucuju dvoriste.u isbmu se ne dozrnlja\·aju figurativne predsta\·e buduci da se smatraju ravnima oboiavanju. vera otkrivena svim prorocima. ne postoji nikakva podela izmedu svetog i svetovnog. a neke velike dfamije u istoriji imale su skole i biblioteke sagraclene do njih . cija je kruna obicno minaret. u VI \'eku n. verovatno aludirajuci na njegovu simbolicnu funkciju kule svetilje za okolnu zajednicu. tako da se o dfarniji rnoie razmisljati kao o simbolu sveta.e. u Detalj iz Kurana. Mojsija i lsusa. svirn aspektima zivota vladaju islamski moralni principi Centralno ucenje islama jeste da je on originalna religija.

mesto koje je toliko sveto da nemuslimanima nije dozvoljeno da u njega udu . narocito na delu iznad nata . posle kojih sledi niz forrnalnih akcija koje ukljucuju klanjanje i padanje na kolena (znakove pokornosti Alahu) Za molitvu se koriste narociti tepisi. a imam koji vodi molitvu stoji ispred. prva kuca sagradena za slavljenje Alaha. Citaju se delovi Kurana. koja zastupa potlacene u borbi protiv nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su posvecena Fatimi. siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici Mariji. ne premotavaju se Post igra vainu ulogu u islarnu i podrazurneva apstiniranje od jela. Caba je jednostavan kamen u obliku kocke koji je. sveti islamski grad. Hodocasnici borave u ogromnom logoristu i pre nego StO udu LI CitajuCi molitve. bi tan za ceo mesec ramazan. oni poCinju u uglu gde je sveti Crni kamen uglavljen u srebrni rarn. grad. ooLE Alahovim ocima Muskarci Caba u dvoristu Velike i zene su. i kaze da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane.koja vode u svetu unutra5njost verne Muslimani veruju da svako ima dva anaela ciji je zadatak da beleze dela doticne osobe za Sudnji dan salaha (molitve) vernici moraju da se operu Ovo obredno ciscenje ili vadu predstavlja simbolican cin. Ono je izvezeno zlatorn sa odlomcima iz Kurana. lako se ona ne pominje u Kura nu. koje se zamenjuje svake . Muslirnani veruju da post pojaeava njihovu svest da se uvek nalaze u Alahovorn prisustvu. posebno za vernike.FATIMINA RUKA Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. Cabi (kocki). Kraj ramazana se obele:Zava mladim mesecom. U popularnoj religiji. Anaeli se mole za ljudska bica. dozvoljeno je sum pranje prasinorn ili peskorn Kod zajednicke molitve rnuslimani stoje jedan pored drugoga. koja je znak jednakosti sa ostalima i poniznosti pred Alahom Kada dodu u Meku. a rnnogi rnuslirnani poste redovno u odredene dane tokom cele godine. koji slavi uspomenu na vreme kada su se Muhamedu otkrile prve reci Kurana. vernici se oslanjaju na Fatimu. sto je zabranjeno. odvojeni. piea i seksa u toku dana. koji se posle upotrebe uvek pakuju u rolnu. deveti mesec (lunarnog) muslimanskog Za ovaj kamen se veruje da je rneteorit. jer voda ne samo da pere fizicko telo nego takode cisti du5u od greha Ako rnda nije dostupna. medutim. jer bi direktno gledanje u Cabu bilo slicno gledanju u Alaha. kada rnuslimani prekidaju post porodiC:norn gozborn godine Ovo platno je znak poniznosti i postovanja. bio je odgovoran za nametanje Alahovog voostva svim prorocima. odlaiu uobieajenu odecu i oblace jednostavnu belu. ukljucujuci Muhameda. tako da pre kalendara. StojeCi u dvoristu Velike d:Zarnije u Makahu. a koju su obnovili Avram i njegov sin !Smael Caba simbolizuje Alahovo prisustvo i prekrivena je crnim kadifoim platnom zvanim kisvah. poglavar anoela. simbolizujuCi jednakost svih LI HODOCASCE Svake godine rnilioni muslimana idu na hodoeasce (hadi) u Meku. i pomazu V' s: > OBREDI I OBICAJI Muhamed je odlucio da je "cistoea deo vere". Post je. A NB ELI U islamu SU anoeli stvorenja svetlosti koja slave Ala ha i izvrsavaju njegova uputstva Dzibril. "Devicu" i "cistu i svetu'. hodocasnici kruie oko Cabe sedam puta (ier je sedam mistiean broj) HodajuCi u srneru suprotnom kretanju kazaljke na satu. gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet stubova islama. rnedutirn. koja je glavno fariste muslirnanskog obo:Zavanja sirom sveta. pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'. sirnbol Bozije rnilosti i moci koji je pao s neba dzamije u Meki jedan je od najsvetijih i najdubljih simbola islama. prema predanju. odaju postu najsvetijoj islamskoj gradevini.

Tumacenje SEKSUALNI Sli\!BOLI Prosto receno. Ako se jedna od njih potiskuje. a superego prihvaceni samokriticar. Kao GORE Po Jungu. iii sto lici falusu na bilo koji nacin. sto je skriveno iii lici na vulvu i/ili vaginu na bilo koji nacin sirnbol je :Zenske seksualnosti: na primer. i kolektivno nesvesno bolni iii antidrustveni) i kada se potiskuju u nesvesni um. koji se cesto pominje kao "otac psihoanalize·'. na primer kupolastim zgradama. Medutim. iii LI snova ( l 900).wio je razliku izmedu s\·esnog i nesvesnog urna. Borba izmedu njih glavna je u ljudskom zivotu. naliv-pera iii banane. koji tipicno nastaju u toku sanjanja kao nacin komuniciranja sa svesnim bicem iii egom Nekadasnji Frojdov ucenik. ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA.. iii racionalnu. doline. debla drveea i ki5obrani (otvaranje ki5obrana uporeduje se sa erekcijom). Nasuprot tome. musko i zensko su takoae psiholoska stanja. rnitski nivo nesvesnog C:ija je GORE stapovi. stranu psihe. simbol je muske seksualnosti Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni predmeti. ljubavi i kreativnosti. razvijajuci teoriju "kolektivnog nesvesnog". voee poput smokava iii cvece poput ru±a.SIMBOLI I UM MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE. rnzovi. riznicu individualnih "secanja". visoke zgrade. talasastim breiul jcima iii bilo kojim okruglim rncem kao sto SU zivotu kao strah od muske Jutoritarne licnosti KOMPENZACIJA Jung je Yideo psihu kao sarnoprilagodaYanje: poku5aj da se kompenzuju oblasti koje su ispale iz ran10te2e da bi se Zig mud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog uma i da mogu da sadrze znacajne informacije simbolika pre arhetipska nego licna EROS I TANATOS Frojd je identiflkovao dva preklapajuca i suprotstavljena instinktivna poriva: eras i tanatos. kontrolisane iii napadne licnosti. ego je svesni deo bica. . . moze da postane destruktivna: "negativni animus" mo:i:e da dovede do rigidne. pa se smatra da je rekao: "Ponekad je cigara samo cigara. Eros iii seksualnost. Da bi izbeglo cenzuru superego. sve u sto se moze uci. postavlja tezu da su simboli proizvod nesvesnog. koje on porninje potiskivanja. licno nesvesno." ANIMA I ANIMUS Za Junga SU id koristi simbolicne slike za kominikaciju sa egom Za Junga um ima takoae tri glavna dela:. tanatos iii smrt je poriv agresije i unistenja. Zenske grudi se sugerisu izvijenim iii okruglim oblicima. vrata. intuiti\·nu stranu. SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. poznata kao animus i anima proizvodi nesvesnog. On takode moze da se do:i:iYi simbolicno u snovima kao preteca rnuska licnost. pr. NAUCNOG PROUCAVANJA LJUDSKOG UiVL\. predstavlja poriv zivota. Njegovo kljucno delo. Zigmund Frojd ( l 856-1939 ). kao StO SU kao "animus" i "anima" Animus predstavlja rnusku. a anima zensku. mogu oznaea\·ati muski organ . sirnboli SU mu ska i ienska na(in spoznavanja ovih seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila. pri cernu dolazi do neuroza kada se instinktivni porivi negiraju ( zato StO SU SIMBOLl(NE STRUKTURE Frojd je smatrao da um ima tri suprotstavljene unutrasnje tendencije· id je nesvesno. kutije. centar instinkta i :Zudnje. svesni um. u duge primere budnorn mogu spadati planine. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA. kredenci. sve sto stoji uspravno i moze da prodre. Karl Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se razisao sa rnentorom. tikve iii dinje. sam Frojd je shvatio da takve stvari nisu nemino\·no seksualni simboli. pecine. fioke.

prizemlje na licno nesvesno. ZNAKOVI I SIMBOLI Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola. mi smo psiholoski uravnotezeni i postizemo celovitost On je . Ovaj proces nije nesto sto moze da se sprovede svesnom voljom. Verovao je da se javljaju ne samo u snovima. s druge strJne. LEVO z1uk m·ek pen ezan sa sn~snom mislju iza sebe. lspod place nalazile su se stepenice koje su vodile u peCinu. koji se granici sa "zivotinjskom dusom" ZIVOTNI PROCES Organski razvoj je sustinski za Jungo. au klinickom radu analizirao je simbole u snovima pacijenata. pJ je po prirodi stvari unk bio manje od pojrna koji je predstavljao Simboli su. izumitelj i izvor simbola 0 ovome je govorio kao o Ja i video ga je i kao nukleus i kao ukupnost psihe Druge kulture takode izrafavaju svest o jednorn unutrasnjem centru: na primer. sa lobanjama. nego SJmo kao sto sernenka izrasta U 0 0 c z GORE Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog. koja je delovala kao praistorijska grobnica. ambijent je bio prijatan i prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije. de5ava se bez nase volje. Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno.u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka. a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog. postoji organizujuca inteligencija. na\·odeci primere potvrdenih priea 0 easovnicima koji prestanu da rade. VISESPRATNICA Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psihe. govoreci da misli i osecanja. Na primer. pri cemu je DOLE biljku. Kada ih je otvorio. sisao je u pod rum i nasao se u divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno. a namestaj mnogo stariji. da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom namerom. nego u svim vrstama psihickih manifestacija. govorio je o svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma San je poceo u sobi na prvom spratu. podrum na kolektivno nesvesno.·erovao da se simboli mogu koristiti za istrazi\·anje granica izmedu suprotnosti. prema predodredenorn obrascu. uvek oznacavali vise od svog ocitog i neposrednog znacenja. Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja. datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuc'e. cinovi i situacije. upucujuCi na nesto sto jos nije poznato On je smatrao da simboli nastaju spontano u nesvesnom.·o rnisljenje. sagledavajuci ih kao putokaze u stanje njihovog unu i indikatore ritma progresa ljudski organizam sazdan tako da se razvija prema psiholoskoj i flzickoj zrelosti Jung je o ovome govorio kao o ··procesu individualizacije". sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne ljudske teme mogu ch "saraduju" sa nesvesnim u redanju sirnbolicnih obrazaca. Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog eoveka Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za smrc'u. dosao je do masivnih vrata . pri cemu simboli koji poticu od nesvesnog pru:laju uvid u aktuelnu fazu mentalnog i emocionalnog razvojJ pojedinca. meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskog tela. Grci su ga pominjali kao dajmon.lz frojdovske perspektive. o slikama koje padaju iii o ogledalirna koja se razbiju u trenutku smrti njihovog vlasnika. ugledao je gvozdenu alku na kamenoj ploci i podigao ju je. svi mogu da budu simbolicni !Sao je tako daleko da je govorio da cak i ne:Zive stvari pornirili njeni suprotstavljeni delovi Kada se oni pomire. kostima i komadima grncarije . govoreci da je .

sanj.1p. Eros.rnjc simboLi Jung jc rcuumc\JO . sto n.1 igra \ .1znLI ulogu u psihickim proccsinu koji LiticLI na ljLidski zi\ ot.rna. l\1g. rast i r. Jung jc sm.1cijc o ljLidskim cmocij.irhctipo\ c.1lhcmij.1c koji nekorn dog. mcstLI iii istoriji.1jcdnickim eel om con•c.l cn1lLitin10m istorijom i n.uhetip koji Jung opisLije bo Senku . sposobnost da budemo iskreni prema svojoj unutrasnjoj prirodi.1 DOLE Ser Galahad.1\ lj.1 S\ . Senka se u Lw sto SU Aninu.1 puto\ anjc LI Ja.1 Zi\OtnOI11 putLI LI odnosu na S\Oju ccloYitost k.1ustralijskih domorodaca i S\ i drugi mitoloski sistcmi.Hhctipskc slikc L10 ncsto ukorcnjcno u biologiju tcLi i njegcwih org. a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i pL1ninu SENK.L KM! Jung jc prcuzco 01aj princi].ARHETIPSIZI SIMBOLI Vcw\ . Scnka se poj.1 uticu na formir.1nio jc psiholosku tcorijLI Jr\ Jung jc dcfinis.1s moti\·i iii simboli sami po scbi. s. bo StO SU rc1danjc.1lazi Cr.-\ Aspcktc prirodc nekc osobc koji su ncs\·csni iii neintegrisani i kojc tJ osoba smatra infcriornim iii losim. bcz obzir.1zcnjc.rnjc nckih simbolicnih sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih slib kojc jc otkrio i simboLi koji sc pojadjLiju LI mitu.Lica mozc da prcdsta\·lj.rnjc da postojc L'brasci iii tcndcncijc koji org. koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g ncs\ csnog. na primer.1 n. p. b.1 indi\ idu.1koj tr.JLing jc \ cro\ ao Lh sc simboli kojc st\·.1tuljci iii bogo\ ii boginjc koji su primercni s1.1 i izraz.n a licnost Potraga z.1 iii prcobr.rnima i .1z.15 f'lWCZLijC S.ff. mogLI sc poj. iz legende o kralju /\rturu.1ra ncs\·csno nc odnosc samo n.irhctipon~.10 cclm itost kojoj s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto simbolizujc krug iii b .1c1juci S\ ctlo na z. smrt.·otinjskc instinkte Prozivljanna nesvcsno.1jLI dajc simbolicno zn.1 IU!Jzi n.1kodncn10g zi\·ot.1ju po jam nc\ idljirng utiec1ja koji stoji iz.i.niti bo \ ilc i p.1ccnjc /\rhctipo\·i nisLI b.1\ lj. ispunjavajuci tako za svetim Gralom Jung jct\ rdio ch simboliL1 oj.1111.1som zi1otinjskom prirodom [h\·ao im jc nazivc kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c prirodc Simbol kola iii kocijc obicno prcdstcn-lj.1 licnLI gradu On jc z. LI lcgcndi o krJljLI Arturu. uspch iii ncuspch.rnsko poimanjc virda bo prcdodrcdcnc mrczc sudbinc.1lizacijc.1 strLikturuJa.1z1·oj. promcn. mozc se posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc Ja: scr CaL1had pro11. i\L1jb i Scnb.rnimLis. Arhctipcn i rHrn pomazu da sin a ti mo zajcdnicb ljudsb iskust\'cl.1\·ljuje L10 zlc licnosti u snovima iii mitcn·imci .1Li i uspinjc sc 1u ncbo. predstcwlja . ncrJz\·ijcna osecanja iii idcjc i zi.1diciji iii rnitologiji ccloj istoriji CO\ CCJI1St\ Ji ctu u s1·im s1ctskirn kultLirc1m.1nizLijLI prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji 0 LI dLibokih org.1zio pon.1cfrza\ . Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c zcljc. pobzujLici gdc sc doticn. z. mudrost i ljuba\ Betmenovo porice od sposobnosti da prirodu senke sa ljudskom prirodom bogoq iii pojcdin.1ntcon GORE KOLE!(T!VNO NESVESNO N.1cno bozanst1 o.1jcdnicki izbor simbolikc LI cc lorn S\ proistii:c \·ari1«1: .1suprot Frojdu.ltrao .1 OSob. iii S\ Lw i u czotcrijskim trc1dicijama bo sto jc .1dr.1d.1 SYetim Gralom.' i r. cclo\·itost. iako simbolib koja iz njih . jJ. ncgo pre dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja koj. rcligiji i umctnosti.1 1«ulikc u rasi.1jLici inform. prcko kojcg postajcmo pr.rnizujucih obrazaca iii . prctpost.1njc .1t J1 jc cilj proccs.ljLici dLibokc duho\nc istinc JUNCOVI ARHETIPOVI :\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski obr. Animus.rnstn1.

1kodne\11og iskustL1 sugcrisc d.1jcdnici. drzcci ih t.. Dakle.1 \last klon10\ i su z.1 pcwezJ1u je i s. Scnk.1 uzmc iii unisti zivot. Vcsticc u snovima i bajbnu mogu takode d.1 jc tciiko napustiti ncki n.1mpiri su jedn.ui. kc•ii nisu st.'Oj.1 .1111 . cmi zi\·e u t.1li h•ji su i dco J.rn LI t..uuju :. s..irh cti r•sku iii mitsku maticu kc•j.1 iii sistcma \ere.u temclj S\ pomognu u zonama sukoba i:inilo .1 cbje zi\·otnu energiju deci.1s lil:1w dc•diruju .1 predstavljaju ncgativni aspckt arhetipskc Vesticc mozemo da s.1 s1 ctom l:iji se tL•k i smer Hcmc1w111 mcnj.1j. ch sirnbolicni prLlccsi tr.1~ih .11 .1 sc prcko .:iljic.1ze od n.1Ylj.1 zcmljc Dcmetr.1 koji n.1 nujcinstvom i SJ zct\·om.1 S\ .1ju.1 i humorom suprotst.rnja stv.1 inu destrukti\·an utic.1z.1CI1Z.:i Velikc nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.:i n.rntna.1stom u prirodi.1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist. uspalljujc ih iii ih zarnbljav. l\eki jun go\ ci t\Tdc d.1t.1 bi izbcgb ch budc dcstruktirna Arhetip i\ Iajkc n.1li u vezi s bojom tog sesir.rn n.1 (rimsb Cercra) po\·ezujc sc i s.1lazi sc u njenoj poja\·i bo Kr.1ko po\·ezan.:oncq•t formalize•\ .111j.1jLI d. \'.1jcdnice.1 m..1 mozc d. .1 i izaziv.1jLI p.1 jestc ch iz.mo ll!"l111jeni LI akodnen10g s\·ct.1 skri\enim zclj.uhctipom i\lajkc mora ch n.1ju . i inL1cc snagu iz onog.1juci ljudsko oblicje.1 su otclot\·oreni u .1ti111 ncst.1 koncqit s1w1 ic1enjskih iii mitskih c•br.1stitu Crcb boginj.:ilazi sc u boginj.1b im tcorij.1mi.1 drug. l\ut. iako SC m.rnj.1li i boginja stvaranja i nstite.1 pL1\·a.1g. prij.1 zcna kojJ je j.rnu zcmljc i ncba i u drugim licnostim.1lnim Uloga lucle je cla bucle u C:e oni na vlasti vicleti svoju luclost KRAJNJE DESNO i\Iajkc Vestic.:ijb je domin.1c.11na.rnj.1m i ~ l i.1 kc•ii :.1 zi1inw u nckc•j n:.1 SJ .i.:i negujc scbc i sopst\ cnu krcatirnu zin1tnu snagu d. l\egJtin1.1jcdnicki \·ccini kultura u svetu U Sckspiro\ im dr.1\ lj.1 strogoj \ L1sti \·bdar.1 posnutr.:istit.lS d.m i kukuruz.1 i z.1tcljim.\ i\Iudrost u ludosti prcdst.1Ciju t.11 lj.uno u \Tcmcnu promen.1111.rnumJ.i nJtkriljujc mJjcinsku z.1ko u S\ ojoj \ L1sti 1 j.1 kc•jc istc•nc111e1w LU[). kad. Z.1 bo sto jL' S AR/\( l<AO \/REt\!1ENSl<I DUH m. On nc postujc z.1 iii dulw\im.1 c•\ .1kcij. \Ii n de I z.1.1l:in sh1 .1. licnost jc koj.1 s.n koji sc suprotst.1riju pok.1cin zi\ot.1ticu i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI ul.kukuruza i zetve snu mozc f.1 rcprodukcijom i bujnim r.ti polj.1knutij.:i.1ko StO pc1st.rnci d.10 inzivajuci s\ adu mcdu cL111ovinu z. drnrsb luda jc cest lik.1 i moze d.1 r1 c i\cgo\·anjc i z.1.1g. Nosio jc scsir cij.1 c•st.dnc\1wrn iii c'tLI . Jed.1n1i simboli su jcCJ. koja jc rusiteljb . ovim marifctlukom pomagao je ljudima da uvide da postoji vise nacin.1ie ch . a uloga mu jc ch sc dosetbm.1\ lja promeni ncke drugc oso be iii njenom ranoju On.1 SC prozi\ c S\ CSl!Ll.1 rcstrikti\nim drustvenim zakonim.1 1us k.1 Hsi kOI11f.1 i:ini 1u ljudc ch ih hipnotisc.1c.j.1 slib Senke Im.irhctipskih ulog.1konc S\ c•rg.ui\·amo ·norm.1ni.uhetipa Ludc.1 i odnos.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc z.1k.1.1 jc jcd1u polo\·ina bi la cn·cna .1 b. a njeni gl.1 koja s. Edsu je bio bog luda koji sc \·coma zabadj.1spckt i\farije n.1.1 sto mi n.1 z.:i pcrsonifikujc ljubomoran st.1k(1g ljudskog sukob. indircktno mu nudcci mudrost U nigcrijskoj mitologiji.1g11ctsk.1 VREMENSKI DUHOVI Savremcni terapeut dr Arnold Mimic! upotrcbio jc rcci "vremenski duh" da bi opisao sc odmot.:irhetipu i\Iajkc On. t. ljubomorn.1 zcmlje Dcstruktivni aspckt arhctip.:i i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc boginjc Kali.1je ist..1 jednom mestu.11 !juju sc 1i.c LI s1.rn1.1ko da bi sc ljudi prcpir.1til:ni ncgc• c1·oluti\11i ('ln f'i"df.1 postojc mi ts kc price koic pokus.1 d. i\!Jjcinski .1lnik istog poL1 bo osob.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti uticaj n.:i U kultur.1viti bo pro\ . usc\'i bitni ZJ zirnt.

ali is to tako moze se naci u drugim signalirna i odgovorirna. kao sto su nesvesni pokreti. teska mentalna stanja. znamenja i uniforme koje nose policajci.dok stvarno zivimo u s\·etu procesa . prisiljavajuCi nas tako da koristimo druga cula za dozivljavanje sveta DOLE arhetipovi koji nadilaze kulturne i vremenske razlike . cvrstih identiteta. cvrstih znacenja. 5amanizrna i t. nego i kao deo aktuelnog fluidnog procesa koji zahteva stalan oprez Jung je tvrdio da neki sirnboli imaju fiksna znacenja. zivotne promene i globalni konf1ikti. karakteru i toku onoga sto dozivljavaju urna . mogu se slwatiti kao arheti pske i simbolicne manifostacije koje traze da budu otkrivene i svesno prozivljene preko 1us u svakodnevnom iskustvu PROCES PROTIV STANJA Mindel istice da mi nastojimo da sagledavamo zivot u smislu stanja .10izma. jestc da ga rndi reakcija . stanja Eksplozija koja se dogaaa na rubu svesti u snu iii kod "eksplozivnih" fizickih simptoma moze da znaci potrebu da budemo emocionalno izrazajniji GORE DOLE DESNO Rubovi se javljaju u prirodi tamo gde se sastaju dva ambijenta Psiholoski "rubovi" nalaze se ta mo gde nailazimo na granicu onoga sto znamo iii sto verujemo da mozemo da shvatimo Sezdesetih godina XX veka psiholoski teoreticar i terapeut Arnold J\!indel postavio je opus zasnovan na snu. koji je kasnije preirnenovao u psihologiju orijentis. vatrogasci iii lekari sirnbolizuju njihovo identifikovanje sa ulogom i profesijom. pri cemu stanice predstavljaju prinemena stanja Kod proccsnog pristupa. vizuelna iskustva iii nenarnerni zvuko. da SU Sanjanje izmaglice iii mag le predstavlja zatamnjenje nasih uobicajenih percepcija. osecanja i cuvstva.PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA NA PROCESE Procesni postupak doprinosi proucavanju znakova i simbola zato sto se priblizan i najekstremnijim iii najhaoticnijirn dogadajima na bazi toga StO SU vodi reakcija pacijcnta na ncko tumacenje pre nego samo tumacenje. Prirnarni simboli su poznate stvari s kojima se identifikujemo Na primer. i za njih predstavljaju primarne simbole Nacionalne zastave i himne sportista na Olimpijskirn igrama takode su primarni simboli Kada ljudi ukorenjeni u arhetipske obrasce Telesni simptorni.dobijajuci stalni dotok signala i informacija On pravi analogiju zivotnog procesa sa prugom kojom se krece voz. koji jc svojstven taoizrnu i mnogim drugim tradicijama orijentisanim na prirodu. Osnovu procesnog postupka terapeuta . sirnboli se sagledavaju ne sarno kao nesto sto irna fiksna znacenja. lako sirnbol rnoie da bude proturnacen od strane nekog strucnjaka. najbolja tumacenja se ogledaju i potvrduju signalima i odgovorirna ispitanika Pozitivna reakcija predstavlja informaciju koja ukazuje na iii pokazuje put kod postupka neke osobe .·L PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES lz perspektive procesa rnogli bismo razrnisljati o simbolima kao o snimcima u datorn vrernenu i na datom rnestu. pozitirna reakcija moze i ne rnora da bu de verbalni odgovor na turnacenje.cvrstih sirnbola. skupa sa drugim socioloskim i psiholoskirn pristupirna Procesni postupak predstavlja fonornenoloski pristup koji nastoji da poveca svest ljudi o obrascu. jungovske filozofije. Kada terapeut turnaci neki simbol iz sna.rnu na procese iii procesni postupak Mindel je prona5ao nesto zajednicko u teoriji i mudrosti kvantne fhike. TUMACENJE REAKCIJE SIMBOLA Glavni koncept kod procesnog postupka.

Najznacajniji rub jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti.rnj.1sern tclu z. KA. njihov primarni proces iii identitct poja\·iee se u snovima kao simbolicne licnosti kojc su im poznatc.rn. Tokom d. nacinu pona5anja i u drugim signalima koji su bliski idcntitetu doticne osobe Sckundarna simbolika mozc da nas inspirise iii uznemiri: ona predstavlja nase aspckte s kojirna sc nc identifikujemo tako lako. Sekundarni proces narusav·a licni identitet neke osobc i dozivljan se kao nc5to ··drugo' Na primer.rna primarni proces sc 1ulazi u ulogama. sekundarnih procesa kao "rub" Rub odreduje granice onoga sto mislimo da jesmo. Licnosti kao StO je "crni vitez" pojavljuju se simbolicno u snovima. IZ SNOVA. RUB Mindel definise aranicu izmedu naseg primarnog idcntiteta i cesto predstavljen grobom "' Kao metafora.1pct i dobio je glarnboljLI koja je kao i. cini nam sc r. To je rnesto na kojem napustamo poznato zbog nepoznatog. nalazimo se na rubu.1kodc da sc izr. On jc odreden svesnim iii nesvesnim uverenjima koja posedujemo o sebi i boji nasa gledist. mutnc licnosti. iii kao aspckti njihove proslosti Sanjac cc govoriti o tome da jc L1ko prcpoznao te ljudc. izrnedu ljudskih carstava i prirode .•1li moze takode GORE 0 0 > 0 z z > z ch znaci prcobrazcnje iii prclazak na novi ni\ o LI zi\·otu.1 i perspektive Rub je nafa rastuca granica i psihicka "kofa" Kad god se suocimo s necim nepoznatim iii s neC:im sto naru5ava nase viclenje svcta.1 ncmc d. srnrt moze da simbolizuje corsokak iii gubitak . rub izmedu dana i noc'i predstavlja granicu izmeclu sntlosti svesnog i tame nesvesnog. sveze videnje stvari Rub stene ima konotacije straha i propasti. ali je u isto vreme simbol strasnosti i ushicenja Videne s mora. nekoj drugoj grupi.rnjc tcla i\!edL1tim.1 o kojima noc'L1 sanjamo trcba t.ue LI n.spavaju.koji je zakljucan Sekundarne inforrnacijc ovc vrste mogu se pojaviti u toku dana kao potistenost iii kao napetost tela. ali ukazuje n. 1n sc konccntrisao na opL1st. snaga iii veza sa zernljom . izmedu svesnog i nesavesnog. r.1\·si napetosti u njima. na primer.mozda gncv. kada se grupa ljudi rugJ. C:ovek je osecao da ce eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja koja je godinama zadrzavao Kasnije se setio da je sanjao bombu koja eksplodira u centru grada u kojem je ziveo.KO KOi\!UNICIRA.1 sekundarna svojstva samih rug. govoru tcla. a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni > SIMPTOM\ Mindelovo interesovanje za odnos izmeau simbolike snova i informacija koje se kanalisu kroz telo dovelo ga je u situaciju da radi s i':ovekom koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci iskustvo vezano za tumor. moie da predstavlja medvedi aspekt idcntiteta tc osobe .1snjih standarda Procesni postupak trazi od nas da re\·idirarno krut pristLlp zi\·otu i simbolicnom znacenjLI.uurnno da lic. vode. iii nemenom kada vile izlaze da se igraju Nasuprot tome. ncprijatelji. l(ada zamislimo tclo kao cclinLI koja s. folkloru i snovima Rub sume je linija izmedu bezbednosti i ufasa.1sanjcm. Kao suma. zora simbolizLlje radost i budenje. stene mogL1 da budu simbol nade za putnika koji se vraca i snage protiv neprijatelja. razvijajuci svest da srno deo toka LI sirnbolicnom kosmosu. iako je rec o ciklicnom rubLI koji se ritmicki ponavlja Mnoge kulture smatraju C:asove sutona prelaznim vremenom u kojem srno najblizi duhovima rnrtvih. suprotno torne. misteriozno cvece. gurui.1dosti iii riade . neki co\·ek se idcntifikovao sa flcksibilnosc'LI i komotnim pon. napadaci i ljubavnici naseg svcta sna Sanjanjc medveda u kavezu.1 Na primer.1. ali su stene isto tako mesta samoL1bistva. izncnadio sc kada jc otkrio da ljL1di pric.10 jc 11.lem pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo vise nagbska na o\·e sirnptorne i pojac.1 nase dublje procese i cvoluciju. osobine koje ismavaju mogu da budu projektovan.JU LICA.1lica Sekundarni simboli u snovima su oni koji su nam nepoznati: medvcdi. na ljude kojima se divimo. Simboli ruba su zajednicki mitologiji. sto se nunifostovalo njcgon1m pozom Post.1ju o ncecm napctorn i ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI. Sckundarna sirnbolika obicno se projektuje na "neprijatelja" iii. sln·atio je da stoji i hoda popL1t viteza LI crnom oklopu Besc otkrio da je prcvise opL1sten i da treba da se drii svojih L1nutr.

uvodenje i ponataL Licnosti pomagaca iii cuvara otelotvoruju osobine koje su potrebne za kretanje na junacko putovanje Junak je u poeetku cesto slab iii neiskusan. zapoceo je putovanje zalwaljujuci jedinstvenoj sposobnosti da izvuce mac iz kamena. putujuci "gde nijedan i:ovek nije ranije do5ao" INICIJACIJA I PROVERE Prelazak praga podrazumeva suocavanje s novim izazovima koji nadrna5uju svakodnevno postojanje Ovo je svrha inicijacije ( uvodenja) u mnogim kulturarna. ukljucujuCi svakojake izazove. neurnorni kralj Gilgames pozvan je u avanturu preko susreta sa svojim pomocnikom Enkiduom. Ona ih je snabdela zastitnim obrucem sa orl01·im perjem da odbija neprijatelje. mora da bude pobedena iii prihvacena i integrisana To moie da znaci borbu s nekim neprijateljern . Odisej je bio zarobljen na ostrrn Ogija. da bi na kraju proputovao kroz Iran do jedne sume da se bori egoizam. koje su poslali njegovi roditelji PRAGOVI Junacko putovanje uvek podrazumeva prelazak praga EKOLOSKO JA Filozof Arne Nes uveo je pojam ekoloskog ja. i 1·eze sa s1·etom oko n<1s PUTOVANJE JUNAKA U arhetipskom putovanju junaka.SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT s dcmonom Humbabom U Homerovoj Odiseji. Svaka junacka pobeda u stvari je pobeda junaka nad sopstvenim slabostima. sebienost. gde je bio suzanj nimfe Kalipso GORE izmedu civilizacija iii izmedu poznatog sveta i didjine iii nepoznatog U filmu Stenlija Kjubrika. koja otelotvoruje poricane liene slabosti kao StO SU Kako nalazimo put u zivotu? Sta cini zivotni put znacajnim i ispunjenim? Komparativni mitolog DfozefKembel znao je da bzc s1ojim studentima. 2001: Odiseja u svemiru. zastita. konacno je rekao Kai ipso da ga oslobodi. Zevso1· glasnik. U starirn sagama i junackim prii:arna. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom dnevniku svernir se pominje kao "konacna granica" u kojoj i:e Enterprajz traziti nove civilizacije. vratila je u zivot atua. Mladi mavarski junak Hatupatu. neprestano odolevajuCi nimfi Kalipso koja je pokusala da owoji njegovo srce. Junacki ciklus se rnoze opisati u tri izrazita dela: poziva na avanturu. Zena pauk. postajem deo njih preko inicijacije dozivljavaju sustinsko poistovec'ivanje sa zemljom. preko kojeg ljudi shvataju duboko poistovec'ivanje s prirodom Ekolosko ja je poznato mnogim kulturama koje odrzavaju blisku vezu sa svetom prirode Jedna nabrajalica plemena l\lavaho glasi "Planine. ponos. sagledavajuc'i to ne kao simbolicnu. otkrivanje junaku sopstvenih rnoci i slabosti . simbolika se odnosi na ljudsku borbu za nalazenje identiteta i smisla znacenja i snhe. more je opisivano kao nepoznato prostranstvo. snaga i magija Duh cuvar kod Navaho Indijanaca. nego kao osnovnu stvarnost " Australijski uroaenici Na pocetku traganja. U jungovskom smislu Senka. uz porno( Merlina. svernir je postao novi simbol nepoznate teritorije.\[itologija i simbolika mnogih kultura predoea1·aju zivot kao put samoostvarenja putem razHlj<1 s1·esti o. vatra. posle cega je pocelo njegovo traganje Kralj Artur. 1·erujuci da je to najbolji nai:in da se otkrije pravi zirntni put . neka zivotinja iii boianstrn. junak se poziva da prede fizicki iii psiholoski prag i da ude u nepoznato iii u carstvo nesvesnog U starom sumerskorn spevu. bitke i zavodenja. postajem deo njih Trave. U psiholoskorn smislu. Bog Hermes. ali dobija podrsku cuvara koji moze da bude stariji. puno rnisterija U rnodernom do bu. zastitila je ratnike blizance tokom njihovog putovanja ka suncu. dok je Homerov Odisej putovao rnorem. Mentori i cuvari otelotvoruju svojstva kao sto su ljubav. mudriji C:ovek. vernost. "Sleditc s1·oju srecu". hrabrost. kuci njihovog oca . koga su braca maltretirala i zatim ubila. prag se prelazi ulaskorn u svemir. licnosti cm·ara simbolizuju celu psihu individue. kukavicluk. ljubomoru i ambicioznost. drvo. suocava se s nizorn mocnih neprijatelja iii uvodnih provera. lenjost. CUVARI Odisej je bio zastic'en i zarobljen sedam godina u pec'ini nalik utrobi. natprirodno bice u obliku rnuve zunzare. preko koje pojedinci iii grupe prosiruju svoj identiteL Kada junak krene na put. 1·era.

Ma kakvo iskL1senje da je u pitanju. rnoze da se vrati sa bogatstvorn ili vizijom koji ce koristiti zajednici Moze to da bude veliko blago skriveno LI . GORE svako predstavlja jednu od osobina koje koristi Bersilak LI pokusajima da ga zavede prikazuje njegovo odbijanje da podlegne njenim zavodenjima J unake obicno op cine \·estice. pretvarajuci tako jedno prljavo mesto (iii nepozeljni deo sebe) u nesto prihvatljivo Junacki bojevi cesto podrazumevaju da junak izla:l:e sopstveni zivot za neku drugu osobu ili ideal. Bersilak. POVRATAK Kada junak shvati ciljeve traganja.:ini zmaj Moze da bL1de dragoceni predmet. da bi dokazao da je pravi vitez. ali je nai5ao na vetrenjace. da bi vratila ljubarnika u zivot. U arturovskoj prici Gavejn i Zeleni vitez. vitez Don Kiliot je izjahao da se bori protiv divova. posti:Zu apoteozLI . Mnoge totemske kLllture prik~zuju vodu plemena kako ga prozdire totemska zivotinja. Sve vise se od modernih junaka trazi da se rvu sa tehnoloski naprednirn neprijateljima.postajL1ci bog JL111. vile i dernonske ljubavnice koje pokusavaju da savladajLI snagL1 njihove volje iii da ih L1spavaju Odisej je naterao clanove posade da napL1ne LISi voskom da bi se spasli od zavodljive pesme zanosnih sirena On sam nije mogao da odoli zado\·oljstvLI da ih cL1je. da ne bi skocio na stene JL1nak takode cesto mora d. U sumerskoj legendi o lnani.1 otpL1tL1je iz zivota u carstvo smrti . Jona LI Starom zavetu zavrsava u utrobi kita. savremene simbole novog mehanistiC:kog gledanja na svet koji su zamenili stara cudovista.1 ocem. da bi se kasnije ponovo rodio s novim mocirna. ili se drzi pod cinima ili transom. oznacavajL1ci trenL1tak kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1 koja im pripada LI drustn1 Neki drugi. prave osobine junaka se pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme putovanja Svaki neprijatelj koji se pokaze sirnbolicna je strana jLlnakove celovitosti koja ceka da se preobrazi i integrise Junacki Prometej donosi dar vatre C:ovecanstvu ooLe Don Kihot je imao plahovit karakter i bio je resen da zivi punim zivotom kao dace uskoro da umre. divljeg vepra i lubwe lisice od kojih nekoj pecini. ali je naredio mornarima da ga zave:Zu za jarbol. ser Gavejn mora da se odupre nasrtajima zene Zelenog viteza. zavisno od vrste junastva koje su pokazali Ovo bi se jednako odnosilo na ratnike koji poginu u boju i na :l:ene koje urnru u toku porodaja Mnogi junaci su ubili zmaja da bi spasili dernjku u mukama. Za duse asteckih ratnika srnatralo se da dobijaju razlicit raj. simbolicno oslobadajuCi ili stiteCi svoju dusu ili :l:enski aspekt od pustosenja ljubomore ili sile U kasnosrednjovekovnoj prici. ali se on vraea kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\·enoj smrtnosti i sa sposobnoscu da zi\·i i uziva u zivotu. Junak je cesto izlozen zavodenju ili ponudama moci.:io bogo1·ima da bi ljL1dski zivot LICinio podnoslji\·im Blaga nesvesnog sc retko oslobadajLI dok eovek ne razvije sposobnost da se suoci sa s1·ojim dL1bokim strahovima Neki jL1naci moraju se pomiriti s. boginji neba. dozivljavajL1ci srnrt. Gavejnovo lovljenje nevinog jelena.1mesu se ne otkriva tajru besrnrtnosti. postajL1Ci tako jedno s torn zivotinjorn . koje cun u-sp.:ik se sada koleba izmedL1 sveta wakodnevne stn.rnosti i s\·eta bogova Gilg. ona silazi u podzemni svet. simbolirna nase rnehanisticke prirode.rnja. kao sto je vatra koju je Prometej L1kr. posto LIS\'Oje sva iskL1stva trag.n.iii suocavanje s nekim drugim izazovom Jedan od zadataka koji dobija Heraklo (Herkul) jeste da za jedan dan ocisti vise desetina dubrista nagomilanih od vise stotina goveda u Augijevirn stalarna.

1ralelc u unutra5njem dajmonu Grka.rnju.n-anje se odnosi nJ koncentrisJnje na simbolicki s. Dr Arnold Mindel govori o ovom mitskom potencijalu kao o "Velikom ti".1 sa individuorn i koja sc s njom ponovo spaja prilikom smrti).iko d.uocgipatskom ka (duhu zivotne sile koja je stvoren.SIMBOLIIZA SNA zavisnost iii gubitak uloge iii identiteta. Sve poteskoce u zinitu. postaje ocito da Cc dublje razume\·anje znakova i simbola psihe ukljuciti ne sJmo n. koje je Jungov Indij.1c. Medutim.1.is um nego i mudrost teb i GORE Jacanje simbola u snovima maze da utice na Vas budni zivot Prema Jungu.:i.rne saveznik inc oda s\·ojc tajne TE HNI KE PO J ACA \!ANJA Velika pa:lnja pokLrnja se znakovima i simbolim. ornogucujuci njegoYoj mudrosti da buja nas zivotni mit iii put Oni obicno prikazuju svakodnevnu licnost kojoj prcti iii je s. u geniju Rimljana i u st.1kodnernom ja iii ··i\!alom ti' jeste da serves Velikim ti dok ono ne post.ipeut mozc predsta\·ljati negativnu iii pozitivnu majku. u primiti\·nijim kulturama pojam duha vodica vidi se u totemskim zivotinjama i biljkama koje stite pripadnike bratstva Indijanci iz plernena Naskapa.i se odrnota. ukupnost ccn·eko\'og zivota u snu predst. kao sto je prekid veze. koje je temelj preokreta u nasern zivotu. bez potrebc za testiranjima i tumaccnjima Kach se pacijent analizira. hronicno oboljenje.1 prirodc Poj. telu iii prirodi. \·eruju da je njihova dufa unutrasnji pratilac koji se zove Mica'peo (iii "Veliki C:ovek"). Jcti iii talas.1 njego\· potencijal individualizacije Dok odgovaramo na licni s\·et simbolike mi putujemo stazom koja vodi ka s. a posle smrti se reinkarnira u druc 0 bice Chi 7 " .lZO\ s\·. bilo u snovim. masti. J.1li podsticanjc d. neka dernjka rnoze da pati od uiasnih snova u kojima je \'ija \·es ti ca. bile bi zato po\·ezanc SJ zivotnim mitonL Jz. koji se nalazi u njiho\•om srcu. kada im pridcmo celovitijc.i u skladu s nasim r. sa poluostrva Labrador.n-laduje neki snazni rnitski lik kao sto je vestica.i stral10\·e pronalazcci nove sopstvene zenske moci Zivotni mit je osnovni obrazac iii mitski potencijal koji oblikuje i organizuje zivotni put Co\'eka.icionalnim razumcvanjern i spoznajorn njihovog znaecnja.11110razumey.i sama igra ulogu Yestice rnoze joj pomoci da savlad. .111ci pronalaze zirntni put sledcci uputstva koja dobijaju u snovima Za snove u detinjst\'u se kaze da sadrze obrascc koji su simbolicni 2.idrzaj. koji drzi ove projekcije dok pacijent ne bude spreman da ih integrise Na primer. osnazujuci iskustvo t.1\·lj.i koje cemo naici u toku zivot. ter. Na primer. iii prema Ja. oca iii ZIVOTNI MIT koji predstavljaju aspckte nasc celovitosti n. prva faza podrazumeva izvestan stepen "sirnbolickog prenosenja" u kojem pacijent nesYesno prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na terapeuta.1 ima p. DOLE Arhetipski lik vestice maze simbolizovati zensku moc koja je dobra iii zla prototip celo\·itosti JUNG OVA AKT!VNA J\L\ ST A Aktivna rnasta je psiholosko orude koje moze doprincti postizJnju celovitosti iii individualizacijc Om podrazumeva direktnu vezu iii konfrontaciju sa nes\·esnim.

Ncki ljudi zamisljaju i poim.CAVANJE PROCESA lnspirisanJungo\im pristupima poj. dok drugi tunucc S\ SENOJ TEMIJARI Z.Jung je \cliki dco Hcmen.l\'orizujc ··osecanje iii pokret kazc sc da zauzinu kincsteticne ka1ulc pcrcepcije U svakom sluC:.1\ . ovaj postupak neminovno uvodi u igru pripovedacevo nesvesno Jung je takode govorio o razgovorima koje je vodio sa personifikovanim glasovima nes\•esnog kao o kasnijoj fo.1predivanje drustvenog zivota i projekata zajednice Oni koriste s.1li ih .:rlji\"i oblik tr. . et rccima. jer je ona direktno povezana sa arhetipovima i njihovim pojacavanjern i izrafavanjern. pa ipak u isto ncme mogu da imaju znac. U neme kada bi se nalazio u posebno niskoj zirntnoj tacki i kada bi se osecao deprimiranirn. S\ . koncentrisuci se na sve ono sto dolazi od nesvesnog C:esto $: w 0 > \J) z > ee se u ovoj U potonjim godirHnu. ukarnjuci n. bilo da su dobri iii losi. na primer sna u kojem pada. pa ako se dete plasi nekog sna.1ju u 1. zapisivanjem ili izra:lavanjem istog pokretima ili plesom Posredniji pristup aktivnoj masti predstavlja pisanje prica o nekoj drugoj osobi.i DRAGULJ U RAN I Rouz-Emili Rotenberg koristila je aktivnu mastu u borbi s koznim poremecajem koji je imala od detinjstva Ona je opisala kako je preoblikovala sebe preko kreativne igre U pocetku je gledala na oziljke na telu kao na inferioran deo sebe.1j. koji je zelela da ukloni.rnci da intcgrisc osobine koje su projekto\·ane Jung je jednorn rekao da je ulazak u snove i koriscenje aktivne mastc sustinska druga polovina analize. onda on.:rvanje zivota u sno\·ima koristi se za un.1ti wet putcrn slika iii prcko Z\uka i reci.1ju fizicka cu\·stva prvcnstvcno u slikama. Senoj Temijari takode podsticu pricanjc snova z. kojima ne sme da se dozyoJi da ponovo potonu u nesvesno: to se moze postiCi crtanjem iii slikanjem.1c.1lc.1lim.lju. relati\no nczauzeti lnformacije .1cij.1 neke kulture. Jung je uveliko sagledavao aktivnu mastu kao nesto sto zarnenjuje vaznost sanjanja. pojaca\·. od koje je dobijao velike uvide . veruje se da sadrze obrasce koji simbolizuju nas zivotni put situaciji poja\•iti slika ili zvuk.1 kojc sc dcs.1juci se u pcsku i klesuCi kamcnc skulpturc kod kucc u Bclingenu. te da bez aktivne maste covek ne bi nikada mogao da postane istinski nezavis. Za osobu koja prirodno f. ali je vremenom pocela da se odnosi prema oziljcima kao pre ma "zvezdama" iii draguljima. Osnovni pristup aktivne maste jeste da bude sto vise sarna i ncuznemiravana.uska POJA.1drzajima iz snova i pojac. drugi kanali vreme dorucka.1 tcii Lfa sh\ . Ako ncka osob.zi aktivne maste.l\·.-ijc.autoritativnu licnost za pacijcnta.1uzctc kan.1lc.1 zauzima vidne iii slusne kan. vodicima u delove sebe za koje je osecala da su van kontrole i da bole .111 od psihoterapeuta. roditelji ce pomoci detetu da nauci da sanja razumljivo da bi moglo da kontrolise tok sna tada dete ec biti moie da promeni nekontrolisano padanje u kontrolisan let. kojc zaista zauzimaju ove kanale nastoje da 1us uznemire. igr. dr Arnold l\[indel jc raZ\ io cksplicitniji pristup pojacavanju snolikih inform.1 pcrccpcije l(ao indi\ idue im.1zlicitim kan.:mje simbola sna predstavlja drugu prirodu Scnoj Ternijari iz severnc l\Lllczije pridaju \·cliki znacaj zivotu u snovima.rnsnog plesa i zajednickog pevanja da bi se povczali sa s.111 simbolicni sadr:laj.1spckte nase licnosti GORE Za snove adolescenata i dece.111ju. Jung je govorio da vodi duge i duboke razgovore sa mudrom unutrasnjom licnoscu zvanorn Filomena.11110 omiljcne iii ·zauzctc kanale perccpcije (iii cula) i ncomiljenc iii ·ncz.:r istrazi\·anjc i izra:l.-i prcl\odio zaokupljcn akti\110m nustom.1 nunje poznate . preko terapcutske \'cze pacijcnt moze da n.

1 proui:.1son1ib u trenutku smrti njihlwih dasnib snutra sc cestom poja\ om i \'Crovatno simbolizujc kr.1 jc.1j.SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA Sat koji se zaL1stavlja LI trenL1tkL1 smrti vlasnika dobar je primer sinhronizovanosti.1 budu samo st\·~u sluc.1 sc nalazi iz.1ju sc u trcnutku nccijc smrti. prcma biologu Rupcrtu Scldrejku O\ o sc dcs.1lnosti.1strologij.1 perspekti\ .i koji uticu na strukturni razyoj On1 poj.1 ZJ 0 C'.111j.1). pJ je iskljuciYo r. U slucaje\·i1n.1 sinhroniZOY.:da o snu u kojcm jc dobila zbtnog balcg. koja jc lupaLi u prozor.rnst. sto prcdst.1 casO\ nik s kLitnorn z.u. ZaustJdjanjc c.1snjc dogadajc 0\ .\ ISTOM MES TU Jung je dirno ispric.1ciji bil.1cio1uln. Sinlzronizovanost: akauzalni vezivni princip.n u jc opisao Ken Kiz u knjizi Stoti majmun ( 1981) _/Jp.1r jc egipatski simbol suncc\'og ciklusJ i ponon10g rodcnja (iii prcobrazcnj.1 unutrasnjeg i spolj.1 nsta "funkcion. st\ ari kojc pri\·idno ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc stojc u \ ezi zato sto.w bub. umro pruski cJr Fridrih Veliki.1cijcntkinja pric.1c. koji je bio ledima okrcnut prcma prozoru.1 razlicitim mcstimJ. roLL1ku DOLE I DOLE DESNO ncme1u i prestanak rJda srcJ Slicno tome.rnjJ zcmaljskc slikc unus mzrndusa iii "jcdnog s\·et. po Jungo\·om misljcnju.111osti.1\'ali majmuna iVIacacca fuscata.1zlatu. .1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih fcnomcna bo StO SU tcJcpatij. cuo je u istom trenutku kucanjc u staklo i iznenadio se bdJ jc ugled.1nij. G. I :-86.1snjeg iskust\ a nijc u \las ti principa buz.111je Lha iii\ ise dogadaj. Odbljesci svetlosti LI vodi predstavljajLI primere nacina na koji pokret i svetlost mogLI da nas privL1kL1 i da "koketirajLI" s nasom paznjom POKLAPANJA U ISTO VREME IN.uota.1 celokupnog zi\ota .1 p.111ost da bi opisao poklap. dcle zajcdnicko tlo sinhronizo\Jnosti. primctili d.wa uslcd arhetipskih obr.1jmuna r. stvarajL1ci tako "fL1nkcionalnL1 koincidencijLI" SASVIM DESNO Jung je sko\ao tcrrnin "sinhronizo\ .1 b.1 Jung. Teorija sinhronizovanosti koristi simbole da bi saopstila znacenje dva inace sasvim razlicita dogaaaja.1j POKLAPANJE U ISTO \'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I l\fESTll\L\ Do otkrica poncbd dolazi u isto Hcmc 11. postojc mnogi opisi ogledaL1 iii slika kojc padaju 1u pod i razbij. u kojcm mu je jedn.10 jcdan od sopstYenih dozidjaj. bda su 19 52.1 no\·o ponasJnjc: poccla jc da pcrc u potoku indijske .1 2cnb rn.1lcg.1j konccpt jc iskoriscen za obj.1lnog poklap. ncgo je st\ ar unutr.1snjih psihickih stanja koja uticu na spolj.1 promenjcna on1m epizodom Drugi Jun go\ primer odnosio se 11.rnski naucnici su 30 godin.1z. izlozio je tcoriju dam . mitsku dimcnziju koj.1. Tahi dogadaji prcnose funkcionalne simbolc preko praga koji sc naL1zi izn1edu ncs\·csnog i s\·csnog.1.1 i tumaeenjc t.1 koji sc pricJlo da sc z.1\·io u trcnutku kad.l kojc je OSCCaO ltJ ne mogu d.1 pacijcntkinjc prcma situ.1legara.1 U knjizi iz 1952 godine.1\ ljJ simboliku razbij.

1 LI prirodi koja sc j.1gaocu Konccpti sinhronizo\anosti i kokctir. pa su pn i ljudi 1uz. koji je uzco grcki pseudonim Ne.1 cunta\·a koja su jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn ncs\·csnorn.lsao trg.1. odbljcsak sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u suz. ispric.i neki prcdmct z.i i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos.i poj.1lu .1 Yizijsb traganj. NajYisc p.1 O\ 0 kopnu Scldrcjk k. Carls Darvin jc 1858 dobio pismo od prirodnj.111jc. a posto jc polozio ispitc.1b .1ju tr.1z\·oj kYantne !hike i istr. -i L10 i 1u rn.1 pa:lnju iii samo posm.P.iznjc posn~cujcmo rcflcksirnoj GORE \estinu z ::.1 R.iktin10sti U ccloj < c > popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u Jos jc \cCC z 0 izncn.10 o Sp.1mcrickih urodcnib z.\N_l E .rnju tcorije o poreklu nst.n ljaju tr.rnog.\rnold i\[indcl koristi rec koketir.ust\o k.1ju prirodnom sclckcijom \'olas jc radio n.1 rnnogi sign.1scla \'olas. .1 .1\ i put. pa ipak r.idnici u bmcnolomu Ncandcrskc dolinc u Ncm.oscc.rnj.1ci 1Hsu paznju.1\' zin1t sustinski po\ ezan Orn jos nijc opstc prill\aecno u znnicnoj n.1 nuzno poYLii:c za sobom prctpostavku da jc s.rn romski s. Kach jc zamabo u ugao ugledao je lcpu kociju koju su rnkli konji Lida se probudio.1 i posm.ij d. s.10 ubcdlji\ primer prnfridanja u sno\·inuJung kazujc san jcdnog SYog stud en ta komc jc otac ponudio puto\·anjc u Sp.1. u kojcm sc n.1ckoj.rznju POl(L\.ijuci scbc kako set.rniju ako polozi ispitc Student sc toliko uzbudio da jc s. s.i istonerncno prosiril.1storu.rndcr.izcci 'dodatnu p.rniji. i\[indcl b:lc ch mi poscdujcrno razlii:itc Hstc paznjc i S\ csti.1snjcnjc 1uci1u na koji se nstc raZ\'ij.i\·a biLi pon~zana s promcnom u arhctipskom obrascu bda jc dostignuta kritic1u m.l\ isno od Dan inon1g r.\lindel smatra ch kokctiranja dolaze iz carst\ .\NJE U R.Jo. ali jc 1958 doslo do izncnadnog sircnja O\C 0 z N .1lijsko111 LlrodenikLI koji opisLljc mistcrioznu snagu KO KET! R. gcwori rum i bzujc pricu.i nujmunskc kolonijc na drugim ostnima.iLizilo kratko .1himu Nojnunu.111j.ijmunc n.i jc bilo pn o .ici 'no\ co\ ck tcrnclj cclokupne samanskc pr. kojc prid.1lca pro1usli su 1856.rnun opisao jc S\ oju Priroda je puna ritmova i obrazaca lvioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru GORE LEVO inicijacijLI. Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi duboko po\·czani predstadja . igrom slucaja.1 kokctiqnja mogu da budu putobz u ncku drugu st\ arnost: nalct pticc.ihtc\.1da dn ct.1ju se 11.:.1. ali nc i st.ltr. sto zn. dobilo irnc u XVII \cku po loblnom p.1sa.10 jc do zakljucab ncz.1 ulicom koja Yodi do trg. ali na rubu on1g iskust\ .unosti.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki narodi i\lindcl prica o jcdnom .1 u oku prij.rnjc da bi opisao razmenu i rcflcksiju snolikih signaLi izmcdu posnntrac. ani po toj dolini O\o podrui:jc jc.i predsignalnog nin1a na kojcm st\· Mi postoje bo stremljcnja pre nego sto se nunifcstuju On jc opisao O\'O Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost moze koketirati za nasu paznju c.rniju i bio jc vconu izncnadcn da jc rl.1tr. koje jc toliko prcplctcno ch ga jc ncrnoguec razc-h-ojiti. Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja v. otputovao jc u Sp.10 sa zcmljom i pro1usao pr. glcd.rnci. godinc r.\ZL!CITO \'RH!E l(.izc da jc .1li kokctir.10 ncsto nalik sistcmu korcnja izmcdu cfra dn·eta.···-----·---------------------------------- krornpirc pre ncgo sto bi krcnula Lh ih jcclc Chu 110\U Pn·c fosilnc ostatkc nenadcrt.iriji majmuni.1J1j.1sniY. DOLE st\ . pri ccmu jc ncmogucc odrcditi st. katcdralu i kociju iz srng s1u (h.rnstr.10 jc san prijatcljima.n "1Lhlc su nujkc i mL1dc rnajkc.idcnjc da sc on.idcsct godina u formulis.1 n.1 principu sinhronizo\·anosti i kokctir.\lfrcd.1 procesne psihologijc pobzuju u oYom smcru.iii\ co nu slicno obj. Pro\·c\·si Lh. Jcd. lc:i:cei LI polju da bi se poYcz.Hclja .1 na kojoj je uglcdao gotsku katcdr.111j.1:i:i\'.

0 < --' ZNACENJE I VEZA U XX veku pocele su da se raz\·ijaju teorije o znacenju i poreklu znakova i simbola u ljudskom drustrn. postoji nekoliko alternatirnih oznacivaca mackica maca. KULTURNE KONVENCIJE Dok ovo rnoie da izgleda sasvim ocito. A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE.\ NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA. slovna fornucija c-a-t (oznacivac) u engleskom jeziku opisuje krznenu zivotinju sa cetiri noge.·a. isti simbol moze da ima razlic. cija znaeenja SU odredena konvencijon1 i koji ne lice na originalni predmet na koji se odnose (na primer. De Sosir je identifikovao dva dela znaka: "oznacivaea" (sam znak) i "oznaceno" (pojrnovno znacenje koje se znaku pripisuje. koja prede i mijauce (oznaceno) Oznacivac je simbolican znak: ista formacija slov. a svaki od njih bi nosio razlicitu nijansu znacenja. da mi prilwatamo svet i dajemo mu srnisao preko kodova S\'Oje kulture De Sosir je takode istakao da znacenja deluju unutar paradigme: mi biramo znakove iz celog niza alternativa. koje bismo mogli upotrebiti urnesto '·macke·'. NEGO SE OSLAN}. nego su usadena u na5u drustvenu strukturu i vrednosne sisteme. ali oni. DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM.tri crna trougla u krugu na 2utoj podlozi . saobraeajni znak koji prikazuje siluetu automobila iii motocikla): ·'saqr:Zajni" znakovi koji predstavljaju pojmove koje smo naucili da povezujemo s narocitim znakom Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenografiju" slika. repom i brkovima. nego medu sisternima znakova sa znacenjirna. De Sosir. u stvari. Da ponovo upotrebimo predasnji primer. koji je sarn po sebi sistem znakova koji nastoji da prenese informacije i znacenje . filozofske nauke o znakovima i znakon1irn sistemima i o nacinu na koji se znacenje stvara i menja unutar jedne kulture SEMIOTIKA Pirs je govorio o tri vrste znakova: "slikovni" iii znakovi koji jasno predstavljaju predmete koje prikazuju (na primer. mace. crveno svet/o na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop" SASVIM GORE na oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za "macku''. medunarodni simbol za nuklearni otpad .i mogla bi se veoma lako upotrebiti da predstavi bilo sta drugo.SIMBOLIIZA u DRUSTv·u SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT. za De Sosira su implikacije bile duboke.i da znaci nista kao o "normama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave da "tamo" postoji neka vrsta objektivne realnosti do predstave da je "realnost" uvek kodirana. dim je sadr:laj "vatre"): i '·simbolicni" znakovi. cica. a svaka od njih nosi malo drugacije znacenje. prirnenio je ovu teoriju izricito na jezik. MISLI !LI OSECANJA. to da ljudi posmatraju svc 1.iii crveno svetlo r semaforu kao znak za "st1 Pirs je zapazio da. On je tvrdio da znakovi koje koristimo mogu izgledati proiz\•oljno. slova i brojeva da bi preneli prakticne informacije GORE znacenja za razlicite ljude Pirsov savremenik. s obzi 1 . GESTOVE. Semioticari kao sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno medu fizickim predmetima i dogadajima. otelotvoruju kulturne ideologije i vrednosti o kojima tada pocinjemo da razmisljamo (na primer.roz filter licnog i kulturnog isku'. sireci se daleko van dometa obicnih formacija reci . a . Americki fllozof Carls Sanders Pirs ( l 8391914) i svajcarski lingvista Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913) bili su osnivaci serniotike. Ova znacenja nisu ·'prirodna" iii neminovna.:t-. a do kojeg se stiie kulturnom konvencijom) Na primer. ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI. Za vozace Sirom sveta. dok onima koji ne gornre engleski ne mor.

1 njihovo povezinnje: ovo sc moze predstaviti \'izuelno kao rodoslovni dijagram Srodst\·eni sistemi odrcduju kako sc roba. dok jc Roland Bart istrazivao savremene zapadne kulturne "znakove'.1!0 na sociologiju i prilwaceno je od vodccih prcdstavnika strukturalistickog pokreta.u filmovima. jclu i imovini). na kulturne organizacije i mit. pogreb). dobro jc pozcljnije od zla.izlicitih kultura Umesto da gleda u njihO\· sadriaj. raklania i odcvanja. z m N < > jedan termin ima prednost nad drugim "kuvano" (kultura i imcnuju ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo · (prirodno i "prirnitivno '). cine osnovnu strukturu svih ljudskih kultura (muskarac i zcna. i 1956. on je primenio strukturalnu analizu.oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pomocu nizova signala. Levi-Stros tndi da binarni p. koji su slicni iii suprotni U knjizi Siravo i kuvano ( l 96+ ). narocito u popularnoj kulturi . deca).111je. Levi-Stros je primenio clVe ideje na srodstvene sisterne. decijim igrackama i popularnoj zabavi. dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem SRODSTVENI SISTEMI Levi-Stros je doSJ. na primer) i rucine razmisljanja (dobro i zlo) On zapa:l:a da kod svakog para Vencanje. a musko (u mnogim kulturarna) od :lenskog Kao i Jung. Bart je istrazivao moze kim ozeniti.1111enu z. Kao sto je slucaj s jezikom. antropologa Kloda Levi-Strosa (r l 908) i filozofa Rolanda Bart.11110 unutar lingvistikc. ljudi i ideje "r. kolima. a ove jedinice formir. De Sosir je utvrdio da je oznacujuci sistem bilo koja struktura iii sistern iii organizacija koja stnra znacenje iz kulturnih znakova Kao antropolog.ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . i kako se ovi odnosi zovu. kisni pies. narocito u carstvu hranc. zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu nasledi sta i od koga. porodicne grupe mogu da "daju · zcne nckoj drugoj porodici u z. tndcci da oni dcle zajednicku strukturu .izmenjuju' unutar jedne kulture: na primer. majke. svi sistemi kulturne organizacije dele iste fundamentalne strukture Jedan od njih je srodstvo: svako drustvo ima neki sistern kojirn odreduje ko SC MITOLOGIJE lzmeou 1954. i na \·izeulne umetnosti. Sistem srodstva jc struktura koja sadrzi jedinice (muskarci. n. nego unutar proucavanja svih komunikacija Ono je utic.uo\·ima iii suprotnostirna.o do zakljucka da bez obzira na sadr:l:aj. ko 1110Ze da ove sekundarne signale. .1 binarnim p. ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje o konstruisanju znai'enja. Levi-Stros je bio zaintcresovan za objasnjavanje slicnosti medu mitovima r.uocito paro\·i suprotnosti. novinama i casopisima.1 ( 191 S-80 ) . ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost 63 ST RU KT UR AL I Z A i\1 De Sosir je istraziv.iju medusobne odnose koji se zasnivaju n. Bartje bio opcinjen znacenjem stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i "prirodnost" Na primer. reklame i bioskop De Sosiron1 delo imalo je dalekose:Zne implikacije. (ocevi.uovi. sto daje osno\· za strukturu. sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu . zene i deca) kojc SC N z > ['. pricanje price po slojevima). knjizen10st. reklamama.10 jezik kao strukturu.1 nesto nedno (miraz) Le\·iStros jc uporno tndio da se odnos unutar jednc strukture ochija u parovima. ne s. na ·modu" (u odevanju. tndeci da sc ov•1j metod moie jednako primeniti na bilo koji sistem stvaranja znacenja: na plemcnski obred iii obred neke zajednice (vencanjc. s pravilirna z. kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu. svetlost od mraka. fotografiji.oboje su prevozna sredstva . mit jc sastavljen od jcdinica koje sc spajaju prcma odredenim pravilinu iii ko1wencijama (kao sto je ponadj. ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika GORE DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva. Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'.

kada su crni velovi postali revolucionarni simbol Posle uspostavljanja Islamske Republike. Emancipacija zena u lranu slozen je proces u kojem je odevanje takode glavni simboL Zene su izbile u prvi plan za vrerne pokreta protiv 5aha. po kojoj su dobile ime i koja ih je promovisala kao simbol pokreta za prava zena . berdejta. 0 U patrijarhalnim drustvima sirom sveta. broj uloga je manji i one SLI jasno odredene polom i uzrastom U slozenijirn drustvimJ postoji vise varijacija L1!oga i vise specijalizacija . Svaka uloga je ziv simbol kulturnih vrcdnosti z. strukture uloga unutar njih U modernim drust\·ima.rnje zajednice oslanj. od decaka se ocekivalo da bude agresivan i da uzme ono sto mu pripada Medutim. koje. zavisno od religije.1. a\·etinjske uloge".:i u srnislu odnosa prenu svirn drugim uloganu. zene i deca imajLI rnanje privilegovane uloge od rnuskaraca. predstavljaju skrivena strujanja osecanja u jednoj zajednici UZRAST I POL U drustvima LI kojima opstanak nije data kategorija.ULOGE I ODNOSI eak i istovrerneno. dobrote i trpljenja.:izlicito vreme. nosila je turske caksire Llmesto ogranieavajuce krinoline. zavisno od drustvenih.i u prirodi: one prepoznaju .1jcdnice L1ko drustvJ postaju sve slozcnija tako su sve slozenije i DOLE Simbolika vela varira u razlicitim vremenima i na razlicitim mestima.. Mnoga severnoarnericka plemena velieala su ulogu pri cemu se isticu stvari kao sto su uniforma. veo je jos jednorn postao deo dri:avnog odredenja :Zena Moderne islamske feministkinje sada pokusavaju da naprave razliku izrnedu patrijarhalne tradicije i vrednosti islama. religijskih i politickih uslova. pri C:emu je veo slozen simbol sa cesto razlicitirn znacenjem za razlicite ljude.1 sc na intcrakcije svih o\·ih ulog.1 takode odredene obrascima polj. iako nisu eksplicitne. iz cega proistice borba za prava zena i dece Americka reforrnatorka iz XIX veka.1 Uspcsno funkcionis. .1 je odrcden. jer se smatralo da su povezani s Velikim duhom STATUS I PRVILEGIJE Sva drustva imaju sisteme statusa i privilegija koji su vezani . Elizabet Kejdi Stenton. pojedinac s\·e vise igra istinske viscstruke Llloge LI r. kako je rastao njegova uloga se menjala i od njega se ocekivalo da refava sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje neprijatelja Njegova uloga postajala je uloga mudrosti.1ka ulog. te caksire je preuzela Amelija Blumer. Kod definisanja ljudskih uloga i promena tih uloga mnogo se koristi sirnbolika. Slozena drustva teze da irnaju vecLI potrcbu Zd s\·. konvencije iii pravila ponafanja u skladu sa ulogom Kod indijanskog plemena Kornanea. a ponekad simbolima kao StO SU uniforrne. lo\·aca i ratnika.1koj zajednici dolni do pojave razlicitih ulog. bili su prirodni "posrednici" u svadama polova i savetovali su plemenske rnudrace. muskarca iii zene ciji se polni identitet razlikovao od ostalih pripadnika istog pola Berdejci su simbolizovali duhovnu snagu. drustveno ponafanje iii simbolicni obredi i obredi koji obelezavaju promenu uloge Rana teorijJ uloga opisinla je uloge kao drustvene tvorevine koje su odredene drustvenim oeekivanjima i vrednostirna koje moraju da se ispune unutar zajednice Kulturno definisane uloge pola narocito su vladale porodienim aktivnostima i aktin10stima na poslu Novije teorije govore da su uloge Pusenje cigareta kod zapadnih :Zena na pocetku XX veka bilo je povezano sa sve veeom samostalnoscu i jednakoscu :Zena GORE 0 co 2 Teorija o drustvenoj ulozi iz sezdesetih godin. kulture iii po la.1 XX veka pokazala jc da u sv.

nijih uzora mogu se naCi unutar naseg lienog kruga: to mogu biti roditelji. hinduski kastinski sistem strogo odreduje uloge i interakcije u tradicionalnorn drustvu. poslednjih decenija ovi obicaji su pretstali da budu opsti. a bracni parovi nose prstenje kao simbole uzajamne i jednake odanosti Uloge se mogu menjati postepeno. za prcovladujuce vrednosti i verovanja doticne kulture. druzenje iii eak fizicki kontakt izmedu pripadnika razlicitih kasta cesto sluze kao uzori. Medutim. . koji je predstavljen elegantnom perjanicom. dok su mnogi uzori slavne licnosti. Njegova uloga mu obezbeduje visok status u plemenu. Medu Ibancima Bornea. profesori ili prijatelji c 0 C'> m 0 0 z 0 I " PROMENA ULOGA Uloge i njihova simbolika menjaju se unutar granica neke kulture kako se pomeraju njene vrednosti. odrafavajuci kulturne trendove. obicno za ostale pripadnike istog po la. Slavne licnosti mogu postati legende ili ikone kada simbolizuju iii oblikuju specifiene vrednosti za zivot drugih ljudi. Romi trpe diskriminaciju u celom svetu. veliki je uzor crnirn decacima Amerike. Uzor simbolizuje ono cemu mlada (ili odrasla) osoba tezi. na primer. a pojavljuju se novi simboli braka Zene vise ne menjaju prezime automatski. uspe5an iii da ga drustvo nagraduje zbog njegovog pona5anja Dete zatim usvaja karakteristike uzora i na kraju se potpunije identifikuje s karakteristikama te uloge. nakitorn i maskama.DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije roma jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sreaena drustva DESNO Majkl Dfordan je bio vazan uzor za mlade crnce. Preko igranja uloga i njihovog oblikovanja deca mogu da nauce uloge u koje prerastaju kroz razliCite igre Teorija o drustvenom ucenju kaze da se glavni deo razvoja deteta odvija kroz opona5anje uloge uzora Dete zapafa da je uzor. narocito u Sjedinjenim Americkim Drzavama. rase iii fizickih sposobnosti Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan. iii njihovo obaranje mo:le da oznaci naglu iii nasilnu promenu. vrac se bavi drustvenim krajnostima. neki od najva:i. Medutirn. zivotom i smrcu i lecenjem bolesnih. cesto istog pola. starija braca iii sestre ili drugi Clanovi porodice. a studije pokazuju da se oni rangiraju kao ''drugi" i zato inferiorni. za zenu je bilo tradicionalno da prilikom udaje nosi verenicki i veneani prsten i da uzme prezirne mufa da bi ukazala na IGRANJE ULOGE I UZORI Ljudima su potrebni pozitivni uzori da bi pronasli put sopstvenog razvoja. obracajuci se direktno svetu duhova. koje nekima idu u prilog a nekima stete. Ponekad su statusni sisterni na rnestu za do bro celog drustva. kao sto je svrgavanje monarha u toku revolucije ili pretvaranje intelektualaca u ratare tokom Kineske kulturne revolucije sedamdesetih godina XX veka. U zapadnom drustvu. na primer. a drugi put oni predstavljaju predrasude unutar drustva. koja postaje njegova Javne licnosti promenjenu ulogu. pri cernu se povezuju sa zivotinjarna. zabranjujuci zenidbu. U Indiji.

verovatno zbog genetskih porernecaja do kojih dovodi. gde SU zivotni uslovi veorna surovi. osecale su da moraju da se ogluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi ljubav s njima.je oblik tabua prisutan u celorn svetu. asteckog ci. srnatra se dace je pogoditi neka rnisteriozna bolest. Jung je posmatrao incest kao sirnbolicnu sliku koja se odnosi na pokusaj pojedinca da se nati u majcinu utrobu da bi se pono\·o rodio Incest jc cesta mitoloska tcma medu bogovima. uvek su nosili njegovi plernici ion nije nikada dotakao tlo. Tabui mogu da proisteknu iz moraine svesti 0 co i da rnotivii. pripremaju jela. jahali bi neku zivotinju ili bi se vozili u kociji. ali isto tako rnogu da se koriste za odrfavanje drustvene hijerarhije i reda. stupanje u brak s nekirn van porodice uprljalo bi C:istu kraljevsku krv Egipatska boginja lzida udala se za brata TAB UI INCESTA Incest polni odnosi s nekim Ozirisa. ili bi hodali po tepihu koji je polozen bas zbog n jih. tabui se odnose vise na poku5aje ljudi da odobrovolje bogove i GORE Na ovom barjaku iz VIII veka.TABUI Rec "tabu" potice od polinezijskog Bili bi noseni na ledima ili · rarnenirna drugih ljudi. Dok je Frojd turnacio incest bukvalno. kralj je smatran bofanstvom i kraljevi su bili zasticeni od svetovne realnosti tako sto im nije dozvoljavano da dotaknu zernlju. Kraljica Kleopatra bila je rezultat sedam pokoljenja brakova izmedu brace i sestara U Starorn zavetu. odr:Zavaju vatru i kucu . opasnu silu koja zahteva tabu da bi se izbeglc njene opasnosti. Buda je izolovan tako da ne moze da dodirne tlo. Montezurnu. Razdvojenost njihovih uloga nagla5ava se dodeljivanjem razlicite strane za sedenje oko vatre za rnuskarce i zene. Prvi kraljevi i kraljice Ugande nisu nikada izlazili iz svojih ogradenih obitavalista Persijski kralj je hodao po tepisirna po kojirna niko drugi nije mogao da gazi C:ak i danas postoji obicaj prostiranja tepiha pred kraljeve za vrerne svecanosti . Medutim. poreklo tabua verovatno je u vezi sa medusobnim simpatijama i nesimpatijarna razlicitih nivoa duhova. U potonjim kulturama. Indijanska i kineska kultura prosiruju pojam incesta na polne odnose sa osobama koje imaju isto prezirne ooLE Lotove kceri. njegova lovacka rnoc rnogla bi . a narocito u drustvima koja su koncentrisana na odriavanje suprernacije Kada se vladari posmatraju kao boianstva. a iene grade skroviSta za porodicu. a ako muskarac sedne na mesto zene. Lotove kceri imaju polne odnose sa ocem zato sto ne postoji nijedan drugi muskarac da ih obrerneni.ra Meksika.u individualnu i kolektivnu moralnu svest. odnoseci se uglavnom na stvari koje nisu dozvoljene u drustvu zbog raznih drustvenih razloga iz bliskog roda . kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom 2 boginje U savremenom drustvu rec tabu irna rnanje duhovno znacenje. prave oruzje i loze vatru. U anirnistickim i u drustvirna koja se zasnivaju na prirodi. drustvene uloge su sna2:no podeljene prema polu Muskarci idu u lov. neCistim ili ukletim. bogovi i kraljevi su cesto oslobodeni ovog tabua da bi odrfali cistotu bogovske iii kraljevske krvi. Vladarirna Inka bilo je dozrnljeno da se zene svojim sestrama. u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli. sto oznacava sistem zabrana radnji ili koriScenja predmeta koji 0 se smatraju svetirn ili opasnirn. koji prikazuje Budu kako pripoveda. boginjama i kraljevirna. a seksualnost kao potencijalno TAB UI POLA U tradicionalnom kungbusmanskom drustvu u pustinji Kalahari. ta bu. opivsi ga ZASTITNO BOZANSTVO U mnogim kulturama. Ako zena sedne na muskarcevo rnesto.

Medutim. U starom Egiptu. Pri poistoveCivanju sa zivotinjom osoba postaje rodak iii cuvar zivotinje. Krava se u hinduskoj Indiji smatra svetorn zivotinjorn. Za Hinduse je ta bu ubijati iii jesti krave menstruacija se smatrala mocnirn i isceljujucim procesom. I Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju kanalom zlih duhova. odmah mora da se zagnjuri u vodu da bi se ocistila. verovatno zbog njene navike da jede strvinu. . oni postaju tabu kao hrana. dok zabranjeno kengursko meso rnoze da uzrokuje plikove na kozi iii da dovede do susenja udova Medutirn. jevrejsko-hr iscansko zabranjeno voce . to moze da dovede i do gubitka vida. koji su stvorili tabue u pokusaju da izjednace polove Ferninistkinje ovo nazivaju ··matericna zavist". tako je pas postao zivotinja zabranjena za jelo zaratustrovcima . Zato je hranjenje krave cin oboiavanja. i da su zene s menstruacijorn neciste sedarn dana Frojd je gornrio o rnenstrualnorn tabuu kao o negativnom stavu prema zenama. koje su zatim bile zastiCene tabuom Kao sto je slucaj s Jevrejima i muslimanirna. kako u starom tako i u modernom svetu. u matrijarhalnim drustvima. Stari zavet ukljucuje zabranu kontakta s njom: Treea knjiga Mojsijeva belezi da je Mojsije dobio vest od Boga da fovek koji spava sa ienom koja irna menstruaciju treba da bude odbacen od svog naroda. Srnatralo se da ukoliko neka osoba dotakne svinju u prolazu. a mesecevi ciklusi su u pretpatrijarhalnim vremenima mereni na drvenim stapovima koje istoricari nazivaju "kalendarski stapovi" Jedan rnoguci izvor rnenstrualnog tabua mozda je strah da bi zene rnogle da preuzmu kontrolu nad mesecevim rnenama i promenama godisnjih doba preko rnesecnih ciklusa svog tela Jevreji starog doba verovali su da rnenstrualna krv irna otrovna svojstva . koja SU POSLEPORODAJNA KRV U mnogim delovima sveta krv koja prati poroaaj smatra se necistom. Neke kulture imaju obrede preciscenja za odstranjivanje ove krvi dok je Bruno Betelhajm govorio da sposobnost zena da radaju decu i da imaju menstruaciju izaziva snaznu zavist kod rnuskaraca.da ce se dete koje slucajno pojede rneso prisne zivotinje razboleti: u slucaju zabranjenih dropljinih iii cureCih jaja. oni su smatrali svinju necistom zivotinjom. Zato se krave rnogu videti kako lutaju ulicarna C:ak se i rnokraca krave smatra svetorn i ponekad se koristi kod obreda prociscenja za ljude koji su prekrsili neki tabu. gde zivi kao sirnbol majcinstva postovala zensko te[o. Medutim. levantinski narodi nisu nikada jeli jabuke zato sto su verovali da se u njima nalazi duh prirode Zivotinje koje su mogle da jedu ljudsko meso postale bi fetisi. mozda zato sto se verovalo da su zena koja se poraaa i beba bile u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima.DESNo Za pripadnike plemana San u Kalahariju tabui regulisu sedenje muskaraca i zena oko vatre da oslabi. MENSTRUALNITABUI U patrijarhalnim drustvirna menstruacija se obicno srnatra tabuorn. Ona se takode povezivala s SASVIM GORE Jabuka. koje zatim postaju predrneti obo:l:avanja iii fetisi. zahvaljujuci sposobnosti da daje mleko . Njihovi bogovi su smatrani otelotvorenirn u narocitim vrstama. u drustvima u kojirna zivotinje preuzimaju ulogu totema postoje tabui protiv ljudi koji jedu iii ubijaju zivotinje cijim totemskim bratstvima pripadaju. delimicno u znak protesta protiv Frojdove teorije da zene pate od "penisne zavisti" GORE smatrani niskom kastom i nije im bilo dozvoljeno da ulaze u hramove. Vecina Hindusa SU vegetarijanci i narocito je tabu ZABRANJENA HRANA I ZIVOT!NJE U mnogim kulturama se veruje da duhovi mogu da udu iii da obuzrnu nezive stvari. prihvatljivo je da jedu totemsku zivotinju bratstva. dok je Evahlajima zabranjeno da jedu rneso prisne zivotinje. zivotinje su bile obo:l:avane i o njima je vodena briga kao o nosiocioma dobrih iii zlih sila . drugi pripadnik zajednice sa razlicitom zivotinjorn rnoze slobodno da lovi i jede tu zivotinju Narod Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu i u juinom Kvinslendu veruje. Jedenje majmuna je tabu u mnogim drustvima zato sto po izgledu lice na eoveka. Tako. Egipatski svinjari SU ubijati i jesti krave. Kada jestivo voce iii biljke postanu fetisi. na primer. Tako de se smatra dace oslabiti snaga muskarca ako zena dotakne njegovo oruzje. mesecevirn ciklusom.

Svi elementi zastave su simbolii:ni . perja i zivotinjskih kostiju.boja. nacionalnorn iii medunarodnom planu . ZASTAVE U Kini je izum svilenog platna doveo do pravljenja barjaka. Stap se takode koristio kao vidljivi znak za okupljanje iii pokazivanje pravca za napad Ove rane . sto simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko velicanstvo Boga. su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer. kao sto je strah. kao sto je doktor. kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se difo. batinu ili koplje sa amblemom na vrhu. pravljenja razlike izmedu onih koji su "u igri" i onih koji su "van igre". voda je nosio svecanu perjanicu i driao dugi. ljiljan ima tri latice. zastava ili izrazeni kodeksima odevanja ili preko ritualizovanih forrni pona5anja Jedna od vainih karakteristika takve sirnbolike jeste njena vidljivost: ona je planirana da obezbedi lako prepoznatljiv znak grupnog identiteta. bakar i dragim kamenjem Danasnja plemena u Novoj Gvineji koriste veksiloide koji se uglavnorn sastoje od drveta i suve trave. ratnih oznaka.formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga. zlato.GRUPNI IDENTITET > fV") Simbolika se oduvek koristi za oznacavanje identiteta i za potrvdivanje privrzenosti drustvenoj grupi iii ·'porodici". njihovih zemalja i nacionalnosti na moru. ukraseni stap. u cilju pobudivanja emocionalnog odgovora. Oni mogu da budu u obliku totema.dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni kompanijski znak.zastave·· su poznate kao veksiloidi i bile su pravljene od drveta. i zastava skola. ali kasnije kao nacin identifikovanja vladara. tamno odelo i kravata cinovnika iii beli mantil laboratorijskog tehnicara dok se mogu koristiti specijalni nazivi u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe. Iz Kine se upotreba platnenih zastava prenela u Evropu. GORE 0 co Svi detalji zastave su simbolicni boja. Tokom XIX i XX veka doslo je do pojave mnostva drugih zastava: vladinih sluzbi i cinovnika. vijorenje zastave na pola koplja predstavlja znak ialosti. zastava ranga u svirn delovima oruianih snaga. dosta koristilo kecalovo perje i bili su ukra5avani plemenitirn metalima kao sto SU kojeg je bi lo lakse nositi i koji su bili vidljiviji izdaleka nego dotada5nji cetvrtasti barjaci. sa amblemima od obojenog drveta. motivi i ukupan izgled i ima mnogo obicaja koji ZANIMANJA I PROFESIJE Za mnoge ljude. . uglavnom na pogrebima vladinih sluzbenika ili vojnika. srebro. politickih partija. perja i parcica tkanine . vodnik iii glavni referent. poslovnih korporacija i sportskih klubova. profesor. porucnik. plavi kombinezoni fizickih radnika. naucnih instituta. tri zlatne loptice zajmodavca. gde su se najpre koristile kao rnjni i ceremonijalni znakovi. spustaju ili kada prolaze. zastava na brodovima i kuenih zastava trgovackih kompanija (preteca modernog logoa) Pn•e nacionalne zastave na kopnu pojavile su se u poslednjoj cetvrtini XVIII veka . zastave etnickih grupa. postovanje. rogova i koia Za Astecke veksiloide se.. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim simbolima na primer kuvarska kapa. U XVII veku doslo je do uvodenja standardizovanih pukovskih boja. univerziteta. sto je nacin kodifikovanja i strukturisanja drustvenih odnosa. mornarsko sidro . pokrajinskih zastava. na primer. organizacija. sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode :::> a: 0 -' na zajednickim verovanjima iii zajednickim interesima i aktivnostima.na lokalnom. pokrovna zastava koja se polaze na mrtvacki sanduk. oblik i motivi regionalnom. stvaranja i kralja barjaka. pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta. skrnavljenje zastave je kafojiv prkrsaj u vecini zemalja sveta. LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i pravom da se vlada Francuskom. odabirali su vode koji su vladali i re5avali razrnirice medu njima. kod svih koji je vide. Kao znak svog poloiaja. sve organizovane grupe . poniznost iii ponos. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po nacinu oblacenja . osnovnim jedinicama drustva Bilo da se zasnivaju PREDVODNISTVO Kada su ljudi poceli da formiraju velike grupe za zajednicki zivot i lov.irnaju sopstvene simbole identiteta. sirnbol je narodnog postovanja prerna pokojniku. prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj grupi.

narocito se povezivao sa francuskirn dvorom. a ovaj amblem je koriscen na mnogim mestima ukljui':ujuci decije igracke . koristio drugaciji sirnbol za svoju Nacisticku partiju: svastiku. drevni suncani simbol sa mnogo dubokih znacenja. !me je dobio po simbolu '·snopica • koji je kao bed± nosio italijanski POLITIKA I POBUNA Politicke grupe. Naglaseni crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. sa Zutim diskom u sredini Crna traka predstavlja uroaenike. bratstva i plernena koriste rnnostvo simbolickih lukavstava da bi razlikovali jednu grupu od druge. odra±avajuci savez izmedu industrijskih i poljoprivrednih radnika: najveCi deo XX veka cekic i srp su bili amblem ruske zastave i prve komunisticke dr±ave na svetu. Na kraju XV veka nemacki seljaci su se pobunili pod belom zastavom na kojoj se kao amblem nalazio zlatni opanak. Kornunizam i fasizam. u SAO ima preko 550 priznatih naroda i plemena) koji imaju GORE ga nosili liktori. takode su koristili simbole. Na primer. su imali ovlascenja da donose presude.ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA Zastava australijskih uroaenika. ciji preci zive u Australiji preko 40 hiljada godina. jedanaest plemena Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti imaju zajednicku belu zastavu Glavni amblem na zastavi u obliku kornpasa simbolizuje Vrad±binski tocak (a cetiri strane sveta predstavljaju cetiri godi5nja doba i cetiri elernenta) koji je okru±en sa jedanaest 5atora koji predstavljaju broj plemena Ima takode rnnogo grupa unutar konvencionalnog drustva koje su se opredelile za simbol s kojim se poistovecuju Na primer. crnu traku gore i crvenu dole. jos jedan cest heraldicki rnotiv. na Zapadu su pripadnici gej populacije usvojili pink boju. dok svako bratstvo skotskih brdana ima kilts narocitim sarama (od neke vrste kariranog platna) U srednjovekovnoj heraldici. SAO sa celavirn orlom. zvanicno usvojena 1995. deli se horizontal no na dva jednaka dela. dok zelena boja pripada ekoloskorn pokretu i srp. kasnije ga je usvojio rnedunarodni skautski pokret Danas rnnoge drzave nastavljaju da se vezuju za narociti amblern: na primer. kao znak Nacisticke partije . cinovnici koji Cekic i srp je komunistii':ki simbol. nemacka nacionalna zastava. kao i pojedinaca. ponekad omotan oko sekire. Sirnbol komunizma bio je cekic diktator Benito Musolini ( 18831945). dva najuticajnija politicka pokreta XX veka. kao sto SU svoj identifikacioni amblem. SASVIM GORE Rec fasizam potice od "snopica': sveznja stapica koji SU nosili rimski cinovnici . koji je nasuprot Cizrnarna koje su nosili plemiCi bio sirnbol seljaka. rnedutim. 0 m 69 Ci :0 c u z z -l rn PLEME I NAROD U tradicionalnirn drustvirna. Fasizam je nacionalisticki pokret koji je predvodio diktator. a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika . kaznjavanja i odsecanja glave Datira jos od starog Rima. Kanada s javorovim listorn i Engleska sa ruforn dinastije Tjudor Ima takode mnogo naroda bez drfave (na primer. crvena traka predstavlja zemlju i uroaenicku krv koja je prolivena u borbi za odbranu zemlje. vecina evropskih vladara usvojila je grbove i heraldicke barjake s jednorn od dve najznacajnije heraldicke figure: !av (kralj zveri) ili orao (kralj neba) Ljiljan. foti disk na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce. Na primer. Ovaj snopic podrazumeva sve±anj brezovih ili brestovih prutica uvezanih crvenom trakom. Hitler je.da bi se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao amblem identiteta zivotinje) koriste Se za predstavljanje narocitih plemena. pobune i revolucije oduvek se povezuju sa narocitim sirnbolima. rnedu mnogirn americkirn urodenicima totemi (stvari iz prirode. simbola pravde. kada SU SVASTIKA Hitler je usvojio svastiku. a crnu su usvojile neke rasne i politicke grupe.

u kuCi. ali sada oznaeava pricu koja pornaze da se objasni poreklo i karakter kulture u simbolickom smislu Znacenje i sadrfaj takvih priea varirace zavisno od vrernena i rnesta. ponekad kao predstavnik kraljevskog iii plemickog dvora. izgovarajuci reci kao sto bi to uradile zivotinje. publika se oseca slobodnorn da prekida pricu iii da sugerise pobolj5anu verziju pripovedacu Simm Afrike uobicajena forrna pripovedanja od coveka do eoveka cesto je deo pripovednog obreda rnedu urodenickirn narodima Arnerike. njeno pradedovsko poreklo i istorija. Se ozivljava]i drustveni kodovi i vrednosti kulture.. oni se da ljudi poseduju dar slusanja koji je neverovatan. ukljucujuci Isusa i Muharneda. ali jedna od funkcija mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini ljudskog postojanja.l opona5aju polo:Zaj zivotinjskih usta. To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispreda/i su mitske price o misteriji da bi probudili uspavanu dusu. te . o prirodi sveta oko nas i kako se u njega uklapamo Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i s\'ete price . pri eemu "pozivac" pokreee "pesmu . koje su se dopadale nizu generacija. OBREDI PRIPOVEDANJA Stil iii protokol pripovedanja varira od kulture do kulture. one su odnosile du hove poginulih junaka u Odinovo carstvo Va/ha la .a urnetnost pripovedanja bila je tradicionalno veoma visoko vrednovana. izgubice se nase znanje" Danas u mnogirn delovima sveta ljudi ponovo otkrivaju pripovedanje da bi PRIPOVEDAC Mnogo pre rnego s. jer je bi la sredstvo kojim SU DOLE Nojeva barka. preziveli prolazak vremena morali su da budu predoceni kao dobre. kao i od osobe do osobe. Mnoge religijske licnosti. andeli smrti koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu iii poraz.-------------------·------ -·- TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE Od praiskonskih vremena veza sa bofanskirn Pripovedac je igrao vitalnu ulogu u zajednici.to SU rnitovi zapisani. na pijaci iii na kraljevskorn dvoru . jeste "poziv i odgovor". Pusenje Jule i njeno predavanje zasto smo ovde i kuda idemo. kao sto SU Algonkini Po misljenu Algonkina. prenosili su se usrnenirn putern Da bi GORE Sirena otelotvoruje duboku vezu izmedu zene i mora . divne price. Valkire su bile natprirodne zene. koristile su pripovedanje kao sredstvo za svoja ucenja . Takve price poku5avaju da odgovore na neka od najfundamentalnijih pitanja o ljudskom postojanju o tome narocitirn zivotinjarna. U mnogim tradicionalnim africkirn drustvima. a hor odgovara na poziv Kada pripadnici naroda San u pustinji Kalahari priC:aju price 0 UMETNOST SLUSANJA U nekim juznoamerickim tradicijama pripovedanja kaze --1 ljudska biea koriste price da bi opisala stvari koje nisu rnogla da objasne. sto znaci rec iii prica. zeleci da ona naculji usi i da postane svesna mudrosti koja je sadrzana u prici 0 O'. simbo/ C:ovekove vere i nade u suocavanju sa nesreeom koja un istava zivot VALK/RE U skandinavskom mitu. "ako prestanemo da delimo nase priee. sto je nacin da ostanu u vezi sa duhom zivotinje. Posle smrti.rnetaforicko razurnevanje o kojern govorirno kao o rnitovirna Rec "mit'' potice od grckog mitos. verovatno se prilagodavajuci novim drustvenirn potrebarna Pripovedanje je rnoglo da se odvija skoro svugde . ponekad kao putujuci pevac koji kazuje zabavne i poucne price.

PODZEMNI SVET
Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao
sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

>
0

n
0

z > r z
dali smisao zivotu i da bi odrfali
U

izuzetnorn snagom pomazu covecanstvu da se istakne u mnogim mitovima.

0

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

v

0

<

MITSKE TEME
Piranja o zivotu i srnrti istrazuju sc prcko rnita, a price o poreklu i o kraju sveta rnogu se naci u svim kulturama. Mitovi o stvaranju sveta odnose se na praiskonski haos, koji se u mnogim kulturama simbolicno prcdstavlja kao vlaino, mracno i misteriozno rnesto . Mitovi takode prcdvidaju propast sveta u nckom katastroficnom dogadaju - kao sto jc skandinavska kataklizma Ragnarok - dok mnogi govore o predasnjern vremenu kada je svct bio skoro unisten potopom. Biblijska priea o Noju jc najpoznatiji primer; u slicnoj rncsopotamijskoj prici, Utnapistim, mudrac koji je sam preziveo potop postao je besmrtan Mitovi su tipicno price o bofanskim i poluboianskim bicirna - o bogovima i boginjama, junacima i junakinjama arhetipskim licnostima koje olicavaju borbu izmedu dobra i zla, istraiujuci moraine sukobe i snafoe ljudske emocije kao StO su fodnja i pohlepa, ljubomora i strast, ambicija, ljubav i mrinja. Predstave o podzemnom svetu i drugom zivotu, kao i magicno carstvo na onorn svetu, uobicajene
SU,

ZIVOTINJE U MITU
Mitologije sirom sveta prikazuju zivotinje u ovoj iii onoj forrni, a C:esto se one pretvaraju u boianstva U starom Egiptu, podizana su svetilista za slavljenje svetih zivotinja kao sto je ovan Mendes ili bik Apis, dok su jedno vrerne kobre i orlovi lesinari bili glavna boianstva Donjeg i Gornjeg Egipta. U Africi, narocita plemena i poglavice prate svoje poreklo do zivotinjskog. bofanstva. Na primer, Haile Selasije ("Lav od DZude"), osnivac rastafarijanske religije i nekada5nji car Etiopije, pratio je svoje poreklo do mocnog boga Sirnbe, lava, dok neke poglavice plernena Zulu tvrde da poticu od pitona. Stvorenja koja su poluljudi i poluzivotinje takode se javljaju u mnogim kulturama, kao sto je Garuda, orao sa telom muskarca u hinduskoj mitologiji, iii kentauri i sirene u klasicnom mitu . Hibridni kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen je kao simbol C:oveka koji je zarobljen sopstvenim culnim nagonima, narocito pohotorn i nasiljem. U pricama mnogih drugih kultura, zivotinje i ljudi uzivaju u odnosu koji poseduje vise simbioze: u mitovima americkih

dornorodaca zivotinje se cesto oslovlja\·aju sa "brate", dok u ,Hktickim predelirna postoji duhovni odnos izmcdu ljudi i zirntinja koji je od vitalnog znacaja za opstanak zajednice Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u tradicio1ulnim pricama; kojot je prentljivo bo±anstvo Indijanaca i rnoze da menja forrnu kako :leli, dok africke price gornre o Zecu i Anansiju, pauku Tab-i likovi krse prirodne ili bozije zakone, iako obicno sa pozitivnim rezultatima, a mozda predstavljaju neunistivost i im·entivnost ljudskog duha.

Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takooe stoji kao metafora za zivotni ciklus.
GORE

rn 0

z

>
rn

GORE

Kentauri se koriste kao simboli pozude· zamka zivotinjskog polnog nagona

MODELI DRUSTVA
Mitologija cesto pojacava i opranhn odnose snage i vodstn Orn se tipicno istraiuje prcko panteona sa hijerarhijskorn strukturom: jedan nhovni bog i/ili boginja na celu (cesto povezani s ncbom i zemljom) koje prati mnostvo vecih iii manjih bofanstava Ova struktura sledi strukturu koju je usvojilo ljudsko drustrn U Kini, na primer, raj je prikazan kao birokratija, koja odriava zakon i red na isti nacin kao i carska administracija U Japanu priea o Izanagi ju i Izanami (prrnm muskarcu i zeni)
GORE GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

a zirntinje

SJ.

U nekim americkim predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zimom i smrcu.

LEVO

U grckom mitu, sirena je demonska ligura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt nasumicnost srece i nesrece) boga Visnua, dok je Herakle, mozda najveci grcki junak, bio Zevsov sin. Preko svojih akcija i Jicnih osobina - kao StO
SU

dok je rivalstvo medu bogovima ocito u skandinavskom mitu U svim ovim pricama bogovi pokazuju karakterne crte i ponafanje koji su potpuno svojstveni ljudskoj prirodi Oboiavanje predaka vaian je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i zato je naglaseno u njihovim mitologijama; u mitologiji australijskih urodenika, na primer, kaze se da su preci iz Vrernena sna oblikovali pejzaz i odredili celu prirodu zivotinjskog i ljudskog sveta .

hrabrost, istrajnost, strpljenje i bezuslovna ljubav - junaci i junakinje mita nude obrazac prema kojem ljudi mogu da oblikuju sebe . Neki mitovi pokazuju kako ljudi mogu da teze ka bofanskom: u Kini, taoisticki mitovi o Osam besrnrtnika opisuju kako, zalwaljujuci poboznosti, besmrtnici uspe\•aju da zaslu:Ze vecni zivot u raju; dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI Podvizi i putovanja junackih JikO\·a cesto
SU

koje dobija kao kaznu za raniji zloCin), postao jedini grcki junak koji je stekao besmrtnost Srednjevekovni keltski mit o kralju Arturu i vitezovima
DOLE

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc nekoj bofanskoj vezi: Kintaro, sluzila je da opravda navodnu junak ratnik iz japanskog mi ta, bio je sin planinskog duha; Rama, u hinduskom spevu Ramajana, bio je inkarnacija

KELTSKI BARD
Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n e Price su kazivane u obliku pesama, kao i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskom strast koja je umela da inspirise publiku. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskim kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

zensku inferiornost u odnosu na muskarce, iako postoje nagovestaji da je Japan originalno bio organizovan kao matrijarhat, pri cemu je carska porodica tvrdila da potice od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rat~L Medusobni odnos boianstava obja5njava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrinje, konkurencije i uticaja, pri cemu je svako boianstvo odgovorno za narocitu oblast ljudskog zivota plodnost,

Podvizi bozanskog junaka Ra me i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksmi) kazuju se u Ramajani.

radanje, ljubav i veze, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rimskog rnita odnose se na interakcije bogova - pri (emu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna za vlast (sto obja5njava ocitu

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre ljudima, Zevs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc oko traganja za svetim Gralom, za koji kazu da jc putir iz kojcg je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri, iii da je korisccn da uhvati krv na raspccu (iako on ima i prethriscanske korene u keltskoj temi o carobnom bakracu) Gral je postao simbol besmrtnosti i savrsenstva, koje se moze dostici sarno preko velike nline. Mnoge junacke figure istovremeno su i "kulturni junaci", pronalazaci tajni prirode iii ideja i izuma od kojih zavisi civilizacija Primeri ukljucuju grckog Prorneteja koji je ukrao \·atru bogovima i dao je ljudirna, i polinezijskog Mauija koji je "upecao" kopno od okeana i ukrao vatru iz donjeg sveta

anticih pripovedaca odz\·anjaju
::;:J

i u modernim \Temenima zato sto simbolizuju aspektc ljudske prirode i intcrakciju koja nam ostaje relevantna, a stalno se preraduju i prilagod:ivaju u umctnosti, knjizevnosti i popularnoj kulturL Iako je tradicija pripovcdanja kao forrnalan nacin ocuv,rnja grupne kulture i mita na Z;11ndu uveliko odumrla, mnogi ljudi jos uvck koriste fotografske albume i spomenarc da bi zabelciili vaine zivotne dogadaje slikom i recju. Psiholozi sada prepoznaju ovo kao terapiju za ljude koji su izgubili direktan pristup svojoj proslosti preko porodica, kao sto su usvojena deca iii oni koji su preziveli traumaticne dogadaje.

>
Ci

n

0

z
>

z
0

-:i

0

<
Ci

>

z

OPASNE ZENE Zene u mitu
SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog radoznalosti i neposlusnosti iii zbog lepote iii rnagijskih moci . U grckom mitu, Pandora se ne pokorava bogovirna i pusta bolest i zlo u svet, bas kao sto u judejsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slu5a Boga i postaje odgovorna za proterivanje ljudi iz raja. Sirene iz grckog mita, morske nemani sa nezasitim apetitom za krvlju, mamile su mornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini demonski duhovi povezani s nasilnom smrcu bili takode spremni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da pravi karakterraksasi (zenskog demona) moze da se prepozna po tome kako su joj stopala okrenuta prerna natrag. Mitovi

JUNAK GILGAMES
Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive. Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi, boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom, besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost, ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o neprestanom preispitivanju postojanja i njegove svrhe, kao i o neminovnosti smrti

UMETNOST
74

Jos od iskona mnogi najdublji i najtrajniji sirnboli zapisuju se kroz umctnost. Bilo kao
0

a mnoge su uglavnom zi\·otinjc Ove nuske se cesto po\·ezuju sa sam;inskom praksom, s namerom da prcobraze nosioca i da ga povc2u s magicnom snagom sveta duhova, a koriste se u obredima i ccrcmonijanu Umctnost australijskih urodenika ostala je vidljiva na svetim mestima tokom vi5e milenijuma i ima kontinuitet tradicije, koristeci povrsinu zcmlje, stene, pecine i koru drvcta, kao i ljudsko telo, da bi izrazila pogled na svct u kojem ncma razlike izmedu svetovnog i

000 - 22 000 g p ric ), \'crujc se da je u isto vrcrnc simbol plodnosti i arhetip Velikc nujke Druge figuricc iz tog pcriod.1, sa slicno preuvclieanim polnim karakteristikama, dovcle su do razmisljanja o tome da su ov.1 rana cvropska lovacka drustva imala matrij.uhalnu svctu tradiciju, obofavajuci majC:inski arhctip Vclike boginje Vise hilj;ida godin.1 kasnije, u starom Egiptu, pogrebna umetnost otkriva zaokupljcnost drugim svetom, dok su se u srednjo\·ekovnoj hropi koristile rnrativne slikc sa viscslojnom simbolikom u cilju upoznavanja nepismenih masa sa Svetim pismom i izraz;ivanja veze ljudi

pccinskc slikc, figuricc i artefakti. prcfinjene kreacije enopske

<(

L

rencs;inse iii kao pokreti poput nadrcalizma, simboli u umetnosti

0
C!J

se koriste na mnostvo nai:ina da izrazc aktuelna verovanja i preokupacije. Bilo da to radi svesno iii nc, uloga umctnika je oduvek da deluje kao instrument i glasnik duha srng doba, dajuci formu prirodi i vrednosti \Temena .

PLEMENSKA UMETNOST Duborezi, slike i kompozicije urodenickih naroda Afrike, Amerike, Australije i Okeanije irnaju malo zajednickog osirn sto su se razvili - kao gotovo sve velike umetnicke forme - u intimnoj \'ezi s religijom

svetog, prirodnog i natprirodnog, proslosti i sada5njosti, iii cak izmedu vidljivog i nevidljivog

RELIGIOZNA SIMBOLIKA · lntimna veza izmedu religije i simbolike izraiava se u umetnosti i artefaktima svih civilizacija. U praistoriji, za slikovitu Vilendorfsku Veneru, figuricu nage zene sa velikim grudima, od krecnjaka, (oko 24

s Boc>om i kosmosom Islamska umetnost je nefigurativna zabranjcno jc predstavljanje zivih stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo predstavljanje jcdnog aspekta Alaha, sto prevazilazi ljudske sposobnosti Zato se umetnost karakterisc ponadjanjem geometrijskih obrazaca i formi

""

i magijom. Retko namenjeni
GORE

Maske SU karakteristika plemenske umetnosti, povezane su sa obrednom praksom i nose u sebi mnogo slojeva simbolicnog znacenja

ukrasnoj funkciji, oni su izraz zajednickog nastojanja covecanst\·a da zivi u harmoniji s prirodom iii da kontrolise prirodne i natprirodne sile . Uzmite. na primer. monolitne gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg ostrva, kipove visoke do l 8m koji su klesani u dugom vremenskom periodu ( 900l 500 g n e) Smatra se da ovi kipovi simbolizuju moc, za koju se verovalo da poglavice sirom ostrva nasleduju od bogova i da je zadrhvaju posle smrti, kada su i sami pretvoreni u bogove

Vilendorfska Vener a, praistorijska Bogorodica
SASVIM GORE

oEsNo Kineska umetnost sadrzi mnoge simbolicne stvari, a veliki deo nje povezuje pejzaz s ljudskim telom iii salje duhovne iii moraine poruke.

Rezbarene i slikane drvene maske karakteristicne su za africku i severnoamericku kulturu . Neke imaju zivotna ljudska lica, druge otelotvoruju zivotinjske forme,

oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela njegovih kolega nadrealista, puna su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jedini religijski elementi su zapisi iz Kurana, koji podsecaju vernike da je Alah uvek prisutan i da ponistava sve sto ljudi stvaraju. Nasuprot tome, u budizmu i hinduizmu naglasak se stavlja na vizuelnu moc sirnbola da podignu svest, pa se figurativna simbolika pojavljuje u obe tradicije Iako je Buda rekao da ne zeli da bude obofavan i rnada se rana budisticka umetnost ogranicavala na predstavljanje njegovog stopala (da bi se simbolizovalo njegovo prisustvo) i tocka kao simbola njegovih ucenja, zelja ljudi za slikom Bude brzo je prevladala Jedan od najimpresivnijih primera (koji datira iz V veka n e.) je kolosalni duborez, visok skoro 14m, urezan u stenu Longmenske pecine u Jungangu, Kina, na mestu hrama usecenog u stenu

nevinost Japanska umetnost se, u vezi sa simbolikom, takode oslanja na prirodu: tre5njin cvat je cest motiv, vesnik proleea i znak srece, a zbog prolaznosti simbol je srnrtnosti

c
rn

z
0

RENESANSA Pocevsi u XIV veku u Italiji, renesansa ("preporod" na francuskom) je predstavljala obnovljeno interesovanje za umetnost, arhitekturu i knjizevnost stare Grcke i Rima . Mnogi umetnici su trazili inspiraciju u prirodi, u ljudskom telu i grcko-rirnskoj mitologiji Na primer, slika Primavera ("Prolece") Sandra Boticelija
(1445-1510) kazuje pricu o

nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog vetra, pretvarajuci je u Floru, boginju proleea U centru slike nalazi se boginja Venera, simbol plodnosti ovog godi5njeg doba,

j,1kim uticajern Frojdovih ideja o seksualnosti, slobodnim asocijacijama, snovima i podsvesnom Seksualna simbolika - nosevi u obliku falusa, stidne dlacice na neocekivanim mestirna - prozima nadrealisticke slike, a slikari kao Maks Ernst ( 18911976), Rene Magrit (18981967) i Salvador Dali ( 1904-89)

POP
UMETNOST
Pojavivsi se u Britaniji i SAD sredinom XX veka, pop umetnost je koristila slike komercijalne umetnosti i drugih masmedijskih izvora S podlogom u komercijalnoj umetnosti, Endi Vorhol (1928-97) predstavljao je pop umetnost u njenom najekstremnijem i najdestruktivnijem aspektu, slaveci mehanicko ponavljanje i stvarajuci kult od banalnog i povrsnog Njegova platna u stilu postera, koja neprestano ponavljaju istu sliku, mogu se sagledavati kao snaZni simboli modernog potrosackog drustva.

KINESKE TRADICIJE Visoko stilizovane forrne simbolienog izraza karakteristiC:ne su za kinesku umetnost, koja oduvek nastoji da inspirise i obrazuje gledaoca, prufajuci uvid u odnos izmedu ljudi i bofanskog Duhovne i moraine poruke su prenosene preko izvesnih ustaljenih tema, narocito pejzafa i prirodnog sveta. Na primer, za svaki deo pejzafa se verovalo da simbolizuje jedan aspekt ljudskog bica: voda je bila krv, drvece i trava bili su kosa, oblaci i magla bili su odeca, a usamljeni lutajuci mudrac bio je dufa. Barn bus, koji rnofo da se savije i da ne pukne, predstavljao je duh mudraca, dok je nefrit znacio

dok je samo prolece takode metafora za renesansni period, povratak uvafavanja umetnosti i nauke Biblijske terne su takode bile uvijene u klasicnu sirnboliku; na primer, na slici Strafoi sud Mikelandelo ( 147 5-1 564) slavi Hrista kao blistavog Apolona, grckog boga sunca, a ne kao raspetog spasitelja Rafaelo
( 1483-1520 ), koji je dobio

pokusavali su da predstave i oslobode delovanje iracionalnog, podsvesnog urna, osporavajuCi konvencije artistickog realizrna i pristojnog drustva. Magrit je namerno pogresno obelefavao svoja platna, Ernst je stvarao cudne pejzaze nastanjene izuzetnirn zivotinjarna i organskim forrnama, dok je Dali izgradio novi jezik simbolickih slika u obliku C:asovnika koji se

porudzbinu da oslika Vatikan, spaja tradicionalniju sirnboliku Boga kao sedobradog patrijarha s rnitskim satirirna i nirnfarna pod trernorn.

NADREALIZAM Pocevsi kao knjizevni pokret, nadrealizam se nalazio pod

tope, stvorenja sa vretenastim nogama, cveca koje se leze iz jaja i drugih bizarnih slika

Do bar primer meduigre filma i reklarna jeste film Bulit iz 1968. godine. i jedan i drugi simboli urbane pobune.REKLAMIRANJE 76 uticala na reklame XX veka. stvarajuci iluziju da Mekvin vozi najnoviji model forda purne . SEKS U REKLAMAMA Izreka da "seks prodaje" jednako je tacna za sve druge 2000. postajuci samo po sebi industrija. on je anga:Zovao manekenke da paradiraju ulicama Njujorka. puseci. iskoristio je ujakove ideje za rnanipulaciju arnerickirn javnim mnjenjern. Edvard Bernajs. stvarajuci osecanje podanicke pokornosti kod rnusterija tako sto pode5ava sliku brenda preko sirnbolike . on je efektno prekrsio tabu protiv pusenja Arnerikanki na javnim mestirna . kao sto je koriscenje instinktivne reakcije ljudi na bebe prilikom prodaje nekog . REKLAME I VEZA SA BIOSKOPOM Svetovi reklamiranja i filma koriste simboliku da bi pobudili snafoe emocije koje se obracaju popularnoj kulturi datog vrernena Ove dve industrije rnnogo posuduju jedna od druge u koriscenju sirnbolike i fanra: filmovi se koriste za prodaju modnih predmeta preko plasmana proizvoda. · U reklamama su poceli da se koriste "podsvesno ubedivanje" 0 proizvoda !vfedutirn. a fllmske ikone se koriste u reklamama tako da ponekad izgleda da se ove dve stvari malo razlikuju. a reklamiranje se ubacilo da ispuni tu prazninu. a rnuskarci kao dominantni . kao sto se vidi na ovoj reklami za grudnjak ooLE onome na sta ljudi reaguju svesno iii nesvesno iii sa cime zele da se poveiu. I ovaj eovek i kola postali su ikone koje predstavljaju buntovnu musku snagu Koriscenje moci ubedivanja za promovisanje proizvoda predstavlja staru praksu Simbolika koja se koristi za ubedivanje ljudi i uticaj na njih rnora se obraeati glavnim interesima i uverenjima potro5aca U modernoj reklamnoj industriji uspesni reklameri govore o prednjim delom u obliku falusa da bi se dopao potencijalnim rnuskim kupcirna Reklamira se kao simbol statusa i zivotnog stila Dvadesetih godina XX veka Frojdov neeak. Vecina rnodernih reklarna ima za cilj da promovise ceo brend pre nego neki individualni proizvod. kako suptilno tako i razmetljivo Kod \'ecine reklarna koriste se konvencionalni seks simboli. cvrstine i muske snage Godine Seksualne slike odavno se koriste kao reklama za prodaju proizvoda Slike zena kao seks simbola mogu da pogaoaju i muskarce i zene. u C:uvenoj akrobaciji iz 1929 godine za Americku duvansku kompaniju. I filrnska i reklarnna industrija neprestano istra:luju i pomeraju granice seksualne eksplicitnosti Seksualne slike uzrokuju najveci uticaj. Posle trideset godina. PSIHOLOGIJA U REKLAMIRANJU Idejama o nesvesnim 2eljama frojdovska psihologija je slike koje se obracaju ljudskirn ernocijama. i "simbolicna asocijacija" u tolikoj meri da su slika iii naziv brenda postajali vafoiji od proizvoda .. on se takode pojacava zenstvenim oblinarna iii GORE Stiv Mekvin u Bulitu sa fordom mustangom iz 1968. originalni film je vesto preraden za reklarnu kompanije Ford. za koji neki ka:lu da su u njernu glavne zvezde Stiv Mekvin i ford mustang iz 1968. izazivajuci uzbudenje i bes kada diraju u moral i tabue date kulture. glumcev imidz ikone jos uvek je imao moc da prodaje kola . pri cemu se zene prikazuju kao predmeti po:lude. Autornobil nije vise 0 c:i samo prevozno sredstvo: dok se dizajnira da bude aerodinarnican i fonkcionalan. pa dizajniraju i pakuju proizvode u skladu sa trendovima kulturnog i licnog ukusa Dok su u ranom rnarketingu sustinski kvalitet proizvoda i dobar glas njegovog proizvodaca bili gLwni faktori. seksualnost je verovatno najcesce koriscen "marnac" i rnnogo se koristi u rnarketingu. masovna proizvodnja i medunarodna trgovina su udaljile potro5aca od proizvoda i proizvodaca. pa ga cesto zovu "ocem odnosa sa javnoscu" On je pokazao korporacijama kako mogu da usklade nesvesne zelje ljudi sa svojim proizvodirna i da pretvore artikle u simbole zivotnog stila: na primer. pod zastavorn "baklje slobode" Povezujuci pusenje s pokretom za oslobodenje :Zena.

u Sjedinjenirn Dr:lavama. osloboaenja i samoizrazavanja DOLE . koji je prikazan ispod GORE p z J'.V[icubisi i i'v1ercedes Bene. Drevni suneani krst (krst jednakih krakova unutar kruga) pojavljuje se na oznakama Fijata i BMW-a. MEDUNARODNO REKLAMIRANJE Ekspanzija globalnih triista dovela je do novih izazova za medunarodno reklamiranje. pri cemu su se posleratna kola prodavala kao simbol "arnerickog sna·· Sada su kola u reklamama prikazivana kao vozila iz sna. brzinom. bogatstvorn i statusonL Do dana5njeg dana autornobili zauzirnaju ono sto bi Arnold Mindel rnozda nazvao duhorn vremena progresa i uspeha Dizajn i reklamiranje modernih automobila pocinju da se igraju sa manje stereotipnorn simbolikom po pi tan ju pola. ··stavite tigra u rezervoar". Zlatni lukovi Mekdonalda mogu se turnaciti kao dzinovsko M. ovaj period je brzo zamenjen eksplozijom prodaje kola i konkurencijom. koji predstavljaju harmoniju i sansenstvo. da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece ::0 77 ::JJ AUTOMOBIL SIMBOL m INDUSTRIJSKOG DOBA I sam ikona industrijskog doba. pozivajuci potencijalne vlasnike da ispune svoje zelje za seksom. ali oni takode odgovaraju starom alhemijskorn znaku za vatru Brendiranje ima za cilj da poistoveti proizvod s proizvodacima kojirna se rnoze verovati Proueavanja korporativne lienosti su pokazala efektnost svetlih traka u boji kada se koriste kao deo imidfa nekog brenda. koja takode koristi tigra kao neku vrstu maskote kompanije . iii ne odobravaju uloge koje igraju zene. koje se najvecim delom odnosi na znacenje i vrednosti koje treba preneti Jedan problem predstavlja dominacija zapadnih vrednosti i ideala koji se prikazuju u reklamarna. seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za reklamu jednog proizvoda u lndiji. zelena boja moze da znaci "kreni" iii se moze povezivati s prirodom. dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje. dokje na Zapadu ona povezana sa opasnoscu.njen cuveni slogan. a koji mogu da utieu na druge kulture iii da ih uvrede Zernlje s razlicitim moralnim i religijskim stavovima cesto prilwataju imidz zapadnih reklama kao seksualno eksplicitan. Y predstavljaju Fijatov logo koristi stari simbol suncanog krsta logo SASVIM GORE Trodelni Micubisija Dvadesetih godina XX veka proizvoaaci automobila predstavljali su svoje proizvode kao simbole bogatstva. na primer. a dizajnirala su se i prodavala kao da predstavljaju novootkriveno oslobodenje. a koriscenje specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu. seksualnu slobodu i samoizra:lavanje ··doba dieza" Tokom tridesetih godina XX veka. Jedan takav 5areni logo pripada kompaniji Eso/Ekson. koriste kompanije kao StO SU najdragoceniji kapital ove kompanije i da njihove akcije moraju da pojaeaju tu vrednost. lmena kornpanija i brendova imaju va±an uticaj na potro5ace koji su suoceni sa trzistem zasicenim konkurentnim proizvodirna Svake godine predsednik izvrsnog odbora Sonija po11a\·lja osoblju ideju da cetiri slova S. 0. zatvorena kola iii kombiji izrafavali su trezveni iii puritanski imidz. N. sada se ono usmerava i na muskarce i na zene IMIDZ KOMPANIJA lmidz kompanija se srnatra veoma vafoirn u modernom marketingu Identitet neke kompanije cesto se simbolicno izraiava preko logoa i korporativnog stila. Henri Ford je koristio metode masovne proizvodnje da bi proizvodio kola koja nece bi ti ogranicena na bogatu elitu Dzeneral motors je preuzeo uspeh Forda kada su kola postala simbol "buenih dvadesetih". pozivao je potro5aca da se poistoveti sa snagom i lepotom ove zivotinje. pa se takvo reklamiranje rnoze doziveti kao subverzivno oesNo Logo Mekdonalda predstavlja adaptaciju alhemijskog znaka za vatru. u kojoj se istrafoju uniseks i rne5anje polnih uloga Dok je ranije reklamiranje automobila bilo usmereno samo na muskarce.SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta. koji se odnosi na ··raison d'etre·· organizacije i na utisak koji ona zeli da ostavi na spoljasnji svet Mnogi prividno moderni logoi u stvari irnaju koren u staroj simbolici Trodelne sirnbole. Medutim.

ozbiljno osporavajuCi tvrdnje iznete u Starorn zavetu. organizacije i ljudske kontrole nad prirodon1 KVANTNA ERA SAT Kako je blisko povezan sa modernim poimanjima kontrole. U kartezijanskoj eri. Tokorn XX veka pocela je da se pojavljuje radikalno nova naucna perspektiva. a nove paradigme neminovno podrazumevaju radikalne promene naucnih temelja i sistema ubedenja civilizacije . koje je Jung nazvao unus mundus ili "du5a sveta" . Iako je nebo bilo hijerarhijski nadredeno. mi u stvari susrecemo sa sobom. satje vazan funkcionalni simbol masinskog doba . eak i simbolikom snova koje dozivi naucni istrazivac. tako se razvija i jezik . dokazao da je voda sastavljena od razlicitih elemenata. zemlja se smatrala centrom svemira . vazduha i zemlje. narocito od farmaceuta Antoana Bornea. 0 ::::i <( _J "' 2: 0 ro Vl NAUCNA REVOLUCIJA U srednjevekovnom kosmosu nebo i zemlja su sagledavani kao dva odvojena carstva . naucnik Volfgang Pauli ( 1900-58) istrazivao je arhetipske snove koje je dozivljavao. pa je postavio hipotezu o psiholoskom jedinstvu. pa su ljudi odustali od toga da budu voaeni simbolikom i ritmovima prirode. jer su se ravnali prema casovniku. DOLE ( 1901 76) konstatovao je da se. Naucne dileme se cesto razre5avaju kreativnim ili iracionalnirn procesirna.AUIZA 78 ::::i > f>V) Znakovi. koje karakterise radikalno menjanje simbolicnog pogleda na svet koji na kraju potresa i sustinski reorganizuje tel1!1ologije ::::i c::. Ovaj pogled na svet je preokrenut naucnom revolucijorn iz XVI veka. uvodeci pogled na svet sacinjen od tendencija i meduzavisnosti: u kvantnoj zapletenosti postoje i posrnatrac i posrnatrano. ali se pojavio novi pogled na svet koji je sirnbolieno pomerio i covecanstvo i zemlju iz centra dogadaja. "simbolicne rnodele" ili "paradigme" (obrasce) koji oblikuju razvoj razumevanja. Kako se razvija nauka. koja je. vode. sugeri5uci tako da nauka ima unutra5nje i arhetipsko poreklo. MAS INA Francuski filozof Rene De kart ( 1596-1650) bio je kljucna Figura u prelasku sa srednjovekovne na modernu naucnu rnisao. Kada je jedan od pionira hemije.stenografija znakova. a masina je postala simbol moci. dok je zernljom i ljudima vladao prirodni zakon. Antoan Loran Lavoazje (1743-94). simboli i sirnbolika i drustvene i ekonomske strukture. simbola i formula koja omogucuje naucnicima da formulisu i prenesu znanje NAUCNE PARADIGME SIMBOLIKA Nove naucne ere odvijaju se preko "paradigmatskih promena". osecanja. zastupala stav o mnogo vecem svemiru koji se koncentrise oko sunca.SIMBOLIIZA I N. produktivnosti i autonomije. estetike. kada poku5avamo da objektivno sagledavarno prirodu. predlazuci analiticki metod traganja za naucnorn istinom i prihvatajuci samo stvari koje su nesumnjive . cula i same prirode. izazvana Kopemikovom astronomijorn i posmatranjima Galileovim teleskoporn. Svaka promena u naucnim shvatanjima pracena je sumnjama i otporom. Jungovski terapeut Mari-Luis fon Franc (1915-89) opisao je sat u postkartezijanskim vremenima kao simbol bezdusnog kosmosa igraju vainu ulogu u naucnirn istrazivanjima i u razvoju naucnih teorija Naucni koncepti su ukorenjeni u savrernena verovanja u vezi s prirodom. bio je ozbiljno kritikovan. Katolicka crkva je uzvratila udarac. za podrivanje naucnih teorija zasnovanih na fundamentalnim elementima vatre. pri cernu sam cin posmatranja utice na stvar koja se posmatra. naucna istrazivanja su favorizovala mehanicke vrednosti kvantiteta i funkcije u odnosu na kvalitativne vrednosti duha. Fiziear Verner Hajzenberg Kopernikansko viaenje kosmosa. Da bi istrazio odnos izrnedu arhetipske simbolike i naucnih koncepata. Nebo se koncentrisalo oko boga i njime je vladao veeni zakon. U XVII i XVIII veku satovi su postali dovoljno precizni da mere minute i sekunde.

video je u snu jezgro sa elektronima koji se oko njega vrte. razvio se stenografski jezik naucnih simbola i znakova . koji su otkriveni u roku od IS godina. sto znaci "i") poceo je da se uveliko koristi u XVI veku da bi oznacio sabiranje. srebro. kosmologije i metalurgije . zivot i smrt. botanika. koje predstavlja savrsenstvo rnaterije.). fizika. Srebro je povezivano s mesecom. gvozae i o/ovo . bilo je simbolizovano suncern. tekuci metal koji je povezivao zemlju i nebo. a kalaj s planetorn Jupiterom. danski fizicar Nils Bor. Zanimljivo je da se isti ovaj simbol u meteorologiji odnosi na maglu. Kekule je usnio dug niz atoma '·koji se izvijaju i krecu kao zmije" dok jedna od tih zmija ne uhvati svoj rep Kada se probudio. pretvarajuci zvezde oko njega u zaslepljujucu svetlost dok se priblifavao brzini svetlosti . Znak plus (koji je rnozda nastao kao skracena froma latinskog et. hemija. kalaj. Gvozde je predstavljano simbolom za planetu Mars. Svojstva benzena nisu se mogla objasniti pomocu linearnih molekularnih struktura Jedne veceri. proucavajuci "' Alhemijski znakovi za bakar. SIMBOLIKA I NAUCNO OTKRICE Koja je veza izrnedu simbolike i naucnih modcla? Sama nauka nije prosto jedan racionalan proces. biologija. prinL prev. vazduha. dremuckajuci pokraj vatre. formulisalo i razvijalo naucno znanje. geologija. astrologije. ODOZGO PREMA DOLE engleskom jeziku jednako zovu. zivu. vatre i vode. Bakar je bio povezan sa elernentom zemlje. dok grupa od tri paralelne linije pokazuje jednakost iii slicnost tamo gde ne postoji stvarna razlika . ukljucujuci sedam metala . Znakovi za mnozenje i deljenje uvedeni su u XVII veku.oEsNo Galileov heliocentricni · kosmos osporio je simbolicki znai':aj zemlje. Zlato. bi la je povezivana sa istoimenom astroloskorn planetom (Merkurorn. zlato. SNOVI. 1\mericki astronomi koriste sirnbol kruaa s crticama da bi predstavili grupu galaksija. Takode u XIX veku. dok krug koji se naginje u desnu stranu predstavlja jednu galaksiju MAT EMATICKI ZNAKOVI U matematici dve paralelne linije znace isto iii jednako necernu. Pocetkom XX veka. sve one su razvile sopstvenu stenografiju. Najranije hemijske simbole koristili su stari Grci. Najpoznatiji prirner je otkrice benzenskog prstena do kojeg je 1865 . izneo je hipotezu o prstenastoj strukturi benzena. do5ao nemacki hemicar Fridrih August Kekule. sanjao je periodni sistem elemenata. Astronomija.kao sto je njutnovska prica 0 gradu atoma. jer ima mnogo primera naucnih otkriea koja su nastala zahvaljujuci snovirna i drugirn iracionalnim procesima . NAUCNI ZNAKOVI Da bi se prenosilo. sto je dovelo do novog plodnog perioda u razvoju organske hemije Na konvenciji 1890 godine Kekule je savetovao kolege naucnike da "nauce da sanjaju" da bi dosli do istine . a olovo simbolom za planetu Saturn . eak predskazujuci postojanje tri prethodno "nepostojeca" elernenta. Ziva (iii tecno srebro). ruski hemicar Dmitrij Mendeljejev.da bi prikazivali razne elemente. buduci da se na DESNO. au kojern se vozio na saonicama koje su jurile neverovatnom brzinom. atmosfersku pojavu kada sve izgleda mlecnobelo i gubi svoj identitet. Alhemicari su uveli sirnbolicni jezik izvucen iz astronornije. tome kako je jabuka koja je pala na glavu ser Isaka Njutna navela naucnika da slwati silu gravitacije lzgleda da nesvesno rno:Ze da stvori sirnbole koji rnogu da oblikuju sledeci korak u naucnom istrazivanju .ri elementa: zemlje. nuklearna hemija. a usvojio ih je Platon da bi predstavio svojstva ceti. pa je za daljnji rad dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1922 godine Albert Ajnstajn pripisao je zasluge za svoju teoriju relativiteta snu koji je doziveo kao ucenik. matematika i meteorologija. ali je naucnika Vatikan prisilio da opovrgne tvrdnju.

Iako je nernoguce ukljuciti sve rnoguce nijanse. zrnija. od lic:a u nasirn snovirna do sernafora na raskrscu. . od prolaznog do vecnog. u prirodi. Postoje poglavlja o sirnbolirna u drustvu.GI D E 0 SIMBOLI PO I<OJIMA v ZIVIMO Od reci na ovoj strani do sazvezd. c:ilj je da se da pregled znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose. znakovi i sirnboli SU integralni deo SVeta U lzojern zivirno. DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu.od svetovnog do svetog. od namigivanja oka do Sarene obredne rnaske. imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova. Engleska. u ljudskorn zivotnorn c:iklusu. kao i apstraktni simboli.posebno su izdvojeni i o njirna se detaljnije raspravlja.a na nocnom nebu. u mitu i svetorn predanju.DRU. od slike boga do osecaja boianskog. duga i tocak . Neki od ovih simbola koji irnaju najslozenija znacenja kao sto su krst. Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola u razliCitirn aspektirna ljudskog iskustva .

.

iako izgleda gusto Zivotna sila i energija prirode prozimaju zivotnu "pricu" u usponima i padovima. dovodeci do pojma kao sto je "kosmicki eovek" fovek formama i zasto nemaju nikakvu pojedinaenu. Ona se nalaze u korenu fl!ozofije. razlicite kulture su razvile jedinstvene simbolicke jezike poku5avajuCi da izraze svoje najrnocnije ideje i emotivne i duhovne odgovore na zivot Simbolizarn prikazuje kulturne karakteristike koje se odnose na istorijske trendove i geografske regione u kojima nastaje i razvija se u skladu sa dubljirn vrednostima i individualnirn i cvrsto.bilo u snovima. nauke i u mnostvu sistema i hipoteza verovanja koji su formulisani da bi pruzili obja5njenja. sistemima verovanja svake kulture . mit i sveto predanje Sirom sveta. zasto se oni pojavljuju u svirn moguCirn GORE Svastika je drevni simbol prirode sa visestrukim znacenjima. ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI. tako da je zivot pojedinaca blisko povezan sa kosrnosorn. prorocanske sisteme. primer kako se znacenje simbola moze menjati i prilagoaavati Kada je okrenuta u smeru suprotnom kretanju skazaljke na satu podrazumeva suprotstavljanje prirodnim strujama. uprkos kulturnirn razlikarna.ERZALNE TEME ENERGETSKA PRIRODNA SILA Jos od najranijih vrernena. u sustini sastavljen od energije. POLARNOST I CELOVITOST U okviru mnostva sisterna verovanja moze se izdvojiti jos jedna terna: sirnbolika suprotnosti Cini se da je na . Mozemo ih srnatrati "zivirn tokom sna". u Polineziji je mana. umetnosti. > Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE z > UJ z 0 0 <( U NIV. neutronima. sa quinta essentia ("petom sustinom") iii "du5om sveta" Moderna nauka shvata da je materijalni svet. svetom predanju iii nauci. U mnogirn kulturarna se smatra da svemir. Narocito je dominirao mistieno-sirnbolicnim misljenjern srednjevekovne Evrope. raaanju i smrti GORE Tokom vremena. tako dole" Ovaj koncept je postojao u drevnim kulturarna zapadne Azije i oblikovao je astrologiju. Svemir rnoze da se zamisli kao nesto sto se drzi na okupu nevidljivim energetskim "lepkom" Psiholog Karl Gustav Jung video je ovu silu u onorne sto je nazvao "kolektivno nesvesno".SvAIZODNEVNI Z1voT o N l- ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUST·VENIH PRILIKA. koji otelotvoruje sve elemente svernira. u zapadnoj tradiciji etar u alhemiji se zivotna sila izjednacava sa kamenom mudrosti. koje predstavlja ogroman rezervoar obrazaca arhetipske energije u koji se utapamo i izrafavamo ga simbolieno . > Vl prana. ispravnu definiciju. religije. izgleda da u osnovi sirokog dijapazona simbolickog izra:Zavanja u svetu leze zajednicke teme . sa atomima. "kako gore. Zemlja i na5a tela kanali5u suptilnu energiju iii "zivotnu silu" U Indiji se to zove MIKROKOSMOS I MAKROKOSMOS Pokusaji da se objasni poreklo zivota i docniji odnos izmedu zivih stvorenja i kosmosa predstavljaju dva najfondamentalnija interesovanja covecanstva. NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU. Medutim. u Kini i Japanu Ci iii ki. koji tece poput nevidljive struje kroz svet svakodnevice. protonima. ljudi opisuju stanja i polja energije koja prozimaju i pokrecu svemir. elektronima i C:esticama koje skupa titraju na razlicitim frekvencijama. Dominantna terna je shvatanje da mikrokosrnos i makrokosrnos postoje paralelno. Ovo moze doprineti objasnjavanju nase trajne opcinjenosti simbolima. alhemiju.

dan/noc U smislu energije magnetskog cnergetskog polja zemlje. Od ovog trenutka. Sirnbolika se moze koristiti za kontrolu i uticaj na ljudski fo·ot ili da nam pomogne da se spojimo sa srnjorn najdubljorn prirodom Urodenicki narodi shvataju vJ. nebo.ijno znai:enje u kulturarna i dobima. vile. veliki deo civilizacije sagraden je na patrijarhalnirn vrednostima. gde se srnatra cuvarom koji irna moc d. koji se odrJ. svim aspektima psihe potrebna je S\'est. lepog ili ruinog Neke tradicije su iz ovoga stvorile moralni kosmos u kojem jedna strana polarnosti ima prednost nad drugom.Za\'a u njihornm simbolickom svetu. zin1tinje i biljke.i amortizuje zle uticaje . jarac je bio pozitivan sirnbol rasplodne rnoci. libida.ic je postao "irtveni jarac . sa dalekoseznim politickim i drustvenim implikacijama. bio je bog S\'ih Stnri. ova suprotnost se izraiava kao polarnost izmcdu pozitivnog i negativnog. Medutim. U meduvrernenu je personifikacija Pana pretrpela odgovarajucu prornenu u Satanu s glavom jarca lpak. sagledavajuci s\·et u smislu dobra ili zla. Na primer. sL1\'eci zemlju. Orn je znacenje kineskog simbola jin/jang ili alhemijskog znaka za hermafrodita.inost odrzirng odnosa s prirodom. iako priznaju obrazac suprotnosti u prirodi. koji je t. ova iirntinja je sve \'ise simbolizovala polni nemoraL pri cernu je njen srnrad povezi\'an sa zlom. PROMENLJIVA SIMBOLIKA Iako neki sirnboli zadriavaju tr. pri cemu se polofaj zene smatra inferiornim. drugi dobijaju i gube na vainosti i njihovo znacenje se razvija tokorn vrernena Odlican primer ovoga jeste kako se simbolika jarca menjala i razvijala vekovima U ranoj Evropi.ic je posebno predstavlj"ao svetinju grckim bogovima Dionisu i Panu Pan. s rogovima jarca.ikode ziva stnrnost. plodnosti i zivotne sile Jar. neuroza se jadja kada se delovi lii:nosti koji se srnatraju ··1osim"' ili nepriln·atljivim ··otkidaju'" i odbacuju Kao obrazac za mentalno zdravlje. dok u Srednjern veku ta svojstva nisu pripisana Davolu. buduci da oni simbolizuju aspekte nase fundamentalne celovitosti. noseci onj opaki teret. kao StO SU nebo/ zcmlja. pola covek pola zirntinja.oEsNo Ova slika Pana. jar. zbog grehova Co\'ecanstva i poslat je u di\·ljinu. Oni ucestvuju ll celoj "'mrezi zivota"'. u starozavetnoj Treeoj knjizi Mojsijevoj. privlai:enja i odbijanja iii plime i oseke. DESNo ooLE Promena blagog boga Pana u zastrasujuce zlog Satanu pokazuje kako se simboiicno znacenje moze promeniti skoro s\·im ni\'oima egzistencija sastadjena od binarnih parova iii suprotnosti. Medutirn. Ljudi defini5u apstraktne pojmow na slii:an naCin. dobrodusnog pretece Satane. muskarac/Zena. mesec. gde su musko i zensko spojeni u jedno telo Slicno slwatanje postoji u razlii:itim granama psihologije U teoriji psihoanalize. neke tradicije.. duhove prirode. pokazuje ga u prvim manifestacijama kao neznog i blagog. jarac je zadriao pozitivne asocijacije na Mediteranu. sunce. pretke. naro(ito rasplodne rnoci. shntile su da sve treba prihvatiti kao organsku celinu. uspeha ili neuspcha.

1 Deblo dn·et. sa dm·a i frkce ali ne moze da oduva njego\'U ciglenu kucu . gde se pr:rktikuje l'estina feng sui. J\!edutim.1 i gr. srodstl'U. irnajuci u isto 1reme licniji zn.1zna kada istrazujemo ulogu koju on:r igra u psihologiji i tum:rcenju sna.rnje. negovanje i kreatin10st Kuea kao simbol ·majke predstal'lja opsti pojam C:ak l S hiljada godina pre nove ere nonudski lol'Ci Enope otkrili su korisnost busenja i zernlje z. pripadnici jednog africkog pigmejskog plernena su bili potpuno dezorijentis. kao i nas odnos prerna zaj. U Kini.1de1·ine iii zajednice na zemljistu smatra se 1·eoma 1·<1znim u mnogim kulturama.1 vizuelno prcdst. Kuca je simbol eovekovog ja. pokazujuci kako sc osceamo '· kod kuce i kako smo uklopljeni u :rmbijent. a nacin na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja. sklonist.. kreativnosti. dn·ece i zemlja bili su 1·azna sklonista za prve ljude i obezbedili su i nadahnuce i gradu za docnije nastarnbe. 1·ezu s duho1·im. slavi i ugledu. Kuce od blata i grado1·i dogonskog naroda. rasporedeni su prcma kosmoloskirn i antropomorfnim principima Njihova sela su gradena u parovima. koji zi1·i na reci Niger u Timbuktuu. a kamen temeljac bio je sliean omfalosu iii "pupcanom kamenu" hram:r centralnom > z > "-' od lisca obezbeduje skloniste od elemcntarnih nepogoda. one takode moau da se koriste kao simboli represije prirode preko ljudske snage i surcn·osti " .1devine u kojirna 1-. znanju i vestinama. oznaeavajuci tako odnos izmedu neba i zernlje Dogoni veruju da posle smrti odlaze u raj koji je identican njihovim kueama LI Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolicni znacaj i moze se povezati s majcinom utrobom. ponovno rachnje. odra:faqjuci odnos prcm:r ccntru.1 gradnju i izolaciju. porodici. Tantra je obelefa1·.1eaj za porodice Pravougaonost u arhitekturi moze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi DOLE - iii pojcdincc koji u njima zi1·e Bogat:r simbolika kuce postaje n. Nastambe mnogih primitivnih naroda posecaju na prirodne senice. Od primitirnih koliba od blata razvili su sc slozeni nacrti za zcrnljane !UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc zemljom dcwelo je do koriscenja ciglc od ilovai:e Prica z. bagua je model za gradevine. Fizicke gr. Kada je unistena suma u kojoj su zi1·eli. Svaka od zona odgo1·ara jednoj oblasti zivota: prosperitetu. ziYOtll. .ednici i prirodi kuee ccsto imaju kosmolosko zn.1 dccu o tri praseta i vclikom zlom 1·uku pokazuje kako cigle predstadjaju sigurnost za n. sa osam gua koje okruiuju centar.1cenje.1la ognjistc oko kojeg ce se koncentris:rti ostatak kuce Lo1·ci i skupljaci plodova tradicionalno su postadjali kucc i zajednice tako da njiho1·a teritorij.111i zbog napustanja vertikalnog s1·eta dn·eca bez horizon ta.uhetipskc obrascc.1liu i sirnbolicna s1ojst1·a.NASTAMBE IZAO SIMBOLI 0 zido1·ima od debla i granja Cln·eea i krovovinu od lisc.1devine koji su n:rm poznati Holmi i prostorije modcrnih zgrada podscc.Hocito 1·. radu i pomagacima Nastamba PRVE KUCE Pccine. cirne simbolizuje r:rd.1se kuce unutar majke Zemlje. zdravlju.1 i precirna. dok cigle mogu da sirnbolizuju trajnost i sigurnost.1dimo i zi1imo imaju i funkcion.1ju indikatore st1tusa i privilegija.1 daje cnstinu dok krovic Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ I RASPORED Polofaj gr.1ju n:r mrcze odaj:r u pecinama Pecin:r iii pecinska n:rstarnba podseea n.11 lja kosmii:kog t1·orca iii prctka u antropomorfoorn obliku. Kuce su bile i:esto zidane na lokalnim svetim mestim:r. a obicno su spoj jcdnoga i drugoga N.1su domacu (iii svinjsku) prirodu u borbi protiv sile prirode (iii l'Uka) Treee prase ostaje bezbedno dok vuk GORE i drugc zgrade predst1vlj.1 utrobu GORE z 0 0 < > V1 s1·ctom predmetu koji jc omoguea1·ao komunikaciju s:r bogovima Stara graditeljska tradicija u Irskoj podrazumevala je paljenjc '\·atrc za uzbunu" trljanjcm prn dva konstrukciona dn eta u obliku Bridzitorng krsta .

:i gde nc sja s\·ctlost svesti Oni rnogu da simbolizuju duhcnno uzdizanjc i ncs\•csno Jung je u autobiogr.1dj:1 mesto igrc iii fant.:ini l\!ongolski ju rt jc mikroko5mick.n-isi od onih koji u njinu borave. Najn:Z:nije u odrcdi\ .111 o dclu kuce.1cenjima.:i Silverstajna ( l 97'.uce na drvetu simbolizuju odnos izmeou ljudi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deca mogu da oslobode mastu ce se razlicito tumaciti.").:ic koji je jednako \'Jian z.rnn Mongolski jurtovi su kruzne nastambe sagraoene od drveta i klobucine.:i i M.:itvorcna.1ko d.1 bi obezbedila srecu.1\·orn odnosu sa cetiri strane weta i to tako da Ci slobodno struji r.1tvorcnih \ rat.1ce sobe z. predstadja mesto alhemijske transformacije gde se odvija negovanje.1 svetirn ognjistem na cetntastoj zcrnlji.1d. srce i udo\i ne budu uznemir:1\·. opis.1 psiholoskim tum. a gL1nu nata bi la U\·ek z.:i kucc jesu asocij.lrej. dok je druga osoba zi\·ela u kuCi gde su zadnj.1 s\·oje kuec Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela u kuci gde su ulazna n.85 z > .:i one koji stanuju u jurtu k.:i u r. tako da ona moie da .rnju znai:. povezujuCi i:ovei:anstvo sa sustinskorn prirodom stvari. Na primer. Slii:ne razlike u tumai:enju istih simbola nast<1ce u analizi snova. gde ce znai:cnje svake slike vez<rne za kucu zavisiti od osobe koja ju je sanjala .:i u odnosu na to telo t..:izuju odnos prema drugirna i prcrna s\·ctu Potkrodja i podrurni su mest.:ifiji opis.1t. on opisujc s\·oju psihicku gradu Spoljasnjost kuce moze Znac.15 odnos prema kolektin10m nes\·esnom. gde se kuvaju jela. koji se odnosc na ulogu porodice iii zajednice Knjigafezik obrazaca Kristofer.1kode S\'etli i s\·etluca simbolicnim pric. i. Sare !Sik.1 mogu takodc da SC GORE odnose na iskru nuste iJi genija Gotovo s\·e kulturc cenc ognjiste kao srce kuce.1 U Jndiji.:i i nei:O\·ecanskim carstvirna. opisuje obrasce koji su zajednii:ki mnogim gradevinama i gradovirna sirom sveta .:i bila otn.:iz.1j 5.1 moze da prcdst.1slc mogu da ukazuju na scksu. nik.leksander. G GORE LEVO SIMBOLICNA VREDNOST KU(E P5iholozi ccsto s.10 sto jc sluc. a sluze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa Dogonsko selo sagraoeno u obliku raja kako ga zamisljaju Dogoni.1ko da glav. kruznirn kro\·om kao nebo i sa ruporn za dim u krovu kao nebe5ko oko kroz koje dopire suncana s\·etlost Jurt se deli na zi\·otne kvadrante. kuc. Primer za to je nisa iii rnanji prostor unutar jedne prostorije.1 nata bi la rnesto odnosa.k'. koji t.:iju da su mnogi od ovih obrazaca .: > > G trcba da bude ispbnirana u pr. koji omogucuje porodici da bude zajcdno i Lh istonemcno budc ukljuccn. vasta purnsa je duh kuce.1j spaL1cih soba z.1cijcnt crta kucu iii opisuje 5.:i bd.1ja aspckat.:i i sncn·a.:isnjo5t licnosti.111.1Zlicitim zon.:i seksu 1\.1.1 p. dok sp. 5. Dceija sob. on1 jc .n-.1Zije. D..:in bo cvrsto sklupcano musko telo.1 z.1r..1kti\·nosti.:izlicite . l(uhinja.1 odr.:io i z. ewe slicne slike ooLE U modernim vremenima. t.1mcnjeno tclc\ izorom.1.:i A.1cijc pojedinca u odnosu na tc oblasti.n-.1 mora da budc postadjcn. Svetli ugarci iii palaca\·i plamenovi na ognjistu izvor su . pri i:cmu prozori i nata pok.1 prcdst:l\·a makroko5mos:1.uhetip5ki obr. Au tori su prO\·eli vise godina u pokusaju da formulisu jezik obrazaca koji doprinose dobrobiti pojedinaca.:imku zi\·ot.10 bko jc silazio u podrum zgrade u kojem je otkrio primiti\·ni deo sebc Temelji kuce mogu da simbolizuju n.:i one koji zi\·c u z.lrhetipski po svojoj prirodi.1ko sc cini da je ono u modernim \Tcmcnim.1 st\·arno nc postoji bilo bk\o fiksno znacenjc o\·ih simbob . . prema dren1im pocecim. porodica i zajednica Oni 5matr. televizija je zamenila ognjiste kao centar paznje i simbolike za porodicu GORE se posnutrati bo spolj.1gled:l\aju kucu bo simbol unutrasnjcg bica. Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku z.:inu na dobrobit st.1socira na dobre iii lose roditelje.1lnost i 1u odnos doticne osobe prcm.rcna i Ct c•dc su oosti m·ek bili i:' lepo prirnani.

preCi iz poznatog u nepoznato Vrata mogu biti otH1rena.1d. palatu. a njegova sporedna funkcija jeste da obezbedi da oni koji budu jednom primljeni. troglavi p.. na primer.VRATA i- 0 Postojc mnogi simboli preb. i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu ponekad su bili oslikavani s malirn laznim vratima. mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz u carobni drugi svet DESNO Ulaz u ovu peCinu na BalijLI su usta cudovista sa kipovima koji cuvaju prag .i nata ima tri kraka: proglas Alahove jedinstnnosti. \·eruje se se pono\·o rodio snkog jutra. a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji privlacili dobre. razliciti nirni r. sa l 00 stepenika koji \·ode do sv.1kog ni\·oa pre nego sto se stigne do poslednjeg. pri cernu s\·. pokojnici su nata cuv. ali su cesto zatvorena i pod strazom. prolazeci kroz l 2 nata koja su predstadjala l 2 sati mraka. tako da je putniku n. spasce se" DOLE U mitu i prici. U jud.ska. pre nego sto se dostigne st. januar je dobio ime po njemu. CUVARI Kroz nata rnogu da udu i dobri i Josi uticaji. nikada \·ise ne iz. gr. dok su ulazi u \ a\·ilonske i .1 rnogu dobiti z. Jan je bio cuvar svih vrata i gospodar uvooenja LI misterije Cesto rezbaren na dovratcima i na vratima.1 mnogo primera u religiji gde se u raj iii pakao stize kroz vratJ. StO yokazuje koliko je teze naci raj i UCi LI dalet .1rc gorostasne krilate skulpture larnva i ljudi. dok je boginja Kardea pazila na sarke . cuva vrata Hada (donjeg sveta kod Grka). ali su nata iii ulaz arhetipski rnoti\· koji predst. U Kini je obicaj da se za novogodisnje vece na kucna nata nalepe slike dva boga vrata. ko ude kroza me. simbolicno omogucujuci dusi (ha) da proleti U starorn Rimu.1sirske palate imali za cuv. BOG VRATA Jedan od najstarijih bogova Rima. koja se zatim zakljucaju do se cesto prikazivali u umetnosti u stojecem poloiaju ispred poluotvorenih nata Hebrejska rec za "vrata" da postoje jedna nata za Edenski nt (sirnbol raja).u10vu) iii u drugo stanjc biea koje moze da budc ncbesko iii pakleno. hr. U starom Egiptu.1111.iizmu. drustvenu ust. Bog Jan. imao je dva lica koja su znacila da istovremeno moze da vidi one koji dolaze i one koji odlaze. zvane lamase U azijskirn hrarno\·ima figure SU > JAN. sedmog neba Jedno ucenje na\·odi dJ kljuc za ov. I 0:9) U muslimanskoj tradiciji. kao sto je bio slucaj s prvim mesecom LI godini U gregorijanskom kalendaru. ROElENJE I SMRT Vrata se cesto povezuju sa smrcu i sa rodenjem. vrata zivota. bog sunca Ra putovao je wake noCi kroz donji s\·et. raj iii zatvor Proci kroz nata znaci preci prag. a odbijali zle uticajc. (Jo\ an.wlja ulaz u drugi s\·ct ( prostoriju. na primer.rnje srece RA. tako da cuvari njega Za hriseane Isus predstavlja ubzak u spasenje: 'Ja sam nata. ali 40 hiljada \Tata za pakao.1ja dostizu iii zastitna bozanstv.1cfatak da ih nadgledaju Kapije kineskih gradova bile su postadjene na cetiri strane S\·et.111st\ o (numina): bog Forkul je.ilo je rnanje boz. pokornost Alahu i uzdrzavanje od cinjenja zla.1rnerniku potreban kljuc iii lozinka.1ki \·odi do \·ece mudrosti.takode znaci "utroba''.1s iz grckog mi ta. iii rnora da prode ncku proveru da bi rnogao da ude Otuda su nata i simbol inicijacije: obicno je rec 0 sc kroz niz vrata. pre nego sto bi z > z 0 0 > Vl ratnika z\·ane dvarpala igrale su istu ulogu Kerber. sa dva lica. nadgledao polja vrata. bio je glarno boianstrn nata.l. da posmatra proslost i buducnost Njegovi simboli bili su kljucevi i koplje Predsedavao je pocecima tako da je prvi dan svakog meseca bio sveti za njega.1du U starom Rimu svaki deo nizu kapija iii svetova koje treba proci.J I PAKAO lm.

polno jedinstvo je samo po sebi put u transcedentno. vrata ponekad takode poprirnaju forrnu usta cudovista kroz koja eovek mora da prode kada putuje iz zivota u smrt SKRIVENA VRATA Vrata ne rnoraju uvek da budu velika i ukrasena da bi bila znaeajna Ponekad mala iii skrivena vrata obezbeduju pristup drugirn vratirna. Huang Ci. ve5tici i ormanu od K. srebrni i zlatni. otvaranje i zatvaranje rajskih vrata povezuje se s ljudskirn disanjem. u ocekivanju pobede do koje nije nikada doslo . tako da se zadr:lavanje daha izjednacava sa zatvaranjern vrata. kroz koja Alisa ne ulaz u sintovska svetilista. Kapija boginje !Star u starom Vavilonu (u modernom lraku) sagradena je u slavu majke-boginje !Star i u slavu grada Vavilona. otvorene kapije poznate kao tori obelefavaju POLNA SIMBOLIKA Vulva moze takode da se poredi s vratima. Otvaranje i zatvaranje vrata predstavlja kosrnicki pies izrnedu jin i jang. jedan od osam taoistickih besmrtnika. U hinduskoj tradiciji.oEsNo Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. a o vagini kao o vratima od nefrita. pri cemu je nefrit rajski kamen i simbol savrsenstva i besmrtnostL . dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore o penisu kao o drsci od nefrita. povezana sa paganskirn obicajima. Mnogi carobni vrtovi evropskog folklora dostupni su kroz rnajusna vrata koja su cesto maskiranai u hriscanskoj tradiciji Sveti Petar se cesto prikazuje s kljucevima raja.. S. Ona je opkoracila Litijski put i omogucila je ulaz u grad. Crkva je usvojila kljuceve kao simbole autoriteta: papski grb ima dva kljuca. uspeo se na nebo na ledima zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi. One predstavljaju boiansko stanje stalne otvorenosti i simbolizuju rnesto na kojern putnik prelazi iz svakodnevnog zivota u sveti. koji su prethodno bili amblemi rimskog boga Jana . Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto ponoCi da ne bi usli zli duhovi. gde se o Boiicu i Novoj godini venci zelenike iii sveinjevi imele stavljaju na vrata: zelenika se povezuje sa zastitorn i sreeorn. U kineskoj tradiciji. Meksiko. Na primer. gde oni naizrnenicno vladaju U taoizrnu. jin. irna oko sebe isklesano lice cudovista. Kasnije je ova kapija postala spomenik posvecen vojnicima poginulirn u Prvom svetskorn ratu ( 1914-18) J> grancica zimzelenog drveca . koji je imao tako debele zidove da su se po njima mogle naporedo voziti dve kocije U Pekingu su kapije Zabranjenog grada predstavljale moc kineskog cara.da privuku bogove i donesu srecu. Napoleon ( 1769-1821 ). koji je opona5ao rimski imperijalizam kada je postao francuski car. jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u vaginu za vreme koitusa. sto znaci da su jang. kako svetovne tako i duhovne. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra. koji simbolizuje izvor zivota. a zatvorena vrata se srnatraju pasivnim. dok su trijurnfalni lukovi starog Rima olicavali drfavnu i politicku moc U novije vreme. a imela s rnagijom i medicinom . kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo tela" Mitski Zuti car. otvorena vrata se srnatraju aktivnim. cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u Zemlju C:uda u pricarna o Alisi Luisa Kero la ( 1832-98) najpre je niz zeciju rupu a potom kroz mala vrata. poceo je da gradi Trjumfalnu na primer. koje simbolizuje i zastitu ulaza i prelazak iz jednog sveta u drugi. u prici o uspavanoj lepotici ulaz u palatu gde princeza spava obrastao je trnjem. Luisa (1899-1963) ulaz u earobnu zemlju vodi kroz ormar. StO znaci da SU KLJUCEVI U Japanu je kljuc simbol srece zato sto otvara vrata ostave s pirincem. Sliena tradicija. dok se u Japanu na ulazna vrata stavlja kadomacu ukrasi od kapiju u Parizu. praktikuje se na Zapadu. a disanje s njihovim otvaranjem KAPIJE POBEDE Neka vrata se koriste kao simboli pobede i vlasti. koje princ junak mora da posece da bi stigao do nje OTVORENA !LI ZATVORENA VRATA U Japanu.kod keltskih druida ona je bila sirnbol besrnrtnostL Ulaz u jednu pecinu u C:alkacingu. moie da prode dok se ne smanji U Lavu.

obicno sc prik. sY. hropljani su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku (iako je mozda ranijc tamo postojao i izumro). omogucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti GORE et.uama cvcea. Ormuzda.1stitu.1 ponekad su \·azdusna. nat0\«1l'Cll parfornima i kos. pri CC!llU (eStO \UkU kocije bogova i obdareni su mitskim brakteristikama Slepnir.1 Odina. konj sk.:t i kr.rnja.1 sib) poticc od nazi\a za \eliku kociju hinduskog boga Dzag. opisuju kako idu u boj praeeni kocijom Hhornog bog. nosio krilate sandale .1la vojnicka (izma i\[noge price iz zapadnjackog folklora podrazume\·aju "cizme od sedam mil ja' koje na magii:an nacin omogucuju putniku da prclazi \·elike udaljenosti velikom brzinom.1ci ici (potcncijalno op. iii i jcdnim i drugim Putonti zn.uhetipskiji simbol putmanja \ero\atno je konj LT keltskoj kulturi. Yladari st.\NJE \'ODOil[ JcdrcnjKi. Budika.iYiti Rimljani LT X\'l \·eku. . koje je mitski oliceno u obcc. a kod obreda s. PLTTO\'.1 ga odnesu \·etro\ i Putovanja vodom cesto se powzuju sa smrcu i preobr. dok u grckom mitu Pegaz ima krila i rnce kociju koja ZeYsu donosi grom i mun ju . dok sc ahcmenidi.zbog zrnka kopita prilikorn trcanja. bo sto SU konji za . a da se pritom ne umara. LT Egiptu i kasnijc u Rimu.1 njcgo\ dolazak imao je dubok uticaj na mnoga urodcnicb plcmcna. na kojem kr. kraljeva i ratnika sugcrisuci duhon1a stremljenja PLTTNIK Cizrne iii cipele su simbol putnika i\foc rimske vojske gradila se 11.10 simbol bogatst\'a i moci Konji se pojaYljuju u mnogim mitcwima o preyozu 11. jednim od nekoliko GORE pren1ze bozanst\'.1ljna Oni su povezinni sa boginjom Eponom.\gnija i Suriju i guskc za Bramu.1 bo sto su \'en era. grcki bog putoY.1.1gocenorn predmetu (bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno runo) Ponebd su puto\«111ja podzcmna. . a simbolicni brodOYi pokojnika CCStO se pojavljuju u rnnogim ci\·ilizacijama LT Indoneziji se mrtvaci izlaiu u kanuinu.111sta1.PUTOVANJA 88 0 U mnogim kulturanu. beli konji su bili S\eti i rnkli su kocije s\estenik. .1snim) putcm kroz zi\ot. . ponckad u obliku lotosa. koju je simboliZOY.1mci i kanui takodc sc koriste za sirnboliuciju ~'uto\·anja kroz zivot LT starom Egiptu jedra su simbolizcl\ ala\ etar i dah. koju nice os.1111 nogu.1 koja ee sl.rnoj zemlji ( bo sto SU Ostr\J besmrtnib u kineskim pricama iii religijska odredista hodoeasnib) iii u nckom d1-.1.1 moci pesacenja.111ujlije i talsimani sc nose na putO\ an ju z.1111 bclih konja l(ocijc indijskih boz.rn1an koristi C:arnac da ·'putuje kroz vazduh' u potrazi za du5om pacijenta LT starom Egiptu. c. bio je pori\·an u more d. a konj je post.rnata.1 gromom . dok je Hermes. simbolizujuci ulazak u donji S\ keltskih bozansta\·. predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e sudbine koji mogu da odunju putnika sa kursa.1ke godine se irtnwao jcdan no\ brod da bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i mirno more: sa upisanirn s\·etirn recirna. preYozna su sredstn vladara i bogova u renesansnoj umetnosti prikazuju se kako U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva.:tndinaYSkog bog.1 drugom S\'CtU. .111jcm: kcltsb ratna zapo\ cdnica.1 putniku se pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija brzina ) KONJ Zirntinja koja je naj. Za i\luhameda kaiu da se uspco na nebo jasuci hibridno strnrenje zyano Borak (sto u pre\·odu znaci "munja"). bog sunca Ra putovao je kroz donji S\'Ct i preko neba > z > z 0 0 <( > en Krivudavi put simbolizuje zivotne uspone i padove Puto\ anja sirnbolizuju traganje z.1 licnirn napredoYanjem. bilo materijalnim bilo duho\·nim. krilatog konja sa ljudskom glavom i paunO\·im rep om KOCIJA Kocije iii "trijumfalna kola". n1ku razlicitc zin1tinjc. DOLE Kocija je simbol sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredsrvo bogova.1li s.1 srccu i z.1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo duhon10 proswecnjc.1zenjem.uc Pcrsijc. Oni su konje pon~ziY. ima os. Englesb rec 'juggenuut (ncumolji1.:tzuje u kociji. Jupiter i i\Llrs Kocijc simbolizuju vodst\O i pobcdc i ccsto sc po1·czuju s rato\·.

rnja bro do.1sla po jcd.1.1cajnih propis.1 StO SC slicn.1Zilazcnje ljudskih ogranicenj.1 sigurnosti i opasnosti. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu.111e ambicije.lturnc c.d mogu sugerisati ""prizemljenje. ono je vazno mesto susreta.1).1 \ikinskoj \lorske L1dc su t. StO jc idcj. slobodc i brzine .l!lje osecaja za smcr iii izgubljcnost.l!lstn1 od propasti t.1p. kada bi reci prolaznika otkrile sta . .\\ ioni takode mogu Lh budu simboli nezayisnosti.11ncc koji prcn. e\·entualnu bznu za prcter.isku mogu da budu znacajnc \'ozo\ i radc prcnu c\Tstim pr. pamuka i platna Soba cluhovima za koje se smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. poclizani na Camci mogu simbolizovati se verovalo smrt.1 kroz zi\ot pri sn~snoj u ·e:.1ckih puto\ .zc plamcn sto simbL1lic1w zn.RASKRSCE Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke.1 saobr. poi:ctna t. kao i moc i snagu.lll1Ci od papira kao prC\llZ!l. \OZOYi i J\ioni im. propust.1 jun. On takoae sugerise uzbuaenje brzinom i snagom DOLE smislu licnog etu.1 prtlj. ih . Raskrsca se takoae uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli ocllazili tamo u suton. grckom mitu iii h\·at.1kodc mnogo opis.1lj .l!lj. Vo:i:nja . koje je istopilo njego\'.inj.1 srcdst\ . Nest.\utomobili. pre\-. im. raskrsca se povezuju sa duhovima. promene. traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta (i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta.-a.nitaciji.1g. sanse. bas kao sto je Ibr pao LI GORE ct. sudar iii pJ.1 ZLltnim runom.1socijKijc koje sc obicno sagleda\ .1: pit.1ti duho\ne tcznjc. "mracne" grcke boginje. Kasnjcnje.l!ljc u donji S\ ce suclbina cloneti.rntomobila mo±c sc sagled.1 duhoYa Hindusi koristc rninij. t.1 prkosenjem gr.1 bo sto jc .1ju u psiholoskom smislu.1\ iii ma. a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima kontroli smer.1i:i psiholosb optcreecnja. puto\·anje bez brte iii u \ agonu nize klase.rntobus jc j.1\110 pn:\ozno srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos odrcdcnc osobc prcma drustn1. uspinjJ. Zelj.\rgos kojim jc_lason tr.1cb doslo\'11og i metaforii:nog puto\ . a pored op.l\ lj.1 ostrdj. \ll•rc prcdst. .l!lu koristc C.1zn1110z. konformizm. mozc tumaciti odnos.1 psiholozi \cruju lh je pcron simbol nes\esnog. !nu t.l!lskom Ycro.1 ploYila i z1umcnja bczbcdnosti: u judcohrisc.1 barL1 jc s.1 pre ma LI S\'C Crveni automobil simbolizuje musku polnu potenciju i nagon.1 za lctenjem je arhctipsb.1\anjc :i:i\ i h bi ca S\ ·nosi' U psihi. iii PriLhcn.l!lc su camci 1urocito \ azni.1 iii pobunc (postcn .rnj.ici da prcnosc sol.\\ion (i s\·emirski brod) mogu simbolizoy. bzu da su ratni bnui \la\ . izbora i preobrazenja Kao mesto gcle se sastaju clivergentni putevi.m1cu od mi lion godin.njcm LI e to moze da se ist.1snosti od brodoloma. zavetni kamenovi koje su ostavljali putnici u peruanskim i'.l!lj.1s1wsti ~1uto\-.1.l!l par za r.i r.1 rnstana krila trcnutku. vesticama i zlim silama u Evropi su kipovi Hekate. simbol opasnosti.1knc.1 op. 1\:. a svetilista su graaena na takvim mestima· na primer.irnu cncrgiju iii nwlit\ c.rnak gori.iii prcstifom S\C Konj je arhetipski motiv. i\lnogi koji su bili njilio\ i \ lasnici iii SU S\ koji njima ploYili.1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili izl. clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u obliku alata.1 primer.l!ljc u poslednjem to sc i dozi\·eo smrt posto je leteo oL-h-ec blizu sunca. dok lak prtljag moze da L1bzuje na unutrasnju slobodu.\nclima prerasli su u piramicle Raskrsce je mesto prelaska.l!ljc l'd ncpoznatog. Z. posedo\ .1 s.1 mitskim zycrima Lw sto su ncmani i dcmoni Z. dok sc u l(ini i J.--\rtur i njcgo\ i ljudi na puto\ .rntomobib. a u starom cla prevoze duse mrtvih GORE > < c z < > > \!ODER:\N PRE\'OZ raskrscima.10 z. On simbolizuje zivotoclvalacke ali opasne sile.l prociscujuca prostranst\'a neba i daljc . tako da tefak prtljag rnoze da z11.1L1 dari\ .1kodc simbolicn.1 i:o\ cc. mozc Lh do\ cdc dL• susrct.·anju Nojc\ .1g simbol onog.l!ljc \Oz.nati bo metafora indiYidu.izliku od .1ju simbolicne .1 iii krscnj. S\ .1ko sto jc sp.1cm al. kojim su isli kr.1lnog putoY.

kolonade. baste su bile mesta za rekreaciju. fontane. koji je ponekad SU GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama. klasiC:ni arapski erotski tekst o vodenju ljubavi nosi naslov Mirisna baSta. zasadena vockarna i mirisnirn biljkarna i ispresecana potocirna. prirodom i medusobno. raspored i biljke doprinose njenoj sirnbolici Prve baste su verovatno uredivane u Kini pre otprilike 4 000 godina. a Alah se ponekad pominje kao "Bastovan" U staroj Grckoj. sa oko 600 cuvara koji su se starali o njima Tu SU takode bili srnesteni ljudi sa neobicnim fizickirn karakteristikarna (kao patuljci iii albino ljudi) Baste se uveliko povezuju sa culnim uzivanjern. koje je Bog stvorio za foveka (Adarna) i zenu (Evu) da zive u njernu Eden sirnbolizuje praiskonsko stanje bofanske nevinosti. kipove. BASTE UZITAKA U starom Egiptu. tradicionalna basta U svetoj hinduskoj tradiciji. U sarnoj basti. basta postoji kao vrsta sveta iz snova. sa forrnalnirn sirnetricnirn harrnoniji s Bogorn. U vreloj pustinjskoj zemlji i voda (simbol zivota) i senka karakteristike basta Basta je ogradena i u nju se obiC:no ulazi kroz velicanstvenu kapiju. Terna Edena i pada omiljen Je aranzrnanirna. NEBO !LI ZEMLJA Baste su sveti sirnboli u rnnogirn duhovnim tradicijama Judeohriscanski Edenski vrt je praiskonsko nebo na zemlji. dok se mnogi veliki ljubavnici iz mita i legende (kao sto SU Rama i Sita u Indiji) cesto prikazuju u bastenskom arnbijentu RAJSKE BASTE U mnogim kulturama. stare persijske reci za bastu. pa je basta postala jedan od simbola civilizacije Ova tema se razvila za vrerne evropske renesanse. cuvajuci ne sarno biljke nego i ptice i zivotinje. takode je predstavljano kao bas ta U Kini. namenjena bekstvu od "stvarnog" sveta i uznosenju cula od svetovnog ka uzvisenorn. izvore. n e. kada SU na ostrvu iii jezeru izrnisljena je da privuce Osam Besmrtnika . i epski spev Izgubljeni raj D:Zona Miltona ( 1608-74) I u islamu se rajska sreca turnaci u kuranu kao basta.rec "paradajz" (raj) dolazi od pairidaeza. basta je simbol raja GORE spektakularne italijanske baste u Vila Lante (Banjaja) iii Vila d'Este (Tivoli). Rimljani su doveli aranziranje basta do veorna suptilnog nivoa. Slike basta s jezercima i cvetnim obalama ukrafavale su grobnice. Odatle su se prosirile na Mediteran i Bliski istok.BASTA . Rajske poljane. mesto u koje vrli odlaze posle smrti. a takoae su znamenje zenstvenosti ooLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste. imale su palate i paviljone sagradene na vestackim planinarna i povezane rnostovirna sa ostrvima koja su se nalazila sred velikog vestackog jezera. kao StO SU motiv u zapadnoj umetnosti i knjizevnosti. sirnbolizujuci ljudsku moc da ukroti prirodu u Meksiku SU baste uzitaka asteckog cara Montezume spajale funkcije privatne baste sa botanickom bastom i zooloskim ntorn. kao i u mnogim drugim.grupu taoistickih svetaca koji navodno :live na Misticnim ostrvima na zemlju Baste cara Vu Dija iz II veka p.. Sinonirn ovoga je arhetipska persijska basta. uklapajuCi zgrade. Na primer. u ove predstave spada i BaSta zemaljskih slasti holandskog slikara Hijeronirnusa Bofa (oko 1450-1516). ljubavlju j Gotovo svuda basta predstavlja sirnbol zernaljskog i nebeskog raja . a od tada gotovo svaka kultura koja opstane iznad nivoa golog odrfavanja zivota neguje baste . Cesto se prostire oko velikog centralnog bazena. . dorn za odabrane izvan groba. pri cemu voda u mnogim kulturama simbolizuje zivot vafoe Jjudi ziveli U pecine. bunare. a ukra5avale su i zidove i podove palata. stepenista. zavodenjem. koja je simbol prelaska iz jednog sveta u drugi. pre nego sto su pali u nemilost posto su pojeli plod sa Drveta zivota. sugerisuCi radosti na drugom svetu.

1m. cetinari Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom. Cilj je da se st\·ori harmonija izmedu dve kosmicke sile jin i jang. rnde i zemlje.1 koje obele:la\·aju ukrst.1te baste u svetu. i Dvoriste lavova. fontane simbolizuju tok zirnta. a bile su ispunjene mnostvom mirisnog cveca.rnje potoka Osim sto SU brao iz baste sn1jih meditacija Aranzmani persijskih basta uticali su n. sto simbolizuje put u raj . vodu simbolizuje sljunak iii pesak.1 c\·et i ruiu su isti U persijskoj basti.1 jc snlu bila d. . pa cak je i sljunak r.BASTE ALHAMBRE Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku. dok ih je njihova pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i ce:lnjom. najpre je znacila bastu ruza Persijske baste su takode bile okruzene zidovima da bi bile odvojene od zemaljskog sveta. muziku i slikarstvo U zbirci pesama i prica 8ulistan ("Basta rufa") pesnik iz XIII veka. hladne i osvehvajuce. Kada sc koriste biljke. dok ukrstanj.n-a \·ocem i c\·ecem. ukljucujuci Dvoriste mirte. sugerisuci duhovno dostignuce i vodstvo. jasmin i ruza se posmatraju kao kralj i kraljica cveca. javori.1 tokova predstavljaju \ ezu izmedu svakodnen1og i \·ecnog Geometrijski obrazac se ublaz. basta ogradena zidovima bila je utociste duse i mesto bekstva od nevolja zemaljskog zivota Njena zatvorena.1 dovedu um do tacke smirenja pomocu jednostavnog ali dubokog plana U zen basti nista nije prcpusteno slucaju i svi elementi su znacajni. ali muse prilazi tamnim prolazima s kolonadama. simbolima njene nevinosti. sa fontan. ciji je cilj da slave promcne godisnjih doba. Danas ostaju cetiri dvorista. zen b. a narocito Device Marije Rec "rozarij" (brojanice).1stalc pre\ ise stotina godi1H. sa cetiri kanab koji iz njega isticu.1 predstavlja vodu . dok veliko kamenje predstavlja zemlju. koji su tako zgrnuti da formiraju omogueav.1 ncke pozn. sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte.1ko Lh su manje-vise iste chnas kao i kada su n. posmatranje meseca bila je vazna akti\·nost Ruze su sadene da bi privukle slavuje: nocne navike o\·ih ptica po\·ezivale su ih sa mesecom. Doks<1ti u uglovima baste obezbedivali su skloniste onima koji su posmatrali nocno nebo Rec ··gazebo" ( doksat) potice od persijske reci koja z1uci "platforrna za posmatranje meseca': tradicionalno. sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem. On trajnost sirnbolizuje transcedentni duh koji nije okovan nemenom iii prostorom BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA U srednjovekovnoj hriscanskoj simbolici. ova gradevina bi imala centralnu rupu u krovu kroz koju se moglo videti nebo Persijske baste su predstavljale oazu inspiracije za poeziju. t. uporedi\·ao je svoje misli sa ruzinim laticama koje je ZEN BASTA Na Istoku postoji izrcka da je sveto mesto potpuno samo kada nema nicega sto se iz njega moze odneti Prve zcn baste uJapanu uredili su budisticki rnonasi kao mesta kontemplacijc. grmlje kao StO SU aza!eje. na kojem se zasniva mnogo simbolike.duhovno putovanje iz tame u svetlost OJ > obrubljen pLn·im ciglama da bi se stnirio utisak dubine. dok mahovin. GORE i bambusi predstavljaju zemlju. dok je u narcisu uhvacen miris mladosti DOLE U Srednjem veku je basta ograaena velikim zidovima bila simbol sklonista. Ovde je prikazana Devica Marija okruzena ruzama.1sporeden na isti n. tajna priroda cinila ju je simbolom zenskog principa.u persijskom jeziku izrazi z. na primer.1ju trajnost uma.1stc odrazav. 1urocito grozdem i ru:lama . ukljucujuci palatu Alhambra u Spaniji i ve!elepni Tadz i\lahal u Indiji talasaste obrasce. Tradicionalno. u \·elikim bastama obrazac resetke moze da se ponavlja.1cin. cij.1juci duhu prirode da sc krece izrnedu jina i janga Za razliku od basta na Zapadu. Prostor je sastavni deo zen baste. koja se koristi za opis niza perli koje se koriste prilikom citanja molitava Devici. sledeci cetvorodelni plan persijske baste. Sa'di.

N Lonac za kunnje koji stoji ima centralno mesto u kuci kod svih kultura.1 njegov.1daju metb i ogled.rn kralj st.i.unijska boginja !St.1 sadrzi Hristorn kn· is njom t. U indoevropskim .tradicijama.1 srnrcu Stari Egipcani SU.merici priC:e o korpanu i o pradjenju korpa cesto se odnose na zene: 11. U keltskorn mitu postoje tri n-ste L1Zana: D.1.:ilo. misterije i preobrazenja jel.u kucnog zirnt.:i kraju godine. U jenejskorn Hramu.uhctipski simbol u mnostvu kultur.:in obilja . osnivac Kineskog carstva.·i u kuki na kojoj visi lonac iz1ud \·atre ispunjcni nebeskirn rnocima SC Govorilo dace kazani nestati ako se ljudi na Zemlji okrenu od vrline ka porocima.1diciju: u njih sp. pri cemu j. lonci. dok u Kini i japanu bogcn·i ognjista privlace obilje i srecu u domacinstvo. U Kini.·i pocct.ire godine .1\ iti u urnu.·ao no.ZA.vecni iz1·or je!J i znJnjJ. gde je Gral putir za koji kazu d. on je instrument misticnc i magijske moci i preobrazenja.1 i religijama mnogih ci1·ilizacija. ali i simbol sigurnosti.1dicion:dni cent. Sudovi se takode powzuju sa zcnskim principorn. da kontrolise ciklus godisnjih doba i da garantuje besrnrtnost junak ju Veliki. .1 primer. ukljucujuci urne.uhctipskih sudo1 a.1j n. i s1·i inuju simbolicno znJccnjc U mnogim kulturama.1da ciste kucu da bi odstranili svaku nesrecu u pripremama za sledecu godinu ec z. a Kinezi im.IZuCA .1ge . s. .i Lhopolnog bog.n-lj.\fET L\ Skromni deo kucne opreme.1.1k.1du nekc od cn·ih st\·ari narocito ognjiste . udobnosti i osecanja prpadnosti GORE iii kremiranja .12c. 1·aza sirnbolizuje duhcwno blago .1ju sliean obic. kucc SU SC cistile pos]c pogrcba d.:i palata u kabali.koristile su se za obredno prinosenje darova .:in ZJ Zrt\·enu smrt u koji je potap.1stititi sadrzinu od zlih uticaja . U Enopi sc pokojnici obicno st. kada bi mumificirali pokojnike. Z:i kog.:ip.:i kultni prcdrnct U starom Rimu. kao i burad.1jednicu.11·ljuje u mitovim.rnduk pre s.1 LI Tr.1panski bog ognjista bora.•1 njiho1· pepeo moze se st.1z.:igdin kaz. postoji rnnogo drugih . U nekim ju:lnoamerickim zemljarna. ali z. metla jc t. korpe i delovi narncstaja Na Z.L mctla za ciscenje gm na predstadj. razbijcni sud stadjen na grob ukazuje !1. k.1jnu besmrtnosti. zl. u jednom rnitu plemena Poni.nisu \ise u opstoj upotrebi. toplote i GORE spaljivana: i kazan ponovnog rodenja u kojem su mrtvi ozidjavani. toplinu.1k iz zin1ta srnrt Urne i nze su takode simboli zin1ta: rnesopot.1 Se \'Cl'O\·a]o da zivi U sredistu s\·emira.:idri.1 jc ognjiste. oghjiste predstavlja kucu i z. Zena korparka je majka meseca i z1·ezda.111u o Gralu u srednje1 ckoYnoj enopskoj knjizernosti.1li srce i druge unutrasnje organe u kanopskc krc.simbolika koja se pon.:ikode simbol s\·ctc moci i 1101·ih pocetaka SUDO\'! Osim kaz.1r cesto se prikazujc kako nosi urnu u kojoj se nalazi voda zirnt. 1·. izlio je devet sntih kazana od bronze za koje se govorilo da kuvaju bez vatre i da SU Metia je simbol odstranjivanja.rnduke.uhetipski simboL . U asteckoj tradiciji ono je bilo sveto z.:i Ometekuhtlij. korpe i kofere. k.·aju S\ 11J s1·ojim nozicam.1 prcbz.111. OGNJISTE Kao iz1or s1-etlosti.:lian .1frickim ratarskim drustvim.wlja u legend.1li mnogi drugi obicni kucni prcdmeti uiivaju bogatu simbolicnu tr.n-ljJju u mrtv.i.:i. krcagc i cinijc. sigurnost i porodicni iirnt Ono se je irnao moc da daruje proroeansku sposobnost.1 iii kazan prcdstadja jos jedan sn. I u ju:lnoj i u Severnoj A. ens ti sudovi se po1·ezuju s.ono je izvor i svetlosti. st. tronoZ:ni kazan Kazan je arhetipski simbol magije. a koristi se za cisc'enje nesrec'e DOLE poj.nugicne sudo1e koji u nekim se1·erno. Korpa je simbol majcine utrobe i atribut mnogih oju simbolicnu moc .1 bi se otcrali zli duhovi i simbolizo.1hranc KA.1cki s.:itne cinije sto je metafora za sudove koji sadrie zi1·ot .

Ogled.1 u biznisu prilikom s.1ju d.:injc i omeduju prostor U Hr. znanja i pros1·ecenj.boginja.1janje U zap. zato su crhe kojima predsedava biskup nazvane katedrale. Sto je centralna tacka.1 ulogu oltara kada se pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111 za \ rcmc subotnjcg obroka Okrugli sto iz legcndi o kr.rnjem s nebeskom intcligcncijom. dok sc z.llUS pc>n.ldnjackonr folkloru. ciji je pogled rnogao pretvoriti druge u kamen.1cijc.!\rabije povezuju se s kueom.uijski sto pl1prim.originalno je znacila koriseenje ogledala za posmatranje neba i zvezda. Danas u delo\ima Afrike \·isoka stolica predst. dok je tron bio rczen·isan za bogo\·e.:i \ idc a da nc bu du\ ideni Zavese simbolizuju razdvajanje razlicitih carstava. dok kod taoist. ukljucujuci Dijanu Efesku.:iju kao nesto sto odraiava istinu: u grckom mitu. u japanskoj ceremoniji caja. idcj. iii zensku sustinu oEsNo Tepisi iz . bilo da ih otvaraju iii skrivaju.10 je odabr.unu uJcrus.:i zbtnu stolicu As.:i: u tibetanskon1 budizmu mudrost Velikog ogledala uci da je svet oblika koji se u njemu odraza1·. care\·i su sedeli na Yisokoj stolici.1ma. porodicni trpez.11 .1mijom.rntija u Gani vcruje da cm·a dusu naroda. posvecena bogu Teskatlipoki ili Zadirnljenorn Ogledalu U nekirn indijanskim tradicijama ntamnjena \'I'adzbinska cinija bib bi ispunjena \·odom u cilju dobijJ. z.:ib su simboli duhon1c mudrosti.:ilo da bi njena s1·etlost ob. lun. deb S\ etilista u koji jc mog. Povcziv.:i\ nosti Da bi ncprekidno odria1ali s\·etu vlast.l\ csc obczbcduju skri\ .1ko d.1 par.1!0 kafo da donosi sedarn godina nesreee osobi koja ga je razbila kod predskazivanja dog.1 ulq1s.un.1 sc d.rninu i 1 clo\ inu.rnskirn drust\ ima za\ cs. GORE U hrisc.:isj. grncarske cinije ponekad inuju oblik delo\·a :i:enskog tela.:idja simbole kr.uod.1jcdnicu. i[i da mu ne dozvoli pristup njenoj polnosti Slicno tome. a postoji izreka da se mu:i: mora odnositi prema zeni s postov.:injern da bi je sprecio da "okrene ciniju lUOp. Ponekad se ogledala posmatr. cajnik predsL1Vlja mesec i jin.n lj.1ktikonnja purde. ZJ\csa jc bil. Kinezi vesaju osmougaona ogledala s natpisom Pa Gu.1d S\ U starom Rimu. Na Bliskom Ogledalo ima mnogo slozenih znacenja.:i razcfr.:i iluzija. ogled.1panski mit kazuje kako je boginju sunca Amaterasu iz peCine izmamilo ljudi okuplj. oterati iste NAi\lESTAJ istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn i dz. cije SU S\'CStenice nosiJe frizuru u obliku korpe Kod Sona u Zirnbal:n·eu.1\ . dok U nckim muslim.rnskoj tradiciji.1 odrai. a spekulacija (razmisljanje) . uvereni da Ce ogledalo.:inu z. Svaki tepih ima neku gresku da bi se ilustrovalo islamsko verovanje da samo Alah moze da stvori savrsenstvo c Ogled.:i s\·et. a boje i sare koje se koriste u njihovom tkanju bogate su simbolikom.:ilo je cesto solarni simbol: j.nja istog efekta.ja gledanjem u njih dok se ne bi ukazala slika: Asteci su z.1zno\·erjcm U Kini.:irni simbol i ima veze sa srecom i pr.:iljevske funkcije.1dJ. Meduza.:icke ·.1ju donuee i s\·ete pros tore Skupa s. to jest skri\ .1stan.1\ lj. stolice se f'O\'ezuju sa statusom i vbscu ctinj.:i bi jeli iii rngo\ arali Zajc\ rcjski n.1limu.1\'a nebo i zemlju .:i iznad ulaza u kucu.:i oni mogu d. Ogledab . latinski nazi\· za biskupsku stolicu bio je 'chatedrum" ( od grcke reci za stolicu.narocito zatamnjena koristila su se i swto ogled.:i ogledalo src.1lju Arturu predst.1ka koji se odri. "kathedra"). ogledalo predstavlja znak harmonije i srecnog braka.1\ esc in1J.:il.:ili veo izmedu sebe i gostiju.1 od ociju j.:ilo je t.10 da udc samo jcncjski pn OS\ estcnik. . kineski c. za razbijeno ogled.1 koriste sc d. sama je pret\ orena u kamen kada je \'idela svoj odraz u Persejevom stitu. koja se povezuju i sa suncem i sa mesecom ovu s\'I'hu pravili ogledala od crnog brusenog opsidijana.1 pripada central no mcsto kod pr. pri cemu razbijcno ogledalo rugo\·estav.ju S\cte i S\ GORE OGLEDALA Latinska rec za ogled:ilo glasi "spekulum".:i koj. K.1kode zenski.1ju i ocrt.1 :i:cn.sada intelektualna aktin10st .lJ1j. otkri\'ajuci prirodu zlih uticaja.i ctoYnc asocij.1ju za okruglirn stolom I tcpisi i z.1ko podi:i:u onoga ko sedi.1 na\ uceru prcko S1etinjc n. t.ueYi su u\·ek drz. rnesto susreta na kojem se L .

a koristi se i kao simbol ljudskih dostignuea .. kao i jJbuke nta Hesperida u grckoj mitologiji. moze se meriti brojem kamila ili ovaca DRAGOCENI ARTIKLI Neki od najdragocenijih . pojam '"zlatnog doba'".1tstn1 nomadskih naroda. trgovina obicnom trarnpom prestajala je da bude prakticna Opste pril1vaceno znamenje. U staroj l\!ezoamerici ncfrit jc cenjen vise nego zlato ili srebro.ui su koriscene za oznacavanje bogatstva i ranga Sta predstadjaju specificne stvari ugLl\'nom zavisi od kulturnih nednosti . Kao i zlato. MIROPOMAZANJE ULJEM U mnogim kulturama se smatra da ulje ima posebne moci Narocito je maslinovo ulje simbol i duhovne moci i prosperiteta U judeo-hriscanskoj tradiciji kraljevi i svestenici bilo su obredno miropomazivani uljem. skiptar i zlatnu loptu.utikala ccn·e(anst\"a kao StO SU zlato. verovali da njihovi bogovi imaju zlatno telo i srebrne kosti. elementom . suncem i najvisim te:i:njarna duha . zlato se pojavljuje u obelezjirna monarhije i visokih funkcija. NOVAC Kako je proizrndnja robe i usluga postajala raznovrsnija i specijalizovanija. srebro se takode povezuje sa besmrtnoscu. na primer.STATUS I BOG·ATSTVO r0 Simboli se mogu koristiti za pokazi\'JlljC moci i dasti kako > S\'Ctovne tako i duhovne. mosus i amber. zacine.kao sto je zlatna medalja ili. ali je metal. kada ga je bilo na raspolaganju. ukljucujuci krunu. kraljevskim dostojanstnim. prorocanske i svestenicke vlasti srebro i drago kamenje . dok je biber bio tako dragocen zacin da kaZLI da je Atila Hun u V \·eku trazio l350kg bibera u zrnu na ime otkupnine za grad Rim . koji se koristi kao none i sluzi za plJeanje danka. koje se postepeno razvilo u novae. Sve z > u.J kulture su raz\·ile sirnbole vlasti i ranga koji su u skladu s njihovim drustvenim \'rednostima. Srebro se povezuje s mesecom. stari Egipcani su. moci i slave darovanih od Boga Grcka rec "hristos" i hebrejska rec "mesija" znace "miropomazani". Zirntinje i biljke takode daju dragocene supstance . on je bio simbol cistote i zinita i ocuvanja kraljenkog dostojanstva. resilo je ovaj problem: cim SU SVi prihvatili simbolicnu nednost nekog znamenja ono je moglo da se zamenjuje za bi lo sta. zlato se povezuje sa bo:i:anstvom. smolc i ulja l\laje SU koristile tecnu eokoladu kao novae. GORE Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojansrva.·ode. z 0 0 < > Vl dragocene stv.bisere i slonovacu.cene se i po lepoti i po retkosti. sto je bio znak Bozijeg blagoslova i vlasti. dok SU likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i sansenstva.bog. Neka drustva SU koristila stvari kao StO SU skoljke i biseri. na primer. ono je takode simbol bogatst. One se koriste za lsusa kao simboli njegove kraljevske.·a. figurativno. Asgarda. Simbol cistote i nekvarljirnsti. \·erovanjima i obicajima. GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih africkih naroda. l\!nogi su povczani s kraljevskirn dostojanstrnm i funkcijom iii sa bogatstrnm i posedima Tradicionalno. Zlatne jabuke nordijskog raj a. sprecavaju starenje bogova. zenskom energijom i nevinoscu. Kao tradicionalni simbol bogatstva.

Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili.kao StO SU -i > c V1 0 Cl > Plast kineskog cara irnao je okrugli okovratnik sa cetvrtastim op5avom. sve su to indikatori drustvenog polozaja. koje se povezuje s boginjom Amaterasu i koje je preneto na carsku porodicu. izmedu dva zlatna lava Prestoli kraljevstva Bamum u Kamerunu. U Japanu je jedno od znamenja carskog dostojanstva bronzano ogledalo. Ova "stolica" poprirna mnogo razlicitih vidova: lice koje na njoj sedi predvodi neku organizaciju. rnali predmet izgraviran jedinstvenim crteforn. OJ bio raznovrsniji i najcesee se koristio. Glavni deo odece koji cini deo znamenja obieno je plast iii ogrtac. One variraju od divnih perjanica indijanskih poglavica do krune monarha sa bogatstvom dragulja . sa natpisom cara. -i < 0 konji. bio je ukrasen trokrakim amblernom poznatim kao znak droplje. dok se u akademskim krugovima vlasnik stolice u nekorn narocitorn predmetu nalazi na samom vrhu te discipline Presto je specijalna stolica koja simbolizuje vlast boga iii suverena On se cesto nalazi na podignutoj platformi da bi oznacio vladarev visoki status.STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije . simbolizuju njegovo materijalno bogatstvo -i v. pecati su bili simbol vlasti i identiteta i_ . koja je sirnbolizovala komunikaciju izrnedu svetova smrti i vaskrsenja Danas se na zapadu jos koristi bela Jasica kao ukras za plasteve drfavnih. sa obiljem bisernih ukrasa. Slavne licnosti. na primer. koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne status proizvoda. Kineski novcici SU imali (etvrtastu rupu u sredini koja je simbolizovala Zernlju okruzenu krugorn neba. kao sto SU i zena da bi se ilustrovalo monarhovo bogatstvo ljudstvom. kompjuteri i haj-faj oprema. sudskih. Koristio se kao potpis da bi garantovao autenticnost dokumenta kao sto je kraljevski dekret. Spolja5nja obelezja vlasti doprinose rnisticnosti onih koji zauzirnaju "sediste fonkcije" koja ih izdvaja od obicnog sveta . sadr:Ze figure muskaraca GORE Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva testamenti Pecati SU se ponekad nosili u obliku prstena. nacin na. a mogao je i da obezbedi sigurnost dokumenta u tranzitu: kada bi se utisnuo u pecatni vosak kojirn je obezbedivan smotani iii papir u rolni. cirne je njegov nosilac poistovecivan sa posrednikom izrnedu neba i zemlje Plast 5arnana nosi celo bogatstvo simbolike: u starirn uralskoaltajskim kulturarna. Mnoge vode nose zlatni globus ili loptu (deo znamenja koji su najpre nosili rimski carevi da bi pokazali da su gospodari sveta). koji se mogao utisnuti u plocu od rneke ilovace iii u otopljeni vosak. Presto je sediste moci i vlasti. dok sami biseri. pecat nije rnogao da bude provaljen a da se tone otkrije. a obicno je bogato ukrasen U Bibliji se presto kralja Solornona opisuje kao tron od slonovace prevucen zlatom. veprovi i drvece na mnogim galskim novciCima tradicija koja se nastavlja do danas . iii skupa kola Gde ljudi zive. Oni su takode nosili ikonografske znakove kulture .voda je "glava" grupe . i skiptar sliean stapu. sto je dovelo do njihove upotrebe kao amajlija . Crtezi utisnuti na aversu novcica obicno su oznacavali vlast vladajuceg tela (najcesce vladarevu glavu). koja tvrdi da potice od nje. svestenih i akademskih dostojanstvenika . a na njima su bila upisana imena bofanstava iii odlomci iz svetih knjiga. kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu SASVIM GORE DOLE Tradicionalno. a fine kape i perjanice obicno oznaeavaju visok status . mozda moderan ekvivalent mitskim junacima. ali vrednost modernog kovanog novca i papirnatih noveanica cisto je simboliena . koji ukrasavaju kuce.. euvari kraljevskog dostojanstva.elektronska roba kao sto su mobilni telefoni. PECATI Drevni simbol identiteta i vlasti je pecat. sina neba i zemlje ZNAMENJE FUNKCIJA Jedan nacin razlikovanja cina jeste putem sveeane odece i njenih dodataka Glava se cesto sagledava kao "sediste duse" i kao najplemenitiji deo tela. Pecati se jos uvek koriste u zakonskim dokumentima. sta nose i cak sta jedu. a stoji na vrhu sest stepenika.

nesto sto \·azi i danas.uocito pticijih i zirntinjskih otis.1ch stoke Klinasto pismo se z. . n.rni poznata su kao hijeroglifi.nja koji su SU Rimsko slovo A oznacava pvri stepen iii vrhunsku klasu. tako da je. ptica.1 primer. razlicitih slova drasticno je srnanjen: rirnsko pismo.1lo od pastira i ratara. dn·o. koje koristimo i danas.1 s magijom. koje se cita zdesna ulevo.1 3 000 godina P!Sl\L\ Fenieansko pisrno se gencralno smatra pn im. Iako su hijeroglifi i kli1usto pismo na kraju potisnuti od arapskog. sto dolazi od d\·e grcke reci koje znace ·s\·eti zapisi" Hijeroglifi su stv. kada polo\·ina svetskog stanon1ist\·a ne ume cfa pise iii to jedva cini.rnst\·ima i sn~tim z 0 zn. kinesko pismo je uzdignuto na nivo pesnicke umetnicke forme. koja se S\"J citaju zdesn. kao i nekih vestackih predmeta .klinasto slikorno pismo stare Mesopotarnije.i pis. egipatski hijeroglifi i kineski ideogrami .uske izvest.1li izmislili Kinezi ostaje LI sustini moglc bi ti predst.rnjem.u. \"COI11. najpre prcko pisanih dokurnenata i rnnogo kasnije preko stampanih knjiga PISJ\NJE Komunikacija pisanjern oslanja se na dogo\·oreni repertoar formalnih znakova iii sirnbola koji se rnogu koristiti u razlicitirn kombinacijarna da bi reprodukovali ideje koje pisac zeli da izrazi .1 i j. biljaka i cveca. polje i \T. lz fenicanskog pisrna raZ\·i]a SU SC glava. aramejsko i arapsko pismo RANI NATP!Sl StanovnistH' l\lesopotamijc umnogome se sastoj. n. proroc.rni od stilizovanih crteza ljudskih nepromenjen: piktogrami za reci kao sto su sunce.l rn. za\·isno pisma bo StO SU .1. koji se povezivao s magijom.1psko.n-ljene i ideje i predmeti: ptic. sadrzi 26 slm·a dok je za pisanje kineskog potrebno I 000 osnovnih znakova zivotinju. ne za govorni jezik.1 desnc u lcn1 stranu. pisnu i skwa su zaogrnuta simbolicnim znacenjem U drenu nemen. koji datira iz XIII veka p n e. a jcdna od pn·ih upotreba pisnu izgleda da je bila z. VL1danje cit.ltJ.rnja ncbeskih teb i predmeta u prirodi. Kinezi su pripisi\·ali pisrnu legendarno poreklo: prema jednoj prici car Huang Ci ga je otkrio posle prouca\ . riacrt kravlje gLffe simbolizo\·ao O\'LI od teksta i gdc se koristio Poput Egipc.1 z > w ona su bila narocito po\·ezi\ an. hcbrcjsko i . Pisani jezik je takode omogucio sirenje znanja i GORE 0 ""' <( > Vl Runsko pismo se koristilo za pisani. religijom i prorocanstvima . bilo je verovatno fenicansko. .) broj potrebnih ooLE Vise od obicnog pisanog sistema za prenosenje informacija. zirntinja.1 ule\·o.1je jcdno pokraj drugoga z1ucili su ··plodnost Slcn·a koja su koristili stari Egipc.rna. Takooe simbolizuje i pocetak.razvili iz znakova i slika iz praistorije Kada su se pisma raZ\'ila (negde oko l 000 g p n e.u.1 rat.1je: 1ujranije poznate sumerske glinenc tablice na\'C)de d±akove zita i st.rn1ejsko.u.1sni\Jlo na piktogramima. informacija. lzgled.rni su u raznim smerovima. a sastojalo se od 22 suglasnib i pisalo se s.1ka.1!0 SU SC prornenili z.injem i pisanjem predstadjalo je zn.1 verovatno da su se najraniji pisani sisterni GORE Slikovno klinasto pismo moglo se koristiti za beskrajan niz svrha Ovaj natpis.PISMA I PISANJE l- o > GotO\"O u s\·irn kulturama. plJ. sistcm pisJ. predstavlja ugovor za prodaju dece GORE GORE Prvo pismo zasnovano na slovima.1k privilegije i izrnr rnoCi . . iz kojeg se razvilo hebrejsko.nin.

pisanje se moze sagledavati kao pokvaren oblik govora. koja je ponekad imala vise drzavne vlasti i znanja nego sam suveren. U druga pisma spadaju grcko. run. U zemljama u kojima se koristilo rimsko pismo. dok u matematici oznai':ava mnozenje iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje. a ne sa A. B. X je brojka 10. od kojih su neki opstali U njih spada tifnag. rimsko (koje cini osnov engleskog alfabet. gde X izrazava pojam anonimnosti. nednost. Island.1 posudena je od finskog runo. Hebrejsko pismo pocinje sa alef ( vo). sa stilusom iza uha. dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X". svaki glifje dobio ime po nekorn drvetu Jedna varij. Nordijske ekspedicije su prenosile rune u druge krajeve . pisrno koje se istice naglasenom geometrijskom formorn Ono je neobicno i po tome sto je njegova upotreba ogranicena na zene. buduci da je tuaresko drustvo matrijarhalno: dobar primer veze izmedu pismenosti i drustvene moci. magijskom praksom. kao i uscima reka i nordijskim prevarantskim bogom Lokijem Runsko pismo je bilo povezano s religijskim verovanjima i GORE kao i neki manje poznati sistemi pisanja. Slovo Z stoji na kraju rimskog alfabeta i simbolizuje kraj EVROPSKE TRADICIJE Rune su najstariji pisani znakovi starih Gern1ana Rec rnna na srednjevisokom nemackom znaCi "tajna". Na neki nai':in. ogamsko pisrno je prvenstveno bilo metod upisivanja i predskazivanja koji su koristili druidi. sredinom 4 dinastije (oko 2575-2450 g.u bogato ukrasenu grobnicu pokazuje n1egov visoki status u staroegipatskom drustvu. p. neki ljudski gest ili u kamenu i predstavljaju slova. a nikada se nije koristilo za predstavljanje govornog jezika .n. Upotreba X za garanciju anonimnosti desava se i kod glasanja. V' z GORE > U antickom svetu..e. reci i simbolicne pojmove Na primer. Naucnici su zapazili da je u mnogim starim pismima \·ecina slova prikazivala neku zivotinju. koja znaci "ispravno·. ooLE SLOVO X Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. Za razliku od kvacice. Rusiju i mozda cak u Severnu Ameriku. nepismeni ljudi su ga koristili umesto potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. pismo koje koristi tuareski narod severne Afrike. pisari su predstavljali elitnu drustvenu klasu. luis (oskorusa) inion (jasen) Za ogarnske simbole se veronlo da spadaju pod zastitu Ogrne. mnoge velike duhovne vode. sefa kraljevskih arhiva u Sakarahu. a koriscenje ukrstenih linija za oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X obelezava tacku" horizontalnih iii dijagonalnih ureza iii linija Originalno su usecani u drvo ili karnen. ru primer hebrejsko i runsko. . predst.anglosaksonsku Englesku. koja se ne oslanja na pisanu rec. boga go\'Cira Kao i rune.1vljaju niz narocitih reci pre nego slova. pisma sastoje se od 25 simbola.). sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske stvarnosti. ukljucujuci Muhameda.inta ogamskog pisma naziva se po tri prva slova: bejt (breza). ono predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno iii je ponisteno. bile su nepismene. od kojih je svaki sastavljen od niza 2+ slova runskog pisma ukljucuju simbole plodnosti sa praistorijskih crte:Za Portret pisara po imenu Meri. Ovaj reljef prikazuje Merija na poslu. lsus i Sokrat nisu ostavili nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu. gimel (kamila). nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim. simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda. Posto bi nacrtali svoj znak.NEPISMENOST I GOVORNA REC U modernoj zapadnoj kulturi. sto znaci "pesma" Navodno stvorena od nordijskog boga Odina. dok upisuje natpis na tablicu.ileka srodna runama. Individualru slova nekog pisma mogu posedovati simbolicnu fizicki predmet dok neka pisma. sanskrit i Cirilica. Tek izd. oznacavajuci nepoznatu kolii':inu. X se koristi za oznacavanje greske Na saobracajnim i drugim znakovima. sto je razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci rimskih brojeva. slova keltskoo irskoo t't v iii ogamskog "drvenog .1). bet (kuea).1 Ansuz (koja je ekvivalent slova A) bavila se porukarna i signalima i povezivala se sa ustima kao izvorom bo:l:anskog govora. G. zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca Ramakrisnu. od kojih se samo oko 100 normal no pise. pre nego sistem obicnog pisanja . na vratima njegove grobnice Cinjenica da je Meri imao sopstver. proroci i pesnici. bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti.

Najvisi red prikazuje jed nostavne er teze (magarac. kist za pisanje. gla1·nim dokumcntom jud. jelenska ko:Za (i\!eksiko).1lo da jc pisanje dar co\'ecanstn1 od boga Tota dok se u lndiji Sarasvati.ikodc postoji prcfinjcno proucavanje slova koje sc zasni\·a na njihovim simbolicnim osobinama.1 i smatra sc da imaju moc st1 aranja. tablice od pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija). muze epskog pesnist\·a.1dicije sagledanju vokale i konsonante u smislu "duha" i "materije" U anticko doba smatr. dok sledeca dva reda prikazuju kako se slika razvijala u klinasto pismo.jecam. Sil a boianskog otkro\ enja. dok u islamskim misticnim prcdanjinu t.1terijalna predstan bozije reci.1blica su atributi Kaliope. a u hriscanskoj ikonografiji cetiri jevandelista sc ponekad po\·ezuju sa guscjim pcrom U Kini. RELIGIJSKE TRADICIJE Goto\·o S\'uda sc pisanje po\ ezivalo sa S\ ctom tradicijom. a papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se napuni U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima i bile su simbol velike ucenosti.wija) Svaki rnaterijal je zahte\·ao koriscenjc pogodnog pisaccg pribora. a koristili su se u kaligrafiji u kojoj je pisanje pretvoreno u umetnicku formu koju je praktiko\'ala elita. nosi speciflcno znacenje Neke tr. a na razlicite se povezuje s religijom.. ponckad se prikazuje s.J z 0 0 Ovi staromesopotamijski piktografi prikazuju razvoj pisma. njen suprug Brama. a naj\'ise su korisceni pero i kist U islamskim tradicijama. Kaligrafija se takode slagala sa \'isokirn statusom u drugim istocnirn zemljama. iz Kurana koristili umcsto religijskih slika. koji se nikada ne stavlja na pod. mermcr (Grcka). DESNO Japan. sto je bio nacin primanja mudrosti i moci pisane reci pisma.1blicrn1a (kojc je Mojsije simbolicno razbio kada sc pouke nisu slusale). glava). gde su sc zapisi iz tekston. ukljucujuci papirus (stari Egipat). U antickom svetu. pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo zrno :Zita. s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin. U sufizmu. mudroscu i prorocanstvima. boginja govora zo1 e i boginja :vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E Za pisanje su se koristili mnogi je vazan simbol u mnogim tradicijama. tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak jele kao amajlije koje donose srecu.1lo se da sedam grckih \'okala simbolizuju sedam nebeskih sfora i scdam nizo1·a zvezda koje se krecu unutar njih razliciti materijali. kao sto je TAJNI KODOVI Pisanje je oduvek povezano s magijom i okultnim (sto znaci . bambus (Polinezija). skupa s Torom. skupa sa mastilom i mastionicom. i u islamu.1 jc A!ah da pise po ··knjizi" iii tablici U klasicnoj rnitologiji stilus i t.1izma Za kabaliste. vo. > < Vl U starom Egiptu se smatr. od kojih sv. hriscanstvo i is lam su "religije knjige·: zasnovane tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se ponasanja· muslimani obavljaju obrede ciscenja pre Kurana. bog t1·orac. zernlja. urma. vazduh. slo1 . simbole ucene klase koja je \'ladala Kin om od II \'eka p n e.0 > z > w. kao m. slo\a hebrejskog pisma su pen ezana s brojcYim. vaian je simbol Zajedno sa papirorn oni cine ··e:etiri riznice ucenja".1ki. rnda).1 arapskog pisma mogu se klasifikovati prema cetiri elem en ta ( \'atra. pero ( kalarn) je veonn simbolicno. za sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat. dok se u srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku mo(.1 wncem od 50 slo\'a o natu Prema zapisu u Bibliji. ono je bi lo sacinjeno od s\'etlosti i stvorio g. Dcsct zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju na kamenim t. u sinagogama i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje.

pri cemu se svaki simbol upisuje na kamen i onda "kupi" GORE Ova naslovna ilustracija Knjizice ljubavi Dfona Dija prikazuje Veneru sa magicnim znamenjem na svitku i trubi SASVIM LEVO tEVO Stamparska presa dovela je do revolucije u proizvodnji knjiga. astrolog na engleskom dvoru Elizabete I. postojanja. narocito u ezoterijskim tradicijama cije ideje se suprotstavljaju ustaljenim tokovima misljenja Na primer. magijske '·knjige recepata'· zvane "maclionicarke" postavile su sistem u kojem se samospoznaja moze postici koriscenjem snage simbola za prizivanje duhova s kojima se C:arobnjak tada morao suociti i sadadati ih. vremena i prostora U hriscanskoj tradiciji ova slova se pripisuju lsusu Hristu. koji navodno sadrze ucenja Hermesa Trismegistusa (grcki naziv za egipatsko bofanstvo Tota. i koji bese. i koji ce doCi'' (1 ·8) U modernom govoru izraz "od A do S" znaci "potpuno. latinske reci i kabalisticki znakovi ponekad se koriste u magicnim pecatima sa pet vrhova koji se nazivaju pentagrami. a utisnuti SU cuvaju jedan broj pojmon koji su bitni za mnoge ezoterijske i okultne tradicije . .na primer.e. kao sto SU ALFA I OMEGA Prvo i poslednje slovo grckog alfabeta simbolizuju ono sto je sveobuhvatno."skrivenim ") i koristi se simbolima koji su namerno stvoreni da skriju informaciju od svih osim posvecenih iii ucenih. dva pola kosmosa izmeau kojih se nalazi ukupnost znanja. koji u Knjizi otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i omega. boga mudrosti i pisanja) Ovi spisi simboli koje je stvorio dr Dion Di. koji jest. Danas psiholozi mogu ova turnaciti kao vise lica licnosti C:arobnjaka Mnogi magijski simboli (poznati kao "znamenje") izrnisljeni su tokom xvi XVI veka. hermeticka" tradicija vuce poreklo od Hermetika. kao sto je naopako L iii Y iii obrnuto okrenuto Z Danas su rune popularne kao prorocansko sredstvo. Neka od Dijevih znamenja slicna su slovima. temeljito i detaljno" VO z > na (istom pergamentu iii su ugravirani na plernenitim rnetalirna Oni simbolizuju okultne sile i koriste se kod cini i magije Zapadna okultna iii . hebrejska slon.. . omogucavajuCi tako vecu pristupacnost pisane reci. pocetak i svrsetak. spisa iz I do Ill veka n. dvojnost rnaterije i duha i ideju da se spasenje maze postici preko samospoznaje pre nego preko vere iii verovanja Tokom srednjeg veka.

S\'Cta kJimanje gJarnm znaci sJaganje. simbolizuje pomirenje dvojnosti u prirodi.1 boga u tcbi". medutim. ruka odmaknuta od brade koja kao da pokazuje izrastanje brade znaci. kada su oslobodenim rukama mogli da fizicki i mentalno \ilwate iii shnte sYet Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod stvaranj. a ovaj gest moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni pozdradj. K. On se takooe koristi u Kini kao pozdrav GESTOVI I GESTIKULACIJA Namerni go1·or tela poj. Ako se.1djuje se u gestcn·inl. U Kolumbiji 01aj zn.l i gestikulaciji Kod pn·ih ljudi. namerna iii nenamerna. Smesenje i]i sleganje ramenima . ali je 1·eoma nepristojno u Brazilu. Rusiji i Grckoj. sto znaci. ugla1 nom sliko1·ni sistem kornL1niciranja izmedu plemena bez zajednickog jezika Godine l 755. ali on isto tako simbolizuje pomirenje drnjnosti u prirodi Neki gestoYi . sugerisu da nase telo moze da bL1de kanal znaccnjskih i simbolickih informacija GORE Podizanje paled LI SAD zrraci ··LI redL1'. au Francuskoj ljubljenje nha prstiju Plazenje jezika na nekoga u mnogim kulturama predst. koriscenje alata i simbola postalo je moguce kada su poceli da se krecu na dYe noge. dva prsta podignuta u obliku v. britanski premijer. iako i najcesci znakovi mogu inuti razlicita zn. gde je svaki razgovor zacinjen tako sirokim spektrom rucnih signala da je moguce razumeti njihO\o znacenje s. za vreme Drugog svetskog rata..1cenja LI razlicitim kLllturama.GovoR TELA 100 f- 0 Telo jc kanal komunikacijc. spajanje rukLI LI molitYeni polofaj LI 1·isini grudi zo1e se ··nanuste". U Indiji i Kini. u arapskorn s1·etu hvatanje za bradu.1da posetioci dodu. u Tibetu se ov. sada se koristi Znak CND dobijen je koriscenjem signala pomocu zastavica za slova NiD GORE Slovo V kao znak za pobedu. LI Indiji se slaganje prenosi ntenjem glave sa strane na st ran LI . Danas se koristi kao znak trijumfa Sirom sveta DESNO kao LlniYerzalni. provokati1·an iii mredlji1· gest i\!edutim.. u obliku ··mL1drosti teJa. m.una s. sa otvorenim dlanom. lako LI vecini deJO\'J.javljaju se JEZIK ZNAKOVA Formalni sisterni govora tela rnogL1 ukljuciti gesto1e koji prikarnju predmete i ideje ikonografski iii prenose kornunikacijLI izg(waranjem reci. Njego1· jezik je organizo1·an i kultL1rno konstruisanim znacenjem i simbolikom i simbolikom nesYesnog iii carst1om snon Te lo je veliki izrnr simbolickog izr.i1·ari koriste kao cerernonijalno upozorenje.kao Sto SU nakJon. ··osecam to u kostima' i mnogi drugi.1zavanja.1 i prenosenja znacenja.i druge strane trga Na primer. znaci da je neko homoseksualac Gesto1 i koji kod muskaraca podrazumevaju da je neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u Americi i Britaniji to je podizanje obn·a.1Ylja bezobrazan. ·oosadni Ste z > w. Americki lndijanci Nizije koristili su slozen. sa izbuljenim sirom S\ eta kao znak pobede iii > trijumfa nad nesrecom. i S drugima lzrazi kao StO SU ·Nosicu te u srcu·'. Koriste se s1lllh. prvi je upotrebio Vinston Cercil. smatra se unedljiYirn Gestikulacije su gestovi tela koji prate i pojacavaju 1erbalnu kornunikaciju. opat Sari Misel de! Epe razvio je sistem znakcn·a za glm·e.J z 0 0 < > en Ovaj indijski gest.unima. u Italiji ntenje prsta na obrazu. koji je postao temelj mnogih modernih znakovnih jezika . sa dlanom okrenutim prema sebi. . bilo da je informacija koju prcnosi s1·esna iii nes1·esna. ocima i ispla:i:enim jezikom. . komunicirajuci is n.1ju toplu dobrodoslicu. i\li smo spremni da vas napadnemo ako ne dolazite u prijateljstrn · Ako na to posetioci reaguju pasivno.1k. poznat kao namaste. dobij. ali SU narocito istak11L1te LI Italiji.ij gest koristi kao pristojan pozdra1 Na NoYom Zelandu ga M. kada se stavi na nos.narski ratnik im prilazi 1u ratnicki naCin. Znak u obliku slon \~ koji je popularisao britanski ratni voda Vinston Cercil. ovaj znak obrne.

pona5anje ociju moze da prenese relati\·an drustveni rang. Mudra ksepana znaci skropljenje nektara besmrtnosti. Za crne Amerikance nedostatak kontakta ocima pokazuje postovanje. Oci takode mogu da signalizuju agresiju.'I PROSTOR Obibji.oEsNo Sari Misel del Epe. s<1 prijatcljim. LIC0. i jedna ruka koja pokazuje pravo gore . podredenost iii postovanje. komcncijc i jczik tcla postojc da bi dcfinisali licni prostor iii prostor Hjcdnicc S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc sirnbolickc ritu<1lc i mctodc opstcnj<1 s<1 gostin1J iii ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc dcfinis<rnc tcritorijc.lfna iii kulturnim \'J. Na primer.1 druga pravo dole za "D · DVOSTRUKI SIGNAL! Kada prenosirno dve iii vise razlicitih stvari u isto vrerne.l dominaciju. tada dajemo dvostruke signale Govor tela rnoze da poremeti narneravanu kominikaciju. ali to mo:Zc biti pogresno protumaeeno od strane belih Amerikanaca koji ocekuju direktan pogled Zadriavanje kontakta ocima kod razgovora oznacava postovanje iii ukazuje na cestitost kod nuklearno razoru:Z:anje koristi simbol CND. kretanja iii post~wljanja tela. ljubav i polnu zaintercso\·anost iii nez<1intcresovanost. mo1ursi iii politicke \ode obicno izbcga\ aju gesto\c u ja\norn zi\·otu ukoliko sc ne grle iii rukL1ju simbolicno s<1 drugim Yodom. ista indi\idua ec srnanjiti s\·oj licni prostor i doZ\oliec \ecu intimnost GORE Kontakt pogledom je vazan deo neverbalne komunikacije ignoris<rnirn LI zcrnlji kao Sto jc Hrit<rnij<1. koji se prikazuju na budistickim kipovima od V veka n e Mudra dijana ukazuje na ravnote±u i meditaciju. a Grci se rnogu osecati nevidljivirn iii . S\aki poicdinac inu rnlicite potrebc z<1 licnim prostorom. projekcij. ali istovremeno se okrenerno od njega. 0 < 0 NEVERBALNA KOMUNIL\CIJA Tcorija komunikacije shnta kornunikaciju kao razrnenu diskretnih delo\·a inforrnacije preko signala i\li ling\·isticki kornunicirarno preko reci i > MUDRE Mud re su simbolicni i znacenjski rucni gestovi Bude.rijacijama. <1 one sc rncnj<1ju z<l\ isno od nerncna i okolnosti. koristi poloi. tako da nase Arapa. koji sc najprc razvio za pornorske svrhc.:ije ruku i zastavica Lh bi prcnco slon alfabeta Tako se Z<l karnpanju Z.1 iii cLrncl\ima porodice. poze. kao kada nekome kazerno. ·uopste ne zelim da te sretnern iii ··Zani ma me nesto drugo C'. predaje grupi ucenika teio prenese poruku. gdc jc ncpristojno buljiti LI nckoga Signalni sistem pomocu zastavica. Mudra utarbodi predstavlja vrhunsko prosvecenje jezika. Jli i ·nenrbalno preko tona glasa. francuski pedagog koji je izmislio sistem znakova za gluve. '·Lepo je sto te vidim'. iii Llkazuju cast nekorn od S\ojih podredcnih U drug<1cijoj situ<1ciji. koji kombinuje signale za slova ··N· i Tl: d\·e ruke okrenute nadole u obliku ooLE Rukovanje je dragoceno i za ocuvanje licnog prostora i za probijanje prostornih barijera ·v· za ·N·. Na primer. Mudra varada oznacava milost i ispunjenje svih zelja. smera pogleda i dodira Nasa tumacenja nenrbalnih signala drugih ljudi mogu biti veorna precizna iii mogu Lh sasvirn prornase nhv<1ljujuci nasirn predrasudarna. dok je kod istocnoazijaca i Indijanaca "periforni pogled" iii potpuno izbegavanje pogleda prihvatljivije U Grckoj je uobicajeno da ljudi bulje u druge na javnom mes tu. Latinoamerikanaca i juinoevropljana.

kao na ovom hinduskom vencanju. PIRSING TELA Pirsing tela kao simboliean cin uobieajen je LI mnogirn kulturama . odeea predstavlja ulepsavanje ljudske figure Odeea moze da pokaze privrzenost narocitom sistemu verovanja iii delu drustva. zene iz plemena Makololo iz Malavija nose u gornjoj usni plocice zvane pelele da bi istakle lepotu Pirsing tela se takode povezuje sa erotikom: Karna ·u rnnogim delovima sveta zene boje kozu kanom. U delovima Indije ova praksa. na primer. dok njeno nenosenje predstavlja bol iii nedostatak ljubavi Sminka se koristi za isticanje pozeljnih crta lica. srecu i zastitu. koja datira iz 1599. L1mesto ceaa se koncentrisu na boiansko z > LU u Japanu. Sama kana simbolizuje ljubav.. U viktorijanskoj Britaniji snutralo se rizicnim za zenu da pokazc clanak. i na Bliskom istoku. kana sirnbolicno blagosilja svog nosioca i kaiu da stiti od zla i pospesuje plodnost i bogatstvo U Sudanu.. Oni ga menjaju i ukrasavaju na traj. od tetoviranja. gde bela sminka predstavlja tradicionalni ideal lepote i jos je rnaska gej5a. do nakita. U Juinoj Americi. kao i kod drugih plernena kao sto SU z 0 0 :. odeea u mnogim kulturama ima moralni znacaj .'. kada se muskarac zeni daje supruzi prsten kao zalog ako se razvede iii ostane udovica.rn i privremen nacin.. Ekvadorijanac iz Kitoa nosi evropsku odecu ali ima pirsinge na telu i nakit iz sopstvene plemenske tradicije DOLE " Tlingiti i Kvakiutuli OSLIKAVANJE TELA Medu Berberima. ima tradiciju od preko 5 000 godina Crtanje slozenih sara na rukama i podlakticama iii stopalima cini deo svadbene svecanosti i smatra se dace ljubav bracnog para trajati duze ukoliko boja ude dublje u kofo U Maroku. da oznaci rang iii moc. <( > i kL1itL1rnL1 odanost i razlike. dekoratirnog pravljenja oziljaka i pirsinga. Urnetnost tela se koristi da simbolizuje drustvenLI Oslikavanje tela kanom je stara umetnost koja potice iz Mesopotamije. tradicionalnom sistemu lecenja u !ndiji. razlog za to je sto se u ajurvedskoj medicini. Pirsing jezika praktikovan je u ritualnoj forrni kod Asteb i Maja. U mnogim religijskim tradicijama odeca monaha iii monahinja simbolizuje njihovu neprivr:Zenost materijalnom svetu i nezaintereso\·anost za individualne karakteristike. ljudi svih kLlltura koriste tclo da izrazc sopstvcni identitet i da obelde obrcde urniranja. U Indiji je uobieajeno da zene nose nosne minduse na levoj nosnici. Ona takode igra vainu ulogu LI ritualu i cercmoniji. ali i za preru5avanje. nekad je bio obicaj da zene iz vise klase briju obrve i crne zube da bi tako pokazale da su ostarile. nosenje kane predstavlja izraz srece i ljubavi supruge prema mu:Zu. GORE sezdesetih godina xx veka bila ' koriste beli puder za lice a crni iii purpurni ruz za usne kao nacin osporavanja dominantne kulture mini sL1knja Kod kultura koje ne gledaju na golotinju kao nesto sto treba skrivati. Bed:i:ama i beduinima Bliskog istoka. da istakne lepotLI i da saopsti nesto 0 rodu iii polnoj L1potrebljivosti.ndardima. pa se smatra da pirsing olak5ava menstrualni bol i bolove prilikorn porodaja Pirsing tela se takode ravna prema estetskim stJ. veruje da se leva nosnica povezuje sa zenskim reproduktivnim organirna preko tananog energetskog sistema. alke u nosu su veoma uobieajene: velicina :ilke oznacava bogatstvo porodice.UMETNOST NA TELU l- o > Iako sc moda i obiC:aji razlikuju. dok je jedan od simbola ··seksualnc revolucije" iz U ovoj najranijoj poznatoj slici iz Juzne Amerike. a jos se praktikuje u delovima lndije. frizura. J. Tinejdzeri na Zapadu biraju odecu koja se slaze s prepoznatljivim stilom da bi ukazali na svoju drustvenu odanost. . srninke i odeee. Indijanci iz plemena Karafa uvlace tanku trsku u don ju usnu da pokaiu da se nalaze u cvetu rnladosti. ali danasnji Goti. ODECA I TABU Pored prakticne upotrebe u smislLI zastite od nepogoda. Na primer. poznata kao mendi. Ona je cesto sredstvo povinovanja tekueoj modi i idejama u vezi s tim sta je lepo.

1 na grudin1J. Tetovazc t.l\ lja izmcdu p. u Sudanu nubijske dernjke imaju ··modrice" za koje se smatra dace oj.unajku.1 hisp. drug.rngo\ .1 mnoge urodenicke narode praksa pradjenja oziljaka jc veonia simbolicna Kod pripadnib plemena KJ. a desna na majcinu se. u Arncrici jc kribt. pripadnost plcmcnima. nosile "grudni prsten da bi povccalc bradJ.ro u Etiopiji urczana linij. za koje se smatra Teto1 azc mogu z > c cfa oznai:a\·. Svaki ta ooLE Tetovaze su postale uobicajene u kulturi mladih na Zapadu kao znak identiteta iii u svrhu pojacavanja eroticnosti i lepote izrncdu onog.1to popularJ.m1blcm motociklistickog ganga Andcli pakla i\!cdu pripadnicim. pa je z.uo pojac.1 pribzujc. slozene tetovaie poznate kao ta moko oznai:avaju uspehe i drustveni status. brada\ ice i usmine.1telja iz nekog drugog plemena. sugerisu da je tetoviranje dren1a umetnost povezana sa ritualom i svctom ceremonijorn Telo coveka iz bronzanog doba sacuvano u ledu J.1 noktinu sprcmnirn za lUpJ.1ju cfa su povezane s lecenjem. sto z1uci mi vida loka iii moj ludi zi\ c1t T cto\ az. potndivanjem individualnog i grupnog identitcta.1padu crtdi ukljucuju orlo\·e s.padu pirsing teb. Afriku.1i. Oni koji pripadaju visokirn krugovima takode imaju ta moko na lieu. J.1 sirnbolizuju ljuba1 i odanost.k. p.wi. sa pobunom protiv norm1 drustva i seksualnog fetis.1 .1jkuLL Takodc.\·ice i driale ih u stanju pobudcnosti Danas na ZJ.\ popuLuan jc p.l Z.ll1jCill S. mlade devojke imaju oziljke oko pupka kao podsetnik na njihovu pr.1kodc mogu d.1cati njihov imuni sistern u toku trudnoce Rec tetova±J. Linije i spirale nose se na lieu i zadnjici muskaraca.rno. tctcwazc mogu da budu simboli . dok narod Duka iz Holandske Gvajane na Karibima . i na bradi.1zaja. br.Hi koristc tcto\ . .1z. U manrskoj kulturi. pupJ. U zapadnoj Africi.1 sc sastoji od tri tackice u obliku ~oir.1 ko jc nosi i onoga sto on. pocev od donjeg dela lcda i u\·ek zavrsavajuci na pupku Samoankc uvek imaju crte:Z u obliku dijam. sto znaci ··uravnoteien· i "podesan · Ta tau se koristi kao znak zrelosti. sto jc znak postcn·anja. urezuju tri crte bo znak njihorng ulaska medu muskarce.1 u mnogim delovima svcta. pirsing sc takodc po\·ezujc SJ. decacima u pubcrtetu se brije glan. koji odr.d.1 uspost. Rusi ju i Evropu.wlj. jezik. usnama i plecima zena. Kod cerernonija incijacijc kojc praktikuju Barabezi iz istocnc Afrike.1 simbolicnu \CZU lnuiti i neka indijansb plemena koriste tetovaze kao zastitu od bolesti. govori o obelcfa\·a lice. dozidjavJ.1grcsijc: 11.5 tetovafa. dok zene iz plemena K.n crtci 11'1 Zapadu srce probodcno strclom.lei kroz gb\·ic penisa radi pcwecanog nadr. zatim se ostave da zacele i ponovo se usecaju dok oziljci ne dostignu pravi nivo GORE PRAVLJENJE OZILJAKA Z. od uha do uha.1 lc1b. musbrca pokazujc da jc on ubio ncprij. ukljucujuci usne.l ne(im trajnijim od prolaznih stnri potrosackog drust\ .1lsJ.rnta ( malu) na unutrasnjem delu kolena.rn1ena i ruke crteiima koji su im prencti od africkih predaka c apadravji.rngo\ima Na primer.1 u eelo samoanskih reci ta tau. Juinu Ameriku.rntcrc. nos. preporod Neki ljudi smatraju da ll\'O prcdstavlja potrcbu za pO\'CZiv. pri cemu se leva strana odnosi na ocevu liniju.1:lava spremnost za ziYCit l\foski ta tau se nanose naroi:itim red om. ukljucujuci Egipat.titnu funkciju: nulczijski rib.1zc mogu imati z.movana tcla pronaden. r.1p. To znaci ch tcto\ . sto dclujc kao totem.unnim zato StO ukazuje na nezavrsenu cerernoniju.rnj. indijski tckst o umetnosti \Odcnja ljub. obn·c.1zu dclfiiu Lh bi izbcgli n. skorpione.1mcrickih g.1.Sutra.1d . dok su u XIX \cku Evropljankc iz visokog drustvJ. potice od Crtezi na plecima mlade devojke iz plemena 8uka prave se zasecanjima koja se popunjavaju pepelom.1cuco krst kc1ji sc st. sa upisanim imcnom \oljcne osobc tau koji ostane nezavrsen srnatra SC sr.nje iii slike smrti i dcmona. \·crtiblnom tegu koji sc ml.1.n·aju svoju lepotu i scnzualnost duboko zasecajuci grudi i torzo .1tst1inu iii g.1 tctcn . lobJ.1 TE TO VAZ E B.1midc.ustrijskih Alpa irnalo je ukupno 7.1lc1 i bziprst.

zemlje i foveeanstn. telo. kao StO je slueaj sa blizancima. e ). ali simbolizuju i zaracene du hove GORE OESNO i ljudske vrste. Nula predstavlja prazan prostor beskraja. Maje su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu.rnka o sirnbolirna Kulturc sirom S\'Cta koriste simbolicki pojedine brojeve i Sestokraka zvezda simbol je ravnoteze i harmonije Ona je takoae amblem judaizma GORE SASVIM GORE onle dajemo neke od glavnih asocijacija za brojeve od jedan do deset je broj Boga. blizanci predstavljaju udvostrucenu silu. ukljucujuci radanje. iskru zivota i\[i koristimo izraz Kao simbol broja dva. TAKO DA CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE. sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. dok u jungovskoj psihologiji predstavlja sirnbol nizo\·e od dva. kao i biljnim.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT u Vl < 0 a:: CD BROJEVI Slozcna simbolika broje\·a se:le natrag u anticko doba. koji izrafava celO\·itost i ispunjenje spajanjem neba. zirnt i smrt. a kod Indijanaca 2 Kincska numerologija se zasniva na broju dva.0BRASCI I G·RAFIIZA NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU. jer u taoistickom verO\·anju kosmos se sastoji od polarnosti koja se izra±ava komplementarnim silama jin i jang Dva predstadja parove i dvojnost. Kafo da je u staroj Grckog Pitagora (oko 569-+75 p. naroCito srecnim. zemlju. vladajuci kretanjcm meseca i planeta. proslost. sadafojost i buducnost Za Kineze je on savrscn broj. prazninu iz koje istice zivot i u koju se vraca. koji se ponekad opisuje kao prvi cisti matematic. rekao: "Broje\ i \ ladaju svim st\·arima · Numerologija je jedna od najstarijih n.u.1. zivotinjskim i ljudskirn zivotom. svetlost i tanm Mnoge kulture smatraju . uspravan stap iii falus pod erekcijom u "broj jedan" kada zelimo da istaknemo vrednost pojedinca U pitagorejskoj teoriji jedan monoteistickim religijarna jedan NULA Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema za predstavljanje brojeva. U indijanskom zemaljskom kalcndaru dva predstadja pramajku Zemlju. muskarca i zenu. Nula je simbol potpune mogucnostL predstavlja muski princip 3 Broj tri izraian sve aspekte stnranja. iako su vavilonski pisari ponekad ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu. duh i materiju. LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':. smrt i samospoznaju Za pitagorejce broj dva predstadja zenski princip Broj jedan je simbol pocetka 1 Broj jcdan predstavlja pocetak i prauzrok On je simbol stvaranja jedinstva U indijanskom zemaljskom kalendaru jedan predstavlja praoca Sunce i vatru. jedinstvo celine ( jcdan) i podeljenosti (dva) U islamu broj tri predstavlja du5u. U mnogirn tradicijann oni su povezani s kosmickim principim. n. U pitagorejskoj teoriji on predstavlja savrsenu harmoniju. KAO STO JE VECNOST KOJA SE < PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR. a prikazuje se kao stojeci kamen. razdvajajuci tvorca i stvorcno.

Kod Dogona on simbolizuje rnuski princip Simbolika broja tri povczujc sc sa trouglom. duga ima scdam boja.1me Vede su podeljene na cctiri del. Ovo sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri. sest je broj nebeske sile i dugovecnosti U indijanskom zemaljskorn kalendaru on sc povezuje sa precima.1 hriseane to broj uz.1ru broj de\ et oznac.1 je t.i harmoniju i r. Jupiter i Saturn) i broj da1u u nedclji Samansko kosmicko drvo ima scd.111 z. a "Drvo zivota"je nosilo dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus < 4 Broj ectiri SC odnosi na glan1e pitagorejskoj teoriji s pr.1diciji to je broj Bozijih zapowsti. na clcrncnte i n. 8 Gotovo svuda je osmica broj kosrnickc ran10te±e .1nc svcta.1ian broj u africkom .1 broj ncbcskih sfor. Kabala navodi 13 duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim. Osmic.1m gran.1 s. pa se u razgornru z.nlja intelckt SASVIM GORE Nov. On je broj pLrnet.n .1to sto broj.1 ljudsko telo scdam glarnih cakri.1 tri . DVANAEST U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg ispunjenja.1 Kod Asteka jc de' ctospr.--. . ukljucujuci sest carsta\ a postoj. au indijanskoj tradiciji predst. l\fescc. buduci broj Hristovih ucenika kao i broj plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija sc povernjc s .1za\. trinaesto bozanstvo.1 godisnja doba. a osam latica lotosa predstavljaju osam putanja ka duhovnom savrsenstvu Taoisti obofavaju Osam besmrtnika i Osarn dragocenih stvari dok je hinduski bog Visnu imao osarn . Za Indijance je to broj svih prirodnih zakon.ivnotefo i povezuje se sa uni.1 i glava uklap.1 u hrisc.1CJ\.1 siroka znacenja u magijskoj i prorocanskoj misteriji. vodu i etar. premoscujuci j.ltom.1izmu 10 U pitagorejskoj tcoriji desetka prcdstadj.l scdam bogova s\·ctlosti i sedam tame. to je broj harmonicnog jedinstva jin (c·h-a) i jang (tri). mene i krctanjc GORE Si. zn1ci kao rec za srnrt.tri tromesecja trudnocc iii tri trijade de\ ct zapcncsti .1.·erzalnim ljudskim.·iscnih nlina i broj smrtnih grehova u cowka kao sveto bice.1je broj Z\ str.·ct ncbesa iii faza kroz kojc mora cb prode dusa.wlj.H ale osmorici cuvara kosmosa. n. a sedmica jc predstadjala simbol \·ecnog zin1t. prcdstavlj. au darmacakru iii na osmopaocni tocak zivota.1. broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim.rnskom zcmaljskom kalcnd.1tni hr. TRINAEST Na Zapadu. nebeskog grada Jerusalima. zemlju.1 koje su bile poznate u . Vencra. kalendarima i teologijL U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju 6 U Kini. pri cemu se ectiri ekstrcmitct.1 u indijanskom zcmaljskom kalemfaru simbolirnjc harmoniju Njcgova simbolika powzana i jc i s krstom is kvadr. pct jc broj ljudskog roch. lzrazen kao 5estokr. U budizmu se odnosi na vazduh.1j broj 'eoma srcc. broj devet se povezuje sa nosenjem i ispunjenjem stvaranja.rnsku silu. U starom Egiptu bilo jc 9 Devetka se odnosi 1u simboliku trostrukc sile put.unenjuje sa jo iii jon 5 Prema Pitagori. l\!erkur. sugerisuci red. U biblijskoj tr.1 godi1u pocinjc u scdmom mesccu jencjskog kalcmhra Muslimani ycruju da ima sedam zcmalj.1ju u pentagram iii u petokraku Z\'ezdu.ikodc '.rnska rec za cetiri. a po njima su nazvani dani u nedeljL u jud.imu se odnosi na materiju.1 boz.un junakat\ oraca i osam praiskonskih pred. proslosti i buducnosti i nuterijalnog i duhovnog svcta U Kini.mi odr. on oznaeav. Sest se u Knjizi otkrovcnje Ncnog z. .1. . anticko doba bilo je Sedam poznatih planeta.rndcl. dok u Indiji i Kini on predstavlja elemente . sedam paklova i scdam zemlji dok jc z. U indij. a vazan je broj u meksickoj astronomiji.rnja.·cro\ anju: kod Dogona ima os.neta po1czujc s grchom: kao 666 on post. U hinduskim Veda ma on je S\ ruku koje su odgov.10 de.1Jap.u izmcdu zemljc i ncb. U pitagorejskoj teoriji. stabilnost i tcmeljitost U isl.intici (Su nee.i s.1 faze mcscca.·atru. l\!ars.ivrsenstvo.1ka zvezda. U staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa.instvu n. kao prvi hadrat on prcdst.1 U Kini jc O\ eti .1 cetiri jevandelista.1.1ka.1nlom U budizmu postoji nekoliko grupisanj. Povezivanjem sa trudnoc'om.1. .1 scstice. U indijanskom zenuljskom kalcndaru pet OZI1. a osmica se pcnezujc s \Odom i scmenom eri apokalipsc 7 Broj scdam im.·odom i cmocijanu.1 rnesec.

nade u buducnost Ona jc pni znak prisustva i iz\·ora silc .1jLI dva troLlgla koji predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto \·ida kao '"trcfr oko na srcdini i:cla. sitna s\·ctlost iz S\·eta duha Ona simbolizuje centar iii iz1or iz kojcg pocinjc SJ\ zirnt i U koji unL1tr. p. n.1k slcdccom rcccnicom.iznine. ona se smatra lunarnim kalendarom.1cb na kr. ccntar jc LI kojem se celokL1pno iskL1st\·o s.1psolutnog Predstadjcna jc LI j. smatraju se kamenovima za belezenje vremena iii kalkulima . iii figurativno.. Sirnbolii:ru jc za pupolj.ist.1. p. TACldC\ K. moze da prcdst. Zbog niza horizontalnih ureza ugraviranih u ovu kost.1jL1 iskaza. kao i svctc tradicijc GORE t.. smatra se jednim od najranijih primera stapa za belezenje.1\ ljuje iz bcskrajne pr. .praznini iii tr.A.ilni dco rnnogih drugih simbolii:kih sistcrn. koja datira oko 32 000 .1. Neolitski obluci sa geometrijskim crtezima od linija. I\.io i linijc mogu da inuju bilo bkrn simbolicko znaccnjc.1ko pretpostadja nov pocct.1jdubljc simbolc Osirn sto su vazni sami po scbi.111skritskc rcci koj.ibira LI tot. pri cemu svaki urez predstavlja jedan dan u lunarnom ciklusu Jos starija kost pronaoena u .1 kao bindu (od s.t ostaje kada se Obrazac cik-cak jedan je od najstarijih geometrijskih oblika. tackica iii bindu sveti je simbol i cesto se nosi na mestu treceg oka sirom s1cta.iii isto t. U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc u Vl < 0 poznat.1dja kr.w Z\ czda 1u ncbu.rntri (Hsti krug.1lnoj koncentr.kom LI kojoj sc s.1ciji pre nego sto SC tai:ka je pna ernanacija koj.111scedcntnom stanjLI svcsti.bri Blansaru u Francuskoj. . matcnutiku. oni takodc i:inc intcgr.u ob i pL1pak na sredini tcla Kao sto sugerise naziv.i mora da sc vrati.i sc poj. tai:kica iii tradiciji bindu jc izrnr mcditacije i simbol dLihc11ne intcgracije iii pros\·cecnj. sto znaci "kamen" horizonta Ona predstavlj.ccntar iz kojeg zrai:i svc ostalo i sustina koj. kao sto su oni pronaoeni u Susi u lranu.1 znaci 'bpljica") i simbol jc . razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog zivota i carstava bogova.1snjom cksplozijom jednog dan. horizontalna linija slcdi smer DESNO Horizont je linija koja kao da deli zemlju od neba.1 ipak ovi jcdnosta\·ni crtc:li spa(hju u n.1k iii scmcnku.20 000 g. i s\·c drL1go odstrani Ona jc zenica \·izuelni podsctnik na i cent.TACKICE I LINIJE < < 1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako bazii:ni znakovi bo StO SU pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno dcte pm·czinla SJ tJi:kicc zin1tom. Numericki se odnosi na simboliku nulc HORIZONTALNE I VERTIKALNE LINIJE no\·og zin1ta.1. a smatra se da predstavlja zmije iii vodu ooLE STAPOVI I KAMENJE ZA BELEZENJE Kost lsanga iz Konga.rec "kalkulisati" (racunati) potice od latinskog calculus.25 000 g p n. pisanjc. e.1j.1 i \'Ccr10sti. prikazuje niz krivudavih crteza sacinjenih od tackica i smatra se da predstavlja dvomesecni lunarni kalendar.1 Hati s\·om prapocctkLI .1) t.1 podelu izrncdu neba i zcmlje. simbolirnje pocetak U islamskom misticizrnu simbol je tYorc. gcornctriju i raznc formc prcdskazanj.1jranijc i mozda n. ukljucujuci vizuclnc urnctnosti. e. ljudsko i duhovno carstvo . U hinduskoj i budistii:koj U hinduskoj tradiciji. koja datira oko 25 000 .H'.

4 potpuna sustina. gde predstavlja autoritet eoveka. zivota i smrti. materijorn i supstancom. gde oznacava aktivnu.ui i odgov.uosti preko -1-0 000 godina pronaden je u Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra se da ovahi crteii predstavljaju zmije iii vodu: u starom Egiptu cik-cak linija bib je hijeroglif za vodu dok se paralelne cik-cak linije u zapadnoj astrologiji koriste kao znak Vodolijc. od neba prerna zemlji. od bclog k. zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce. godini u usponu i blagoslo\u Zgrade se grade kombinovanjem horizontalnih i vertikalnih linija iii ravni Horizontalne ravni podova i plafona pruzaju oslonac iii zastitu dok vertikalne ravni predstavljaju rast i ambicije GORE TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA Kineski I Cing. orascica iii semenki. Z\'<10 SC Boaz. ravnotezom i stabilnoscu. Povezuje se s muskim principom i opisuje kretanje odozgo prema dole.1mcna. paralelne linije simbolizuju suprotnosti kao i ravnotezu i jednakost Kod ranog klinastog pisma paralelne linije dok SU znacile "prijateljstvo.1cc : dcsni stub. najpre u obliku kamencica. PARALELNE L!NIJE Iduci naporedo i nikada se ne sastajuci. iako je u Kini simbol janga. visokosvestenica se prikazuje kako sedi izmedu dva stuba. pozitivnog i negativnog. sto znaci ·u sn. sto Zil. 5 slicnost u jednoj dimenziji. Poja\·ljujc se na fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u Francuskoj. skiptar iii earobni stapic.uao je suncu. stap.rnijih poznatih duboreza star jc preko 300 000 godina. godini na izmaku i klct\ i i Z\ . Ova simbolika se odrafava u ezoterijskom jevrejskom znanju sa dva stuba na fasadi Solornonovog hrama u Jerusalimu. Levi stub. 3 znak jednakosti. Na primer. jedan od najstarijih svetskih prorocanskih tekstova. u grckorn pismu formira slovo "jota". povezana je sa zenskim ili receptivnim elementom. Ona se bavi zemaljkim carstvom. 'T. u tarotu. a prikazujc cik-cak iii krivudavi obrazac Niz slicnih osnov iii tlo na kojem stojimo Kao osa pravc1. _lacin. horizontalna linija simbolizuje kretanje na zemljinoj ravni: sleva na desno (sa zapada na istok) iii zdesna ulevo ( od istoka na zapad) kao i kretanje u vremenu.lCi izdrz. 2 jedinstvo. gde se igru i za proricanje. crnog i belog. musku snagu U rnatematici je kratka horizontalru linija znak za rninus Ako se horizontalna linija povezuje s materijorn. od crnog kamena. propadanju. 6 isto kao GORE CIK-CAK L!NIJE Jedan od najr.lO SC SU ukrstene linijc znacile "neprijateljstvo· Vertikalne paralelne linijc mogu se posrnatrati kod stubova. noc i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod predskazanja. stvaranja i razaranja. koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine. koji su se u arhitckturi antickog i klasicnog sveta povezivali sa i sa svetovnom i sa duhovnom vlascu Dvostruki stubO\·i se pojavljuju i u ezoterijskoj simbolici. za koje su stari Grci smatrali da predstavlja sudbinu Vertikalna linija se numericki odnosi na broj jcdan . Srodni simboli ukljucuju kicmu ljudskog tela. od nadira ka zenitu i obrnuto. odgovarao je mesecu. precagu. koji simbolizuju polarnost muskog i zenskog. te razne falusne simbole Takocle se mnogo koristi u raznirn pismima: u rirnskoj abecedi formira slovo simbolickih crtefa st. dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec. Tradicionalno.Ravna linija je jedan od pet osnovnih elemenata u zapadnoj ideografiji Ovo je sest najcescih varijacija sleva (1) na desno (6)· 1 osnova. dan i nebo. deb lo Drveta sveta. onda vertikalna linija obulwata duh i obezbecluje \·ezu izmedu viseg i niieg sveta.

111 od najst.isa cikliean braktcr godisnjih doba dok eetrnrostrani krst prcdstadj.1 Krst unLitar kruga prcdst.11irani 1u statuici mamuta iz Fogclhcrd.ffljaju dimcnzijc ncmcna i prostora. krst postajc simbol orijcntacije LI odnosLI na zcmaljske pr. .1tnijih simboLL Urczi1 .1 ugr.1jj.krst jc simbolizovao mLiskLI U u Vl izradi1. Egipta i Srcdnjc Amcrikc.rn u mct.1 u i\ladarskoj.l(RST < < LJ zap.1 megalitskih crteza LI steni Neolitsb gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj napradjcn.1 u st1 . pronadcn u pccini T.·cu chinocijskog izl.uskim proiz1odima.::o.1 u Ncnuckoj datir. Skup. matcrijc i dLiha. "Sta je on nego oblik sveta u cetiri smera?" SVASTIKA Na sanskritLI svastika znaci "blagostanjc·.1 senkc kojc baca izLuecc i zalazcec sLincc na dva solsticija Orn mozd.iska sur1c.rnic Lhc linijc kod njcg. skupa sa t.11·ili boga sLinca S. sveti Jeronim. a LI Indiji je svastika sirnbol plodnosti i srece.rn iii jcdnostanw crt.1ckom.1rnasa LJ O\'oj frirmi.1lna tacka (gde se dve linijc prcsccajLI) isticLici ccntar iii S\'C iz1or s kojirn jc povezano regcnerativnu snagu. bo i cb·inocij. s kojima jc takodc po1·czan.1josn01 nijih prcdst. tcla i dLisc.1n. 1ukitu i no1cicima.1n10strani krst je jcdan od n. Bog je obliko\·ao zemlju LI oblikLI krsta. .1 i solsticij. . GRCKI IL! RAVNOSTRANI KRST R. Ukrst. Kclti su kombino1·ali krst i krLig LI jcdinstvcn obr.rnim krstorn. sto sa svojc stranc cini simbolikLI nadzbinskog tocb Indij.1 SC krst pojavljLije mnogo primcr.1 Kine.ll"ir.1ln.1 i zcmljc KahI da ectiri krab krsta prcdst. jug. Prema zcnskLI. kako LI svetovnom tako i u religijskom kontekstLI Rec je o drevnoj i mnogo koriscenoj formi solarnog krsta.:dnost.1 CCtiri g!JnlC Str.10 i cctiri elcmcnta. krst se povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i negovanjem preko Crvenog krsta.1 ccst jc moti1 u africkoj umctnosti GORE egipatska verzija krsta i jedna je od njegovih najstarijih predstava i pojavljujc sc na kcltskim grnc. s. k.·cka stapa' jcdnc od n.1.1lnost.1c koji je bio pcll·czan sa plodnoscu .111 onomc koji su LISl'Ojili Asirci da bi predst.1. gde krst sirnbolizLijc svet u njegol'Oj ukupnosti: hriseanski teolog iz I veka.1tom. sirnbol slic. i\!nogo wkon bsnije.1.1111.11.rnac.1lu iii kosti. krugom i kndr. oko 100 000 godina dok krstovi ugr.uijih i najobuh1 .1lnc i 'crtiblnc linijc osno\ jc ··.1 krug SVETSKI SIMBOL U Kini se rana sirnbolika krsta izra±a. njih nckoliko je poscbno znac.1s.·ala ideogramom koji je znacio "Zernlja": ravnostran krst Linutar kvadrata .n·ljajLI cetiri faze ITlCSCCJ.1 koji oznac. istok i zapad.1 LI ccloj istoriji KaLh sc spoji s.1Lui na praistorijskirn slibma LI stcni i na dccijirn crtd:im. OBUHVATANJE CELINE l(rst cini cclo1itost. krst SC < 0 poj.1jno. Neki od najranijih e1Topskih primera pojadjLijLI se .ui jc jcd.1\'a cclovitost i univcrz.i ccntralnim prolazorn LI pra.rnc S\'Cta. po proccni. star jc. Slicno gledanje se javlja u staroj meksickoj mitskoj tradiciji.rn u bmcn iii dno iii Ukrstanjc horizont.11·nijih. Kada sc zatniri LI krug postaje solarni krst iii sLincani disk.1) principa Ovc GORE ljLidskog bica bo mikrokosmosa To jc zbog toga sto se racLina ccntr.1 rnoze sc saglcLhvati bo sjcdinj.1nnjc muskog (vcrtiblna) i zcnskog (horizont.1z.1tL1 ukr.1.11lja 1·ezu izrnedLI kndrata i kruga. bog.is.1ju od pre 1 isc od 30 000 godin.1t. broja cctiri. iako je LI Kini broj krsta pet.1 sa b·adratom.1. krst se blisko p01·czuje sa sirnbolikom .1 se jednim od cctiri osno1 na simbola. Ona se mnogo pojadjLije sirom Azije.1dnoj kulturi krst jc postao goto\o ncodn1jiv od hriscanst1. krLig nagi. Krst se naL1Zi u drcn1im civilizacij. KRST I ISCELJENJE Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija.1 jc u oblikLI krsta.1 objasnjava zbog ecg.1djujc sirom s1 eta l(amcni disk s. broj. Smatr.l\TC sc1·cr.11«1 ljLidskc figure koja sc n. cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob. isticLici vczLI izmcdLI neb. koji pruza negu zrtvama rata i gladi tradicionalnoj kineskoj izrcci. savrscn broj bko ima buhalno na stotinc rnlicitih nsta krst.1. dosao je do istog zakljucka kada je zapisao. Vrcmcnom SC keltski krst pocco koristiti bo hriscanski sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O neba i zcmlje Ravnostrani iii grcki krst cini tlocrt mnogih ranih grckih crkava i amblem je organizacije Crvenog krsta d1 c osc takodc prcdst.

datir.1lna prccag. koji sc pon~zujc sa p.1g. vaskrsenje.m10 trostruki krst.1 u obliku T.inb.1juci ncgdc oko 3000 g p ll e Snstika sc takode pojadjuje na bronzanim predmetima plemena Asanti u 1\frici.1 kraju S\ ruscvinanu P.1\ lj. a pron.u iii krst u obliku slcn-a T predst.1deni su u Anadoliji. ank je usrnjcn kod Koptske crhc kao jedinst\ ena form.1ca od donjc) f'OZI1Jt. a koristili su je Indijanci iz redov.itskog . kao i na komadima grnearijc L\TINSKI KRST Postoji nesl.1tu O\ KRST U OBLIKU T TJ. "J\loje carstvo nije od o\'l1ga s\·cta.RST _kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc horizont.ispecem Mnoge slikc prikazju Hrista bko \ isi sa strukture u obliku slO\·a Y (racva) iii s.l k. a u Drugom S\ etskom r.12. Lorenski krst jc bio .111. tri smera krsta tau povezivali su ga sa Svetim trojstvom . Simbol besmrtnosti u starom Egiptu.rnskim kulturama J\!edutim. L1Lh sc doda trcc. gde je pro1uden ugra\ ir.1 z. ooLE Za rane hriscane.1 J\{aja i plemen. bsnije \ oj\ ode Lorenskog.1\·lja jos jedan veoma star simboL Verov. s.utija Krst je postao najrasprostranjenija verzija u prikazivanju raspinjanja Hrista i kao takav je mozda najprepoznatljiviji simbol hriscanstva krst sc \ crujc da prcdst. onda dobij. bas k.1r simbol boga sunca.m1bkm srcdnje\·ekon10g \ oj\ ode Aniujskog.icisticb p.. bo i sa poznatijcg latinskog krsta.1.1 zenski princip. svet i telo saglcdav.10 sto suncani zraci obasjJ\Jju zemlju Kalh se okrcce u smeru suprotnom od krct. pobedu duha nad materijom i iskupljenje co\·ecanstva aj krst je postao simbol Slobodnc Francuske. kralj JCYrcja ). gde sc poprecna precag.1ju bo sile kojc treba prcvladati. Krst SJ ruckom jadja SC i u Americi.1 krst.1cistickoj S\'JStici. a ispost. Za lorcnski GORE .1 prcdst.11 aho S\JStib jc u sustini krst koji se nti.nskog sveta.1 kr.1lcnb. au smeru bz.1. taoizmu i indij.1tno se razyio iz sekire.nlj.1lc (gornj. LOREI'\SI.i d\ e trccinc prcnu gore Vremenom je L1tinski krst postao glan1i simbol hriscanstva Neki veruju da sc ovo poklopilo s postepenorn tendencijom kod rane crhe da r. pri cernu uglo\ i n.1tu.Levo U centralnoj Australiji domoroci koriste formu krsta za kontrolu kompozicija mnogih svetih umetnickih dela i st.10 ju jc iznad Hrist. koji predstadja Hristorn smrt.1ljki na satu predstadja muski princip Svastib u srneru suprotnom od bzaljki 11.1 jc dodata da sc upisc lutpis INRI (sto jc L1tinsb skraecnic.· O\·aj sta\· je prcodadao idejama o duhon1osti u \ clikom delu hrisCJ.1 spomcnike u na grncarskim proiZ\odima iz bronzanog doba. kao suprotnost n. u J\!eksiku.1n10m pO\·czujc sa antisemitizmom zato sto ga je u XX veku prisrnjila ne1nacb N.udniji duho\·no i materijalno carstn1 u skladu s Hristcl\'im rccima.1 se Lh je falocentric. gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci prirodu). kod kojeg sc gornja strana zamenjujc omcom.1 lsus od N.111 11. nunja horizont.rnja bzaljki na s. bzu d.i hrisc. a prikuc.1 N.1 l1Jlazi otprilike n.1tu pojadjuje se u budizmu.1 je bila rasprostranjen Za hriseane je raspeee iskonski simbol. centralna Tursb.rnskog krsta .1 gornjom prccagom koj.1 su prvi put upotrebili 'krst u opisima smrti r.rnje u \·czi sa krstom koji je koriscen za raspece Hrista. a ne bo delovi organske celine.:. ovaj simbol se ugl.1\ lj.1 1«1spcec. jer njcgo\ oblik oz1ucJ\«1 tcstise i penis Cini osno\· egip.1pst\ om. koj. Tek sredinom II \·eka pre\·odioci jevandclj. u modernom zapadnom s\·ctu.1 Pontijc Pilat.ucta.ikc strane sugcrisu S\ lUizmenicno strujanje etlosti.1 jc bo drnstruki iii lorcnski krst.1 s.

iii kod drnstruke loze oko Brahmanorng stapa U asteckoj mitologiji.koja se sa svoje strane povezuje sa mesece\·im rnenama i sa ciklusom rodenje-smrt-ponovno rodenje Kazu da bi trostruke spirale mogle biti povezane i sa tri tromesecja trudnoce kod ljudskog roda . lrska. sa zenskom seksL1alnoscu i plodnoscu. kada iste duzine SU godina pre n. iii prema rodenju i smrti. Irska (oko 3200.are od koncentricnih lukova i spirala Jedan disk iz istog perioda. TROSTRUKE SPIRALE Trostruka spirala se cesto pominje kao spirala zirnta i konstantno je koriscena u keltskoj umetnosti skoro 3 000 godina. na taj nacin je po\·ezana s kretanjem. dok se u mnogim kulturama veruje da spirala predstavlja putovanje duse posle snuti. ima Zbog kruznog oblika. < c:: u svetirn predanjima . Ona se takode pomera istovremeno u dva smera . datirajLI negde od 25000 c:: CJ < 0 10000 SPIRAL\ Pocev sa jednom tackicom. vaskrsenjem i obno\·orn.e. kao sto Megalitski spomenici su C:esto postavljan i u obliku kruga. gde se spirala gravira LI hake vrata iii u pramce kanua. uvijanjem i razvijanjern. krug je praiskonski simbol savrsenstva period PRIRODNI SVET Sunce. GORE DESNO se takode povezuje sa erotskom simbolikom nilve. obrnuto rotirajuca dupla spirala u obliku slova S simbol je grmljavine i mesece1·ih me1u Spiralne oci se pojavljuju na ulazima u s\·ctilista sirom Evrope i smatra se da se po1·ezuju Sa eb·inocijima. Najranija poznata upotreba ovih oblika u V) bila je u doba paleolita.SPIRALE I IZRUG-ov·1 < L I spirala i krug pojavljuju se u prirodi i u umetnosti. pronaden LI BrnLI. \ irova. spirala pub iii skoljke. C:eska. Od najranijih vremena ona je omiljeni ukrasni motiv povezan sa sirnbolikorn rneseca i sa ciklicnirn tokom. Jedan od 1ujpoznatijih prirnera pojavljuje se u ·matericnoj"' odaji rnegalitske gradevine u Njugrendiu. energijom i rastorn. sto se slagalo s kretanjem sunca nebom. sto sugcrise vezLI sa obofavanjem boginje karaktcristicnim za ovaj l<ao i Zemlja. iii se tetovira na telo Za Mavare spirala predatsvlja stvaranje. Ona oko kaduceusa (Hermesove pal ice).1 su gravirani u kost iii karnen iii su crtani na zido\·ima pecina Palice od jelenskih rogova pronadene u pecini kod lsturica. Sama priroda kruzi kroz prornenljiva godisnja doba i kroz beskonacan ritam dana i noci. mesec i planete pojavljuju Za OVU trostruku spiralu na groblju iz kamenog doba U Njugrendzu. Onj motiv se mnogo koristi u oekanijskoj umetnosti. Za duplu spiralu kaiu da simbolizuje dvojnost i ravnoteiu. gde sunce1· snop pada na nju jednom godisnje. spirab se razvija od pocetne sernenke i krecc se napred u smeru kazaljke na satLI iii u obrnutom smeru. prstenovi mogu da simbolizuju vecnost pa otuda njihovo koriscenje kao ljubavno znamenje GORE SASVIM GORE vertikalnu liniju koja je usecena od ruln prema centru i srnatra se apstraktnom predstavom vulve. Ona predstavlja trostruku boginju devicu.prema uvijanju i prema razvijanju. ooLE je koncentricni obrazac godova drvefa oblik pticjeg gnezda. kad. mreskanja na jezeru iii kod okeanskih talasa. Ovaj motiv se vidi kod preplitanja zrnija blizanki u toku zimskog solsticija. sklLlpeana DVOSTRUKA SPIRALA Spirale se cesto pojavljuju u parovima iii po tri. a u Polineziji se smatra da je ona kljuc za besmrtnost dan i llOC sc LI kru±nom obliku dok spiralne galaksije forrnirajLI neke od najdi\·nijih obrazaca u svemiru. u biljnom i zivotinjskom svetLI spirale i krugovi se pojavljuju u mnogo razliCitih vidova. majku i staricu . g p n e ). Francuska. u mitu i zmija iii prepletena stabljika · biljke Vetar i rnda takode prave spirale i krugove kod tornada. veruje se da simbolizuje keltsku trostruku boginju. a na sebi imajLI reljefkoji sadrzi slozene !.

Duse su se pele u raj ovirn putem. STEPEN!CE ZA RAJ U drust. apsolutno i savrsenstvo.1nskim skol. krug se povezuje sa zastitom. dajuci sigurnost S\'ima koji se smeste unutar njegovih granica C:arobni krua se koristi u okultnim tradicijarna kao cuvar ponekad prikazuju poredane LI krugo\ c oko Boga iii Hrista.1\ no sredst\ o kojc simbolizuje r.i. koji sc \Ttc do bes. nebo.1kodc da sc nosi GORE U staroj tradiciji raj je sagledavan kao spirala. pen czan sa svetim obrucem ili n. koje se vrte u krug. krug se koristi da oznaci vecnost i celovitost. kao i u ezoterijskim hrisc.1111.1dicijama krug je rnozda naj\ azniji oblik.1nski pesnik D.1lij. za Novu godinu lndij.1 DUHOVNE H!JERA.l\ ljenja iiYotnog obrasca prornene i evolucije Na primer. koja se u ranim drustvima cesto gr.1lju Arturu On jc najL1ksi geomctrijski oblik za precizno Crtanje.1dne pustinje koncentricni krugO\·i su cesto korisceni za predstadjanje S\ n.rnci iz plemena Pueblo skandiraju ··spiralne · pesmc i plesu spiralne plesove Jedna od najpoznatijih normi S\'etog spiralnog ples. hijcrarhije andcl.·i ljudi ili mitoloskih bica Ovdc krugo.·i cesto slede spiralni obrazac koji predstavlja smrt i ponon10 rodenje Pleso\·i u obliku spirale mogu biti nacin posto.10 n. U hriscanskoj simbolici.1 kod zen budizrn. U islamu se krug sagledava kao savrsena forma. LI dok Boz. poj. SJ Staporn i Lrnapom.rnstn?noj komediji it. .1. kao centar zantclog nha.1z\ oj. cistiliste i pakao tako sto ih deli na razlicite krugove i nivoe " . a pesnici slave krug koji formiraju usne kao jednu od njegovih najlepsih manifostacija.rnjc sunca nebom.1tralo d. kosmos.111 SVET! PLESOV! Obredi inicijacije i sveti pleso. KRUG Bez pocetka i kraja. krug je omiljeni oblik za skup jednakih: krug oko logorske vatre. On se cesto koristi kao simbol za sunce (koje je i samo simbol sa\Tsenstva) kao i za pun mesec V'• > c 0 SIL\ SVETA U indijanskim tr.·ao na zcmlji kao spiralni put uz s\·etu planinu iii kao spiralne stepenice oko gradevine kao sto je stepenasta piramida kao prstcn.ll'ubica.i.1 se u raj stile pcnjuci se spiralnom putanjom koj.·anja i s\.iustralijskoj urodenickoj umetnosti u podrucju Zap.1 je ona koju praktikuju mevlevi iii "vihorni dervisi" u Turskoj. energiju i vezu s prirodorn.inu kao sto jc rozenkrojciz.·enom i politickorn zivotu.·i takode simbolizuju obr.·i sugerisu mesta na Spirala simbolizuje kretanje.1 sc uzdize ka z\·ezdama.1zac zi\'Cita prorncna i toka.igo.·esti kao \TIL neprcstani ciklus godisnjih doba i bcskonacno puto\·.1 i da krug sadrzi S\'C Bas st\ ari.lZne faze dul10\ nog r. od ncgatirnih psihickih sil.ist.1 z.inte ( 12651321) opisL1je raj. ogrlic.1 deluje u krugovim. U mnogim kulturama.1dzbinskim tockorn: saman L1kotskih Sijuksa Crni Vapit < ( l 863-19 50) tvrdio je da sila svct. krug predstavlja kojima predacka moc rnoze da izroni na ponsinu zemlje i da se ponovo Hati l\!OC I ZASTITA Buduci zatvoren i sveobuh\'atan. okrugli sto iz lcgende o kr.1stitini krug moze t. U .i se DOLE etilista iii logorista.RHIJE Crtezi konccntricnih krugo\J sc koristc k. a moze predstavljati pojarn kuce iii nastambc. oko u centru oluje kruzni plcso.idila prcma kruznom tlocrtu. koji se odraza. telo plesaca simbolizuje mirnu tacku srcd dinamicnog kretanja. odrazavajuc'i spiralne obrasce prirode. dok su linije izmcdu njih bile stazc i tr.1s ili krun. sto je posluzilo Vilijamu Blejku da naslika Jakovljeve meredevine (XVIII vek) U staro doba se srn.

1vlja Kod ple1nena Pueblo na jugozapadu Sjedinjenih Driava on predstavlja svetu planinu.1ko su okrenuti prema gore.rnje.ue Grke simbolizovalo cetiri elementa i otuda se po\·ezuje sa potpunoscu i celovitoscu. Pol'czuje se i sa glavanu streb i s temom duhovnog traganja S druge strane.1 u gradovima je centr.10 sa vrhom pren1a dole predst. predst. jer lici na stidno podrucje zene i na njene unutrasnje polne organe . sa postizanjem ciljeva is novim mogucnostima. On je stari hijeroglif kod Maja za sunc. Rimu i lndiji trouglovi su sc cesto koristili kao dekorativni motivi kod frize\·a lzgleda da u s\·im sluc. DOLE Egipatske piramide bile su simboli stvaralacke snage sunca i iskonskih humki TROUGAO Ravnostrani trougao ima tri stLrne jednake duiine erekcijom) . posle kruga. na primer na saobracajnim znakovima iii na uputstvima za pranje ve5a. troug. trougao okrenut prema gore moic simbolizovati dohvatanjc neba. Oni su povez. dok kao Solomonov pecat u judejskom misticizmu predstavlja sveti broj sedam. pa SC Trougao se pojavljuje u mnogim pismima. povezuje se sa receptivnoscu. au grckom pismu predstavlja slorn ·'delta. b·adrat najcesCi geometrijski oblik koji se stampa 1u tekstilu J\[noge zgr. Danas se rec ·'delta· koristi u engleskorn jeziku da opise trougaono podrucje GORE Trougao < c:o 0 rnoze povezivati sa ambicijarna. gde sc koristi u raznim formacijama da ih simbolizuje PITAGOREJSKI TROUGAO Pitagorejski trougao bio je vazan simbol kod Egipcana. Kao Davidova zvezda ona je istaknuti simbol judaizma. Trougao se cesto pojavljuje u svakodnen1om zivotu.1jl1ci trouglovi predstavljaju sintezu Kada su dva trougla postavlje1u tako da im se dodiruju baze.1de imaju badratni plan.1lhemiji. dok troug. trougao sa vrhom prema gore bio je simbol kralja i zdr. a hipotenuzu kao njihovo "cedo" Ovaj trougao simbolizuje izgradnju i razvoj odnose. to moze da oz1ucava polno spaj.wlj. Za stare Hetite. odnoseci se na jedinst\·o cetiri elementa. a on je zenski simbol i u Kini U staroj Grckoj. pa zato cesto sluzi kao simbo[ za se cesm povezuje sa svetim planinama Trougao i kvadrat su univerzalno vazni motivi. rnogu da predstavljaju nadobzenje iii iscezavanje rnesecevih faza Sestokraka zvezda sc dobija preklapanjem dva ravnostrM1a trougb i tako se odnosi na simboliku trougla Ona je alhemijski simbol za vezivanje.1 oblake .TROUG·LOVI I IZVADRATI U hrisc. dok preklap.1vljaju \"<1tru i muske polne organe U opstijern srnislu.trougao koji formiraju dva jajnika i materica Sumerci .10 okrenut prema dole. jedan okrcnut prema gore a drugi prema dole. koji su smatrali vertikalnu i horizontalnu stranu kao musku i zensku silu. TROUGLOVI SA VRHOM PREJ\lA GORE I TROUGLOV! SA VRHOM PREMA DOLE Maje su uporedivale oblik trougla sa vrhom prema gore sa mladicom kukuruza koja izbija na povrsinu tla. dok jc. . povezujuci ga sa plodnoscu i sa muskim principo1n (falus pod meditaciju SPOJEN! TROUGLOVI Kada se dodiruju nhovi trouglc11·a.rnstvu je on si1nbo"l Svetog trojst\·a. dok u islarnskoj < urnetnosti simbolizuje ljudsku svest i princip harmonije u VJ su koristili obrnuti trougao da bi predsLwili zcnu. koje je cesto veoma plodno Povezanost trougla sa cetiri elementa takode se pojavljuje u .1jevima znace isto: .1 st. koje je z.rni sa simbolikom brojeva tri i cetiri i s\·ega na sta se ovi brojevi zemljista na uscu reke (kao sto je delt. a mogu se od njih odvojiti samo u smislu odnosa sa drugim geomctrijskim likovima. Obrnuti trougao se takode povezuje sa zenskom plodnoscu.1lni trg u obliku hadrata cesto centar aktin10sti. sa kretanjem prenu unutra a ne napolje.1 Nila).rni zrak.

jer se srnatra otvorenirn za cetiri moguea izvora uticaja: bofanskorn. u pitagorejskoj teoriji. cetiri faze zivota (detinjstvo. ali i ogranicenja . prostrani rimski Forum nalazio se u sredistu gradskog religijskog. sa carom u sredini U hinduizrnu je kvadrat sidro koje obezbeduje red u kosrnosu. povezujuci se sa pitagorejskim "tetraktisorn" Kvadratna baza predstavlja ravan zemlje. za koju kaiu da je centar sveta. trgovacki centar Atine okru:Zen hramovirna i javnim zgradama. pentagon se odnosi na petu sefiru na drvetu zivota. kao StO SU i sustinu zivota: cetiri elementa. dole. kvadrat olicava lepotu i savrsenstvo dok je u starom Egiptu on predstavljao uspeh Kvadrat je jedan od najcescih apstraktnih simbola. a C:etiri trougla s vrhovirna prerna gore sastaju se i forrniraju petu tacku. Nasuprot tome. U Indiji je sestokraka zvezda poznata kao Laksrnina zvezda (tj zvezda boginje napretka i izobilja) i cesto se crta u prahu na vratima ili seoskim pragovima da odbije neprijateljske duhove KVADRAT Starogrcki filozof Platon srnatrao je da. njen vrh predstavlja ljudsku dusu koja tezi da se sjedini s kosmickirn Jednirn. srce proroka je trougaono zato sto je imuno na davolske napade SRODNI OBLICI Simbolicno znacenje nekoj geometrijskoj fonni daje broj strana Druge vazne forrne su pentagon (sa pet strana) i heksagon (sa sest strana). andeoskorn. rnaterijalno postojanje i svemir. a glavni grad i caraska palata irnali su oblik kvadrata. napred. zrelo doba. trgovackog i ceremonijalnog javnog zivota. po cetiri sa svake strane i jedna u sredini. Oblik kvadrata sugerise strukturu. zernlja. kamena glatka kocka (aslar) predstavlja usavrseno ljudsko bice Sa cetiri trougaone strane i kvadratnom bazom. dok je u islamskom rnisticizmu on simbol pet elernenata (vatra. adolescencija. Gradski trgovi se tradicionalno nalaze u sredistu gradskog zivota. u stvari je crna kocka . koji se zove tetraktis oltari. ratom i planetom Mars. starost) i C:etiri strane sveta. zamkovi ili vojni logori. hrarnovi. kao materija nasuprot duhu. red i stabilnost. sto sugerise ternelje . koji predstavlja Zemlju. levo i desno) Kocka je sestostrano cvrsto telo koje predstavlja trodimenzionalni fizicki svet Ona takode sirnbolizuje sest smerova kretanja. piramida sintetizuje simboliku oba oblika. starogrcki pandan bila je Agora. bog zemlje je predstavljan kvadratnom hurnkom. deset je sveti broj koji predstavlja bo2ansku moc i sustinu savrsenstva Moze da se predstavi kao trougao tackica.koji je predstavljen sa sest krakova plus prostor u sredini. Kako piramida strerni ka nebu. kao i trodimenzionalni oblici kao sto su kocka i piramida U rnisticnoj kabali. C:etvorougaona forma C:esto se koristi za prostore odvojene zbog svetih iii drugih razloga. voda. statika nasuprot dinarnike . natrag. dok se u islarnu ljudsko srce prikazuje simbolicno kao kvadrat. U islamu predstavlja savrsenstvo: Caba u Meki. prostor se merio sa cetiri janga iii kvadratna pravca. cetiri i pet. simbolizujuci sest srnerova kretanja (gore. MISTICNA SIMBOLIKA Sirnbolika kvadrata povezana je sa cetiri ugla. vazduh i etar) i pet cula.. Forum u starorn Rirnu bio je pijaca u srcu glavnog grada kroz koju je vodio Sveti put do Kapitola i Jupiterovog hrarna. GORE Mozda najpoznatiji gradski trg u istoriji. ljudskorn ili davolskom. U masoneriji. GORE $est strana kocke Cine od nje simbol stabilnosti i istine TETRAKTIS Zbir brojeva 1+2+3+4=10. mesto preobrazenja. Heksagon se takode povezuje sa islarnskim ezoterijskim ucenjirna. U staroj Kini. cetiri godi5nja doba. skupa sa krugom. koja ukazuje na peti element: ctar. kao i brojeve tri.olicena izrazom "blokiran" On se cesto sagledava u odnosu na i kao suprotnost krugu neba iii kao ograniceno nasuprot neogranicenorn. koja se povezuje s pravdorn.

zelena rnoze da predstavlja budenje. Huicilopoctli. rimskog boga rata) iii sa poharcnoscu i zlom U starom Egiptu cnTna boja se po\·cziv. a jos u\·ek se povezuje sa kuLl\'iclukorn. . "oseeati se plavo (jadno)".t dok bledozuta ukazuje na izdaju U Egiptu i srednjevekon10j Evropi.BOJA iii "bez boje" (oseeati se lose) Tokom XX veka.1h lzgleda da je on posedovao zivotodavabcke sile. novi pocetak (flameum ). Albanije i Jermenije. "videti crveno" (smrknuti se pred ocima) ~. a "uCiniti cn·eno" znacilo jc ubiti nekoga 0 zlim delima se gornrilo kao o "cn·cnim poslo\·ima".roze za devojcice i plava za decake . a jcdan mit o stvaranju sveta opisuje da su pn·i ljudi bili napravljeni od iute ilovace. Sedam boja u spektru dugc odgovar. po1·eziy. sto je obieaj koji jos postoji u delovima Grcke.\!arsa. cn·cni oker se vadio i mleo u GORE Crvena boja je boja polne i romanticne ljubavi i simbolizuje silnu strast Skupa sa formom. dok su u Kini vencanica i veo crvene boje Crvena jaja se daju bracnom paru kada dete dode na svet. "zelen od za\·isti". narandzasta boja simbolizuje i plodnost i izobilje sa centrorn s\·emira. h!ta je bila boja za\·isti.1ju misticnom broju sedam i drugirn grupama od sedam. pa su predmeti. a ratnici su bojili sekire i koplja u crvcno da bi oruzje dobilo earobnu snagu . dn·eee i eak zivotinje bojeni u crveno. a u meksikanskoj kosmologiji ··nova kofa zcmljc (pre nego sto dodu kisc i pretrnre je u zelenu) bila jc zlatnozuta U Kini.a boje se biraju radi razlikovanja sportskih ekipa Medu kolohijalnim engleskirn izrazima koji opisuju stanja oseeanja pomocu boja nalaze se "u pink boji" (sreean). Crvena boja se koristi da sugerise strast i erotiku u indijskoj i zapadnoj tradiciji iii sugerise veliku energiju i brzinu. Crvena boja se povezuje s ljubadju i plodnoscu U starorn Rimu. koja se dovodi u vezu sa polnom energijom i emotivnom srodnoscu.:i vizuclnih simbola Ona je takode blisko povezana sa mentalnim i emotivnim stanjima i moze mnogo da utice na njih. u anglosaksonsko neme. ona je takode oznaca\·ala sramotu.:itno jc trebalo da pomognc mrtvima na drugom svetlL Hiljadarna godina kasnije. a pisari su koristili specijalno cn·eno mastilo kada su ispisiYali rcci zlog znamcnja 0 zivotom i ZUTA Blisko pcn·czana sa simbolikom zlata. pa "crna" i "bcla" nose drustvena i politicka znacenja u za\·isnosti od konteksta CRVENA Kao boja kn·i i vatre. boja se koristi z. boja jc jedan od temelj. za crvenu boju se verO\·alo da cuva od zla.1la s Komunistickom partijom dok zcleni pokret ima za cilj pokretanje ekoloskih pitanja u ob·iru politickog programa Slicno tome. Preko veze sa vocem. prikazivan je u plavom i iutom. "u crnom raspolozenju". pobedonosni ratnicki bog podnevnog sun ca. ZELE NA Boja biljnog sveta.:i oznac:l\·anje rasc.111a sa rusilackim bogom Sctom.:inja. Bila je to s\·eta boja cara Australijski urodenici koriste zuti oker kao sirnbol smrti Ponekad se pravi razlib izmedu razlicitih nijansi Z:ute boje: u islamu zlatnoiuta simbolizuje mudros. neveste su bile umotavane u vatreni crveni veo NARANDZASTA SOJA Na pola puta izmeau crvene i zute. bo sto je broj nota na rnuzickoj skali iii broj cakra na telu STENOGRAFIJA BOJA Razne bojc se ccsto koriste bo stenografSki znaci za op is emotirnih st.obicaj koji postoji i kod nekih australijskih urodenika . pola iii drustvenog i politickog statusa Na Zapadu se boje tradicionalno koriste za pravljenje razlike izmedu polm·a . iuta boja je pcn·ezinna toplinom U paleolitsko doba. a njegovo prisust\·o u neolitskim grobovima \Crcn·. cn·ena se !TlllOgo povezuje SJ. iuta boja sc pLwezuje sa suncem i njego\·im zi\·otoda1·aL1ckim silanu U asteckom panteonu.r. gne\·om i agrcsijom (1·czujc se za . narandzasta boja predstavlja tacku ravnoteze izmeau libida i duha: u lndiji je to boja druge cakre. crvena boja < c:::: Crvena boja se povezujc sa opasnoscu. u V\ c:::: c::i < je bila boja klct1·e.

rnirna duboka voda takode asocira na zenski princip Kao simbol rnira i nevinosti. Sarno bogati su mogli da nose purpurnu odecu. Plavo simbolizuje bozanstvo i mir GORE u SREDINI Na Zapadu. purpurna je bila boja zvezde Severnjace. smatra se srecnom Medutim. au srednjevekovnoj Evropi zeleno se povezivalo sa davolom i srnatralo se da nosenje zelene odece donosi nesrecu "Zeleni zrak . takode. crna predstavlja zenski princip (jin). Sm rt i zalost se na Zapadu simbolizuju crnom bojom. U starom Egiptu. boja svetlosti. U islamu je zelena najvainija boja: Muhamedov zeleni plast predstavljao je raj. a na Istoku belorn U Africi je bela boja mrtvih. purpurnu boju je bilo najteze dobiti zato sto se pravila od meku5aca koji su bili retki. plavo asocira na sirinu. crna je. siva se povezuje sa staroscu i sa planetom Saturnom Saturn iii Hronos bio je bog vremena u grckorimskom panteonu. L . a njena suprotnost je :luta Na Zapadu bela simbolizuje duhovnu cistotu i nevinost. a na Tajlandu ga nose udovice koje :Zale za muzevirna. cesto prikazivani sa plavim bradarna i perikama. pre n e ). ali se takode veruje da tera smrt i povezuje se sa isceljenjem U stJrom Egiptu. njegovo carsko zdanje u Pekingu nazvano je Purpurni zabranjeni grad Budisti srnatraju purpur svetom bojom. a boja je kojJ se tradicionalno koristi za odecu za krstenja i za vencanice. pa otuda sirnbolicna povezanost ove boje sa kraljevskim i svestenickirn dostojanstvom.. crnJ je bila bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota. GORE LEVO Bernisa (oko 273-21 g. na Zapadu. CRNA I BELA U nekirn delovima arapskog sveta srnatra se da crne zivotinje donose nesrecu: crni psi donose srnrt u porodici. daljinorn i bogovima. sredista vlasti i autoriteta: ona je postala znamenje Kalifata u I veku n e. Ova boja je bila omiljena kod vizantijskih i rimskih careva. Crno se povezuje sa bogomajkom i plodnoscu kada se ponekad vezuje za crvenu. je krajnje retka manifestacija svetlosti koja moze ponekad da se primeti pri izlasku iii zalasku sunca. plava je boja Device Marije Plava se povezuje sa snolikim stanjirna. U Kini.. bogovi i kraljevi SU raja i mesta ··purpurne palate" nebeskog cara Da bi se zernaljski car identifikovao kao Sin neba. Bela. a mudrost je bila jedan od njegovih atributa Na kabalistickom drvetu zivota. a i proces dobijanja ove boje bio je skup. nosi purpurnu togu kao simbol carskog statusa GORE PL AVA Bi lo da je nebesko ili morsko. simbol U Kini. kraljica Kirene i Egipta. konternplacijom. a stari engleski obieaj da neveste nose ··nesto plavo" irna za cilj da obezbedi vernost PURPURNA lstorijski. Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ delovirna arapskog sveta srnatra se da plava prufa zastitu od urokljivih ociju. a ima mnogo primera u kojima se zeleno povezuje sa natprirodnim silama U starom Egiptu vladao je strah od macaka zelenih ociju. Plava boja neba povezuje se s muskim principom. au alherniji je tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana kao prozirni zeleni kamen. obnovu i duhovno osvezenje .0 i rast: u Kini i Japanu ova boja se odnosi na prolece Keltski Zeleni covek vafan je bog vegetacije i plodnosti. na otvorena prostranstva. moida zato sto se smatralo da ncn·i zivot dolazi iz tame. i povezano je sa beskrajem i praiskonskorn prazninom. za boju krvi. belo simbolizuje nevinost i cistotu S !VA Tradicionalno. a crne kokosi se koriste kod vradzbina. a hindusko bofanstvo Kri5na prikazuje se u plavom S druge strane. siva se povezuje i sa mudroscu.

Australijski urodenici veruju da sva bica dele sustinsku vezu sa izvorom stvaranja. Ova biea su zivela slicno svojim ljudskirn kopijama.. Onj fundamentalni cin samospoznaje doveo je do prvih reci: '·To sarn ja .. ali je u pocetku bio stvaralacka rnoc iza zivota i prirode Sa Erosom je dosla Gea. grcka slova alfa i omega na prednjem delu Bozije knjige koja predstavljaju ulogu Boga kao pocetka i kraja. ponekad dorndeci do prirodne hijerarhije. me sec i zvezde.. loveCi.\ 0 STVARANJU SVETA 0 f- TOK STVARANJA ooLe Ova slika o Bozijem stvaranju sveta bogata je hriscanskom simbolikom. snovirna iii razmiSljanjima bo:Zanskih bica. u rnnogim mitovirna o stvaranju svemir nastaje iz haoticnog tela vode. prvi muskarac i zena m·ek su glavni simboli iskonskog coveeanstva duboko postovanje prirode Knjiga Postanja opisuje Boga kako sarn stvara ceo svet On je zavrsio svoje de lo sestog dana BOGOVI TVORCI Stvaranje sveta se cesto ostvaruje delovanjcm. KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. ukljucujuci globus. bog plodnosti koji je kasnije povezan sa erotskom ljubavlju. koji ce '"irnati vlast'" nad celim zivotom. Tako judeo-hriscanska kosrnologija daje ljudskom rodu narocito rnesto pod Bogom u hijerarhiji prirode STVARANJE SVETA IZ HAOSA ILi PRAZNINE Grcka rec ··haos . a zatim more. odnosi se na pocetnu tamu.. boginja zernlje. putujuCi. stvorivsi tako titane i kiklope. Stvaranje egipatskog sveta iz vode prikladno je u zernlji koja je zavisila od periodicnih poplava reke Nila: iz Nua. nhorni bog Tangaroa stvorio je svet iz nista\·ila razmisljajuci o njemu Price australi jskih urodenika koje su stare prcko l 50 hiljada godina pripisuju stvaranje s\•eta precirna koji SU ziveJi LI mitskom prostoru i vremcnu poznatom kao "vreme sna . i zivotinje i biljke koje simbolizuju obilje i raznolikost sveta koji je stvorio Bog Stvaranje svcta se mozc opisati kao krupan kosrnicki dogadaj iii proces u fazama u kojirna se stvari sve vise razlikuju. a ponekad do svetog mcduodnosa izmedu svih aspekata prirode Bilo da se mitolosko stvaranje ljudskih biea podudara sa stvarnim stvaranjern sveta iii dado njega dolazi polako tokom nemcna. i Tartar. simbol snage i celovitosti koji drzi Adam. bog donjeg sveta Geu je obremenio njen sin Uran. prve vode. na bezoblicni s\·emir lz njega je iskocio Eros. izronilo je brdo suve zemlje. U samoanskoj mitologiji. odra±avajuci tako . POSTOJI NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL. voleci se i ratujuci i oblikujuci pejzaz svojim "lutanjima" U snu su preci sanjali dogadaje iz sledeceg dana. a za njim je usledio prvi izlazak sunca nistavilu i nasavsi samo sebe .MIT I IZOSMOS RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA 0 2 V) GEOGRAFIJU. sunce. Upani5ade. sanjajuci sva ziva biea. kopno i druge prirodne pojave. hinduska sveta pisma iz IX veka pre n e. opisuju Bo2ansko iii Vrhovno bice koje je strnrilo svet razmisljajuci 0 stvaranjem ljudi. Kako okeani okruiuju svet.

otkrivajuci pn·o kopno Mit alt. Od njegcn·e radosti zasjalo je sunce. bog rata. sa ljudima dolazi do stvaranja zlih sila s kojima moraju da se bore. i sa dvanacst drugih boginja. D\·e polovine njenog tela postalc su nebo i zernlja Indonezijska mitologija govori o vremenu pre postanja u kojem nije bilo vremena. Sumerski ljudi su stvoreni da bi bili robovi bogova.1 misici u plodnu zemlju. oni postaju svesni moralnog osecanja i odgovorni za kvarenje ljudske prirode Kao zabranjeno voce najcesce se prikazuje jabuka. ni scksa Oncb:je doslo do vclikog kosmickog plesa. ni radanja ni ch nadu ooLE ldeja o prvim ljudskim bicima. Enki. prirodu se Rangi. Na kraju SU ZABRANJENO VOCE Prica o Adamu i Evi koji zive u Edenskom vrtu predstavlja ih u stanju nevinosti u kojem ne postoji svest o razlici u seksualnosti. bog surne.rnja praiskonskog bica.istavila su njihova deca.1 r. Adama i Evu stvorio je jedan Bog i dao im je moc da "pokore . kada je umrlo kincsko pr.1lnoj Australiji pricaju o svetu koji je pokriven slanom vodom koju su postepeno povukli ljudi sa severa. pomocu rJ. Takvi mito\·i mogu pomoci ljudinu da se porn ire sa teskim zivotnim uslovinu i potrebom za smrcu da bi se zivot odriao. imali su takmicenje da stvore ljudc za kojc drugi nece moci SU div. sto je do\·elo do ljudske nesavrsenosti U biblijskom opisu. a zensko s nebom U mavarskim i drugim polinezijskitn mitovima. glas u grmljavinu.rn..1seca na dva dela telo Tijanute. sacinjen od ilovace·) stvara od zernaljskog praha Bog tvorac. Hebrejski uceni ljudi daju prednost naru u odnosu na jabuku 0 < > > z > Tane 1'vLlhuta. Adama ( cijc ime znaci . a posle je usledilo stvaranje svega ostalog Japanskibogovi lznagi i lzJ. 0 jednom eoveku i jednoj zeni. njegove kosti su postale planine.1 centrJ. o dobru iii zlu Jeduci voce sa drveta znanja. boginje mora. razdvaja se od Geba. ali to verovatno datira iz srednjevekovnih a ne iz biblijskih vremena. uspeo da ih rastavi. otac nebo. cije se telo izvija iznad zemlje. Medutim. a drvece jc izr. Vavilonski spev Enuma Elis. tokom kojeg je jedini plesac bio zgnjecen i raskomadan Vreme je pocclo ovim ubistvorr1 na novorn horizon tu. zajednicka je mnogim svestkim mitologijama ulogu. skupa sa majkom 1 ljubavnicom. . Jehova. a njegov gnev je stvorio grom i munju . On zatirn dobija zensku saputnicu. rasta i radanja PRVI COVEK I ZENA Poreklo ljudskog roda simbolizuje se sirom sveta slikarna . Medutirn. \·cseli bog mudrosti. more i reke su istekli iz njegove krvi. sto je Bog zabranio. Nut. kn· u vodu. STVARANJE KOI\IADANJEJ\l C::esta tema je stvaranje sveta iz smrti i komad.lne Azije kazuje o vremenu pre postanja u kojem nije bilo zemlje. nastao u XII veku pre nove ere. siknula je krv svetom bojom crvenog okera. kada su nastala umetnicka tumacenja Pada. Evu.1iskonsko biee.1slo iz njego\·e kose. koji predstadjaju obrazac co\·eeanstva . pa su svetlost i \·azduh usli izmedu nelu i zemlje.zbijanja praiskonskog stanja jedinst\·a To obicno podrazumeva razdvajanje muskog boga neb.. koja ce postati majka celog covecanstva . iz cijeg tela je nastao svet Njego\·o meso formiralo je zemlju... tek je L . Posto su stvorili sansene ljude.:ih se pret\·orio u vetrovc. umiranja. Odin. medu njima postoji razlika.. koji mu udahne zivot. Pan Ku. prica o bogu Marduku koji ubija i r. izvajao je prve ljude od ilO\·ace uzetc iz korita reke Eufrat. Prenu skandinavskoj mitologiji o stvaranju s\·et~1.nami uzburkali su praiskonske rnde kopljem. Tu Matuenga. lmirova \ clika lobanja postala je nebo Slicno ornme. a kapi sa koplja slile su se u ostrvo Onokoro Pripadnici plemena Arunta u centr. sjedinili i stvorili zemlju i mnoge bofanske potomke Oni SU ziveli u rnraku dok nije odlueeno da se roditelji rastave. bog Karahan. Viii i Ve ubili ST VARANJE RAZDVAJANJEM Terna razdvajanja obja5njan porcklo zirntJ. boginju neba Nut i boga zemlje Geb. U sumerskoj mitologiji iz treceg milenijuma pre nove ere. samo beskrajru rnda nad kojom je leteo beli gusan. njegov c!.. boga Zemlje. i Papa. iako se u nekim kulturanu rnusko povezuje sa zemljom.1jakih fam. presekao je tetive koje su povezivale njegove roditelje. Iako se u oba mita ]judi stvaraju od zemljc. i odmah je doslo do razdvajanja polova Tako jc prva smrt istonemeno do\·cla do pocetka vremena. boginjom zemlje Ninursag. majka zemlja.LEVO Egipatska boginja neba. svemir se u pocetku sastojao od vecne noci i tame.1 [mira. U slicnom egipatskom mitu. pn·og co\·eka· i .1 i zenske boginje zemlje. prve zcne .

narandfasta i crvena. gde predstavlja nepodeljenu lii:nost. u nekim kulturama da potii:e direktno od boginje sunca Amaterasu. kraj i smrt GORE BOZANSTVA SUNCA Veza izmedu sunca i bofanstva je arhetipska i mnoge kulture slave bofanstva sunca. pticama j bi/jkama (kao StO SU !av. kao i amajlija za zastitu GORE IZLAZAK I ZALAZAK SUN CA Nestanak sun ca svake veceri i njegovo prividno ponovno radanje sledeceg jutra cine ga mocnim simbolom smrti. nasuprot suncu sa zracima koje znaci prosvetljenje U Kini je sunce bilo simbol cara koji je nosio amblern sun ca (krug sa tronoznom vranorn) na odori . manifestujuci se i kao vrhunsko bo2:anstrn i kao carevi iii kraljcvi Njegova aktivna energija se obicno (mada ne uvek) sm. Orao j suncokret). koga neki kineski pisci pominju kao "Suncani Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski prvosvestenik je nosio zlatni disk na grudima kao sirnbol bofanskog sunca. a dvorski zivot se vrteo oko njega kao planete oko sunca u rasko5noj palati u Versaju povezuje se sa neposrednim. zanemaruje svoje obaveze.1tra muskom. alhemiji i psihologiji.. u SREDINI Sunce je arhetipski simbol. a Hrist se ponekad uporeduje sa duhovnim suncern u srcu sveta i naziva se Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii Sol lnvictus (Nepobedivo sunce). ukljui:ujuci Sama5a (Vavilon). australijskih urodenika. Ono je bilo ··oko" grckoa boaa Zevsa (i ~ (africka. Amaterasu. faraone starog Egipta. bog oluje. Kineze i Japance Za japansku carsku porodicu kaiu . sa zlatom i sa bojama kao sto su fota. postovano kod mnogih naroda kao bozanstvo SASVIM GORE Lav je solarni simbol. Izlazece sunce se obicno smatra simbolom nade i novog pocetka. povlaci se u pecinu u znak protesta zbog toga sto njen brat.SUN CE 0 Kao nas jedini izvor S\'etlosti i toplotc. kada je Gveno ( vrhunsko bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem sveta. Suncani princip se pOl·ezuje sa zivotinjama. a simbolika sunca i meseca suprotstavljena je u skoro svirn kulturama . japanska i germanska) bofanstvo sunca je zensko. sa dvanaest ucenika koji se uporeduju sa suni:evim zracima Jako se sunce obicno smatra muskim. egipatskog boga Hora. Mitru (Persija) i Apolona (Greb i Rim) U istocnim tradicijama sunce je sirnbol hinduskog boga Visnua i Bude. Ono se pojavljuje na prestolu Kubua u jufooj Africi dok A5anti iz zapadne Afrike koriste zlatni suni:ani disk za predstavljanje kraljeve duse Oblikujuci sebe prema bogu sun ca Apolonu. Raa (Egipat). Zatirn je postao jednooki kralj. a drugi bogovi je izvlaee napolje uz mnogo buke. Horovo oko bilo je simbol kraljevskog dostojanstva i besmrtnosti. rnavarska. koji predstavlja seme koje ce ga oploditi " " rimskogJupitera). U mnogim tradicijama sunce se pesnii:ki naziva "oko dana" ZEMALJSKA VLAST Mnoge kulture i njihovi vladari polagali su pravo na poreklo od sunca.. Su nee je vafan simbol u astrologiji. Prerna rnitu Fulanija iz zapadne Afrike. hinduskog Varune. Vl 0 f- u svirn sntskim kulturarna Obicno se povezuje sa snagom. Japanska boginja sun ca. ukljucujuci Inke. francuski kralj Luj XIV ( l 638. Simbolika sun ca je uobicajen motiv na znamenju kraljevskog dostojanstva. jer se zenski princip sagleda\·a kao aktivan zahvaljujuci zivotodavalackim silarna. pri i:emu je sunce dobro a mesec zlo oko. vaskrsenja i besmrtnosti Qyo cini osnov mnogih mitova i svetih obreda U starom Egiptu. a izlazece sunce (predstavljeno crvenim diskom) nije sarno japanski nacionalni amblem.l 7 l 5) bio je poznat kao '·Kralj sunce". OKO SVETA U mnogim kulturama sunce se uporeduje sa svevideCim bo:Zanskim okom. bog sun ca Ra je svake noci obavljao zastrasujui:a putovanja kroz donji svet. znak snage i voostva .. sunce jc kljui:no za zivot na zemlji i predstavlja jcdan od najvaznijih simbola pri cemu mu je jedno oko bilo dovoljno da vidi. a drugo je davalo svetlost i toplotu. Suncev pandan na nebu je mesec (koji se i:esto sagledava kao zensko). a U mnogim kulturama zalazak sunca simbolizuje starost. susrecuci se skandinavskog Odina i islamskog Alaha. nego i ime ove zemlje (Nihon). U kosmologiji Dogona u Maliju sunce se opisuje kao usijani zemljani lonac (sirnbol majcinske utrobe) okruzen spiralom usijanog bakra. izvadio je sunce iz svoje oi:ne duplje i sta\·io ga na nebo. indijanska. Samojedi sa podrucja Arktika smatraju sunce i mesec ocima Nurne (neba). intuitivnim znanjern iii kosmickim intelektom.

1 k.1k j.\ SC "' z.1niji prctcr.kc s.oesNo Apolon.1dnoj ikonogr. plcmcn.n liL'lli f11'incipl11ll .1Sf1inj.1 u kc>Si11L"LI i scdmi jc kosmicb dirncn.1z1 oi k.ir krug.1 .Sunc.1l1wscu kL1ji n. z. crno sunce je povezano sa smrcu i unistenjem..ij.nlj.1 siron1 I>komku nutcriju kuju trd1.11 h cm i ji crnc1 q1ncc prcdst.1: 11.t.1ti u sno1 im.1 prilllL'I Lw i LI z..1 l>br.1 St\ L>ri >I ctlo:. nagm·est.i 1rib!llic .1 f'OilL'bd sc porninj.1 cg.1glcd.111.1 fizicki i 11.1j1 iscm 11i1 c•u tczc b psihickL1j cck11itc>sti iii prL•s1ctljcnju iii sc n..c kc>ri.1LJ.11 .rno s.l t. a l\faje su ga prikazinle kao jaguara.1 primc'r u trcnutku Hri>tL>\ L'g r.1 Lw car kr.1c1 iz plcmen.1mkL1:.1oljom 1crson.LI 1111wgi111 prc.1 Hopi 11. suncc nc bi granulo i zemlja bi utonub u tamlL U prcdanjima Indijan.1cb unut.ilo Lw Cri.n lj.Lrnrirn. Zato sc pornracenja sunca srnatraju rdavim znamenjem. pornracenje sunca je sa uzasorn i strahorn sagledavano kao sirnbol nesrece r1rcd:.Lim zr.1ko bi Apofis ikad.1 i mite>\ i111.w olicc11jc mus kc c11crgijc rnozc sc s.t1 L' kLlJC .1 r1sihicki r. Asteci su ga prikazivali na ledima boga donjeg svcta koji ga nosi na ledima.1 duh.1dicion.1lnoscu..1 zrnije. .c f'IL"' c'tli.1 kuji su prcdst.irnbc•l jc kru:.rn.1jnch ( .1ocim.1 zr.ikodc f'O\c'z. uticuci i n. na sta ona otkrije lice i svct ponon1 postane os\·etljcn Suncani pies nizijskih Indij.1ficki :.1cinu >Ligcri.1lltl>i itct.11 . (\no jc pL•1cz.Suncc jc t.1 Ciroki suncc jc zensko.1izmcnicno Lw r.rnj.1c.11 .w bL1z..1 porazila Raa. monstruoznorn zmijom Apofis.1lnDscu. vozi nebom svoju suncanu kociju sa najljucim neprijatcljcm. pre ponovnog izlaska na istoku.1glcd.1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust.mwsti .1t'i ii l kdtskom mitLI suncc ic c1lic..l\ r.1.trci\cit:ili i L \j I tL1c.1lj .1 rnncc jc pl1t.t (ukljul:LijLI(i 1wrdij. ljudi igraju i pc\ aju.rnoj gL•rLfoqi i . Kao antitcza podnevnom suncu na vrhuncu stvaralackih.'nlc: n.1111 i r n.1utc1rit.1ci111.1liw jc bi IL' .1 lH\ll jc simlwl i>kc•nskog ncs1·cqwg Sun cc sc ccstll poi czujc s.l f1Silwlog.1k s p.1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1 h1cij.11 .11ljcrni1 it.t gr.1110 lice l GORE U rnnogim tradicijarna.1p.11w u Lugu ( s1 ctlosti l .1c..1 i mozc sc bc>g iii jLin. a kada njena kci umrc od ujcd.c.1m11cl L' L' .1 scst pr. .1 sc ncbo111 n1zi u h•C:·iji Su11CL' l:c:.1L1cko111 cncrgiic•m zdr.l\'. koje nagovestava kataklizrnicne dogadaje kojima se ciklus PS I H (\I() Sk\ SI\ I B (\LI k .1 stqr.Suncc sc pL>nckad r s liccm kod i11dij. CijC ic pn L) L'liccnic ot.11 .11 kc11.1ju cgurn.11w s. sunce od bola prckrijc lice i svet ostane u tami Da bi utesili suncc. bog sunca iz klasicne antike.11 nc i uL1q.t i tor1IL>tLI Tr.1 .1indi1idu.1diti: Z. zivotodavalackih sila.ri u --lstroncqniji i --1:.tc linijc sugcrisuc'i sunc·L'\ LI nwL· d.111aca pcn·ezan je sa ovom simbolikom CRNO SUNCE Nckc kulture uovorc o crnom suncu.iti Lio zr.wajuci nczaustavljivu nesrecu .

Postoje price o pobesnelirn demonirna koji se nalaze pod jakirn uticajern rneseca. Sloveni pricaju o vukodlacima . tako se moze razumeti i da utice na nase emocije. ponekad zvanu Mesecom crkve. a za Devicu Mariju. ukljueujuCi ljude . kada se smatra da obredi i prizivanja imaju dvostruku mac udaljenosti od 400 hiljada kilometara od Zemlje. Mesec se slavi kao rnajka svih sa mnogo dojki. Cinjenica da njegovi ritmovi odgovaraju gotovo tacno rnenstrualnom ciklusu kod :Zena. udova i grudi Kineska boginja rneseca rodila je sve stvari posle potopa. kao i godifojirn dobirna i godisnjern ciklusu. postoji veoma malo naucnih dokaza da su rnesec i ludilo povezani). dovela je do ocitih asocijacija u odnosu na zensko i na zernlju ili prirodu. a njegova periodicnost bila je od najvece vafoosti za sva poimanja vremena . biti ponet raspolozenjima i osecanjirna. a narocito se povezuje sa zenarna. boginja je meseca i personifikuje bofansku mudrost Sing Mu. Njena deca bila su zvezde . kineska boginja meseca. Najzad. Smatralo se da se vreme ovulacije kod zena de5ava u periodu punog meseca i verovalo se da je moc percepcije kod zena veca tokom menstruacije. darivala je vizije ali je takode znala da unisti ljude ludilom Isto vazi i za vecinu Za kamenove Stounhendfa se veruje da su sluzili za astronomsko merenje mesecevih faza ooLE MESEC I ZENSKO Simbolika koja se pripisuje rnesecu pretefoo je (ali ne slicno tome. Boginje meseca postoje u rnnogim starim kulturarna . fenomen koji se desava svake druge iii trece godine . 2 Vl PLAVI M ESEC Dva puna meseca unutar istog kalendarskog meseca cine plavi mesec. mesec je najocitije nebesko telo.MES EC 0 NalazeCi se na priblifooj iskljucivo) povezana sa zenskim. kao tvorac zivota na zernlji. mesec vrsi snaino gravitaciono delovanje i na kopno i na more . Oni su . Grcka boginja Arternida (rimska Dijana) prikazuje se sa mnogo dojki i sa zivotinjarna i biljkarna koje joj iskacu iz glave. Njegov uticaj je najprimetniji kod rnorskih plima. pri cernu je tanka linija koja deli isnpiraciju od ludila. Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn menjala su se vremenom: najpre boginja bez ikakve veze sa suncem. Zato izraz "jednom za plavog meseca" (s mene na us tap) znaci skoro nikad. intuicijorn. kaiu da poseduje savrsenu mudrost. tra:Zeci njenu pomoc kod zaceca. smatrali su je nevestom svog brata sun ca. koje se cesto povezuju s vodom Iako se mesec ponekad povezuje sa usvajanjem znanja. naziva se boginjorn savrsene inteligencije. Mesec ne emituje sopstvenu svetlost. sto se u najekstremnijoj formi rnanifestuje kao ludilo . Posle sunca. Mesec se cesto povezuje sa mudroscu.ljudima koji se pod svetloseu punog rneseca pretvaraju u vukove. Hekata. sa iracionalnoscu i sa nesvesnirn ili skrivenirn Biti "pod uticajem rneseca" znaci gubiti razurn. cesce se povezuje sa osecanjima. nego odraiava svetlost sunca: osobine ove svetlosti veliki su izvor religijske i pesnicke inspiraci je 0 "'='. UNUTRASNJA MU DROST Mesec je veliko ogledalo i olicava osobine receptivnosti koje su neophodne za intuitivni proces i za dozivljavanje osecanja. Ova receptivnost je jos jedan aspekt boianstava rneseca . U ranoj japanskoj mitologiji svetlost Cukujornija. kasnije je postala supruga sunca i boginja braka. psihickom snagom i snovirna. grcka boginja tarnnog rneseca. Mesec se povezuje s mastom. Grcka i egipatska mesecevih bofanstava. ali rnnogi smatraju da deluje i na biljke i zivotinje. I- 2 MESEC I DUSA Kako mesec utice na plimu i oseku. boginje meseca u zapadnoj Aziji i Evropi bile SU izvor svih zivih StVOren ja. sintovskog boga meseca. plodnoscu i radanjem Stare civilizacije su praktikovale obrede plodnosti i slavile su rnesec na godisnjim svecanostirna posvecenim boginji. rnogla je da izazove halucinacije i razocaranja . U vikanskoj tradiciji slavi se esbat (mesecev praznik) povrh uobicajenih 12 u toku godine. boginja Sofija iii Gospojina od Mudrosti. (Uprkos njihovorn folklornom povezivanju. u vlasti nesvesnog.

Mani. ovo slovo se izgovara kao "nan . sunce. mesec. koja se povezuje sa misterijom. i Sol.. cesto ugraviran ili naslikan na minaretima ili grobnicama. koja je nasledila deo lzidine sirnbolike.:i uh\'atio. Tamni mesec se povezuje sa mirorn i pocetkorn uspenja iz donjeg sveta ili srnrti . i to u ulozi ogledala Hristove svetlosti one dole Jednom prilikom. prolazeci kroz beskrajan tok srnrti i ponovnog radanja u ciklusu od 28 dana. sto je u isto vrerne arapska rec za ribu.1.odrafavajuci trudnocu . i\Lrnij. polumesec se prvenstveno povezuje sa zenskirn bofanstvima Boginja devica U nordijskom mitu. pun mesec.1li ml.1ci n..i cesto se smatra da je do bro vreme za pocinjanje novih projekata. i\[ani jc zgr. odustajanja od stvari.1 dcc.1trnosfcra jc post. n. SASVIM GORE Tamni mesec simbolizuje tacku mirovanja zivotnog ciklusa GORE Tri cetvrti meseca predstavlja 'odustajanje od stvari' i 'opadanje' (OVEK NA MESECU 20 jula 1969.ui. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem nosi kofe .1st.STVORENJA NA MESECU Krateri i senke na mesecu omogucili su ljudima da projektuju svakojake slike stvorenja na njemu Uobicajena zapadnjacka slika jeste slika eoveka na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu. cesce se govori 0 hriscanskoj ikonografiji Devica Marija.1 su oni post. Hiukija i BiL1.:i budu njegcn i drug. on je simbol raja i vaskrsenja. Mesec.1ka koj..:i tlo..1 kaLh bi uspco d. Nil Amstrong je simbolicno ostvario prvi fizicki kontakt sa mesecom. . Arternida (ili rimska Dijana) obicno se prikazuje kako drzi polumesec u ruci ili ga nosi na glavi Izvrnuti polumesec atribut je egipatske boginje lzide.:idi mcsec i tri cetnti mcscc. oznaeavajuci celovitost Tri cetvrti rneseca predstavlja vreme opadanja. U arapskorn pisrnu slovo "n . boga preobrazenja Polumesec je veorna vafan sirnbol u islamskom svetu. govoreci: "Mali korak za eoveka. U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu potamnelo sjaj. C:etiri rnene ili cetvrti meseca: rnlad mesec. sirnbolizujuci otvorenost i koncentraciju Obicno pracen jednorn zvezdorn. zato on cesto predstavlja prelaz i obnovu i sirnbolizuje ciklieno vrerne . a riba je sirnbol vecnog zivota u Kuranu pribliz. Mladi mesec se povezuje sa narastajueom energijorn .1 b. rnesecevog rnetala . Mesec je najjaci kada je pun: tada predstavlja punocu 2enske energije i odrafava simboliku kruga. tako d.1 g. intuicijom i silarna nesvesnog U hinduizmu je polurnesec sirnbol Sive. irna 28 mena u toku dnevnog izlaska i zalaska. ogroman korak za covecanstvo" MITOVI 0 MESECU POLUMESEC Kao znarnenje. oblikovano kao polumesec sa tackorn iznad.1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost mogb d. tokorn kojih prolazi kroz ceo zodijak. slovo je vaskrsenja.1jaL1 J\etinjska. au MESECEVE MENE Mesec odrafava ritrnove zivota. u stvari.1lo bi pomracenje.1bio d\ . Manijeva koCija se C:esto . Medutirn.1 su nosila \Odu.:i bi g. tri cetvrti i tarnni rnesec. a za upokojene rnolitve se pisu tako da se rirnuju s njirn... velika opasnost za ljude i neranjivi su bilo kojirn oruzjem osim onoga koje je napravljeno od srebra.1 ima \ cci uticaj 1ia GORE Od srednjevekovnog vremena Devica Marija se povezivala sa polumesecom. d. Altajski samani vide starog kanibala koji je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski rod. stvorili su bogovi i stavili su ih u koCije da putuju nebom.1 jc cesto progonio \ uk Ha ti kad. takode se ponekad prikazuje na izvrnutom polumesecu On je atribut prvosvestenice tarota.

.1strologija i J. se smatralo da stanuje na zvezdama U rnajanskim hijeroglifima drnjnik S\J. dok se rnedu Inkama kosmicka simbolika zvezda prosiruje ne samo na ljudc nego i na zivotinje i ptice: oni su verovali da sc na nebu nalazi ee se ispuniti zelja ako jc pozelite kada Yidite zyezdu .1c.lralele su se spajale u zn. zvezde predstavljaju duse pran•dnih pokojnib. oznacitclji boz.1rnm Vitlcjemske Z\czde. finskom nacion.1t\ . Venere) Petokraka je postal a rasprostranjen simbol duhovnog i vojnog uspona GORE Medu Astecima.111 za r.nas se z\·ezde pm·ezuju sa snovima i zcljama i postoji \·ercffanje da padalicu ZORNJACA Kako orbita Venere leZ.rnskog prisust\•a One su arhctipski simboli koji se pojadjuju u svetim i sckularnim tr.Kao t. mira i tamjana. a zavisno od ciklusJ. zvezde padalice se tu mace kao iskre rajske vatre iii semenke bozanske sustine Za njih kazu da igraju slicnu funkciju za anoele.irncnjc .1strofu iii rat i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA lsprcd.1traju bo raj ski simboli. z\·ezde sc 0 odm·ek posm.1danjc i rast bib na zemlji U hriscanskoj tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno jc poj.1 nezde su bile prozori svemira. ZVEZDE PADALICE Obicno posmatrane kao prorocansko znamenje.kn-. Prema KalevJ. Prcma j. Mlecni put se zvao mikskoatl ('°zrnija od oblaka") i po tome je dobio ime MikskoatL bog zvezde Sc\·crnjace i !ova.1 na izlasku iii na sacinjenc od dclova ljuskc kadJ. \·idi sc blizu sunc. na primer.stronornija bile su jedno Nebcske pojave bile su od velikog pr.:i dogadanja na ncbu pokLlp.1tkotr.wi rnescc. kome su dali poklone od zlata. koji jc odgcn·or. prcdsbzino je prirodnu bt.walo ulazak u gornji svet U r. se razbilo Jajc sveta .i unutar orbite Zemljc. zvezde se cesto pribzuju sa zracirna svetlosti koji izbijaju iz njilL Prema narodnorn verovanju u Gvaten1ali i Pcruu.zJ.1kutskim GORE "" Zvezde SU povezane sa duhovnim prosvetljenjem i bozanskim prisustvom samanima iz Sibir.kog bica na zemlji. delujuci kao glasnici izmeau raja i zemlje i podsecajuci ljudska bica na njihovu vezu sa du horn.1ja. obc!czavajuci sezonske prornene i dajuCi kalendar za lov i sctrn L1ko su ljudi zap.rnim drustvinu posmatranjc oEsNo U hriscanskoj tradiciji.1ju sa dogadJ. OJ. za kogJ.1ckicc s\·ctlosti kojc obasjavaju tamu.:iju su mnoge price o simbolici zvczda. ncba bi lo je vJ. ona se na ncbu pojavljuje prilicno blizu sunca. Njihovo kr.jima na zemlji.1 .1jno ot\·aranje i z.rnu sirom sveta. te p.1kticnog zn.!i.n dco zivota.1dicij.1iali da sc iZ\'esn.1lnom spevu. zvezda je vodila mudrace do novorooenceta lsusa.1ranje omogubvalo jc iii sprec. Z\'Czde SU Petokraka zvezda bila je amblem asirske boginje lstar (kasnije lzide.

1dbcnim 'cscljima. centar zivota iii kapija raja.1sporcdcnih z. cineci je L1ko simbolorn celcn·itosti i s. a on se ccsto poj.1nscnstva Kada se crt. cija istorija datira iz Hcmena pitagorejac.1\·istc S\ C\ gore z. u rneksickoj narodnoj urnetnosti ona se cesto prikazujc sa lukorn i strelom.1ka jc poznat. pa su se vrata i prozori zatvarali pred svitanje da bi se sprecio ulazak opasne svetlosti. pri cemu su Hhcn·i .wpako.1 prcm. U vecini severnoazijskih predanja ona se nalazi na vrhu Svetske ZVEZDANI Sli\!SOLI ZYezda pctokr.1 bili stoicrn. daju zornjaci jednak znaeaj kao suncu i mesecu.1 ostatkom Z\ czd.1gijski zn. a nosi masku od lobanje U hriseanskoj tradiciji jedno irne za davola je Lucifer. olt.zato sto najavljuje zoru i ponovno radanje dana . Sd cfra nha prema gore. poectka i kr. a donja fenicansku isnjeg bog. kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama pojavljuje se na zidovima starih hramova.1gr. U rnnogim delovima Evrope i Azije ona se razlicito porninje kao stozer.1 tacb oko koje su se Hteli S\ i drugi. U vavilonskoj i asirskoj mitologiji !Star. uzrokuje nesrece i baca cini.·ideni kao roocn i GORE Dve verzije osmokrake zvezde boginje lstar. a Sarni iz severne Skandinavije zovu je stub sveta.1ju na SC\crnu stranLI hr. Medutim.1 se LI smislu strnkture drLISt\a. ncbo.1111 kazu da jc sirnbol kosmickog coveka.1ko 1u sYom mcstu.1gram kao znak idcntifikacijc. zornjaca je simbol zivotnog principa . s kojirna ona formira ncbesko trojstvo.1\ lj. glavcina.1 n. pent.\\ isno od odnos. saglcd..1k To jc forma koja sc j.1ja Slcdbcnici Pitagorc koristili su pcnt.l\.1jaju njcnih FCt nhova dcle jcdn. Mongoli je porninju kao zlatni stub. da inspirise ljubav.n a ljLidskLI hijcr.1jlija protiv zb za odbijanje dcmonskih sila. U turkmenskoj tradiciji ona se opisuje kao "fatorski kolac . otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi ovo zovu zvezda znanja . okrcnut n.1 "' SEVERNJACA Severnjaea simbolizuje cvrstu i vecnu tacku u centru oko koje se vrti kosmos. latinske reci i kabalisticki znakovi Ovaj pecat je simbolizovao moc okultnog i za njega se verovalo da moze da uzrokuje zemljotrese.1 U srednje\·ekovnoj Evropi pentagram sc koristio kao . sto znaci zornjaea pLrnine.1cku odnos. au hriseanskoj tradiciji on je simbol HristO\·og 'alfa i omega. prcdstadj.un.uhijLI U Kini. sa jugozapada Sjedinjenih Driava. bas kao StO je vecernjaca nestajala neko vreme pre nego sto bi se pojavila ponovo da najavi izlazeec sunce Kod nizijskih Indijanaca.un.10 s.1 Simbolib sc\crnjal:c kao Hha ncb.1 r.1 bor. u meksickoj tradiciji za zornjacu sc smatralo da donosi bolest.i dreYni m. pupak. s. LI kojcm su car i \l1dajuca klas.oEsNo U indijanskim predanjima zvezde se smatraju logorskim vatrama predaka zalasku.1ci. silazila je u donji svet u potrazi za ljubavnikom i onda Se vracala LI N < N :::J rn zin1t.wlja u umctnosti i u klasicnoj . boginja ljubavi koja se povezuje s Venerom. urezan u kamenje crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na pola krozjezgro.itoj kao zlatna sredina iii bozanska srazrnera. shodno O\ tome.uhitekturi. pC1bzujuci n.1vlj.1 s nhom prcma PENTAGRAM U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde petokrake su se urezivale na diskove plemenitih metala kao sto su srebro iii zlato da bi se dobio carobni pecat poznat kao pentagram Ponekad su unutar ove forme upisivana hebrejska slova.1 drugu u sr.1juci mladozenjLI kao stozernu t.1Zmcri pozn.1gram sc pO\·eziv. Zato se zove zornjaea i vecernjaC:a.1 odraz. s\·. na primer.·crnjaca prizi\a LI' cdskim S\ .1 ncbu. kao i u prirodi (morska zvczda i ncke \TSte c\·ecd) Linije kojc sp. J\Icdutim. U lndiji sc sc.1 sc\crnj.ui u im kr.1mblem kod nusona.1 kao pent. neba.1 pcntagr.dok lndijanci iz plemena Kora. koriscene sirom Bliskog istoka mnogo vekova pre Hrista Gornja zvezda predstavlja vavilonsku verziju.nljujc i kao .11n i predst.1 davolom.1jc\·inu obicno sc post.

zodijak je pojas zvezda sa obe strane "ekliptike . duhom. hemisferi) kada sunce ulazi u saZ\e:lde Ovna . forrnarna i predrnetima. a izvire iz stava koji sagledava stvaranje sveta kao ogrornnu rnrezu medusobno povezanih sila. neba prolaze sunce. arnbiciozan i lako padne u dosadu . BLIZANCI (22 JUN) Blizanci znace suprotnost i dvojnost U nekim tradicijama. njegov vladar je rnesec. a dragi kamen je ahat U Indiji se ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti..ZODIJAK 0 Simbol sam po sebi i zbirka simbola. a moze da predstavlja i promenu smera GORE (stvaranje iii inicijacija). ali i na izvor zivota. nezavisan. ovaj znak se prikazuje kao muskarac i zena iii kao i:iar ljubavnika.. a dragi kamen dijamant DESNO Krug zodijaka je simbol koji predstavlja cikluse. zena koja drzi snop zita iii zmija GORE i lice. Blizanci se povezuju s ljudskim kontaktorn.23 AVG UST) Kada sunce ude u sazveide Lava. gord i autokratskL Njegov vladar je sunce. Anatomski. neza\·isne :Zene"). iako zna da bude egoistican. ukljueujuCi lzidu. a njegov dragi kamen je foldspat 2' Vl 0 Drerni simbol muskosti i plodnosti Bikovi su lojalni. ovaj znak se odnosi na pluca. element voda a svojstvo glavno.20 boginjorn majkom iz Veda Astroloska godina pocinje na prolecni ekvinocij (na severnoj Lav predstavlja lavlju grivu iii stvaralacku energiju slicnu zmijskoj. zastitnicki nastrojeni i neini. ruke i rarnena. odrafavajuci iii cak uticuci na zivot i dogadaje na Zemlji. mesec i planete Deli se na 12 sazvezda iii znakova "Zodijak" dolazi od grcke reci i znaci krug zivih stvari. Rak sugerise klesta raka. svojstvo prornenljivo. prakticni. element vatra a svojstvo fiksno Anatomski. DEVICA 23 MAJ . a vladar je Merkur. svojstvo fiksno i dragi kamen smaragd. faze razvoja i aspekte muskog i zenskog . : glavno SEPTEMBAR) Devica (u srnislu . cudljivi.21 a njegov dragi karnen je rubin Ovan lici na glavu ovna. njegova snaga (na severnoj hemisferi) nalazi se u zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje sa toplinorn. a svaki dobija tri "svojstva . kreativnoscu. hrabroscu i vodstvorn. Anatomski se odnosi na Devica bi mogla da bude nebeska krila.. Njihov element je vazduh. Lw se odnosi na srce. mirni. plemenitoscu.ali znaju da budu tvrdoglavi i strogi Vladar Bika je Venera. zanet. Ovan se cesto prikazuje kako trci napred a gleda natrag Ovaj znak je tvrdoglav. Demetru i Devicu 1\fariju. plemeniti. GORE RAK (22 JUN Rakovi SU 23JUL) osetljivi. ali znaju da budu sebieni i preterano ernotivni Rak se povezuje sa arhetipom rnajke. Svakim znakom "vlada" jedno nebesko telo OVAN (21 APRIL) MART . romanticni. komunikacijorn i intelektom. Vladar Ovna je Mars. Praznik u slavu Budinog rodenja dolazi pojavorn prvog punog meseca posto sunce ude u sazve:lde Bika LAV (24 JUL . Sazve:lda su se pcwezala s razlicitim zivotnim (2-+ AVGUST GORE Blizanci simbolizuju dvojnost. fiksno (trajno) i promenljivo. Rec je o pojmu koji je nastao u vrerne kada su ljudi verovali da je svako nebesko telo naseljeno nekirn astralnim GORE Bik lici na glavu i rogove vola. uvidarni i strpljivi Uzivaju u culnirn uzicima. prividne putanje kojorn preko GORE BIK(21 MAJ) APRIL-21 grudi i stornak. dolazi u vreme zetve Povezuje se sa veCinorn glavnih zapadnih boginja. poprimajuci rnisticna znacenja kod obja5njavanja ljudske sudbine i zamrsenosti koje cine ljudski karakter Znakovi se dele izmedu cetiri elementa. anatornski se odnosi na grlo i vrat.. njegov element je vatra. njegovo svojstvo glavno. anatomski se odnosi na glavu rnastoviti. njegov element je zemlja.

svojstvo prornenljirn. Vladajuca planeta Vage je Venera. element voda i svojstvo fiksno. njihov element je voda a svojstvo promenljivo. anatomski vlada kolenima. Strelac je simbol vise mudrosti. Devica se odnosi na creva. Ovaj znak ponekad predstavlja orao.1tra. nauke i puto. a glif odra:Za. S\ojstvo gbn10. a dragi kamen je kornalin. svakodnevnorn svetu Ribama vladaju Jupiter i Neptun.·a i ribu i rocTcn-e v GORE Jarac povezuje kozije rogove sa ribljim repom. feniks iii zmija. darovite i lako se odusevljavaju. idealima. filozofije. JARAC (22 DECEi'v!BAR riba koje plinju u suprotnim smerovima.\adajuea planeta jc Jupiter.1. kao i arnbiciju i pregoran rad .1 wsnik jc kulmi1ucije zime .·anja. dragi kamen je GORE Glif vodolije predstavlja vodu i prenosi ideju pasivnog dualizma. SKORPIJA (2+ OK. a psihicka osetljivost oteia\'a im zivot Ll . VAGA (2+ SEPTEMBAR 23 OKTOBAR) Kada sunce ude u sazveide Vage. Skorpija se zasniva na hebrejskom slovu mem. Strelac.·anaesti znak su Ribe. dragi karnen topaz GORE Zodijak predstavlja savrseni ciklus i zbog toga se njegova simbolika odnosi na tocak i na krug. Njegov clement je zemlja. ona se odnosi na donji deo nogu i na krv. duhovnog traganj.20 JANUAR) Jarccm dada Saturn.Device su prakticne. GORE ekscentricnoseu i originalnim razmisljanjem. ah znaju da budu neodlucne. intuitivne. dragi kamen granat. element v. povratak vodnjikavog arnbisa pre nego sto ponovo zapocne stvaralacki ciklus. iako su sklone ljubomori. analiticne i precizne. a sirnbolizuje ih par spojenih Otrornom Skorpijom vladaju Mars i Pluton. a dragi karnen arnetist GORE Strelac znaci projekciju RIBE (20 MART) FEBRUAR .st1elacd. slobodom. njen dragi kamen je opal. spoj zivotinjske i duhovne snage VODOLIJA (21 JANUAR hematit Kao poslednji znak zodijaka. vladaju limfnim sisternom i stopalirna.TOBAR 22 NOVEMBAR) Anatomski. sirnbol coveeanstva koje strcmi ka zvezdama. cnstinu i stabilnost. Anatornski. zubima i kostirna . pronicljive. bog mora. Anatomski. koja je obicno povezana sa covecanskim Glif riba predstavlja dve ribe koje odlaze u suprotnim smerovima . ali Strelac moze da bude i ncrealan i nepouzd. energicne i radoznale. slezinu i pleksus Njen element je zemlja. GORE N 0 0 > Vaga prikazuje kantar. Ribe predstavljaju rastvaranje. a strela predstavlja ubod skorpijinog repa.rn. . Vage SU i bozanske moci. Skorpije su odlucne. ali znaju da budu cepidlake U vlasti Merkura. Skorpija vlada bubrezirna i genitalijama.20. DECEMBAR) Deveti znak. Njegova . sa silnom polnom energijom i strascu. nalazi se u sredini astronornske godine kada su dani i noci jednake duzine. Vodolijom. U mnogim kulturamaonasepovezujesa propadanjem i srnreu. Njen element je vazduh. predstavlja savrsenog eoveka.21. a svojstvo glavno. Njegov naziv sc \·ezuje za mitoloski cipalj. GORE 19 FEBRUAR) Glif rndolije predstadja vodu i kornunikaciju. svojstvo fiksno. Obicno se prikazuje kao kentaur koji nosi luk i strelu. dragi karnen je safir a anatornski se odnosi na kicmu. .1dajetrorn. urnetnicki nadarene. pri cemu glif predstavlja ovaj kontradiktorni aspekt Ribe cesto oseeaju da ih vuku dva smera i obicno su sanjalacke. Jarac predsta\·[ja red. svojst\'O prornenljivo. vladaju Saturn i Uran Anatomski. njen element je vazduh. butinama i karlicnom zonom D. prefinjene i dobri mirotvorci. STRELAC (23 NOVEMBAR . njegov glif predstavlja strelu. bubrege i jetru. ali i zalazak sunca .

stvorila je sve :live stvari kada se preobrazila u mnostvo oblika.BOGOVI I BOGINJE bo:i:anstava sveta.:?: Vl snaznirn . ratnicki bog iz nordijskog panteona. starogrckog vladara neba i zernlje. rasta. srnrti i ponovnog radanja u prirodi Ona se cesto povezuje sa mesecom. Iako su rnisterije utkane u kulturu u kojoj nastaju. dok jc zulucn·ski Unkulunkulu stvorio sam sebe od prostrane mocvare obrasle trskorn u boji koja je postojala na pocetku sveta Vrhovni bog cesto sirnbolizuje musku snagu i vlast i povezan je sa arhetipcn·ima oca. bi la je atribut i Zevsa. odrafavajuci njego\'ll ciklicnu prirodu i svetle i tamne atribute . kontrolisao je vreme i useve i KECALKOATL Jed no od glavnih bozanstava asteckog panteona. sirnbolizujuci praiskonsku silu od koje pocinje sav zivot U mnogim tradicijama to bozanst\'O se samo stvara i pojavljuje se na earoban nacin: na primer. nseci vlast nad prirodom. ona je predstavljana kao kupa iii kameni stub. spadaju Kecalkoatl (Asteci). ona se obicno identifikuje s prirodom iii zernljom U Ju:i:noj Arnerici boginja plodne zemlje bila je Paeamarna (njen kult je u kolonijalnom periodu prilagoden Devici Mariji). boginja zemlje i stena i majka naroda Boginja nije samo stvoriteljka cija bezgranicna plodnost i plemenito obilje radaju.. zirntinjarna i ljudskim bicima Odin.. Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"') izronio je kao humka ili breg iz haosa YC1dnjikavog arnbisa.uhetipskim simbolima koji istraiuju neke od najdubljih ideja covecanstva . ciji je donji deo tela bio zmijski ili riblji. nisu sva vrhovna bo:i:anstva muska. cije ime znaci '"svemocni bog . sto ih cini 0 . I Odin i Dagda su bili poznati po mudrosti. ponekad beo Zevs sedi na trijumfalnom sudu sa ostatkom olimpijaca i progoni poslednje titane u Tartar (podzemni svet) Kao vrhovni bog.. Njegovi amblemi bili su zmija tirkizne koze i plast prufao je svom narodu zastitu i blagoslov. kralja i GORE boginja Nu Gua. nego je i unistiteljka koja trazi danak kao deo obnoviteljskog ciklusa radanja. a kod Mavara je bila Papatuanuku (iii Papa). dok je u predanju Navaho Indijanaca Zena pauk stvorila svet tkajuci obrasce sudbine bas kao sto pauk tka svoju mreiu Japanska tvoracka bofanstva. Izanagi i Izanami. 0 VRHOVNI BOGOVI !deja o vrhovnom bogu tvorcu je univerzalna. vegetacije i umetnosti Bio je milosrdno bozanstvo koje je ucilo miru i bilo sila dobra. Zevs je simbolizovao musku snagu i vlast nad bozanskim i ljudskim svetom Sve kulture su stvorile sopst.·enu rnitologiju. bio je poznat kao '"sveotac . s\·ejedno irna zapanjujucih slicnosti kod razlicitih ratnickog vode. bog vetra i zodijaka. Keltski Dagda. On se srnatra svemocnirn i sveprisutnim. hrane i odrfavaju zivot. i boga tvorca kod Inka. bili su blizanci. u starorn Egiptu. Medutim. Kineska . Visnu (Indija) i Tangaroa (Polinezija) . koji su stvorili zernlju rne5ajuci vode praiskonskog okeana kopljem VELIKA BOGINJA Pojam svemocne boginje je veoma star Slavljena kao velika boginja ili kao boginja majka. U nekim ranim drustvima. Kecalkoatl je stvorio ljude od mrtvih iz prethodnog stvaranja sopstvenom krvlju On je bio i gospodar znanja. brat i sestra. sto jc jos jedna karakteristika nhovnih bogova Ponekad vrhovni bog olieava pravicni gne\' zbog ljudskih grehova: munja kojom je bog vitlao kada bi se razbesneo. teologiju i svete obrede u traganju za pomirenjem sa misterijama svemira . Virakoce ("gospodara sveta'} U druge primere vrhovnih bogova .

u nekim tr. Arternida (rimska Dijana). sto je povezuje sa Hator. aJemodh je boginja vode Jemodzini glasnici su nilski konj i krokodil. majka lv\ahadevi. i sa dignutim falusom koji pokazuje njegovu zelju cfa stigne Nut. U grcko-rimskom panteonu. a njcni Jtributi su snop :Zita.·i iii i\!alu-Dcvi ("\·clika De. dok su Tamuz (sumerski) i Zcleni eovek (keltski) bogo\·i plodnosti pcn•ezani s prirodom i obnadjanjcm zivota u prolece Llko se zcmlja i mesec riba.BOGINJA IZIDA lzida je bila jedno od najvaznijih bozanstava starog sveta Njeno ime J ponckad crn. majka. i indijanska Selu iii Kukuruzna zena. koja svom narodu donosi d. Ili je boginjJ rnajka zemlje. boginjom ljubavi i plodnosti lzida je povezivana sa magijskim majcinstvom i prirodom Koci Grka je prutala zastitu mornarima.krJjnjJ stvaralacka snaga . ukljucujuci Durgu. i Kali.rnja gajenja kukuruza U Africi. inuitsb boginja morskih stvorenja. Durgu.ir poznav. nJjce5cc nJ tri . ratnicku boginju.rn (starogrcki) i Rangi (mavarski) su bogovi neba. boginju neba . srp i rog izobilja. U H.De. Hekata. boginju smrti . je musko. boginja noCi. boginja rnilosti . zemlja i voda su neizostavno boginje: kodJoruba u zapadnoj Africi.1dicijama znaci 'sediste" iii "tron" i ponekad se prikazuje kako nosi presto na glavi Takoae je prikazana sa kravljim rogovima na glavi izmeau kojih se nalazi suncev disk. starica . U primere o\·ih bogova prirode sp. reka i se deli na 'ise celina. ncmena i divljih neri.sto odgov. a njena kci je Adzi. Caba u J\!eki Prcdstavc Vclike boginje ukljucuju Selcnu (grckorimsb). cije ime zn.1kti . supruga Sive. planina i suma. koja se po\·ezuje sa suncem. Ur. ovde je prikazana u svom dobrom aspektu. koji se obicno prikazuje sa zelenim tclom da bi predstavio vegctaciju. dok se Kali prikazuje okicena lobanjamJ. Postoje bogovi ljubavi i udnranja kao sto jc grcki Eros (rimski Kupid) i Jstecki Ksocikecal. ha\·Jjski bog ndkanske vatrc: C:ak. tame i smrti.lra rncsccevim mcnama.1 tri tela ili liec1 koja simbolizuju njenu \·czu SJ mcsccom Povezana je sa rnestima prelaz. dok jc u starom Egiptu zcrnlju personifikovao Geb. nevina boginja lo\·a Artemida cesto se prikazuje kako nosi srebrni luk i strelu. Postoje i boianstvJ ratarstva i ribolova.1ci "kci planinc": Pelc. Tor. boginja reke Niger DOLE Hinduska boginja. TROST RUKA BOGINJA U mnogim prcdanjima boginja obicno po\·ezuju sa zenskin1 bozanstvima. Va\·ilon (dJnasnji lrak). tako i u ljudskom drustn1 Bogovi prirode ukljucuju boianstn nebJ. mora i vegetacijc Na prirner. !gJluk.1dicijama oni SU muski bogovi Mcdu lnuitima. majanski bog kise. Durga se obicno prikazuje bko j. koje koristi za zastitu ali i za ubijanje BOGOVI I LJUDSKI ROD Mnoge kulture slave bo±anstva povezana SJ drustvom i ljudskirn vrednostima. duh mcseca i snaian i vest lovac. dok ruke s oruzjem simbolizuju ratnicku boginju. za koji ncki 1uucnici vcruju da jc onaj isti kamcn koji jc postao glavni za islamsku \'eru. lzidu (starocgipatska) i !Star (vJvilonsb) U Indiji jc Velika boginja poznJta kao S.1ldeji. sto odgO\'Jfa njcnim svctlim i tamnim aspcktimJ. poneL1d sc prikazuje s. kao Parvati (supruga Sive). \·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i odsccenom glavon1 u drugoj Demetra je boginja plodova zemlje.1ladaju morima. ova boginja jc sladjena u obliku s\·etog crnog kamena.1se tigra i u svakoj od dcset ruku nosi oruzje kojirn ubija neprijatelje.1daju hindusb boginja PJrnti.1 kao CLl\'Jr kJpija Hada i kao boginjJ rJskrsca HekJta se povczujc s magijon1 i vradzbinJma u okultnim tr. nordijski bog groma: Sedna. Posejdon ili Neptun (grcko-rirnski) i Susanovo (japanski) \·. a u starom Rimu njen auibut su bile ruze 0 Cl 0 < w 0 Cl z rn MANJA BOZANSTVA Postoje bogo\·i i boginjc povczani prakticno sa s\·im dimenzijamJ zi\·ota . i boginje udaje i majcinstva kao StO SU hinduska Laksmi i kineska Kuan-Jin.devica. ndkana i zernljotresa.·i ) i smatra sc pcrsonifikacijom zenskog principa i majke svih stvJri U svojim tamnim Jspcktima poprima suron~ forme. Demetra ( Cerera) i HckatJ predstavljaju tri aspektJ Trostrukc boginje ApolonovJ scstra.kako u prirodnom s\·etu.

sto dovodi do jedinstva i celovitosti i jedne i druge individue Medutim. ona postaje princip deobe i smrti Ljubav moze da poprimi mnoge razlicite forme . BOGOVI LJUBAVI Potreba za ljubavlju i bliskoscu sustinska je za ljudski rod. a njen sveti simbol bila je cegrtaljka ili Atena/ Minerva. Ona je sila integrisanja i razresenja sukoba. istina i rnudrost takode se uzdizu na . Tane-Mahutu. \'erorn i predajom partneru u ljubavi mogu se prevaziCi suprotnosti. Afrodita/Venera. grcko-rimska boginja mudrosti i ratovanja. Venera. kineskog boga knjizevnosti. Buda se porninje kao "ratnik sa sjajnim oklopom". indijski bog ljubavi. Mat. Bastet je volela muziku i ples. simbolom nevinosti ooLE boga drvodeljstva i rezbarenja. Rat se rnoze sagledavati i simbolicki kao unutra5nja borba. roaena je iz mora Ovde je prikazana sa bujnom. mavarskog stepen bofanstva preko figura kao sto SU nordijska boginja plodnosti.0 ~ VO 0 i- GORE Prema legendi. culnosti i erotske ljubavi. grckorimskog boga kovaea. kcltska boginja ucenja . U primere bogova i boginja rata spadaju Ahajuta Laksmi. Freja. slovenski bog ljubavi i obnove. boginja ljubavi. Spektakularna godisnja sveC:anost odrfavana u njeno ime privlacila je velike gomile ljudi. religiji poznatoj po pacifizrnu. Medu njirna se nalaze Kama. rusilacku snagu i trijumf surove sile. i Bastet. dugom kosom koja simbolizuje njeno devojastvo Domovoj u Rusiji i Lari i Penati u starorn Rimu su kucni duhovi koji cuvaju kucu i porodicu Bo:Zanstva umetnosti i zanata ukljucuju Benten. i Brigid. kao prelazna faza u kretanju iz tame u svetlost. Ven Cenga. koja se navodno rodila iz morske pene. Apstraktni pojrnovi kao stO SU pravda. staroegipatska boginja istine i pravde. hinduska boginja bogatstva. kada se izopaci. iz ropstva u slobodu. staroegipatska boginja koja se povezuje sa uzivanjem i polnom ljubavi.a u mnogim aspektima predstavlja je mnostvo bogova i boginja . Jarilo. boginja ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji. ratnicke vrednosti kao sto je hrabrost i cast podrfavaju se u mnogim drustvima i svetim predanjirna C:ak i u budizrnu. i Hefesta/Vulkana. zvecka. japansku boginju rnuzike.od polne ljubavi i strasti na jednoj strani kantara do duhovne ljubavi na drugoj . a tada bi se popilo vise vina nego u ostalom delu godine BOGOVI RATA Iako rat prvenstveno simbolizuje agresiju. povezuje se sa slonom (znak kraljevskog dostojanstva) i cvetom lotosa.

noseci plast od perja i pretvarajuci se u sokola da bi letela kroz podzemni svet primer.·etitelj ). a kazu da se nocu cu ju kako pevaju i udaraju u stene. [judskim i bozanskim karakteristikama. Zillosti i srnrti covecanstvu. koji svakoga ko ga povredi 0 . dok je amcricki Kojot i junak i hulja.1 bilje koje deli razlicitim plemenirna. a njcna tri aspekta predst. razdvojivsi tako nebo i zemlju. arnoralna i anarhicna figura. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne strane SU velikodusni i predusretljivi.:imbivalentno ponekad se pojavljujc kao DOLE Ovaj stari duborez pokazuje kovrdzavog Lokija. n. postao je bog svih koji rade s drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse noc uoci sece drveta za pravljenje kanua.uiva Dajbosacu (". Kojot je sustvaralac sa prvirn ccn·ekorn i prvorn zenorn. koja se ponekad pominje kao kraljica demona. i Pape. Apaci g.1tnici i zestoko SU drveca kao tanke. ali ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos. pojavljivala se na bojnom polju u obliku nana iii gavranova (njeni simboli). cesto se pojadjivala kao trostruka boginja.1li pribor za pravljenje kise od jedne svirepe ratnicke grupe Bili su hrabri r.:itnike i zajednicu koja je na slobodi.1tus b o . boga neba.. klanicu i smrt Vest.:ivde dobzi iz donjeg S\eta noseci seme z. On j e cesto mesovitog karaktera SJ. ubijajuci cudovista i zlotvore u njihon1 ime. srnatraju odgon1rnirn za dolazak Enopljana.BOGOVI VARALICE MIMI Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa u Severnoj teritoriji Australije. priznato je i u budizmu. uceci ljude kako da love. a usla je u spektakularan polni sudar sa Dagdom. nhovnim keltskim bogom.1 BOGOVI VARALICE Bog v. ipak. i 1\[origan. on je stvorio drvece i biljke da pokrije majku. Oni su takode bili oLfoovorni za v pribadjanje oruda i znanja za lov.:i narod Zuni. stap i golub. Freja je stitila ne samo zene prilikom udaje i porooaja. bio je i prijatelj bogova i !open· koji je kr. 0 < 0 ce usmrtiti z branili prvenst\·eno bofanstn1 sinto vcre. J. mocni bogovi rata blizanci se\"tcrnoamerickcw v naroda Zuni Pueblo. nego i ratnike i kraljeve.bilo d.rnsko bofanstvo H.·o bbgo. a Majdu iz Kalifornije za donosenje bolcsti. Nordijski Loki. i l\limiji australijskih urodenika. nordijskog boga varalicu BOG TANE-MAHUTA U mavarskoj tradiciji.ir.1fricke Jorube.1ciman. antijunak koji uzi\·a da remeti st. avetinjske ngure. U drugc prirncre bogova varalic. Njegova pob·arenost se posm. odanosti i pr.·eliki pros. Drugi zastitnicki bog koji CU\"J mir je kineski Gu.:inju bogovi iii smrtnici. jer bi on mogao da bude miljenik Mimija.:itributi SU mrzo.:i su u pit.1 spadaju Esu.1lica je buntovna.1 ponekad njegovi poduln·ati pom.ita.:itra . gde sc n. Kako su njegovi roditelji bili goli. donosilac vatre covecanstvu. koji simbo]izuje mir koji prati njegove akcije On ima funkciju da stiti r. iz zapadno.:ivljala su rat.1zu ccl\'eC~Ulstni. Tane-Mahuta je bio sin Rangija. Ona je bila veorna vesta u magiji i irnala je mogucnost da menja oblik. boginje zemlje.1 u magiji i proroeanstvima. Njegcl\'i . Mimiji nastanjuju pukotine u padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori Aci.Hlaca. bog r. a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari napravljenih od drveca Shodno tome. .::. culnosti i erotske ljubavi. donoseci bolest i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje pitomo. casteci se lesevima Koristila je rnogucnosti rnenjanja forme da zavede muskarce i zadovolji sniju polnu pozudu. Morigan. boginja rata kod Kelta Ahajuta Aci su bili deca sunca i pokazali su vcliku hrabrost kada su ukr.·oljni saboter.10 njiho. Ponekad se bocrovi rata v povezuju s mirom Jap. iako FR EJ A Nordijska boginja plodnosti. .111-Di. zirntinjskir)l. polinezijski l\Lrnji.1Yaho Indij. Kod N.

RAJ 0 I PAKAO Dumuzi ne zali za njom. STAR! EGIPAT Teksto\·i u piramidarna su dugi stupci hijeroglifa upisani na zidove pogrebnih odaja . u vecnu kucu mrtvih cernu se gornja povezuje najvise sa boravistem besmrtnika. Smatra se da su napisani ch bi pomogli faraonu da se uspnc na nebo da bi \'eCito ziveo pokr. i- ln. u perspektivi koja slavi zivot i smrt i vrednuje prirodne cikluse zivota U raznim kulturama i u raznim vrernenima. a ona sc n.1ca u zi\·ot po sest mescci svake godinc.ao GORE Biblija kaze da ce se dusama suditi na Sudnji dan. a prikazinli SU ga kako dr:li rog izobilja. u pocetku bog vegetacije.rna je boginja plodnosti. g pre n e. dozrcva i umire. da bi se suocila sa sestrom blizankom Ereskigal. "bogatog". Njihove duse su se doslovno vracale na zemlju sa koje su potekli. prikazinn kao covek sa glavom 5akah 1'.. dok ne stigne gola pred Ereskigal Ona postaje !es.. dusa je uranjana u deveti. prokleti ce ici u pakao Podela na gore i dole uobicajena je mitska terna. bogu Hadu. pri SUMER Najraniji opis donjeg sveta nalazi se u sumerskoj mitologiji negde oko 2 700. preuzeo ulogu sudije mrtvirna. pa ova pric. vrhovnog boga. boginjom vladarkorn donjeg sveta Kako lnana silazi. StO je odrafavalo njegovo upravljanje .nje simbolizo\·alo novo i trajno verovanje u zagrobni zivot DEVET PAKLOVA U asteckoj mitologiji bilo je devet paklova kroz koje je duse umrlih vodio pas. Na kraju je Oziris. Anubis je nadgledao sudenje mrtvima i stitio ih Ll zagrobnom zin1tu. Spaseni ce ici u raj. koji je zrtvovan kao deo pogrebnog obreda. kada boginja Inana silazi u donji s\·et i dozivljan simbolicno preobrazenje Ona napusta "veliko gore . dok je donja boraviste d<wola i bofanstava gde se rnuce duse pokojnika Na bazi kontrasta. GRCKA I RIM Starogrcki donji svet nazvan je po s\·om vladaru. cije irne znaci "nevideni·:. a sirnbolizuje fondamentalnu dvojnost svemira. Ovim d\·ema polarnostima pripisuju se razlicite vrednosti i znacenja. Rirnljani su ga poznavali kao Plutona. Posle prolaska kroz osmi pakao.1j S\'Og OCJ. lnaru ga progoni u donji S\et umesto sebc. i odlazi u "ndiko dole . ali bog varalica Enki pronalazi za nju nacin da se vrati na zemlju ako uspe da pronade rezervnu dusu Otkrivsi da njen ljubavnik bog raspadanja i balsamo\·anja.. raj i pakao se slwataju i kao doslovna mesta i kao razlicite metafore. moze da prode kroz sedam kapija neidljivosti san10 skidanjem zi\·ota i plodnosti u obliku svoje blistave odece i dragulja.1 simbolizuje sezonski ciklus plodnosti u kojcm biljni svet raste. Ra. a zatim se obnavlja Ov. i sarn jc umro i bio balsamo\·an od Anubisa: za Egipcane je njego\·o balsarnon. Da bi stigao u donji svet. u animistickoj i 5amanskoj tradiciji gore i dole se posmatraju u mecluzavisnosti.1 prica takode predstavlja psiholosko putovanjc u kojem se cm ck suoC:ava sa snljim celirn biecm irtn1juci ego. mestom srece. Prvi vladar egipatskog donjeg s\·eta bio je Anubis.

dok se ne oslobode fizickog stanja . mudraci i posvecenici odlazili su na svetlo i srecno mesto u donjem svetu koje se zvalo Rajske poljane. dok je pakao rnracan. Kasnije knjige Biblije opisuju ga kao mesto ponistavanja ili vecne kazne. GORE > > > 0 Anubis sa glavom sakala. rimski pesnik Vergilije (70-19. Deva ili nebesko carstvo rnesto je prijatnih stvari. ali je ova predstava osporena novim idejama o prirodi svemira. Neko ko se oslobodi vezanosti i ko upozna svoju istinsku prirodu na kraju postize stanje budanstva. rno±e se slwatiti kao rnesto na kojem se du5a prociscava ili duhovno preobra:lava da bi na kraju mogla da se uspne u Gan Eden ili u raj. g pre n e ) opisao je Rajske poljane kao mesto vecitog proleca sa sopstvenim suncanim sistemorn Najdublji deo Hada bio je Tartar.zemaljskim bogatstvima. i dobrih i losih. dok ce dobri ziveti u raju BUDIZAM U budizmu ima !. iako kod rnuslimana postoje razrnimoilazenja da Ii ove opise treba smatrati doslovno iii rnetaforicki U islamskornverovanju svakom coveku se sudi prema tome da li je ziveo u sto je bolje rnogao u skladu sa istinom. balsamuje telo na lezaju koji ima oblik lava JUDAIZAM U judaizmu ne postoji jasna predstava pakla Gehena. a koje je Horner srnestio na najzapadniju tacku zemlje Mnogo vekova kasnije. Grcki junaci. carstvo pakla je mesto velike patnje i bola. Nevernici koji odbacuju istinu islarna ne dobijaju milost i oni ce pas\i u D:Zahanam iii pakao. Carstvo ljudi je mesto koje moze biti veselo i tuzno . Moderni hriscani ne vide raj kao fizicko mesto. Gehena je originalno bio naziv za gomilu dubreta do samih zidinaJerusalirna. gde vlada vecita glad Zivotinjsko carstvo je mesto u kojem nema rnoci razuma Najzad. bez svetlosti Bozijeg prisustva zbog grehova fovecanstva. a rnodernija hriscanska predstava pakla je stanje teske patnje ISLAM Kuran opisuje raj i pakao veoma slikovito. a kroz koja ljudi neprestano prolaze u ciklicnirn reinkarnacijama. zatvor za titane i one koji su osudeni na vecitu kaznu jos mozda veruju u njegovo fizicko postojanje u nekoj drugoj dirnenziji Originalno biblijsko prikazivanje pakla predstavljala je podzernna pecina u koju su duse pokojnika. odlazile na vecna vrernena. ooLe Raj /paradajz/ (od staropersijske reci pairidaeza) je ograaena basta u kojoj zive pravednici u prisutsvu Boga. koja se opisuje kao tesko i neprijatno rnesto. Svet gladnih duhova je mesto nezadovoljstva.est carstava postojanja. koja predstavljaju stanja duse. ali . ali je isto tako nepostojano stanje. prvi egipatski vladar donjeg sveta. Rani hriscani su verovali da je raj fizicko mesto iznad oblaka. Raj se sagledava kao blazenstvo a pakao kao rnesto ognjenih rnuka. C arstvo asura (ljubomornih bogova i demona) je rnesto borbe . gde je vatra neprestano gorela zalwaljujuci dodavanju surnpora za spaljivanje otpadaka Tela pogubljenih zloCinaca bacana su ta mo HRISCANSTVO U hriscanskoj tradiciji raj je mesto povezano sa svetloscu.

preuzeo ulogu Satane i prikazao je oavola kao junaka DOLE DESNO DOLE Tradicionalnija DEMON! zivotinjska dusa iii dusa daha lnuita. tamna i senasta stvorenja Mogu da menjaju oblik. a povezuju se sa manjim nezgodama. Vilijam Blejkje rekao da je Milton. crnom iii belom bojom Dok su andeli irnali bofanska krila i pretdno ljudskc karc1ktcristikc.·ezivati sa svetloscu i senkom unutar ljudskog nes\·esnog Jung je primetio da neke religije odbacuju demonski aspekt. Cesto se povezuju s vatrom. 0 :L Kada je ilustrovao epski spev D:Zona Miltona. pandan rirnskom geniju.DEMON! I ANDEL! 0 I Jndeli i demoni su bica sa moraju prozi\•cti 1u zemlji.:une. lzgubljeni raj.·isc zamcnji. lezi u intcrakciji izmedu persijskog zaratustrizma i judaizrna. a nosio je slika oavola prikazuje ga vise kao zver nego kao eoveka sudbinu doticne osobe kao niz slika iii obrazaca koji se . kao monoteisticka religija. sn1c1tralo sc da demoni predstavljJju bljeskove intuicije v. postajuci lasice iii paukovi. ZaJunga jc termin "demonski" opisivao svestan odnos sa arhetipskim figurama ljudske psihe Poreklo pojrna andela. bog tame. sto jc dc1vclo do vclike rc1spr. "duha zla· i boga t.:in racionalnog misljenja. 2 Vl 8AVOLAK Manji iii slabiji demon povezan sa ponasanjem koje je vise nestasno nego naopako 8avolci su mala.·odila volju bogova nad ljudima u formi sudbine. postojeci ncgdc izmedu bogova i ljudskih bica. cl nisu bili bozansko \'odstvo. ··mudrog gospodarc1" i boga svetlosti i Arimana. .·azdusastc1 St\Ol'Cnja bcz fizickog tela.·cku crb·a je prihvatiL1 dc1 demoni. inuju duhcwno telo ponh kojeg sc nalazi materijc1lno tclo. nagval Navaho Indijanaca i sova Kvakiutla na se\·erozapJdu Kan. dernoni su svc 1·isc postajc1li unutrasnji glaso\·i koji su sugerisc1li ludilo iii uticaj cfavola. · Sudbina moze da SC odlozi i da se izbegne. a genij je opisivan kao vatreni nimbus iii oreol. simbolicno izbacen iz raja . Demon je dodcljivan svakoj osobi pre rodenja. Kako su paganske i politcisticke religije sn' . i andela i demona kao oliccnja dobra i zla. a mogu se po. postajuci tako unutrc1snji demon. sred cijeg ±estokog boja se sudi dusarna ljudi Judaizam.·otni poziv pojcdinca. demoni su bili bozanska biea koja su spro.·idcli dcmone kao .·anc monotcistickim. U nekim kulturama dcmoni se poimaju kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ .:ide. trazeci da se sudbina zivi iii opsedajuci covcka. konccntrisuci se samo na svetlost. i istakao je da se i ··boiJnstvo" simbolizujc unutar carstava senke . Andcle i demone pn enst\·eno Luakterisu S\'Ojst\·"1 svetlosti i scnke. zamislja samo jednog boga Tako je Satana. ne shvatajuci to. Pali andcli iii dcrnoni poprimili su fizicke i mcntalnc mane i bili su prikazi\·ani Sc1 crnom kosorn i ko:i:om nalik ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom. ali demon je ncumoljiv i nikada ne odlazi. Demon je zi. Zaratustrovci opisuju borbu izmcdu dva bo±anstva: Ormuzda. koji deluju kao unutrasnji nidici. kao i andeli. Hriscanstvo je nasledilo idcju demona kao andela koji su pali s ncba kada se Satana pobunio protiv Boga Rani hriscani su U grckoj mitologiji. bozanskorn snagom. Kako SU mogli dJ predvidc neciju sudbinu.:l\e o tome da Ii oni jesu iii nisu bozc111St\·a U XI I . slobodna dusa.

rnu. da bi zJ. hcruvimi i prestonici U drugoj sferi su andcli koji radc kao ncbeski namcsnici: upradjaci. Takodc sc \·crujc d. opako zar.1 Oni donosc prij.rn pokvarenim .1 \ olj.uh.n-etnici: serafimi.1 judco- planctc na kursu i kontrolisuci r. Imali su kriL1. z.1 koj. . buduci da jc on ncprijatclj Boga Satana sc pobunio protiY Boga i prognan je u pakao U Kuranu je dan1 poznat kao iblis ili scjtan Tokorn r.1 sc ranija. Bclzcbuba i naziw kao sto je antihrist iii princ tame . pornaiuci joj da r. vrhovni anoeo srnrti On je bio prorok Enoh.1li nc i zastrasujuCim. K. on jc wc \·ise priL1zi\·an kao zastrasujuCJ.1\ om o nadmoci nad :i:i\·otinj. cije je mesto u treeoj sfrri: principalci.l krilima slcpih miscv.OAK! NI lndijanski pandan anaelirna.rnijcl.rni "gospoLhrinU ognja Z. oni su besrnrtni.1tustrovsko bo:i:anstvo.1r. f1/\noge religije govore 0 borbi izrneau anoeoskih sila dobra i dernonskih sila zla DESNO ili polm idlji\·a bic. ANDEOSKA HlJERARHIJA SrednjcYckovni teolozi opisali su ncbcsku hijcrarhiju andela U prYoj sferi nalaze sc nebeski s.1 iii "prepreku.1mijskim boianstvima. Metatron za sirnbol irna svitak DEVA-LO KA u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve Prerna Tibetanskoj knjizi mrtvih.ltO StO n. su ncbcski glasnici. koja su odrahv. rasccpljenirn kozijim papcima. smrtnik korne je sopstvena dobrota donela Boziju 11agradu tako sto je primljen u najvisi red anoela.1nilo .l.1li da\·o ima mnogo drugih ime1u. S. cije ime rnozda dolazi od asirskc rcci koja znaci i ljudskog carstva.1 oni organizuju svcmir u samim tcmcljim.1ma U st. N.n-. FbL1cl.1 uputst\ . deluju van vrernena i nernaju rnaterijalnu supstancu Nebesko lllilOStVO anaela sprerna se za boj.rnog Srcdnjeg \·cb Lucifer jc snutr. Nazi\· Satana dolazi od hcbrejske rcci z.1stc i d.1 "ncprijatclj.1 dcluju rn kao \odici dusc.1111.111dcla su: Urijcl.l c1gnjcnim s.1li izuzctna S\ojstYa ziH1tinjskog C. izmedu njcga pojavljuju U vecini velikih ce svojom jarkorn svetloscu saterati ce biti odvucen na blazu svetlost rcligija kao posrednici izrncdu Boga i ljudi Oni su ncvidljiva deve-loke.1.titu i Bozijc porukc co\ ccanstn1 lmcna . su andeli koji doslovno gore strascu za tvorca.1mcl. Z\'cr sa rogovima.lrSt\".lri SU SYetlosti koja sja sa nebcsa i obasjava zivot ljudi Kaiu da je Bog posle Pada smestio heruvirne istocno od Edenskog vrta.1ju od ciste s\ctlosti iii cncrgijc.1 i prirodom olic. drzcci > 0 z dcmoni su u skladu s.1nskim st.\[efistofcla.uhandcli i andcli Scrafirni. sto je pandan hriscanskorn anaelu .1la njihovo ncbcsko sYojst\·o Andcli su jcdnako vazni i za islam. bozanstvo strah u njegovo srce i on ANDEL! U ovoj ili onoj forrni. Lucifera. i sam je t\·orac . cije ime na hcbrejskom znaci '"goreti".1tr1.1st. u hrisbnstn1 da\·ola st\·. povczujuci njihovo zlo sa paganskim bo:lanstYima prirodc bile su Ycoma slicnc grckirn i mcsopot.rnohriscanske slikc andcla z hrisc. Ako je eovek za zivota sakupio losu karrnu. koji su ljudima najpoznatiji. dusa posle srnrti prolazi kroz sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa nailazi na vrhovno bozanstvo. sto znaci "klnctnik. METATRON Ognjeni duh. vrline i silc I najnizi redoYi andcla. Metatron je "kralj anaela''.stitio dno :i:i\Ot. nose duse rnrtvih u nebo Posrnatrani kao Cista duhovna energija.111. . Heruvimi.1 Bog .1.1i. rogoYima i rcpo\·ima. dakini iii "nebeski setaci''. andeli SC '"biti U blizini".uirn tcbto\ ima 1uzi\ .1t. .\[cdutim.1blj. . C1dkijcl.1 na zcrnlji R. Kao anoeo pisar.Hh. ukljucujuci S. a Ycrujc sc da je arhandel Canilo diktirao Kuran proroku DAVO :\rim. CUV. Kako se hriscanska ikonografija razvijala.1ziv potiec od grckc rcci diabolos.nvoj :i:i\ot.111dcli su posrcdnici prcko kojih sc Hsi Bozij. J\!ilujlo i G. krilima i siljatirn rcpon1 Muhamcdu. Lrndzanu. H.1. umotavajuci Boga krilirna i nikada ne otkrivajuci njegovo prisustvo Oni stalno pe\·aju u slan1 Boga i dcwode u red nebcsa muzikom sfora.

Hristijanizovana islandska legenda karnje da su vile najpre bile Evina deca. iz Afrike kaiu da zive LI stvarnosti Verovanje u duho\•e prirode iii vile naji:esce je tamo gde se veruje da duh pokrece prirodu U lrskoj. poznati kao jeste da su andeli isterani iz raja sa Luciferom Kada su pali na zemlju postali su duhovi zemlje. a ponekad im lice Vile se ponekad zovu "mali ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati duhovi prirode. vazduha. vile iii duhovi prirode' cesto predstavljaju sile sudbine koje uticu na ljudski svet. Hov·r PRIRODE Zamisao paralelnog sveta koji nastanjuju osetljiva bica u sukobu je sa savremenim zapadnjackirn pogledorn na prirodu. U narodnom verovanju. koji je okruzen divljom prirodorn. Sidhi u Skotskoj i Irskoj su takvi duhovi. lice dobro uhranjenoj deci. poznati po lepoti i muzickim sposobnostirna Visoki SU kao ljudi i zive U podzernnim \•ilinskirn palatarna Tuata de Danan u lrskoj je vilinski narod boginje rnajke Dane Legenda kaze da su oni sagradili irske megalite kao kapije vilinskog sveta i da su bili prvi euvari blaga Svetog Grala . govoreci da ono sto je skriveno DOLE Vile se cesto opisuju kako igraju LI carobnom kolu na stanje opcinjenosti. Bog ju je kaznio za ovu prevaru. hamadrijade (fomske nimfe) SU bile zenski duhovi koji SU zive]i U drve(U kao cuvari i koji su urnirali kada bi drvo bilo poseceno "Drijade" je opstiji naziv za vile drveca koje se nalaze u earobnim lugovirna Cesto prikazivane kao pramenovi svetlosti.. Finvara. gde jos postoji veza sa keltskim korenima. vatre i biljaka. drijade su vesela stvorenja. Starofranrnska r~c '"faerie . pa je sakrila decu koja nisu bila cista. vode. Vilinsko carstvo se cesto opisuje kao nesto sto odrafava ljudsku hijerarhijsku strukturu. i na Islandu. Ona ih je prala kada ju je pozvao Bog. iii '"feyerie"' originalno se odnosila mravinjacirna i da ih vide samo trudnice i deca . bilo u zlonamerne ili dobronamerne svrhe .VILE I DU. jos buja postovanje prema vilinskom svetu . kralj vila. za koju kazu da su sposobnija da ih vide. ali jos ima ljudi koji veruju da je prirodni svet ispunjen duhovnom svescu Zavisno od perspektive iz koje posmatrarno. pa je tu dern ucinio nevidlji\·om. DEC\ I VILE Vile se cesto povezuju sa decorn. koja rnogu da . a daje i sliku strukture same prirode od Boga treba da bude skriveno i od ljudi. sa kraljem i kraljicorn na vrhu. vile gube na znai:aju od XVII veka zalwaljujuci urbanizaciji i nadmoci nauke. za njih kazu da se vide na meksikanske Zadu5nice Za siCusne abatve . Ovo povernje razdvajanje vilinskog carstva sa patrijarhalnom kulturom u kojoj su iene. bio je opsednut smrtnirn zenama i rnamio ih je u vilinsku zemlju earobnorn rnuzikonL Kada je neko opcinjen muzikorn sidhija tada upadne u trans . vile i duhovi prirode mogu da simbolizuju ljudska stanovista projektovana na prirodu iii da se sagledavaju kao nezavisna biea sa sopstvenirn osobinama u sopstvenoj GORE Hamadrijada iii sum ska nimfa otkriva se drvoseci kao duh cuvar drveta prirodi. deca i priroda degradirani PALI ANDEL! Jos jedan hristijanizovani stav u odnosu na vile. pa su vile i duhovi prirode preseljeni u carstvo prica. sjaj ili uticaj U sustini amoralni po DUHOVI DRVECA U klasienom svetu. ovaj put keltski.sto je verovatno dovelo do izraza "odnele ga vile" himaninjos i himaninjas.

izi i po sposobnosti da mcnj. srodstn1 i deca .ma zive u podvodnim pecinama mora.1ju oblik. zastitom.i budu stetne.i.i (zemlja).o i s. Brodarice su \·odeni duhovi reka. bio upaljeni mocvarski gas iskonska bica vazduha.1ti su po ogromnoj sn. pri cemu daruju talente koji na narocit zivotni put. Im. a povczuje se i SJ. silfin1a (vazduh) i undinanu ( rnd. Prikazivani kao patuljasta biea koja :live pod zemljom.wske vile drveca kojc zive u zovama.1 drveca. zvczd.1 snJ..·ezuju s logikorn.1) koji naseljavaju carstrn smestcno izmedu duhovne i nl. ce usmeriti novorodence vecita.1 cuvar je suma i ch·ljih zirntinj.1 drveCJ.1stitnik lisCJ.1111.izi\ .ima i suncem bili izniri celokupnog stvJ.1 ncme punog mesecJ.1. Vole muziku i pies i poseduju proroc. zn.rnstrn kojc :i:i\ i u deblim. nastali od vatrenog gustera bliskoistocnih pustinja Salamanderi :live u livenim jezerirna. a pojavljuju se u mitologiji i folkloru severne Evrope. inspiracijorn. vulkanima i sumskim . u stvari.. tako da ritmicno svetlucaju..1 Hamori je z. Salamanderi su iskonski duhovi vatre. koja zivi u brezanu u Skotskoj zclenim hrJ.insku moC.1. i rccnih ob.we ljudc.·im lisecm On se pojadjujc kao simbol u n.1 plodnosti i rnoci ch doncsc kisu. Silfovi SU 'atr. PORODAJNE VILE Za porodajne vile kazu da su prisutne kada se rada dete. ucenjern i putovanjenL Silfovi se prizivaju paljenjem tamjana iii aromatskih ulja.nja sveta u starogrckoj mitologiji Svajcarski alhemicar i filozof P.io ih je gnomim. S\ ctloscu. s namerom da zavedu putnika.lzu.to su ljubav. U japanskom folkloru UkuNo-C:i jc boz. Duborezi Zelcnog covcka u k. trinaesta vila baca kletvu umesto davanja blagoslova procisecnjem i krcJ.itra).1 \. koji u zapadnjackoj magijskoj tradiciji simbolizuje intuiciju i emocije. v. ponek.1stanjuju pl. koji su skupa sa mesecom.1lnc ravni Za njih kaiu da dadaju prirodnom i magijskom cnergijom koja utice na ljudske misli i zelje Gnomi su duhovi zemlje.1mcnu i drvetu korisecni su za z.iju i d.irJ.i. da omctaju ili da gnj. Obicno se po.1jveecm delu Enope.mine koje t•kru:luju S\Ct i pozn. Dzini iz :\bdino\c brnpc jc t.1\'c jczike i mcnj.1ju oblik kJ. a povezuju se s ritualnim noiem iii macern.uduha i vatre.1djujuci kao gorostasni ljudi . Gili Du jc usamljcna vil.1kav duh. za koje se vcruje da poseduju \·coma veliku rnagijsku moc Lepa svedska sumska nimfa Skogsr. U bajci Uspavana lepotica.un. jezera i mocvara koji se < ISKONSKI DUHOVI Iskonski duhovi su duho\·i cctiri osnovna elementa.·odenim duhovima rnoiemo se savetovati glcdanjcm u vodu u potrazi zJ.1\'eci ljude Vodeni element se \'ezuje · za putir. Llko mogu da donose darove ljudim.1stitu ljudi od zla Vodcni dul10\·i koje jc Paracelzus nazvao undinJ. lecenjem tra\·ania. zemlje. komunikacijom. plodnoscu i napretkom Zeleni eovek je arhetipski duh zclcne prirode. krilata ZEMALJSKA SVETLA Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju izgubljeno blago. .sto.1la Oni poseduju s\·ojstva osuncane \ode. koji se obicno prikazuje potpuno pokriven cesto pojadjuju kao lepe device. seks.bc.diciji vatreni duhc\\ i sc n.iracelzus ( 149315-t I) naziv. sabmanderima (v. ponekad sc poj.1tr. koja :live na vrl10. moC\·. Obicno sc pO\ezuju s. i\fajke zo\·e su skandin.1ju "dzini N.oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1 i jedne noci prikazuje duhove ("Dzine") kako nose svoju princezu i njenog ljubavnika < ponl.rJ.·ima planina. izvorJ. simbolicnim slikama .id d. carobnim orudern komandovanja.1ju pJ. gdc se povezuje sa prolccnim svetkovinam.gom. Ova svetlost je. jezcrJ. a posebno su aktin1c z. S . stvarinu kao i. ovi iskonski duhovi se povezuju sa magijom zemlje..lterij. vode.ti\ noscu U isbmskoj trJ.

DIVLJI COVEK i\lnoga prcdanja kazuju price o didjem coveku koji sc nabzi LI eta.1gu ch pomognu ljudima: Dchotgozgajch kod indijanskog plcmcna lrokcz.rnti) su humanoidn.1zdrnjcni onako bko jc to uobicajcno u modernoj misli One su tad.1sticna stYorenja obicno nastanjuju dirncnziju koj.111ja.10 bica s1·ctlosti i tame.1.1 dclorn ljudima.rnjc ncecg no1og Obicno su obdarcni natprirodnim mocim.FANTASTICNA STVORENJA V1 0 ISKONSKE ZVERI F.1 sc objasni neobjasnjin1.olicenje ideje da je patnja deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za pomoc' drugima . cvrstom SJ.1sta i st\ . dncec i rekc su sc poj.1 iskust1·.rnju sa strahoYima i njiho1·om prcobrazayanju DIVOVI Nazvani po grckoj reci gigantes.1 i ljudi.1rnost nisu bili r.1 ih nadmudrc u Starom zal'ctu slucaj borbe D. da se uhnti GORE Himera. .i ncbcski Sl'od.1 st1·. Oni su ostatak predasnjeg doba.1 lob. dclujuci bo korisni glasnici iii ucitclji.1li dim' i zy.i 1 isc od jednog GORE Izglcch da u ranirn kulturam. kojc z.1diciji s1·ct jc st\·orcn od tcl.rnt. iako ljudi mogu d.ili.rnu su prirodne k.ulicitih zirntinj. dirnvi (gig. u nekim rimskc tradicije. iako 1·azduhom.1 su izumi ljudskc m. bo StO SU su ncki po1·czani s. CUciO'liSte iz klasicnog mita bljuje imalo je lavlju telo i rep dimcnzij.ffida i Golijat.i s1ojst1·. sto jc plwezujc i sa 1 odom i s. iii 0 prccfanjima. U Kini.1 jc bsnijc rodil. au J. sircn.1 pruza z. koj. koga jc ubio Odin sa s1·ojom bracorn bogo1·irna lmiro1 c kosti su postalc pLrninc. F.1 ljudskim torzom.1lc d1·e jedn.1 i pcwczani s jednirn od cetiri elcmcnt.l\ili iz tcla di. odustao je od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama On je primer "ranjenog iscelitelja" .·otinj.1 rasu spoju r.\'CZU S prirodonL KENTAUR HIRON Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom mitu. nngijske s1·eton.111j.uakteristikc bo sto SU 0 planinc i jczcra st1·ar.11 lj. a mogu ch predstal'ijaju oliccnjc prirodnih sila . unutrasnjcg i spoljnog S\ clcment.i zemljom "' jcdnooki kiklopi iz grckokao sto je K.u.10 sopstn'nu mudrost.1 i zla i duhon10 putonnje dusc pri suocaY. oni koji su porazcni u borbi sa bogoYima Olimpa..1stitu od zLi.1 obuh1·. iii bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc moraju pre1azici da bi sc dostigao cilj Cesto jc rec o hibridima dclom zi.·ni sYct i drugc. kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega su ucili Apolon i Artemida.1jcdno cbju simbolicn.1 m.1.1stc i j.rnalizi i da sc istra:le \. a on je zauzvrat ucio nekoliko junaka.1 zcmljom. od kojih jc s1 aki posedoY.1ju sc u mnogirn tradicijama Rec jc o pokusajima d.nn·ck suprotstadjcnu nordijskim boacwima Di1·0.1m.111tasticn.1: na primer. njcgc11·.1 njcgol'a kn more kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11·c mraza izuzc1· Bcrgclmira i njego1 c suprugc.ir.1 putem simbolikc.i lmir.1 koja se opire objcktirnoj .ini kajodiini U nordijskoj tr. ali u nekim mitovirna o stvaranju sveta oni su simboli stvaranja z.1 i s1·akodnc.1 prcdstadj. takodc simbolizuju borbu izmcdu dobr.1t.L Ponekad din11·i koristc srnju nadljudsku sn.1 z.1 bica ogromnc Yelicine.1ko ncdne dimenzijc postoj.1 stn1rcnj. i su obicno surol'i ncprijatelji bogcw.1 Pan Kua.1 jc riba s.lzna ljudsb pit.inj.1p. postojali su na pocetku sveta iii su ga. ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle.i dil'a mraz. stv. Yatrom i 1·odom Divovi se pojavljuju u mitologiji mnogih kultura i cesto se posmatraju sa strahom.

prevara i bolest (narocito Sifilis) odsecena.1 krilatom konju Pegazu i gurnm·si komad olm·a medu njegcl\·e ccljusti.1 Minotaur.·ise glava (izmedu sedam i sto) Ako bi jedna glava bi la BAZILISK Takode poznat kao aZdaja. i zad11je 11oge jarca. ubio je cudoviste i iskoristio je konac koji mu je dala Minosova keer Arijadna (simbol bofanskog· \·odst\·a) da ga izvede iz lavirinta. a predstavljao je divlju. iz nje bi narasle d\'e da je zamene .1 T. U hriscanskoj tradiciji. Zver je pL1menom otopib olcl\·o i ugusib sc njime Lepi beli.1 i pLrnina kojc jc imalo gornji deo teb co\·eka. srucivsi sc na 11jeg.1 u indij. di\·ovsko st\·orcnjc od sncga i leda. nakon odsecanja glava Drugo zastrasujuce eudclYiste bila je himera. neobuzdanu instinktivnu stranu ljudske prirode Na svadbenoj svecanosti lapitskog kralja s kojima se 11. bazilisk je postao simbol antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao Sto SU pozuda. lzgleda da ljudi.un11u. silov.10 ljudsku glavu i torzo na telu konja.uvarskog haos.1tir.·ica i sedan1 momab koji su dcffodcni iz Atine na ime danb. s rogo\·ima. Pohot11i kentaur je im. koja je imala lavlju glavu i bljuvala je vatru.ltprirodno duhon10 biee. pustinjski bazilisk ima krila. a na njemu lezi zaba iii zmija.1 n.numa nad nagonima i zi. predst.1li su zenske S\ > z ato\'C i 11apali su nji\10. poput keltskog Zelcnog cm·cka.rnskoj tradiciji.1!0 iii Saskrnc ("divlji surnski fo\·ek ) postujc sc kao 11.rnka.1lja Minosa.. Grcki junak Belerofont ubio je ovo cudo\·iste. U enopskom folkloru divlji covek koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\" inu vclike zube i ponckad rogm·e kentauri su pokusali da otmu nevestu. ali ugLl\110111 dobrodus11i. koji jc bio deo ovog d.1sni i nagoL1sti. trostruku krestu i kandze petla na telu zmije Cuvar blaga. krilati konj Pegaz i hrabri junak Belerofont simbolizuju trijumf dobra nad zlom. Sbdostr. u hrisc. jer zajedno ubijaju monstruoznu himeru GORE z > < 0 z > U Srednjem \·cku je bio poznat kao "sumarac i.·e > n domacine drvcnim trupcima i bmenjcm. bazilisk je imao otrovan smrtonosan dah i mogao je da ubije pogledom .l\'lja prirodne silc Didji covek inu veze sa grckorimskim satirom . Klasicni rnit daje mnogo primera zastrasujucih stvorenja (narocito oluja i \ulka11skih crupcija). on je snke godine jeo sedam de. satir je poistovecen sa Satanom KRO(ENJE ZVERI i\!itsb St\'Orcnja CCStO sirnbolizuju napetost izmedu rugona i r.·ilizacije koja jc deo ljudskog zivota. sirnbolizujuci pobedu r. Kasnije.rnski Jcti jc zastrasujuee. prirode i ci. U nastaloj tuci Lapiti su porazili kc11taurc. Tezej.·oje "zivotinjskc: prirode.numa.koja je u ovoj prici dovela do v.1!i cuJ11e instinkte ljudi: bog plod11osti Pan bio je glan1i s.stYCirenjem sum. Z\·ersku stranu ljudskog roda u grcko-rirnskom mitu predstavlj.·otinjskom strascu . kako postaju civilizovaniji. covek sa glannn i repom bika. koja se posmatra kao zver koju treba ukrotiti U grcko-rimskoj mitologiji to se simbolizuje sukobom izmedu kentaura i tesalijskih Lapita . .1 kraju sukobljava junak i ubija ih Hidra j e bib st\orenjc mocvare sa telom zmije i sa .jedini nacin na koji je mogao da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez zumanca koje petao polozi u aubre. a telo joj je bilo kozije i rep od zmaja iii zmije: himera je ponebd prikazivana sa glavama koje rastu iz svakog dela tela Ona je bi la dete cudovista Tifona i Ehidne i predstavljala je simbol iskonskog haosa i prirodnih katastrofa .rnskoj tradiciji Vcliko Stop.Tibct. satiri SU prcdstavlj. sve vise podle:Zu strahu od s. Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate kritskog kr. Hidru je konacno ubio Heraklc odsecajuCi koren svakog od njenih vratova.

prcdstavljaju visu svcst i pruhju z. sto oznacan si11tama11i iii svcti dragulj budizma Popularan rncdu Persijancirna. levijatan predstavlja zemaljsku silu dok njegove razjapljene celjusti simbolizuju ulaz u pakao. a bile su i glasnici donjeg sveta u koji su prenosile duse pokojnika. Ona je koristila svoje duge vratove da dolwati i zgrabi rnornare koji su prolazili izmedu dve prepreke Sirene su bile krilata biea sa glavom i grudima zene i telom zmije ili ptice.1 sapom n. koji je povez. a cesto . Evropljani su nekad verovali za amazonske kitm·e da su sirene.rn sa instinktom i iracionalnoscu ribi U grckom mitu rnorski ljudi nastanjuju Posejdonovo poLhodno carstvo. lann·i-psi SC 0 L U klasicnom mi tu Scila je bila cudovisno. levijatan iz mesopotamijskog folklora je praiskonsko morsko cudoviste koje se pominje u Starom zavetu kao "grdna zmija" U judaizmu se smatrao antipodom hipopotamu. U obicnom fargonu '·rospija" je okrutna zena BOZANSKA STVORENJA Kao i opasna cudovista.oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog mita bile su zastrasujuce vestice sa pticijim krilima i kandzama i predstavljale su simbol smrti 0 ZENSKI HIBR!Dl :2 Vl LEVIJATAN Verovatno zasnovan na krokodilu. Ima mnogo primera zenskih hibrida. SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj koji su koristile za kontrolu oluja na morn Obicno opasne za ljude (narocito za muskarce). Kao kod baziliska. rnnoga fantasticna stvorenja MORSKA STVORENJA Sirene i njihovi muski pandani pojavljuju se u mnogim mitologijarna Haldejski bog oesNo Ovde je prikazan hinduski bog Visnu kako leti na Garudi.rnja zla u dobro. sirnbolizuje moc prctvar. CCStO post.1. koju su koristile da od\·uku mornare u smrt. pa U grckoj legendi rospije su bile besne i prlja\•e letece vestice. upravljao je \'Odom dm·ajuci u rog ili u skoljku (sto su ljudi culi kao huk okeana) i bio je pozitivan sirnbol rnoci i kontrole. a muski lanivi-psi sc ponckad prikazuju s. zastitu i moc sunc. sestoglavo stvorenje sa tri reda zuba u s\·im ustirna . Evrijala i Steno . sircnc kao sto jc nemacL1 Lorelaj moglc su da odvedu smrtnike u srnrt utapanjem.. njihova snaga lezala je u ocima: pogledom su pretvarale ljude u kamen izazovu oluje na kopnu i virove na rnoru. Slicne morskirn nimfama. koji su listom opasni i destrukti\·ni na neki nacin O\·i hibridi predstavljaju muske straho\·e od zenskog principa ili •mime. nasuprot viru Haribdi u Medinskorn rnoreuzu.1stite od zlih sila i da oznacc ulaz u svcto iii n. gorostasnoj snaznoj ptici i simbolu sun ca mora Ea bio je morski jarac dok je filistinski bog Dagon.Meduza. Vaviloncima i Asircirna. grifon ima gLwu. koje su rnogle da GORGONE U grckom mitu gorgone su bile tri zastrasujuce sestre . praiskonskom zemaljskom cudovistu koje ce ga na kraju unistiti Njegove OCi SU obasjavale tamna mora. kribti konj iz grckog mi ta. Atenu (boginju mudrosti) i Nemezidu (boginju osvete) U srednjevekovnoj Evropi grifon je predstavljao snagu.uoj Grckoj on je bio svetinja za Apolona (boga sunca). One su imale magijsku i prorocansku moc i volele su muziku. U budistickoj tradiciji O\J. a njegov smrdljivi dah dovodio je vodu do kljucanja U hriscanstvu. slali su ih bogovi da kazne smrtnike. bile poznate po moci s\·og pevanja.koje su imale ljuspastu ko:Zu. One su sirnbolizovale iznenadnu i preranu smrt. inace stari bog kukuruza. U Kini i japanu.1\ ljaju isprcd hramova i p.u-ocito mcsto . StH1rcnja cm·aju budisticka uccnja. sirenc su predstavljale nedokucin1 :i:ensku lepotu kao i nepostojanost i tastinu (koje simbolizuje ogledalo). imao donju polovinu tela nalik . ocnjake i zmije umesto kose. pola co\·ek i pola delfin.1stitu Pcgaz. U enopskom folkloru. Nazvana je po steni u kojoj je zivela. krila i kandze orla (sto simbolizuje budnost i ostrovidost) i telo lan (simbol snage) U st.1lata u z1uk z. Posejdoncw sin Triton.1 globusu.

zbog cega dolazi do oluja koje SU z > se vraca svakih I 400 godina da bi seo na sveti kamen hen hen u Heliopolisu ("gradu sunca") U najpoznatijern rnitu o feniksu ova ptica se spaljuje na lomaci upaljenoj suncevim zracima. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol mud re carske vladavine. a ponekad Hrista . garuda je kralj ptica i simbol duhovne moCi i pobede. a njegovo pojavljivanje najadjuje dolazak naprednog cara iii proroka Poznat i kao "skerletna ptica". kljun i krila orla. kao simbol sunca. garuda je simbol hinduskog boga Vi5nua koji jase na njemu Garuda je izafao potpuno forrniran iz kosmickog jajeta i zivi na drvetu koje ispunjava zelje On je ljuti neprijatelj Naga . poput zmaja. FENIKS Mitska ptica koja se povezuje sa slavljenjem vatre i sunca. sunccv sirnbol. simbolu sunca. jednorog je simbol nevinosti. U mnogim kulturama. dok plemena oko Velikih jezera veruju da se ona nalazi u stalnoj borbi sa podvodnim panterom. jednorog je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s mesecom. gromovnica je rnocan duh prirode Neverovatno je velika (obicno se prikazuje kao orao) sa munjama koje sevaju iz oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn lepetorn strahovitih krila . a glava vrlinu. Nutke sa Vankuverskog ostrva veruju da ova ptica vlada nebeskim carstvom. dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad predstavljao Devicu Mariju. feniks je jedan od najvafoijih simbola preobrazenja. tako da grudi znace C:ovecnost. GORE Feniks je arhetipski simbol preobrazenja i besmrtnosti . U starom Egiptu feniks je bio poznat kao henu i govorilo se za njega da _I . pretvarajuci se u jaje iz kojeg izlazi podmladen U persijskoj rnitologiji naziva se simurg i sirnbol je bofanstva i rnisticnog putovanja duse prema svetlosti U Kini je feniks poznat kao feng-huang. jednorogorn i kornjaC:om) koja donose mir i napredak.legendarne rase mnogoglavih zmija koje nastanjuju podzernni svet i simbolizuju vodu i plodnost.JEDNOROG Obicno beo. sirnbol j e carske vlasti. Popularan je kao motiv u sin to svetilistirna (rnikosi) i. Pola orao i pola C:ovek. on je i kineski svadbeni amlbem koji oznacava jedinst\·o kroz brak U Japanu. > z -i en -i > z > < 0 rn u hinduskoj i budistickoj mitologiji. Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu kirin). jugorn i crvenorn bojorn. On ima telo konja. rep lava i noge antilope. telo lava i ponekad rep zmije iii skorpije . feniks se zove ho-o i popularan je sirnbol u cistorn zemaljskorn budizrnu koji istice reinkarnaciju duha. cime predstavlja olicenje jedinstva jin i jang Prikazuje se kao slozena ptica 5arenog perja. iako se ponekad prikazuje kao jelen iii je tako postao simbol Hrista i vaskrsnuca. sa rogom koji raste iz eel a. Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije htelo da gazi ni na sta zivo. U indijanskoj tradiciji. povezuje se sa smrcu i ponovnim raoanjem DOLE Grifon ima glavu. repovi predstavljaju biljni svet a noge zernlju Sa delovima tela feniksa povezuju se i ljudska svojstva.njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza s mesecom cini pandanom lavu. vaskrsenja i besmrtnosti Cesto se povezuje sa orlom i ima vatreno crvena iii zlatna krila. sto upucuje na sunce koje se rada . feniks se povezuje s letom. MOCNE PTICE Mnoga predanja imaju primere mocnih ptica jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla da uhvate samo device. dok je kao huang zenski i rnesecev simbol. da bi se digla iz pepela kao rnlada ptica U jevrejskoj tradiciji feniks se srnezura posle I 000 godina. U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu opasne za ljude u kanuima. Smatra se carem ptica i jedno je od cetiri sveta stvorenja (skupa sa zmajern. sa glavorn petla nalik suncu i sa ledima lastavice koja upucuju na polumesec Njegova krila znace vetar. pa su se zato povezivali sa zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu. u aspektu fenga je rnuski. stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom.

lje. U Bibliji sc zmaj i zmija koristc naizrncnicno kao sirnbol politickog suprotstavljanja Bogu i njcgoYom narodu.1padnjackoj lcgcndi. razliC:itu snagu i osobinc zin1tinjskog C.jC\C iii zrnijc lstocnjacki zmaj je dobrodusno sveto iii carobno stvorenje sa zmijskim telom.rnju Slozcna zinltinja. Istocnjacki zmajevi cesee sirnbolizuju pozitin1c osobine. predstavlja silu na koju treba racunati. perjanim krilirna.1gon ). muski duh slatke vode i arnbisa. borbe sa z111. On nema nista od plemenite i napredne simbolike istocnjackog zmaja.1lnim z1uccnjcm za kulturc u kojinu sc prieaju lcgcndc o njirna N.1 ljudskog roda. DESNo ZrnajcYi SC pojaYljuju sirom sYcL1 k.l orlcn·skim nogHna i raC\·astim jezikorn.1vljaju borbu izmcdu dobra i zb Z.11110111 n. bog sunca.1.·om prirodorn iii sa otporom raz\oju.1telj.1p.wlja unutrasnju borbu sa gramzi. kao sto jc grcki Uroboros. bljuvac vatre i cesto zelene boje.1 kosrnoloskirn znaccnjcm.1p.-i unistav.1cki znl. Slicno tome.1stoj. u persijskom rnitu aii iii zmaj nije irnao nikaknlg obzira prerna ljudima. C:esta mitska tcma je tema junaka koji napusta sYoju Hvergelrnir. buduci da ecsto cm aju go mi le blaga U psiholoskom smislu. K.· poticc od grcb: rcci drakon (cnglcski "dr. lavljom glavom i pticijim kandzama GORE s.·ima unutrasnjeg bica. kao sto je mudrost i snaga.1da ju jc ubio bog 1\farduk. i Tjamat. . Dn·cta s\·cta kojc drzi S\ emir.HSt\'. s.rnjc i . gloduci korenjc Igdrazib. i\!nogc drcn1c kulturc inuju zrr1J.·ccno obruvljanjc S\'Clll i r J.1 ccntr.1 bogatst. zmaj ne postoji u prirodnom svetu ncgo ostajc rnetafrlra zla u mnogim njegcn·irn formama. Znuj moze da prcdst~w lja \ cliku psiholosku b. ljuspastim telom.111ju da ooLE Zapadnjacki zmaj. bio jc protin1ik dobra i prezren od bogova Skandinavski mitovi pricaju o zmaju koji se skriva u jarni ZAPADNJACl'-I ZJ\IA. dok ru Z. a 1\farduk je od njcnc kni st\orio ljudc.·i takode predstadjaju pohlcpu. Zu je ubio Ninurta.1 i ncprij. postalo jc ncbo i zcmlja. ponO\·nog radanja i ciklusa kosmos.wlada u svorn trag.ZMAJ (AZDAJA) Vl 0 :?: Vl 0 "" Ovde je prikazan sveti Georgije kako ubija azdaju u simbolicnom cinu oslobaoanja od ugnjetavanja. Vavilonski mit o st\·aran ju sveta govori o velikom pocetku u kojern nije postojalo nist.1du zrnaj ccsto olicava negati\·nc silc iii prcprekc koje junak treba da s. Tjamat je bi la zrnaj sa lavljom glavom. sustinu davol.lrijeru dobijanja pristup. zrnija koja guta sopstYcni rep i prcdstavlj. sumcrskorn zmaju koji je ukrao od vclikog boga Enlina Tablicc zakona koje su drfalc red u svcrniru . PredstadjajuCi pitanjc zla. njeno prcscccno telo STVARALACKI I RUSILAC!(l Z7YIAJEVI Najranija prciiYcla lcgcnda o zmaju jcste lcgenda o Zuu (iii Asagu). . u st. zenski duh slane \'Ode i haosa. borba sa zrnajern moze d.·inu ecsto sc bavc tcmanu haosa i ncsrccc. plodnosti. gJ uniSti. zmaj spajJ.1jeYima ccsto prcdst. sto znaci ··zrnija' i\[itoYi o zmajc. koji je tako sprecio prclazak s\·emira u haos.1 prcdst.ui.10 sirnboli silnc snagc.1dnj.J U z.1 osim dve praiskonske sile: Apsu.

bofansko jc st\aralacko biec. narod bcsc ponudio ncvinu princczu.. ubivsi g. bog ucenosti. Godina zmaja. buduci da zmajevi i ziveb LI pccini pokraj rckc Scjala je strah i napaL-bla je z.1 i c.1hhjom) koji jc pustosio K. sjedinjujuci nebcsku kisu i zernlju Carska japanska porodica n1di poreklo od kceri zmajskog kralja mora poznate kao princeza Plodni Dragulj. sadrzi pricu o borbi izmedu cn·cnog i bclog zmaja.·e u . n c) ucio jc 0 s: > > N 0 > > "' dobrodusne figure \'clike vcstine i mudrosti koji ucc ljudc.uskog zakona i od kljucnog je uticaja n. Gcorgijc jc n.im zi\·otu i \·clikom bog.:t Z\ ani l(.1padokiju ( L-Lrnasnja Turska) U nastoj.\.1 hriscanskirn qcdnostin1a.uod od ugnjctaca Njcgov primer hrabrosti koju jc pokazao u odbrani sbbih snazno sc podudarao s. Zm.1tonga.cijJ. koji ju jc ubio otron1im strclanu Ci pc\ c i Kvil.rt. Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g p . potomci zmaja'. Za njih se grade hramovi. da bi se n. a povezuju sci s munjom i gromom. Bi lo preko prcdacke loze.5 gcnerJ. moc. civilizovao je ljude uceci ih da pisu i upoznajuci ih sa poljoprivredom Takoae je uveo kalendar. zmajeve osobine snagc i mudrosti pristupacne su ljudirna Ai\.HaL:i vetron: i ciji poglcd jc palio rnunje . Oni st\·araju teskc oblake punc oplodujuec kise.n ic.ava svake Lh-anaestc godine po kincskorn kalcndaru.·odi i dadaju njom.rna.ma bio je kit.1 i Saksonac. dok su drugi rusilacka sib .1 kojc jc stckao Lcgcnda o s\·ctom Gcorgiju priea o njcgovoj borbi Sa mocnim zrnajcrn (. okolinu i nailazi na cudo\·istc iii zmaj. pa jc u XIV \·cku on progbscn svctim zastitnikom Engles kc Crvcni zmaj jc amblcrn Vcls.woslov i sadadace s\·e prcprckc da bi postigao uspeh Intcligcntan jc. vcoma je naprcdna i oni koji se rode u njoj uzi\·aec zmaja.1tstvu Kincski n. spasao jc princczu i oslobodio n. obicno pokraj rnora ili reka.·e koje bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw jc 1u kraju izmarnio iz pecinc F'ogl. dobrodusni i mudri.1jutc pricaju o \Clikoj ptici gron10\nici koja je lepctom krila sh-. sto prcdstavlja zauzdavanjc d\·e sile: \·ero\·alo SC u dugom.1 iii . On sc suoc. da sc pono\·o po\"CZe sa zivotorn i sa licnim snag.:t kraju pon1kao u rnorske dubinc zi.un. muziku i pies.1je\·i su sahranjeni u kamcni mrtvacki sanduk.!ERICKI ZMAJEVI U indijanskim legcndama postoje mnoga mitska stvorenja . . cineci ga simbolom jedinstva Zmajevi na lstoku imaju andeoske osobinc. a za careve se \·erovalo da imaju sposobnost da se prct\·orc u zmajcve. kao i peruanskim Kviceima kao Gukumac tajanstvenim mocim. Neki arnericki zmajevi su .oesNo Dva zmaja na jednom zidu u Kini odrazavaju verovanje da su zmajevi sposobni da rese sukob suprotnosti. u borbi sa orlovskim bogom obnove. Pjaz.1 njihovo z. zdran.1 scbc Lung Tik C:uan Ren. Lung. bilo preko sadasnjcg srodstva sa figurorn Britaniju od invazije.1 !STOCNJAC!(l ZJ\!AJ S\·e sto na Dalckom istoku irna nekc vczc sa zmajcvima. plcmcnit. koji je bio prisiljen da bezi mnogo puta. Kuauhtlijem d. Njena omiljen. od pre ooLE Kecalkoatl (levo).1 jede ljude· plcmcna Ilini licib jc zmaju. zbirka \·clskih lcgcndi iz XII vcka.1drz•n-anje stiti 12.1 kincsku kulturu Lung simbolizujc velicinu. ptica koj. hrabar.1 se dci.uod naziv.:n-a sa snagon1 mracnih sila i ubijajuci zrnaja uspen.1 jc jcla 111CSO ASTECKI ZMAJ Kecalkoatl je bio dobrodusni bog Asteka i Tolteka Tvorac ljudskog roda.. i'vlabinogion. Bio je poznat Majama i Kulkulkanima.1tog svcta.1pao zmaja. koj.rnju da sc otarasi ovog cudovista. lcpi su..1 na rubu pozn. bbgoskn·eno je.1 zmaja da resi sukobc suprotnosti. a ova prica simboliwjc spajanjc sudbinc Kelt. dobrotu i bl. istrajan i pun cncrgije. sirnbol car. buduci \ clika krilatJ zirntinja koj.1 hr. koji simboliwje napadacke snagc Saksonaca.1 kopljcm. k:incski zmaj.

ZASTAVE I KAMENJE Mnogo koriscen u tibetanskom budizmu. u stvari. stavljanje tocka u pokret uspostavlja kontakt izrnedu lica koje se rnoli i nebeskih bifa On se okrece u srneru kazaljki na satu dok se citaju rnolitve. a konac iii lancic takode je simboliean: na jednom nivou on predstavlja vezu izmedu ljudi i boianskog. Kada ljudi zele da ispostave zahtev. MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL! iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI. a ispisano karnenje je uobicajena slika duz hodoeasnickih puteva na Tibetu . SVETI STAPOVI Neke kulture koriste stapove za povezivanje sa bofanskim U indijanskoj tradiciji prave se specijalni stapovi za citanje molitava od obojenog drveta i ukraseni perjem. ali su l 65 bisera koji se de le na l S nizova sastavljenih od po deset rnalih i jednog velikog bisera . molitveni tocak ili Mnoge svete tradicije koriste brojanice kao porno( pri molitvi iii meditaciji Uobii:ajene u mnogim religijarna. Stavljanje tocka u pokret je simbolican cin. u toku rnolitve ili rneditacije l 08 bisera budistickog konca odrafavaju razlicite faze razvoja sveta Katolicke brojanice obicno imaju cerernonijalnog mesta ili se stavljaju u snopovima unutar njega. DOLE Budisticki molitveni tocak je. predstavlja sredstvo koje pomaze parncenje molitava Hindusi i budisti koriste rnolitveni konac poznat kao ma/a prilikorn kazivanja mantri ili svetih bajalica. sveti konac se zakaci za boziji stap i vuce se da bi skrenuo painju duha koji u njernu pociva . Sve svete tradicije imaju sopstveni nacin povezivanja sa duhom i koriste razne sirnbolicke predmete u svojim ritualima i ceremonijama Oni se obicno smatraju predrnetima moci i ponekad su toliko sveti da su nevidljivi i nedodirljivi BROJANICE GORE ali na drugorn nivou oznacava ropstvo ljudske duse. Kao sredstvo svete sile. a osim toga sto se koristi za citanje Alahovih irnena i atributa. 99 bisera sirnbolizuju 99 imena Alaha (stoto ime poznato je samo Alahu) Molitveni konac je poznat kao mi5aba ili suba. odlomci iz neke svete knjige i]i ceo svitak. Mavarski svestenici koriste boziji stap za prizivanje i odriavanje sustine boga ili duha. Broj bisera obicno irna simbolicko znacenje. A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE.. Broje se izgovaranjem rnolitava: svaki rnali biser predstavlja Zdravomariju. Molitvene zastave nastale su u Kini i Indiji. brojanice imaju bisere ili cvorove i sluie kao pomoc pri molitvi ili meditaciji. Stap drii svestenik ili se pobode u zemlju . horlo.POVEZIVANJE SA DUHOVIMA SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU > 0 DUHOVNE PRAKSE. MOLITVENI TOCKOVI. w z < > N w > 0 c. u stvari je rotirajuci bubanj na kojern su ispisane ili u njemu sadrfane molitve. a svaki veliki Ocenas. Za muslirnane. Oni se ponekad postavljaju oko granica . rotirajuci bubanj koji sadrzi sveto pismo. Velike rnolitvene tockove postavljene ispred budistickih svetilista vrte hodocasnici dok obilaze sveto mes to Kamenje i zastave takode se koriste za citanje molitava. koncern i drugirn stvarima.

sto se odnosi na cistu savest postale i sliko\·ita karakteristika tibetanskog krajolika. Horovo oko. sa molitvanu ispisJ. U indijanskoj tro.lti kao GORE 0 $ rn lepo rccno kamcnje iz[d:e u zmaje\·e.1 iii mctJ.1 prizon1 kisu iii da doncsu sinovc icni.lna plocica SJ. Ljudi ispisuju s\ojc muke na p. mumije su pokrivane .Jorube.1pisom iz Kurana. hriseasnkim oltarima i u budistickom obredu U l\!eksiku.1. Njegovih sedam krakova simbolizuje planete. trave i .1 specijalni kamcnovi su se koristili d.unajlije Poznat kao medicinski sveianj.uno duho\i U Jap.1lica poznat je kao talisnun Smatra sc da obe stvari povezuju ljude sa silama drugoga sveta koje predstadjaju t.1p. tako da mogu da ih vide s. za zivotinjske amajlije kao sto su medvede sape smatra se da L . U Kini. bee na drveee iii ih \·esaju o konopac da bi vetar odu\·J. kamenje se Ln-eliko smatra svctim prcdmetima i ccsto je pcn·ezano s mitom i folklororn: u Kini i J. koji se izraduju s n. z.1 i prolaza. na hiljadc U zapadnoj Africi s\·cstcnici boga grmljavine. pa tako i napredJ. slika otiska stopalo.111u se sm. SVECNJACI Svccc i s\·ccnj.1 sin to\ ere: obicno su u pitanju kom. J.. svccnjaci ''drveta zivota" spajaju prcthriseansku simboliku sa slikama A.nim na njemu.ucicima platna kojJ.1tralo da SC obezbedi\·ale plodnost svetog duvana. predmet na kojem je ispisano. a \·erovatno ih imJ. medicinski svehnj se otvarao i iene su plesale s koiama lasice da bi se stekle natprirodne moci koje su U starom Egiptu. pojadjujuCi se u k!J.1" MenorJ. U Ncpalu i Tibetu kamcnje mani.diciji. on je nastao od zlata koje je u vatru bacio Mojsije.11najlijama izradenim od zlata. moze biti za licnu upotrebu iii ga moze koristiti samJ. ugraduje se u hramove i kuce i duz stJ.1li SU SC na MENORA Sedmokraka menora (svecnjak) datira iz vremena izgona Jevreja iz Egipta Prema predanju. prnchju sc iii chju u hramo\·im. lndijanski medicinski svezanj je fisek koji sadrzi svete predmete moc:i Ovaj fisek sadrzi duvan gofu.1jen talisman je taviz. boga Visnua. nose s\·eto kamenje za koje se smatra cfa je iust:ilo od munja U kcltskoj tr.o ncvoljc I-.ma . .ao dco prirodnog pcjzaz. Ponekad je onj svehnj kolektirno predstavljanje dul10\·ne snage i kohczije plemena Tokom ceremonija plemena Vrana. kamcn.DESNO Tablica Od kamena mani". lzidin pojas i ank (simbol zivota) pojavljiv.sicnoj umctnosti da bi predstavljali poboinost i sveti obred.ici su svcti predmeti u mnogim tradicijJ. balegar.1li grcke i rimskc hramo\·e.k celog plemcna VranJ.z. l\!EDICINSKI SVEZANJ lndijanci koriste specijalni fisek u kojem se nalaze sveti prcdmeti kao sto je kamenje. AMAJLIJE I TALISl\!ANl Anujlija je mali predmet iii komad nakita za koji se \'eruje da poseduje magijsku iii bofansku moc. talismani pozn. Oni su osvetlja\•.idiciji. na Tibetu. bronze iii kamena da bi obezbedile besmrtnost pokojnika.rni sc ponekad ispisuju ne\·idljivim nustilom iii "pismorn duhova. "Svi pozdravite dragulj u lotosu'. jc sedmokraki svecnjak koji simbolizuje jcnejsku \·eru olicavaju duh te zivotinje.smatralo se dace rupa zarobiti zlc duho\·e.dama i Eve i zmijom znanjJ. okruglo L1mcnje s rupom u srcdini (poznato kao sveto kamenje) korisceno jc u obredima isceljenja i plodnosti .:. u koju je upisano.1111erom cb donesu srecu. neka baj.1dici papira sa imenom bozanstva U isLunskoj tradiciji uobic. zastitu iii za sticanje osobina kao sto su \'italnost iii mudrosL Popularna hinduska amajlija je vifoupada. dane u nedelji i sedam nivoa raj a amajlijama koriseenim zo. koriste se nJ.n.rnu. dok se smrt moze pojaviti kao skelet u "granam.1lism.

Kao sto je ognjiste centar kuce. i opisuje podignuto mesto kojc cini ccntar svetog obreda i bogosluzenja Obicno se podize unutar gradevine ili prostora posvecenog nekom bohnstvu. takode je jedna nsta svetilista SIMBOLIKA. sveta mesta te±e da budu u samoj prirodi Prakticno sve karakteristike prirodnog pejzafa povezuju se s nekom vrstom svete tr. simbolizuju nacine po\·ezivanja sa duhom i irnaju duboko znacenje i rnoc. upaljene svece. kao sto su ribe i vesla. Ponekad se o njemu razmislja kao o duhovnorn centru sveta. s ntrom i dalje ostaje Na Filipinima se kao ht\·e koriste knjige od palminog lisca. zapaljeni tamjan iii molitve svadbe i sahrane.rnskoj tradiciji prelazne s\·ecanosti ili prosLn-e kao sto SU TRPEZA BOGOVA Hiljadama godina traje tradicija ostavljanja hrane i pica na oltaru za bogove. Hriscanski grob. a to je i danas kod nekih africkih naroda. pa je njegovo sirnbolicno znacenje srodno drvetu sveta ili kosmickoj planini Oltar moze simbolizovati vrerne i mesto na kojem je nek. koji su verovali da se bog Virakoea . Svetilista takode obezbeduju farista svete akti\·nosti. Svetiliste moze da slavi uspomenu na pokojnike: u dnu svog kratera. J. bofanstvima da bi se dobio njihov blagoslov.0LTARI I SVETA MESTA Rec "oltar" dolazi od latinske reci . U hriscanstvu je rec o hlebu i vi nu svetog pricesca. u kucama. lari i penati. s. tradiciju koju predstavlja. sto zn. oltar u mnogim tradicijarna. kao i u svetirn oradevinama U rnnoaim D D hriscanskim zemljama uobieajeno je videti svetilista pokraj puta posvecena Devici Mariji iii nekim s\·ecima. pri cemu dim cesto simbolizuje putovanje duse prema nebu pojavljuju se pokraj puteva. a zatim se daju narodu u cinu bogosluzenja. iako neki oltari nisu t!ksni nego se postadjaju za narocite cerernonije i onda se razmontiraju. bili su slavljeni svakodnevnim molit\·ama i :Zrtvama.1ci "visok". cvece i tamjan su tipicni primeri To mogu biti i licne stvari. obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i stvarima koje su vezane za vodu. " Kini se bofanstva predaka pojadjuju flJ kucnim skrinjama. J..svece. pecine. pa se dim sp.1ltus. koji se daju prilikom liturgije posvecene uspomeni na Poslednju veceru U hinduskoj veri. odvijaju se pred oltarom Tradicionalno. pa je ona mesto rnnogih liramo\·a i svetilista C:ak i na svakodnevni deo zivotJ.1 licnost postala s\·eta ili je izvela sveti cin. ugaseni vulkan i najvecu japansku planinu. a isto tako i kao simbol sopstvenih osobina ocuvanja zivota. simbolizujuCi pros\·etiteljska i onostrana svojstva vatre i dima . Na slican nacin. J.1 nadgrobnim spomenikom i zrt\·ama cveea.. kucni bogo\·i starog Rima. variraju od malog udubljenja koje sadrii neku vrstu svetog predmeta (kao sto je kip) do mesta hodocasca Sva sveta mesta. Kini i Japanu kucna s\·etilista posvecena raznim UKRASI OLTARA I SVETILISTA Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar iii iznad njega. U starom Egiptu Nil je bio s\·etinja. svete aktivnosti: u hrisc. ali \'CZJ. oltar je hri5na tacka SVETILISTA U mnogim kulturama s\·etilista SU SVETINJE U PRIRODI U tradicioiulnim drust\·ima u kojinu su ljudi blisko povezani s prirodom. ponekad i so.1dicije Postoje S\'ete planine. tek kasnije su zatvoreni u hramo\·e saaradene u cast narocitih bo:bnstava. kao :lrtvu na oltaru So se moze koristiti za zrtvu kao simbol zemlje. vodenog du ha. naj\·eee slatkorndno jezero u Juznoj Americi. a pale se na kamenim oltarima (batong buhaj). SASVIM GORE Paljenje tamjana stari je obredni cin posvecenja. kao i drvece i surne Pbninu Fudzi. dok je jezero Titikaka. a moze se cak posnutrati kao rnikrokosmos s\·emira . bilo da su prirodna ili izgradenJ. novae. u prodan1icama i kancelarijama.1ljenih irtava dizao prema bogovima. svetilista Mama Vate. zrtva je poznata kao prasad i obicno je neka vrsta slatkisa.nja Najraniji oltari su bili otvoreni prema nebu. oltari su bili mesto ±rtvon. Druge tradicije koriste stvari kao sto su venci cveca. slave i budisti i sintoisti. bilo sveto za Inke. OLTARA Oltar na malom planu reprodukuje cclokupnu svetu GORE Indijanci cesto koriste duvan (za koji veruju da je s\·eta trava). kao sto SU mirisi i slatkisi Na zapadnoafrickoj obali. a svaki predmet postavljen na oltar ima simbolicko znacenje . dok su u Indiji. dok se svece i tamjan stavljaju rJJ. kanjoni i krateri. reke i jezera. Ponekad se hrana i pice blagosiljaju pred oltarom.

1\ odno jc bio rujYccc od scdam cuda st.1\ ljcn jc kao hodobsnicka stn.1jvclii:.l\·istu Bodisat\c :\\a lo kites\ arc.1 rncsta jedne kulturc prisn1jcn. 1ijugavo se u brda.111 predsta\lj.1 .11. Kanjon C:ako u Nju Meksiku bio je boraviste Anasazija iii "staraca". Put prcma \rhu n.1. O\ ogromni metemski krater kod (Arizona) sveto je mesto i\Javaho CRKVE USECENE U STEi\IE Jedno od hriscanskih mesta hodocasca je Lalibela u iz XII i XIII veka.1pr. Sadrii kruine odaje poznate kao kive.1.1.l!usi n. Njcn nazi\. ove pecine imaju pet budistickih hramova i 24 manastira. Meteorski krater kod Flegstafa.1. smatra se svetilistem plemena Navaho. Hengsan.1ka 1.1ci hr.1mhlu oblozcnu sa prcko 20 hilj. L:ija jc [hL1j GORE su izrast.1j Lune. mesto na kojem se nalazi Sartrska katedrala nekad je bilo sveta foma.1 sc zo\e Borobudm (sto zn.1 ob. U ll\Oj p.lt. .1 inkarn.1.predstavlja sveto mesto Vremena sna Ogromno Zmijsko brdo Ohaja je svetiliste koje su izgradili Indijanci.1dc S\ etc grade\ inc oko kojih tibct.u.mozda najpoznatiji monolit na svetu . 1 o mes to jc Ycz.1110 za Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC \ cko\ im. a hrastovi lugovi bili su sveti za Druide . koj.SVETE PLANINE Planine SU znacajne U taoizmu kao sredstvo preko kojeg ljudi mogu komunicirati sa besmrtnicima i sa praiskonskim silama zemlje Taoizam ima cetiri svete planine· Tajsan. Uluru .l\c.j Lm1.1 sc krcfr u smeru kaz.un. Adfantske pecine u Indiji su hrarnovi u steni useceni gotovo vertikalno iznad fomovite urvine sa stepenastim vodopadima.rn10\ inu i f"11at.1 od nckc drugc kultme .1 rnasi\ni zlatni spomenik i divnu rn.1·. rncst. Potala u mesto je hodocasca tibetanskih budista i nalazi se na jednoj od tacaka sveta GORE LEVO Larn.111u koji se prostirn LIZ rekLI LI duzini od 6km Na ccntr.1lnoj \isiji_l. Huasan i Songsan digao iz njega da bi stvorio sunce. ljudi su pocinjali da Potala u Ljasi.111g. od kojih jcdna od n. predaka naroda Hopi i Zuni .1!J.rnskih budist. n.1 kojc otprilikc odgcn .1 S\Ctu .uog. pri ccrnLI s\. ima oblik zmije i verovatno je povezano sa slavljenjem zemlje kao bozije majke U Evropi. i mcsto hodocasc.1do\ i V.1Lm1a G. dovodeci taj11ih kripta i Ova mreza svetih je osmo svetsko SVETE GRADEVINE Kako su drustva postajala slozenija.1 \isi niYo dL1ho\l10g iskust\ a Ima mnogo prirncr. Arizona.rnstvcnijih im.1j\cec budisticko S\ ctilistc n. gr.1li gr.1jsn~tiji je indijski gr.1lati sc n. Za australijske urodenike.1 Lb su S\·ct. boginji mcscca.1. poticc od mitskog brda Pot.1 njcgcn hr.1\.1cb biscra bczbrojnih Rmb ) mlazi sc n. Efes u Turskoj jc nckad bio poznat kao ccnt.1 S\ eta Posto su hrisc. crkve usecene u stene ukopavaju se duboko i. kod cijih pripadnika vlada uverenje da je ovaj krater stvorio plameni zmijski bog. i tunele.1 hr. mesec i zvezde.1!. koji zruci "i:ista zemlj.1 koj.1d.lcij.lm Velicanstvena palata na Tibetu.H magijskih i okultnih \ estin.i u lndiji.n.1ljki s. koji je dovoljno dubok da moze da se izgradi pedesetospratnica.ljLI i bor.ita zbtnog krcn . kao sto je slucaj sa Apolonovim hrarnorn u Delflma u Grckoj.1rn Artcrnidi.1 Vclika p.1 n.1 r.1lazc grobnice prcdasnjih D.1l. S\eta jc rezidcncija ( trcnutno prognanog) D. s.111i razorili hr.

t.1piju. bio posrednik izmedu svetova Za Hermesa Trismegistusa se govorilo da je au tor \'ise hiljada tekstova o nauci. psiholoski iii duhovni Cilj alhemije je prctvaranje osnovne supstance u visu. koji je opisan kao vcliki ucitclj i davalac mudrosti. planctama. pa i na razvoj rnoderne dubinske psihologije Alhemicar uocava direktnu vezu izmedu rnaterije i duha i izrnedu organske i neorganske prirode Najpre zaceta kao proces slican formentaciji.1lhemicara. vracajuci se u hriscansku Evropu preko ma\·arske Spanije tokom XII veka . alhemijski proces je postao analogija psiholoskog i duhovnog preobrazenja Najranija pominjanja alhemije nalaze se u zapisima iz starog Egipta Ova vestina se raz\•ila u staroj Grckoj i u arapskom svetu.---"!' ALHEMIJSKO PRETVARANJE alhemija . astronomije. u sustini. koji sc svi sh\·. u sustini je proces promene iii pretvaranj.1taju tako da se oglcdaju unut.LHEMIJSKO P RET VAR:\NJE Alhcmijski proccs. okultnirn i drugim temama koji su sazimali sn1 mudrost starog S\'Cta. Rezultat alhemicareve posvecenosti O\'Om Hermeticka filozofija koncentrise se na meduodnos rnikrokosmosa i makrokosmosa. noseci krilati stap omotan sa che zrnije Njego\·i atributi su simbolizovali povezi\·anje donjeg sveta sa materijalnom stvarnoscu i nadpersonalnim "krilatim letom": on je. S L\fB 0 LI(: KA KART A HERMET!CKA MU DROST Filozofija iz. koji moze da bude fizicki.1 alhemije direktno je pcn-czana sa ucenjima Herrnesa Trisrnegistusa (""Hermes Triput-naj\·eci ). dus. Jung jc cesto koristio terrnin unus mundus koji jc posudio od srednjcveko\"11ih .1kog co\ck. u kojem obicni metali mogu da se pret\·ore u zlato iii srebro. mcsccom i sunccm.lr sv. i na tome da sve stvari poticu od "jednog" Primenjeno na alhemiju. proccsu bio je izrazen kao lapis philosoplzorum iii ··filozofcn· kamen". Ona je uticala na raznij moderne hemije.1 i duh.narocito teorijska > 0 :::::i gde se sastaju telo. mitologije i rane nauke.ul Gusta\· Jung jc snutrao alhcmiju korisnom simbolickom kartom unutrasnjih iskusta\a On je dovodio u \"CZL1 rnlicite faze alhcmijskog postupka sa fazama kroz koje prolazi co\ ck kada dobija analiticku tcr. koji je sadrzan u ideji "kako gore tako dole".1. To sc moze slwatiti kao promcna osnovnih metala u zlato ili kao pretvaranje najosnovnije ljudske svesti i iskustva u duboki uvid . Medutim. zvezdama. lspostJvlja se da je on pokusaj ujedinjenja grckog boga Hermesa. :\. Alhernija je filozofija i praksa koja obuhvata i nauku i misticizam. "unutrasnje blago" iii stanje savrsene harmonije simbolizovano ispravnim mesanjem sumpora i zive (za GORE Alhemijski simboli za zivu (sasvim gore) i za sumpor (gore) . u rukopisu iz XIV veka Procesi pretvaranja koje su oni koristili u svojoj naucnoj praksi (ovde je rec 0 destilaciji) postali su simboli psiholoskog i duhovnog napretka GORE > 0 K. Hermes je predstavljan sa kriL1tom kapom i sandalama. zastitnikorn ucenja i magije Alhemicari na poslu. direktno po\ez.1kode poznJt kao opus magnurn iii "\·eliko delo". sa egipatskim bo:Zanstvorn Totom. dusa i duh pojcdinca svesno sjcdinjuju sa kosrnickom dusom.rn sa elemcntima. koji je vodio duse u podzemni s\·et i prenosio poruke bogo\·a.1 kao ··kosmicke duse · veza sa zlatom i dugovecnoscu bila je poznata u staroj Kini i Indiji Ovaj proces sc opisuje koriscenjem celog bogatst\'a simbolike koja potice 0 < w z < > N w od astrologije. filozofiji. ovo znaci da je ljudski rnikrokosmos. To je opis dozivljaja ··jednog sveta" u kojcm se tclo.

Ono se olicava u SVETO VENCANJE Glavni simbol alhemije je sjedinjenje kralja i kraljice u · vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje simbolizuje vencanje sumpora (musko) i zive (zensko) ili sunca (duh) i meseca (du5a). a vezuje se i za arhetip ranjenog iscelitelja i za pocetak isceliteljske snage Nigredo moze da predstavlja depresiju kroz koju eovek pocinje da preispituje svoj zivot i da se z m oppositorum ili "svetom vencanju".vodu.a i kosmos.na faza velikog rada naziva se rubedo ili "crvenjenje". boginje culnosti i ljubavi. gde svaki element i proces dobija sopstveni znak. Ovo je tacka velikog intenziteta u kojoj suprotnosti pocinju da se sjedinjuju u coniunctio Herrnesa. tokom koje rastopljeni metali pocinju da se prespajaju u cistiju formu )> r :::r:: m en 7' 0 u psiholoskom < )> smislu. ovo predstavlja svitanje tokom kojeg se depresija povlaci i zivot pocinje da se vraca . Termin hermafrodit je spoj imena dva bofanstva. Alhemija pretpostavlja da se ljudi nalaze u stanju haasa i nesloge. Prima materia odgovara psiholoskom stanju minimalne svestL Osnovna sirovina se drzi u atanoru ili pecnici koja se sastoji od jajolike staklene posude koja se zagreva na vatri . Alhemija je takode povezana sa procesorn produfavanja iivota i teinjom za besmrtnoscu stvaranjem "eliksira zivota" ili "pijaceg zlata". U ovom sirovom Stan ju prisutne SU SVe zivotne suprotnosti. Ova pecnica simbolizuje eoveka u cijem se telu povezuju dui. Vencanje kralja i kraljice odgovara i predaji nafoj hermafroditskoj prirodi. buduCi da su izgubili vezu sa "Edenom". praiskonskim stanjem zadovoljstva. nekoj vrsti duhovne cvrstine. Ovo herrnafroditsko jedinstvo predstavlja praiskonsko stanje ljudskog roda. koja je ukorenjena u nacinu na koji su alhemicari gledali svet i istrazivali mogucnosti njegovog menjanja :0 )> Prima materia je sirovina alhemijskog procesa. boga intelekta i komunikacije. ooLE Alhemijska nauka poseduje celo bogatstvo sopstvene simbolike. Zavri. koje rezultira filozofovim kamenom. Faza nigreda ili "crnjenja" je faza u kojoj se sirovina rastapa u crnu tecnost Ovo simbolizuje rano budenje svesti. Slika svetog vencanja odnosi se na obnovu ove celovite prirode spajanjem glavnih sila u narna. vazduh. . sastojci i naucr1i procesi u alhemiji imaju sopstveni znak iii simbol DESNO koje su alhemicari verovali da su glavni sastojci svih metala). Vatra predstavlja oplodujucu silu koja stoji iza procesa pretvaranja Vazduh iz mehova alhemicara potreban je za paljenje plamena i za sirenje procesa. prvobitna materija koja prethodi podeli na cetiri elementa . sledeca faza je albedo ili "beljenje". i Afrodite. Ona moze da predstavlja i ritualizovani prostor u kojem su sadrfani svi preobrazenjski procesi.Svi alati. Hermafrodit sirnbolizuje postizanje intuitivnog uvida. ali ona ima i veliku tematsku simboliku. a analogna je izlasku sunca . FAZE RADA suocava sa osecanjem krivice. Toplota u posudi odgovara prirodnoj vitalnoj energiji za koju kaiu da postoji u svim stvarima. pre pada u svet suprotnosti. beznacajnosti i bespomocnosti Kako se eliskir zagreva. koja je predstavljena figurorn po la musko pola zensko . nasuprot jednostranoj snazi racionalne spoznaje i diskursa. zemlju i vatru. filozofovorn kamenu.

·ojib crkva: najstariji poznati primer datira iz IV veka i nalazi se nJ. Najjednostan1iji oblik lavirinta jeste "trokruzni" crtez. a crtezi su bili dovoljno veliki dJ.. ali drugi dezorijcntise i tcra vas da se osecate potpuno izgubljeni.rn put do centrJ. Stari koren "lavirintJ. Sestolaticni cvet LI svom sredistu predsta. "Jednostavno povczan" lavirint. DOLE DESNO Ova moderna slika prikazuje savremeni kosmopolitski zivot kao lavirint (a deluje i kao kola komjuterskog cipa) Labris je dvostruka sekira sa !(rita. koje nije bilo rnogucc resiti rnetodom "ruka na zidu" w z < > N w Klasican oblik lavirinta i dezorijentacije dok prolazimo kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI. lavirinti sa ostrvima u sebi.. Pn·i primer lavirinta dezorijentise. a u sredini svake ostrice slika je cetvorokrakog krsta . Svedska ll radeci ih kao mozaike na zidovima i podovima Kasnije je on1 nstu Ln·irinta us. > 0 ::::J kao ncsto sto predstavlja glavne duhovne i psiholoske brige svih kultura koje ga koriste Kao simbol "prolaska". Alzir Crkvcni la. Krajern Srednjcg veka razvio se novi oblik lavirinta LI bastama i palatarna Evrope. potice od staroengleskog ameizan sto znaci "zbLlniti" SREDNJOEVEKOVNI CRTEZI RimljJ. Indoneziji i u Severnoj i Juinoj Americi. On ima sarno jedan ulaz i jed. ima ncprekidan zid i moguce je hodati drzeCi se stalno jednom rukorn za zid U XIX veku formirani su "visestruko po. severnoj Africi.Se s\·esti u > 0 0. "Visesmerni" lavirint moze da ima vise pute\·a.·irinti su postali uobieajeni u IX veku. on jc kreativno iii obredno rnesto koje odraiava nase osecanje neznanja GORE 0 < t/) OBLICI LAVIRINTA Lavirint je "jednosmeran": ima samo jedan put koji se s.LAVIRINTI < 2 Lavirint je simbol zivota koji se tumaci na razlicite nacine svet.ri simbol predstavlja i majcinu utrobu i grobnicu. Gotovo svaki drevni lavirint sledi ovaj plan Pronadeni su i klasicni lavirinti sa 11 do 15 krugova. a nit koja nam pornaze da pronademo GORE Labris..wija i naea. podu bazilike Reparatus LI Orleans. Lavirint graficki predstavlja vezu izmedu svakodnevnog zivota i donjeg s\·eta.·lja rascwtano i isceliteljsko jedinstvo muske (Hrist) i zenske (i\!arija) energije. sto znaci "karnen". . sacinjeni vestirn potkresivanjem biljaka.ni su razradili nstu sa krivudavim. imali su mnogo pogresnih skretanja i slepih Lllica. ali na kraju do. a zbog toga i slepih ulica.. iako je slozen.·czani . godine. Stari . kao sto je jedanaestokru2:ni lavirint sacinjen od \•clikih oblutaka Vizbiju. cije dve zakrivljene ostrice simbolizuju mladi i opadajL1ci mescc. sekira koju zakrivljene ostrice povezuju sa mesecom i sa korenom reci "lavirint" put predstavlja svest koja jc potrebna da prodemo kroz zivot. ali arhetipski obrazac je "kritski ·iii "sedmokru:Zni Ia. se po njima hoda. Nju cesto dr:Zi boginja koja CLIVJ. Indiji. bL1dL1ci da su predmeti hodocasea iii pokajanja bili izlo±eni u ladama francuskih katedrala: najpoznatiji la\·irint je konstruisan u Sartru oko l 230.·irint. l\[oze da bL1de kvadratni iii kru:lni i irna · ga u Enopi. naseg svesnog biea i nesvesnog iii kolektivnog nesvesnog.·ilu. u!az LI Ovaj klasicni italijanski crtez lavirinta primer je jednosmernog lavirinta DOLE lavirint iii ll donji SVETO PUTOVANJE U DONJI SVET Rani lavirinti su bili mape koje su pomagale prelasku duse u donji svet posle smrti . "rnaze" (meiz). Druga cngleska rec za lavirint. odnoseci se na nesto cnsto i na zernlji. spiralnim i serpentinskim obrascima. Chi lavirinti. budenju i proccsa snevanja Clvaj stJ.·odi u centar. je ··Ia'. i na.

. pri ccmu je Lffirint bio put kroz zamrscnost gresnc ljudske prirode Simbolicno hodocascc ili pobjnicko puto\ mje kroz lavirint moglo se propisati za grcsnikc koji su bili prcsbbi ch krcnu JU snutra se cL priknuje junacko puto\ anjc LI utrobu C1kra\ijuski Livirint piedstcl\ lja C\ olucijLI klasicne formc i nalazi sc u Indiji Zasnin sc na trostrukom centru pre nego na L1obicc1jcnom krstu. sL1sret sa Llnutrasnjim cudovistem i njegm·o ubist\·o i re5enje lavirinta koje simbolizuje konac. Druga forrna je okruglija i simbolizuje oca sunce.i. ubio g~1 i natio se Arijadni prateci konac. koji sc nalazc u Arizoni. od1L1\'an je obrcd u kojem jc u sredini stc1jala dcrnjb. ulazni i izlazni put sugerisu pL1pcanu vrpcu i rodni bnal. a sagradilo ga jc 12 egipatskih kraljcva kao spomenik scbi pokraj velikog vcstackog jezera lz jcdnog zida la\ irinta dizala se piramida. zivotna nit koja spaja dva S\'Cta. Ova forma predstavlja putonnje kroz zivot. Onj model obicno ima L1laz na vrhu i GORETezej drzi konac kojim je odrzavao vezu sa spoljnim svetom. gornji i donji. sa spiralom u sredini. a njegov centar zensku jc1jnu cclijLI ili nutericu. Ccntcu nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl smrcu ili sa cm1ovistem nego jc prcdstc1\ljao spc1senjc. i smatra se da simbolizL1je rad. Teorijski je moguce neprestano dodavati dimenzije lavirintu. Programeri kompjuterskih igrica koriste visedimenzionalne lavirinte da bi stvorili "junacko putovanje" u kuci igraca drza\a dok je On l. U indijskom spevu l\L1hablnratc1. cl moze da prikazuje granice hopijskih teritorija Odnos izmedL1 muskog i zenskog principa predstavlja jos jednu temu. povczujuci t~1ko teme zivota. zavetovao se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi okoncao placanje prisilnog danka kralju l\!inosu. koji se povezuje Scl mi tom o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om bib znnorn Minotaur Tezej. koji daje zivot. javljaju se u dve forme. plodnosti asocira na bcbu savijcnu u utrobi ili novorodence smesteno u majcinom krilu. omogucujuci kretanje izmeau nivoa preko mostova iii stepenista.:in10 kru:lna forrn. Tezej se sL1ocio s Minotaurom u centru L:n·irinta. Sa S\'CSCU dLIZC hodocasce. Hopijski lavirinti iz XII nka. kroz vrata groba u rnajku zcmlju Najstariji zabelc:Zcni lavirint opisao je Hero dot u V veku pre n c. a koji mu je dala Arijadna. Minosova kcer Arijadna zaljubila se u Tezeja i dala mu je klupko zlatnog konca. a ch cl mladica JUNACJ(O PUTOVANJE Najcuwniji lavirint jc la\·irint kralja !v[inosa u Knososu na Kritu. a koji je. EnglcsL1.l. i LI trista godina stcuom la\·irintu u Safron Vc1ldonu. sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje 110\'C nade.1 ch jc pro1udu PUTEVI SPASENJA Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc hrisccrna den clo je do promcnc simbolickog nucenja. trasiranje pL1tc1 za ncrodcno detc kroz VISESTRUKE OIMENZIJE Dodavanje trece dimenzije donosi nove nivoe slozenosti plana lavirinta. Ovaj mit ima nekoliko simbolickih brakteristika: "prodor" u lavirint.:i\ irint matericc. Mit o TezejLI i Arijadni opisuje zlatnu nit izrnedu muskarca i zene U lavirintu Rad i rodenja . a on prcdstadja i pccat pinunskog plcmenskog sa\·etcl.wirintski plcso\·i i obrcdi prikazivali su krctanjc izmedu zi\·ota i smrti. Ovaj mit prikazuje Tezeja kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje zverske aspekte sopstvene prirode kao i prirode Minotaura. koja je imala nadzemni i podzemni nivo Ona je cuvab tela dvanaest krc1ljcva i grobnice svetih krokodila u HcUJO\cru. OPLODNJA I RODENJE ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti n1h-u. Forrna Tapu'at sibzio u lavirint. cl srednjevekovni monasi mogli su hochti crkvenim lavirintinu tokom kontemplacije . cc1kr<l\ ijuski Lffirint je ncizost. sin atinskog krc1lja Egeja. u stvari. ali ih to onda izbacuje iz carstva svakodnevnog zivota. Ncmack. Zato lavirint posiaje simbol inicijacije i ponovnog roaenja juril. ciji je krclj OIU SU < > z Petostruki Ll\·irint sa devet krugovcl koristi se bo rnotiv na korpcrnu koje su tbli pripadnici nc1roda Pima u Arizoni. zivOtcl i mogucnost ponovnog rodenja Ova tema je po1·ezana s puto1·anjem u majku zemljLI i LI donji s\·et.:inje. dozivljaj dezorijentacije.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je izmislio carobnjak Drona. smrti.

irna cetiri izrazite strane okrenute prema severu. Unutar spoljnog kruga iii kvadrata. Budisti je smatraju mandalom. paukova mrefa. simbolizujuci boiansko prisustvo. njena prvenstvena svrha je da dovede misao do rnesta tisine i praznine. njena uloga je zavrsena.su obicno pravougaone slike na kojirna se prikazuju Budina ucenja.. kao sto je slucaj sa koncentricnim krugovima na ovom deblu drveta DOLE kalacakra iii ·'tocak vremena". kosmicko drvo. oblaci. Na cetiri strane sveta nalazi se po jedan monah koji sipa pesak iz metalne cevi zvane Mandale su sredstva meditacije u duhovnim tradicijama kao sto je budizam Ova mandala iz Tibeta koristi se kod vadzrajanskog dragulja iii tocka munje kjil-hor takode se koriste za rneditaciju. svetim krugom iz kojeg izviru cetiri svete reke (Ind. mandale kao da predstavljaju univerzalni obrazac zivota: Zemlja se vrti oko Mlecnog puta dok se celije elektrona svih zivih biea vrte oko centralnog jezgra C:ak je i ljudsko oko jedna vrsta mandale . reda i o sirnbolici procesa individualizacije UCENJA MANDALE Bas kao sto se duga stvara sarno kada se spoje kapljice kise. kvadrata i trougla). . planine i munje uobicajene su ikone tibetanskih mandala. Bramapu tra i Gang) kao cetiri paoca vecitog tocka I na nivou makrokosrnosa i na nivou rnikrokosrnosa. Kruzne mandale zvane ll kojern je srnesten koji nastanu kada se baci kamen u vodu cine jednu vrstu mandale. boje i simbola kao StO SU SASVIM GORE Obrasci mandala javljaju se u prirodi. Oni se takode pojavljuju u snovima i u spontanim zvrljanjirna i crtezima. PESCANE MANDALE Man dale nisu uvek naslikane U tibetanskom budizmu.MANDALE I JANTRE Sanskritske reci "mandala" > 0 I ::J se sve vraca. Ona se nosi u svecanoj litiji do oblifoje reke. istoku i zapadu. Meditirajuce Bude. simbolizujuCi prepreke s kojima se rnoramo suociti pre nego stignemo u centar. Cak se i prirodne formacije u pejzazu uporeduju sa rnandalama Planina Kajlas. Iako ukorenjene u sveta predanja lstoka. Sirnboli se razrnatraju po redu.sveciidrugiduhovni vodici na bogato obojenirn slikarna. kao StO SU bo2:anstva iii duhovna biea.. Satledz. ona je i model za tlocrt hinduskih hramova: centralni kvadrat je Brarnino mesto i sadrzi odaju koja predstavlja majcinu utrobu.. tako su i vizuelni efekti rnandale takvi da nista ne postoji izuzev susreta izmedu razlicitih polja i obrazaca energije Red kosrnosa se prikazuje kroz uravnotezen aranzrnan geornetrijskih oblika (prvenstveno kruga. tocak zivota. gde se koncentricni godovi na deblu drveca. simbolizujuCi razvoj zivota iz jednog jajeta u svemir. i uporeduje se sa ogromnirn dijamantom. mnogi aspekti n jihove simbolike deluju arhetipski. zastitnicka i destruktivna stvorenja. oslobadajuci je iluzija trajnosti u svakodnevnom svetu da bi iskusila nadpojavnost. i "jantra" znace "krug" i "instrument". koncentricni elernenti crtefa zrace iz i prema svetom prostoru u sredini. krecuci se s ruba prema unutrasnjosti. Zatirn se mandala pravi od centra napolje. mreskanja vode na povrsini. MANDALE U PRIRODI Mnogi obrasci nalik mandalama pojavljuju se u prirodi. a imaju razliCito ruho sirom sveta Obrasci nalik rnandalarna pojavljuju se u prirodi kao i u tako razlicitirn tradicijarna kao StO indijanska. svetlost i vid posrnatraca. Tradicionalna hinduska mandala je kvadrat koji je podeljen na manje kvadrate Kao sto predstavlja sliku SU pahulja snega iii suncokret. pravi se obojenim peskorn kao sirnbolicni rituaL Pocinje ceremonijom prizivanja boginje stvaranja i posvecenja mesta . Tibetanski budisti prave rnandale na srnotanirn platnirna zvanim tang-ka Ove rnandale . Iako su simboli koji se koriste na rnandali specifkni u zavisnosti od kulture. U hinduizmu je ovaj prostor 5unja ("apsolutna praznina") i bindu ("kosmicko serne"). jedan od najvisih vrhova Himalaja. ravna predstava svih krugova svemira. keltska i hriscanska. kreativnost i duhovno ispunjenje koji proisticu iz nistavila. sto je navelo Junga da kaze da je rec o poku5aju ocuvanja psihickog GORE TalasiCi 0 < Vl LU z < > > 0 CL N LU konternplacije. a opisuju sematske slike cija je svrha da predstave i da doprinesu duhovnom iskustvu. jugu. a zavrsna ceremonija izvodi se da bi se njene isceliteljske moCi oslobodile u svet Pesak se cisti spolja prema centru i stavlja u urnu. prostora iz kojeg se radaju sve stvari i u koji cak-pur Kada mandala bude gotova. sveti deo hrarna altar.

1 Z. koristi sc u hinduskom t. s tclom kojc sc sip. Sive i Sakti.1zlji\O sip. isp1«1zni.1 fizicki sn:t i stiti i z.1 kojc doLuc duho\i ) 1u Hatinu kroz koj.1 bi sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su cnstc konturc. simbolicni su ME8UKULTURNE VARIJACIJE Kameni krugovi.irmoniju ccloj plancti N.1ko ch iscclitcljski pcsak odL1zi u okc.1ko ch u potpunosti budc prisL1tno LI krugu. kao sto je slucaj i sa indijanskim isceliteljskim tockom i hvatacem snova. kL1kurL1za i polcn.111 i scda LI sredinLI nun chic sa prilibma du ho\ .wlj.n i korisccnjcm \rpc.1nchlc zyanoj dircktnom kontaktu s njcgovim tclom ch bi otcr. > On prcdst. pogrebne humke i lavirimi. kao sto jc bdcnje i citanjc molitve 1ud njom Sri-jantra.rntristickom obredu.1 mor. kosti. s.c geomctrijski simboli LI rnisticnorn prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i intcrakcije kosmickih sila .10 \ arijant. t. jcr poloz.1 ec proci korisni dL1ho\ i bcb sc pozon1 tokom obrcda Ch.rnskog para.1.1 i drL1gih rnarkcr. kristalu. jantra sc koristi LI hindL1izmL1 i budizmLI U pitanju jc slozena geomctrijsb figura koja vizuclno izraz. sa L1pijama na cetiri strane svcta . prcdstavljenom trouglom okrcnL1tim prcma dole. srcbru. svi se uporeouju s mandalama. kao sto su rozete sa urezanim ukrasima koji ukrasavaju katedrale i crkve.po zastitnickom bozanstn1 Samo ovi materijali.1j\·isc korist.1 iii mlc\cnih Lltic.1stoji od jcdnog kvadrata. dok trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc linge (falusa). koja sc smatra jcdnim od najmocnijih crtd:a jantrc.1lc bolcst tako ch p. Ona sc s. Hrisc'anska tradicija ima sopstvenu verziju obrazovanja mandala.rn cfa doncsc mir i h.1\ .1 joni (matericom).jll SC cncnom koja simbolizuje icnsko iii belom koja sirnbolizujc musko St\·oriec DOLE Jantre koriste apstraktne geometrijske oblike u svom planu.1tim sc p. bakru. pri C:emu je ova poslednja mandala sveta sna Prethriscanski keltski krst.11no na osarn povrsina: na zlatu.1 ccrcmonija pocinjc LI zoru i ochij. lscclitclj iii iscclitcljb inodi ccrcmoniju 11.111dalc. prcdst.1 S\ O\Ll potrebnu ran10tdu i harmoniju encrgija ccanost. kozi (L1kljucujuci papir) i na specijalnom kamcnu zvanom ··visnu ·. Sile koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ.1 t. obicno trouglove. iikaah ('mcsto n.1ho Indijanci takodc koristc slikc kod iscclitcljskih ritu. u kombinaciji sa pravim bojama _IANTRE K. U sL1ton.1\'a mantru iii rnolitnL Ponekad sc mantra ispisujc da je ··ucnsti". kvadrate i krugove. s z > > CJ "' z Sri-jantra moic da sc gravira s. .1li se 11.1ju bi ti prccizni da bi sc st\orilo mcsto harmonijc l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb.1 m. iii polnu igru boz. koji simbolizuje C:etiri godisnja doba i C:etiri strane sveta.1tnr. koncentricnih krugova i devet trouglova koji se medusobno prcsecaju Spoljni hadrat funkcionise kao gradski zid.1 sc LI hog.1ju ugljcn i mlc\ cni L1mcn d.1 u prcko ritualnih (inova.LEVO Ovde tibetanski monasi prave pescanu mandalu Svi aspekti mandale. postavljan je iznad kruga koji je simbolizovao zemlju.1 unutrasnjost Konccntricni kruc>ovi prcdstavljaju duhovno sircnjc i kosmicko jcdinstvo.1nu. s\ctoj lozi koj. J\L1mhL:i sc pr.1 pcscanoj slici u obliku m.1 jc bL1goslO\CJ1.Hinc LI nunchlLI Zatim sc pcsak ritmlno L1kLrnja brczi.1ji figura du ho\ .1. ukljucujuc'i obrede koji okruzuju njeno pravljenje i uklanjanje. co\ ck komc jc potrebno isccljcnjc doLizi u hog. a z.1djenog trouglom okrcnutim prcma gore.1L1.

pri cernu su jin i najcuvenije prorociste staroga sveta. ··porodica··. koja je postala mnogo vise od prorocanskog sredstva: sirnbolizovala je funkcionisanje celoo svernira Osnov I Cinga je trigram. Najpre dublje s\ojeve rnozda je odgonir na pitanje pogadan iz obrazaca na zivotinjskim kostima iii na oklopu kornjace Ovo se razvilo u Icing iii u "knjigu promena·'. sto se ocituje u svim oblastima zivota Svaki ima naziv uzet iz prirode: nebo. dva kamena koji su se bacali za proricanje sudbine i ispunjavanje zelje. Mcdutim. u grckim Delfona. koja te:li ka tome da odbaci ili previdi znacenje informacija koje dolaze slucajem. Moguee je osam razlicitih rasporeda. "Upoznaj sebe·· Proricanje nije metod predskazivanja buducnosti . planina. URIM I TUMIN Tradicionalno. jer proroeanstva nece shvatiti racionalna misao. prorocanstva i predska. To moze biti bilo sta. "smanjenje". vatra i jezero Trigrami su nekada ukra5avali odecu svetovnih i duhornih voda. trigrami cine 64 heksagrama I cinga. iii plirne i oseke. kao proces Gone Tarot i kristalna kugla su dva metoda koji se jos koriste kod predskazanja oesNo U srednjevekovnom ilustrovanom rukopisu klasicni grcki astronomi posmatraju zvezde sa Svete Gore (Atosa) Oni su verovali dace im citanje ovih obrazaca pomoci da predskazu buduce dogaaaje parove. do prefinjenih simbo\ickih Sistema kao StO SU tarot iii I cing Za citanje ovih obrazaca i izvlacenje znacenja potreban je intuitivni skok vere. raspored tri linije koje su cele iii isprekidane Cela linija predstavlja energiju janga. a mogu se koristiti kao amajlije Spojeni LI " ornj prcdvidljirnsti kada bi bili zamoljeni da daju savete u vezi sa nastupajucim dogadajima. a isprekidana energiju jina. zernlja. tako da su 5amani stare Kine oovorili o jang dva suprostavljena principa koja su temelj celog stvaranja. voda. a trigrami simbolizuju osam faza u ciklusu razyoja i propadanja. formacija zvezda i komunikacija planeta i zivotinja.· l . " ··receptivan".PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA Govoreci sirnbolickim jezikom. sto povecava moguci broj permutacija na preko koji ukljucuje tekuci dijalog sa duhovnom ili mitskom dimenzijom Preko ovab·og odnosa moguce je citati izvesne znakove koji bi inace ostali skriveni.to bi podrazumevalo da je zivot gotov program nego se najbolje razume kao nesto fluidno. od nasumicnih 5ara listova eaja. . vetar / drvo. ona rnogu da se sagledavaju kao nacin prodora nesvesnog Nad ulazom LI LI ICING Paradoksalno je da je jedina izvesnost u zivotu promena. grom. Ona se dalje produbljuju '"izrnenom redova··. uklesan je natpis. od kojih se izvode turnacenja ljudskih situacija.zanja su nacin odrfavanja veze sa nevidenirn uticajima koji su van dosega obicnog sveta. pojacavajuci tako sarnosvest 10 000 PROROCANSKA SREDSTVA Proricanje koristi slucaj da bi otvorilo vrata duhu da se izrazi preko simbolickih obrazaca. visoki svestenik starih Hebreja nosio je na grudima plocicu sa draguljima koja je sadrzavala urim ("sjajni") i tumin ("savrseni"). kostiju ili stapova. lz psiholoske perspektive. s nazivirna kao sto SU '"kreativan". kod svih promena postoje obrasci.

gavran se obicno posmtra kao ptica koja donosi zao glas. ali se on u XIV veku koristio za igru i proricanjc sudbine u ltaliji.ui za drvetom koje cc ih rnditi U 11. reci koje se cuju nasurnice ili \·an konteksta. pa cak i jaja. koje se odnose na cetiri elernenta kao i na svakodnevne brige: carobni stapiCi (vatra i ambicija).1 o Dodoni.. Poznate kao kledoni. daje detaljna uputstva za tumacenje znacenja graktanja vrana Predskazanje.e.1 Za komade dn·eta koji su uzimani sa hrasta govorilo se da imaju istu prorocansku moC. ali moze da donese i dobre vesti U Knjizi postanja Noje ga je poslao da odredi velicinu potopa.koji su. tibetanski tekst iz IX veka. sablje (vazduh i ideje). pehari (voda i emocije) i pentagrarni (zemaljski i materijalni resursi) eroz. iako su ga srednjevekovni crkveni ljudi optuzi\·ali kao "davolsku slikovnicu·· Tarot je spil karata ilustro\·anih veoma simbolicnirn slikama. oko 800 g pre n. Mozda je on predstaYljao nacin skrivanja duhon1ih ucenja koja su se suprotstavljala preovladujucirn crkvenirn doktrinama.:iii u HomerO\ o doba.1 tumaca z\·anih seloi .10 sto jc slueaj sa svim drugim prorocanst\·ima.1kom i lo\'Ci se obavezno Hacaju kuci . Rirnska drzava se uvek obracala predskazivacu pre donosenja neke va:Zne odluke. dok prema jednom kineskom predanju dusa sunca poprima formu vrane iii gavrana 22 karte velikih tajni i na 56 karata malih tajni To je razlog sto se tarot ponekad naziva Knjigorn tajnL Velike tajne bave se arhetipskim temarna koje odraiavaju prekretnice u zivotu. Tarot se deli na dva dela: na izgo\ . Persije i mnogih drugih kraje\·a pokazuju da je n. a koje bi rnogle da PREDSKAZANJE Danas se termin "predskazanje . Francuskoj i Nemackoj. prorocanstva jc dav. ove simbolicne fragmente govora koji kao da su odgovarali na pitanje ili davali savet.acio turnacenje proroeanskih poruka ptica. bili .ROT Tacno poreklo i snha tarota nisu poznati.rijih oblika proricanja Opisi iz Kine.nje. . kretJ. uspch oYog mctoda zavisi jednako od ot\orenosti primaoca prem.. Kakadhrita. jer je ispravno tumacenje poruke bilo jednako vazno kao i same reci TA.10 prorocanstvo. ars smatralc ljudskirn glasnicima Prcdskazanje je jedan od najstJ. lndije. ponasanje. kao i narocite pticje nste .l su hodoeasnici puto\ .oesNo Publika pomno slusa prorocanstvo. obeseni eovek i svet Male tajne se dalje dele na cetiri garniture. se (esto . obicno su nesvesno og hrast.be5c se smestil.1padu Grckt:: \'ekovinl. odnosi na sve oblike proricanja Medutim.1li u potr. grup.njihovo pe\·anje.uali ncpoznati ljudi.ljr. a sirnbolizuju ih karte kao StO SU Jed no od najpostO\ anijih proroeanstn u antickorn s\·etu bio je hrast koji je rastao u Dodoni na SC\ bmfala. prerna Ilijadi.1st. ljubavnici. medutirn. dcca iii proLunici K.uod pomno pratio ptice u prorocanske snhe .lllijirn pricam. dok je prema predanju mesto za astecki grad Tenoctitlan bilo izabrano kada je na kaktusu viden orao sa zrnijom u ustima.scc !eta. sto je bio povoljan znak od bogova Tajvanski Bununi oslanjaju se na cnkutanje ptica i nacin njihovog !eta kao na znarnenje u vezi sa lo\·om: cnkutanje sleva smatra se losirn zn. pri cernu su ljudi ulazili u misticno iskustvo pticje s\·esti .1 kod O\ uticu na slu5aoca smatrale su se prorocanskim porukarna.. U klasicnom svetu.1 poruci i od sposobnosti da je rnume k. u pocetku je on zn. . ali takode izgleda verovatno da je cinio deo sistema pamcenja Tokom renesanse.1 i ljudi. pri C:cmu je proricanje intcraktivan proces DODONSl'-1 HRAST GAVRAN Cesto predskazujuci smrt.10 sarn hr. Na primer. koje SU 0 0 < > > > z > memorativa (slikovni sisterni pamcenja) postala je vezana za rnagijske talsimane ili arnajlije za prizi\·anje narocite sile .1vali n. Gavran se takoae pojavljuje u pricama o potopu kod algonkinskih lndijanaca U Skandinaviji se smatra da su gavranovi duhovi ubijenih ljudi. ne zahteva organizo\·an sistem znakova U pocetku jc verovatno zavisilo na bliskom odnosu izmedu ptic. neopr. ali se gavran nije nikada vratio. prvosvestenica.lllih nogu i sp.1 zemlji. KLEDONSKA TRADICIJA Prorocanstva mogu da deluju na vise nacina. obrJ.

Z.:i.n-i U Kini jc obrij.1frickim plcmcnskim kulturam.1 veoma dugorn.:i kod zena nekad je bila simbol rnl.:i.1 cesto se prikazuje kako drzi sopstvenu odsecenu glavu dok u hriscanskoj ikonografiji ima mnogo primcrJ.1to sto vcruju da su one simbol Bozijc ljub.1 zrtvov.1hinje sisaju kosu kada stupaju LI mo1uski zirnt. SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(.1 duha pobeduje smrt Lllhtu ZCl1U iii.:idosti i nevinosti. Zenska figura moze predstavljati razlicite aspekte zene..n-isnosti Duga rasplete1u kos. za cuperak na nhu glave se veruje da pokriva mesto nJ kojern bofanski duh ulazi u tclo prilikom rodenja i izlazi prilikorn smrti: on se po\·ezuje Glava se povezuje sa ljudskim sposobnostima razmisljanja Ona maze takooe da se koristi za opis odgovornog eoveka GORE Pored sirnbolikc tela kao celine. RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK z 0 ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO.:i m.:i kosa sirnbo]izcn·aie SU . instrumcntom razurna i duhovnih i drust\ cnih sposobnosti koje izdizu ljude iznad zirntinja . Simboli \las ti kao sto jc kruna nose se na gLn-i. kurtiz.1turnoj forrni. J pletenicc iii m·ez.rnu U hriscanskoj umctnosti iskupljena i posveeena Marija Magdalena eesto se prikazujc s..rnjc iii pokornost: monasi i mon.1 gla\ a se snutra centrom uecnj. Hinduska boginja Durg. kao sto je plodnost i zenska seksual nost. > LJUDSKO TELO G L :\ \!:\ Gotovo s\·ud.rnjc glan~ oznaca1 a pokornost nckom viscm bicu U mnogim . kao skladiste niskih nagona i strasti koji prete da s\·edu ljudski rod na ni\·o zivotinjskog swta.:i bila jcdnaka kastrir..1. nasuprot tome. mudrosti i vodstv.:igledav..:izuCi S\'akorn coveku da shvati S\ oju bozansku svrhu i jedinst\·cne mogucnosti Druge tradicije s.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L. ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.:ivarsku tradiciju.1ktera.1k dobrog kar.11u glav.:iju telo kao neprijatelja kojeg treba savladati. U hinduskoj i budistickoj tradiciji.1 je bib simbol kraljcvskc vlasti iii simbol slobodc i ncz.1 izduzena glava jc zn.rnju i mogl. Pripadnici . perjanicc sluze da 1uglase on1 osobinu GLn-. sto znaci kao simbol sanscne ran10te:Ze i celcn itosti. koji je posrednik izmcdu raja i zemlje. sto znaci da snag. a diH1c frizure i Ljudsko telo je bogat izvor simbolickih znacenja. svetaca koji nose sopstvenu glavu.1 glan rno±c takodc uk.1 CJlc i druge keltske narodc duga kos.1jednicc Sika pustaju kosu i br.1 s. USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT.:i je svctinja z...1 jc lisiti Co\cka jarne sluzbe. GORE kalske z.1ginj.. U rnnogim tradicijam. kao sto jc slucaj sa rastafarijanskim plctenicama iii dugirn loknama hasidskih KOSA Kosa cesto predstavlja rnuskost i snagu. ..\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA. ljubavi i poniznosti Frizurc SU cesto oznacitclji drustvenih iii religijskih razlika.1du z.\[noge stare tradicije saglcdavalc su ljudsko tclo kao rnikrokosmos ( doslorno ··mali s\·et 1 koji sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u minij. prakticno s\·aki pojedinacni deo ima sopstvene simbolicke asocijacije starozavetnoj prici o Samsonu koji je izgubio snagu kada mu je Dalila odrezala kosu.12i\·ati 11. kao StO je sJueaj LI Jencja.1trali kao jin i jang.rn. odsecanjc gla1·e neprijatelju srnatra sc ponizenjem pojedinca.1tra kao ·· twarn dusc·. ZIVOTNI IZRUG 154 NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO. Obrijan. a keltski kult gla1·c kao swtinje ilustruju brojni mito\·i . LJUBAV I SRODSTVO.inezi su telo posm. 1'.--. U nckim tr. pom. raspletenom kosom kao simbolorn svoje ne\·inosti.1dicijama telo se pos111.

uzviseno stanje s\·esti i sposobnost rezonovanja i komuniciranja. Jezik se ponekad uporeduje sa plamenom.i. kao sto je slucaj sa ustima cudovista: u hriscanskoj ikonografiji ulaz u pakao su zub. usta su takode povezana sa destrukcijom. Horovo oko .rnje budnosti tamo gde je sen iii duh. i bilo je izvor inteligencije. Fraza '"sirom otnirene oci . slepilo moze takode da se poveze sa mudroscu i duhovnim darovima U nekirn tradicijarna. dok je u manrskoj kulturi to prkosan. Srednjevekon1i umetnici su prikazinli male demone kako izlecu iz usta neke osobe. Medutim. plazenje jczika se smatra prijateljskim pozdravom. provokativan sa svetim narodom. a oci naslikane na pramcima ratnih brodova imaJe SU f!10C americke ncwc..1 usta demona.1gu duha i inspiraciju duse.it. neke kulture veruju u postojanje '"treceg oka'" koje se nalazi na sredini cela. taoisticku i sintovsku. raspletenom kosom kao simbolom svoje nevinosti i aluzijom na vreme kada je prala lsusove noge pitanju opake reci da ih vode. Medutim.1ra.1ju sn. u carstva duse i duha. zubi se cesto uporeduju sa biserima. sa sposobnoscu da se vidi dalje od cisto fizickog sveta. zubi mogu da ukazuju na zastrasujucu snagu zveri da pojede. ukljucujuci hindusku. Dlake na telu se povezuju sa muskoscu iii zivotinjskim stremljenjima: u hriscanskoj urnetnosti one se koriste kao simbol davola irnalo je isceliteljsku i zastitinicku funkciju. ali rnogu i da se poveiu sa snagom i mudroscu U persijskoj i evropskoj ljubavnoj poeziji. au hriseanskoj tradiciji jezici ognja sirnbolizuju Sveti duh Jezik SU U c 0 0 0 (ali i zastitnicki) gest GORE Srce nije samo simbol ljubavi. sto je zna(i]o da iii lazi Jezik i zubi irnaju sopst\·enu simboliku Na africkirn skulpturama. je jedno otvorcno oko (simbol bo±anskog znanja) smesteno unutar trougla slika SRCE Na Zapadu se srce povezujc s romanticnom ljubavlju od Srednjeg veka. Jedan od masonskih sirnbol. Preko veze s jelom. simbolizuje govor. nego i istine koja se pojavljuje nJ. U starom Egiptu. I hinduski bog Siva i Buda prikazuju se sa trecim okorn. pozadini OCI Kao sto se i ocekuje. shodno tome. sredstvorn percepcije koja je kod meditacije usmerena prema unutra U staroj Grckoj simbol oka je irnao magijska svojstva. pri cemu dcsno oko odgovara aktivnom i buducem (suncu) a levo pasivnom i proslom (mesecu) Da bi ujedinile percepciju.:i bi otcrali zle duhovc Na Tibetu. usta oliea\·. slepilo se cesto koristi kao rnetafora za nesposobnost sagledavanja duhon1e i moraine istine . oci se identifikuju sa suncem i mesecom. simbolika oka se po\·ezuje sa percepcijom i vidom. Srce sc takode povezuje sa moralnom hrabroscu i istinom. znaci st.LEVO Otvoreno oko u trouglu je masonski simbol Ono simbolizuje duhovnu svest. u antickom dobu ono je bilo simbol centra i cesto se smatralo mestom na kojem se nalazi du5a U Kini se takode smatralo da se srce nalazi USTA Kao organ gcwora i disanja..rnice od jednog dol. ali se isto tako povczujc sa surovoscu: talasasti jezici su crtani na starim kineskim grobovima d. ooLE Marija Magdalena se cesto prikazuje sa dugom.

1li nogc sirornasnih da bi pokazali woju poniznost U Republici Benin. oko kojc nebcsa kao u sinto religiji izraz za krv (ci) je tabu.1 Z\ czcb.1ka jc dusc.1lo st\ .1lnc Indiji otisci s.1\·[juju LI Mnoge kulture smatraju kn svetom zato sto ona olicava dusu: u zapadnoafrickoj rndu nugiji sveti kipm·i se mazu pilceom krdju da bi ozi\·eli. zivota i stvaranja DOLE \CZU SAKE I STOPALA Tradicionalno.1ko aktivirali .1 (r.k i potpis U hinduizmu i budizmu s.1ka 11.rnog brncn._ 0 kao sluga.1ksu su sprorndili Skandinavci koji su mazali s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom krdju da bi ih t.1k s\ct.ktin1c bohnskc moci Otisci s.njc i\[uslim.HJ.1bilnoscu i sa pokrctorn Bose noge tradicionalno ukazuju na poniznost.1 ziH1tom prcko SC pupl:.wbljcnim Hhom koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu tri S\ct. Stopalo jc deo tcla koji jc n.1.1tinH iii drugim prcdmctinu znace zastitu u \·ek. a bile SU eta) Z\czd.10 simbol ccntrJ. dok ni Jevrejima ni muslimanima nije dozvoljcno da jedu meso koje inu bilo kakav ostatak kn i Jevreji smatraju menstrualnu krv kao necistu. pup.10 pupc. s.1. gcst koji su kasnije oponasali cnglcski kraljc\·i koji su pr.1ka je simbol J. n.1mclfovo rodno mcsto bo ·pup. lsus je pokazao svoju poniznost i ukazao na to da je on pre sluga ljudskog roda nego njegov LEVO Kada jc Hrist prao stopala srnjih ui:cnika.1dnoj Africi.1 slicnu pr. sto simbolizujc njegm u sposobnost da zg.1ca ponckad sc pominjc k.1 umakali su prste u kn· da overe ugm·or Hriseani ritualno pi ju Hriston1 kn· u obliku vina prilikom pricesea J\!cdutim.1.1j. au stuoj Crckoj Delfi su bili mes to S\ etog omfalosa iii · pupc.1 SJ. prcdstadjajuci umctnikcn duhon1i otisJ.1lni simbol koji sc odnosi na plodnost.1 CU\. .ma kod iscclitcljskih obre(. a on je irnao nugijska svosjt\·a za l(elte: druid Mog Ruit mogao jc cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u L1rnen. u nekim tradicijama krv takode ima moc da otruje hrisc.1 zidu.1jbliskije povczan sa zcmljorn Ono se povezuje i sa st. z. zcmlje i donjcg S\ pccinskoj umctnosti austrJ. S\ct. koristio je onj cin da simbolicki pokazc s\oju ulogu z . U z. cilindricnog L1rncn. oziljci se ritu.1 se obicno prikazujc s. bog rat. pupak sc posnHtr.Cinom pranja stopala svog ucenika Petra. a japanski ratnici iz XIV te[a s. .1 velikim stop.uedenja.1rh.1 iz kojcg jc 1ust.lijskih urodcnib.1linu.1 kao prc(_facki matrij.rnskoj ikonografiji saka predstay[ja Boziji blagoslcn· i in ten enciju.fa i obrelfa z.1k CCStO koristi k.111.1 sc\crnj.1h i kn· se powzuju sa zi\ otnorn silom i bozanskom snagorn Indijanci koristc dah da prcnesu snagu izrnedu ljudi.rni opisuju i\[uh.1lno pra\·c oko pupka dc\'Cijcice u pubertctu i znak za[osti . PU PAK Osim sto jc \izuclni podsetnik n.lllC Hpcc.1zi neprijatclje > DAH I KRV I d. iako se ona povezivala i sa (_h sc Htc.1kc SC CCStO poj. a "rukopolaganjc" sc koristi u crkYJ.1p.1 Simbolika pupka povezana je sa centrom sveta.lf LI i deo uni\·erz. Krv se koristila da bi zapecatila zakletve.

inja. Poznata po r. kao sto jc slueaj SJ prirodnim karakteristikama u pejzazu poput pccina J\[atcrica SC cesto povezuje SJ boginjom mJjkom: Delfi u staroj Grckoj.ustva Gl. Bogcn·i plodnosti kao sto jc rirnski Prijap ccsto se prikazuju sa falusom pod crckcijorn.1foj Kini. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim.1 protice kroz s\·e zi\ e st\·ari.O TELO J\!noge tradicije \·eruju u zi\·otod. ovim aspektom. kao sto je bi!o st. prozdrljivi aspekt boginje. a njen elemem je bio vazduh Zuc se s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim. ne zeli da pusti decu ili zenu ljubavnicu Pojam zubate ngine (vagina dentata) moze Se povezati SJ.iterijalnog c.in1e C:.l\"abcku silu koj.nnim nazivima (kao sto je Ci LI Kini ili prana u lndiji). LI i plemenitim). kukavica) Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu 0 c POLNI ORGAN! Polni i rcproduktin1i organi muskaraca i ±ena nose duboku simboliku.i U hinduizmu se po\ ezujc sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc gJ linga. njen temperament bio je flegmatik (dosadan. posesivne majke kojJ. S\'Ct U hinduizrnu nju simbolizujc joni.rni s.1 ogromnom erekcijom i cmocionalnu potistcnost sa ncur. on prcdstadi.i L1lusni prcdmcti su sLwljcni u st. sto znaci ''materica Vuh·a se takodc obicno povezuje sa boginjama majkama. boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena. zirntna sila protice mrezom energctskih putcva poznatih kao mcridijani (Kina) iii nadi (lndija) Ezotcrijski i isceliteljski sistemi.1kre su porcdane duz centralnog meridijana koji idc od baze kiC:rnc do terncna gla\·e Hinduski linga kamenovi prikazuju se kako se gnezde u okruglim joni udubljenjima.n·notdenoscu tclcsnog cncrgctskog polja U hinduistickoj i budistickoj misli. preko ukruci\·anj. simbolizujuci jedinstvo duh. uspr. On se slavi u rnnogim kultur. Crna Z:uc je bi la melanholii':na (depresivan.rnstvcnim skrivenim silama. koji su \Tata izmedu fizickog i nem.i japanski bog braka se prikazujc u obliku falusa. ukljucujuci i ljudsko telo.1\"J. lenj i prozdrljiv Temperament). a s.da kada jednom ude u telo zene neee vise moci da izade .1 uran10tdujuci agcns cija jc uloga ch odrz.:.i i ncba.1ljenje i kazan. suptilna cnergija ulazi u telo i napusta ga preko cakri iii encrgctskih ccntara. . Unga i joni simbolizuju muski i zenski reproduktivni organ i muski i zenski princip ooLE k.1tima koja vode do skrivenog bl.inu kao izvor zivot.i strah od predaje instinktima Falus je simbol muskosti. Osim sto jc pO\"CZJ. aktivnog principa.. kao StO SU joga. matcrica se povezuje sa zastitom i taj. moci stvaranja ENERCETSI.·oran za odrza\anje ravnotezc. Posude pretvar.1tiri su prikaziv.lllO jc po grckoj rcci de/fas.1 ili umeks.1 i matcrijc. njen element je bila zemlja.na sa plodnoscu.10 simbolom nji ho\·e pohotljive · prirodc U kabalistickoj misli falus je bio odgo. predstadjena kao plitki bJsen u obliku vuh·e i grafickim simbolom trougla. povezuju se sa simbolikom majcine utrobc. naZ\". spor. muskog i zenskog princip.uom Egiptu. Sluz se povezivala s vodom i sa zelenom bojom.iga i znanja Vuh·a simbolizuje mrak.:n·an kamcn koji se obicno prikazuje spojcn s•1 joni. 0 i kanab zin1tnc silc. prijatnim p!odnOSCL!. prgavim i osvetoljubivim). mor. pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se sa elementima i bojom. mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike rnajke zemlje. a moze takode da predstavlja kastracionu uznemirenost muskarca . Bambarc iz Malija o njoj govore kao o "divnoj velikoj rnajci· i srnatraju je H. refleksologija i akupunktura su zasnovani na O\'om sistemu i povezuju fizicku . ljubomornc. kao sto su lonac za t.i\·anja u prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc.CETIRI TEMPERAMENTA Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri temperamema.

ulivaju strahopostovanje i izvori su nadahnuca i sujeverja za ogrornnu oblast simbolike koja formira religiju. pa su zato znamenje zle kobi. buduCi da s\·ako od njih predstavlja pocetak i kraj Roderljc~ je poi:etak zivota. babice su imale slican status samanima i svestenicima. Psi se takode pojavljuju u 5amanskorn ucenju kao i:uvari i vodici u donji svet POSTELJICA Posteljica se postuje u mnogim delovima sveta. raj iii u sledecu inkarnaciju Oba dogadaja poseduju tajanstvenu lepotu.1 neke i pocetak znacajnog novog putovanja u donji svet. smatra se da mogu da namirisu smrt pre nego sto se desi. Mnogi znakovi i simboli i. podvrgavajuci se obredirna prociscenja Trudovi rnnogo podsecaju na pocetnu fazu inicijacije kod koje se i:esto javlja veliki bol i rnisterioznost.prvom odecom deteta Oni je sahranjuju u uverenju da ce se posle smrti du5a vratiti da nade svoju odecu. Mozda zato sto je simbol preobrazenja.·-·----- RoDENJE 1 SMRT I rodenje i smrt donose strah i radost u svim kulturarna. ali moze se snutrati i krajcm prethodnog zivota iii puto\·anja duse i krajcm trudnoCe. au hriscanskoj umetnosti caurica je simbol smrti. Astrologija predvida verO\·atno neme rodenja i srnrti. Zavijanje psa ili nailazak na avetinjski crnog psa moze da nagovesti srnrt.i odlazi u sveto mesto za porodaj. U Evropi se smatralo da leptir mrtvacka glava predskazuje smrt zbog crtefa lobanje na ledirna. leptir se razlicito uzima kao predskazanje jednog iii drugog Na Orknijevskim ostrvima duga predskazuje rodenje. nepred\·idivi i uzbudljivi. rnajka se odvaja od drustva ostavljajuci iza sebe uobicajene . Smrt je kraj. Cesto se smatra da bogovi i duhovi imaju veliki uticaj za vreme porodaja. a u rnnogim kulturama postporodajna krv srnatra se jakom i necistorn. Samoanci su verovali da ce umreti ako ulwate leptira Kelti PREDSKAZIVANJE RODENJA I SMRTI Veliki deo sirnbolike koncentrise se oko rodenja i smrti.J prirodi uzimaju se kao znamenje rodenja i smrti. Proces radanja odrafava proces inicijacije . ali je z. Pripadnici plemena Ibo u Nigeriji i Gani prireduju pravu sahranu za posteljicu zato sto srnatraju da je ona mrtvo blizance novorodenceta. kulturu i nauku. Anglosaksonci su se za vreme radanja molili boginji Freji.nastanak nO\'e Hezde bio je znak za rodenje novog kralja. GORE Rasireno je verovanje da zavijanje psa iii vuka nagovestava dolazak smrti neobicni nebeski znaci cesto su se tumacili kao ukazi\·anje na dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti U stara vremena. Stari Rimljani su rnrzeli sove zato sto su ih smatrali \'esnicirna smrti Za mnoge ptice lesinarke. Keltske kulture su ponekad skrivale radanje od natprirodnih stvorenja koja su inace mogla da naprave neku pakost su verovali da nailazak na leptira koji leti u noci znaci smrt. Ona se cesto zakopava na teritoriji predaka da bi obezbedila svetu vezu izmedu deteta i zemlje: Mavari nazivaju posteljicu 0\'i dogadaji toliko tajanstveni. ali u africkoj i indijanskoj kulturi ganan je koristan vodic rnrtvih na putovanju. Tradicionalno. Nju pere i tajno zakopava muz da se ne bi razbolela majka ili beba . verovatno kada se Jupiter (poznat kod Jevreja kao "kraljeva zvezda") spojio sa Saturn om. duh i individualnost. stvarajuci "Davidovu zvezdu" SASVIM GORE Leptir koji leti nocu bio je simbol smrti kod Kelta venua. tako je Hristovo rodenje predvideno po ovom osnovu. a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti. SIMBOLIKA RADANJA BA BICA Tradicionalno. mozda zato StO SU uloge . negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica Mnoge kulture smatraju porodaj mocnom i prirodnom inicijacijom i daju veliki znacaj raznirn fazama i za rnajku i za dete. simbolizujuci zivot. narocito gavrane. a pripadnici plernena Hmong u jugoistoC:noj Aziji smatraju je "ko5uljom" . a jedna stara engleska narodna pesma povezuje pojavu snaka sa rodenjern: tri svrake za devojcicu i cetiri za decaka . U modernom drustvu babica mozda nema vise takav status. verovatno zato StO predstav]ja snaznu \'CZU sa svetom duhova. sto znaci i "zemlja"" Ajrnari i Kvece u Boliviji smatraju da posteljica irna duh . ali babice stite i pomazu majku i dete U Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci "ona moze sve'.

1 su tcLi koj.1 do br.1jcd11ic. pro11.rn ob1·cd Sur.1Li prncisccnjc.1 iii grob iii 11.1L1n. \!rtncki sanduk jc obojcni t.1li litiju do groba iii lorn.1101.1 kojc s.c simbolib nadc i str.1 er\ cnim okcrom zcmljc Pogrcbni obrcdi . simbc1lizujc drugo rndcnjc prcdst. .1j.1 pcsc.1 i \Cro1.1 jc zrul:iLi oslobad.111iL1 jc 01 u pr.1cc.1 godiru.1lisman kojim sc mole duho1 i Lh pomognu pokojniku n.11 lj.1Sll(l\.rnju ch jc njcgo1 duh formir.1/11.1 sc odnosi n. Grozni kosac i pescani sat simbolizuju negativno smrti duho1110 biec pomno sp.1scn.1jccsci pribz srnrti jc u L1bliku groznog kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s kL1-.1cijc str.0 0 z D R l' C 0 R 0 D E NJ E \ od.1j prcobrazcnj.1(.rn u grob [ndiji gdc S\ CStclliCi j(1s p1.1b nuk.1 z.l i.\ll LI simbolc smrti spalhju IL1b.ire indo-ir.om.1 .1 iii L'clr.1 u sni1.1ustr.1 kuci Poslc smrti z.1 prccim.1 s.1 l' sustini.1 koji podr.1!11.1zlikuju u z.rnim s.1ju i-.1dicij.1 do kr. . trozupccm m. Rimski pogrcbi su podrazumc1·.1\ lj.-\ N E kRL\L-\CIJ E Pogrcbni obrcdi sc \Com.rnjc dusc GORE od Crna skeletna prilika Smrti bila je cesta srednjevekovna slika tcL1. s.rnjc dctct. zlatogL11 i ccmprcs Lide smrti iii b.rnjc 1u drngi s1 ct.11 lj.1juci smrt i \ .1 t1.1tst1 .1to jc ch pr.l!lju L1 st. Hrisc.111cuskoj.1 su s.1 irsk.111.1tSt\ .1 k. .l LIZllCllliruju(. S11utr.1 Lhtir.1 na Lhljc.1to1n kL1ji koristi z.1ks.1 mcrcnjc zin1t11og 1 cb.1 jc simboliz0\·.1j.1 biL1 jc ur.111idarsb pcci11.1ktikuju slic. od bronzanog dob.to1 rcmcno 11.1 jc u drnst1 im.111 prckL1 dojcnj.1 u k(1ji11u jc popularno uccnjc o tclcsnom 1 .1l:cm iii lukom i strcL111u.111u i Dccijc pccinc u Fr.1lijskih urodcnib slozcni su i r.llirzc simbolc smrti.ck simbolicno \ .1 u lr.rnjc dctct.1 b!iskim rod.1 sc Lh sc Prvo krstenje.1 pl1ncbd j.1 sc Lh jc o\ .ll1L1 n.1kitom.1 od bilj.rnj.rnskc narndc i z.\t.1 i L'd kL1mbin. da sc 11.1ju smrti Pozn.1hrcrnjc1u s.1h.1 putcn .1br.1L1tom i 11.1j ob red !Llst.1j. .111.1ku.1skrsc11ju N.irzc simboliwju puto\ .1slL1g u pos\ cecnu \Odu.1 poncL1d i s.1 u mlckc1 Sto jc z.rnj. krstenje Hrisra koje je obavio Jovan Krstitelj.1tr.1 narodc sirom Eq·opc.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc ukljul:iti pl1tpu1w ur.1ksu 11-2 godinc S I .1 m11ogL1 simboL1 od kL1jih jc \ CCill.1.1ko -.1.1 sh1 .1 i od kr.1L1ziStinu Lw Sto su S.1dc11.1 bo dog.111jc dusc dok jc dim simbolizo1 .1 1 cr(l\ . Lw sto su cr1 otocni m.1 kasnijc d.l!ljcnjc fizickog bic.1 1111wgo r.111j. narol:ito kL1d surih Egipc.1d.1zumcYa razlh.1dgrobni bmcn. krcnucij.1d.1j.1 proccs prol:iscc11j.1 pc1 a pcsmc 0 H R E D I S .1 L1brcdc rodcnj.du i sL1\ cs kojinu ljudi pristup.1skc umrlog prctL1 De\ ct chn.1 od pre 80 hilj.1 uobicajcn. oplcrncnji1.10 njcno uspcnjc.1 jc gozba i pcpco jc st.11 lj.1 i odstr.1 i ol:isccnjc od grclu S111.1zlikuju sc L'd br.1 z.1 iz1cstan 11acin n. U drugc Lw simbolc1m kni L .1\ isnosti od kulturnih st.rnj.111gro\ koji prcdst.1s u lr.1 mrt1 o tclo iii plinu koj.1cima koji su nosili m.1tL1lieb crh .111ju. simbolizuje Boziju milost i ponovno rooenje GORE LEVO ooLE Nadgrobna ploca.1skrscnjc Hrist.1 ccsto su ukr.111jc i uspcnjc 5. Tcsik-T.-\ H R . smrt sc l' umctnosti n.1 s.\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I Sm rt im.rnu 1 atr.1 jc odu'.

opstanak Mandana iz severnoamerickih nizija zavisio je od bizona. koja se gotorn svuda u Evropi pojavljuje kao simbol ljubavi. zemlja je jalov. poticu od zirntinja.ini plodnosti koji se prave u vreme zetve . u obrednom plesu indijanskih plemena iz Montane. a da bi se obczbedio nastavak vrste priroda je z o > l- obezbedila da seks bude prijatna. Ovaj arhetipski mit odnanja u staroegipatskorn opisu lzide i Ozirisa iii u starogrckoj prici o Demetri i Persefoni zbog mlecnog soka koji se rnoze dobiti od krupnijih sorti. a sveti bizonski pies kod ovog naroda odrafava ovaj praiskonski cin. Dok je ona odsutna. U Egiptu i Indiji ona se povezuje sa rasplodnorn moCi. od svakodnevnih do svetih mitovima lovackih drustava. znanje i snaga. ali voce koje se najcesce vezuje za seks i plodnost je jabuka. Slike boga ljuba\'i s lukovima cesto sirnbolizuju napetost zudnje. a koristi se i kao simbol ljudske plodnosti SU izvodi]i obredni poJni cin. Adami Eva su se sklonili iza smokvinog liSea kada su pojeli rnce sa drveta saznanja.sasvim su uocljivi darovi dobijali preko seksa Na primer.SEIZS I PLODNOST 160 Ljudska biea su prvenst\'eno polna biea. SASVIM GORE Seks i plodnost imaju mnogo simbolickih asocijacija. simboli nevinosti . Smokva kao plod se povezuje sa zenskim genitalijama. plodnost se vraea na zemlju. a ostavljaju se iznad ognjista do proleca Dolazak proleea slavi se obrednim plesom oko majske motke Ova motka. sirnbol oplodujuce snage sunca.iganski talism.i. sagledavajuci seks kao sredstvo srece i preobrazenja OBREDI PLODNOSTI U mnogim tradicijama postoji I GORE veza izrnedu sirnbolike zemlje i seksa. povezanim sa sezonskirn ciklusima Zemlje U starom Vavilonu kralj i provosvestenica GORE Zito je simbol plodnosti zemlje. sina i ljubavnika boginje . Lutkice od kukuruza su tr. Smatralo se da ljudsko drustvo potice od seksualnog prenosenja snage izmedu bizona i zene. i zbog analogije ribe sa penisom.1zi mrtvog ljubavnika. simbola plodnosti vode. ali kada se vrati. narocito Sive i Visnua. Kao sveto drvo zivota. Mongoli i stari Kinezi videli su kisu kao '"serne" koje se 5alje sa neba da oplodi zemlju. braka i plodnosti Riba je falusni simbol SIMBOLI PLODNOSTI Luk kao simbol sabijene energije pcn·ezuje se sa dinarnicnorn polnom napetoscu i atribut je boga Apolona.idicionalni p. a nije neobicno da su se ovi GORE DESNO Na ovom prikazu borbe ljubavi i nevinosti. istovremeno je simbol falusa i prikaz osovine sveta iii kosmickog drveta . U !star Mit o Tamuzu odnosi se na putovanje boginje u donji s\·et da u njemu potr. koje simbolizuju krv i vitalnost.im ljudski zirnt. simbolizujuci rnisticno venC:anje Tamuza. Graficka \'eza izmedu smokvinog lista i muskih genitalija verovatno je nastala polne srece i plodnosti zbog mnostn ikre. ukrasena vrpcama. narocito u obliku kise u delovima Afrike i i\ustralije. gde zene legnu na kisu da im pomogne da zatrudne. Ponekad se ukra5avaju cn'enim vrpcama.pojas i stit koji odbija strelu . smokva takode poseduje seksualnu simboliku Za Grke je smokva bila atribut Prijapa i Dionisa. muskarac se okiti perjem i oponasa parenje prerijskog petla da bi se obezbedila dobra zetva Plodnost i medusobna privlacnost rnuskarca i zene smatraju se darovima boginje. zdrava aktivnost Mnoge tradicije prepoznaju \'CZU izmedu seksa i duha. slicna verovanja postoje i danas Voda je iskonski simbol plodnosti. Alberte i Saskecuana. pa cak i s.

UZDRZAVANJE. Otuda se prosvecenje moze postici svesnim ucestvo\·anjem u suplji oblik predstavlja plodno jedinstvo muskog i zenskog Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od razbijenog roga Amalteje. tako su deca "plodovi' polnog sjedinjavanja bracnog p. Ucenja tantre su se cesto smatrala pretnjom drust\·enom poretku.ciju neprijatelja erotske ljubavi.1polju biti pogoden ludilom i da svakodnevnorn zivotu pre nego njegcl\·im negiranjem. pojasevi.i plodnosti b.i pripisivana je '}1lornsti · zene. pcele. ili itifalusnim (uvek napetim) bogovim. clruge srn. Preko ritualizovanog polnog cina dolazi do reaktiviranja muskog i ±cnskog principa. C::estitost cesto predstavlja personifib. kada dolazi do stanja blazenog zanosa cc boginja plodnosti SU uciniti tlo na kojem Je:Zali neplodnim Drugo verovanje je da se . koja spava u prvoj cakri. APSTINENCIJA. u bazi kicme Upra:lnjavanjem seksa ona se budi i prociseava na sve suptilnijirn nivoima dok se konacno ne stopi s kosmickom energijom.i ili grcka Artemida. njegov falusni TANTRA Ponekad opisi\·ana kao "tehnika ekstaze '.tantra n. ROG IZOBILJA Rog izobilja je klasicni simbol neiscrpne plodnosti Neprestano punjen raskosnim cvecem i vocem.i sanskritu znaci "mrefa ·iii "tkanje Iako ova filozofija ima mnogo razlicitih skola. simbolizuje pomirenje suprotnosti i postizanje jedinstva. kao i sezone zetve c z Sledbenici tantre cesto SU zivcli na grobljirna. trnje.ini Lasica se po\·czi\·ala sa cestitoscu zato sto ju jc belo zimsko krzno poveziv. ncrnogucnost radanj.inje molitJ\«1 boginjam.ira. dolazi do s\·eobulwatnog stv. pri cemu svaki partner irna za cilj da akti\·ira energiju suprotnog pol.ira) sadrii seme onoga sto je vecno i nepromenljivo (nirvana iii proswcenje): slicno tome.i da bi se postigla energetska i psihicka celovitost Polnu energiju simbolizuje sklupc':ana zmija (ili kundalini). Tradicionalno.ijednicka je tema da svakodnevni svet (sarns. CESTITOST Dok neke kulture veruju da trosenje polne energije moze da inspirise slicnu aktin10st u prirocli. koze koja ga je othranila. boianstvo zapadnoafrickih Fona . Uobicajena tema tantrizma je ideja o kosmickoj seksualnosti Preko po:Zude i igre praiskonskog para.1lo sa nevinoscu. dok u druge simbole spadaju plava i bela boja. tako da je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti. golubice.1.1ktin1osti stvaraju zalihe energije koje ce pomoCi zemlji da popuni svoje rezerve. telo-rnisao je ogledalo svemira. Si\·e i Sakti.izumev. hinduska spojena hermafroditska figura Sive i Parvati.uanja sveta. a njihovo upra±njavanje je bilo naroCito namenjeno razbijanju kastinskih barijera i tabua. u liku zene koja nosi stit kao odbranu od strela ljubavi ili pozude. F.o sto su sumerska Inan.i b.- NEPLODNOST Bas kao sto su usevi znako\·i zernljinog obilj. Druga uobieajena personifikacija cestitosti je jednorog. a telo je sredstrn preobrazenja. koja su sirnbolicno podsecanje na prolaznost sveta i na :Zudnju za oplernenjivanjem i prevazilazenjem smrti .ipstiniranjem od seksualne . ooLE Ardanarisvara. pa se cesto prizivala bozija porno( Orn je podr.ilusni simboli su cesti i kao amajlije plodnosti perunika i ljilj. kestenje.1traju da to rnoze da omete plodnost zemlje: Akani iz Gane veruju dace par koji bude vodio ljubav n. o\·aj parse u hinduskoj ikonografiji ponekad prikazuje kao hermafroditski Ardanarisvara . z. napretka i bogatstva.o sto je Legba.1lo upuCiv. .

posvecenost braku iii porodica i zajednica. postao jc grcki bog ljubavi i sin Afrodite. Zene su poprimale gotovo boz. lovorov venac. sa visokim lukom. dok su stopala. LJUBAVNI SIMBOLI Cvece cesto simbolizuje ljubav Za Hinduse je to beli procvali jasmin.·i Veliki deo renesansne knjizevnosti odnosi se na zajednicke motive ljubavi kao "rnuke" iii·· bolesti''. takode predstavljaju ljubavnike zato sto sede pripijeni u parovima Drago kamenje predstavlja znacajne simbole ljubavi. pri cemu se ljubavnici razbole iii ne mogu da spavaju iii jedu . Venera.1tao eros kao iudnju koja trazi duboko svojstvo lepote. a prikazuje zvezdu (zena) iznad meseca (muskarac). Ljubavni simbol se zove osram ne nsoroma. "filia". postala mocan seksualni simbol. da dovedu dovelike ljubavi. koji izbacuje slatke ali bolne strele poiude na ljude i bogove. koristi se kao simbol verne. Grcki izraz "agape·· odnosi Alegorijska slika srecnog braka. na ljubav Boga prema ljudskom rodu i ljudskog roda prema Bogu. Agape svecanosti su bili rituali na kojima su hriscani shwili pricesee. idealno bela i uska.. ali ·je za Grke to bila strasna i stihijska nsta ljubavi. boginje ljubavi. a golubovi obicno predstavljaju ljubavnike. harmonicne ljubavi se na postovanje drugog i blizi je onome sto nazivamo platonskom ljubavlju. terrnin ··eros ·· odnosi se na libido i nagon za zivotom. u Kini bozur: za Rimljane su crvene ruze bile Venerino cvece i ostale su na Zapadu snazan simbol ljubavi U lranu ljubav simbolizuju divlje rnasline i jabuke Za Kineze par pataka prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav. pa otuda termin ··piatonska ljubav··. koja takode podrazumeva i ljubav prema drugim ljudima. sin Venere. Kako se ljubav ne povinuje uvek drustvenim formama i konvencijama. pesnici i muzicari srednjovekovne hrope. koji je nastao kao iskonska stvaralacka snaga. se na neku nstu duhovne iii nesebicne ljubavi. GORE dobile centralni znaeaj kao kanali emocija. na kojoj su upotrebljeni simboli ljubavi i plodnosti roga izobilja. maslinova grancica. da iscrpe iii da ubiju na prijatan nacin. da uzrokuju zaludenost. kao ideal na koji nas osoba pred nama podseca. osecanje zajdnicke svrhe iii znacenja. je Karna. rec nastala od imena rirnskog boga ljubavi. mali fareni papagaji iz Afrike. kao i znacenja koja se s njima po\•ezuju. U hinduskoj mitologiji to ROMANTICNA LJUBAV Otmena ljubav je bila licni i romanticni oblik koji je podrazumevao dvoje ljudi zaljubljenih vise u medusobne vrline ncgo u ideal. Platon je shv. bilo zato sto se pare celog zivota iii sto gucu gledajuCi se u oci Ptice ljubavi.LJUBAV I SRODSTVO simbolicki sistemi i rituali ljubavi i srodstva razliciti su i promenljivi. oznacavajuci prijateljstvo i odanost "Amor''. heruvimski krilati rnornak koji izbacuje strele poiudc iz srng Iuka.rnsku simboliku: njihove OCi SU ljubav koju su sLwili trubaduri. Njegov rimski pandan je Kupidon (iii Amor). Eros.njcgovih pet cvetnih strela rnogu da obraduju srce. a Jevreji Pashu Drugi grcki izraz. sugerisuci patnju koja ide s ljubavlju . odnosi LJUBAVNI SIMBOL ADINKRA Narod Gane tka simbolicne crteze na brokatu koji se zovu adinkra. U psihologiji. opisivala je novi pristup ljubavi kao visokom duhovnom iskustvu: otmenu I I I . najpre j Veze koje nas privlace mogu biti polna privlacnost. Od viteza se ocekivalo da pokaze duboko postovanjc prema dami u koju je bio zaljubljen i morao je da bude spreman da pati zbog svoje ljuba. pojasevi i lanci.

a zlatni svadbeni prsten postao je simbol vecne ljubavi i jedinstva. najtrajniji i najprisutniji simbol ljubavi je ljudsko srce: celo. poligarnija i brak iz interesa Brak sluzi kao temelj zajednickog zivota. -I < 0 u vecini tradicionalnih kultura preovlaclujuca forma je dogovoren brak. sa dve ruke koje drze srce i krunu simbolizujuci ljubav. Ono takode predstavlja toplinu i otvorenost prema "drugome". U Irskoj se srodstvo priznavalo do 16. beli i crni biser ukazuju na vencanje . Svaka kultura ima sopstveni sistem simbola kojim oznacava srodstveni status . U velskom srednjevekovnom drustvu broj devet je simbolizovao celinu. ako ga nosi devojka. onda je rec 0 totemskom klanu . LEVO I BEK Znamenje Zulua kao cestitka za Dan Zaljubljenih. lrski svadbeni prsten je kladag. Medutim. ali se sistemi srodstva cesto grade na instituciji braka lako je to obicno formalizovana cvora·· i deljenju imanja i miraza. tako nosenje prstena na torn prstu simbolizuje povezivanje srca para Hriscanski svestenici SU veza izmeclu muskarca i zene. Plavi trougao okrenut prema dole. Jedan od hinduskih ljubavnih simbola je beli procvali jasmin. a Zului sa juga Afrike upotrebljavaju bisere od sedam boja da bi prikazali status neke osobe: na primer. dok plavi. Uoci tog dana devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih izvlacili kao lutriju. C:ipka je postala simbol romanse zato sto icna moie da ispusti cipkanu maramicu da bi je za nju podigao pravi eovek . ako se smatra da je predak klana zivotinja. zato sto je neunistiv. uspostavljajuci tako partnerstvo za vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike Kupidona. kada su neveste dobijale vence konoplje iii site Anglosaksonci su koristili prsten kao znamenje obecane ljubavi. Egipcani i Rimljani su verovali da je zila na trecem prstu ( vena amoris) povezana sa srcem. "Hoces Iida budes moja ljubav?" Zahtev momka prema devoci bio bi isti. beli biser (koji predstavlja nevinost i duhovnu ljubav) do plavog bisera (koji predstavlja vernost) obicno se upotrebljava da pokaze da se neko verio. vernost i prijateljstvo BRAK I SRODSTVO Srodstvo je ··porodieni" odnos koji je bitan za efikasno funkcionisaBje drustva. koristeci sna±nu objedinjujucu simboliku. Tako Menoniti farbaju vrata u zeleno ako je njihova kcer za udaju. postoje i druge uspesne forme. S\·adbeni prsten datira iz egipatskog doba. Struktura i pravila srodstva razlikuju se od kulture do kulture. kada roditelji iii stariji odrede ko ce se skim uzeti U zapadnom svetu posle Srednjeg veka postajalo je sve prihvatljivije da se parovi vencavaju iz ljubavi. rimske boginje zena i braka Praznik Luperkalija slavio se 15. GORE Prstenje simbolizuje vecnost i mozda je glavni simbol ljubavi c OJ )> < zato sto je "dragoceno". kao osnov reprodukcije i odrfanja porodice KELTSKA BRATS TVA Rec "klan" na galskom znaci porodica iii deca Klan je drugi izraz za grupu koja ima isto poreklo. a drugo zato sto poseduje individualna svojstva Dijamant. iii 17 generacije 0 0 v. "vezivanju LI brojali Sveto trojstvo od palca i zavr5avali su na prstenjaku. polnu zudnju i moc. srce oseea strast i bol ljubavi . nosi se oko vrata. udvaranja i romanse . unutar crvene trake koja se nalazi u beloj. GORE Neunistivost dijamanta Cini ga simbolom trajne ljubavi GORE Predmeti u obliku srca koriste se izuzetno mnogo i u svim kulturama kao simbol romanse. predstavlja trajnu ljubav Crveni rubin simbolizuje strast. znaci nesto kao. februara. pa se zato smatralo da je deveta generacija granica srodstva. ljubavnih strela i ranjenih srca pogodenih ljubavlju sve simboli . ibek. Sarno vencanje je simbolican (in kojem partneri postaju dve polovine simbolicne celine koja se zove "mi" Ono se ocituje u simbolici prstenova. ranjeno iii probodeno ljubavnim strelama. a ljubavnici ga razmenjuju kao znak odanosti. kao sto je brak osoba istog po la. ali bi trougao bio okrenut prema gore kao simbol za "devojku" DAN ZALJUBLJENIH Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom obredu u cast Junone.GORE Crvene ruze su mnogo koriscen simbol ljubavi. rada i opstanka.

Prethodni . k.0BREDI G-LAV. kao da je rec .1. Polaganje zakletve primer je ove faze.1 i \"i 11.idcntitct se rusi.1dnici naroda Luisenjo u jufooj Kaliforniji ponosno slaw prYu menstruaciju s\·ojih kceri.1 i odgonirnosti Obrcdno m·odenje u pubertet razlikuje sc od kulturc do kulturc. kao sto SU Olimpijske igre iii Svctsko prvenstni. i\laticni urcd u kojem se parcn·i vencavaju po zakonu primer je zakonskog obrednog prostora Prclazna iii "lirninalna Lua· GORE tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb. Rani hriscanski spisi opisuju obrok od mleka i meda da znaci odbacivanje 0 identiteta. Vecina ceremonija inicijacije utemcljena je u pricama i simbolici. d:lamija i nadzbinski tocak. otvarajuci put za novi identitet koji tek treba da dode . Svc one podr. pubertet. Prip. Hriscansko sveto pricesce podrazumeva simbolicno uklapanje iii jedenje KRSTENJE Jevrejska i hriseanska praksa uvodenje ljudi u veru uranjanjern u vodu predstavlja prociscenje duha.1ka i tctovir. dok u Nemackoj velika centralna sveca predstavlja "svetlost zivota" OBREDI INICIJACIJE Mnoge kulture cenc ceremonije inicijacije kao deo kretanja kroz zivotne promene. Drugi obelei.NIH ZIV-OTNIH PROMENA v promeni odeec. dccaci izmedu I 0 i l 2 godina koji sc podnga\·aju obrczivanju paradiraju kao prinee\·i taj clan.l\"aju vaznc drustvene promene i sl.l PUBERTET Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J.rnje. ali u sustini sL:n-i i obclezaYa on1 Ycliku zi\·otnu promcnu U rnuslirnanskoj tradiciji. ponekad na konjima. kao kada se rodenje. s\·c su to primcri obrednih prostora koji omogucuju ljudim. podizanjcm gradcvinc iii putovanjcm nJ. i cesto budu zasipani poklonima.1k pojedinca iii grupe kroz glavnc zivotne promcnc. Jelo i post su uobicajena simbolika za fazu uklapanja. Odvajanje podrazumeva da se osoba (iii sveti predmet) udalji od prethodne situacijc iii statusa Ono ITlOZe ncko lice koje postaje driavljanin Sjcdinjenih Drzan zaklinje na vernost prcd nacionalnirn simbolima amcricke zastave. kosc iii zuba. muslimanski decaci postaju princevi na jedan dan Formalizovani obredi simbolicno oznaeavaju prolaz. vcneanje i smrt.uumevaju prepoznavanje ulogc iii statusa u koji osoba ulazi i koji odbacuje. iskusenjirna iii obrednim radnjarna. ukljucujuci dL1maticnc fizickc i emocionalne promenc.1h ('"sin zapo\·esti ) sa Muslimanka daje skiptre trojici decaka u beloj odeci za njihovo obrezivanje u jednoj istanbulskoj dzamiji Na dan obrezivanja. svescu i odgovornostima Zvonjenje zvona poslc krunisanja monarha sirnbolicno slavi njegovu non1 ulogu Posle velikih sportskih dogadaja. koje sc dclimicno zakopav"ljL1 u topao pcs.lranjc ozilj. crtanjcm krug. starohebrejski i svoje duhovne korenc.1da sc odvojc od snkodncvne stvarnosti da bi se po\·ezali sa boianskim. Francuski antropolog. iii St\-. Drugi v.1zan faktor jc priprcma obrednog prostor. \·cro\·atno zbog simbolike jake \·czc sa zemljom Jenejski dccak postaje bar micv.1. razgovarajuci s rabinorn i sYojom porodicom kako ono sto jc naucio ima veze s njegovim zivotom i predstojecirn zrelirn dobom " sastav zajednice iii obn<wljanje licnosti sa no\•im ulogama. Arnold van Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao je obred prclaska kao sustinski proces u podmladivanju kulture i opisao je faze uvodenja kao odvajanje.10 i promcne ulog. prclazJ. k. Uklapanje znaci nacanje LI 13 godina Pn-e subote posle svoa rodendana on cita iz Tore u sinagogi i moze da vodi dco bogosluzenja Kod pripremanja mora da uci jevrejsku istoriju.1ve prirodu Svi oni su snazni sirnbolicki procesi R08ENDAN Mnogo simbolike koja je povezana sa rooendanima ima staro poreklo Rooendanska rorta verovatno je nastala od kolaca u obliku meseca koji su prinoseni kao hramovske zrtve Artemidi Svece verovatno asociraju na sjaj meseca. drugo rncsto kao sto jc peCina iii planina Crkva. koje u sustini znace mctaforicku smrt i ponon10 rodcnje.1k.k iz detinjstva u odraslo doba. prelazak i uklapanjc. uspe5ni timovi cesto se vracaju kuci i pobedonsono pro laze ulicarna.to StO SU podrazumcva podngavanje izvesnim provcrama.

1111a' Jedan od najznacajnijih sirnbola veneanja koji je i da1us ll ih z.w d.icc sc u n.ijci zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1 idu nc'ki licni i GORE_.1z.1.1 Hind use pL1111c110\ i simbolizuju Hr.1 odr.is~•rostr. a proces hlosti podrazumcvJ.rnjc nuslino.11 .1 ncmc11.rnjc kosc kulturnc 1 rcdnosti sc j..1 tclo P''kojnik. . z.1loscu L chi 11.:imenjuje pirinac (iii konfotc od pirinc.uova s.1diciji LI kojoj sc monahinje nazi.1 zcrnljc.rnja odr.1 njcno formalno deljcnje tokom gozbc simbol je spajanja c-h-c porodice Dcvcruse su simbol magijc plodnosti.1 kulturnc q.1!110 priprema da krenc dalje.1 puto1 .ipust.iz.1t.•I z.1 rnozc zn.110\C: u nekim kultur. C.:ijuci ulazak lzrailj.1k OBREDI VEZ:\Nl Z:\ si111bolikc kn ii 1cze s.1 koja l\.1h1p. porodicu i z.11 anjc cnwcij. L>rugi Lll'bil:.:i .1 oslob.1 ol:ckujc S pokojnicim.1 i r.·cnc. sto je simbol d.:inje i z.·.kcr(1m u zn. upotrcbi jc prsten..inezi \erujLI Lh su povcz.·im uljcrn.:in10m mirisu na st.:istitu nonlg Zi\·ota.·cneanja. mladoscu i br. o.rni Z. giavna tema je ova veiika promena koji prati krstcnjc. .rnjcnc' je u \·czi s.·etog duha \esti.oEsNo Vencanja su znacajan obred u zivotu u vecini kultura Ma kako da se slave. jcr je hr.1 m.:ina scksu.1k upokc1jcnog rn.senjc crnine r.1 idcja jedinstva ljudskog i bohnskog odr. prcdstavlj.1sno c'c1r.11lj.m.11 .rne hartijc) koji sc baca prcko para.·crovatno kao deo putovanja u drugL1 stvarnost.:i bcsmrtnoscu..1 Si\[ RT Smrt coveka prcdst.11 .1cij. 1'rc111.1zav. "" 1 ~ ~ rcligijski prcdmcti iii ulisrn.:i su i sirnbol ne\ inosti.rnjc sc ne cfoZ1c1lj.:ikom.1k i izr.1Zrcsenjc c1d zc111ljc Z.1110 jc cncnirn .\ duk sc u drugim.1d.uume\a isterivanje dan1b i pomaz. au hinduskoj ccrernoniji kada mladozenja ve2e npcu oko vrata mlade U druge simbole . Pokojnik sc ritu.:ina s. pa su mrtvacki sanduk. jcdinstv.1li ugl.:ivlja znaeajnu prorncnu i za pojedinca i ZJ.1111.1ju n.11 . N.1 sustinska n!rovanja kultL1re. .1 SC cestc1 k.rnjc duh.1i.HLI simbolikLI kod kojc par postizc polL1bozansko stanjc cclovitosti koja jc potrcbna za st\·ar.·encanja spadaju znlna kao sredstvo objavljivanja dobrc k.1 idu 11.rnjc: ubl.:i i potpunosti Ovo se odrazava u hriscanskoj ccrernoniji kada s\·estcnik spaja ruke mladenaca. prolcecm. Simboli plodnosti su nckad bili gL1\·ni za ccrcmonijLI . .1rncitu odccu is nji111.1 f'Ogrcbnirn . au modcrnom dobu VENC:\NJE Znacenjc i simbolika .rnjc iii z.1..1jcni sirnb.rnjc tcl.ilc)Sti jc brij.:ifan se LI hriscanskoj tr.1ca u obcc. dugim zivotom. pokojnik i ozalosceni svi u belom .1h111u LEVO SASVIM GORE " f\Ja hinduskom pogrebu boja zaiosti je beta.1citi po11.w stL• ic kod Sika n.1 on.:ijednicLI oko njih. mnogo sirn~lolickih rituala kojima treba izraziti i kanalisati emocije izazvanc gubitkom voljene osobe.brc'dim.1lni simbol .·aju ·Hristovim nevest.uic. kruzni simbol \·ccnosti.1 PL'Stup.1z.:i cvece koje nose sirnbol je zenstvenosti i bericet.1 predst.rnu zemlju Ha1un RimoLHolicko krstenjc takodc podr. Svadbcni kolac jc nekad bio simbol plodnosti.1 smrcu i z.

DETINJSTVO I IGRE
U kulturarna u kojima dominiraju logika, intelekt i linearno razmisljanje, zivot tema kao sto je borln izmedu dobra i zla dobija kreativan izraz u modernorn drustvu u obliku kompjuterskih igara.Jung je verovao da kreativni nagon moze da bude kompenzacija za jednostranost sadasnjosti, tako da je deo uloge umetnika da komentarise iii da osporava preovladujuce norme . I urnetnik i dete inspirise kreativni impuls, zalwaljujuci kojem oni stvaraju jezik iii metaforu za izrafavanje onoga sto ih je pokrenulo. DETE U rnnogim kulturama dete je
Slikanje omogucuje detetu da mesa svetove simbolike sa svakodnevnim zivotom.
GORE SASVIM GORE

mudraca

nevinost i iskrenost.

Iako je pisao krajem XIX \'eka, kada su deca uveliko potcenjivana, Bari je st\'Orio Petra Pana kao arhetipski obrazac deteta u nama. Petar uci drugu decu da veruju u svoju mastu, u rnogucnost da lete i da putuju u Nedodiju Petar je prirner vecitog deteta, detinje maste koja zivi IGRA
ll

z
0

postaje vise problem koji treba resavati nego misterija u kojoj treba uzivati . lpak, kreativnost i igra su bitni za ljudski razvoj i prirodne su aktivnosti u koje se deca spontano ukljucuju. Preko kreativnosti i igre mi putujemo u arhetipska iii mitska carstva, eksperimentisemo sa ulogama, rodbinskirn i drustvenim strukturama, i ukljucujemo se u simbolicni dijalog sa istorijskim tokovirna. KREATIVNA SIMBOLIKA Rec kreativnost dolazi od latinskog creare, sto znaci "stvarati. proizvoditi i dovesti do rasta·· Ona je oplodujuca sila u samom korenu simbolike. Jung ju je opisao kao proces koji nas povezuje sa arhetipskirn ternama, izrazenirn na jeziku koji je relevantan za sadasnje vrerne . Na primer, ad1etipska

>

S\'ima nama.

U modernom drustvu
nastojimo da poveierno igru sa detinjstvom i smatramo je neC:im sto ljudi prestaju da rade kada ··odrastu'' Medutirn, u drugim delovima sveta igra ostaje na visokoj ceni i u zrelo doba, cesto
ll

simbol nevinosti i spontanosti U hinduskoj tradiciji, detinjstrn je rajsko stanje nevinosti koje prethodi svakorn saznanju o dobru iii zlu. U hriseanskoj tradiciji, lsus je rekao da odrasli nece uci u carstvo nebesko ako ne postanu deca, sto odrafava i odnos izmedu deteta i raja. U taoistickoj knjizevnosti, dete ovaplocuje svojstva svetog

Deca koriste slaganje kockica za istrazivanje stvaranja i razaranja

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso i Mali ju, rnaskare koje prave iskljucivo deca smatraju se veoma vaznim za do bro cele zajednice. Ribarska sela na istocnoj obali Koreje izvode zajednicke 5amanske rituale poznate kao kut - me5avina molitve, smeha i igre za koju se srnatra da svodi bogove na nivo ljuskih biea, pornaiuci im da se rvu sa snaznim emocijarna koje okruzuju velike krize
ll

Deca vole da se oblace kao odrasli. Ovde je grupa decaka obucena kao muzicari na indijskom prolecnom festivalu u Bahag Bihu.
DOLE

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim ritualima koji podrazurnevaju veselo i sirnbolicno ucesce pozorisnih predstava bola, lepote i misterije zivota. U hopijskom drustvu "sveti klovnovi" pornaiu stvaranju ravnoteze izvrgavanjern ruglu krajnosti u pona5anju, dovodeci time do uspostavljanja i uravnotezenja rnoralnih standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju udaljavanjc od svakodnevnog idcntiteta i zaintercsovanost
n ulazak u eksperimentisanje

magiji i moCi Ona istraiuju ""z]o"
L1

koristio za kockanje Njegcwe cetiri strane predstavljaju '"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi pola··, '\doff' Druga simbolicka karakteristika cigre ne odnosi se na to kako ona slucajno padne, nego na to kako stoji dok se vrti, sto je lep simbol zivota i svemira Univerzalna igra "5uge" podrazumeva prenosenje ovog simbolickog svojstva sa jedne

smis]u cudovista. diVO\'a

i vestica, igraju se silama dobra, rnagije i preobrazenja kroz uloge vila, dobrih vestica i carobnjaka Deca eksperimentisu statusom i moci igrajuci kraljeve i kraljice, poznate vode i bogate i slavne licnosti, ona istraiuju junacke teme kao super junaci vojnicima igrackama

sa drugim ulogarna i mogucnostirna." U wojim ranim godinama dcca sc ukljucuju u "igru ovaplocenja", istrazujuci culima, proizvodeci zvukove, ritmove, znakove i pokrete, pocinjuCi

Lh opona5aju i da se obracaju
igrackama i predmetima oko sebe. da izmisljaju price. U ovon1 trenutku, ona raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog medudelovanja i pocinju da slwataju eksperirnent sa raznim ulogarna i odnosima, a predmeti mogu da imaju znacenje i znac<lj koji im se pripisuju. Nije neobicno za malu dern da zavole neku igracku ili cebe, sirnbol sigurnosti, ljubavi i prijateljstva

IGRACKE I IGRE
Igre su modeli za arhetipske forme odnosa i interakcija, ukljucujuci razlicite kombinacije slucaja, vestine i kreativnosti U partiji 5aha kretanje kraljeva, kraljica i pe5aka mofo se shvatiti kao metafora za promene nadmoci u ratu iii u sukobu na raznim nivoima kosmosa. j\[noge igre odrafavaju kreativne impulse S\'emira, kao StO je
LI

osobe na drugu. Jedno dete se odabere da bude ··suga" i onda ono juri drugo dete da ga dodirne i na njega prenese "sugu" To drugo dete juri nekog drugog i tako se igra nastavlja Sirnbolika ove iare moze 0 predstavljati autoritet, zarazu iii bilo koju drugu karakteristiku koja nekoga izdvaja. Car ove igre le±i u izazovu lwatanja, u uzbudenju i napetosti koji se javljaju u prilazenju iii dodirivanju deteta koje je '"5uga"
DOLE lgra SUQe ima mnogo varijanti i igraju je deca Sirom sveta

Drajdel, C:etvorostrana cigra kojom se igraju jevrejska deca, smatra se simbolom zivota i svemira
GORE

bacanju kocke i drugim igrama na srecu, koje su vero\·atno

FANTAZIJA Za decu se svakodnevni svet preplice sa s\·etom fantazije i rnaste Deca vole da igraju razne uloge oblaceci se kao omiljeni likovi i vole da srnisljaju drarnaticne price u vezi sa njima. Putem igre dete uci, raste i razvija se. Mnoge arhetipske iii mitske figure pojavljuju se u decijoj igri Stari Kinezi su verovali da su vesele pesme koje su deca pevala spontano blisko po\"ezane sa bofanskim, pa
SU

nastale iz drevne prakse proricanja u Mesopotamiji, Indiji i istocnoj Aziji" Prutici poznati kao '"spilikini". koji se bace na gomilu i onda jedan po jedan isteruju kukom tako da se drugi ne poremete, verovatno poticu od budisticke prakse proricanja koja se zvala Cijen Tung, au kojoj se sudbina prorice tako sto se trese kutija prutica dok jedan ne izade . Poreklo cigre iii drajdela potpuno je nepoznato, ali se ona koristi kao igracka iii za kockanje sirom sveta. Sam drajdel je simbol jevrejske svecanosti Hanuka, kada su rabini dozvoljavali igre na srecu tako da se cetvorostrani drajdel

ih cak s]ufa]i da ih vode

u drfavnim pitanjima Preko fantazije i igre deca istraiuju velike teme i duh vremena, price o dobru i zlu, o ljubavi,

ToCAIZ
Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj · tocb se odnosi n.:i. njegcn· oblik - krug koji s.1drzi p.1occ koji z
i-

u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz brdo ru zimski solsticij. SVETA TRADIC!JA Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol i u hinduskoj i u budistickoj tradiciji U hinduizmu toc.1k predst.n·lj.:i. jedinst\·o vremena i prostor.:i. i simbol je potpunosti: tocak SJ sest paoca jc jcdan od simbob boga Visnu.1 U budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1 paoca predstadja tocak zakona iii istine (darma) Ona SC ecsto poj.:i.vljuje na duborezirna koji predstadjaju otiske Budinih stopala i simbolizuje moc njcgO\·ih ucenjJ. d.:i. pregazc

izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i na njegovu pokretljiYost On sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja, predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti krug st\·.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1 U mnogim kulturama on se pojavljujc bo simbol sunca, sa bezbroj \'Crovanja koja ga povczuju sa mitovima o suncu, iako neki tnde d.:i. jc tocak prvenstvcno simbol meseca, oznaca\·.:i.jud neprekidan ciklus meseca. SIMBOLIKA SUNCA
i\! ESE CA

0

>

"'

Tocak inn asocijacije i SJ. suncern i SJ. rnesecom Najjcdnosun1ija forma . ima cetiri paoca, koji mogu odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i cetiri godisnja doba (kao kod YL1dzbinskog tocka), kao i
GORE Tradicionalno oblikovan tocak, kao na ovoj slici budistickog osmopaocnog tocka, predstavlja simboliku sunca i kosmosa Tocak je takooe trajan simbol ljudskih pregnuca i napretka

laZi Kao i ljudska sudbina,
bda sc toc.:i.k jednom pokrene, nema snage koj.:i. moze d.:i. g.:i. zaustavi iii da ga vrati u suprotnom smeru . Osam p.:i.oca predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put budizma, glavcina predstadja rnoralno sidro Budinih ucenja, <1 u nepokrctnom centru stoji cakravarti ("'onaj koji okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda . Njegova keltska \·arijanta je M.:i.g Ruit, mitski druid koji je bio inkarnacija vrhovnog bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio

Simbolib tocka odnosi se na probzenjc vrcmena, na S\"et i n.1 jedinst\"O koje postoji sred raznolikosti. Tocak se povezuje SJ. zodijakom i s.:i. Zi\"Otnim usponima i padovima (kao toc.:i.k sudbine); bo indijanski nadzbinski toCJ.k, on predstavlja kopiju zivota

cetiri faze mescceYog ciklusa. Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja i predenja, bila je povezana s mesecorr1; njeno ime znaCi '·srebrni tocak" Tockovi sa l 2 paoca cesto se pojavljuju u indijskoj knjizevnosti i umetnosti, asocirajud na kretanje sunca kroz zodijak, dok tradicionalni kineski toeak ima 30 paoca, oznacavajud mesecev ciklus U klasienoj antici tocak je bio povezan sa bogom Apolonom (pa tako i sa suncem), kao i sa munjama i paljenjem vatre Tocak kao simbol sunca opstaje u evropskom folkloru . Postojala je tradicija iznosenja plamtecih tockova na brdo

magus rotarum iii "carobnjak
tockova··, a uz pomoc tockova on je govorio svoja druidsb prorobnstv.1 U Starom zavetu,Jezekilj uporeduje Boziji presto sa kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu svaki tocak predstavlja jednog od cetiri ziva stvora i godi5nja doba, dok se u Danilovoj viziji plameni tockovi pojavljuju oko Bozije glave. Na prvim

TOCAK SVETE KATARINE
Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom vatrometu

VATRENI TOCKOVI
Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao "vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale

hrisc<rnskim grobovima, tocak se ponckad nalazi kao sirnbol Boga i \ ccnosti

oesNo Fortuna zavezanih ociju, boginja sudbine, vrti svoj tocak nasumicno i bez milosti prema krunisanim kraljevima.

TOCAK ZIVOTA U hinduskoj iilozofiji sirnbolika tocka se odnosila na samsaru, neprekidni ciklus zivota, srnrti i ponovnog radanja U kineskoj simbolici gbvcina se odnosi na ncbo, a rub na zemlju, pri cemu je ljudski rod predstavljen paocirna koji povczuju ovo drnje. Kineska norija (vodeni tocak) i grnearski toeak t<10sitickog mudraca Cuang Cua predstadjaju neprekidan \·ir stvaranja i beskrajni ciklus zi\·ota i srnrti. Tacka oslobodenja nalazi se u glavcini, koja ukazuje na duhovno putovanje kao nJ. kretanje od periferije premJ. ccntru, od aktivnosti ka mirovanju, sto je smisao meditacije U keltskoj tradiciji godina se posmatra kao tocak, pri cemu letnji i zimski solsticij i prolecni i jesenji ekvinocij obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke zavisno od toga kako se snagJ. suno povecava i srnanjuje s promenom godi5njih doba

mogucnost svJ.kog trcnutka za srecu iii nesrecu, jer okretanje njcnog tocka nekirna donosi uspeh a nekirna propast na prividno nasumican nacin. Ona

sc cesto prikazuje kao slepa iii sa
zavezanirn ocima, jer je sudbina rnoralno slepa Njen toeak uci nas da ono sto ide gore mora da side dole i obrnuto - tako da uspeh i neuspeh dolaze jedan za drugirn, bas kao sto kruie zivot i srnrt U tarotu je toeak sudbine deseta kart<1 Velike arkane i predstavlja nznu prekretnicu

VRADZBINSKI TOCAK U rnnogim tradicijama tocak je simbol sveta Ovo Cini osno\' indijanskog vradzbinskog tocka krsta unutar kruga koji zraci iz ccntralne gl~\·cine Ovaj tocak je nacrtan na tlu, a cetiri paoca prcdstavljaju cetiri godisnja doba, cetiri elementa i cetiri strane sveta Godisnja doba sirnbolizuju vreme, a strane s\·eta prostor Peta i sesta strana (iznad i ispod tocka) predstavljaju oca

TOCAK SUDBINE Svojstvo tocka da se vrti cesto se pm·ezuje sa srecom i sudbinom, koje su nepouzdane i neocekivane. On se cesto pojavljuje kao motiv u srednjevekovnoj evropskoj umetnosti, a bio je atribut Fortune, rimske boginje sudbine. Fortuna predstavlja

nebo i rnajku zemlju Svako mesto na tocku povezuje se s narocitorn bojorn, zivotinjskirn totemom i svojstvorn, a ceo toeak predstavlja putovanjc kroz zivot
oesNo lndijanski simbol vradzbinskog tocka, krug podeljen krstom, ovde je reprodukovan u kamenu

SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA. ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU

<
0

LEVO

U davna vremena sveti lugovi su bili prava svetilista.

Drvo sYeta obicno se predstavlja vrstom koja je narocito vazna u doticnom kraju Skandinavska mitologija priea o jasenu Igdrazilu koji je rastao izmedu Azgarda, carst,·a bogova, l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela, podzemnog sveta Stari Egipeani su verovali da sveti javor raste na pragu izmedu ziYota i srnrti; u Mesopotamiji je osa sveta prolazila kroz palmLL Hindusi smatraju banijan svetim dn·etom dok su Maje verovale u Jaksci,
Drvo banijan je sveto za hinduske bogove· smatra se da zalivanje njegovog korenja i prinosenje zrtava donosi srecu i plodnost
GORE

Drvo je centralni arhetipski simbol u vecini delova sveta Na Zapadu se drvece duboko povezuje s vremenom i istorijskim trajanjem Drugde ima jace nze sa zi,·otom, zdravljem i snagom Stari narodi su obavljali bogosluzenja u S\'etim lugovima, s njihovirn deblima i baldahinom od krosnji, koji su se kasnije odrazili u izgledu crkava Engleske reci za "istinu" i "veru" nastale su od staroengleske reci za "drvo"

svet, glamo je u mnogim mito\·ima o stvaranju sveta Ono cesto predstavlja osu svemira, povezujuci vise carstava: njegove grane dde nebo, deb lo stoji u zemaljskom carstvu. a korenje silazi u podzernni svet Drugi simboli koji se s njim povezuju su gmizavci koji gmi±u u korenju i ptice u granju koje simbolizuju famanski let

SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo. Kinesko sveto drvo raslo je iz centra sveta, ne odbijajuci jeku (eho) i ne bac.1juci senku Drvo sakaki se slavi se kao "rajsko drvo" japanske mitologije, a jedna grana se zabija u zemlju kao sveto srediste oko kojeg se gradi dneni sinto hram . Drvece takode predstavlja snazne simbole zivotnih veza i

MAJSKO DRVO
DRVO SVETA
GORE

U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL

Evropski hrast je simbol snage, stabilnosti, cvrstine i trajnosti

Kosmicko drvo, koje simbolizuje krajnje uporiste zivotnih sila koje neprestano obnavljaju

rastuci u praiskonski raj gde je roden prvi eo\•ek i gde se hranio mlekom zene. med i vino Sama bila deo drveta Prvi eovek u staroj indijskoj mitologiji. Slike patrljaka i panjeva nalaze se na heraldickim amblemima koji predstavljaju smrt i ponovno radanje U Britaniji se tisa usko povezuje sa srnrcu. zatim u srednjem dobu postaju crveni. a ukra5ava se zbog povezivanja sa duhovima predaka U hriseanskirn kulturama.1 gr. ostavljajuci kao jedine pre:Zivele pretke ljudskog roda koji su napravljeni od drveta DR VE CE SM RT I Zirnzeleno drvece je stari simbol smrti i mogucnosti vecnog zivota. a obicno se nalazi na grobljima ili drevnim svetilistima. Za njeno korenje se veronlo da upija duhove predaka i da ih preko grana oslobada i predaje vetrovima. Slika obrnutog dn·eta moze se povezati sa ljudskim nervnirn i cakralnim sistemom. Jama. dud predstavlja zivotne cikluse. sto predstavlja mladost. koja sadrzi sve oblike zivota. Njegovi plodovi su najpre beli. O\·o dn 0 zivota in1a korenje u nebu . Ona tako predstavlja ceo ekosistem znacajan za zivot na zemlji. Serafirni koji vitlaju macevima ognja cuvaju biblijsko drvo zivot. Drvo sveta u podrucju Amazona je cejba iii jucan: huaoranski mit o stvaranju sveta prica o gorostasnoj cejbi zvanoj Bobue. 5afranom i vencima. poiari ili poplave pustose zemlju. koje stoji unutar zlatnog pupka sveta. jer ovaj simbol ponovnog roaenja datira barem u rimska vremena kada su slavljenici Saturnalija koristili zimzeleno drvece da proslave roaenje Nove godine . UKRASAVANJE Praksa ukra5avanja drveca postoji sirom sveta . gde su se jelke ukrasavale jabukama i papirom u boji Ova tradicija je postala hriscanski obred. Ono se cesto povezuje sa zivotodavalackim i zastitnickim svemirom iz kojeg se mogu do bi ti eliksir ili darovi zirnta stanje milosti iz kojeg Boga na ncbu kao izvor svih st\·ari. dok su jabuke boginje Idun izvor sruge skandinavskih bogon Kuran opisuje kako prorok Muhamed dolazi preko drveta Tube koje stoji u centru raja. ali cempres simbolizuje konacnost smrti zato sto iz OBRNUTO DRVO Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi se u jcnejskoj Kabali i u hinduskoj Baga\ .:igdinu. isticuci vezu izmedu ljudskog mikrokosrnosa i rnakrokosmosa . prikazivana je kako izbzi iz ploda javora da bi ponudila hleb i vodu vecnosti DRVECE I POREKLO LJUDI Drvo sveta se obicno povezuje sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti veruju u drvo sa osam grana. pio je sa bogovirna pokraj jednog velieanstvenog drveta C:esta indoevropska mitska tema opisuje apokalipsu tokom koje oluje.:id Giti.oesNo U mnogim duhovnim i mitoloskim sistemima verovanja drvo se smatra vezom izmeau ovog i drugog sveta DUD U Kini.1firima: iz njegovog korenja tckli su mlcko.:ijuci smar. sto asocira na mudrost.:ine na dole. Karan je rnogu da padnu ljudi Egipatska . predstavljajuci njegovog panja nece nikada izbiti nova mladica. verovatno asocirajuci na rajsko drvo. ali su njeni koreni stariji. rubinima i s. Nut. blist. koja je i mrt\·ima. zimzeleno drvece se ukra5ava za Bozic kao simbol zivota < JELKA Moderna varijanta ukrasenog drveca za Bozic nastala je u XVI veku u Nemackoj. drvo sveta je drvo zivota ili besrnrtnosti .1 hinduski obred u kojem se drvo u centru sela maze maslacem i ukrasava rumenilom. Druidi su je smatrali besmrtnom. da bi na kraju sazreli i postali crni. sto mozda nije daleko od istine boginja neba. u taoistickoj tradiciji bozanska bresb·a prenosi dar bcsmrtnosti. DRVECE ZIVOTA I BE SMRTN OST! U jednom od svojih aspekata. starost i smrt CJ ::0 ekologije Indijanski pogla\·ica Crni Vapit video je u viziji "s\·eti prsten"' svog naroda kako sa rnnogim drugim pravi veci prsten unutar kojeg raste sveto drvo zastite. posle cega :l:ene igraju sa nevenom u kosi U Africi se drvece shwi kao centar zi\'Ota i plodnosti.

cireva i zapaljenja. U staroj Grckoj ucenici su nosili mladicc ruzmarina da bi poboljsali pamecnjc i koncentr.-ernoscu i post.11u rnisticnom vizijorn u kojoj je \·ideo odnos izmedu Boga i ljudi O\·o nacelo SC jencjskoj tradiciji mandr.1la se i sa ljubadju i . a stari Grci su smatrali da podstice mudrost. Lh se hrani izrnctom i urinom koji padaju iz obesenih i da nisti kad. Na prirner. ona je koriscena i za lecenje artitisa. vradzbinama i magijom Govorilo se da ispusta vrisak nalik ljudskom kada se bere GORE TRAVE Vcorna raznonsna simbolick. .1 IllOCi bilja za medicinske snhe. sto znaci "spasiti". ljubavi i vernostL NACELO POTPISA Prema "nacelu potpisa". !me joj potice od latinskog salnrc. nana se povezivala sa Simbolika bilja powzuje se blisko sa njegovirn pre tp os ta v Ijen im . mandragori su u evropskorn folkloru pripisivana ljudska i nadljudska svojst\·a Za nju sc govorilo da buja oko \·csala.1 znacenja vezuju sc za obicne trave. U evropskom predanju ruzmarin je simbol secanja. Mandragora se povezivala sa vradzbinama i koristila se u ljubavnoj magiji.1 se uznemira\·a: ovaj krik je dorndio do glurnec i ludila kod ljudi koji su imali nesrecu da ga cu ju. sve u prirodi je obeleieno obrascem ili znakom koji ukazuje na Safran se u budizmu smatra svetom tr avom U Evropi se povezuje sa kraljevskim dostojanstvom GORE potencijalna svojstva. srcoliki listovi purpurnog bcsnika koristili su sc kao lck za srce (digitalis). gde se koristi za prociscavanje. sto se cesto odrazava u teorijama o prirodi zdravlja i bolestL u bistrirn rnislirna i inspiracijom i DOLE Zallija je sveta biljka u indijanskoj tradiciji. Poveziv. posebno bela ±aliija: njeno suvo lisce cesto se formira u zaveiljaje za spaljivanje. Indijanci smatr.1gora sc po. ludilom.1ciju. Zalfija sc takodc po\·czi\·ala sa bcsmrtnoscu.1ju da je ialfija trava koja leci i prociscava. pokazivale da jc ova biljka lek z.rn agi jski rr1 svojstvima da utice na ljude n. pri cemu se dim ritualno rasteruje da procisti atmosfcru U starorn Rirnu.czujc sa plodnoscu i ljub. U evropskom folkloru mandragora se povezivala sa smrcu.1 rnnogo nivoa fizickom. a oYa biljka jc na kraju post. au e\ropskorn travarst\·u smatralo se da ona lcCi sve.1 ocna oboljenja Zbog slicnosti ljudskoj konturi. za izazivanje rnenstruacije.1 hcbrcjskom znaci .1la jc simbol besmrtnosti na pogrebnim obredima . dok su purpurnc zilice i zuta pega \"idea.1 formir.BILJEJ TRAVE I ZACINI z < nemackog obubra cija je filozofij. Ovaj naziv je nastao od dela Signatura Rerurn (Potpis svih stvari) Jakoba Berna (1575-162-1-). a za njen koren se go\·orilo da ima moc da S\'Og \·lasnika ucini ne\·idljivim Medicinski. kojc asocir.1dju . ublaiavanje trudcn·a i pomoc pri zacecu DOLE mentalnom i duhovnorn U sirnbolickon1 smislu bilje se povezuje sa idejarna ravnoteie i kosmickog reda. biljka ljubavi :::> < < 0 primenilo 11.1la simbol secanja.1ju na bolesno oko.njcn nazi\· 11.

KON 0 P LJ A
Rastafarijanci, koji je poznaju kao gandzu, smatraju konoplju svetom

koristila sc b.o okrcpljinc rnozga, a u ar.1pskom s\·ctu za nju sc \·crovalo da stimulisc !l1LISkost i vckcwima SC pijc kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc nudi gostima kao simbol gostoljubivosti.

karanfilici prcdstavlj<1ju slast i uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti oni su sc povezivJ!i SJ scdam bo2:anstavJ i sa srccorn

uavom koja se pominje u Bibliji, gde vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do
m

izmenjenog stanja svesti preko kojeg
--i

je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol
)>

rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg

<
rn

DUVAN Oll\·an je zavicajna biljka Sc\·crne Amerikc, a za Indijance se govori da su jc pn·i koristili Oni srnatrJju duvan svctom biljkom. pa zato onJ kod njih ima rasirenu ritualnu i cercrnonij,1lnu upotrcbu Macigucnge iz PcruJ koriste tennin seripegari, sto znaci "onaj ko koristi duvan", da bi opisali 5amana; pcceni listovi duvana (scri) koristc se u samanskirn obredima Za mnoge pripadnike naroda Pueblo duvan je bio dar kolibrija, koji je doneo dim samanirna da bi rnogli da procistc zemljLL

drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv autoriteta odraslih i drustvenog establismenta

U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak
svcta jc biljka za Visnua, a za pogrcbni obicaj st<n-ljanja lista bosiljka na grudi pokojnika smatralo sc da otv,ua \Tata Dja za putnika; u tjudorovskoj Englcskoj gosti su na odlasku dobijali minijaturnu saksiju bosiljkJ da im pomogne na putu U centralnom Kongu listcwi bosiljka stitc od zlih duhO\·a i nesrccc, dok su u staroj Grckoj oni bili protirntrov smrtonosnom otrovu baziliska. Il.C\'Crcn·atnog stvorcnja ciji je poglcd bio koban. Ova biljb. jc dobila imc od grckog basilikon, sto zn,1ci "'kraljevski

z

BELi LUK
Na jednom staroegipatskom medicinskom papirusu ima preko 200 recepata za beli luk. On se koristio za lecenje glavobolje, fizicke iscrpljenosti i infekcija, a sirovi beli luk bio je ukljucen u ishranu egipatskih radnika zbog odrzavanja snage. U staroj Grckoj i Rimu beli lukje bio simbol snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno verovanje u evropskom folkloru da beli luk vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da urokljivog oka

U Evropi sc pusenjc duvana
u pocetku pcn·czi\·alo sa razuzdanim rnladicima i

ZAC!Nl Mnogi zacini
SU

vojnicima, pa je prva pojava IlJ slican 2:cna pusaca krajern XIX veka dclovala kao sok . Danas
SU

moze da odbije moze da zastiti od

nacin bogati sirnbolikorn Crni bibcr. jcdan od n,1jstarijih poznJtih zJcina, u anticko doba se srnatrao afrodizijakom Prasnik safrana luci duboku zutu boju Tradicionalno sc koristila za bojenjc plasteva budistickih monaha, a ovJ boja sc povczala sa budistickirn raj em i sa mudroscu . U Evropi se 5afran povezivao s kraljevskim dostojanstvom i zlatom zbog skupocc i boje. U staroj !(ini,
Z<J.

sirnbolicne asocijacije vezane za dll\·an ambivalentne S jedne stranc on je postao sinonim za smrtonosne bolcsti kao sto je rak i sreana oboljenja, a s druge zadrfa\·a element prefinjenosti i pobune dajuCi joj carobna sn1jst\·a, a obred je zahtevao da druid u belom plastu secc irnelu posle zirnskog solsticija zlatnim srpom (koji je simbol sunca i meseca) Ova biljka je morala da se ulwati u belo platno zato !MELA Kelti su povezivali imelu (Viscum album) sa magijom i rnedicinom. Za druide je ona bi la simbol besmrtnosti i dusa njihovog wetog drveta, hrasta, na kojem je rasla. Kelti su verovali da je imela stvorena kada je munja pogodila hrast, sto se verovalo da ne sme da dotakne tlo. Imela se koristila za lccenje mnogih bolesnih stanja. a bila je i simbol plodnosti. Obieaj ljubljenja za Bozic pod imelom ima korene u drevnim asocijacijama ove biljke
DOLE

lmela je simbol besmrtnosti i kod Kelta je povezivana s magijom i medicinom

sernenke korijandera se vero\·alo da poseduju moc besmrtnosti, a mahune kardarnona delc slicnu simboliku u lndiji i na Bliskom istoku. U Kini i Japanu,

CvECE
ljudskih iskustava i utkano fe u mit i svetu tradiciju. Opste uzev, cvece predstavlja vrhunac ciklusa rasta i krunu uspeha Rastuci iz zernlje i prirnajuei sunce i kisu, cvece se povezuje sa snagorn pasivnog, ienskog principa, rnanifestujuei lepotu doslovno, duhovno i rnetaforicki. U hinduskom obredu cvece odgovara elernentu etra (ili duha); u taoistickom tekstu Tajna zlatnog cveta ono predstavlja dostizanje duhovnog stanja.
Kulture sirom sveta koriste vence cveca kao nacin odavanja poste pokojnicima.

u minimalistickoj formi aranzmana. Tradicionalno, aranzmani ikebane slede trojni plan, pri cemu gornja grancica predstavlja nebo, srednja ljudski rod, a donja zemlju simbolican obrazac svega sto zivi, sa ljudirna kao posrednicima izmedu neba i zemlje U '·talasastorn" stilu, obesene grancice sugeri5u propadanje u ambis dok "uspravni" ili rika stil te:Zi prema gore, simbolizujuei vernost izmedu mufa i zene, earn i bofanstvu . Aranzmani rika su asimetricni i sugeri5u neki aspekt prirode, kao sto je igra svetla i senke. LOTOS Na Istoku je lotos cvet koji se najcesce povezuje sa uzvisenoscu duha. Brahma, hinduski bog tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa koji izbija iz Vii>nuovog pupka (koji je simbol centra sveta) Lotos sa hiljadu latica simbol je duhovnog prosvecenja Sanskritski nazivi za lotos su

GORE

Dok estetska lepota cveca vekovima inspirise umetnike, ono takode ima dugu tradiciju koriscenja kod isceljenja i obreda pre vise od 100 hiljada godina neandertalci su prinosili zrtve cveca svojim pokojnicima I danas se cvece

KAZITE TO CVECEM Mnoge kulture, ukljucujuci kinesku, egipatsku i indijsku, razvile su sopstveni "jezik cveca". Savremena publika koja je gledala drame Vilijarna Sekspira ( 1564-1616) svakako je bila upoznata sa skrivenim znai:enjirna sadrfanim u odlomcima o cvecu: na primer, rnaji:ina dusica je simbolizovala nepokvarenost, jaglika je znacila ljupkost, ljubicica "ljubav u dokolici'', sipak ili orlovi nokti znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi", a dan-i-noc su predstavljali misli. Viktorijanski pesnici su razvili ovaj jezik u popularnu umetnost, ulivajuci znacenje u boju, aranzman, vrste i predstavljanje cveca . IKE BAN A Majstori ikebane, japanske umetnosti aranziranja cveca, razvili su slozenu simboliku da bi odrazili pouke zen budizma Ideal zena vabi (namerni eufernizam), na primer, odrafava se

DOLE

Hinduska boginja Laksmi sedi na lotosu, simbolu prosvecenja i uzvisenosti duha Hinduska bozanstva se cesto prikazuju sa ovim cvetom.

poklanja kao znamenje ljubavi i zahvalnosti, kao nagrada za uspeh i postovanje mrtvih i kao znak raznih vaznih promena Cvece je postalo sirnbol raznih

padma ili kamala, koji takode
opisuju vaginu, a cvet lotosa predstavlja vaginu i u Kini. LJILJANI U hriscanskoj tradiciji ljiljan se povezuje s pokajanjem: ka±u da je on izrastao iz Evinih suza kada je napustala Edenski vrt To je cvet Device Marije: beli ljiljan simbolizuje nevinost i cestitost; on takode predstavlja cistotu u alhemiji. U Australiji se gimejski ljiljan povezuje sa hrabroscu i upornoscu: u jednoj urodenickoj prici o snu rnladic

DESNO

Na Zapadu, bele ruze se povezuju sa cistotom i duhovnosc'u i omiljeni su cvet za vencanja

Kajmija spasao je pripadnike svog plemena iako je bio ranjen, a tamo gde je pala njegov,1 krv izrasli su ljiljani U Kini i Japanu se veronlo da dnerni ljiljan

poeziji kao jedan od c\·etova koji se nalaze u rajskim bastama Za vreme Otomanskog carstva turska rec za lalu pisala se istim slovima kao i rec 'Alah", pa je ovaj C\'et postao simbol bo:i:anst\'a, a zatim amblem otomanskih vladara. Lale su se sredinom XVI veka izvozile iz Turske u Evropu, a stvarane

kada ju je oteo Had - u k:ojem je postao simbol godisnje smrti prirode Od Prvog svetskog rata crveni makovi podsecaju na pale vojnike: ovi C\'eto,·i su izrasli na bojistima Flandrije U Britaniji crveni makovi obeleiavaju Nedelju secanja, dan kada se bude uspomene na poginule vojnike u svirn ratovirna.

n

<

(Hemerocal/is) ima moc da
otera patnju, pa su ga icne nosilc u pojasu da bi zaboravile na tugu zbog izgubljcne ljubavL

RUZE

su i hibridne vrste koje su bile retke i izuzetno lepe Njihova vrednost je dostigla fantasticne visine tridesetih godina XVII veka u Holandiji, kada su postale simboli bogatstva i lepote Lala je simbol Holandije SUNCOKRETI Suncokret je do5ao u Evropu iz Arnerike, gde su ga Spanci zvali

U klasicnoj antici se gornrilo
da jc prvu ruzu stvorila Hlorida, boginja cvcea (ciji je rirnski pandan Flora), od tela lepe nirnfc Ruia je bila sveta Afroditi/Vencri, boginji ljubavi

hirasol iii suncokret zbog nacina
kako se okretao prema suncu. U Kini je suncokret bio povezan sa besmrtnoscu, a smatralo se da

VIKTORIJANSKI JEZIK CVE(A
Neke od simbolickih asocijacija za cvec'e bile SU: zutilovka vatrenost; karanfil cista ljubav; kamelija savrsenstvo; gorusica ravnodusnost; detelina = srec'a; narcis srdacan pozdrav; lincura = nepravedan si; beli glog = nada; zelenika ambicija; uvek odan

U arapskoj tradiciji prvu rufo
su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi njeno seme u sve druge zemlje, a bila je simbol plodnosti, lepote i cistote . Slavuj je zapevao kada
SU

HRIZANTEME U Kini i Japanu, hrizantema se vezuje za jesen i simbol je dugog zivota, srece i bogatstva. Rasirene btice cine je simbolom sunca; sto je dovelo do toga da je ona postala arnblem japanske carske porodice i japanski nacionalni cvet.. Sa sljivom, orhidejom i bambusom, hrizantema spada u grupu koja .se zove Cetiri viteza, za koju se veruje da predstavlja vrline slcdbenika Konfucija u jednostavnosti, cestitosti i marlji,·osti. Na Zapadu se hrizantema vezuje za jesen i koristi se u umetnosti da predstavi dekadenciju i smrt.

konzumiranje njegovih semenki produ:i:ava zivot.

procva[e prve bele ruze, aJi je

bio toliko ornamljen njihovirn mirisom da je pao na zernlju, a njegova krv je obojila njihove latice u crveno.

U islamu rufa je sveta za
Muhameda; za misticnu sufijsku sektu ru:i:a je povezana sa uzi,·anjem, ali je zbog trnja povezana i s boloni

U Japanu, umetnost ikebane je razvila sopstveni simbolicki jezik i ritual, a odrazava jednostavnost zen budizma
DOLE

Hristov venac = vera; seboj

U hriseanstvu crvene ruze
simbolizuju krv mucenika i zivot posle smrti, dok se bele ruze povezuju sa Devicom Marijom. Rozenkrojcansko bratstvo, hriscanska sekta osnonna u Evropi u XV veku, spojilo je sirnbol ruze sa krstom da bi dobilo amblem drustva .

MAKO VI Kako stvara narkotik opijum, mak se u staroj Grckoj povezivao sa snom i smrcu, a bio je posvecen Hipnosu i Morfeju, bogovima spavanja

LALE U staroj Persiji !ala je bila sirnbol savrsene ljubavi, slavljena u

i snivanja . Bio je povezan is mitom o Demetri i Persefoni - ova potonja je brala makove

Vo CE
z
< mitu o zlatnim jabukarna na Hesperidi ( ostn·u blazcnih) Kelti su jabuku posmatrali kao drnl "drugog sveta', kao nata u vilinski wet Keltski kraljevi i junaci, kao sto je kralj Artur, sklanjali su se na lcgendarno ostrvo Avalon, ··jabucnjak" U Kini behar jabuke sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a jabuke su simbol mira. Medutim, kako je kineska rec za "jabuku" veoma slicna reci za "bolest'', smatra se ko bnirn davati jabuku invalidu. Oko jabuke se razvila nova simbolika krajem XIX veka, kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo seme") sledio svoj san o zernlji procvalog drveca u kojoj niko nije gladan, sejuci semenke jabukc sirom Amerike Svetska metropola, Njujork, poznata je kao "Velika jabuka" TRESNJE Boja tresnje na usnama Kineskinje srnatra se svojst\·cnn velike lepote, a izraz "konzumiranje tresanja ..
Na ovoj alegoriji Zemlje slikar koristi obilje voca da bi simbolicno predstavio bogatstvo i napredak, rog izobilja sugerise obilje, a lepa, mlada :Zena puna oblina pojacava simboliku plodnosti
GORE

BANANE Bot,rnicki nazi\· biljke banane, i\lusa sapientum, zn,1ci ··\·oce mudraca", a dao ga je Lineus, s\·edski botanicar, koji je C:uo da je Aleksandar Veliki sreo rnudr,1cc u Indiji koji su uglavnom zi\·eli od banana. Prema Kuranu, banan,:i je bila zabranjeno voce u raju Za Budu jc drvo banane sirnbolizovalo prolazni karakter i slabost materije i mentalne konstrukcije U hinduskoj tradiciji ona je simbol plodnosti i napretka zahvaljujuci teznji da redorno rada, pa se tako banane mogu ostaviti ispred kuce u kojoj traje S\·,:idba

;;:)

< <
0
-'

Najveci deo simbolike voea obraca se dircktno i sn•1:i:no culima . Uzivanjc u
VOCU

SMOKVE Drvo smokve i plod pun sernenki simboli su obilja i plodnosti koji se cesto povezuju sa :i:enskim osobinarna. Za smob·u u Palatinskom hramu u Rimu govorilo se da je drvo pod kojim je vucica dojila Romula i Rema Rimljani su smatrali srnokve srecnim iii nesrecnim, zavisno od toga da li su bile svetle iii tamne. U Knjizi postanja, Adami ha su koristili srnokvino lisce da se pokriju kada su postali svesni svoje golotinje, a zabranjeno

predstadja eufernizam za polni Ninos. Na Zapadu se tresnja povezuje sa himenorn, a fraza "gubitak tresnje .. odnosi se na gubitak ne\·inosti . Tresnjin c\·et je nacionalni c\·et Japana . Samurajski ratnici rneditirali su
0

lako

prizove asocijacije na erotiku i culnost, a takve slike se nrnogo koriste u urnetnosti Voce takode sugerise obilje i plodnost: ono se prosipa iz roga izobilja u klasicnoj mitologiji, predstavljajuci velikodu5nost bouova i dobru zetvu Voce drveta :i:ivota predstavlja hranu besmrtnika, a sadrzi seme za reprodukciju i rast.

zivotu i snuti ispod tresnje,

jer na vrhuncu be hara cvet bi graciozno pao na zemlju i umro, sto je odgovaralo spremnosti sarnuraja da se suoci sa srnrcu u cvetu mladosti .

"'

SLJIVE Na Dalekorn istoku, sljiva kao drvo je simbol proleca, kao i simbol kraja zime: kako ona cveta izmedu dva godisnja doba, predstavlja obno\'U mladosti. Takode se smatralo

JABUKE Jabuka se identifikuje sa
GORE

VOCe koje

SU

je\i pre je biJa

smokva nego jabuka U Africi, narod Kokoto iz Cada povezuje smokvu sa trudnocom, a smatra se da njen mlecni sok povecava stvaranje rnleka .

Osim uloge "voca saznanja'; jabuka se koristi i kao simbol ljubavi, vencanja, mladosti, plodnosti i dugovecnosti

"vocem saznanja'', bilo dobrim iii zlim, kao sto je u Edenskom vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu i besmrtnoscu, kao u grckom

oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija pol nu simboliku jabuke, smokve i vinove laze da bi se istakla njena eroticnost

da se besmrtnici hrane sljivinirn cvetorn, pa je ovo drvo povezivano sa besrnrtnoscu l u japanskoj i u hriseanskoj tradiciji ona je simbol vernosti BRESKVE Breskva potice iz Kine, gde je srnatrana svetirn drvetorn zivota, dajuci eliksir besrnrtnosti. Taoisti su povezivali breskvin cvat sa nevinoscu i sa zenskim genitalijama ("'Tao" je kineska rec za .. breskvu'')

Narovi su ostavljani kao lnana u egipatske grobnice da prate mrtve na putovanju U Grekoj, na vencanjima i za Novu godinu, nar se razbija na tlu kao sirnbol plodnosti i obilja. URME Urrna potice iz Persijskog zaliva i oduvek bogato rada u lraku. Za Egipeane je ovo voce bilo sirnbol plodnosti Urmu Arapi pominju kao "kraljicu oaze" i kao "drvo zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu najbolje kada su mu noge u vodi, a glava u nebeskorn plamenu
S\·,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g Yczc s.1 plod1wscu ..1 t.1 tr.1dicij.1

u staroj

Evropi breskva se zvala "Venerinim vocem" i bila je sveta za Himena, rirnskog boga braka. U hriscanskoj ikonografiji, breskva u ruci bogomladenca Hrista simbolizuje spasenje. KAJSIJE U Kini se kajsija povezuje sa lepotom i seksualnoscu iene. Crvene kajsije simbolizuju udatu ienu koja je nasla ljubavnika, a oci lepe zene cesto se uporeduju sa kosticama kajsije Ovo voce se koristi i kao simbol ienskih genitalija. NAROVI Rastuci u mediteranskoj klirni, narovi krajem leta postanu jedre crvenkaste kugle koje iznutra blistaju od socnih crvenih semenki nalik draguljirna Njihovo irne znaci "jabuka sa rnnogo semenki" Nar je bio jedan od Alahovih darova u Kuranu, a za Izrailjce je predstavljao cari njihove zernlje i mudrost naroda Cesto se povezuje sa plodnoscu - simbolizujuci majcinu utrobu - ali i sa smrcu .

L!Cl I MANGO
Lici je sitno voce sa juga Kine sa grubom crvenkasto-braon korom i velikom sjajnorn braon kosticom Stavljanje licija ispod kreveta bracnog para izrafava nadu dace biti blagosloveni de com. Mango, sa socnim narandfastim mesom, zaviC:ajno je voce istocne lndije i Burrne U Indiji se s.rnatra svetim vocem, predstavljajuci plodnost i srecu . Legenda kaie da je Buda dobio lug manga u kojem je mogao da se odmara. POMORANDZE Latinski naziv drveta pornorandze, Fructus aurantia, odnosi se na zlatnu boju pomorandze, dok naranha, izraz za plod na spanskom, dolazi od persijske reC:i narang koja znaci '\mutra5nji miris" Pomorandfa sugerise i nevinost i rodnost, jer se cvet i plodovi pojavljuju istovrerneno. Cvet pomorandie je bio prisutan u starim

pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1 p]odnost i SICCLI:
/,l

\Cqicc simbolizovali Sok nara korist c , __

Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1
srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S jcdc

Lw

simbol srccc n.1 drugi

dan No\c gc,dinc

CROZDE Vinu1
,l

k1z,1 i grozdc ccsto SC

poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti. sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc
.1

f'O\CZUjU SC

S,l

F\.1hL1Sl1Ill

rimskim p.llld,uwm grckom Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc plodnosti i L1slub,HLnj,1 i izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0
jc n1oguCnost no,·og Zi\
(1tL1 zL1

Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc simbol Hristo\ c kn i

:itralo se da jc gledanjern Ll <( Duz se\·erozapadne obale 0 _J Amcrike vuk je mocru duhovna Zi\'Otinja koja moze da obdari s. on je treci znak kineskog zodijaka. za Inke je zavijanje psa moglo da najavi smrt rodaka: au grckorn mitu bile proklinjane zato sto nisu plakale kada je Buda umro . Kroz celu istoriju zivotinje igraju vaznu ulogu u simbolickom jeziku mnogih kultura. Beli tigar se povezuje sa mcsecom. cineci ga simbolom duhovne pred. povezujuci ga sa plodnoscu. lukavoscu i pohlepom. U klasicnom svetu. vesnicima srece i nesreee. duhovima zastitnicirna i vodicima u druge svetove.unana natprirodnim sposobnostima. i drugarstvo Psi se uveliko povezuju sa smrcu i svetom duhova: Ajnui u Japanu su verovali da psi imaju psihicku moc da otkriju duho\'e. zernlju i podzemni svct uniste.1 jasu tigrove bda unistavaju demone. a bko vidi u mraku. zastitu GORE Vuk koristili slike lava bo licne simbole U alhemiji. kao i radi zadovoljenja ljudske tastine Simbolicno. la\· je stari simbol sunca i ovaploeenje zemaljske snage.1k kontrole . jaguar je bio car d:Zungle i govorilo se za njega da je podario ljudima dar za vatru i lov l\[aje su ga smatralc bicem podzemnog s\·eta koje poznajc tajne zemlje: sm. dok je zeleni lav povezivan sa divljim silama prirode Lw je takode po\'ezivan s boginjom majkom . Ova ideja se poja\·ljuje i u evropskom folkloru u prici o Crvenkapici.:inosti i prosveecnja. macke i zmije SU se ponekad povezuje sa hrabroscu i pobedom. a ubijanje ili povreda macke bili SU izvor isceljenja.bofanstva Siva i Durg. U hriscanskoj tradiciji. vuk sc obicno prikazuje kao suprotnost jagnjetu. one doticu sve nivoe svemira . ili kojota. kralj Z\'eri Duh cm·ar. Kolob·ijalni izraz "vuk u jagnjecoj kozi · odnosi se na laznu nevinost.v ZIVOTINJE <( z ::) <( Kerber je cuvao podzemni sn~t Maje su sahranji\·.:inu strast i gubit. Za Kineze je tigar. U starorn Egiptu faraon je cesto pribzivan kao lav. tigar (kao i leopard) je car zveri i cuva vrata raja . lav je predstavljao polnu strast. SU pO\'CZi\·ani S laH1rn.nebo. Slavljene su kao bogovi i smatrane su izvorom rnudrosti i snage. pre nego la\·. a africki kraljevi su DOMACE 1\!ACKE Stari Egipeani su obofavali i balsamovali macke. dok indijanska plernena u americkirn nizijama smatraju prerijskog vuka. vodom i ki5om: pripadnici naroda ivlace veruju da jaguari jedu duse pokojnika PSI I VUKOVI Pas je verovatno najstarija pripitomljena zivotinja i oznacava odanost. Stari Jeneji nisu voleli macke jer su prljave dok su srednjevekovni SASVIM GORE u Kini. odecu i kozmetiku. pri cemu jagnje simbolizuje \'ernike a vuk mod koje prete da ih GORE Macke su bile svete zivotinje za stare Egipcane i pojavljivale su se kroz njihovu celu kulturu u vajarstvu i slikarstvu.iako iz drugacije perspektive ovo moze da se shvati kao znak duhovne mudrosti .1le psc sa njiho\'im gospodarima da bi ih vodili na drugom svetu. a mnoge famanisticke kulture govore o tome kako earobnjaci dobijaju moci od zene prerusene u vuka. on je bio C:uvar podzernnog sveta i simbol bofanske zastite I Buda i Hrist smrtni greh Nasuprot tome. U hinduizmu. u kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo rnusko njegove oci bilo moguce videti buducnost Danas mnoga plernena u podrucju Arnazona slave jaguara kao naguala (cm·ara duha) i kao VELIKE MACKE Zbog grive. velikom nralicom.bio je jedan od simbola vavilonske boginje !Star. u pocetku !ova a kasnije ratarstva. U budizmu. pokazujuci njihon1 surovost i neustrasivost U pretkolumbo\·skim civilizacijama Srednje i Ju:Zne Arnerike. a ponekad sa surovoscu. kao i simbolicnim predstavama ljudskih karakteristika Zivotinje se koriste u obrednim irtvovanjima i love se za hranu. simbolizuje prosvecenje. zlatnog krzna i carskog drfanja. lekove. tigar predstavlja neobuzd.

oluje. opakom i davolskorn slikom culnosti. saksonska boginja proleca sa zecijom gLworn. U starom Rimu. boga podzemnog sveta Car Mugal je prikazan kako jase belog slona. U hriscanskoj simbolici. nordijskom i vavilonskom mitu staroegipatska bofanstva lzida i Hator) U nordijskoj mitologiji. sveta zivotinja i ne sme se ubijati. bik je irtvovan jednorn godisnje zato sto z se verovalo da njegova krv obogacuje zemlju i prenosi muskost. Laosu i Kambodzi ka±u da slon daje kisu i bogatu letinu BIKO\!! I KRAVE Tradicionalno. donela je zoru i novi zivot. rusi S\'C boga Ra medu rogovima: pa ipak bio je sveta zivotinja i Ozirisa. a Sijuksi iz U rnnogim Samanistickirn tradicijama med\·ed se povezuje s medicinom. hinduski bog sa s!onovskom g(avom. isceljenjem i rnagijskorn mudroscu U severnoj Evropi. tradicionalnirn africkim prieama koje su na americke plantaze doneli robovi. kao sto je nordijski Tor Apis. On je simbol snage. beli slon je sveta zivotinja: Budina majka je sanjala slona prilikom zaceca U Tajlandu. bufala su takode bila obofavana. mudrosti i srece.Hraniteljka . U Kini zec predstadja reproduktivnu moc i dugovecnost I zec i kunic se pojavljuju kao prevaranti. bik je simbol muskosti. on predstavlja moc i autoritet U mitologiji Indije i Tibeta.. Pripadnici plemena Zulu \'Cruju da bufalo moze da poseduje du5u C:oveka. indijskom. ove zivotinje se slobodno kreeu ulicarna indijskih gradova. krava majcinstva i plodnosti Zbog toga sto njeni zakrivljeni rogovi lice na polurnesec. irtvovanje bikova je veoma rasireno. MAJMUNI Pavijanskom bogu Totu u Egiptu pripisivao se izum brojeva i pisma . simbol carskog dostojanstva. narocito u pricarna o zecu Breru. zivota i duhovnog prosvecenja. konj se povezuje sa suncem i bogovima neba . krava je nebeski simbol rnajke boginje (kao StO SU KONJ Stari simbol zivotinja.hriscani povezh·ali crne macke sa vradzbinarna. Zbog rike. brojeve i pismo prepreke U budizmu. odjeci tahih \'erovanja pre:livljavaju danas u spanskoj koridi. GORE SLONOVI I Afriku i Indiju cesto simbolizuje slon. bio je simbol stvaranja sveta i cesto je prikazivan kako nosi suncev disk Dakote ga vide kao manifestaciju nhon1og tvorca.lizala je led da bi stvorila prvog C:oveka . pa on igra glan1u ulogu u ceremonijamJ. iranskom. moci i mudrosti u lndiji J\!EDVEDI BIZONI I BUFALA Dokazi iz pecinske umetnosti ( kao sto je u Laskou. koja je retko irtvovana. vatre i tekuce vode. Maje su verovale da je majmun stvorio umetnost. i kad ga jasu vladari. traganja za vizijorn. med\·ed je kralj zivotinja i povezuje se s ratnicima: zastrasujuci nordijski ·· berserkeri" isli su u boj obuceni samo u medvede krzno. bik je bio zivotinja bogova grmljavine. rnedved je smatran okrutnom. Ganes. Smrt se prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj simbol svetlosti. bik u starom Egiptu. krava je . Za razliku od krave. Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na belom konju Konji su vukli suncane kocije u klasicnom. On predstavlja snagu vetra. Eostra. Francuska) otkrivaju centralnu ulogu bizona u fizickom i duhovnom zivotu prvih lovackih drustava Slicni bizonjma i ponekad poistovecivani s njirna. praiskonska krava . slon drzi svet i simbolizuje nepromenljivu stabilnost. < 0 KUNICI I ZECEVI I kunic i zec se povezuju s mesecom i prcdstavljaju simbole plodnosti u mnogim kulturarna. dugovecnosti. Za Hind use.

ali su bile sprec. jastreb oznacava rat.da je ova ptica dosla iz praiskonskc tame i da jc ostala da nauci prve ljude kako da prcfo·e Shodno tome.n·. u hriseanskoj tradiciji on predstavlja Sveti duh. Neka indijanska plernena su \'crovala da je gavran doneo vatru i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa Aljaske dele slicno verovanje .:i je ptica proroeanstva u kini. Za Rimljane.111a ispod londonske Kule. delujuci < kao glasnici visih iii rnoci sa drugog sveta . . a u mnogim delovima sveta ona je donosilac dobrih vestL GOLUBOVI Danas se v c>olub mnoao v koristi kao simbol svetskoa rnira. okretanje glave or la sa desne u levu stranu (prema maslinovoj grancici. bog". orao simbolizuje snagu. . narocito sa orlom. za njegovu gla\·u kazu da je z. jer let simbolizuje slobodu od fizickih ogranicenja sveta prikovanog za zemlju i cesto se GORE ganan je mracna suprotnost DVOGLAVI ORAO Stari simbol sunca. golub je bio sveta ptica Venere. Japanu i hropi. u lcgendi o kralju Arturu on se povezuje sa svetim Gralom. Indijanska plemena smatraju jastreba glasnikom predaka dok se u Polineziji ova ptica povezuje sa isceliteljskim i prorocanskim mocima.1 Ate nu I i\[incrvu. ukazujuci na pomirenje Boga i ljudskog roda. ptice se cesto smatraju posrednicima izmedu neba i zemlje. dok je u Japanu golub s macem najavljivao kraj rata.PTICE Zato sto mogu da lete. U Kini. U Kini. znaci "gavran". Sokolovi. takode se vercn·alo da je on duh blizak vesticama u grcko-rirnskoj tradiciji nane su bile svete ptice z. on je takode bio simbol boga neba Hora. simbolu mira) tada se smatralo da znaci promenu od rata u mir koristi kao metafora za misticno iskustvo. U mnogim hriscanskim crb·ama Biblija se stavlja na naslon u obliku orla. to je bila ptica koja se vratila na Nojevu barku noseci maslinov list. boginju r.rne da se spuste 1u krm·cn·c njenih hramova zato sto je to predskazivalo smrt !me starovelskog kralja.rna donosi nesrecu i lose Heme. ganan je predstadjao boga trnrca i gornrilo se da ubijanje gavr.. Mnogo vekova kasnije. U Stamm zavetu. kao i Hrista i svetogJovana apostola. a u keltskorn folkloru je sirnbol dugovecnosti i podmladivanja. a istovremeno je i simbol sunca Za ranohriseansku crkvu DOLE DESNO U zapadnjackom folkloru. dvoglavi orao se pojavio u Mesopotamiji pre vise od cetiri hiljade godina Smatra se da njegova simbolika povezuje bogove blizance moci i sveprisustva. vesnicirna rata. Bran.1kop.rn10 se drze gavranovi u skladu sa popubrnim rnitom dace Englezi pasti ako oni ikada odu a: 0 i Pecat predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava. " DOLE U grckom mitu govorilo se da belezi na repu pauna predstavljaju oci ubijenog diva Argosa znaCio je . srnrti i natprirodnog U judeo-hriscanskoj tradiciji Golub je takode simbol cistote duse. Vran. a soko s cubom nadu u prosvecenje. Za hriseane orao simbolizuje svemoc i sveprisustvo Boga. a hijeroglif za so kola Sveto rimsko. barjaci gospodara \'isokog ranga nosili su slike sokolove alave U starom Egiptu. Prusko cartsvo i predrevolucionarna carska Rusija soko je oznacavao zlo. iii zemaljsku vladavinu sa bozanstvima.. One se takode smatraju ovaplocenjern duha i duse. a u Kini je povezivan sa plodnoscu i dugovecnoscu. PTICE GRABLJIVICE Ratnici i plemiCi povezuju se sa pticama grabljivicama. ali je pripitomljeni soko predstavljao preobracenog paganina. Orao se uveliko povezuje sa vodstvom i usvojile su ga u raznim vidovirna ambiciozne. soko je bio kralj ptica. postali su simbol plemstva. " GAVRANOVI I VRANE Mnoge kulture ne prave razliku izmedu gavrana i vrane i ove ptice dele slicnu simboliku I jedna i druga ptica srnatraju se zloslutnicama. koji je promenio predsednik Truman 1945 godine u odnosu na originalnu verziju iz 1880. simbolizujuci moc i inspiraciju Bozije reci . ovaj simbol su usvojili golubici. koje je za lov koristila aristokratija u Kini.1ta. za rodu kazu da donosi bebe majkama.1 t. jastrebom i sokolom. u Kini. ekspanzionisticke civilizacije (ukljucujuci stari Rimi SAD) kao simbol nacionalnog identiteta i suvereniteta.

1111. kopaj. bog ]jub.1st.i rode ih otkrivaju trazcci ribu .n·lja doL1nk prolcca i otuda no\ og zi\ ota. sa drugim zivotom.1 i uporcduju sa Z\·czd. Guska selica sc takode smatra duhom pornagacem. u alherniji. .1ju i sirnbolc sunc. u evropskom folkloru svrake se srnatraju lopovima i pticarna zloslutnicama . koju zavodi Zevs kada se pretvori u labuda u RODE U rnnogirn kultur.1 Hcru. ova ptica je bila sveta za Atenu. dok je za Poni plemena iz Nebraske sova predstavljala nocnog zastitnika U staroj Atini.1 drugirn svetorn U Sibiru bbud simbolizuje samansko uranjanje u podzemni svet. on. boginju mudrosti: slicno tome.1 ptic. U zapadnjackoj umetnosti oni olicavaju budnost . boginju rnudrosti i umetnosti Cudcsni bclczi na p.1 je bib S\ eta z..moze da se poja\·i kao guska iii kao labud.rnstvcnosti.1 dusc ncrodcne dece zi\·c u mocv. a takode je i simbol istinskog alhemicara.1nst\·o. kopaj".1 ptic.prirodnom stanistu roda . Srednje i Juzne Amerike koriste perje kao ukras na spektakularnim perjanicama Asteci su koristili zeleno perje iz repa kecala za vladare (ova ptica je simbol njihovog vrhovnog boga. u zapadnim tradicijama se pcn·ezuju sa vcrnoscu U mnogim tradicijama sova se povezuje s magijom.1 ptica z. noseci sarnana u ncbeske . mudroscu i prorocanstvom SOVE Zbog srnjih noenih letova. pri cemu je najcenjenije perje orla.1 jc sirnbol putnika. sova se smatra najmudrijorn od svih ptica. so\·a se ccsto povezuje sa natprirodnim silarna. Bila je ptica smrti u starom Egiptu. mudrosti i vernosti.rnu. Kecalkoatla). lndiji. dok za sve lndijance perje sadrzi moc iii "lek" ptice od koje oni poticu. ZDRALOVI U Kini i Japanu zdralovi SU tradicionalni simboli dugovecnosti.1.1 S.UNOVI Zbog S\ LABUDOVI I GUSKE I guska i labud su velike \ odenc ptice koje u mnogirn kulturarna imaju asocijacije s.1 dnir sc okrct.1\a saosccajnu budnost grcko-rimskoj tradiciji labud je bio sveta ptica za AfrodituNeneru.n·. on se takoae pojavljuje u mitu o Ledi.1ljc\ sko dostojanst\ o.10 oko ··p.ffi i S\ct.1diciji ov. a po rnisljenju Tunguza on je bio duh nidic prvog sarnana. ove dve ptice su mitski zamcnljive.n·anture U hinduizmu.1 predst. jezivog hub i ogromnih ociju. ljub. kr. GORE LEVO ojc \ clic.lrama .1 jc kosmicka planina !(.rnno\ og prcstob U hinduskoj tr. boginju braka i zastitnicu porodaj.1.1uno\om rcpu od.jcdna ptica sastavljena od Lh-e .rnjem Medu indijanskim plemenima arncricke nizije sovina pera su se nosila kao magicni talismani. paun prcdstavlja bo:l:.rnu.1jskim b.l\ i lcpotu U Pcrsiji je on boravio u r.1 prcdsLl\ lj. au zemlji u koju sc dosclj.PTICIJE PERJE lndijanci iz Severne. one predstavljaju zelju za svetskim mironL Ivledutim. tako da Hamsa . Kini i Japanu: u Kini se smatralo da njen huk zrnci kao reci .rnu roda jc gL1snik dobrih \Csti K.10 ptica sclic.1 [zrcka da rode donosc dccu u \·ezi je sa idcjom d. . v --i n rn PA. radosti'" Kada se prikazuju kako nose kineski novcic.wrscno sto je predskazivalo dace neko umreti i da grob treba da bude pripremljen Sovin izuzetno dobar nocni vid stv•ua tradicionalnu vezu sa proric.uama i b.1 U budizrnu paun oznac.uasvati.1n10 sc poisto\·ccuju sa ocim. U staroj Grckoj O\ jedinst\·o i ravnotcZlL Kako iabudo\·i CCStO zive LI GORE paru SVRAKE U predanju australijskih urodenika snake se povezuju sa srecom i ushicenjem dok u Kini naziv O\'C ptice znaci '·ptica ceo zinit. a simbolizuje s.

naziv delfina na grckorn. dok SU Ke Iti plernena slave krokodile kao posrednike izmec!L1 svakodnevnog sveta i sveta povezivali lososa sa rnudroscu. dok narodi Madarpa iz severoistocne Arnemske zemlje veruju da je C:ovek krokodil stvorio vatru. prorocanstvom i inspiracijom . odnosi se na rnatericu. a hinduski bog Visnu ponekad se prikazuje kako izlazi iz Lista ajkule. hrabrost. gde su pitomi krokodili bili ukras. U staroj Grckoj delfini su povezivani sa Apolonorn i njegovim darovima rnudrosti i prorocanstva i sa boginjorn ljubavi roclenom iz vode. AJKULE I DELFIN! U J1panu. Za australijske urodenike koji zive na Senrnoj teritoriji. fabe su lunarne zivotinje. Sobek. osoba koju pojede krokodil odlazila je LI pakao ZABE Tradicionalno.stilizovani kit sa velikim spiralarna za celjusti . U mnogim dclovima zapadne Afrikc jetri i utrobi krokodila pripisuje se mocna rnagija.popLllaran je motiv. aligator iii krokodil bio je izumitelj pev. dostojanstvo i srecu. se tndi da se ova prica odnosi na ajkulu ljudozdera pre nego na kita. oznacavajuci jedinstni muskog. u Japanu 5aran simbolizuje ljubav. fokloru i religiji RIBE Mnoge tradicije koriste ribe kao simbol dL1hovne mL1drosti U hriscanstvu je riba sirnbol Hrista. Na primer. U ranohriscanskom verovanjLI. po kojoj je dobilo irne sveto prorociSte DelfL U mnogim indijanskirn kulturann delfin je i bofanski izaslanik i oblik Velikog duha. ko±e i kostijLI Ona igrajLI znacajnu ulogu u mitu. sejLI strah kao cL1dovista i love se zbog mesa.sto ih cini sirnbolirna fundamentalnih suprotnosti. Afroditorn. ribe se uveliko povezuju i sa plodnoscu. delfis. boga podzernnog sveta. figura pakake . vodenirn tokovima raclanja i kise i sa preobrazenjem i besmrtnoscu otuda motiv pretvaranja u princeve u zapadnjackom folklom Za Kelte je iaba bila gospodar kopna Simbolika vodenih stvorenja delimicno je LI vczi sa stanistem. U Kini su one simbol srece Narocite nste se izdvajaju zbog svojih simbolickih svojstava . simbol je destrukcije.rnja i bubnja. dok su navatejski arapski rnoreplovci verovali da delfini prate duse pokojnika u podzernni sveL KROKDILI I ALIGATORI Krokodili nastanjuju dva sveta . veliki krokodili ovaplocuju duhove znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa mudroscu. a njihove radikalne faze rasta povezivale su se sa fazama meseca One se takode povezuju sa plodnoscu. koji je poprimio krokodilski oblik posle ubistva svog bra ta. solarnog sveta i zenskog. U judeo-hriscanskoj tradiciji. delimicno LI vezi s njihovim izgledom i ponafanjem i delimicno LI vezi sa znacenjem koje imajLI za ljL1dsko drustvo Vodena stvorenja se razlicito postL1jL1 kao boianstva. au hinduizmu se Vi5nu pojavio kao riba Macja da spase C:oveeanstvo od potopa i otkrije Vede iii Sveto pisrno Zbog ogromnog broja jaja koja polafo. a ponckad ih 5amani koriste za bacanje destruktirnih cini U starom Egiptu krokodili su bili svete zivotinje i ponekad su balsamovani. GORE duho\·a i kao prorocista vodcnih boianstan. staroza\·etni opis Jone i kita povezivao ga je sa smrcu i ponovnim roclenjem Ponekad Stari Grci su postovali delfine kao simbole mudrosti i proroi':anstva. Kitovi su simbol prirodnih opasnosti. Kultni centar je postojao u Krokodilopolisu. Sobeka Ovaj bog jc bio pm·ezivan i sa zlim i destruktivnim silarna Seta. jaja. Ozirisa. Lilja. a igra L1!ogu u ritmu sveta.wani zlatnim rnindL1sama i ritL1alno hranjcni u slan1 boga krokodila. vodenog carstva.VoDENA STVORENJA KITOVI.kopno i vodu . U mavarskoj tradiciji on simbolizuje izobilje. i sa dobrodusnim bogorn sunca Ra. U Kini. povezan sa davolom. Neka africka DOLE Staroegipatski bog sa glavom krokodila. kit je bio jedno od sedam boianstava sreee i slavljen jc kao bog ribolova i hrane.

a za i\[aje i Asteke on. U Bibliji su iabe bile jedna od deset napasti Egipt. U Beninu.SKOLJKE Buduci da je struktura koja stiti zivot. koral je nastao iz d rveta koje raste na dnu mora U alhemiji je bio poznat kao drvo zivota. Ona je sirnbol meditacije i duhovne mudrosti U rnitu . kraljevskim dostojanstvom i ugledom U u > i iscelitcljske moci rnde. jcr se veruje da DOLE Foke igraju vaznu ulogu u mitu i obicajima lnuita. Od cetiri sveta kineska stvorenja.:injern sveta koji se razvija iz centra. Devica Marija se ponekad uporeduje sa ostrigom. Kao i kraba. sto simbolizuje preobrazenje GORE Kornjaca je u mnogim tradicijama sveta zivotinja. au Kini s. lnuitski obicaj diktira da se prilikom ubijanja ovih iivotinja njihove besike bacaju natrag u more. KORNJAC:E Zbog cnstoce i oblika oklopa.:i.:ibc SU U hinduskom mitu kornjaea C:ub·a predstadj. a predstavljaju i jedan od simbola budizma. eesto· svete zivotinje vodenih bogova FOKE I MORSKI KONJI U nekim inuitskim pricama. za koralno drvece se govori da raste u raju povezi\·ane S m. Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i Asteka. simbolika skoljke cesto se povezuje sa majcinom \. radanjem i stvaranjem sveta. a .:i kornja(e SU hriscanskoj ikonografiji.:iju kada kosmicka kornjaca trese srnj zernaljski oklop Maje su takode shvatale Zernlju kao ogromnu kornjacu. U tradiciji Inka ona je bib aspekt velike rnajke koja je progutala i vreme i mladi mesec KORAL Prem a starokineskom verovanju. dok u Polineziji kornjaca ovaplocujc moc rnorskih bozanstava Medu africkim plcmenirn. gde se cesto posmatraju kao praiskonski ljudski preci.1 je s magijom i porodajcm. kornjaea je jedina prava zirntinja (preostala tri su zrnaj. koji su pege na oklopu kornjace smatrali kartorn sazvezda i koristili su ih kod proricanja. U budizmu. ce se one tada ponovo roditi kao zive foke i morski konji Morski konj je jos poznat i kao rnorski slon. skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju se sa bogatstvom. U grcko-rimskom mitu.1 mesecom. ona se cesto povezuje s. do kojeg je dove la boginj. ispunjeno supstancom nalik krvi (zbog boje).1 HOBOTNICE U klasicnoj antici hobotnica je posmatrana kao cudoviste koje napada nasukane mornare i kida ih na komade. Ona je najstariji indijanski sirnbol Zemlje iii nujke zernlje . zab. 0 v U srednjevekovnoj Enopi :labe su po\·czivane s magijorn i nadzbinama .1 povezivan.:icenjim.1 u Kini i Japanu z.1!0 kisu U starom Egiptu.:i booatst\•om i duoovecnoscu.:i sunca. sto je bio slucaj i sa Kinezima.1 Hekat. Krakcn·i je povczuju sa stvar. ova hobotnica je povezivana sa mesecom i letnjim solsticijem.dok zemljotresi i gnnljavine nast. indijanskim tradicijama ona je simbol zemlje oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne tacke. feniks i jednorog). gde se ponekad j. kornjaea je u mnogim kulturama simbol sveta . pri cemu njen GORE < 0 0 z > ''-" -j < 0 L U bajci Se zabac pretvara u princa kada dobije poljubac od princeze.:ivlja zajcdno sa spiralom ili svastikom. KRASE S obzirorn na to da se kretanje krabe ravna prerna rnesecevim rnenarna (love za neme plime. a Hrist sa biserom.)trobom.:i rnesec. koji se krecu izmedu sveta duhova (rnde) i materije (kopna).:iustralijskih urodcnika za kornjacu sc govorilo da se rach iz \·oda koje su nastalc otapanjem praiskonske planine leda.:i je bila vodeno boianstvo cije je kreketanje predskazivalo i stnr. Hobotnica se mnogo koristila u rninojskoj i mikenskoj civilizaciji na Mediteranu. a bila je simbol dugovecnosti stn1rcnja slove kao praiskonski preci. boginja ±ab.:i je bila povezi\·ana sa pornr.:igijorn U Jap.:i jednu od desct inkarnacija Visnua . sposobni da poprime ljudski oblik i da uce ljude da plivaju i lo\·c ribu: ona su takodc glasnici. a u hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja. Afrodita/ Venera pojavila se iz ogromne ljusture skoljke kapice. . povlacc se za vreme oseke).rnu.

MRAVINJAK U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. p n e. obicaj je da :Zena sedi na mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih koliba zasniva se na planu mravinjaka. a slicno verovanje postoji u Gvatemali . drustvene organizacije i zajednickih predstavljali su asocijaciju na iarku :Zudnju U staroj Grckoj med je povezivan sa recitoscu. bez obzira koliko malen iii obican bio. simbolicke asocijacije insekata zasnivaju se na njihovom ponafanju i fizickim karakteristikama i usac!eni su u kulturu i vreme MUVE !me Belzebub. Rec je o simbolu jednakih pod jednim vodom GORE napora. Kako je kosnica organizovana oko matice (pcelinje kraljice). Shodno tome. u mitologiji Srednje Amerike. a zbog ostrog nepredvidljivog kretanja u isto vreme je simbol nepouzdanostL zivotinja. U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol aktivnog zivota . ukazujuci na prilicno cesto verovanje da su rnuve vesnici bolesti i c!avolskih nesreca. pccle se cesto koriste kao rnodeli ljudskog drustva Kosnica je postala metafora za sreden i milosrdan zivot hriseanskih rnonaskih zajednica. cak i najsitniji insekti imaju bogate simbolicke istrajnosti i hrabrosti i usvojene su kao simboli ratnika: iz ovog perioda SU otkriveni earobni stapici ukraseni arnajlijama od muva Kod Navaho Indijanaca. a oziveo Napoleon kao sirnbol jednakih pod jednim voc!om. Na prirner. rnuve su bile poznate po Na ovom portretu Napoleona koristi se motiv pcele. pee la iii leptir koji lete oko cveta (simbola za ienu) Iz perspektive koja sagledava svemir kao mec!usobno prepletenu rnre:lu postojanja. a verovanje da mravi znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari cesto kopaju u blizini mravinjaka. pee la je bila kraljevski sirnbol: usvojili su je srednjevekovni francuski kraljevi. On se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja. promenu i prosvetljenje i povezuju se sa samanskim mocima .lNSEIZTI pokojnika koje posecuju zen11ju. Za Kineze vilin konjic predstavlja leto.. U starom Egiptu one su bile simbol sunca. koji je izvezen ne samo na carevom plastu nego i na podijumu na kojem on stoji. mali leteci insekti su se smatrali dufama PCELE Zbog marljivosti. glavni davo koji se pominje u Bibliji. u staroegipatskom Novom kraljevstvu ( 1550-1100. Kao i kod drugih 0 _J VILIN KONJIC U nekim indijanskim kulturama vilini konjici simbolizuju snove. U Latinskoj Americi on se koristi i za opis prostitutke. gde se oni povezuju sa zvezdama. potice od hebrejske reci koja znaci "gospodar muva". duhovima i drugim svctom . koja se seli od jednog muskarca do drugog DOLE DESNO asocijacije. ). Peele se odavno visoko cene i zbog saca. cesto se povezujuCi sa bogovima. nastale od suza boga sunca Ra. sa zenskim polnim organima i sa stvaranjem sveta. izvora ne samo secera nego i voska koji se koristi za pravljenje sveca Tako SU pcele povezane i sa slascu i sa svetloscu. svaki deo prirode je znacajan. Dclflco ("velika muva") je duhovni glasnik povezan sa isceljenjem Leptir je simbol duhovnog razvoja i preobrazenja . one su bile trece od deset napasti u Egiptu Mec!utim. U kineskoj umetnosti.

indijanski ratnici su sebe ukrafavali sararna po uzoru na njLL Za Kelte je paukova mrefa nevidljiva struktura koja sadrzi velieanstveni obrazac zivota Za Hinduse i budiste paukova mrefa predstavlja iluzije sveta. ljudski rod potice od crva koji su se hranili lesinom praiskonskog bica. Psiha (dufa) cesto se predstavlja kao leptir Elegancija i lepota ovog stvorenja cine ga simbolorn iene u Japanu. crvi se mogu povezivati sa destruktivnim procesima koji GORE SKORPIJE Zbog otrovnog uboda i zbog toga StO je Staino sprernna na napad. majanska boginja babinstva. medovina (formentisano pice od med a i vode) smatrala picem bogova LEPTIRI Zbog metamorfnog zivotnog ciklusa leptir je ar hetipski simbol preobrazenja. jer koriste svoja ienska lukavstva da namame muskarce u rnrezu Kod Afantija u zapadnoj Africi paukovi se povezuju sa Anansijern. PAUKOVI U kulturarna australijskih urodenika veliki pauk je suneani junak. dok u Latinskoj Americi spanska rec za leptira ( mariposa) moze da se odnosi na prostitutku. pojadjuje kao pauk U Japanu se smatra da iene paukovi zavode putnike. Zbog cvrstine i gotovo nevidljivosti mreie. a na Zapadu se iene grabljivice ponekad uporeduju s pauko\·irna. on je umro kada ga je skorpija ubola u petu. au grckom rnitu. Ncki australijski urodenici smatraju leptire duhovirna pokojnika koji se vraeaju na zernlju. ali u drugim tradicijama on je zenska sila. jer ona ide od rnuskarca do muskarca Asteci su povezivali leptira sa ienarna koje su umrle prilikom porodaja. skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i unistenjem . skorpija moze da predstavlja susu i bedu Neki amazonski narodi veruju da je nju poslao neki ljubomorni bog da kazni muskarce zbog toga sto su vodili ljubav sa zenama koje je on zeleo. U jednoj verziji grckorimskog mita o lovcu Orionu. dok je staroegipatska boginja Selket ZRIKAVCI I SKAKAVCI U Japanu se zrikavci povezuju s mesecom. au Kini se on povezuje sa zivotnim uzivanjima i radoscu Neko ko prelazi s jedne stvari na drugu i ko nije nikada zadovoljan moie se opisati kao leptir. dok se Iscel. u evropskorn folkloru ubistvo pauka donosi nesrecu. U psiholoskom smislu. gde crvi koji se hrane mraznirn divom lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena zernlja) poprirnaju ljudski oblik Za legendarnog irskog keltskog junaka Kukulejna govorilo se da je roden iz crva. jer bi cak i izgovaranje njegovog imena pustilo zlo u sveL Skorpija ima mnogo veza sa podzernnim svetom: zodijackim znakorn skorpije vlada Pluton. misticnog ponovnog rodenja i nadculne duse . a Japanci su verovali da su one nastale sjedinjenjem boga vatre i boginje zemlje. paukova mreh se uporeduje sa smrcu i destrukcijom: u Africi mnogi ljudi koriste eufemizrne za ovo stvorenje. a u Kini su simboli smrti i vaskrsenja U Kini i nekim mediteranskim zemljama smatra se sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da uniste letinu. dok ona u hriscanstvu predstavlja Sataninu zamku Medutim.dok se u keltskom svetu. dok je za Meksikance on bio simbol "crnog sun ca" koje prolazi kroz podzemni svet u toku nocnog putovanja sa posteljicom. jer se on povezuje sa novcem i srecom (carobnica i isceliteljka)' bi la jedna od Cetiri boginje koje SU SVILENE BUBE U starom Japanu i Kini svilene bu be su predstavljale cistotu i vrlinu. gde dva leptira koji zajedno plesu simbolizuju bracnu srecu. a slicno verovanje postoji u islandskoj tradiciji. skorpija se povezuje nagrizaju licnost Skorpija se uveliko povezuje sa smrcu i destrukcijom U nekim delovima Afrike mnogi ljudi ne izgovaraju ni njeno ime zbog verovanja da bi to donelo zlo svetu. Usled veze sa pustinjom. Svila se tradicionalno vezuje za plemstvo raskos i obilje z cm·ale mrtvog Ozirisa. na primer. bogom prepredenjakom. Kinezi su u prolece prinosili obredne zrtve od svilenih buba i dudovog lisca. gospodar donjeg sveta. pa su oboje pretvoreni u sazvezda koja se nalaze na suprotnim stranama neba CRVI Simbolika Cr\'a povezuje novi zivot sa raspadanjem i srnrcu Prema kineskorn mitu. personifikacija Velike majke u njenom i stvaralackom i rusilackom aspektu Kod amazonskog naroda Tukano. koji je ljude ucio umetnosti tkanja U nekim indijanskim mitovima za pauka se kaze da je naucio ljude da pisu prateci oblike slova u njegovoj rnrezi.

narocito sa rnajkama boginjama i Majkom zernljorn Starofcnicanska Boginja zmija je kritska Majka zemlja. Eva naslikana sa zmijomaavolom i sa zabranjenim vocem koje zmija koristi da je navede na greh LEVO a ipak poseduje skoro natprirodnu i jedinstvenu mudrost. zensko bo±anstvo i zrnija su prognani i povezani su sa zlom Zrnija u prici o Edenskom Htu in1a satanskc karakteristike. dok su nasenski anostici slavili zmiju u obliku sumerskog boga Enkija. nagajuna. ccsto prikazivana kao kobra. prikazuju zmiju sa drvetom i boginjom kako daje \'OCe zivota muskarcu "' koji je do5ao kao gost Hananejsko bofanstvo bila je rnajka boginja. ima za cilj da ujedini energije tela na putovanju samospoznaje da bi se sacuvao eliksir zivota boginja plodnosti Tani ta. a Ilijada kazuje o torne kako Kalh. koriste se da predst~n·e prirodu u njenim najiskonskijirn ili najfundarnentalnijim aspektima Kako zrnija odbacuje kofo i onda pocinje :fo·ot iznova. dobrodusne i mudre. koja je bila jako povezana sa zmijom i predstavljala je tajne zivota . Njena slika na celu faraona predstavlj. godine p 11 NAGE I MUOROST U indijskoj mitologiji. koja moze doci u sukob .111t tumaci cinjcnicu da orao nosi ranjenu zmiju u kand:Zarna kao znak da i rusitclji swmira.1la jc zastitu od ncprijatelja Matrijarhatski kult u Delfima bio je simbolicno unistcn kada jc Apolon ubio zmiju Piton. kao tvorci 0 rnitologiji Buto je bila boginja zmija. i povezivane su sa isccljenjcrn i mudroscu. one su takodc demonizov.111c i svrstane uz iskusenje. ona ovaplocuje ciklus smrti i vaskrsenja. OD GLAVNOG BOGA DO ZLE Zi\IIJE U mnogim delovima sveta zmije. nemoral i Satanu Zi\IIJE I ZENSKI PRINCIP Zrnija jc cesto po\·ezivana sa bobnstvirna. jer uvodi Evu u greh neposlusnosti prema Bogu. Zmija je bila glavni bog.-ZMIJA Od svih zirntinjskih simbola zmija je \'Cro\·atno najznacajniji i najslozeniji lzglcda da su od najranijih vremena zmijc bile po\·ezanc sa vecnoscu. a ima jaku vezu sa podzernnim svetom buduci da dolazi iz dubina Majke zemlje. sto je potpuno nesvesno i instinktivno. a psiholoski iz kolektivnog nesvesnog. postojeci u korenima zivota. prikazane s ljudskim licem i kapuljaeom kobre lndijska alhemija. Za Junga su zrnije sirnbolizovale 0110 e. koja se povezuje sa Evom. gde se sastaju vreme i vecnost Sumerski pecati iz 3500. koji je doprineo tome da Adami ha postanu do kraja ljudi upoznavsi ih sa drvetorn saznanja. nage (od sanskritske reci za "zmiju") su bozanske vodene zmije. skupa sa ostalirn grnizavcima i ribama. On je bio gospodar drveta zivota. ovde prikazana kako drzi zmije smrti i ponovnog roaenja GORE ce patrijarhalna Grcka prevladati matrijarhalne tradicije Azije. dovodila se u vezu sa zrnijama U egipatskoj Kada SU Hebreji uveli muskog boga u Hanan.

na kojern SU bile prepletene dve zmije.sa svesnim stavovima Zmija moie zato da simbolizuje i zlo i mudrost. a Rimljani su poceli da ga slave kao boga Homcopatski princip d. Australija. On sumskim bgun. iz kojih su izronile Lahmu i Lahamu. mogao je da se pret\•ori u zmiju i da vrati pokojnika u :i:ivot. a kada putuje uzrndno ona predstavlja putovanje inicijacije Slikarstvo australijskih uroaenika cesto prikazuje zmiju i njenu vezu sa plodnoscu i obiljem. potopima i StO izbaci njihove kosti Stara germanska mitologija povezuje zmiju sa smrcu i stalnirn podrivanjem korenja dn·eta sveta . Ove zrnije su bile ume5ane u borbu u kojoj je intervenisao Merkur. sin Apolona i srnrtne Koronide. boga podzemnog sveta Jedna prica govori da je on postao zmija da bi okoncao kugu u Rirnu. ukljucujuci veliku zmiju koja je bljuvala vatru.nona pripisuje slozenu i kontekstualnu simboliku . odrafavajuci sezonske periode osemenj. /\n.l\·anj. u duboku grobnicu U ponoc su se pojavili mnogi grozni gmizavci. Eskulapovski simbol zmije obavijene oko stapa predstavlja lecenje. zivotom i smrcu nalazi se L1 pagansko-hriscanskoj slovenskoj prici o Bogatiru Potoku.idanja. LECENJE I SMRT Zmije se odavno pO\·ezuju s lecenjem i posredovanjem izmedu zivota i smrti U grckoj mitologiji. Zmija duginih boja pojavljuje se u urodenickirn crtezirna u steni u Arnemlandu. Oni \·ernju da ITIOrlStruozne .1nakonde zive LI posetio bog. Zmija u snovima rnoze takode da znaci da smo zalutali sa krivudavog puta ka inividualizaciji. a cesto je i tvorac ljudskih bica Njegova destruktivna strana podrazumeva kaznjavanje onih koji se suprotstavljaju prirodnom zakonu tako sto ih proguta LI medicine i lecenja Eskulapovski nacin lecenja. nazvan inkubacija. cime je razgnevio Hada. koji se.ikonda je put koji vijuga kroz sumu kao reka. Oni takode uporeduju kret. Povezanost zrnije s leC:enjem. N > otrovnu isceliteljsku prirodu zmije ZMIJA KAO TVORAC I RUSITELJ U mnogim mitovima zmije SC pojavJjuju kao izvor zivota . Potok je odsekao njenu glavu i vratio je suprugu u zivot mafoCi njome njeno telo.:inje Mlecnog puta sa preplit. verovatno greskom. Ciju bi poruku GORE Dve zmije prepletene na Merkurovom "krilatom stapu" predstavljaju preobrazensku moc promene muskog u zesnko i obrnuto Eskulapovski stap sa jednom zmijom bio je originalni medicinski simbol. podrazumevao je da pacijent mora da provede noc na nekorn S\'etorn mestu Tada bi pacijente LI Sflll TUKANSKA ANAKONDA Narod Tukano iz podrucja Am.tenik i to bi rezultiralo lekom. i "krilati stap" se koristi u ovu svrhu protumacio svei. pod punom ratnom opremom i na konju.1 se "klin kJinom izbija' SUStinski je ZJ. otkrivajuci srnju prirodu vodica dusa izmedu svetova. klijanja i r. Nordijska tradicija je predskazi\·ala potop koji ce unistiti svet kada se probudi Jormangand. ooLE se cesto brka sa Merkurovim "krilatim Stapom". znaci da postoji veliki jaz izmedu svesnog i nesvesnog i da se nesvesno objavljuje n. posle smrti svoje mlade neveste. a danas se koristi kao medicinski simbol. meautim.:inakondi. pre sest do osam hiljada godina Predak iz vremena sna je zivotodavalacko bice povezano sa plodnoscu. dve cudovisne zmije koje su stvorile nebo i zernlju. Eskulap. zmija u boravistu ljudi . iako one rnogu da budu i rusitelji Sumerci i Akadijci Mesopotamije opisali su me5anje voda Apsu i Tijamat.i.:injem dveju anakonda koje se pare.lma i u dubokim \ irovinu ispod vodopada. dao zakopati pokraj nje. obiljern i kisom.1 opsesivan i povratan nacin. lako da prevazide ljudska moralna naccla Ako se zmija sanja.

KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO. Lunarni kalendar se povezuje sa rnenstrualnim ciklusom. boga vatre zavisnim ciklusima Faze zivota oduvek zaokupljaju coveka i one su dobile sopstveni uni\·erzalni simbolicki jezik KALENDARI I VREME Prvi kalendari zasnivali su se na mesecevim fazama. Pleme Hojhoj iz juzne Afrike naziva ih Huseti. w > < GODISNJA DOBA I VREME oEsNo Kameni duborez. VREME. uticaj judeo-hriscanstva doveo je do osnivanja linearnog vremena. poznat kao Loselska Venera. Ove zvezde su u starom Egiptu predstavljale boginju majku Net.a zivot se nastavlja u medusobno VLASJ(I Sazvezae Vlasici ima mnoge simbolicke asocijacije. godine. Francuska.rnim krugom i ienskim genitalijarna. radi sve prema casovniku Ovde je casovnik simbol mehanickog nacina zivota.. SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA COVECANSTVA. ELEMENT! I SAMO TLO. pokazuju da su mene racunate pre otprilike l 7 hiljada godina.trenuci zaceea. star 22 hiljade godina Smatra se da je rog koji drzi obelezen godinom od trinaest lunarnih ciklusa Ljudski rod oduvek koristi simboliku i ritual da bi kazi. Jevreji i rnuslimani i danas koriste lunarne kalendare Kineski kalendar. koji predstavljaju godinu lunarnih ciklusa. pokazuje da Venera drzi rag sa trinaest belega. UDALJENOST. a u Kini su one bile behar iii cvetne zvezde . pokazujuci kako je vreme zavladalo svescu industrijskog drustva solarni kalendari pojavili su se prornenom sa :Zenskih na muske vrednosti . lik bez emocija. Tehnoloska dostignuca su narn omogucila dJ. sto znaci kisonosne zvezde U hinduskoj tradiciji one su plamenovi Agnija. U XIV veku Evropljani su poimali kosmos u srnislu rnehanizrna casornika. Britanski Stounhendz je sirnbolican spomenik koji je P°''ezan i sa suncern i sa mesecom. au XVI I veku Isak Njutn je okarakterisao vrerne kao apsolutno i jedinstveno.ZIVA PLANETA < f-- """ NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA DOBA I CIKLUSI. <i duborez Loselske Venere. . koji je star oko 22 hiljade godina.·ao 0 ritmovima i ciklusima zivota Priroda obelefava postojanje iivotnim dogadajima . rodenja i smrti . a preovladuje u civilizacijama koje obofavaju boginju. jos se koristi za utvrdivanje praznika i svecanosti i vafan je za kineske ratare koji jos seju prema mesecu. da uzgajamo useve nn sezone i da doslovno produzimo TIRANSKI CASOVNIK U romanu Carisa Dikensa "Dombi i sin" iz 1848. jos jedan primer lunisolarnog kalendara. PeCinske slike u Laskou. ponovnim radanjem i obnovom prirode. Lunisolarni i Iako se vreme original no povezivalo sa ritrnom. ignoriserno "vreme prirode". casovnik je tir an ska figura koja se cuje i oseca svuda G Dombi. simbolizov.

Beltane. zetve. rodenja. da prica SEZO NSKA SIMS 0 LI KA Prva merenja vremena zasnivala su se na pojavljivanjima i iscezavanjima i na promenljivim putanjama sunca i meseca . Zora je bila opsti simbol nade. prvog dana solarne godine Sika. slavi se na severu Indije 13 aprila. mladosti. DOLE . bog kovaca Hefest povezuje se sa ovim godisnjim dobom. Ovaj kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje kalendara bilo i sveti i politicki cin. simbolicki krug vremena predstavlja prclazne tacke u toku godine: Samhain.jtanji GodinJ. jesenji ekvinocij Tocak godine opisujc cikluse snirti. kao i salamander i patka BOG VREMENA Grci su razmisljali o dve vrste vremena: Hronos (prikazan gore. linearnog i merljivog vremena. l\Iladost. Ponovo inspirisana ciklusima meseca i zalaskom i izlaskom sunca. jagnjetom iii jaretom i sa grckom boginjom Afroditom Leto je ponovo zena. prateci i kombinujuc'i cikluse meseca. Glavne faze dana imale su price i jaca drustvene veze . letnji solsticij: Lugnasada. a prinose se zrtve bogovima kise i sunca. koji su simboli zajednistva dnevno vreme u noc. kada se zajednica okuplja da podeli ideje i iskustva. dok je Kairos bio bog vremena prave prilike i sanse. radosti i mladosti. dok je podne bilo cas otkrovenja KELTSKI TOCAK GODINE U keltskoj tradiciji. kada se smatra da je veo izmedu zivih i mrtvih nJ. Tek u novije vreme. a s\·aka t•1cka je obeleiena sezonskim proslavama Samhain (31 oktobar . posvecuje se paznja vremenu i prostoru sopstvenu simboliku koja se oseca i danas. sunca. kojom se slavi pocetak zetve kukuruza. smrti i ponovnog radanja U zapadnjackoj umetnosti prolece se prikazuje kao mlada :Zena. Jesen se povezuje sa Dionisom i zetvom. zrelosti i obnavljanja zirnta. Imbolk. zimski solsticij. pocinje u umiruccm i propadajucem delu tocka. To je vreme kada se slave prirodne sile i preci. koji se LI Cl 0 0 z > 0 Pongal je juZlloindijska hinduska zetvena svecanost. Suton se C:esto povezivao sa nein·esnim vremenom propadanja i zato sa smrcu. vejanja i skupljanja letine. sa klipovima kukuruza na glavi i ponekad sa srpom u ruci.sto se odnosi na bogatstva prirode i na slatko jelo od pirinea Ova svecanost traje tri dana. rasta. zvana C:usok. odrafavajuci keltsko razumevanje vaznosti starenja i smrti da bi zivot mogao da buja Ovo vreme simbolizuje figura st<1rice. ali i sa zecom Zima se ponekad prikazuje ka9 starica iii kao zena. Njen naziv znaci "kipljenje" . C:etiri godisnja doba bila su univerzalni simboli radanja. odvija se na petnaesti dan osmog lunarnog meseca Istog dana u Kini i Vijetnamu je Cung C:uj. Litija Sika na svecanosti Bajsaki. Proslava zetvenog meseca u Koreji. koje su druga dva aspekta trostruke boginje 2ETVENESVECANOSTI Svecanosti zalwalnosti u vreme ietve uobicajeni su u svim ratarskim kulturama. kada igraci i bubnjari oponasaju prizore sejanja. lepota. razrnj i produktivnost kasnije su simbolizovani u keltskoj godini devojkom i majkom. ponekad kao dete. i stoci koja je bitna za naprednu zajednicu Bajsaki. a ponekad se povezuje sa beharom. prolecni ekvinocij. planete Venere i Vlasic'a. posle Ajnstajnove teorije relativiteta. svecanost Sika. 0 OJ > < rn rn jevrejskoj i muslimanskoj tradiciji. koja je u isto vreme i staresina. a odvija se prvog dana solarne godine. januara.r MAJANSKI KALENDAR Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar. bio je bog apsolutnog. koja pocinje I+. koji su zalivali pirinac i doveli do njegovog zrenja. sa zmijom oko tela koja simbolizuje vecnost).I novembar) je istovremeno Praznik mrtvih. a njihovi vladari su se povezivali sa simbolima voaenja vremena smatra rodendanom mes-eca i slavi se gozbom i specijalnim "mesecevim kolacima".

pa su brzo usledile dramaticne nove teorije koncentrisane na Sunce. u stvari. budisticki i jainski tekstovi slagali su se da je Zernlja. koje datiraju izmedu 22 i 18 hiljada godina pre nove ere. sa Jerusalimom u sredini. e. gde je Homer opisao nebo kao cinijastu hemisferu koja pokriva ravnu. ZEMLJA KAO BOZANSTVO Zemlja je u starom veku bila slavljena kao vrhovna boginja majka i verovalo se da je i ziva i boianska. Egipcani su zarnisljali prarnugaonu Zernlju. paradigmaticna promenJ. iako su jc neki indijski mitovi smatrali loptastom Stari Hebreji. najstarija je prezivela karta koja simbolizuje Hristovu ulogu cuvara sveta. Majka Zemlja bila je licnost velike samilosti i izrnr celokupnog zivota i plodnosti Paleolitske slike boginje majke. p n.sim kolektiYnim stJ. udaljenog 800 kilometara i\ledutim. Godine 375. oko kojeg se okrugla Zemlja i Mesec vrte. sto se do tada pretpostavljalo raznirn proracunima: da je Zemlja zaista OKRUGLA ZEMLJA Iako je vecina starih naroda smatrala da je Zernlja ravna. oote Psaltirska karta.MLJA Vecina ranil1 drustavJ. RAVNA ZE. ukljucuju Loselsku Veneru. zamisljao ju je kao lop tu koja pliva u rnoru.ZEMLJA < z _. n. kao ogroman toeak iii disk. a Aristotel (384-322 pne) je govorio da je ona lopta. iskust\·eno dokazao 0110 cetvorostrane piramide ispod kruznog neba U Indiji.1Vilonci imali su kosrnologije u kojima je Zemlja bi la ravna. Egipeani i V. < > oesNo Pogled na planetu Zemlju iz svemira promenio je nacin gledanja na nas svet i simbolizuje celovitost i meousobnu povezanost zivota Ono sto nam Zemlja znaci vremenom se znatno promenilo. bi lo je izuzetaka. ploveci delimicno oko sveta. gde je video ogromne zveri i ptice. iz ra\•ne u okruglu Zemlju dogodila se pre vise stotina godina Kristofor Kolumbo je. 1+92. p. Rig Veda je opisivala Zemlju i nebo kao dva tocka na kraje\·irna osovine. Njcna simbolika snazno je poYczana s nJ. zamisljala je Zemlju kao ravnu. Egipeanin lopta Izgleda da su Galilej i Kopernik bili veoma ohrabreni KolumboYim iskustvom. a iza cega je video nebo kako pociva na rubu Zemlje. kruZI1u Zemlju. ali njiho\· izraz za Zemlju znaci "plivajuce kopno". Eratosten izracunao je precnik Zcmlje koristeci trigonometriju tako sto je izmerio duzinu senke vertikalnog tornja u Aleksandriji. u kontekstu svemira ciji je centar Zemlja. ravan disk. sa nebeskim svodom oslonjenim na more iii na stubove Na Zapadu se najraniji opis Zemlje nalazi u Ilijadi.njem svesti i odrahva promene u ljudskim nednostin1J. andeo Urijel vodio je Enoha do kraja Zemljc. kada se sunce nalazilo tacno iznad Asuana. . Prema hebrejskoj knjizi o Enohu. hinduisticki. sto se zasnivalo na njegovim zapafanjima kruZI1ih senki koje su padale na mesec za vreme njegovog pomracenja Godine 200. Stari Kinezi su opisivali Zemlju kao raYan kvadrat na nhu krnje. Ainu. Japanski urodenicki narod. sa boginjom neba Nut koja se telom nadvila iznad zemlje poput kupole Vavilonci su zamisljali ravno kopno okru:Zeno morem. e. sto znaci da je to bila lokalizovana percepcija jednog ostrvskog naroda . Platon je opisao Zernlju kao globus. i nasem odnosu prema prirodi Klasicni.

Zemlja je mogla !J.ne sa obesenim grudima i punim. muski Bog postoji na nebu. Za mnoge Gea predstavlja zamisao "zive Zemlje . sto je odrafavalo zamenu slike bozanske majke mnogo udaljenijim rnuskirn bogorn. prosiri\'Si se Evropom.cJ.. simbolizujuci razdvajanje Zcmlje i bofanstva.tema koji se sam regulise. Hristova majka.. van zemaljske sfore. . ZIVA ZEMLJA Kach je 1969 godine naucnik Dzcjms Ladok zamislio snlju hipotezu o Gei.gledavaju iz chljine Zemlja Yidena iz svemira nudi simbol obnoYljenog odnosa izrnedu co\·eeanstva i prirode ZJ. Bliskirn istokom. beznJ.1k nacina zi\·ota kod 1uroda Kono le2:i.podstaklo je mnoga razmisljanja u vezi sa njenim potencijalom modernog religijskog simbola . narod Kono u Sijera Leoneu Zemlj.1ista zi\·o bice: ona jc suFrug. verovatno je doprinelo moCi ovog naucnog modcla i NOVA SIMBOLIKA Slika Zcmlje kako se vidi iz S\emira nudi znacajnu simboliku ZJ. ne vise vrhovna majka. kao rnajka Demetra i kao starica Hekata U toku klJ..1 Naglas. Njegovo videnje Zemlje kao slozenog zatvorenog sis. Na Zapadu je poslednja boginja Zemlje bila Gea.. kao kod rnnogih urodenickih nJ. Francuska. sa meouprostorom.·ernorn Afrikorn i Indijom. zivi sistem Za Lavloka.zlike koje dozivljavamo izmedu raznih kulturJ.juCi preovladujuce stavove prema zenama i prirodi.1.1 Boga i zato je tako produktivna i plodn.n i naucni stav . i Vilendorfsku boginju pronadenu u Austriji Sve one su priLuJ. smestajuci ljudski rod bli:Ze Bogu od ostalih zivih bica.stronaut koji posmatra Zemlju stojeCi na mesecu. Frcnsis Bekon N rn > ( 1561-1626) govorio je o prirodi u zenskom smislu i zJ. uprkos naglasku ove teorije na tome da se Zemlja ponasa "kao . . nad Zemljom i prirodorn Ovo su mnogi tumacili kao opravdavanje slike Zemlje kao sredstva za ljudsku upotrebu Kako bofansko nije vise bilo sinonim za prirodu. Koriscenje imena grcke boginje Zemlje.istovrerneno odra:laVJ.. . Gee.pragmatiCJ.ko postati predmct interesovanja i eksploatacije.sicnog perioda doslo je do pomeranja interesovanja sa Gee na njcnog praunuka ze. opisao je da se oseea kao J. koji se pona5a kao da je zin1 bice . izmedu nas i prirode. dobi\•si narocit znacaj u judeo-hriseanskom Bogu U hriseansko doba Marija. i preko odnosa sa tlom i nc\ idenim silarna SUPLJA ZEMLJA Od naucne revolucije naucnici iznose hipoteze da je zemlja mozda suplja Dfon Kievis Sims (17791829) verovao je da se ona sastoji od cetiri supije koncentricne lopte..1 je z. koje su verovatno nastanjive na unutrasnjoj i spoljasnjoj povrsini On je verovao da postoje dve ogromne rupe na Severnom i Juznom poiu i predlagao je ekspediciju u unutrasnje lopte "Simsova rupa"je postaia izraz sprdnje dvadesetih godina XIX veka HIJERARHIJA NEBA I ZEMLJE Judeo-hriseansko poimanje sveta naglasava hijerarhijski odnos izmedu neba i zemlje. je rnasinama i pretvoriti u "roba .lik "s\·etom obredu . "oblikO\·ati . na odrza\·anju harmonije prirode prcko ljudskih odnosa i zajednice.oesNo Devica u ulozi neke vrste· majke zemlje posreduje kod Boga u ime ljudskog roda duborcz u stcni iz Dordona u Fr~mcuskoj.lagao se za \·ladanje njom covecanstvu na korist Govorio je da prirodu treba "obavezati da sluzi". zaobljenirn trbuhom.·e poznate kao Lcspiska boginja. sa odgovornoscu da preuzme vlast simbolickih slika. ali svejedno svcsno i zivo bofanstvo Na grckom njeno ime znaci "zemlja" Ona je bila trostruka boginja.. kao devica je bila Persefon. pronadene u Ot-Garonu. i da ponekad oseca da cela plan eta ucestn1je u necemu nJ.jne kada se sJ.roch. i male kipo. sanemenog coveka Tc) je Zernlja kako se vidi sa "ncba·'..1 ovo izmenjeno videnje pokazuje nam da su rJ. se. Gea je nesto sa cim ljudi mogu da se ponovo spoje zadrfavajuci osecanje divljenja prema prirodi.·sa. ovaplocuje iii odrafava neke osobine boginja majki i deluje kao posrednik izmedu neba i zernlje U rnedunemenu.

IZARTE I SMER
CRTANJE KARATA PREMA STIHOVIMA I P RI CI Australijski urodenici veruju
< >
N

da je topografija njihove zernlje stvorena putovanjima ili "stihovima pesme" predaka. Ovi stihovi presecaju Australiju i urodenici ih pevaju dok prate svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto
je sluC:aj sa Nunamiutima na Aljasci, mladic mora detaljno da upozna loviste pre nego sto se prikljuci lovcima On stvara simbolicku kartu lokalne topografije sluSJ.juCi mitove o duhovima i junacima koji nastanjuju lovista .
Karta lslanda koju je nacrtao Abraham Ortelius krajem XVI veka pokazuje mnostvo morskih cudovista, polarne medvede, lednike i vulkan pod erupocijom Hekla
GORE

Simbolika orijentacije i smera odnosi se na to kako se ljudi krecu kroz zivot i svet, sta znaci biti na nekom mestu u neko vreme, i na odnos sa mestima van naseg svakodnen10g iskustva

je uobiC:ajena do kraja srednjeg veka Ove karte su delile svet po trojnorn osnovu, jer broj tri predstavlja Sveto trojstvo: Jerusalim se obicno nalazi na presecistu, pri cemu je Eden na vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

KOMPAS Za neke ljude kompas je neutralan simbol koji ujedinjuje ljude na Zemlji, jer svi mi delimo smerove severa, juga, istoka i zapada Medutim, kompas je takode simbol istrazivanja, orijentacije, ekspanzije i cak osvajanja prirode Fraza "moralni kornpas" sada se mnogo koristi u Sjedinjenim Drfavama u vezi sa rnoralno '"ispravnim" postupcima. Prakticari geomantijskog umeca feng sui (sto znaci ··vetar i voda") koriste krufoi magnetni kompas, poznat kao

CRTANJE KARATA
Kameni disk koji sadrzi crtez putanja kojima su se uz pesmu kretali preci australijskih urooenika. Australijski urooenici veruju da ove putanje privlace razlicite grupe u zajednicki sanjalacki odnos sa zemljom
DOLE

se deli na Aziju, Afriku i Evropu Kako se za vreme renesanse povlacilo srednjevekovno videnje S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise crtani kao glavne karakteristike, a rubovi karata su poceli da prikazuju neistraiena podrucja, sa cudnim hibridnirn stvorenjima na rubovima poznatog sveta. Ivlorska karta (Carta Marina), svedskog nadbiskupa Olausa Magnusa, prvi put stampana l 539 . u Veneciji, prikazivala je Severno more oko Skandinavije ispunjeno zastrasujucirn morskim cudovistima. Bila je to prva karta nordijskih podrucja, koja su ranije smatrana nepoznatom zernljom ( terra incognita)

Kako se crta karta zavisi od stava prema svetu i uverenja kartografa, od toga sta se smatra glavnirn ili perifernim, sta je poznato, tajanstveno ili pretece za kulturu Prva mappa mundi ili karta sveta, bi la je sirnbolicna predstava poznatog sveta prozeta sa imago mundi ili slikom sveta kao sredenog kosmosa. Prve karte su bile jednako kosmoloske i mitske koliko i sredstvo praktiene orijentacije Beatusova karta, koju je 787 godine nacrtao jedan benediktinski monah, prikazuje svet kao pravougaonik okruzen svetskim morem. Ova forma, nazvana "T-karta", bila

luo pan, da bi locirali kuce i
grobnice gde se energije nalaze u ravnotezi za ostvarenje srece . Linije ili struje zmaja, za koje se smatra da pro laze kroz zernlju, sastoje se od negativne struje jin, koju simbolizuje beli tigar, i pozitivne struje jang, koju sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE HLADNO

STA JE GORE?

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani, karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole" - Novi Zeland i Australija napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

religijsku posveeenost, isccljenje i obnovu - kroz sveti iii znacajan krajolik Fizicko hodoeasee je granicni cin, sto

>
--1

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje zoru novog dana, sveta iii ere, i ukazuje na rnogucnost novih poeetaka i svetle buducnosti

znaci da u nekoj tacki hodocasnik prelazi prag, ostavljajuci svoj svakodnevni zivot iza sebe i putujuci ka svetom

karaktcristike, a jang reljef ce irnati

os)fe ili brdovite muske

karakteristike .

ORIJENTACIJA Putnici i istrazivaci na kopnu i moru, jos od prastarih vremena, orijentisali su se prema polofaju zvezda na nocnom nebu Orijentacija je potrebna i u svakodnevnom zivotu, da znamo gde smo i kuda idemo, i za licni i kulturni oseeaj smisla i identiteta Mnoge kulture smatraju da je njihovo sveto mesto centar sveta, a ono moze da bude predstavljeno svetorn planinom, drvetom sveta iii svetilistem; ljudi cc se .. koncentrisati" u vezi s njim, u cinu obnove iii uravnoteienja prirode i du ha Mesta bogosluzenja kao sto su diamije, hrarnovi i crkve, i groblja i ukopista, cesto slede osu istokzapad, srnerove izlaska i zalaska sunca. Ma gde da se nalaze u svetu, muslimani se u dnevnim molitvama okrecu prema svorn svetom centru, Meki Indijanci se cesto mole okrecuci se prema cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci obicno sa istokom, gde izlazi sunce.

SVETA PUTOVANJA Mitovi i legnde su puni prica o putovanjim;L Price o seobama, istrazivanjima, osvajanjima, junackim podvizima i hodoeascima sluze za obracanje painje i obnovu identiteta naroda, zajednice s bogovirna i duhovirna, i za slavljenje veze sa zemljom Hebrejska priea o lzgonu opisuje kako je Mojsije izveo lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju im je obecao Bog Astecka seoba u XII veku bila je putovanje kulturne obnove, u kojoj je Meksike vodio bog Huicilopoctli na putovanjima sa ostrva Astlan do Tenoctitlana, buduceg glavnog grada . Hodocasce je simbolicno putovanje - predstavljajuci duhovnu preorijentaciju,

odredistu. U islamu je hadziluk hodocasce u sveti grad Meku. Stari Grci su putovali da dobiju uputstva od prorocista u Delfima iii da se izlece u Eskulapovom hramu u Epidaurusu U Evropi IX veka mnogi hodocasnici su putovali u Santjago de Kompostela na severoistoku Spanije, na spoljni rub poznatog sveta, da posete cudotvorne ostatke svetogJakova. Hindusi odlaze na hodocasce na goru Kajlas, koja je fizicka rnanifostacija planine Meru, centra sveta. Putovanje na Sinajsku goru, gde je Mosjije dobio tablice zakona, kao mnoga hodoeasea, odra:Zava duhovno, kao i fizicko, putovanje sarnog Mojsija .
DOLE LEVO DOLE GORE

Kompas luo pan iii feng SUi, koristili SU starokineski carevi i mudraci kao izvor orijentacije Prisutni simboli, kao StO SU 24 planinske zvezde, 64 heksagrama, 60 korena i ogranaka i 12 planinskih zmajeva, koristili su se kao porno( za smestaj i okretanje zgrada i za prorocanstva.

Muslimanska molitva podrazumeva stajanje i zatim klanjanje u smeru Meke

Horizont CeStO simbolizuje nase zemaljske granice, kraj i pocetak novih mogucnosti i istrazivanja

HORIZONT Vaian simbol orijentacije, horizont predstavlja najdalju tacku do koje oko vidi ravan zemlje . To je mesto vizije, istrazivanja i novih otkriea.

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom, a vlasnistvo se dodeljuje precima i duhovima prirode Oni zemlju cuvaju kao deponovanu .

od zivotodavalacke plodnosti tla Tio iz narocitih oblasti iii regija moze posedovati specijalna svojstva Finsko-ugarski narod poznat kao C::uvasi obadja ritual

PLUG
U stara vremena oranje se smaualo duhovnim cinom, jer je oplooivalo zemlju. Plug je
tako~predstavljao

zemlju iii da smo je posudili iii da je delimo s,1 bogovima, ona ima vaino rnseto u simbolici. Iz perspektive posedovanja, polaganje prava na zemlju simboliean je cin vlasti, bogatstva, nacionalnog iii individualnog identiteta "Otkrice'', osvajanje i kolonizacija drugih zemalja cesto se simbolizuje stupanjem nogom na tlo, postavljanjem nacionalne zastave iii pisanjern pravnih akata kojima se \·lasnistvo prenosL Za rnnoge urodenicke narode zernlju ne poseduju pojedinci, nego se ona slwata kao ziva celina iii bozanski dar. sto garantuje postovanje i srodstvo Urodenici Filipina, na primer,

ZEMLJOTRESI Sasvim je razumljivo da su se udar i komesanje uzrokovani zemljotresima cesto povezivali sa gnennn bogova zbog izopacenosti ljudi Japanci su smatrali da seizmicka aktivnost dolazi od boga oluje Susano0, a Grci su verovali da je bog oluje Posejdon, takode poznat kao Enosihton ("zernljotresac"), uzrok zemljotresa. Prema Platonu, zemljotresi i poplave su progutali legendarnu civilizaciju Atlantide za samo jedan darL Zemljotresi mogu da se uzmu kao znamenje koje predskazuje velike promene u religiji iii politici: Novi zavet opisuje podrhtavanje Zemlje u vreme Hristove smrti . Kao druge prirodne katastrofe, zemljotresi cesto simbolizuju ranjive osobine ljudskog roda u odnosu na prirodne sile Zemlje.

u kojem kradu" grumen zernlje iz obli:Znjeg plodnog polja da bi unapredili sopstveno zemljiste Moderni biodinamicni uzgajivaci vrse specijalne pripreme. kao sto je trpanje tra1·a u kravlji rog tokom astroloski znacajnog vremena, a zatirn homeopatski jacaju smesu me5ajuci je u vodi i bacaju6i je po zernljistu Za ovo se kaze da koncentrise kosmicke sile u tlu, podizuci tako vitalnost biljaka i onih koji se njima hrane Obred plodnosti kod kojeg se polni cin odvija u polju uobicajen je u paganskim tradicij.:ima On se takode nalazi u grckorn mi tu o Demetri, boginji tla Ona i kritski mladic Jasion vodili su ljubav u polju koje je bilo preorano tri puta, usled cega je ona rodila sina, Pluta ("bogatstvo")

muski aktivni princip u odnosu na pasivni zenski princip Zemlje oranje je tako simbolizovalo cin koitusa.

PLANINE Prirodno simbolicko svojstvo planina jeste da su one deo

TLO Najbitnije za proizvodnju hrane, tlo se u ratarskim drustvima smatra "crnim zlatom" Burrnanci smatraju da je ono dragoceno kao metali poput zlata, srebra, gvozda, olova i kalaja . Mnogi mitovi o stvaranju sveta kazuju kako su ljudi oblikovani od ilovace, a svi mi delimo zavisnost
U starom veku zem/jotresi su smatrani znakom bo2:anskog gneva, a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo drugacije: ovde anoeoske trube tresu zemlju.
LEVO

Zernlje koji je najblizi nebu, gde ljudi mogu da razgovaraju s bogovima. Visoki vrh se cesto srnatra svetirn u lokalnoj kul turi zato sto se veruje da je on osa sveta, koja povezuje Zemlju s nebom Mosjije se popeo na Sinajsku goru da bi primio Deset zapovesti, a lsus se uspeo na nebo sa Maslinove gore. Za Hind use, Jaine i tibetanske budiste mitska planina Meru je centar svemira, sa bazom u donjem svetu i vrhovima na nebu. Njena zemaljska

0
u

z
0

rnanifestacija je planina Kajlas u Hirnalajirna Ponekad se planine srnatraju doslovno telorn boianstava . U sin to tradiciji, japanska planina Fudzi je fizicka rnanifestacija bogova Indijanci iz plernena Navaho veruju da narocite planine ovaplocuju rnuske i zenske duhove prirode Muski duh se pruia preko lanaca Cuska i Kariso, pri cemu se glava nalazi na vr hu Cuska, dok se zenski duh prostire dolinom, sa glavorn na planini Navaho

obezbedivanja dobrog !ova. Tunguzi veruju da gospodar surne, zastrasujuci sumski duh, rnoze da poprimi fornrn stene, pa oni zato izbegavaju stene koje irnaju zivotinjski iii ljudski oblik. U Vijetnamu je kamen obdaren zivim svojstvirna i smatra se da krvari kad bude udaren . Za razliku od simbola drveta, koje olicava zivotne cikluse, karnen znaci vecito i. nepromenljivo. Greb omfalos iii pupcani kamen predstavljao je rodno rnesto kosmosa Za drevno stojece karnenje kosmosa Stounhendz je postao glan1i obredni centar na jugu Engleske negde oko 2100. godine
GORE Tibetanski

p.

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni ka.menovi Bretanje povezivani su sa orgijskim ritualima i k njima
SU

budistii':ki hodoi':asnici zaobilaze podnozje planine Kajlas, svete planine i za budiste i za Hinduse, za koju se veruje da je boraviste bog ova

dolazile zene koje

SU

zelele

da zatrudne, pa su trljale trbuhe prasinorn i vodom sa povrsine tih kamenova Za kamenje s ruporn takode se veruje da irna oplodujuea svojstva, a prolazak kroz rupu, moze sirnbolizovati radanje putern zenskog principa. U delovima Afrike za veliko kamenje se srnatra da sadr:li duse predaka

Stounhendz je naji':uveniji kameni krug u Engleskoj, a smatra se da je sagraaen da bude uklopljen u kretanje planeta.
GORE LEVO

KAMEN I STENE Stene su sirnbol vecnosti i nepornicnosti, pa se cesto vezuju za boianstva - za rnnoge od njih se srnatra da su nastanjene narocitirn bogo,·irna i duhovima Stene cuvaju toplotu, hladnocu i vodu, a kristali odbijaju i lome svetlost - sve svojstva koja naginju sirnbolici - a astrologija povezuje mrioge vrste dragog kamenja sa planetarnim uticajirna Pripadnici naroda Sarni u severoistocnoj Rusiji veruju da su neke stene nastanjene duhovima koji kontrolisu okolni zivotinjski svet, tako da se na tirn stenama izvode rituali radi

u severnoj Francuskoj i na Britanskirn pstrvirna srnatra se da je korisceno u ranim ratarskim drustvirna za zadrfavanje i obuzdavanje silnih energija zemlje, a obicno je bilo okretano prerna ciklicnirn kretanjirna

PUSTINJA
Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko stanje pre pojave zivota, ali moze da prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi stvarnost Pustinja je jalova i neplodna, pa ipak u hriscanskoj misli moze da simbolizuje i najbozanskiju milost kada se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je odabrana kuca prvih hriscanskih monaha, "pustinjskih otaca"

VODA
Kao i druc"i osnon1i clementi b ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu u svetu simbolikc i u mi tu o stYaranju svet,1. Ona cesto predstavlja .izvor zivota, ali takode neminoYno dovodi do smrti i do podzemnog s\·cta Voda se kreee
Morski talasi simbolizuju kreranje zivota od njegovih najneznijih do najburnijih aspekata
GORE

ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim
ZC!l,1Jl1.1,

tome, i\[rtYo more, kojc jc prczasiecno solju, bczinitno jc i opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici kao duhO\·na pustos Za izopacenc
gradon~ Sodornu i Gomoru

kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e
S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik, koji jc predsudj,10 Poscjdonorn oplodLljucu rnoc

smatra sc da su sc n.ilazili 1u jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci najbksi put. pa jc zbog toga snaz,rns simbol menjanja oblika Voda je i dinamicna i haoticna. krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna i nikada ne iduci pravo Svete

REKE OKEANI Prostranstn1 okc,rna s\ eta objasnjaYJ. bko jc beskrajna ponsina \'Ode Ccsto bila prcduslov za stvar.rnjc mnogih mitologija kao nosioci celokupnog zivota, okcani su obdareni majcinskim i zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ., Reka koja tei:e obicno predst,1\lja Heme, istoriju iii ljudski \ck Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti z,1ccee i rodenjc dok njeno uli\·anjc u more cesto simbolizuje smrt i zagrobni zin1t. Islamsb. jcncjska, hriscansb, hinduska i budisticka tradicija gon11c o cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1 na cctiri str,rne svcta, simbolicno dcleci zemlju na cctvrtine. One sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm, duho\ nom snagom, ishranom i smrcu Zivotod.ivalai:b priroda rcka Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost njihm ih obab, kojc su na\clc ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su t,1kode prirodnc granice. a mitskc rckc ecsto razchajaju mrtve od zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc poskakivao kroz Had, i jap.rnska Sanzunohl\'a Jorubc iz zapadnc Afrike verujLI da se boginja Jernodh preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji Vodaci bacajLI stvari u reku da bi smirili duha rnde posle proslave Bogojavljenske noci. Reka Gang se takodc slavi kao boginja Ganga

ELDORADO
Pomisao na izvor iii cesmu koji mogu da prenesu vecitu mladost javlja se u mnogim legendama

silc vode su Llnivcrzalne; bo psiholoski simbol powzuje sc sa nes\·esnim, sa dusom, osceanjima i tokom zivota .

i mitovima. Kada su
se Spanci iskrcali na danasnju Floridu, trazili su grad koji se zvao Eldorado (pozlaceni) sa cesmom iz koje je tekao eliksir zivota

POSEJDON Grcki bog Posejdon bio je vladar \'Oda i zemljotresa . Bio jc besan i plaho\·it bog koji je izazi\·ao silan strah i posedovao sile za budcnje zi\·ota, koristeci trozubac da uskornesa gromove, velike talase i munje . Posejdon je vodio

hr,rncci one koji ziyc od njcnih plodoYJ i\fcdLltim, mora su u isto ncmc ncprcdvidi\·a, predst,1\·ljajuci izncn.idnu opasnost, skrivena cL1do\·ista, oluje i donji svet Za rane jenejske piscc more je bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona iii Neptuna kako stvara konja, jednu od svojih najsvetijih zivotinja, i simbol prirodnih izvora

h•jc jc mozda bilo i mcsto Edcnskog nta.1ju rckc Tigar i Eufr.1dili Utnapistima i njcgoYu suprugu bcsmrtnoscu Priec o popl. CO\ ck pun \Tlin:i.1.1ri.1 o Noju opisujc potop bo Boziju .1tno su n.:n .1 Odiscj l'SLljC zil s. l'tnapistim pric.HlLI jcd1wg dnct.1 Haribde.oesNo Ova slika potopa snazno ilustruje simboliku poplava kao nosioca ali i mogucnost prociscenja i ob11ove zivota Hodocasnici uzim.1k) gdc sc s. l 1 Odiscji.1dnici naroda Sunji u Nju Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi poja\·ili preko izrnr<1 iz donjeg sveta.1 Gilg. postede\·si s. GUTLJAJ MUDROSTI Nordijski bog Odin zrtvovao je jedno oko za gutljaj vode sa izvora du ha prirode Mimira koji daje mudrost .10 ljudski rod\ erc1\ .1zni Lh od\ uku brod u dubinc.l Simm.1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu.1 gr. VREL\ I VODOP.i \I RO\ I Delo\ . Sunji zato izbcgavaju ubijanjc zmija da bi zastitili svoje rezen·c Yode.1rno momb i dc\·ojku koji su sc uh\ atili z. prcdvidc buducnost i izleec . U hropi. S\cta ncla izbij. sluge i zivotinjc. zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala Dcvica i\larija. f'Otomb bogo\ . nast. Kisa.1 u Himalajinu i njom prsbju ling.1 Gee i Poscjdon. Za ncla pozruta bo ·· b.uniji (da1usnji lr.1 su se ecsto citaLi na nclima iii jezercima posmatranjcm krctanja na Yodcnoj ponsini.n-io n.1ju i o pern.1 do\odi do \Ttlog.1ma N.1 ljudskc grchove Nojc. d:i bi 1u kraju pono\O n.1 su bogo\·i n:igr.1 istr.uncsvar.1 \Thu pLrninc. na primer iz Z:ivota u smrt Mnoge animisticke kulture verovale su da duhovi borave u virovima GORE Virovi VODA I ISLAM U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje zivota i kao sredstvo prociscenja.1jc k.1jucc lisee iii ribe i jcguljc kojc pli\·aju u dubini.1mo z. U pocmi Pust.1ju ru svctim mcstima.1s. poslc ccg. muskim bogom plodnosti IZVORI.1st.1gradi barku i prdi\ i po top. koja je doneta u Englcsku u svetom Gralu lzvori i nela obicno simbolizuju izrnr zirnta Prip.1liji im.i.uaca kojc praYi plut.1mcsu o scdmodnC\nom potopu koji jc on prc2:i1co izgradiYsi brod za srnju porodicu. reke i izvori su simboli plemenitosti i milosti Alaha. Eliot koristi \ ir da simbolirnje smrt i unistenje. ProrocanstY.1 koji nwgu ch budu tL1likL• sn.1m.1 izYorom zi\ot.1lnu \·ezu sa donjim sYctom i s.1 iz tla ima spccij. podloznom tcskim popLl\ anu.1t plodnom podrncju ih ljudskih bi ea mogu da predstavljaju promenu iz jednog u drugo stanje.1 rep kengura i dokopali sc \iscg tl.injc suprotnih struj. brod sc na kraju z. z. sjcdinjujuci boginju rckc S. \ ir koji pokus.iust.1 Njih drnjc postali su preci S\ rnde Putirskog nela go\·orilo se da su obojene Lw simbol haos.Hod Kimberli u upadnoj POTO PI S\c price o potopima mogu sc sh\ .1konim.1 ch prL•gut.1toj zmiji koja ziYi u vodama njihovih svetih inora.1 OdiscjcY brod 0\ kaznu z.1 u \ clikim \ odcnim ponsina111. obr. gdc su s\·cci muccni.1 mesto kojc sc zo\c Vulungn.1ju 1odu iz njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 u skladu s.1 duhon1im z. VrcL1 i izYori sc obicno po\·czuju sa utrobom zcrnljc i smatralo sc da im. U Glastonbcriju.1zujc tcmu gubitb T S.ititi Austr.1ju mo( da ispunc zcljc. s.n.1ploccnjc jc cud cl\ ist.1stale u juznoj i\!csopot. a pric.una su prisutnc u rnnogim drngim kultur. Biblijsb pric.1 zcrnlja koj.1mnozio ljude U \".1da sc ljudski rod nc pon. gde tri kamena opisuju potop iz Vremcna sn:i koji jc s\c unistio.1 koji Hristornm krdju. mhljcnom < > 3 200km.1pska \·crovalo sc da pomal:u plodnost i pri porocfaju. Engleska. za koga se kaze da voli one koji se prociscavaju vodom.1to Sto sc uln atio z.-\Dl \'oLh koja izbij. Samcrsct.1m (falus) u sclu R.1 prirodc Biblijskc price o potopu koji jc izbris. a zatn1reno nclo simbolizovalo jc nc\·inost.

sJgledavali kao bo:Zanske manifostacije pune simbolickih Jsocijacija Vazduh ispunjava prostor izmedu zemlje i neb. a vrlo cesto je sredstrn kojirn bogovi kornuniciraju sa ljudskirn rodorn \i. koji odgovaraju broju trigrarna koji formiraju I cing Prema jednoj legendi. oblaci se u mnogim tradicijama pO\·ezuju sa tajnama bofanskog U judeohriscanskoj tradiciji oblaci ponekad ukazuju na prisustvo Boga: u Starom zavetu on se pojavio kao stub oblaka da povede svoj narod kroz pustinju u toku lzgona.puce junacirna njiho\·ih prica Inace. Auster (juzni vetar). osnovana SU pokazuju kako ce \'etar (iii du5a) napustiti telo posle srnrti.VAZDUH I NEBO 198 i- < VE TAR Obicno se vetar povezuje sa cetiri strane sveta. oblaci su povezani sa plodnoscu i obiljem prirode U Kini izraz za oblak zvuci kao "sreea".ijuci i strah i cudenje Otuch su se obi. stvoren po volji izdasima druida. oznacavao vlast nad elementima i udruzio je dah s vetrom kao sredstvo magije Medu Apacirna za linije na vrhovima prstiju ruke se kaze da pokazuju putanju vetra koji ulazi u telo u vreme stvaranja. Za vetar se uveliko smatra da kornunicira s ljudirna: kod Navaho Indijanaca Detc \'etra SJ.uduh se obicno odnosi na muski arhetip plahovite i buntovne bogove koji su zatvoreni u pecine glavnog boga vetrova. Taoisticki besmrtnici digli su se na nebo na oblacima. Ovaj petlic simbolizuje oprez prema zlu koje bi mogao "uduvati" vetar. Za japanskog boga Fudina takode se govorilo da dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su koristili poznavanje vetrova za predvidanje vremena dok je natprirodni "druidski vetar". Eo]a. posle rasprave kako da rasporede snagu. Valkire (zenski duhovi i Odinove sluge) su jahale na oblacima Kao donosioci kise. "uzdisanje" iii "SJ. Stari Grci su posmatrali vetrovc kao GORE U misticnom islamu oblaci su simbol praiskonskog. vetar moze da "govori" kroz neki instrument: u prirnere spadaju okretaljka koju koriste australijski urodenici i indijanski 5amani. vetar i oluja. vodu.novi smer vetra ukazuje na promenu vremenskih prilika Na crkvama je tradicionalni vetrokaz petao na vrhu krsta koji pokazuje na cetiri strane. oni su se zvali Borej (severni vetar). pokretacka sila koja po\·ezuje pojedinca sa kosmosorn. dahorn i duhom On je nevidljiva. nespoznatljivog stanja Alaha pre stvaranja Nebesa su boraviste bogova koji kontrolisu iskonske sile koje uticu na ljudski zivot na zemlji. Svaki vetar predstavlja razlicito bo:Zanstvo iii razlicita svojstva. zemlju i metal) sa pet svetih planinskih vrhova.lziv. a on je vesnik drugacijih vrernenskih prilika.1 i u simbolicnorn smislu povezan je s vetrom. dok za Hrista kaiu da se uspeo na nebo na oblaku. . iz. au nordijskoj mitologiji. vetar je stvorio beli zapadni tigar dok druga prica kaze da su vetrovi pusteni iz dfaka. povezujuci tako oblake sa srecom Takode se govori da su paperjasti oblaci zore doneli pet kineskih elemenata ( vatru.lei. Eurej (istocni i jutarnji vetar) i Zefir (zapadni i vecernji vetar) Poznavanje \·azdusnih struja i njihovog uticaja najbitnija je stvar u kineskoj vestini fong Sui Kinezi poznaju osam vetrova. i da su oblaci nastali GORE DESNO u mnogim kulturama grom i munja su smboli bozanske moCi VETROKAZ Vetar je simbol promene . a u hriseanskoj ikonografiji ponekad se predstavlja kao ruka koja se pojavljuje iz oblaka.pat" w z < _J < > cetiri godifoja doba. vazduh. zavisno od lokalne klime Cirnsijani koji zive duz severozapadne obale Arnerike veruju da su cetiri velika vetra bili velike poglavice cetiri strane sveta. te eolska harfa kod starih Grka. dok linije na tabanirna OBLACI Zbog pokrovnog karaktera i veze sa neborn. grom i munja. Razna "raspolozenja" vetrova opisuju se kao '·rika''.

ika protiv bica iz donjeg svcta.mentalne rnagle koja postoji pre nego sto se dostigne bistrina. Sirnbol Sanga. ali Val se povezivao i sa plodnoscu zbog toga sto je donosio kisu OLUJE Snazni vetrovi kao sto SU najveci kralj ratnik. Mjelnirom. Kolokvijalni izraz"glava u oblacima·· sugerise da se neko gubi u sanjarskim idejama bez osecaja za stvamost. kao kaznu bogova koji su prizivali gnev elernenata ptica gromo\·nica. udisu zivotnu silu. lnuiti imaju slican koncept. da bi kaznio neposlusnog brata Tane-Mahutu (boga ljudskog roda i suma). Mjelnir je bio cekic boga groma Tora. od kojeg je nastala rec "uragan" Kao donosioci kise. Zevsa. hinduski bog rata. Mjclnir je stvarao mun ju kada bi udario o karnen. Hurakan. U nordijskoj mitologiji. starogrcki Posejdon i rnajanski bog oluje. poznatu kod Kineza kao ci.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je zn1k njcnih bit. u njih spadaju japanski Susano-0. bio je poznat kao Vadziri ("vitlac munja"). zemlju i nebo. pa ljudi kada disu. a rnogao se pretvoriti u munju kada bi bio baccn. Kada neko nije u kontaktu sa silom. bio oote Ovaj reljef fenicanskog boga Vala pokazuje njegov status kao boga oluja.unistavajuci iluzije i cinjenje zla da bi pobedili jasnoea i dobro U indijanskorn mitu. au Beninu su rnunje sirnboli kraljevskog dostojanstva. Taviri-Matea. da bi stvorio svetlost Na Zapadu su se oluje sagledavale kao davolsko delo U nekim indijanskim tradicijama nocni leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim vetrovima zbog zavojite caure i zbog zujanja njihovih krila. odvojen je od svog du ha bucne vetrove i oluje stvara bog vetra. kao sto je slucaj sa Valom.Aotearoa znaci "Zernlja dugog belog oblaka". je drnglava sekira. boga groma kod Joruba. sirnboli su stihijske i bofanske snage Bofanstva oluja su figure zastrasujuce rnoci koje ovaplocuju sile nereda i korne5anja. surov. grorn je glas •gnevnog Boga Kelti su turnacili grrnljavinu kao kosmicko kome5anje. U Bibliji. On je takode bio sirnbol Torove plemenitosti i koriscen je na ccremonijarna za blagoslo\· deci i mladarna U Africi.1li i zastitnica ljudskog roda: z. zamahuje svojim mocnim cekicem. koja predstadja kamene rnunjc koje bog pusta sa neba . for. rnunja u obliku dijamanta uragani. a kod Hindusa kao prana. Jo rube iz zapadne Afrike veruju da je Sango. > N < 0 c z OJ 0 sjedinjavanjem jina i janga U taoizmu su oni simboli stanja kroz koje ljudi moraju proci pre nego sto dodu do prosvetljenja . prikazujuc'i ga kako drzi munju.1 Z\'er . vrtlozni vetrovi ili tomada. duh groma i munje simbolizuje . poznat kao sila. u borbi protiv divova bogom oluje iVfavari ka:Zu da VETAR DUSE U nekim tradicijama se smatra da se vitalna energija kosmosa prenosi vazduhom. mogu se povezivati i sa plodnoscu. veliki bog grmljavine. CEK!CI GROJ\lA U rnnogim kulturarna cekic ili sckira predstadjaju sirnbol groma i munje. sveprozimajuci zivotodavalacki duh koji povezuje sva ziva bica s ritmovima svemira. dok "zivot pod oblacima" asocira na teret iii srarnotu Mavarski naziv za Novi Zeland .oesNo Nordijski bog groma. Oluje se cesto povezuju sa bogovima rata i sa vrhovnirn rnuskim bofanstvirna: Indra. ponekad prikazane kao bronzani pitoni koji silaze sa kulica visokih zgrada U hinduizmu i budizmu. koji je razdvojio njihove roditelje. grom i munja se povezuju i sa zemaljskirn vladarima. starofenicanskim ( vadira) sirnbolizuje destruktivne i kreativne snage . a grorn i rnunja su bili glavno oruzje vrhornog grckog boga.

vulkani izazivaju i postovanje i strah. izvor svetlosti. potpuno ne ugase Ma kakvog da su karakterJ. vreline. koja su se rasirila po svetu VULKANI Svaki vulkan na S\'etu ima poseban karakter iii licnost. vatra konflikta moze zaista da dovede do preobra:lenja. ali ona rnoze i da spaljuje. iii gde se izvode obredi vezani za znacajne dogaoaje u zivotu. iii mesto preobrazenja gde se spaljuju obiicja. i predstavio ju jc Prometcjevom bratu Ona je sa sobom donela kutiju punu vclikih zala. Zevs jc naredio stvaranje prve zene. inicijacijc i pogrcb. Vatra se ccsto povezuje sa Simbolika vatre ima sirok spcktar. do zadimljenih planinJ. lukavi Prornetej je ukrao vatru za ljudski rod od vrhovnog boga ze. gneva iii istine. a podstice fizickc i spiritualne procese u alhemiji i nauci . zanos i KRADA VATRE Krada vatre je simbolicna tema koja ukazuje na njen nastanak i na vrednost koju ima za ljudski rod. kao i vatra. svctlcci u raju i przeci u paklu Vatru su ljudi obuzdali zbog zastite. i sa stvaranjcm i sa apokalipsom. Ona je bitan clement' prcobrazcnja kod obreda kuvanja. iskonska vatra ognjista. od zivotinja u obuzdavanju sile koja im nijc dostupna Mito\·i .·sa Da bi SC osvetio. feniks je bio velicine aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim perjem.tom.. U alhemijskom smislu. oni simbolizuju snagu. dok su hriscani ovaj mit doveli u vezu sa vaskrsenjem. koji naglo provale posle dugih vremenskih periodJ.VATRA 200 < iw z < < > Vatra maze da ima mnogo asocijacija i znacenja: mesto mastanja. strasti i topline iii agresivno s. Konflikt moze da bude izvor velike emotivne energije i. Kinczi povczuju vatru koja se dize prema gore sa jangom iii muskim svojstvima. promenljivost i krckajuci iii sabijeni gncv. a zatim se ponovo radio iz pepela Stari Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol besmrtnosti. od uspavanih divovJ.ktivan element koji sc povczuje sa kreativnoscu i strcmljenjern naprcd i nikada se ne odrnara dok nc potrosi ono cimc se napaja.. i nekontrolisanih sila prirode koje donose propast i dovode do obnove U mnogim kosmologijama . rimskog boga kovaca. kao i dimnjaka kovacnice Vulkana.atra se povezuje snainim emocijarna. Cin krade vatre odvaja ljude kojeg slede izlivi silovite agresije Vulkan je bilo irne malog ostrva u blizini Sicilije. Ona jc J. doma i plodnosti iii psiholoski simbol snage i moCi. koje se nikadJ. DESNO snovc . konfliktom i rJ. Vulkan je FEN I KS Mitska ptica iz Arabije. ukoliko ne dobije previse vazduha iii ne bude liscna vazduha iii svesti . milosti. a za Rimljane je on predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline.1bijcna u obliku mrfoje iii osvctc . Medutim. Ona moie da bude intirnna i licna sila ljubavi.. posle DOLE Otopljena lava· prokljucali gnev i strasti bogova. iako se ona neprestano pojavljujc kao glavni motiv zivotrie sile. vatra je i opsti simbol bohnske moCi. Psiholoski gledano.rnstralijskih urodcnika govorc o tajni kradc vatrc od ptica iii zivotinja. moze da dovede do topline. u grckoj mitologiji.1. bogatstva i moci . Pandore. Na kraju zivota zapalio je vatru od sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu. motivacije i svctlosti. ostccuje i unistava. svetlosti i topline i kao mesto za price.

jedan je od najrnanjih vulkana. e) i sluzile su u pocetku za teranje zlih duhova Kasnije su se povezivale sa sreeom i napretkom U Americi su prvi doseljenici slavili praznike paleci crni barut Danas.( GOMA Jamabusijevski monasi u Japanu. n. . Vezuv u ltaliji je poznat po tome sto je potpuno zatrp. - < > :0 220 g. pa ipak se smatra smrtonosnim Kazu da on simbolizuje neustrasivu snagu naroda iz provincije Batangas. Gospodnjeg koja se pojavila Mojsiju kroz zapaljeni grm ilustruje hebrejsko verovanje da vatra znaci istinsku komunikaciju od Boga U hriseanstvu su svece podseeanje na prisustvo Boga.VATROMETI Smatra se da je barut izmisljen u Kini iii u lndiji. > sa Orrnuzdom. c. Oni su pravili svetu vatru crtajuci krug od secera na tlu. sto je predstavljalo zivotnu slast Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti odgovoreno blagoslovom 201 e. a napisao je da div zvani Alikonej leii ispod njega U \Teme erupcija poja\·ile su se price o divovima koji iskacu kroz dim i ccpaju planinske padine na komadice Na Havajirna su ostrva formirana stalnom aktivnoscu nilkana. kuce i plodnosti bi la je takode boginja vulkana. kao StO SU fodnja. zemljotresi i razorni pozari. pripadnici naroda Cimsijan \'eruju da je luka\•i Gavran doneo svetlost ljudskom rodu iz vulkana Astecka boginja ognjista. koji se zvao pa'oa Kilauea je najaktirniji vulkan na zemlji i smatra se Peleinim domom. boga rata. Slika andela I I ':j Pi . Prve petarde su pravljene za vreme kineske dinastije Han (206 g. Ona je bila simbol i uzivanja i bola i vladarka bogatstva i dragog kamenja Vulkan Ta! na Filipinima. duvan. zalfiju. ona spaljuje gresnost tako da ostane samo istina Bozija. Skandira se sutra srca uz ritam dobosa. a vecna vatra je gorela pred oltarom Hrarna . vatra se povezuje sa istinama i iluzijama organizovanja duhovnog dozivljaja Zaratustrovci vatru smatraju izvorom celokupnog stvaranja. Rimski pesnik Vergilijc Britanskoj Kolumbiji. poh!epa. godine nove ere. e) opisao je njegove kratere kako cure kn·lju divova. koja se skriva pod njihovom prividnom smirenoscu. cije je paljenje povezano sa blagoslovom Zaratustrovski hramovi vatre su mesta zajednickog slavljenja bogova. Vulkani se cesto povezuju sa gnevom bogova. s ciljem da smire gnev Fudo Mio-oa. cvece i na kraju cokoladu i med. koje prati duvanje u rogove od skoljki Svestenik odrzava vatru dodavanjem ulja. kedar. n. kroz koja mogu da odaju postovanje i dobiju isceljenje. n. snage i ogromne plodnosti vulkanskog pepela. gospodara nesreca kao sto je rat. semenki i kedrovine da bi stvorio dim koji nosi molitve Fudo Mio-ou. U DOLE VATRA I RELIGIJA prosvetljenje. sledbenici tendaj budizma. koji zanosno plovi u jezeru Ta!. p n MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da otvore vrata sveta duhova svojih predaka. izvode vatrene ceremonije zvane goma 12 vekova. ali su isto tako izvori svetlosti. a predstavljaju i nadu i zivot Vatra je snaian simbol obnove i krstenja.l 9. a dovodila je do erupcije vulkana ceprkajuci po zemlji S\'Ojim earobnim stapom. ruzmarin. a svako domaCinstvo ima svetu vatru. vatromet se koristi kod dramaticnog obeletavanja vaznih dogaaaja kao sto je Nova godina iii Dan nezavisnosti Sjedinjenih Drzava. zatim stavljajuci na njega smolu. koja je sklona povremenim izlivima gneva Ona je uzrokovala zemljotrese besno lupajuci nogama. p. lavandu. rnrfoja i neznanje. gospodarom mudrosti Judaizarn smatra vatru osnovnim elementom koji treba da prati sve irtve koje se prinose Bogu. I u svojoj kovacnici kovao munje zaJupitera i oruzje za Marsa. Budizarn cesto koristi vatru kao simbol sila koje udaljuju C:oveka od prosvetljenja. kada su se mnogi obredi izgubili. koja vode svestenici dodajuci tamjan u svetu vatru .. Ove vatre simbolizuju sadejstvo . jcdnoj od najlepsih boginja vulkana. pa zato gasenje tih vatri simbolizuje nirvanu iv1edutim. budizam takode korsti unutrasnji plamen koji predstavlja ( 70.10 pcpelom rimske gradove Pornpeju i Stabiju 79 . a legende govore o Pele. Jevreji su verovali da je Bozija pojava u vatri znak prave bozanske komunikacije" U mnogirn religijskim tradicijama.

a tamniji sporedni luk nazivaju zenskim. sejala je strah kao demon i kuga. nosila je ogrlicu u duginim bojama. kao i u savrernenoj zapadnoj kulturi. u judeohriscanskoj tradiciji duga je znak mira i samilosti. rnostorn i lukorn. dok se u nekirn tradicijama povezuje i sa zrnijom DUGIN MOST Most je arhetipski sirnbol prolaznosti. blizanacka bofanstva Izanagi i Izanami stoje na plutajucem Nebeskom mostu da stvore svet. a verovanje u juinom Gabonu navodi da su ljudski preci stigli na zernlju si5avsi sa duge.DUG·A < f- se govorilo da je veoma jak i da je sagraden vestije od bilo koje druge gradevine na svetu Hajrndal.mo2e da predstavlja boziji gnev Indra. Lucni oblik je tradicije sirorn Severne Amerike veruju da natprirodna putovanja u zemlju mrtvih podrazumevaju prelazak duginog mosta. koju simbolizuju parom crvene i plave trake koji je privezan za cerernonijalnu brezu. simbol Bozijeg obecanja posle potopa da nece unistiti eovei'anstvo. srnatrana je simbolom optirnizma i nade. cuvar Azgarda. au torn obliku duga predstavlja putanju izmedu neba i zemlje iii vezu izmedu razlicitih svetova U japanskom mitu o stvaranju sveta. sa nizom znacenja koja se medusobno razlikuju kao njene boje U razlicitim tradicijama duga se postovala kao bog iii boginja. etericna i trenutna. albanska. sa snovima i svetovima iz maste. neke kulture ih razlikuju po rodu: Kinezi nazivaju muskom svetliju. hinduski bog oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa neba na zemlju koristeci dugin most koji je nordijska legenda nazvala Bi frost . umetnosti i nauci. vavilonska boginja ljubavi i rata. a Inke su verovale da su duge kruna boga groma i kise. au Kambodzi i nekirn delovima lndije duga je poznata kao "lndrin luk"' Tjermes. Postoje i dugini mostovi preko reke Nijagare i u Tokijskom rata. duga se pojavljuje sirnbolii'no u rnitu i folkloru. Hrist se ponekad prikazuje kako sedi na prestolu od duge na dan Stra5nog suda.kao sto je srpska. Za Bifrost zalivu BOZANSKO PRISUSTVO Duga se i::esto tumaci kao bo±anski atribut i kao znak bofanskog prisustva. Luk . sirnbolicno povezuje sa krugom. !Star. sa Midgardom. zemlju bogova. sa plodnoscu i poroaajem. bog grmljavine kod skandinavskih Laponaca. zernaljskirn carstvom.duga se povezuje sa promenom pola Kada se na nebu pojave dve duge. ziveo z < < > N JEOINSTVO I RAZLICITOST Za neke lndijance duga simbolizuje udruzivanje mnogo plemena kao "duginog naroda': a ovaj termin se na isti nacin koristi u Juznoj Africi Duga je takoae istaknuti simbol zapadnjackog pokreta "Novo doba': koji ukazuje na raznolikost svetih puteva. maaarska i francuska . Bifrost je bio dugin most koji je povezivao Azgard. Neki dugini mostovi su vestai::ki: ovaj naziv je dat kineskim rnostovima sai::injenirn ·od tkanja. u svetoj tradiciji.koji je oruzje strelca . koristio je dugu za ispaljivanje strela na zle du hove Nasuprot tome. dok 5amanske GORE Duga se na razne nacine povezivala sa isceljenjem i sreeom. duhovnog preobrazenja i isceljenja preko veze sa sistemom cakri je pokraj njega da bi upozorio bogove na neprijateljske napadace Pripadnici indijanskog plemena Navaho 1·eruju da je duga most izrnedu sveta ljudi i sveta duhova. Burjatski 5amani iz Sibira pen ju se u svet duhova dugom. pa cak i sa iskustvom promene pola Nedokuciva. Ilape. Berberi iz severne Afrike nazivaju dugu "nevestom kise"ili "nevestom neba': dok je Jamani u Tjera del Fuego (Ognjena zemlja) nazivaju "muzem meseca". glavnu dugu. ispalji1·ao je rnunje iz duge. U nordijskom mitu. koji premoscuju potoke koji su bili presiroki iii prebrzi za konvencionalne rnostove na stubovima . boianskog zaveta i rnira i kao znamenje rata i odmazde.jedan takav most iz XIII veka jos sluzi za saobracaj. pokazujuci POL I ROD U nekim folklornim tradicijama .

energetski obrazac tela uticaji kulture i drustva. . zelenoj. dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo. individualna dusa stapa se s kosmosom.1 dugu GORE Kada se Hrist prikazuje sa dugom. one se povezuju sa blagoslon1m bodisatva tibetanskog budizma. plodnosti i duge i koja je kontrolisala ki5u. lek je bio nalazenje .u groma iii cak nestaj. bela. kojim bi se ponistili losi uticaji duge Idejc o bolestima koje uzrokuje duga pojadjuju se sirorn Afrike. zlatokrilom glasnicorn grckih bogova. [scel. podstice njeno putovanje razmisljanje potisnuto intuitivno stecenim znanjem prosvetljenje.1 . prolazak ispod duge uzrokuje fat.. spoljasnji krug iii sloj astral no (prelazno) 4 spoljasnji krug iii sloj zelena mental no (prelazno) 5 spoljasnji krug iii sloj 6.rnstralijski urodenici povezuju dugu sa gubom Upiranje prsta u dugu smatra sc ludoscu u mnogim delovima sveta: rnadarsko rurodno \'erovanje kaze dace prst kojim se upire u dugu uvenuti.rnje su ncke od opasnosti kojc su se \ ezi\ ale z. LEGENDE 0 DUGI Postoje rnnoge legende i obicaji vezani za dugu Sijuksi kaiu da je duga tarno gde je srnesteno S\'O CVCCe nezamrsenog klupka konca u duginim bojam. gubitak oka. spoljasnji krug iii sloj plava indigo uzrocno (transpersonalno) dijamantsko (telo blazenstva) (transpersonalno) nebesko (vecno) ·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•······· tvrdili dace se 7. koja se cesto prikazuje sa stapom na kojem su se preplele zmije Maje su prinosile :lrtve u zlatu i srebru zastitnici zena. crvena i zuta. duga se ne povezuje uvek sa lepotom i srecom Stari Peruanci SU 3. svako sa razlicitim svojstvima. ima ih pet· plava. u keltskoj tradiciji. zelena. narandzastoj. zutoj. gde se duge jadjaju u prelaznim periodima godine i najadjuju promenu vrernena. novcici s dugom nalazili su se tamo.1 pokazuju iii gledaju dugu Dobij. pre i posJe kratkog perioda cvetanja na zernlji U irskom folkloru. ali otkrivani posle velikih oluja. kao StO SU religiozne i obrazovne institucije i kako one oblikuju misao i delovanje postizanje smisla zivota kroz odnos sa drugima. Zapadnjacka nauka govori o sedam boja· crvenoj. U budistickoj ikonograliji. Postoji rasireno verovanje kod centralr10. zakopani u zernlji. spona izmeau prolaznog i vecnog usklaaeno sa dusom. ud. plavoj indigo plavoj i ljubicastoj Ci c > svoju nebesku moc i rnilost Na Tibetu. Azijc i Australije: za Senoje Malezije. sjedinjavanje sa bozanskim jarkih boja.1lnu groznicu. crvena. crna. Duga je povezivana sa lridom. Nivo 1 spoljasnji krug iii sloj 2.111je zutice. zuta. u hriscanskoj umetnosti to je obicno simbol milosrdnog aspekta njegovih bozanskih mod DUGI NO TELO Srodno sistemu cakri.oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa bojama duge. kucni duh je nesta5ni davolak koji dr±i zlatni kreag na kraju duge. Prema Dogonima. ima ih cetiri:. spoljasnji krug iii sloj Boja crvena narandzasta 2:uta Telo fizicko (prolazno) etarsko (prolazno) ··············································· Svojstva temelj na kojem se grade svi drugi nivoi rani emocionalni i formativni uticaji okruzenja.1frickih Pigmeja da je duga instrument bo:lanske komunikacije. i zelena. koja je bi la boginja medicine. au nekim kulturama ona obele:Zava mesto boianstn iii eoveka visokog roda: u havajskom folkloru plemkinja Hoamakejkekula je uhvaeena praeenjem duge. skladiste secanja duse. dok pripadnici naroda Sumu u Hondurasu i Nikaragvi skrivaju dccu u kolibc da bi ih sprecili d.1. Medutim. unutr asnji sloj iii jezgro ljubicasta osoba razboleti ako duga ude u njeno telo.

imaju zapanjujuCi broj varijacija. a drugi. Neki od najprirnitivnijih simbola imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada izgubljena. 0 mnogim znakovima na ovirn stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima knjige. . Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale istu va:Znost za one koji su ih crtali. grafickih motiva. pojrnova i znacenja. kao spirala. simbola i crteia. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao sto je Ziva.T R E C I D E 0 1 l(NJIGA ZNAI<OVA Od ranih pecinskih crtefa do savremenih logoa. Sledece stranice sadr:Ze preko 1000 ideograma. ali univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno komunikacije u svim nasim kulturama. oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj Africi. a mnogi od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno. graficki sirnboli se koriste za prenosenje ideja. Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja iii upotrebe. imaju univerzalno dosledno znacenje. da Ii je trebalo da predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati.

.

takooe jedan od znakova za vodu VAZDUH Element pocecima. 1000 godina p. povezan sa nevinoscu i bezgresnim zacecem Njegov sokje u starom veku povezivan sa muskim semenom Biblijsko predanje kaze da se Aronov svestenicki status otkrio time sto je njegov stap procvetao i radio bademe. krunisana hriscanskim krstom.og toke rni. za koga kazu da je alfa i omega .?k ~ ~· ~ .pocetak i kraj Nekad je ovo bio tajni znak hriscanske vere Stari hemijski simbol ADINKRAHEN ALHEMIJA. prvo AKOMA NTOSO VAZDUH Element Kabalisticki znak. a zatim stavljena u krug koji predstavlja vecnu iii duhovnu dimenziju. e Usvojio ga je Rudolf Stajner i povezuje se sa Stajnerovom antroposofijom Zapadnjacka umetnost cesto prikazuje Mariju i lsusa u oreolu bademastog oblika. . ponasajuci se kao roditelj zastitinik i vaspitac menjanja. oo. Ovaj simbol je uklesan i simbol sa paganskim i hriscanskim korenima. ALGORAB A Prvo slovo alfabeta koristi se da oznaci najbolje..~ ~ ~ ~ ~~\\l\1hliltk. a oznacava pocetak Nepoznatog porekla. LL 5VEJE U REDU Najvazniji ganski adinkra simbol.u stene u Uksmalu. povezano sa ALKOHOL AKTIVNI INTELEKT Alhemijski znak ALINEJA Tipografski znak koji se koristi u stampanim tekstovima. negovanje lnspirisan je Av10N Duhovna l 1 ollll ALHEMIJA. ovaj znak je nastao pod uticajem pitagorejskog geometrijskog misticizma Alhemijski znak za sud iii kazan za destilovanje Koristio se i u nekadasnjoj hemiji STIPSA Alhemijski BADEMVazan znak "Kokosija noga': ganski adinkra simbol koji oznacava milost.. okruzen sa cetiri osnovna trougla. Znak Sunca je u sredini. Ganski adinkra simbol koji znaci razumevanje i dogovor Nepomicna zvezda koja se koristi na kabalistickim magijskim pecatima ALFA Prvo slovo grckog alfabeta. ALFEKA Nepomicna zvezda koja se koristi kao kabalisticki magijski pecat ~ ~"' /1flffJlll\1\\~~' ~ AooN1 Hebrejski izraz koji oznacava gospodara koji nije Bog AKO KO NAN menjanja Koriscen u XVII veku.. Srednja Amerika. koji oznacava vaznost igranja vodece uloge. AMALGAM Alhemijski znak. umece ALGOL Nepomicna zvezda koja se u Kabali koristi u nekim misticistickim kontekstima na magijskim pecatima. Vezuje se za Boga. AKOBEN Ganski ~ ~~~-. -: [ adinkra simbol koji oznacava budnost i oprez. umece. Akoben je rog koji se koristi da oznaci bojni poklic ALHEMUA. umece PRETAKACA Osnov avionskog kodeksa u vezi s nepredvioenim dogaoajima . ambicija i prevazilazenje ljudskih ogranicenja navikom kokoske da gazi pilice a da ih ne povredi.li ~ ALKOHOL Stari hemijski znak. n .

Japanska sljiva (ume) ponekad se zove kajsija simbol zivotne sile. nebeskih stvorenja za nuklearno razoruzanje. staroegipatski simbol besmrtnog zivota Kasnije usvojen kao simbol Egipatske koptske crkve. mladosti. VooowA Zodijacki znak. ANTILOPA U NAKOVANJ srece. • • PRIBLIZNO JEDNAK ARATRON Plane. proleca. lndiji i Kini. organizovana zajednica . U tibetanskom budizmu mravinjak je simbol trudoljubivog zivota.AMALGAMISANJE Alhemijski znak u jevrejskoj. SPIRALA SUPROTNA KRETANJU SKAZAUKI SATA Dinamican KAJSIJA U Kini je kajsija simbol za lepu zenu. narocito polne. kosmicke i zemaljske . ANARHIZAM HD AKVA REGIA JABUKA Simbol Sinonim za politicki pokret. ali omrazen u hriscanskoj tradiciji. za Bambare (iz Malija) ovu zivotinju je poslao bog tvorac da nauci ljude da se bave ratarstvom U Polineziji i delovima Afrike povezan sa zenskim principom i plodnoscu. APOLONOvaj AMPERSAND Tipografski znak sa znacenjem "i" ZIVOTINJSKO CARSTVO Simbol iz oaf f10 ANTARES simbol boga zasniva se na obliku lire. Povezan sa zabranjenim vocem u Edenskom vrtu. braka.ta. amblem ljubavi. Africi. kabalisticki magijski Alhemijski znak za "carsku vodu" peeat ANTI MON Alhemijski. pa je tako hriscanski simbol iskusenja i prvog greha. . ratnicima. hriscanskoj i islamskoj tradiciji. cuvarima i zastitnicima AFRODITA Znak boginje MRAvMarljiv rad. u skotskom folkloru povezan sa magijskim mocima kovaca besmrtnosti. postojanosti i sigurnosti. sastavljen od semaforskih znakova za"N"i"D" Postovan u starom Egiptu. u delovima Afrike povezuje se sa plodnoscu i kreativnoscu. varijacija Africi povezana s mesecom i plodnoscu. plodnosti i Alhemijski znak za "carsku vodu''. a koristi se i u medicini. A KAMP ANJA Amblem kampanje ANE>EO Simbol bozanske volje u nekoliko tradicija. koja je bila Apolonov instrument AKVA REGIA XVIII veka Nepomicna zvezda. Matematicki znak ANTINUKLEARNA ANSUR Runa za Kus1 MAJMUN misticni kabalisticki znak za pr vi Olimpijski duh. spasenje Takode simbol mora. nadu. ANK Krst sa S10Ro U ranom hriscanstvu tajni znak za krst. gde je simbol poroka i pohote. smatra se da se razvio iz semitskih i egipatskih krilatih bozanstava Andeli se smatraju glasnicima. i vlastitog bi ca alkom na vrhu.

simbol jedinstva i zajednistva. Mariju iii Hrista. senici. )))) uobicajena varijanta od prethodne STRELA. varijacija ~ JESEN STRELA. nuklearni reaktor (na kartama). strele predstavljaju simbol mira. ljubavi iii spoznaje. ARES Znak ovog boga. smer TuR (primitivni evropski bizon) Runa Ur. kabalisticki magijski pecat Jedan od simbola jevrejske vere. ATOM. . ARSENIK Alhemijski ARES Znak ovog STRELA Znak za 8ARKA Ill LADA znak. simbol ratnicke klase u Kini i Japanu U islamu oznacava Alahov gnev. smrti. mnostvo ruku koje imaju hinduski bogovi simbolizuje njihovu Stari znak prisutan u praistor ijskoj peCinskoj umetnosti zapadne Evrope.OvAN Zodijacki LuKTrijumf slozenost i moc Podignuta ruka moze da znaci pretnju iii blagoslov Ruka takoae ima zastitnicke konotacije STRELA. varijacija (Asterisk) Tipografski znak za fusnotu. kasnije os. varijacija 0 ARSENIK Alhemijski znak. ARES Znak ovog boga. 0KLOP U sred njevekovnoj Evropi oklop je simbolizovao viteske vrline hrabrosti. Povezana sa simbolima sunca i ostrim ubodima ljubavi ARSENIK Alhemijski znak. znak za ovu zivotinju Simbol spasenja i ocuvanja prisutan u mitologiji naroda Sirom sveta. nuklearna fizika Starogermanski vremenski znak. varijacija. varijacija. varijacija JESEN AToMTakoae uranijum. manje znak i pobeda. u svetovnoj simbolici ona je simbol Zemlje koja pluta svemirom STRELA/GLAVA STRELE Prodor . runa za brzake iii vodopad proizvoaaca automobila. zastite. ORUZJE ZAVETNI KOVCEG ARKTUR Nepomicna zvezda. Starogermanski vremenski znak. ZvEzo1cA boga. Auo1Amblem As Bog. kovceg koji je bio Bozije jamstvo zastite Kovceg se drzao u drugom simbolu judaizma. ZAKRIVUENA RUKA Simbol moci v i snage. U hriscanstvu barka predstavlja crkvu. uvezane u snop iii polomljene. casti i snage. TALASASTA Marske struje ARSENIK Alhemijski znak. a u hriscanstvu mucenistvo i smrt Koci lndijanaca. nuklearno istrazivanje.svetlosti. velicanstveno ljudsko dostignuce.

srecu Jung povezao sa opasnim aspektima nesvesnog U hriscanskoj i islamskoj tradiciji oglasava istinu. PoJAS Ill TKANICA BAZILISK Srednjevekovni simbol pofode i bolesti KADA Povezana s kupanjem i prociscenjem. islamu i hriscanstvu. a u Engleskoj su postali simbol casti Monaski pojasevi u obliku konopca aludiraju na bicevanje Hrista Hinduski pojas je amblem vremenskih ciklusa BREZA Blagotvorna. U Kini ono simbolizuje poslusnost i BETOR Planeta. sveta germanskim bogovima Kosmicko drvo centralne Azije U samanskim obredima simbolizovala je ljudsko uspenje u svet duhova KoRPA Simbol PAsuu Simbol LoPTA Simbol decijih igara. plodnosti. u evropskoj. Povezan sa kreativnom silom groma U vezi sa starim bogovima sunca i oluje . Bozanstvo donjeg sveta u srednjeamerickoj i brazilskoj mitologiji BRADA Vazan aspekt muske simbolike. narocito u budizmu. PC:ELA JAZAVAC U Kini povezan sa radoscu igre.i duhovnu istinu. iako ih je ZvoNo Glas koji BAMBUS Kineski simbol za elasticnost. inteligenciju i brzi tok misli U prii':ama australijskih urooenika one nose informacije U zapadnjackoj umetnosti ptice mogu simbolizovati vazduh i dodir BEoRK Runa za slovo B MEDVED Simbol muske hrabrosti i praiskonske sile. U Africi i staroj Grckoj bio je simbol razumljivosti Moze da znaci i ludilo . u keltskoj tradiciji sa lukavoscu. bracna vernost iii zavodljivost Magijski pojasevi se pojavljuju u mitu kao amblem snage. koji predstavlja dostojanstvo. zastitnicka. simbol straha i sujeverja. kako duhovnim tako i iizickim. u starom Egiptu su vladari bez brade. u lndiji se koristi za ljubavne cini. u Kini povezana sa suncem i sa simbolom jin/jang majcine utrobe. mudrost. ukljucujuci zene. U zapadnoj Afr ici koristi se za prizivanje grmljavine i kise. U evropskom folkloru one se povezuju sa smrcu i drugim svetom Zenska cednost. bili prikazivani s laznim bradama da bi ukazali na status koji im pripada kosmicku harmoniju Praporci mogu predstavljati srecu i polno uzivanje Na hebrejskim haljinama nosi se kao znak nevi nostL Povezano sa zenskim principom predstavlja zastitu. kineskoj i hinduskoj tradiciji pcele se takooe povezuju sa romanticnom ljubavlju . radinost i zajednicki napori. upozorava na opasnost i zvoni povodom smrti BIO HAZARD Upozorenje. prevarom I KOSNICA Drustvo. Obelezava prolazenje vremena i oglasava dobre vesti.. muskost i mudrost Znak kralja. simbol jedinstva porodice u kineskom braku BANANA Frojdovski falusni simboL sa smrcu. dok medvedice simbolizuju brigu i toplinu. XVII vek . SLEPI MIS Povezan SEKIRA Gotovo univerzalni simbol odlucne moci i autoriteta . SAD. u zapadnjackom folkloru povezan sa vradzbinama i okultnim. u Americi se price o korpama i pravljenju korpa odnose na zene. dugovecnost. au Japanu za teranje zlih duhova • • BAs Kuuc Muzicko obelezavanje PTICE Simbol ljudske duse. predstavlja dobrotu i radost. misticki kabalistii':ki znak za drugi Olimpijski duh KARTA RODENJA Elizabetanska Engleska. japanski simbol istine i poboznosti medved je okrutan i pohotljiv. hinduizmu.

pojavljuje u lndiji u ranoj simbolici otiska Budinih stopala Na Zapadu ovaj simbol predstavlja heksakord i harmoniju uopste . povezan sa tajnama i skrivanjem. U klasicnom mitu. u masonskom obredu skidanje poveza simbolizuje prosvetljenje U klasicnoj antici. Starogermanski hebrejskoj trad iciji. islamskoj). pogaca simbolizuje prociscenje i zrtvu Hriscanska metafora za duhovnu hranu i za Hristovo telo blagoslovenih znakova koji se. oO. napredak. Fortuna (boginja srece) je zavezanih ociju da bi se znalo da ona nikoga ne favorizuje. povezana s nadom. simbol preobrazenja. prelaska izjednog stanja u drugo . hriscanskoj. u I SUD Alhemijski znak. veza se vidi u frazi "osecati nesto u kostima" NARUKVICA Kao nakit moze da oznacava rang. u starom Egiptu. starog sklopa za suncevu energiju .KUTIJA Simbol KuucATI Alhemijski znak BoRAKS Alhemijski majcine utrobe i zenskog nesvesnog.simbol sunca Li lranu i simbol meseca u Japanu. Amblem rata i lova U istocnjackoj misli predstavljao je i duhovnu disciplinu. MA5NA Simbol PovEz NA oc1MA BJARKAN Runa koja se povezuje s novim zivotom i rastom Duhovno slepilo. varijacija suncanog krsta.o o~o 0 BLAGOSLOVENI ZNAK Jedan od KuucATI u CINIJA HLEB Glavni zivotni artikal. _Pandorina kutija je simbol onoga sto ne sme da se otvori znak VEPAR U severnom i keltskom svetu iskonski simbol snage. Postao je hriscanski simbol za tiraniju i pozudu BIZON I BUFALO BoRAKS KosT1 U starim BLAGOSLOV Zivotinja visokog ranga u lndiji i jugoistocnoj Aziji. obilje i natprirodne sile I TINKAL Alhemijski znak I CAMAC Simbol BEZAZLENOST Varijacija papinog krsta zastite nalik majcinoj utrobi. BMWAmblem proizvooaca automobila. bozanske moci i napetosti. agresivnosti i hrabrosti Sveti MosTSpaja dva razlicita carstva (nebo i zemlju. vidljivo i nevidljivo). Moze se koristiti i kao plocica identiteta. Alhemijski znak. U Kini se domaci bufalo povezuje sa kontemplativnim zivotom Za lndijance on simbolizuje snagu. izmeou ostalog. CIR MESING Alhemijski znak I APSCES KNJIGA Simbol znanja i mudrosti u mnogim svetim tradicijama (judejskoj. takoae povezan sa simbolikom spasenja i obnove Nojeve barke drustvima simbol moguce reinkarnacije iii telesnog vaskrsenja Stara verovanja su smatrala da se sustina C:oveka nalazi u kostima. sabijene energije. snage volje. materiju i duh. Knjiga mrtvih bila je zbirka svetih zapisa koji su sahranjivani s pokojnicima da bi im pomogli na drugom svetu.

smrt. kao kod "obuzdavanja" strasti BuoASedeci uroaenickih naroda (Amerika. zemlju. Koristi se u samanskim ritualima radi uspostavljanja komunikacije sa svetom duhova i precima Merkura. muski :Zar. matrijarhat i patrijarhat. kao sto su Kongo. sunce. varijacija Simbol rastafarijanizma. boginja mira i rata. Muzii':ki instrument i kultni predmet atribut gri':kog boga Hermesa i njegovog rimskog pandana bogatstva i statusa. Osim toga. u hriscanstvu se JARAC Zodijai':ki LIST KONOPUE znak. zensku plodnost. koja predstavlja mesec. i':eznutljivu ljudsku dusu. kisu. simbol nebeske zastite S1uc1 Heraldii':ki znak. u srednjevekovnoj Evropi simbol umerenosti. i':iji sledbenici veruju da . Njen kratkotrajni plamen je metafora za usamljenu. TELE Povezuje Povezuju se sa polumesecom Vidi bizon se sa gozbom. ali i sa zrtvovanjem (judaizam) METLAOd prastarih vremena povezana je sa magijskim mocima . U pecinskoj umetnosti bikje simbol zivotne energije Energija bika sabijena u riku i topot nogama povezuje se sa grmljavinom i zemljotresima. Bu FA LO R0Gov1 BIKA gvozae RAK Zodijacki znak. Japanu se povezuje sa iznenadnom smrcu u 0KSIDACIJA Alhemijski znak. simbolizuje posredovanje izmeau suprotstavljenih sila i tumaci se kao amblem homeopatske medicine. naroi':ito na Kritu. nebo. JARAC Zodijai':ki znak MEHURIC Simbol iluzije (budizam. SvEcA Simbol duhovnog prosvetljenja. obnovu. cije koriscenje je utemeljeno u svetom pismu. simbol pobune protiv belog drustva. u poi':etku predmeti sa siljcima koji su se koristili u boju za obaranje konja . svedoi':enja i radosti. kada se zavrti u vazduhu. povezane sa umerenoscu i uzdrzanoscu. taoizam) i prolaznosti . 0KRETAUKA KAMILA Na Bliskom istoku tradicionalni simbol MERKUROVA PALICA Zmijin stap. UzoE u klasicnoj antici se govorilo da ih je izmislila Atena. toplinu. II ToP U staroj hemiji i Buda je simbol prosvetljenja. kamila povezuje sa poniznoscu i pokornoscu. on proizvodi nezemaljsku riku. simbol je trgovine. Takoae simbol zivota i njegovog ciklusa. Australija). Meksiko i Polinezija. takooe povezan sa kraljevskom vlascu. gostoljubivoscu i proslavama. Simbol ciscenja Zapadnjacki folklor povezuje metlu sa vesticama zahvaljujuci verovanju da zli duhovi mogu da omaaijaju sredstvo koje se koristi za njihovo isterivanje 81K Visestruko RAK Zodijacki znak. LEPTIR Simbol duse i vaskrsenja u meausobno veoma udaljenim zemljama. varijacija BALDAHIN Senka simbolicna zivotinja. koja podseca na grmljavinu. u :zapadnjai':koj umetnosti Hrist se ponekad prikazuje s leptirom u ruci i zastita. je konoplja "sveta biljka'. takoae simbol kulture mladih u zapadnom drustvu l<AMELIJA Kineski simbol zdravlja i cvrstine.IZIDINA KOPCA Staroegipatski znak zastite.

CERERA Asteroid z • • simbol utocista. ali ima veza i sa donjim svetom. budnosti. KELTSKA HARFA LJ PECINA Najiskonskiji Simbol bardske tradicije. Pokidani lanci simbolizuju borbu za slobodu i oslobaoanje od ugnjetavanja JARAc Zodijacki GUSENICA U lndiji simbol seobe dusa. postalo je simbol dvojnosti. varijacija. vidovitosti. u hr iscanstvu je putir ritualna 5olja koja se koristi prilikom pricesca. selo iii tvroavu.brodova iii krovovima da stite od pozara MACKA Simbol preobrazenja. za kojim srce zudi KAZAN Povezan sa KEDAR Simbol snage i besmrtnosti KERBER Cuvar ulaza u grcki donji svet. simbol strasnih neizvesnosti smrti STOLi CA U Evropi i Aziji povezane s igranjem. Zlatni lanci oznacavaju cast i status Savremeni simbol ropstva. takooe koriscen na savremenim kartama za pecinu KENTAUR Mitsko hibridno stvorenje. u islamu sa zlim PUTIR I PEHAR Sud obilja i besmrtnosti. IGRACE Arhetipski simbol zastite i utociste (duhovno i zemaljsko). jer je nacrtan neprekinutom linijom. Tamnija znacenja ukljucuju ulazak u pakao iii u nesvesno MACKA. razmena solja predstavlja simbol vernosti i cini deo svadbene ceremonije. U Rimu se smatra simbolom slobode Nocne navike macaka i moc preobrazenja bili su omrazeni magijom. varijacija i ulepsa sveti i porodicni prostor U Evropi tepisi imaju simbolican status.JARAc Zodijacki znak. hitrine. foveka zarobljenog fizickim iii culnim porivima. Koristi se kao simbol za lrsku . kockanjem i proricanjem sudbine Same karte sadrze simbolicne slike i brojeve SARAN u Kini simbol dugovecnosti. pola eovek pola konj. muskosti i naucnog uspeha. . Slike sarana koristile su se na jarbolima. povezan sa tronom Kod Svahilija (Zanzibar) "stolica vlasti" rezervisana je za goste i za najvaznije clanove porodice. pa se zato koristi kao zastitni znak TEPIH Sveta i svetovna upotreba na Bliskom istoku. a u Japanu sa nesreeom Na Zapadu povezana sa vradzbinama i oavolom GE> LANAC Simbol privrzenosti i veze. obilja i mogucnosti ponovnog rooenja i podmlaoivanja Takooe povezan sa mucenjem. imanje. koristi se da obelezi U keltskom svetu povezana sa opakim lukavstvom. culne lepote. za stare Rimljane bila je simbol pohlepe i ruznoce ZAMAK PECINA Veoma star ideogram za pecinu. pri cemu crveni tepih ima ritualnu upotrebu u javnim svecanostima na kojima se pojavljuju visoki dostojanstvenici i slavne licnosti duhovima. ovaj pehar je povezivan sa svetim Gralom U Japanu. narocito pozudom i gnevom znak. klijanja. suoenjem iii kaznjavanjem Univerzalni simbol vlasti i nadreoenog polozaja. povezan s majcinom utrobom. u srednjovekovnoj Evropi. CRNA KELTSKI CVOR CAI Hebrejska rec za "zivot': obicno koriscena na ogrlicama i drugim ukrasima Simbol kosmosa. misterije i zenske zlobe. mesto koje je odvojeno i u koje se tesko ulazi. ponovnim rooenjem. izvorom i centrom. simbol preobrazenja. I TVRDAVA l<ARTE. odnosa izmeou dve stvari.

sa plavim krilima koja simbolizuju nebo. u hriscanskoj umetnosti. simbol duhovnog autoriteta i vlasti bogova i junaka Hinduski misticizam povezuje vo:Znju kocije sa Bicem. lava i jarca. vodic dusa pri obredima inicijacije. KoKOSKAU delovima Juzne Amerike (kult makumba). kineski taoisticki simbol. au zapadnjackoj umetnosti koristi se kao simbol jesenL . sastavljena od zmije. varijacija HRIST Monogram. povezan sa dugovecnoscu i radoscu. sacinjen pomocu Suncani i carski simbol u Japanu. varijacija HRONOS Bog. varijacija. varijacija HRoNos Bog. varijacija. je slika trijumfalnog putovanja duha anaeoskog bica u islamskoj. kultna zivotinja. prvim i poslednjim slovom grckog alfabeta. varijacija HRIST Monogram. sto znaci da je Hrist prvi i poslednji KotuA Dinamicni simbol vladanja u staroj ikonografiji. a njen cvat predskazuje srecu U hriscanskoj ikonografiji. trougao u bazi je simbol bozanstva. HRIZANTEMA HRIST Jos jedan monogram koji simbolizuje Hrista. judejskoj i hriscanskoj tradiciji. amblem u Japanu. HtMERA Mitoloska hibridna zivotinja. na Karibima (vudu) i u Africi. a u moralnoj alegoriji to HERUVIM Vrsta PoRoE>AJ Raaanje deteta. zrtvena zivotinja Deseti znak u kineskom zodijaku Kinezi koriste od najranijih spisa ion odrazava njihovo sagledavanje svoje civilizacije. ovo voce je u Kini simbol nevinosti.krsta iznad slova alfa i omega. varijacija . smestenom izmeau neba i zemlje. PX U ovoj varijanti. tresnja je alternativa jabuci kao rajskom vocu. sto znaci da je Hrist centar Svete trojice EPOLETE Heraldicka varijacija KINA Ovaj simbol TRESNJA Samurajski HRIST Monogram. i u sredini inace necivilizovanog sveta HRIST Monogram. simbol pobede duha nad materijom da bi simbolizovao Hrista kao prvog i poslednjeg HRoNos Bog EPOLETE Simbol ranga u vojnickom i heraldickom kontekstu CER Runa za zetvu Poznata jos kao D:Zara DtMNJAK Falusni simbol frojdovske psihologije HRIST Monogram. heruvimi su prikazani kao kr ilata deca koja predstavljaju nevinost. a to znaci da je rec 0 "carstvu u sredini'. X je okrenuto za 45 stepeni da bi formirao krst HRIST Monogram. varijacija. rodoslov HRIST Monogram dobijen inicijalima Hrista u njihovoj grckoj fromi. u kombinaciji sa grckim slovima alfa i omega.

jos jedan od najranijih ideograma ljudskog roda. povezan sa bozanskim iii mocnim U budistickoj i hriscanskoj umetnosti koristi se da oznaci harizmu iii oreol S1TROEN Amblem liniji. U drugim kontekstima oznacava precnik iii prosecan broj KRUG I STRELA Jedan od najcesCih ideograma u zapadnoj kulturi. povezani pravim linijama. sa znacenjem nepoznato. koriste se na savremenim kartama da oznace rusevine iii znamenitosti koje vredi posetiti U meteorologiji se koriste za kisu . stari ideogram koji mozda oznacava velicinu iii moc 0 -KRUG Na nekoliko horizontalnih linija koje se skracuju. Znak za planetu Mars. KRUG Podeljen horizontalnom linijom. Na brodovima je glavni deo Plimsolove linije horizontalnoj liniji. jedan od najstarijih ideograma Ponekad proizvoaaca automobila. hriscanstvu slika sveta. znak za izlazece sunce. proizvoaaca automobila. Alhemijski znak za azot ispunjena. U matematici i geometriji ovaj znak znaci "sledi" Ako se okrene naopako.predstavlja sunce iii mesec. redak znak koji se ponekad koristi u alhemiji za ulje iii vosak U muzickom obelezavanju znaci "treba ponoviti" KRUG Na vertikalnoj KRUG Jos jedan veoma star ideogram. dijagonalnom linijom. pronaaeni u nordijskim crtezima u steni. pronaaen na slikama u steni u srcu Sahare i u mnogim ranim sistemima pisanja U savremenim kontekstima koristi se kao znak za otvoreno . takoae se pojavljivao u runskom pismu. te za jutro. u grckom pismu predstavlja slovo teta KRUGOVI Tri. u alhemiji je znak za noc KRUG Prazan. KRUG Sa vertikalnom linijom koja se nastavlja prema dole. U kabalistickim misticnim kontekstima slicni znakovi se koriste za zvezde i zvukove.jada godina KRAJSLER Amblem KRUG Presecen KRuGov1 Mali. takoae povezana sa Hristovom nevestom i majkom hriscana. ima znacenje zato sto KRUG Presecen dijagonalnim krstom. varijanta petougla u kombinaciji sa pentagramom. jedan od najstarijih ideograma. cesto prisutan na slikama u steni. KRUG Podeljen vertikalnom linijom. stari ideogram. gde je neko vreme predstavljao glas "m" CRKVA u KRUG Presecen 0 KRUG Na KRUG lspunjen. inspirisan simbolom pobede i vojne nadmoci (V) . Takoae znak za gvozae i cink. a otuda i sa majcinstvom CINOBER Alhemijski znak horizontalnom linijom. KRUG Polukrug na vertikalnoj liniji. poznata kao rupe u ciniji. savremeni znak za nulti polozaj masina KRUG Presecen uspravnim krstom. grcko slovo fi. pojavljuje se u nekoliko praistorijskih evropskih peCina . stari znak u prvim pismima Bliskog istoka. u meteorologiji se koristi za rosu. kao i otvore za oci iii usta. koje se u kompjuterskim programima obicno koristi za nulu. mozda najcesci stari ideogram prisutan u mnogim starim kulturama. Koristi se u ideografskom pisanju oko pet hil. u staroj Grckoj bio je znak za Afroditu. veoma stara struktura pronaaena u kineskim i nordijskim crtezima u steni. U ranoj kineskoj kaligrafiji oznacavao je sunce.

SKUPSTINA SESTAR U toku renesanse povezivan sa arhitekturom. (nage) su bile simboli zastite. U tevtonskim i keltskim legendama carobni plast se povezuje sa nevidljivoscu i zaboravom. koji SU faraonikoristili kao amblem za pobedu nad neprijateljem. zvuk kapice simbolizuje izvor postojanja. KoMETA Promena na nebu. jer njegova tri "oka" simbolizuju oci Sive. zasutavljeni casovnik moze da znaci smrt.Vceb °'V'° O"AKS. povucenost iii depresiju ZALEPITI Alhemijski znak KoBRA U lndiji PLAST Njegova simbolika metamorfoze i skrivanja proistice iz trenutne promene koju cini za izgled nosioca . lzmeou zmija i mudrosti iii prorocanstva postoji opsta veza PETAO Obicno pozitivna simbolicka veza sa zorom. Plast takoae simbolizuje intrige i svet spijunaze l<ARANfiLICI U Japanu i Kini predstavljaju zdravlje i slast.mbol ILOVACA Alhemijski um Skupa sa kvadratom jedan je od najvaznijih masonskih simbola znak. u mnogim kulturama nagovestaj rata i nesrece Takoae simbol nade i novih pocetaka KAPICA (SKOUKA) KoKosov ORAH Mnogo se koristi u hinduistickim obredima. Visnuov amblem. a u Juznoj Americi satovi se postavljaju na grobove da oznace prelazak iz zivota u smrt KosRANa staroegipatskim kapama kobra je bila zastitini znak i simbol kraljevske moCi. Maje i Asteci koristili su kapicu kao ceremonijalni rog . u japanskoj umetnosti pripadali su Mnostvu blaga koja je nosilo Sedam bozanstava srece bozanstva kobre. suncem i prosvetljenjem U Kini je petao bio pogrebni znak koji je odbijao zlo. Povezuje se i sa plodnoscu KoMETA Varijacija Budisti. "zrtvuje se" kao kopija ljudske glave i povezuje se sa Sivom. KoNooR u Juznoj Americi simbol sunca SATSimbol vremena i prolaznosti zivota. . uglavnom blagonaklonL Hinduska kobra ima dragulj u kapuljaci i simbolizuje duhovno blago. U islamu je Muha med ugledao petla u prvom raju Petlovi takooe simbolizuju pozudu CE5Au Svet i zasticen u mavarskoj tradiciji SASTAVITI Alhemijski znak. plodnost1 1 otkrovenja. KoMETA Varijacija PALICA Ima dvostruku ulogu. Bog se pred lzrailjcima pojavio u pustinji kao vatreni stub. Oblik je povezuje sa simbolikom spirale U hinduizmu. predstavljajuci primitivnu brutalnost iii junastvo u umetnosti. predstavljajuCi silu i formu. Uspravljena kobra s kapuljafom zastitini je znak kraljevske moci. u evropskoj umetnosti moze simbolizovati racionalan Savremeni znak. TREF Soja igracih karata . STUB Simbo\ zemaljske i duhovne moci. Dva stuba se pojavljuju pred masonskim hramovima. u Kini su ljubicasti oblaci znakovi srece Broj devet u oblaku predstavlja misticno blazenstvo U modernom dobu vezuje se za turobnost. U Japanu je sveto stvorenje. slican starijim znakovima koji znace zajednistvo.

takooe predstavlja simbol srece PETROV KRST KRsT GoLGOTE KoJOT U Severnoj Slican krstaskom krstu KROKODIL Glavni KRAvAStari Americi i Africi simbol prorocanstva iii kulturni junak Naopako okrenut latinski krst koji podseca na mucenistvo svetog Petra. RoG IZOBIUA SAZVEZE>E NEPOMICNIH ZVEZDA Kineski znak SIMBOL ZABRANE REPRODUKOVANJA Koristi se da oznaci zakonsko pravo vlasnistva nad tekstom iii slikama Rimski rog izobilja koji se ne moze isprazniti. Njena slika svuda predstavlja srecu putovanjem. pojavljuje se na odeci i ukrasima. koji je bio raspet naopacke. kao i alegorijskih figura Zemlje. Gostoljubivosti. u Africi se povezuje s darom govora i sa sposobnoscu komuniciranja s bogovima hriscanskoj simbolici ponekad se povezuje sa vaskrsenjem HRISTOV KRST ++ ++ PALESTINSKI KRsT Koristio se kao simbol Jerusalimskog kraljevstva posto su grad zauzeli krstasi u KRST BESKONACNOSTI Simbol vecnosti KosMICKO oRvo KoRAL Crvena boja ga u mnogim tradicijama povezuje sa krvlju· za hriscane simbolizuje Hristove muke. Demetre i Prijapa. KLAS U evropskim SMUSENO MENTALNO STANJE Koristi kulturama povezan sa letom.iad vodom. cesto simbol destruktivne prozdrljivosti. simbol sigurnog puta kroz zivot kazne i arhetipski prozdrljivac Sa strahopostovanjem se smatra bicem iskonske i okultne vlasti r. ga povezuju sa besmrtnoscu. Stari Egipcani su imali krokodilskog boga plodnosti koji se zvao Sebek . frojdovski simbol zenskih polnih organa. koji je smatraju svetom zivotinjom. gde se pojavljuje kao izumitelj bubnja i pesme LAZAREV KRST Stari simbol svetosti i prorocanstva LORENSKI KRST Koristi se u heraldici ZDRAL Kinezi KAURI {SKOUKICA) Simbol bogatstva i ranga u nekim delovima Afrike. donosilac bofanske . povezan sa bezbednoscu. KoLEVKA Simbol majcine utrobe. zastitom i sigurnoscu Tradicionalni oblik poput camca povezuje je i s KRAVA Hinduska. U nekim delovima Azije ima pozitivnija znacenja. u grckom mitu. povezuje se i sa plodnoscu i sreeom. nastao je od kapi Meduzine krvL U starom Rimu su se nosile koralne ogrlice da odbiju bolest "Drvo zivota" okrenuto naopako tako da njegovo korenje izvlaci duhovnu snagu iz neba CvRCAK U Kini povezan sa smrcu i vaskrsenjem. boga vina. u zapadnoj umetnosti kor is ti se da oznaci obilje i napredak i predstavlja zenski simbol majcinske nege i ljubavi Atribut Dionisa. zetvom i plodnoscu se u modernim stripovima.personifikovana kab majka zemlja i kao mesec Za Hinduse i budiste kravlji tihi. Srece i Sloge u zapadnoj umetnosti simbolika krave dostize najvecu vrednost kod Hindusa. Jeseni. zemljom i donjim svetom. Mira. simbol majcinske nege. strpljivi zivotni ritmovi jednaki su svetosti.

meou kojima ga neke koriste u zastavama KRsT sv. izuzetno star . KELTSKI po pustinjaku u Egiptu. egipatski krst i krst pljackasa. za koga se pricalo da je oterao grupu demona ovakvim krstom Poznat i kao tau krst.flLIPOV KRST Povezuje se s nordijskim zemljama. takooe koriscen na pecatu princa Biblosa. BIRGITE STRELICAMA KRST. UGAONI KRST. fenicanskog grada. PRIKRIVENI /X KRST. verovatno koriscen i u kabalizmu KRST JEVANflELISTA KRST PUACKASA KRST. sukobljavanje. godine pre nove ere i kao krst Golgote PATRIJARHOV KRST KRST sv. KELTSKI KRST. ponistenje. kao krst u obliku slova T. E>oRDA KRST SA KRST SVETIH ARHANflELA PAPIN KRST STRELICAMA Varijacija. KOPTSKI KRST SA Varijacija. ANDRIJE Nazvan po apostolu Andriji. opstrukciju i neodlucnost. DIJAGONALNI Krst Ukrasen sa pet dragih kamenova. suprotstavljanje. PRIKRIVENI Varijacija kamuflirane forme krsta koju su koristili rani hriscani KRST SA SIDROM KRST SVETOG KRST sv. predstavlja pet Hristovih rana. ANTONIJA Nazvan JovANA KRST SVETE CRKVE Jedan od kamufliranih krstova koji su koristili prvi hriscani. koji je raspet na dijagonalnom krstu. KRST SVETIH ARHANflELA Poznat Koriscen i u alhemiji kao simbol lonca za taljenje Varijacija KRST. Varijacija znak prisutan jos u praistorijskim pecinama Egipatski hijeroglif koji oznacava deljenje kao matematicku operaciju Znaci mnozenje. 2000. ISTOCNOPRAVOSLAVNI KRST. KRST. Oznacava sirenje u svim pravcima i zato je omiljeni simbol fasista jednakih kraka. magijski ideogram iz vikinskog doba. KRST SVETOG JovANA Takooe KRST sv.

GRCKI KRsT Smesten • KRST. sto je moguca aluzija na Hristov povratak. pretkol u mbovskoj Americi i na Bliskom istoku do 1 000 godina pre nove ere. SA KRUZNOM PUTANJOM Simbol konacnog trijumfa Hrista nad svetom KRST TOCKA I SUNCA Prvi put KRSTI MALTESKI Varijacija. BARJACNI/ KSl-RO Monogram sastavljen od pocetnih grckih slova za rec Hrist Nastao u doba krstasa kada su vitezovi nosili sa sobom krstove koji su se mogli pobosti u zemlju za vreme molitve na bojistu iii u logoru KRST Otvoren s zatvorenim kracima. pretkolumbovskoj Americi i na Bliskom istoku Povezuje se s tockom. cesto povezan sa cetiri elementa. KRST. SVETI KRsT Sa ispunjenim iii zatvorenim kratkim kracima. SA ODECOM Simbolizuje raspece • • KRST. matematici se koristi kao znak sabiranja KRsT. KRST. KRST. KRST. TAU Varijacija sa zmijom KRST CEDNOSTI u KRST. stari ideogram u vecini kultura. DIJAGONALNI Sugerise neutralizujucu karakteristiku KRST Sa jednakim kracima. Kini. u starom Egiptu. OBNOVITEUSKI Koristio se u heraldici XV veka i na evropskim novcicima.KRST. SIUATI KRST. bio povezan s vremenom. PORTALNI Predstavlja Zemlju sa cetiri ugla KRST. KRST. povezan sa suncem i moci • RIMSKI Ima svastiku u sredini. zivotnih promena i putovanja . EGIPATSKI/ KOPTSKI KRST. izgleda. Takoae poznat kao krst obecanja. MALTESKI na globusu. zasnovan na staroasirskim simbolima . cest u staroj Grckoj. KVADRATNI • KRST. stari simbol koji je. Koristi se kao amblem reda Svetog Jovana. GVOZDENI/ MANTOVSKI KRST Koristi se kao nemacko odlikovanje. > < RASKRSCE Simbol donosenja odluka. TAU EGIPATSKI I KRSTTOCKA. koji je prisutan u celom svetu. sa cetiri vetra iii sa cetiri strane sveta. Koci lnka predstavlja znak za sunce se pojavio u osvit bronzanog doba. Znak za jevanaelizaciju sveta.

na primer.predstavljajuci neprekidnost v LONACZA TAUENJE Alhemijski i starohemijski znak sa simbolikom kvadrata. koristi se u botanici. BELA RADA DAN Runa Hriscanski simbol nade Hriscanski simbol nevinosti povezan sa Devicom Marijom povezana sa svetloscu i uspehom . kreativnoscu i magijom otrova. pojavljuje se u mnogim ideografskim sistemima. svetloscu. PRIKRIVENI BooE:Z I NOZ Sveti simbol religijski simbol kod budista i Sika Koci Sika simbolizuje hrabrost i dostojanstvo U tibetanskom budizmu. jedna od islamskih najsvetijih struktura. CEMPRES SKIPTAR Nastao kao muski simbol plodnosti. samoce. ritualni noz sa trostranom ostricom koristi se kod zastite svetih gradevina . Takooe simbol sah-mata u sahu ZAKRIVUENA LINIJA Deo DENEB ALGEDI Magijski pecat kruga. varijacija KRUNA OD TRNJA Originalno sprdnja sa simbolikom krune (od strane rimskih vojnika koji su razapeli Hrista). koristi se u modernim stripovima Energija. ali u Aziji i drugde simbol dugovecnosti i istr ajnosti. vrelina. glatka kocka predstavlja usavrsenog eoveka. krune se oslanjaju na simboliku kruga predstavljajuci savrsenstvo i prstena . germanske boginje neba . podrazumeva kraljevsku i duhovnu moc za vrsenje pravde Povezuje se sa stapom i palicom Jedan od znakova episkopskog autoriteta je skiptar Zapadnjacki simbol smrti i zalosti. KRISTAL Savremeni simbol VRANA U Evropi i lndiji simbol rata. smrti. Simbol mudrosti i savrsenstva. ima oblik kocke DAEG Runa za D KUVANJE Alhemijski znak 0PASNOST Energija. sada je postala simbol zrtvovanja i posvecenja sama po sebi KRST. cistotom. 0PASNOST KocKA Povezana SMRTTrenutak izdisaja. zla i nesrece. ali u Americi i Australiji ima pozitivnu simboliku kao ptica sunca koja je kreativna. takooe sveti cvet Freje. starim i savremenim.i sa zracima sunca. varijacija KUPIDON I EROS LONAC ZA TAUENJE S lukom i strelama zudnje. Caba. u kombinaciji sa strelom. simbol vreline. nozje povezan sa izdajom JELEN Opsti 0PASNOST Od blagotvorni znak povezan sa zorom. obnovom. U evropskom folkloru. kod masona. otuda u vezi sa fizickom manifestacijom sveta. Kupidon je simbol ljubavi i romantike Starohemijski znak. Q KRUNA PoistovecuJe se sa vlascu. slavom i posvecenjem Nastale kao venci.

PoG1Nuo u BOJU Vojnicki izraz koji se koristi i na kartama da oznaci bojno polje e e TACKE. kako u egipatskoj tako i u indijskoj mitologiji Matematicki znak. kao StO SU dzamije. varijacija Mesto promene. ali u Kini imaju i veze sa demonima nosilac dusa na Ostrvo blazenih Atribut Posejdona. kao prilika za dobre iii zle sile da uou iii da izaou. Afrodite. varijacija. Krokodil. takooe u japanskom budizmu i u alhemiji znak za rastvor tehnicki simbol •• DEUENJE TACKAJedan LuTKA Koristi se u religiji. koji postoji jos iz doba pecinskog slikarstva i duboreza u steni. sada se u modernoj umetnosti koristi da oznaci pretka Alhemijski znak. PAsSimbol ganski adinkra simbol koji oznacava sposobnost prilagoaavanja prilikama. gde je bio vodic i cuvar Psi su zastitnicki simboli u Japanu i Kini. simbol Atene/Minerve. preobrazenja i ljubavL Amblem Hr ista kao spasitelja U starogrckoj mitologiji.BozANSKA Moc DENKJEM. takoae povezana sa prolazenjem vremena Staronordijski/ anglosaksonski znak. koje se u mnogim kulturama sagledava . cesto se pojavljuje na svetim iii vaznim svetovnim graoevinama. vizantijske crkve iii Rimski panteon DozA LEKA Velika tableta iii pilula. ali su preoasnje konotacije bile mnogo pozitivnije (poniznost. KuPOLA Simbol neba. pa je to razlog da se vrata uglavnom cuvaju 0ARMACAKRA Budisticki tocak sa osam paoca + DAUINA Savremeni t OEUENJE Matematicki znak. dellin je nosilac bogova. simbol spasenja. u keltskoj i hriscanskoj tradiciji zastitnicka budnost. stara farmakologija. takoae logo za Micubisi grup odanosti. Demetre i Dionisa Prepleten sa sidrom. RAZVEDENI Rodoslov. TRI u TROUGLU Moderan 0ESTILACIJA Alhemijski znak RAZVEDENI 0ZNAKA ZA DOLAR Valuta SAD Rodoslov znak za dakle TACKE U REDU STAP ZA KOPANJE DELfiN Rasireni 0ESTILOVANO UUE --- Tradicionalno oruae auswtralijskih uroaenika za skupljanje korenja i povrca. siromastvo i strpljenje) iii negativnije. dellin moze da simbolizuje razboritost. Savremeni simbol gluposti. Erosa. u antickoj misli povezan sa donjim svetom. bas kao sto se krokodil prilagoaava sa vode na kopno PRESLICA Koristi se za pripremu vune za predenje. MAGARAC od najcescih starozapadnih ideograma. spasitelj junaka i VRATA I ULAZ Moderan znak za nesto sto je izostavljeno Nekoliko tacaka u redu bio je znak za kisu kod Anglosaksonaca. grcko-rimske boginje mudrosti i izumiteljke predenja i tkanja. ritualu i magiji kao zamena za ljude i bozanstva.

razboritoscu i mirom Jahaca zivotinja indijskih vladara i boga groma i munje. glas neba u Kini. inteligencijom. ZMAJ Blagotvoran Evropa je verovala da se slon uzdrzava od seksa sa svojom partnerkom tokom njene trudnoce. PATKA Simbol srece savremeni znak ! Znak narodnog neslaganja. a po asocijaciji povezan sa dostojanstvom. simbolizuje srecu. kao jedan od atributa svetog Jovana BusANJ GowsOpsti simbol mira. brzine i zapazanja. U modernoj zapadnoj simbolici. Kini i Africi.crkvama. cesto stvar iz koje je nastao zivot. rooenje i vaskrsenje Takooe povezan sa prolecem U jevrejskoj tradiciji jaje je simbol obecanja Grom. dobijen od znaka "viva!" okrenutog DoLE u Japanu i Kini. znak koriscen jos 500 godine p. Atribut najvecih bogova. bubanj se povezuje s ratom i uzbunom Uvo Prijemcivost. bogatstvo.ovo je aluzija na pricu o Noju. sto ga je ucinilo simbolom cednosti. vernosti i ljubavi Beli slon Burme. lndre. pri cemu par pataka simbolizuje brak i kucnu harmoniju naopacke D BoRAv1sTE EHVAZ Runa za E ZEMUA Element SLON Stari simbol suverene vlasti u lndiji. zdravlje. munja . zlokoban na Zapadu. sluzi za izazivanje transa i zanosa u samanistickim drustvima. ZEMLJA Planeta. obicno na krstionicama i propovedaonicama. sa obiljem simbolike i za jedno i za drugo. simbol na lstoku. n e Danas se koristi na kartama kao znak za kapelu Alhemijski znak za protivrei':nost JAJE Opsti simbol ELEKTRICITET za stvaranje. kada je potop poceo da se povlaci i da se ukazuje kopno Golub je takooe personifikacija Svetog duha i simbol krstenja. Srednjevekovna ZEMUA Planeta. Stari Rimljani su povezivali slona s pobedom. simbol kreativne moci u lndiji. lskonsko sredstvo komunikacije. bozanski iii iskonski Simbol naklonosti Sirom sveta. ZEMUA Planeta. varijacija Nedvosmislen i opsti simbol moci. Egipatski hijeroglif savremena varijacija 0SAMSimbol ZEMUA Element. narocito sa maslinovom grancicom . koji je mnogo kasnije usvojen kao simbol carske mod Pojavljuje se i na duborezima u hriscanskim kosmicke ravnoteze i obnove Srecan broj u Kini JEDANAESTA KUCA Astrologija PoMRACENJE MESECA OsMA KUCA Astrologija Astronomija . Tajlanda i Kambodze simbol je plodnosti i kise kabalistii':ki 0RAO ZEMUA Planeta. bilo vegetativni. u Africi usi simbolizuju zivotinjsku prirodu ljudi Na lstoku SU klempave usi simbol mudrosti i dugovecnosti Busenje usiju je tradicionalno bilo stari znak za zavet.

Takoae zvano "oko srca'.SSS. Sokolovo oko simbolizuje ostar vid. ambicije. svetlosti i slobode. nula. u znacenju tisa . Masoni su ga usvojili kao jedan od znakova svog drustva EMPEDOKLOVI ELIPSA Nista. pricama australijskih uroaenika 0 stvaranju sveta. EPA Ganski adinkra simbol u znacenju lisice. vizije (doslovno i metaforicki). Takoae poznato kao Vedjat VERA ETERICNO UUE EMPEDOKLOVI ELEMENTI. takoae sahranjeni. U zapadnjackoj tradiciji soko je simbol lovca. simbol oka duhovne percepcije u hinduizmu. ribe se povezuju s nadom Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata. devet darova duha Alhemijski znak ULAZ VidiVrata Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci staroegipatskog boga Hora. u rodoslovu ! 0Ko. Mnogi egipatski bogovi prikazuju se sa glavom sokola. duge obrve su znak mudrosti i starosti . hriscanska. TRECE 0KO VATRE LASICA Heraldika. VODA ENEAGRAM ES EN CUA HoRovo oKo odsustvo. Starogermanski znak. ZEMUA I OBRVA Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata. opasnost Moderan znak SoKo Suncani simbol pobede. CAR lsus. u alhemiji cetiri elementa. u • •• znacenju vapit Predsokr atovski starogrcki geometrijski simboli elemenata zatvorena prostorija. jedan od onih koji su upisani u katakombama u kojima su se hriscani skrivali od rimskog progona U hebrejskoj tradiciji. Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata Devetokraka zvezda. zato se ubijanje emua povezuje s nesrecom. VAZDUH Alhemijski znak Ranohriscanski simbol. duha. simbol ZNAK UZVIKA • ropstva . Moderan znak koji obelezava iznenaaenje iii isticanje u tekstu Sposobnost vida. a u nordijskoj mitologiji boga neba. VATRA ELHAZ Runa za Z.D ZATVOREN PROSTOR Cisterna iii EMPEDOKLOVI ELEMENTI. Vodena 0KO EMU Pojavljuje se u EMPEDOKLOVI ELEMENTI. sustina EoH Runa za Y. superiornosti. pr vi. a vidovitosti u islamu. ELEMENTI. jedini. ISPARAVANJE ZMAJEVO OKO Starogermanski znak za pretnju. u mnogim tradicijama povezana sa magijskom iii duhovnom moCi U kineskom budizmu.

takoae vikinski simbol za pokretnu imovinu znak SMOKVA Simbol plodnosti. dugi kandzasti nokti su atributi kraljeva Dahomeja u Africi. Moderan znak. U hebrejskoj tradiciji. VATROMET PETA KUCA Astrologija.PORODICA Znak koji spaja znak za zenu. Aziji i na Dalekom istoku simbol kraljevske vlasti FrATAmblem PERO Simbol Mat. povezuje se i sa drugom simbolikom. simbol stvaranja. U Africi. PRSTI I NOKTI Veza sa duhovnom mod (lndija) i sa ucenjima islama Dugi nokti su tradicionalno znak bogatstva i statusa.cine akronim za lsusa Hrista. UorcA Simbol ribolova i klopke iz koje se ne moze izbaviti. destru kcije. na primer s raketom. sto je raskosniji spektakl to je bolja prilika. preobrazenja. obnove i duhovnog iii polnog :Zara LEPEZA Simbol dobrote (kineski). pa je zato riba postala rani tajni hriscanski znak. koju su nosili rimski cinovnici kao simbol svoje vlasti. FEOH Runa za F VATRA Veoma star ideogram. nematerijalna materija iii etar. da bi na kraju bilo usvojeno od fasizma. koji se koristi i za mesecev krug BRZO KRETANJE U modernom svetu povezan sa festivalima i proslavama. spiralom. one se pojavljuju kao spasitelji. za muskarca i za zenu sa detetom FE Runa u znacenju PAPRAT Polinezijski stoke. tockom. prociscenja. zvezdom. ribe predstavljaju iskrene i verne U hinduskom mitu. otkrovenja. VATRA Kabalizam KAMIN Vidi ognjiste RIBA Pojednostavljen znak koji su koristili rani hriscani kao prvi Hristov amblem. atribut jednog od japasnskih Sedam bozanstava srece i Visnua (hinduskog boga). dobijen od suncanog krsta PRECISTITI Alhemijski znak VATRA Alhemijski znak PETI ELEMENT Peta. RIBA Falusni simbol srece i plodnosti. u budizmu takoae simbol moralnog ucenja i besmrtnosti PRVA KUCA VATRA Muski Astrologija. Najbolje SNOPIC PRUCA ZENSKO Slikarsko predstavljanje sekire umotane prucem i uvezane ko:Zom. staroegipatske boginje pravde U indijanskim tradicijama. U Kini je riba amblem obilja i srece Slova grcke reci za ribu ichtus . Kasnije je ovo postalo kazneni znak rimske drzavne vlasti. perje sadrzi duh ptice i na visokoj je ceni proizvoaaca automobila.. .

culnoscu. zastava koja se vijori moze predstavljati novi pocetak. CETIRI Cvrstina. nacionalnom. Povezano i sa ljubavlju. a u nekim kulturama i jezik Uveliko se koristi u obredima Sirom sveta (roaenje. pri cemu bela zastava predstavlja predaju. kulturama simbol kraljevskog dostojanstva. Hristovo pranje nogu svojim ucenicima bio je simbolican gest njegove ljubavi i sluzenja . sto znaci zivota Pijenje vode sa cesme moze simbolizovati duhovno osvezenje iii besmrtnost U islamskoj tradiciji. intelekt. . liniji. TACKA Gotovo sva zapadna ideografija zasniva se na pet osnovnih oblika. Na lstoku je pranje nogu cin gosrnljubivosti i znak ljubavi. kritikom i srcem. vazan simbol ukupnosti u Kini. CETIRI JEVANE>ELISTA FLASA Alhemijski znak za flasu napravljenu od stakla PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. smrcu i aavolom vode. pravda i svemoc ISTICANJE I TAUENJE Alhemijski znak MuvA U mnogim tradicijama povezana sa bolescu. u Polineziji znak ranga.PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. moc. ljiljan sa tri cveta koristi se kao amblem Francuske PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE. vencanje. proslave) . u ratu simbol vojne casti. polukrugu i dve spirale PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. zenska lepota. cesme predstavljaju vezu izmeau ljudi i Boga CETVRTA KUCA Astrologija. SPIRALA Varijacija vladanja i identiteta na mnogim nivoima (meaunarodnom. Alhemijski znak za flasu koja nije prozirna uspeh. SPIRALA Prikazivana ZASTAVA Amblem veza sa prirodom i seksualnoscu. takoae znak za nestalnost i prolaznost. tacki. za budiste znak samilosti. meditacijom. analizom. zdravljem. frule od bambusa povezuju se sa monasima zen budizma i obrnuto PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE. smrt. CESMA lzvor organizacija. MLATILICA ZA FLASA CETIRI ELEMENTA I BOCA CvET Najveci MUVE U mnogim Srednjevekovni znak. Posebne vrste cveca imaju sopstvenu simboliku. Japanu i u keltskoj tradiciji. L~ STOPALO Bose noge su cesto znak poniznosti. LINIJA PET Povezano sa ljudskim mikrokosmosom i rukom. lokalnom). otuda njena WIUAN Stilizovani Varijacija. POLUKRUG Poznat i UC:VRSCIVANJE Alhemijski PANOVA FRULA kao presek CETIRI JEVANE>ELISTA Povezana s Panom (grcki bog suma i polja).

Upozorenje na unutrasnji sukob u plemenu simbol koji oznacava kretanje izjednog mesta. vremena. ZLATO Alhemijski znak. BOG I NJ A BLIZANCI Zodijacki znak. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena FULFUT Svedska varijanta svastike JARAC BELi LUK ZLATNI BROJ ZLATNI LIST 18 u D1vov1 Prastari mnogim tradicijama povezan sa snagom i zastitom od zlih ideogram koji je verovatno prvi put nacrtan Ambivalentan simbol koji znaci muskost. narocito u Egiptu. duhovnog iii psiholoskog stanja u drugo Kapije mogu takode da simbolizuju duhvonu i/ili svetovnu vlast Alhemijski znak. U anticko doba povezivan je s mesecom i magijom i smatrao se mocnim afrodizijakom ISPARENJA pre 10 hiljada godina. duhova . te kao zavet ljubavi. lukavstvo i I ZLATNA FOLIJA Alhemijski znak. koji se koriste u sinto obredima. koristi se u nordijskom runskom pismu kao znak za divove iii titane Takode se korsti kao izraz mod Alhemijski znak destruktivnost kod muskih i plodnost i negu kod zenskih Jedan od znakova u zodijaku.L1s1cA U evropskoj tradiciji povezana sa lukavoscu. lisica je donosilac bogatstva . mesecevim menama. u rodoslovu onaj ko nije u braku. varijacija BoGINJA Jutra iii veceri. evolucijom. U Japanu amblem srece. varijacija. vodom i ki5om. pozudu. a ipak se tuku zbog hrane . povezan s magijom. lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena. U Kini i Japanu. ZLATNI BROJ GoHEJI Sveti 17 carobni stapici sa trakama bele hartije rasporedenim u cik-cak obrascu. grcka i vizantijska. klijanjem. USTA OLUKA Fu Autoritet. U rimskom mitu rog izobilja potice od roga koze. . Adinkra simbol iz Gane koji oznacava sijamske krokodile koji imaju zajednicki stomak. usta oluka su bila uglavnom groteskna iii demonska. GLOBUS I ORBITA Amblem moCi bogova iii carskih vladara. simbolizujuci moc crkve da ispere zlo . ugledne Zevsove dojilje 0-0 STAKLO KAPUA Prelazni ZLATO Alhemijski znak. kineski znak Obicno na olucima crkava iii na ogradama katedrala Tokom srednjeg veka. GeoFU Runa za G RUKAVICA Snazan simbol ranga koji se koristi kao priznanje superiornosti iii vernosti vazala. Amalteje. a u srednjevekovnoj umetnosti pojavljuje se kao simbol davola. varijacija I ARSENIK fUNTUNFUNEFU ZABASimbol zacetka. simbol ukupnosti ZLATO Alhemijski znak.

kao sto je Mitra . maze da bude znak svetosti i snage.. lstaknuti simbol za mnoga tradicionalna africka drustva. za njega se verovalo da je pehar iz kojeg je Hrist pio na Poslednjoj veceri i da je upotrebljen za hvatanje njegove krvi prilikom raspeca Pobeda nad jalovoscu. nave ideje i nave poduhvate . TRAVA Simbol bozanstva iii svetosti. a zen budisti kor iste gong kao deo liturgijskog skandiranja i meditacije . povezan sa snagom sunca i sa bogovima rata Kao oruae.. PsENICA Jedan od glavnih simbola rasta. narocito povezan sa kraljem Arturom i njegovim vitezovima. kao simbol sna maze da predstavlja nov razvoj. skupa s pirincem. KosA CEKIC Kao oruzje. Divlja guska se povezuje sa saradnjom. HAGIT Kabalizam • • GusKA Srednjevekovne zbirke basni uporeaivale su guske sa poboznima. plodna zemlja.. ponovnog roaenja i plodnosti. GORGONE Mitoloske hibridne krilate zene iz stare Grcke. egipatski hijeroglifi za zenu i zenski pol Slozen simbol sa mnogo znai':enja. sa zmijama umesto kose ovaplocenja zla. predstavljajuci jaje sveta iii majcinsku utrobu. Domaca guska je simbol kuce. kraljevske moCi. GRAL U evropskoj tradiciji gral je sveti predmet (obicno putir iii kamen) cije cudesne moci prenose eliksir zivota i vecnu mladost. originalno zasnovan na prstenu koji okru:Zuje sunce. slobode.I y GROB I do. razvio se iz agresivnog amblema za mac u zastitnicki simbol GRIFON HAGAL Runa za H.co i simbolicno odnosi se na boraviste mrtvih i na mesto na kojem se mozemo secati mrtvih Kao humka. Sveprisutni ganski adinkra simbol. gde se pojavljuje u mitovima o stvaranju sveta... zena. TIKVA Slozeni stari simbol plodnosti prirode i duhovnog zivota i kod pagana i kod hriscana GROZ£>E .. ver nos ti i bracnog zivota.GoNGMnogo se upotrebljava u svetim obredima u Kini i Japanu. simbol vlasti nad zemljom i nebom. a Hibrid lava i orla. za oreol se smatra da je najpre koriscen na paganskim bogovima sunca. Narocito koriscen u hriscanskoj umetnosti. koji spaja srp kao simbol poljoprivrednih radnika. Za divlje guske kazu da ostaju sa bolesnom guskom. JA \. muskosti. maze se pojaviti kao simbol zastite iii bozanske vestine . meauzavisnoscu i budnoscu. najvise povezan sa zivotnom silom.10. pa su zato simboli odanosti. U kineskim hramovima udara se u gong da bi se privukla painja duhova. nevinosti iii popustljivosti. iako su bele guske povezivane sa cudnim oblacenjem i zlobnim ogovaranjem. cekic je simbol muske snage. kukuruzom i jecmom Cesto atribut bogova i boginja zemlje Stari simbol plodnosti. daleko je najpopularniji kao deo ukrasa Komunisticki simbol jedinstva radnicke klase. koristi se kod vencanja za posipanje mladog bracnog para • • • •••• SuuNAK + • •• I CEKIC I SRP GAJ NIAME PESAK Alhemijski znak. i cekic kao simbol industrijskih radnika . RAsTTakoae ponovno roaenje i postanje. u srednjevekovnoj legendi. Udarac u gong maze da oznaci dolazak iii odlazak. maze biti simbolicna aluzija na svete planine .. Oreoli se pojavljuju i u budistickim duhovnim tradicijama 0REOL MLETI I DROBITI Alhemijski znak Runa povezana s nesrecnim slucajevima i bed om HEIL . koji znaci "osim Boga".

akcije. svetlosti i slobode Jevreja. Kelta i taoista . Simbol Bozije ruke i pet osnovnih nacela islama'. HERMES Znak boga. muslimana. molitve. udobnosti. plodnosti i kise Leskov carobni stapic bio je instrument severnoevropskih carobnjaka i mudraca . I SEDMOKRAKA ZVEZDA Ova zvezda simbol bogatstva. ali je povezan i sa nevidljivom mod HERMAFRODIT Koristi se u botanici za dvopolne biljke SESTOUGAONIK Geometrijski oblik. CAPUA Amblem jutarnjeg sunca 5RCE U PLAMENU KUNIC Lunarni simbol povezan sa bozanstvom. u srednjevekovnoj Evropi povezan sa pohlepom i nezajazljivoscu nekim delovima centralne Azije i Afrike povezuje se sa suncem (zbog sadrzi svu simboliku broja 7 u HERMES Znak boga. Simbol vatrenog hriscanina. vere. Graficki srodno vatri. vazan u islamu kao orijentir. ambicije. u Starom zavetu povezana sa jevrejskom nacijom Carobna harfa Dagda (keltska) mogla je da svira muziku za svaku priliku i imala je moc da uspava neprijatelje. HARFA Mnogo GLAVA U nekim se koristi u obrednim i svetim ceremonijama.OGNJISTE Simbol RuKASimbol zemaljske i duhovne vlasti. LESKA Simbol bozanstva. mudrosti. za Asteke sveto mesto Ometekuhtlija. poplava. fATIMINA RUKA varijacija. duha. ali u umetnosti i atribut milosraa i profane ljubavi SLEM Simbol zastite. U islamskim zemljama mnogo se koristi kao amajlija zastite i srece HEPTAGRAM JEZ: U Kini i Japanu SRCE Prastari simbol cije originalno poreklo nije poznato. hodocasca. Harfa sa tr i st rune koja je koriscena u starom Egiptu simbolizovala je tri godisnja doba. zrakastog obrasca bodlji) i sa izumom vat re HERALDICKI BODEZ Koristi se SRECA Runa u stampanom tekstu kao znak za napomenu. sigurnosti i ljudske komunikacije . instrument razuma i mislL doma. povezana sa plodnoscu i falusnom simbolikom. menstruacijom i plodnosfo Zbog veza sa bozanstvom nekadje bio zabranjena hrana. pasta i milosraa. Za Rimljane je bilo mesto kucnih duhova cuvara (lari). superiornosti. tradicijama boraviste duse. rasta i suse. Znaci ljubav. snage i zastite. . budista. HAMSINA RUKA (RUKA SUDBINE) Jevrejska varijanta Fatimine ruke sa slicnom zastitnickom simbolikom. Hindusa. za koga se verovalo da zivi u srcu svemira i u srcu svih ljudi HERMES Znak boga . pojavljuje se i u religijskom smislu · kod Asteka. varijacija JAsTREB Suncani simbol pobede.

HrozAB lslamski deo odece koji nosi razna simbolicka tumacenja. talasa i tekuce vode. vatre. cistotom. koristi se mnogo u arhitekturi crkava i katedrala Meoutim. U Starom zavetu. nilski konj je simbol sirove sile nekim izvorima ovaj hriscanski znak potice od stilizovanog goluba Koristio se i u alhemiji da oznaci duh neke materije l<APUUACA SveTO TROJSTVO Jos jedna trouglasta varijacija Povezana s magijom i moci da ucini nosioca nevidljivim Frojdovski falusni simbol Meo Povezan sa bogovima. HoMoseKSUALAC SveT1 DUH Prema N1LsK1 KONJ u Vidi Muskarac HueROGLIF Simbolizuje ujedinjenje Egipta starom Egiptu. takooe povezan sa moci vetra. sam znak je mnogo stariji i na kipu jednog Meo Alhemijski znak. pre otprilike cetiri hiljade godina Nalazimo ga i na japanskim kipovima Bude izVlll veka. Za mnoge od onih koji ga nose predstavlja izraz njihove ljubavi prema Bogu ZeLeNIKA Simbol SveTO TROJSTVO nade i radosti. recitoscu i obiljem SveT1 DUH VRHUNAC Duhovno dostojanstvo HNeFATAFL Tabla za igru koju su koristili Vikinzi Ranohriscanski simbol. Rog bika je zenski lunarni simbol (polumesec ima oblik rogova). povezan sa muskoscu. oluje. i povezuje se sa plodnoscu. brzine i lepote. ukljucujuci osloboaenje i ugnjetavanje. varijacija KoNJSimbol zivotinjske vitalnosti. varijacija. e HeKSAGRAM SveTI ZNAK lz HrNDUIZAM PovRATAK KUCI Znak Hopi Zasnovan na trouglu. stari znak za Jevrejsko kraljevstvo. rog ovna je muski. n. zenka nilskog konja bila je simbol plodnosti i slavljena je kao prava boginja. . inspiracijom. koja oznacava trojno jedinstvo. SveTA TROJICA Varijacija Meo Alhemijski znak 0 SveTo TROJSTVO RoG Simbol moci i snage povezan sa rogatim zivotinjama . Spanska varijacija. jedan od onih koje nalazimo nacrtane u katakombama rlmske Palestine iz vremena progona hriscana. lndije. Ova forma. solarni simbol.indijskog kralja svestenika ucrtan je tri hiljade godina p. takooe simbolizuje nekoliko povrataka iii seoba plemena Meo Alhemijski znak. SveTo TROJSTVO Trouglasta varijacija lndijanaca iz Arizone.

sto je inspiracija drugima da istraju i prevaziau poteskoce 00 BESKONACNOST Odnosi se na vreme. bog balsamovanja sastavljen od zvezde zornjace i jutarnjeg meseca JAGUAR Povezan Gvo:Zf>E Alhemijski H10RAZmaj znak.J HoR Staroegipatski IBIS Sveti simbol HvEMUDUA Stap mudrosti kod starih Egipcana. l\l t\. udaljenost iii brojeve Is Runa za "ja" BRSLIAN Simbol besmrtnosti i prijateljstva. takoae boginja poroaaja bog sunca. znak. svetom duhova. sa petom okrenutom prema gore koristi se u magiji za prizivanje meseceve zastite PESCANI SAT Simbol vremena i njegovog neminovnog proticanja sto je nemoguce spaliti" Ovaj simbol dobija znacenje od tradicionalnih svestenika koji SU mogli da hodaju po vatri a da se ne oprze. HAJ VAN HAJ I U JARA Runa za J. zemljom.. sirnbol kosmicke celovitosti. pa se otuda Dionis/Bahus (bog vina) cesto prikazuje sa krunom od brsljana. za merenje. ~ ING Runa za Ng !STAR Boginja. ali u starom Egiptu je bio slavljen kao Anubis. u klasicnom svetu se povezuje i sa biljnim obiljem i sa senzualnoscu. magicno mesto odvojeno od stvarnog sveta. ganski adinkra znak koji oznacava potrebu za stremljenjem prema najboljem kvalitetu. bilo da je rec 0 pitanju proizvodnje robe iii o ljudskim poduhvatima. SAT Vremenski znak. predstava pescanog sata. ZRNCA LEDA Grad. alhemijski. IGLO lnuitski simbol njihove kulture i nacina zivota OsTRVO Simbol vannebeskog raja. mesecom i plodnoscu Vazna ikona u samanskim tradicijama CD 8ESKONACNO Savremeni matematicki znak za beskonacno veliku SAT Vremenski Gvoi:E>E Alhernijski znak. povezana sa plodnoscu. varijacija IZOMORFAN PODUDARAN sumu iii broj iii neodreaen broj.PoTKOVICA Stari zastitnicki simbol. kraljica neba kod Vavilonaca i Asiraca. meteorologija lsLAM Simbol lndiji simbol destruktivnosti iii zla. iz grckog mita sa mnostvom glava simbolizuje poteskoce u pokoravanju sopstvenih mana sa prorocanstvima. Ganski adinkra znak sa znacenjem "ono matematickim i geometrijskim sistemima . alhemijski. SAKAL u INGZ Runa.

Labavi prepleteni C:vor simbolizuje beskraj i dugovecnost C:vrsti cvorovi simbolizuju jedinstvo. zrtvovanja. Ganski adinkra znak za uobrazenu velicinu. moci da zakljucava i otkljucava vrata. amblem C:istote. KJu KwKs KLAN ZMAJ U Kini i DRAGUUI Simboli cistote. pristupa svetom izemaljskom bogatstvu. lzidin cvor (vrsta anka sa spustenim kracima) . najranijih simbola za Hrista. varijacija. KENGUR Simbol savremene Australije. ali i blokadu iii zastitu ' ' ~ ' MERDEVINE SEOBE DUSA Srednjevekovni hriscanski znak za putovanje duse iz zemaljskog postojanja u raj. JAGNJE Jedan od JUPITER Planeta MERDEVINE Jedna od simbolickih veza s planinama. JuNONA Asteroid. Hristje dao kljuceve neba i zemlje svetom Petru. Japanu koristi se kao prorocansko sredstvo. takooe simbol ambicije i uspeha KuucSvojom SoK Alhemijski znak. Francuska . obnove.lsus HRIST JuNONA Asteroid. KEN Runa za K. arhaicna varijanta. MLADA BRETANJA K1NTINKANTAN Keltski separatisticki pokret u Bretanji. Japanci su pustali zmajeve za dobro zdravlje i zetvu. na primer. cvorovi simbolizuju moc vezivanja i oslobaoanja. U Japanu je kljui': simbol srece zbog moci da otkljuca ostavu sa pirincem bio je simbol zivota i besmrtnosti. tradicionalno povezivan sa snaznim majcinskim instinktima (nosi mlade u svojoj torbi i zestok je borac) i sa duhovima predaka a u Afr ici je svefanj kljuceva na alci deo dvorskih obelezja. u starom Egiptu. Cvorovi se mogu koristiti kao simboli ljubavi i braka. njegova simbolika povezuje se sa stalnim kretanjem i spajanjem ljudskih i kosmickih aktivnosti. u znacenju voda iii more. kljuc je simbol duhovne i svetovne vlasti. iskupljenja. U hriscanstvu. Cest motiv u keltskoj umetnosti. Ovaj simbol je original no bio povezivan sa keltskim seobama JuNONA Asteroid. KAuN Runa sa znacenjem cir iii gnojnica LAGU Runa za L.. finoce i superiornosti U istocnim tradicijama. koji simbolizuje bogatstvo drzave. knjizevnosti i svetoj tradiciji.. dragulji olii':avaju duhovno znanje. nevinosti i neznosti Vazan zrtveni i iskupiteljski simbol u islamu i judaizmu CvoR U umetnosti. Kineski zmajevi ukraseni leptirima simbolizovali su molitve za duse pokojnika i za zive Simbol rasisticke organizacije u SAD.

takoae nebeska Iuka u koju uplovljava dusa posle opasnog putovanja kroz zivot Frojdovski falusni simbol LIIUAN Poistovecuje se sa hriscanskom poboznoscu. u hriscanskoj umetnosti moze da predstavlja vernost. u hramovima iii na oltarima. prociscenja.OLOVO Alhemijski 0LOVNI SULFAT znak. LAV Zodijacki znak. istine i zivota. u starom veku bio je simbol snage i plodnosti i atribut Dionisa. LAV Zodijacki znak OLOvo Stari apotekarski znak. agresivnoscu i borbom. . takoae runa za 's'. u ranohriscanskoj umetnosti povezan sa Hristom. simbol muske. zemaljske snage Slomljeno koplje simbolizuje iskusnog vojnika lovora bili su za grcko-rimski svet simboli pobede. simbol poboi:nosti i prisustva bozanstva U umetnosti personifikacija budnosti Kineski fenjer je simbol plod nosti. ali i sa vitestvom. Simbol plodnosti u staroj Grckoj i Egiptu . 0Lovo Rana MUNJA Varijacija. varijacija. cistotom i nevinoscu U starijim tradicijama. ZEMUA EGIPAT Znak povezan sa simbolom povratka kuci LovoRov VENAC Povezan SVETILJKA Vidi Fenjer sa Apolonom. varijacija. SvETIONIK Simbol sigurnosti i zastite pri suocavanju sa opasnoscu. OLOvo Alhemijski KAMEN MUDROSTI znak. au Kini je drvo pod kojim mesecev zec stvara eliksir besmrtnosti povezana sa fasizmom. falusne. SVETIUKA Alhemijski znak I FENJER LAZURNI KAMEN Simbol duha. povezan sa plodnoscu i erotskom ljubavlju i plodnoscu boginje zemlje . mira. takoae muzicki znak za podizanje polutona U staroj farmakologiji koristio se u znacenju "uzmi za ime Boga" U modernom dobu koristi se na telefonima. prorocanstva i besmrtnosti. a kor isti se na kineskim ijapanskim svecanostima za privlacenje dusa umrlih predaka Alhemijski znak LEOPARD Cesto se povezuje sa divljinom. grcko-rimska kruna pobede za ratnike i pesnike 0Lovo Alhemijski znak. simbol vrhovne sudske vlasti kraljeva Benina (zapadna Afrika) LEZBIJSTVO MUNJA Savremeni zapadnjacki znak za munju sastavljen od dva znaka za opasnost. varijacija Alhemijski znak LIMUN Simbol gorcine. Lovor je u severnoj Africi imao amajlijsku vrednost. hemija LovoR Listovi KoPuE Povezano sa Hristovim mukama. vrelina skupa sa strelom za usmereno kretanje . neuspeha iii razocaranja. Vidi Ljubav izmeau zena VAGA Zodijacki znak.

autoritet. paralelne i horizontalne linije predstavljaju dupliranje ujedinjujuceg i povezujuceg svojstva jedne horizontalne linije LAV Solarna zivotinja obdarena bofanskim svojstvima. budnosti i postojanosti Kraljevski amblem Engleske i Skotske i britanske carske vlasti u XIX veku U Kini i Japanu lav je zastitnik -~ POPUSTITI I ODVITI Moderan znak <> RoMB Jed no od kineskih Osam blaga. simbol za jin. Za Bananke iz Kameruna gusterica je simbol mirnog domacinstva CE£> Alhemijski znak. ako je prikazana sa prekinutim strunama. vizijama i snagom (nizijska Dakota) Za australijske urooenike gusterica nabranog vrata (kendi) donosi kisu . u modernoj ikonogratiji oznacava zabranjeno iii prebrisano kada se stavi povrh drugog znaka poodoo lioge je joo. otvorenu dimenziju svemira i vertikalne linije. horizontalna. vlast Takooe simbol za jang. u znacenju eovek Takooe poznata kao man. vertikalna. CVET LOTOSA Staroegipatski misticni simbol koji je oznacavao Zemlju VAPNO Rana hemija L1N1JE Tri identii':ne paralelne i vertikalne linije oznacavaju tri jedinice. kao i aktivni intelekt. harmonije u braku i uprave U renesansnoj umetnosti popular an amblem ljubavnika. hrabrosti. bofanskog. kada se stavi iznad iii ispod nekog drugog znaka. moze da simbolizuje neslogu. lndiji. LINIJE Dve identicne. moderan ideogram paralelne i horizontalne linije. receptivnu. Oznacava jedinstvo. koristi se u meteorologiji kao znak za maglu LIRA Simbol bozanske harmonije. za potok iii more LINIJA Prava. zemlju iii kopno Moze da znaci i povezivati. kreativnog principa (kod Hindusa). toplu. mavarski) U indijanskim plemenima . LINGA lzvajani uspravni falus prisutan u celoj lndiji Kultna slika i simbol muskog. koji ju je ciao Apolonu. celinu. pasivnu. Kini i Japanu Simbol raoanja. vojne pobede. dijagonalna. CVET LOTOSA Star i veoma rasiren simbol u Egiptu. ljudskog duhovnog razvoja i mogucnosti duse da postigne savrsenstvo MAGNEZIJUM Rana hemija LINIJA Prava. bozanskom moci stvaranja i sa "osom sveta" Zenski LoGR Runa za crni luk iii vodu. snaznu. povezana sa Sivom. kosmickog zivota.VAPNO Alhemijski znak osnovnih elemenata zapadne ideogratije. sa znacenjem bogatstvo MADR Runa za M. predstavlja bazu. materijalnu dimenziju svemira povezuje se sa samanskim moCima. ciji atribut je postala LINIJA Prava. LAUTA U Kini simbol ucenosti. bice. slicnost u jednoj dimenziji. jedan od LINIJE Dve identicne. ~~ LIUBAV IZMEE>U ZENA Lezbijstvo. simbol kraljevske vlasti. povecavati iii smanjivati. L1N1JE Tri identicne. muzicke inspiracije i prorocanstva Povezan sa Orfejem U mitu je liru izmislio Hermes. paralelne GUSTER Simbol zla (grcko-rimski. hriscanski. aktivnu.

simbol izrailjske drzave .. simbol magije i vradzbina Evropski folklorni falusni simbol.. Tacka u Aziji predstavljala je Jerusalim. nazvana po rimskom bogu rata. poroka i noci _. varijacija. . takoae znak za gvozae LAVIRINT Verovatno se vezuje za pecinske sisteme u kojima je ljudski rod nekad ziveo.5 . MoRSKA NIMFA Vidi sirena MAJSKO DRVO MARS Planeta. povezan sa klasicnim prolecnim obredima . MERKUR Znak za ZA BUDALE Takoae planetu MERKUR Znak za planetu. starogrcka varijanta MusKARAcNe postoji nijedan simbol koji predstavlja muski princip. varijacija. takoae znak za zivu i u ranoj hemiji znak za otrov. gvozdeni sulfat. varijacija MERKUR Znak za planetu. izbor zivotnog puta i smera Z1vA Alhemijski znak. koji je u Grckoj poznat kao Ares. a desno reku Don. obredu i pozoristu . Ideogram iz srednjeg veka.. Simbol skrivanja iii iluzije.Pee ZA TAUENJE Alhemijski znak. MARS Planeta. a donja polovina bi la je Azija. MERKUR Znak za planetu. sadrzi asocijacije kao sto su sunce. levi Afrika. prolecni amblem plodnosti i obnove sunca. ambivalentna simbolika podrazumeva zastitu. horizontalna linija levo predstavljala je Nil.. ali jos uvek vazan.MUSKA HOMOSEKSUALNA UUBAV Moderan l<ARTA SVETA znak. Postao je znak za gvozae (metal koji se koristi za izradu oruzja) zahvaljujuci Marsovoj vezi sa ratom MANDRAGORA U srednjem veku se verovalo da ima magijske moci. inicijaciju. Z1vA Alhemijski znak METAL Alhemijski znak. varijacija MERKUR Znak za planetu. Danas manje mocan. u zapadnjackoj umetnosti atribut personifikovane prevare. autoritet i ratnicki duh MARKASIT I ZLATO MASKA Dramsko sredstvo projektovanja simbolike u religiji. varijacija MENORA Svecnjak za devet sveca u judaizmu. ali je ovo simbolican motiv koji se nalazi u vecini svetskih kultura· princip glavara. Z1vA Alhemijski znak. varijacija. smrt iii ponovno roaenje. vertikalna linija je oznacavala Sredozemno more. alhemijski znak. gornji desni deo bila je Evropa. zakon.

Alhemijski znak za srebro ILUZIJA SMESA Alhemijski znak PLANINA Simbol transcendencije. ukraseno geometrijskim motivima i tekstom iz Kurana. p. Za Vavilonce je ovaj znak bio povezan sa Venerom i suncem. separatistickog pokreta u Francuskoj 0GLEDALO SMESA Alhemijski znak. alternativno. u novije vreme prihvacena od Mlade Bretanje. U srednjevekovnom evropskom folkloru takoae povezan sa destruktivnim. tastine iii po:Zude. povezuje se s vatrom. kao i na NANANVeoma UsTA Otvorena usta povezuju se sa moci duha da govori. narocito sa prorocanstvom MAJ MUN lmitatorske sposobnosti cine ga sim. iako je beli mis simbol srece (kod Rimljana) . a zatim za Carigrad.bolom ljudske tastine i drugih ludosti. kao i na jednoj etrurskoj vazi oko 550 g. dugovecnosti i srece. junacima. mracnim silama. udubljenje u zidu d:Zamije koje pokazuje pravac Meke. IMELA Sveto drvo za MINARETTanki toranj spojen keltske druide kao simbol plodnosti i obnove. Kasnije se razvio u znak za islamsku veru PECURKA U Kini. vecnosti. munjom i ponovnim roaenjem Bobicama imele nekad su se pripisivala isceljujuca svojstva MESEC I MESEC DANA Hetitski hijeroglifski sistem. samospoznaje. emotivni :Zivot i sposobnost reakcije Takoae se koristi kao simbol za majku iii za :Zenu uopste. MAJKA I DETE MESEC Egipatski hijeroglif Mis Povezan sa :Zenskom seksualnoscu. MLADI U astrologiji simbolizuje ljudsku prijemcivost. n. stvari koje se "jedu" i "pro:Zdiru" MICUBISI Amblem japanske kompanije. podsvest. g p. minaret deluje kao kula prosvetljenja za okolnu zajednicu sa ovog mesta mujezin poziva vernike na molitvu starim kamenim graaevinama u Svedskoj destruktivne sile. n e Ovaj znakje takoae prisutan u srednjevekovnim crkvama sirom Evrope. PoLUMESEC Skupa sa zvezdom koristio se kao simbol za rimsku provinciju llirijum. varijacija. keltska. posvecenim prorocima i bogovima SEOBA Varijacija. kasnije poznatog kao Sin u podrucju reka Eufrat i Tigar. mogu da simbolizuju star znak za boga meseca. Poreklom od arapske reci koja znaci "oslobaaati svetlost'. Simbol istinitosti. MESEC. e. Folklor je povezuje sa natprirodnim MIHRAB u islamu. cistote i duhovnog uspenja Povezuje se sa besmrtnicima. cistote. prosvetljenja Ponekad u zapadnjackoj umetnosti predstavlja simbol gordosti. misevi su bili povezivani sa vesticama i dusama mrtvih. Povezanoje s magijom. u nekim delovima centralne Evrope i Afrike predstavlja duse ponovo roaenih . pohotom i pro:Zdrljivoscu (stara Grcka i Rim). simbol :Zivota koji nastaje iz smrti. takoae (i kao obrnutu) kor istili su Sumerci oko 3000. Pojavljuje se na pretkolumbovskim duborezima i slikama u steni u Arizoni. . sa inspiracijom duse.SEOBAZnak Hopi lndijanaca koncentrisan oko ideje nekoliko povrataka iii dolazaka kuci sa islamskom d:Zamijom. kraaom i lukavstvom. najezda miseva smatrala se bo:Zijom kaznom MUZICKA NOTA U srednjem veku. instinkt.

hvatanje ribe mrefom moze da znaci povezivanje sa nesvesnim. bed a G lova i okupljanja. dakle ne mogu ni ja da umrem. Hebrejski simbol istine. povezan sa plodnosfo DEVET Kao trostruko trojstvo. Koristio se i u ranoj hemiji kao oznaka za vazduh NJAME NNVU NA MAVU Bog nikad ne umire. 0RAHVeoma simbolican u jevrejskoj HRAsT Povezan sa plemstvom i istrajnoscu. NACISTICKO SS NKONSONKONSON Obelezje specijalne jedinice nacisticke policije. ljudi pokazuju na nos a ne na srce da bi pokazali sebe BROJ U modemim zapadnim sistemima Koci muzickog obelezavanja naziva se ostrim i predstavlja u putstvo za podizanje za pola tona. trljanje nosevima nije samo nacin ljubljenja.NAJK Zastitni znak kompanije. simbol muske snage i mudrosti. najsrecniji kineski broj. ganski adinkra simbol. PuPAK Centar stvaralacke i psihicke energije. U Japanu. Ganski adinkra simbol koji podseca ljude na besmrtnost BRoJ 10 lz srednjovekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena NEPTUNZnak za planetu. sveto drvo za bogove Kelta. u hr iscanstvu se mre:Za povezuje sa apostolima kao "ribarima ljudi" U jungovskoj psihologiji. seme i plod jedno te isto. ali povezan sa majkama boginjama i sa drijadama iii sumskim nimfama . nego simbolizuje bozije udahnjivanje zivota u ljude i predstavlja znak za mir. tela i duha. N1KL Oksidirani bakar. na lstoku se ponekad prikazuju bozanstva sa mrefom koju koriste da bi sebi privukli ljude. poznate kao Sue Stafeln iii SS NIO Runa za N Lancane veze. alhemijski NsoRAN Zalost iii lament. otuda izrazi poput "nanjusiti istinu" U mavarskoj kulturi. OMC:A Masonski simbol vrpce koja vezuje eoveka za zivot. Ganski adinkra simbol. orah je simbol ucenosti i predstavlja vrlinu time StO SU pocetak i kraj. Grka i germanskih plemena. MREZA Simbol NAUD Runa za D. devet je neverovatno mocan broj. izvor zivota. retka varijanta Noc Vremenski znak. NJAME BIRIBI VO SORO Bog je na nebesima. Rimljani su smatrali orah simbolom plodnosti i kod ljudi i kod zivotinja. simbol je smrti i kraja zivota. ganski adinkra simbol koji oznacava snagu unutar jedinstva. NsoROMA Dete nebesa. a u obredima inicijacije za ponovno roaenje Kao dzelatova omca. koristi se kao podsetnik da treba doprineti zajednici Nos Povezan sa intuitivnom spoznajom. on predstavlja trostruku sintezu uma. najmocniji broj janga U misticizmu. alhemijski znak. u znacenju potreba. ganski adinkra simbol koji se koristi kao podsecanje da je Bog otac i da posmatra sve ljude tradiciji. hriscanski simbol reda unutar red a.

samoodrzivog karaktera Prirode. smrti i ponovnog rooenja l '/ SU NCO BRAN 0MSIMBOL 0PELZa 0KTAGON ( OSMOUGAONIK) Oslanja se na simboliku broja osam. pojedinac.jase na papagaju kroz tri sveta sireci ljubav i pozudu . ovaj proizvooac automobila uzeo je starnski znak za pobedu I PACUKO KRST Znak KISOBRAN u prepoznavanja. POMORANDZA OMEGA Poslednje slovo grckog alfabeta . simbol obnove. U engleskom jeziku oznacava prvo lice jednine OTEL Runa za 0 VroRACesto se povezuje sa simbolikom meseca zahvaljujuci periodicnom uranjanju i izranjanju iz vode. pa cak i na oreol kralja kojeg zaklanja U svakodnevnom smislu suncobran predstavlja zastitu PAGODA Sveta graoevina u budistickoj tradiciji. indijanskom predanju simbol sunca i dolaska sezone kisa U hinduizmu.bog ljubavi . strpljenja. car. vecnosti i nedeljivog. Konfucijevska savrsena celina Simbol pocetka. popustljivosti i truda. u NoJ U starom Egiptu. Vidra cesto simbolizuje smeh i vragolasto ponasanje PANTER Obicno predstavlja pozudu i snagu. egipatski simbol boga sunca Ra. spavanje bez snova i transcendentalno stanje zastitni znak.0LIMPIJSKE IGRE OBELISK Pet povezanih krugova simbolizuju pet kontinenata koji ucestvuju na ovom sportskom dogaaaju VoOpsti blagonakloni simbol snage. simbol ciklicnog vremena. spavanje sa snovima. nojevo pero je bilo simbol pravde i istine . Meoutim. Hriscanski simbol zrtvujuceg Hr ista Zrtvena zivotinja u starom svetu Taoisticki i budisticki simbol mudraca JEDAN Rimski Pravougaoni. cesto se koristi kao tetovaza kod hispanoamerickih ulicnih bandi. moze da predstavlja sunce iii svetlost i izvor zivota. lsus. spaja simboliku kvadrata i kruga Pozdravljanje mira u lndiji . znak praiskonskog jedinstva. Nojevo zatrpavanje glave u pesak predstavlja savremen simbol za izbegavanje istine. UuE Alhemijski znak. 0RBITA Vidi Globus 0KTAGRAM STVARANJA Gnosticko i nordijsko prizivanje magije i zastite UROBOROS Zmija savijena u krug s repom u ustima. drugim svetom. bica i samoce SovA U mnogim tradicijama povezana s magijom. jednina. smanjujuci nizovi simbolizuju duhovno uspenje. autoritet. mudroscu i prorocanstvom. s piramidom na vrhu koja je hvatala svetlost broj. Najcesce simbol plodnosti. kupasti stub. Ovaj simbol predstavlja cetiri stanja svesti" bud no. u staroj hriscanskoj simbolici panter je bio jedna od tri zivotinje koje su predstavljale cednost. Kama . staroj Kini simbol nebeskog svoda Suncobran je bio Visnuov simbol i amblem samog Bude Suncobran je cesto solarni simbol koji ukazuje na rang. Jedna rumunska narodna pesma govori o vidrama koje predvode duse mrtvih. Crni panter je zenski simbol noci. PAPAGAJ JEDAN Simbol Boga. PALASZnak asteroida.

jer muski plug ulazi u zensku zemlju . U srednjevekovnom jevrejskom misticizmu poznat kao Solomonov pec':at FENIKS Legendarna ptica koja se obnavlja u vatri postala je najpoznatiji simbol ponovnog roaenja. zasnovan na srednjevekovnoj zabludi da ove ptice kidaju sopstvene grudi da bi nahranile ptice Ovo povezivanje sa prolivanjem sopstvene krvi doveloje do koriscenja pelikana za predstavljanje Hrista M1R Hriscanski znak. II II FALEK I u VLASICI Magijski LULA U indijanskoj KRusKA Kruska kabalistic':kom misticizmu znak za Mars pecat PARZ Vrlo stara runa. Pusenje zajednicke lule bilo je drustvena aktivnost zasnovana na religijskoj ceremoniji iii na plemenskim savezima. zavisno od toga kojim vodama je brad plovio ZALAGAONICA PENTAGRAM I R1sE Zodijac':ki znak. simbol dugovec':nosti PETOUGAONIK (PENTAGON) Povezan s planetom Venerom. kasnije je u anglosaksonskoj knjizevnosti predstavljala tajnu. inicijaciju je simbol majke iii ljubavi sa erotskim asocijacijama. povezuje se sa besmrtnoscu. sebic':nosti. tvrdog lavosti i neznanja. bogatih zajmodavaca. verovatno zbog svog oblika U klasic':noj mitologiji povezuje se sa Afroditom i Herom U Kini. ali i majc':instva. PLIMSOLOVA LINUA Nazvana po Alhemijski znak izumitelju.. krc':enja divljine i njenog pretvaranja u zemljiste za proizvodnju hrane Plug se suprotstavlja mac':u kao antiratni pojam sara Sv1NJA Dvosmislen simbol prozdrljivosti. narocito kod Sumeraca. plodnosti. starogrc':ka varijanta PLETER Nordijska PLUG Simbol mira. . misteriju. Takooe simbol ratarstva. takooe povezano sa izvrsnom funkcijom i snagom razuma U sufistic':koj tradiciji. dok u pitagorejskom misticizmu nije definisan kao simbol ljudskog bica. koristi se u nekoliko zapadnjackih ideografskih sistema KAMEN MUDROSTI kulturi duvan je bio sveta trava. Originalno deo grba porodice Medici. napretka i srece PEORT Runa za P BRESKVA Veoma vaian simbol u kineskoj kulturi sa mnogo znacenja. se od cetiri hiljade godina pre nase ere sa nepoznatim znacenjem.univerzalnu inteligenciju. njegov znak je kombinacija znakova za zlato i srebro planetu. najcesca varijanta. simbol vaskrsenja i na kraju simbol neukrotivog ljudskog duha R1sE Zodijac':ki znak. PETOKRAKA Koristi PELIKAN Hriscanski simbol samozrtvujuce ljubavi. takooe simbol muske plodnosti. stavljana na bokove teretnih brodova kao oznaka za bezbednost tereta. pozude. simbol braka i plodnosti NALIV-PERO Frojdovski falusni simbol. Vrhovno pero predstavlja 0 znak 0 PLATINA Metal otkriven sredinom PLUTON Znak za PosTO Savremeni XIX veka.

KVINKUNKS TALOG Alhemijski BROJANICE Koriste PLUTON Znak za PROCISCENJE znak Alhemijski znak. PROCION Astroloski znak za istoimenu zvezdu. magijski pecat u kabalizmu . kao pomocno sredstvo pri pamcenju narocitih molitava iii nizova molitava. kao kod katolicizma i budizma. PosEJDON Znak bog a se u religijskom kontekstu. pomocno sredstvo za budiste i Hinduse koje se odmotava kako molitva tece Okretanje ovog tocka je samo po sebi simbol ciklusa roaenja. planetu. varijacija. KVINTESENCIJA PIRAMIDA Ima (PETA. Kasnoalhemijski i ranohemijski znak Pomocno sredstvo pri molitvama u samanskim tradicijama i veza sa Bog om. plodnoscu. • ZNAK PITANJA Savremeni znak koji obelezava pitanje u pisanom tekstu RAD Runa za R. NEMATERIJALNA MATERIJA) SODA Alhemijski znak PLUTON Znak za planetu. feng sui-ju bundeva simbolizuje napredak i obilje Fenjer od bundeve simbol je Dana vestica . . topline. prepelica je simbol obnove zivota i povratka sunca. U grckoj i hinduskoj tradiciji. BuNDEVA U Kini i u PoDELA NA PET KATEGORIJA Astroloski znak Zee Snafoo povezan sa mesecom i otuda u vecini tradicija u vezi sa menstruacijom i plodnoscu Folklorni simbol bezopasnog \ukavstva. ZASTITA Primer za nekoliko slicnih znakova koji su se crtali na ambarima i kucama radi zastite iii srece PREPELICA Kineski simbol svet\osti. Jjubavlju i brakom Britanska valuta . Alhemijski znak.Zara i hrabrosti. poistovecen sa polnim iskusenjem. kao i s jedinstvom. smrti i ponovnog roaenja. Broj zrnaca obicno ima simbolicko znacenje Astroloski znak: ugao od 150 stepeni izmeau planeta viaenih sa Zemlje. varijacija istu simboliku kao trougao i spada u najmocnije i najraznovrsnije geometrijske simbo\e. NARSnafoo fUNTA STERLINGA MOLITVENI TOCAK Na Tibetu. MOLITVENI STAP SEVERNJACA l<ARBONAT SODE Nepomicna zvezda. .

od sunoera umocenog u sirce koji mu je ponuaen na kraju trske. Let irvasa o Bozicu povezuje se sa letom laponskog samana neprekidnosti. u hinduskoj tradiciji stene su prozete ovim istim aktivnim principom Sizifov kamen je simbol zemaljskih zelja ljudi. smrti i rata. snage i zastite. sa znacenjem nepoznato. a u hriscanskoj simbolici povezuje se sa Hristovim mukama. takooe simbol potpunosti. simbol plodnosti U klasicnoj tradiciji ona je obelezje Pana (on je pravio svrale od trske). ptica glasnik boga Apolona kod Grka. povezujuci se sa bo2:anskom negom U Aziji se pirinac koristi kao simbol plodnosti na indijskim svadbama i pojavljuje se u mitologiji kao dar bogova prvim ljudima . P1RINAC Glavni simbol rasta. trajno i nepomicno Muzicko obelezavanje K1sA Vitalni simbol plodnosti povezan sa bozanskim blagoslovom iii kaznom Znak nevinosti. i ' KAMENA 50 Alhemijski znak . PRERADA IRVAS U kulturama dalekog severa. Slicno tome. povezana s rimskim kultom Mitre. okultne zastitne moci i kao znak licnog zaloga. irvasi imaju lunarni znacaj kao pogrebni simboli i za njih se kaze da su vodici mrtvih dusa. n . janga. ali drugde postovan kao simbol sunca i prorocanstva. putovanjem. Koristi se kao amblem vlasti. U Kini je vino od pirinca bilo sveto pice. RAFAEL Simbol u stripovima pesnicenje i eksplozije . za trsku se verovalo da stiti od vradzbina 0BRNUTA CETVORKA Stari i rasprostranjeni crtez pronaoen u praistorijskim pecinama zapadne Evrope. zapadnoj Evropi i keltski simbol prociscenja u Mezoamerici. srednjevekovni magijski pecat No~oRoG Astroloski znak u starom hinduskom kalendaru (3100. stene. U zapadnjackoj folklornoj tradiciji. lnuiti imaju boga tvorca koji se zove Otac Gavran i oni su verovali da ubijanje gavrana donosi lose vreme bog je napretka i pirinca REGULUS Zvezda. Trake se cesto nose kao znak narocitog uzroka iii secanja STENA Stena obicno simbolizuje ono sto je nepromenljivo. uspeha i napretka .239 - - kao prvi znak zodijaka predstavlja obnovu plodnosti i povratak proleca Takooe simbolizuje muskost. ponovnog roaenja i plodnosti Osnovna namirnica u lndiji i Kini i zato u ovim kulturama ima poseban znacaj. ali i destruktivnosti i zavisti Uglavnom negativnih asocijacija. lnari. kako se vide na slikama pejzaza. u modernoj upotrebi oznacava oslobaoanje energije iii zracenje. dok se u azijskim tradicijama povezuje sa bogovima mudrosti. povezuju se sa svojstvima aktivnog principa. U Africi je gavran vodiC. Japanski bog. revnost i tvrdoglavost RADIJACIJA Od davnina se koristi za sirenje svetlosti. a zrna pirinca su se stavljala u usta pokojnika. arhanaela simbol gubitka. PAcov Simbol Rruoo Runa povezana sa upadima. U kineskoj taoistickoj misli. Savremeni znak za preradu otpada •• •• PoNAVUANJE TRSKA Japanski TRAKA Simbolika trake zavisi vise od boje iii od konteksta. ali u folklornim tradicijama predstavlja simbol znanja. plodnosti. nosorog je jedna od cetiri zivotinje koje okruzuju Bramu. hinduskog boga tvorca PRSTEN Kruzni simbol vecnosti i zato iskonski simbol vezivanja. g p. ZVECKA Koristi se u samanskim obredima. au indijanskoj kulturi junak. simbol je samana licno i njihovog polozaja posrednika izmeou zemlje i drugog sveta OvANSimbol GAVRANU suncane energije. e ).

PALICA I STAPIC SAFRAN Alhemijski SLANA VODA SKIPTAR SAUVASTIKA SATURN Znak za I STAP Stari simbol natprirodne moci povezan sa drvetom. Losos Simbol muskosti. Za Kelte je losos bio povezan sa preobrazenjem i muskoscu. Originalno muski simbol plodnosti. rozete od traka koriste se za obelezavanje pobede l<APICA (SKOUKA) SANFOKA Ganski adinkra simbol sa znacenjem "vrati se i shvati'. seoba lososa uzvodno ucinila ga je totemom darezljivosti i mudrosti prirode SANDALA lzuvanje sandala predstavlja vezu izmedu ljudi i zemlje. romanticne i culne ljubavi. a u hriscanskoj ikonografiji andeli se cesto prikazuju s terazijama kao simbolom bozanske pravde MAKAZE Ceremonijalna alatka cije secenje oznacava kulminaciju i otvaranje nekog novog projekta . n e So Alhemijski znak BALEGAR BRISAC Alhemijski znak Staroegipatski solarni simbol SKoRPIJA Zodijacki znak. grcka varijanta oko Povezana sa Afroditom. hrabrosti. centar kosmickog tocka. podrazumeva kraljevsku iii bozansku vlast i koristi se kao simbol carskog iii kraljevskog polozaja. narocito u zapadnjackoj umetnosti TERAZIJE SATURN Znak za boga. plodnosti. a ova simbolika se vidi i u krilatim sandalama Hermesa i Perseja . smrt i ponovno rodenje. varijacija . varijacija. a zato i sa ljubavlju SKORPUA Zodijacki znak 500 g p. Kod naroda severne Evrope. falusom i zmijom Alhemijski znak znak boga. Sudbinom koja je presecala zivotnu nit SATURN Znak za planetu RozETA Osmolista rozeta je stari i opsti simbol koji predstavlja roaenje. istine. odmeravanje odluka i akcija U staroegipatskoj mitologiji. Makaze su se povezivale sa Atropom. Za stare taoiste krilate sandale su omogucavale besmrtnicima da se krecu vazduhom. to se uocava u masonskom obredu izuvanja sandala i u Mojsijevom kontaktu sa svetim tlom na Sinajskoj gori. mudrosti i predviaanja. povezana s nesreeom STRELAC Zodijacki znak RuzA Misticni simbol srca. Obrnuta svastika. svete. narocito u odnosu na sunce iii planetu Veneru U modernom dobu. Uobicajeno predstavljanje pravde. sto oznacava vafoost ucenja iz proslosti SAUVASTIKA Obrnuta svastika. terazije su se koristile za merenje dusa pokojnika. kao i savrsenstva . ravnoteze i razboritosti.

STIT Simbol zastite i spasenja. takoae povezan sa obiljem.SKoRPUA Zodijacki znak. cime se pokazuje da doticno lice ne polaze pravo na imovinu. hinduski bog tvorac. odmara se na klupku velike OvNUJSKI ROG SEDAM Sveti. ZMUA OMOTANA OKO JAJETA Krotkost i ocajnicka potreba za voaenjem i zastitom OvcA Ponekad nazivano kosmicko jaje. Ozirisa. povezuje se sa rimskim bogom Saturnom. Mitru i Budu Za islam simbol savrsenstva . PECAT LAO- CuA (taoistickog mudraca) zmije. u mitu australijskih uroaenika. misticni i magijski broj. cini to isto. u znacenju sposobnost menjanja i preobrazavanja zivota Moderne asocijacije sa terorom i nasiljem. SoLoMoNov PECATTakoae poznat kao pentagram i Davidova zvezda. stit se povezuje s mesecom. MoRSKI KONJ Maze da simbolizuje musku ulogu u procesu raaanja. varijacija. hlebom i zetvom. U islamu je obicaj da se izuva obuca kada se prelazi prag necije kuce. PoLNA uusAv SNOP ZITA Simbol plodnosti. st it je bio deo viteske znacke casti i identiteta.. ptica i zmija. Cipele mogu takoae da pokafo da je neko lice sopstveni gospodar. Sv1TAK Simbol ucenosti i zakona. jedna od najvise koriscenih savremenih ikona. Visnu. astecko bozanstvo Kecalkoatl. Apolona. a ta slika se mnogo koristi u zapadnjackoj umetnosti CIPELA Cipela je obicno simbol posedovanja . Moderan znak. . takoae prisutan na grbu asteckog boga Kecalkoatla Amblem lrske. u africkim mitovima dugina zmija povezuje zemlju s nebom. simbol kosmickog i duhovnog reda. A. koristio detelinu da objasni vernicima tri elementa Svetog trojstva DETELINA 5ESA VORUBAN Ganski adinkra simbol.lKULA PASTIR Simbol zastite i brige lsus Hrist je prikazan u Bibliji kao dobri pastir. sastavljen od srca i Erosove strele. kao muska zivotinja koja nosi mlade u sopstvenom telu ZMUA Veoma znacajna i slozena zivotinja. sveti znak za Simbol jevrejske vere kojim se svira kao trubom na jevrejsku Novu godinu. U srednjevekovnoj ikonografiji atribut Groznog kosca (smrti) KosA SEME SVEMIRA Ova je tibetanski znak za poreklo svemira. grcki simbol sveta koji stiti kosmicka zmija Ratarska alatka za kosenje. zastitnik lrske. simbol iskonske zivotne snage i bofanske samodovoljnosti Cesto deo mitova o stvaranju sveta. u srednjevekovnom viteskom periodu. verovatno iz vremena kada je sveti Patrik. a u Egiptu barka koja prevozi mrtve ulazi u zmiju Zmija ima i polnu i poljoprivrednu simboliku.

magijski pecat u kabalizmu PoMRACENJE SMA Egipatski znak SUNCA Simbol alatki Groznog kosca. varijacija KLASZnak LoBANJA Snazan Puz Obicno lunarni istoimene zvezde SIGEL Runa za S. puz ukazuje na vecno vracanje kud Puz se takoae povezuje sa polnom simbolikom vulve. Ovaplocenje polne strane zenskog bica. zetvom i poljoprivredom. povezana sa smrcu. simbol sunca . Sito se takoae koristi kao pribor za prosejavanje bozanske pravde iii aavolskog suda. povezan sa ciklicnim iii periodicnim procesima u prirodi lzlazenjem i vracanjem u oklop. Asteci su ga smatrali P1K Boja karata. Slomljeno koplje je atribut svetog 8oraa. u starim kulturama bio je simbol straha SfiNGA U starom SREBRO Alhemijski znak D1MSimbol SEsTSimbol jedinstva i ravnoteze uspenja. logickim razmisljanjem i smrcu Originalno znak za mac PAUK Foklorne veze sa nastupajueom kisom i sa nebeskim darovima .simbolom zaceca. sveca zastitnika Engleske. U staroj Grckoj. SREBRO Alhemijski znak. zenskom glavom i grudima. lepote i drugoga price o Davidu i Golijatu. ljudskog poduhvata i ogromne ambicije. sudbinom. koisti se kao znak upozorenja da je neka supstanca otrovna Kao deo motiva lobanje sa ukrstenim kostima predstavlja simbol gusarstva. SNEG Sestokraki kristal. spomenik lava sa ljudskom glavom. moderan znak za zamrzavanje muske. simbol smrti. i simbolizuje iskusnog vojnika j' j SIKIZAM Znak za SRP Jedna od veru Sika S1Ruus Zvezda. trudnoce i roaenja KoPUE Simbol Su Kinesko slovo koje znaci dug zivot. za lndijance sredstvo komunikacije na kosmickom i zemaljskom nivou Takoae simbol skrivanja tajne SvEMIRSKA RAKETA Simbol Egiptu. simbol iskusenja. Povezano sa vitestvom i sa Hristovim mukama buduci da ga je probolo. koju je Jung video kao simbol prozdrljive majke S1ToObicno simbolizuje razdvajanje dobra i zla. povezana sa borbom. Jedan od delova znaka za komunizam za jedinstvo kosmicke opasnosti. pracka se koristi kao simbol trijumfa slabih. koristi se pri ukrasavanju keramike i teksrila S1GRUN Runa PRACKA lz biblijske SIRENA povezana s po bed om. falusne i zemaljske snage. simbol. zagonetna hibridna zivotinja s krilima.

SPIRALA ZIVOTA Prisutan u bronzanom dobu u lrskoj. vlazno tlo u meteorologiji. ovaj znak predstavlja Zemlju U Pekingu je hram Zemlje sagraaen na ovom principu. . samostalno kretanje i seobu Jedan od najva:Znijih i najstarijih simbola. simbolizuje vodu. simbol tla. zadrzi. nije cest u zapadnjackoj ideografiji SPIRALA Mavarski znak Koru. STAP JUPITEROV I STAP Fenicanski ZEVSOV STAP Vidi Skiptar JELEN Solarni OOINOV STAP PROLECE Alhemijski znak vremena KVADRAT SA KRSTOM U APOLONOV STAP Poznat jos Kini i Japanu simbolizuje polje iii zemljiste. evoluciju i kontinuitet KVADRAT UNUTAR PROCEP Pojavljuje KRUGA KVADRAT U KVADRATU Cuvaj. Moderan znak za kanalizacioni otvor. STAP EgipatskL KvADRAT lzraz dve dimenzije koje cine povrsinu. najcesci ukrasni motiv u svim kulturama Kao otvorena. snagu. u prethriscansko vreme predstavljao je boga Apolona i pojavljivao se na starim novcicima Kor istio se i u pretkolumbovskoj Americi i u podrucju reka Eufrat i Tigar kao znak sunca PosEJooNov STAP simbol plodnosti ciji rogovi simbolizuju drvo zivota. tecna linija sugerise sirenje. ovaj znak se crta jednom linijom bez pocetka i kraja . polja iii elementa zemlje Smatra se da u egipatskim hijeroglifima znaci ostvarenje iii materijalizaciju f>AVOLSKI STAP Simbol uspenja i silaska. sunceve zrake.D SPIRALA Spirala okrenuta u smeru kazaljki sata pocinje iz sredine. dokje hram neba predstavljen krugom u kvadratu. kao latinski krst. u kineskoj se u najranijim kineskim i drugim starim sistemima pisanja simbolici. cuvaj unutra iii zatvori. urin u alhemiji. dugovecnost i ponovno rooenje Rogovi su korisceni za ukrasavanje glave bozanstava. na keltskom bogu Serunu predstavljali su prolece i plodnost polinezijska spirala ima polnu simboliku i zasniva se na listu paprati ciji se uvojci otvaraju Pokazuje blisku povezanost izmeau motiva spirale i prirodnih fenomena PROLECE Ger man ski • KVADRATSA TACKOM Selo u vremenski znak STEPENISTE kineskom pismu. sticanje bozanskog znanja prilikom penjanja iii nesvesnog i okultnog prilikom silazenja.

poboznoscu i vaskrsenjem SuNCE Najstariji ideogram za sunce. znak za zlato. oznacava ozbiljno i svecano upozorenje ZvezoA. strasti. kao zornjace i vecernjace UsPEH Zastita od zla. SuMPOR Alhemijski ZvezoA VENERINA ZVEZDA RooASimbol znak dugovecnosti i odanosti sinova i kceri. takooe poznata kao zvezda sunca. stari simbol boginje iii planete Venere. polumesec vazduh i kapljica etar CeuK Alhemijski znak. jedan od najcescih i najvaznijih zapadnjackih ideograma. ali je gotovo sigurno modernija. ZvezoA Gnosticka. simbol vitalnosti. varijacija. LETO Vremenski znak.ZVEZDA Trokraka. Cetvorokraka. takooe. SuNCE Dominantni simbol stvaralacke energije u vecini tradicija. a u misticnim tradicijama kao pentagram predstava stupe koja simbolizuje organizaciju svemira· kvadrat predstavlja zemlju. hrabrosti i vecno obnavljane mladosti. i vikinski SuNCE Varijacija. u prethriscanskoj Grckoj. Sveta ptica grcke boginje Here. takooe. Koristi se da oznaci vrhunski kvalitet. izgleda da se koristio u svim kulturnim sferama na svetu SuMPOR Alhemijski znak. nordijski zna k. koristi se na 35 nacionalnih zastava. ISTOCNA Znak za planetu Veneru. alhemijski SuNcE lz bronzanog doba. pretpostavlja se da se zasniva na obliku stita kralja Davida. sumerski znak. SUBLIMAT Alhemijski znak. krug vodu. ali se koristi u SAD kao policijska znacka Najpoznatiji jevrejski simbol. mnogo se koristi u vojsci Oznacava Vitlejemsku zvezdu . Uobicajen meou plemenskim narodima u Africi i Americi. praistorijski egipatski. zvezda je ezoterijski simbol koji se povezuje sa petokrakom i sa spiralom zivota DAVIDOVA ZVEZDA ZvezoA Sestokraka. l<AMENJE ZVEZDA LAKSMINA ZVEZDA I OBLUCI poznata kao etiopski amblem. Koci hriscana povezana sa cistotom. znanja. intelekta i istine Amblem kraljevskog dostojanstva i carskog sjaja SUNCANI KRST Danski znak iz bronzanog doba . trougao vatru. Mo RS KA ZVEZDAZbog STUPA (BUDISTICKI SPOMENIK) Graficka svoje petostruke simetrije. veoma redak simbol Alhemijski znak Osmokraka. Poznata i kao Solomonov pecat. retka u zapadnjackoj ideografiji. VENERINA ZVEZDA Fenicanska varijanta ZvezoA Petokraka.

u kojoj je stari gneva. Naziv mu potice od sansritskih reci su. koja znaci "bice" Koristi se u lndiji. koji je hiljadama godina bio pozitivan znak kosmicke obnove. cetiri rese predstavljaju glavne vrline U katolicizmu i drugim religijskim tradicijama. TARTAR Alhemijski Takoae poznat kao prstenasti krst. i asti. pravde. pretkolumbovskoj Americi i sirom Mediterana pre oko 3 500 godina ideogram koji je najpre pronaaen u Sumeru oko 3000. sa zivotnom silom i ciklicnom obnovom . Kao masonski znak. Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci boga Hora. takoae znak Taranisa. n e. SvASTIKA Nacisticka varijanta. keltskog boga grmljavine.SuNCANI KRST Varijanta pronaaena prilikom iskopavanja kritskog grada Troje starog 4 000 godina SuNC:ANI TOCAK Koristio se u Galiji. simbol. ukljucujuci je i kao jedan od simbola Bude Svastika se obicno povezuje sa suncem i moc'i. SuzE Simboli bola iii tuge. od kojih Hriscanska varijanta znak. g. SvASTIKA Pretkolumbovska americka varijanta BoG suNCA IZLAZAK SUNCA Arhetipski staroegipatski znak. SVASTIKA Vikinska varijanta LABUD Romantican i dvosmislen simbol muske svetlosti i zenske lepote u zapadnjackoj muzici i baletu . Japanu i juznoj Evropi sa raznim znacenjima.cesto prosirenom na znacenje Vrhovnog bica U modernom dobu. Povezan sa izuzetnim vrlinama i kultovima maca. koja znaci "izvor''. u religijskoj misli cesto se izjednacuje sa mudroscu i znanjem. degradiran u politicki amblem represije i nasilja. svastiku je monopolizovao Hitler kao znak Nacisticke partije tridesetih godina XX veka. poznat kao Horovo oko i kao vedjat. uobicajen u nordijskim zemljama. narocito u Japanu i u religijskim obredima krstasa. prestiz i moc. najraniji kineski sistemi pisanja TAMFOA BEBRE Ganski adinkra simbol koji oznacava vaznost ucenja od proslosti SVASTIKA Starogrcka varijanta. pronaaen na juznoamerickim pecinskim crtezima. intelekta i svetlosti. su sva pozitivna. DAIRE I MALI TARTARAT BUBANJ Vazan ritualni predmet za lzrailjce i jevrejski simbol pobede i radosti (so VINSKE KISELINE) Alhemijski znak. nosenje resa moze da oznaci rang 5UNCANE ZVEZDE Japanski znak META Moderan znak. p. MAC: Vazan i stari simbol autoriteta. Ima ceremonijalnu ulogu. narocito kod dodeljivanja vitestva Simbol postojanosti i personifikovanog varijanta TAURUS (BIK) 5UNCANI TOCAK SvASTIKA Stari SVASTIKA Zodijacki znak. Amblem magije. Novi dan. . Atribut Afrodite i Apolona SVASTIKA Keltska RESE U Francuskoj XVII veka rese su pocele da predstavljaju bogatstvo.

a ciji je glavni cilj opste bratstvo zasnovano na ideji da je zivot sa svim svojim oblicima nedeljivo Jedno TRON Tradicionalni TODRUNA Runa simbol kraljevskog dostojanstva. "Zemlja cicka i trnja" u jevrejskoj i hriscanskoj tradiciji odnosila se na tlo koje nije bilo obraoivano i koje je zato bilo neokaljano (devicansko). u Kini lunarni simbol srece. takooe isceliteljske moCi. u teologiji koja ima poreklo u klasicnoj. l Cetiri hebrejska slova koja se koriste da predstave ime Boga. ~ :::i . privezana za ruku i glavu Poznat i kao f)edov stub.. znak. C1cAK Simbol 0ZIRISOV STUB TEf'iuN Jevrejska kozna torba koja sadrzi citate iz Tore. koji zrace napolje Letece trnje u Kini bilo je oruzje koje je isterivalo zlo. a verovatno i sa penisom. i za savrsenu ravnotezu kod Kineza TETRAGRAMATON (CETIRI SUGLASNIKA) to n . u evropskim tradicijama povezana sa vradZbinama. ZABA (KRASTACA) TEOZOFSKO DRUSTVO Drustvo Simbol smrti. Arijadnin konac povezao je Tezeja izmeou donjeg sveta i svakodnevnog zivota. veku. osnovano u XIX . stabilnost i sposobnost duha da raskine zemaljske okove i da se uzdigne ka nebu. MuNJA Povezuje se s nacizmom i s runom za tisovinu. odmazde. KoNAC Vezivni simbol koji povezuje mnoga razlicita stanja bica meousobno i sa objedinjujucim izvorom.. on ima centralnu vaznost u ucenju o Svetom trojstvu. Jahve. legendi. TRI Najpozitivniji broj u simbolici. T . koje postoji i danas. ime koje se u jevrejskoj veri ne sme izgovarati naglas n 0ESET ZAPOVESTI Jevrejski znak povezan sa blokadama i barijerama. Bogu Ocu. Sinu i Svetom duhu. kako unutrasnjim tako i spoljasnjim. narocito u jevrejskoj tradiciji.Zus1 lskonski simboli agresivnodefanzivne snage. tigar zamenjuje lava kao simbol svega sto je veliko i strasno u prirodi Sekirice s lulom su se koristile za pecacenje ugovora izmeou raznih indijanskih grupa Algonkinska sekirica bi la je ceremonijalna i simbol liderstva. simbol za celovitost stvaranja kod pitagorejaca. Konci lutaka povezuju lutke sa lutkarom TODRUNA Runa smrti. religijskoj misli. Amblem mucenistva i Skotske TRNObicno DESET Simbol savrsenstva. mitologiji i fokloru. pa se tako smatra da paradajz sadrzi krv zivota i da je nosilac zametka. u stvari je stilizovano drvo koje simbolizuje tamarisku. keltskoj i hinduskoj tradiciji. bozanske vlasti i moci smrti. koja je drzala Ozirisovo telo Simbolizuje cvrstocu. vikinski znak SEKI RICA (TOMAHAVK) TIGAR U Aziji i lndiji. povezana s kisom i bogatstvom PARADAJZ Bambare (iz Malija) povezuju sok od paradajza sa krvlju. Srecni broj tri je veoma stara zamisao U hriscanskoj misli. lzjednacuje se sa kicmom. varijacija. Hristova kruna od trnja moze se shvatiti kao kruna patnje iii kao solarni simbol trnja koje predstavlja sunceve zrake.

U Kini se smatra nesrecnim brojem TJUDORSKA RUZA TRoUGAO Sa DRVO ZIVOTA BAKUA Simbol prosvetljenja. KoRNJACA Simbol celog svemira. uglavnom koriscen za Sveto trojstvo. I URUZ Runa u znacenju snaga. pre naaeno nego zaraaeno. Trodelni simbol sastavljen od tri ribe u mehuru. napretka i sigurnosti. dobro iii zdravlje. dvorski simbol sublimirane zudnje. drvo zivota ima korenje u vodi donjeg sveta. TROUGAOS vertikalnom linijom. koje je predstavljalo vlast i bozanstvo Grcki izraz za tronozni. uspeha. Amblem kraljevske dinastije Tjudor. element vatre u Srednjem veku TROZUBAC Simbol morske snage. oduvek je simbol uspeha i pojavljuje se u mitologiji kao nagrada za pravednike iii kao sredstvo kaznjavanja gresnika Jednakokraki. deblo u zemaljskom svetu i granje na nebu Posmatra se kao sredstvo pristupa drugim svetovima horizontalnom linijom. blizanci su uglavnom simbol prirode dualizma JEDNOROG lzvorni TROUGAO BLAGO Veliko bogatstvo. HJ=r TRUBA Instrument TROUGAO Pitagorejski zle kobi. pri C:emu vertikalna linija oznacava jedinstveno bice unutar trougla. povezuje se sa bozanskim brojem tri. koji se koristi u vojnim. zrtvena zivotinja UR . sa horizontalnom linijom. a ravna baza zemlju Kineska i indijanska tradicija povezuju erekciju penisa s nacinom na koji glava kornjace izlazi iz oklopa DoNJI svET Egipatski hijeroglif TROUGAO Okrenut naopacke. element vode. u hetitskim hijeroglifima ovaj znakje predstavljao kralja. znacajne vesti iii akcije. hriscanski simbol inkarnacije _. Takoae. Heteti su ga koristili da oznace izvor. ali prethodi hriscanstvu i verovatno je bio keltski simbol trostruke boginje iii Odina. privlacnosti ali odbijanja. ritualnim iii drzavnim svecanostima DvASimbol dvojnosti: podele ali sinteze. ovaj znak je pronaaen na jednom atinskom stitu koji je bio nagrada na takmicenju 500. TROLUCNI UKRAS TROUGAO TOTEMS Kl STUB Simbolicki izrezbareni stub koji predstavlja totemsku zivotinju i du hove cuvare pojedinca iii bratstva Jednakostranicni. negativan spektar znacenja. Njena svetlost nastaje da bi osvetlila put na putovanju Pojam vecne vatre je veoma mocan Opsti simbol stvaranja.. koji je nastao spajanjem bele ruze Jorka sa crvenom ru:Zom Lankastera T1R Runa zaT KISOBRAN Vidi Suncobran TROUGAO Okrenut naopacke. g p.ravnoteze ali konflikta. amblem minojske civilizacije i kasnije civilizacije Britanije. element zemlje u Srednjem veku TRISKELION BLIZANCI Kao zodijacki znak.. Neptunov amblem. pri cemu oklop predstavlja nebo.n e simbol cednosti. simbol moci. varijacija jednakostranicnog trougla.

okrenut naopacke URNA /VAZA u Suo FoLKSVAGEN DEv1cA Zodijacki znak. koji su hriscani usvojili iz paganskih izvora kao simbol cistote i nevinostL Simbol koji koristi hriscanska crkva da bi predstavila Hristovu majku V1vA! Vidi Dole! VooA Ranohemijski K1T Simbol barke iii majcine utrobe. ELEMENT VODE VidiTrougao. kasnije snage i vlasti. Zapadnjacka slika srece i sudbine . takoae starogermanski vremenski znak za leto. mesta isceljenja. Vidi Palica slika kosmicke sile. Amblem proizvodaca automobila VooA Cest znak u staroj Grckoj koji se pojavljuje kao ukras Zenski simbol. Povezan sa napretkom eovecanstva. izvor zivota. cesto se pojavljuje kao simbol vecnog zivota u umetnosti iii na pogrebnim obredima I CINIJA TocAK Solarna Alhemijski znak. takoae. URAN VooA U svim vremenima i u svim kulturama. 0RAH JudeoVosAK Alhemijski Hinduski bog drzi ovaj znak u jednoj od cetiri ruke kao simbol celog svemira V1sNu hriscanski simbol plodnosti i dugovecnosti znak STAPI<'. NEDEUA Vremenski znak u alhemiji . znak. ali i moderni znak. neprestane promene i ciklicnog ponavljanja. takoae usvojen sa znacenjem otpor. jutro. bunari su mesta znanja. meau najranijim egipatskim hijeroglifima. Hinduski i budisticki amblem reinkarnacije. DEVICA MARIJA Planeta. URAN RIBUA BESIKA Znak poznat i kao misticni badem.'.OcAT Alhemijski GALICA Alhemijski znak. zelja iii srece BuNAR GALICA Ranohemijski znak. znak varijacija VooA Kabalizam Simbolika bunara obicno se povezuje sa svojstvima svetog iii nesvesnog. u Africi i Polineziji povezan sa inicijacijom. PoeEDA VENERA Hriscanski VooA Planeta. znak Alhemijski. varijacija. Planeta VENERA Planeta.

javlja se i o kornpjotmkoj upotrebi v CINK Alhemijski Alhemijski znak. varijacija. a u Africi. ali u drugim kulturama simbol hrabrosti. pravde i plodnosti. oznacava i pescani sat J1N JANG Ranohemijski znak Cest znak i u starim i u modernim sistemima. lukavosti i pohlepe.. Starogermanski vremenski znak. Na zapadu ideogram za broj 10 od latinskog X. Alhemijski znak VIN ZENA BELO OLOVO Runa zaW Najraniji ideogram za jin jang. u Egiptu je mlatilica zamenila bic. takoae mnogo prisutni u pecinskoj umetnosti. pobede i nege (Rim) Sveta zivotinja za Apolona i Odina. povezani sa rastom i postanjem. podrazumevajuci da je :Zena zacetnik zivota m znak JoN1 Budisticki simbol za vulvu GODINA Alhemijski vremenski znak.249 B1cSimbol vladavine. varijacija. C1K-CAK SvET Tibetanki PEC SA PROMAJOM y . JARAM VAU FORO ADOBE - Simbol ugnjetavanja od rimskog doba.simbol duhovne i svetovne vlasti oslanja se na simboliku kruga (savrsenstvo) i prstena (kontnuitet) VENAC J1N JANG Kineski simbol za dvojnost svemira ZEvs Znak boga.A ZENA znak. ZEvs Znak boga . via so/is iii put sunca. Kini i lndiji lopatica za muve . DRvo BELi ARSENIK ZEvs Znak boga. varijacija Alhemijski znak. ZoDIJAK Takoae poznat kao ekliptika. JANTRA lndijski znak. Ambivalentan simbol okrutnosti. VuK DRvo Alhemijski znak Prva kruna . I ZENSKI POL Ganski adinkra simbol za istrajnost i razboritost ••• •• • ZIMA Egipatski hijeroglifi.

p23m Kevin Fleming: p24 Paul Almasy: p251 Charles & josene Lenars: p25r Margaret Counney. p I 391r Ashmolc 1511 folio 68r. Rouen. ~ I. p901 (Douce OR. London. France.1mbrai. Muller: pl87b Michael & Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono· grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b Huben Stadler: p203tl Clayton J Price THE KtiBAL C<'LLECTlllS: p76t Warner Bros/The Koba( Collection I J . p97b Old Kingdom Egyp11an. p28t Wolfgang Kaehler: p28b Chris Rainier: p29t Charles & joscue Lena rs: p29bl Michael & Patricia Fogden. Greece: pl82b Giraudon: p 184t Musce Girodet. Poiticrs/ Dagli Oni: p I 60ir National Galle!). Germain-cn-L1ye. British Library. Alinari: p I 82t Archaeological Museum of Heraklion. p I I 7t Ragab Papyrus Institute Ctiro/Dagli Oni.rcrg. UK: p57t Prado. p I 99b Lounc. Spain: pl04tr Pri1·ate Farrukhabad. plOltl Private Collection/Paul Freeman: p I0 ltr lnstitUI National des Jeunes Sourds. Poiticrs/ Dagli Oni: p99bl Warburg Institute London!E1leen Tweedy. p94tl Antht>ny Bannister. UK. Archives Charmet: p38b Bibliothequc Nationalc. p 134t Muscc d'An Thomas Helli)'.lireille Vautier: p I 50b Lucien B11on Collet·tion Paris/Dagh Oni: pl 53t Dagli Oni: pl 55t Musee Thomas Dobrce. Stockholm. pl72t Buonwnsiglio Ctstlc Trento/Dagh Oni: p I 78t Burnley An Gallel)!Dagh Oni: p I 79t British Libra!)·: p 1801 Cuh-er Pictures. 0 z _. France. p72t Bristol City Museum and An Gallery. pl 38b Royal Asiatic Society. p96tm Archaeological Museum Aleppo. Florence. UK. France: p26t.11)·: p I 29t Musec des Ans Africains ct Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric Museum Moesgard Hojb. pl 52h Ms Add 24189 fol 15 Libra!)» London. Musee Gu1met.1iro/Dagli On1: pi 6b Musee du Lou\Tc Paris/Dagli Om: p I 7tl National Archaeological Museum Athens/ Dagh Oni: p 19 Chateau de Malmaison. 1632) by Robert·Flcul)'. p 1461 Bibho1hequc de L'Arscnal. Nantes/ Dagli Oni: pl 55b Pala::o Pini FlorencdDagh Om: p I 56t Tate Galic!) London/Eileen Tweedy: p I 59tr Mcdiatheque Fran\ois MillerJnd. p67t Anthony Bannister: Gallo Images: p69tl Mauhew McKee: Eye Ubiquitous: p69tr: p74m Charles & joselle Lcnars: p74b Christie's Images: p76b Murray Andrew/Corbis. UK: I 77t Galleria dcgli Uffizi. hy Gustave Dore: p 13911 Musee Conde Chantilly/Dagli Oni. UK: pl61b Private Collection/Stapleton Collection.a3 fol 30). Bodleian Libra!) Oxford Collection/Richard Philp. London. Paris. p I 25tm British Libra!)·: pl27t Dagli Oni: pl27b British Libra!)·: p I 28t Musee d'Ors.Clarke. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris. p I I 9t Galleria Sabauda Turin/Dagli Oni: p 120 Queretan> Museum Mexico/ Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda.·atc Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t Johnny van Hacften Galle!)'. pl09tr Pala::o Ducalc. Rome/ Dagli Oni. London.·ate Collection. France: p83b Pri. Giraudon: p50t Freud Museum. Collection/Chris Beetles . pl47t/ Private Collection/Stapleton Collection: p 14 7b Pri\ ate Collection/Stapleton Collection: p I 48bl Private Cl>llection/ Stapleton Collection: p 149 Muscc des Beaux-Ans. Turin/ Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert Museum London/Eileen Tweedy. Gallo Images: p96tr C. Stockholm. Madrid. National Museums Liverpool: p I 69t Trustees of the Walls Galic!)·. Paris .·es Charmct: p I 02b Musco de 1\mcrica. Dagli Om: p36 from George Culin:S 1llusirations: p-121 Buddha. Bodle1an Libra!)· Oxford. UK: p I i 2b Pnvate Collection/The Fine Art Society. p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A Vikandcr: p 145b Michael S Lewis: pl-t8br. Giraudon: pi 34b Nationalmuseum. Be1tmann: p84t Da1id Muench. pl02t Jeffrey L Ro1man: pl03t Be!lmann. Rome/ Dagli Om: pl86h Musco del Prado. France Archives Charmet: pl 371 Bibliothequc des Ans Decoratifs. the Moon: Apollo 11 commander Neil Armstrong takes first step on lunar surface . Paris. Surrey. p I !Obr Newgrange. London. pl9b Lomre. Compton. France. Bc!lmann: p791 Galileo Galilct before the Inquisition (ca. France/Giraudon. Noningham Citf Museums and Galleries (Nouingham Ctsilcl: p30b Musco Nacional de Antropologia. p9 I b Stadelischcs Kunstmstitut Frankfun: p94tr Russian Historical Museum Moscow/Dagli Oni. p58h Pri. Bequest of Grem·illc L Win1hrop: p56 Johnny van Hacftcn Galic!): London. UK: p51tr Archives Ltroussc. p32b: p33t: p34t John Noble: p34b Peter Harholdt: p35b Ti:iana and Gianni Baldi::one: p39t Brian A. p86bm Bob Krist: p86br C. London: pl07t Walker An Gallery. Italy. Paris. ZAHVALNOST !V> ~ Tm ART ARClllH: p I Warburg Institute London/Eileen Tweedy: p2tl British Library: p2ml Sydney Parkinson . p I I 5tr Leighton House Museum and An Galic!): London. p85tl Nik Wheeler: p85tr Dean Conger: p85b Jose Luis Pelae: . p98b Mcdiathequc Fran~ois THE BRIDGHIA:> ART LIB&\RY: p I 9ti Musco e Gallcrie Nazionali di Ctpodimonte. UK: p203tr Musce de la Chartreuse. UK: p I I 3t Pm ate Collection/Christopher Wood Galle!)» London. L1uros/Giraudon. p 18 ltl Gallcna Borghese. France. UK: p73t Muscc Gustave Moreau. Paris. France. Paris. Liverpool.I i 11*. UK. Ital): 197t Loune. National Museums. UK: p I 59tl Ashmolean Museum. C. p I 79 Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd. France/Paul Macyaen. London. Paris. p72b Brilish Libra!): pH! Venus of Willcndorf. London. p75 Peggy Guggenheim Collection Venice/Dagli Oni. Mexico. Egypt (B 49) Musec du LOU\Te Paris/Dagli Oni. Mexico City. p 14 3t Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman. Bodleian Libra!)' Oxford: p I 36t Musco de! Prado Madrid!Dagli Oni: p I 36b Galleria d'Ane Modcrna. pl65t L1dy Lever An Galic!)'. Francc/Dagli Orti: p2 l t Na1ional Museum of Praguc/Dagli Uni: p2 I b Bibliothequc des Ans Dccor. UK. Florence. Cherbourg. Beumann.·ate Collection: p59 Pri. USA. Syria/Dagli Orti.Sygma: p77b Leonard de Sch·a: p78b 1661-Drawing of Copernicus' world system.r ~lahal.·ate Collection/Lawrence Stetgrad Fine Ans. Beaunc. Madrid. lrcland!Dagh Oni: p 11 b Musec des Beaux Ans Tours /Dagli Oni.·ate Collection/Chris Minerand. France. p I 70tl Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio Bensch: p I 75b Catherine Karnow.·ate Collection/Archives Charmct: p92t Pm ate Collection. pl 38t Cmto XIII Dante's Di\·ine Comedy. plOOb The lllus1rated London News Picture Libra!): London. Inc . France: p52b Fogg An Museum/HarYard University An Museums.11ifs Paris/Dagh Oni: p27t Ta. pl51t Alison Wright: pl Sib Bob Krist. Denmark/ Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona and Alben Museum London/Graham Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al c 1800s. pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose Hartman: pl65bl Adam Woolfiu. France. p I 26t Pri. London UK: p70br Private . France/ Archives Charmct: p40b Pri\'ate Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture Libra!)·: p47 Prado. p52t Close Murray/Corbis Sygma: p53b Elke Stolzenberg: p6 I b Richard Hamilton Smith: pMt HultonDeutsch Collection: p54b David Turnley: p55t Benmann: p55b Hulton-Deutsch Collection: p66b Archivo lconogrnfico. New York: p 130 Private Collection: pl 32bl Bibliothcquc de L'Arscnal. Naples. > I N < < Oni: p I 2b Musee du Lou\Te. Madrid. St. Montargis. Paris. France/Archives Charmet. France/ Archi. UK. India. Crete. ~!adrid!Dagli Orti: pl87t Dagh Oni: pl89t Archaeolog1cal Museum Merida Spain/ Dagh Oni: p I92t (Arch Bb9 plate 98). London. pl 14t Pri. CORBI>: p20b Richard T Nowitz. pl66b Lindsay Hebberd. Yamashita: p88t Roger An1robus: p91t Jim Zuckerman: p93t. Paris . UK: p I 74b Pri. p23t DiMaggio/Kalish. Paris/Dagli Om: p45t Pala1inc Libra!)· Parma/Dagh Oni: p461T Musco San Marco Florence/Dagh Om: p46br Musec des Beaux Ans Tours/Dagli Oni: p481 Turkish and Islamic . p I 67t Mark Cooper: pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay Hebberd: p I 69b George Huey. pl99t Nationalmuscum. Spain. Egypt/Dagli Oni: pl Sb Egyptian Museum C. France. Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b Ti:iana and Gianni Baldi:zonc. France/ Peter Willi.\n Museum lstanbuVDagli Uni: p49b Brilish Libra!): p53tl Pala::o Barberini Rome/ Dagli Oni: p521r: p5-lt: p55 Musec des Beaux Ans Nan1es/Dagh Oni: p6f!I British Museum. Paris . pl84b Werner H. France: p20 I b Private Collection/Index: p202b Private Collection/Bonhams. Italy. pl39b The Marsden Archive. pl03b William Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl Penny Tweedie: p 120 Greenhalf Photography: p 121 Tranquility Base. Bntish Libra!) p4m tomb of Ncfenari . Giraudon: p I 96b Pala::o Pini.11: Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr. Paris. London/Eileen Tweedy: p I 62t National Galic!) London/Joseph Manin. Sweden.1rmen Redondo: p99br early print shop workers at their trade. Bodlcian Libra!) Oxford: p 140tr Museum Recklinghauscn/ Harper Collins Publishers. p81t Pala::o Arco Mantua haly/Dagli Uni: pHflbl Ca1hcdral Museum Fmara/Dagli Oni: p89t Dagli Oni. p 141 b Mexican National Ubal)·/). Sweden: p 135 Bibliotheque des Ans Decoratifs . p I 05t Scrovegni Chapel Padua!Dagli Oni.25r Bibliotheque Municipalc. London. p I 86tr: p I 90b 28681 f9 Psalter Map . Italy. Saqqarah. p22bl: p22br Charles & Joscue Lcnars. Urbino . Dagli Om: plOt Musec des Antiquites St Germain en L1ydDagli Om: pl2t British ~!uscum!Dagli Beetles.1rl & Ann Purcell: p87t Michael S. UK: pl91 Hotel Dicu. Archl\·es Cbarmct. pl94b Ms 386 fol. SA. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t Bibliothcque des Ans Dccoratifs. p 111 t British Museum. Paris. UK. L1uros/Giraudon: p20tl Musce des An1iquites Nationales. University of Oxford . Vikander: p4 It Rcmers: p4 3t Christine Kalisch: p48b Nevada Wier. Pans/Dagli Oni: pl 3t Musec du Louwc Paris/Dagli Oni: p I 3m Abbey of NLl\acdla or Ncustift/Dagli Oni: pl4tm Luxor Museum. Archives Charmet. France.

lNDEIZS A Adami Eva 117 adinkra 25. 170-1. 224 cesalj 215 cetiri elementa 224 cetiri jevandelista 224 cetka 98 cetvorka 105. 220 Davidova zvezda 45. 222 car od nefrita 39 carska voda 207 cigarete 64 cigla 84-5 cik-cak linije 106. 183. 202-3 dvanaestica 105 dvojka 104. 206 Algol 206 Algorab 206 aligator 31. 247 duga 114. 60. 198. 168 ca mac 88-9. 177. 160. 247 G gada 40 Galahad 52 Ganes 40 Gang. 193. 116. 75. 50. 183 bizon 10. 161. 162. 248 Devica Marija 163 dijamanti 163 dim 37. 47. 158. 158. 43 Bog 191 bogatstvo 94-5 boginja majka 126-7 boginja meseca 13 bogovi i boginje 11. 211 crveni oker 11. 163. 143. 195 funta sterlinga 238 c Caba 49 D daeg 219 Dagda 20 dah 117. 115. 219 cesma 91. 207 Antonije. 148. 179. 193 z 0 'J. 150. 157. 89. 114.49. 171. 246 destilacija 220 destilovano ulje 220 deve 133 devetka 105. 115. 237 feoh 223 Fiat 223 figurice 74 Filipov krst 217 foke 183 Folksvagen 248 Fortuna 169 Freja 21. 224 DZ dfamije 48-9. 77. 159. 196-7 Garduda 71 Gea 191 gestovi 100 Gilgames 73 B babice 158 baldahin 211 balegar 15. sveti 217 Anubis 130 Apolon 16. 224 Empedoklovi elementi 222 Enata 28 energetsko telo 157 eoh 222 Eros 1 16. 172. 76. 161. 207 ansur 207 Antares 207 antilopa 207 antimon 207 antinuklearni 100. 108. 17. 176. reka 41. 208. 199 daljina 220 dan 219 darmacakra 105. 107. 240 barka 208 basta 26. 226 cekic i srp 69. sveta 217 biseri 142. 235 devica 124-5. 21 O carobnjaci 11 cekic 199. 107 cinober 214 cipele 88.207 angakok 34 ank 15. 219 etericno ulje 222 Eva 73 c caj 27 cakre 40. 90-1 bele rade 219 Belerofont 137 beli arsenik 249 belo olovo 249 beo 114. 244 delta 112 demoni 103. 161. 156. 243 Ares 208 arhandeli 133. 174-5. 164. 108. 207. 109. 113. 247 BMW 210 boce 224 bodisatva 42. 11. 224 cetvrta kuca 224 cini 24 F falusni simbol 104. 119. 182 alineja 206 amalgam 206 amalgamisanje 207 anakonda 187 anarhizam 207 Andrija. 237 breza 209 brsljan 229 bubnjevi 35. 112. 236 bik Apis 179 Birgita. 221 bozanska moc 220 bozanske figurice 11 bozanske proporcije 123 brda 50. krst 229 beskrajan 229 Betor 209 bic 249 c carevi 26. 95 Bice 52 bik47. 112. 132-3 desetka 105. sveti 217 andeli47. 200.200. . 225 boje 114-15. 226 cempresi 159. 164. 165 crveni semafor 62 cvece 31. 241 akoben 206 akokonan 206 akoma ntoso 206 Akropolj 16. 118 Crvena zemlja. "' E Edenski vrt 90 Egipat 231 egipatski krst 218 Eldorado 196 elektricitet 221 elementi 222. 195. 51 breskva 171. 162 adoni 206 Afrodita 207 ajkula 182. 159. 157. 163. 223. 217 arhetip 52 autobus 89 automobil 52. 134.32. 241 crn 114.210 bjarkan 210 blago 247 blagosloven znak 210 blagoslovi 210 blizanci 104. 248 drago kamenje 163. 115. 159. 132. 17 aktivni intelekt 206 alat 11 alfa 99. 37. planina 144. 111. 221 buda 42. 126-9. 202 boraks210 boraviste 84-5.214 crven 114. 165 crni vitezovi 55 crno sunce 119 crkve47. 163. 124. 143. 242 dimnjak 213 disk 40 doba 64 Doba sna 28 dole sa! 221 donji svet 71. 165. 197 fantasticna stvorenja 136-9 faraon 15 Fatimina ruka 227 feng sui 84-5 feniks 139. 195 dragulji 230 drvo zivota 113. 162. 129 Fudzi. 206 alhemija 146-7. 163 beork 209 beskonacnost.

39. 137. 163 jedanaesta kuca 221 jelen 31. 154. 171.239 Kju kluks klan 230 klinast 12 klovnovi. 197. 189. 226 kosmicko drvo 170-1. 155. 164. 196.216 koru 28. 226 grncarski tocak 169 Grozni kosac 159 grupe 68-9 grupni identitet 69 gvozdeni krst 218 H Had 17. 104. 224 C:etiri 224 krst 217 jezik 155 jezik tela 100-1 jez 227 jin i jang 38.219 kodeks oblacenja 68 kojot71. 222. krst 216. 230 jaje 221 jang 38. 162. 225 jasmin 162. 228 koplje 231. 146-7. 164 insekti 184-5 inuksuk 35 irvas 35. 162. 229 isparavanje 222 istocno-pravoslavni krst 217 istok 193. 211 konj 21. 29 kosa (alatka) kosa (na g la vi) 117. 91. 198 lsus Hrist 230 !star 13. 87. 92. 137. 151. 244 . 150. 244 hrast 20. 83. 178. 94-5 kisa31. 105. 143 kamile 22. 165 kristali 196. 88. 39. 237 kamena so 239 kameni krugovi 110. 226 gozbe 69 grbovi 108.47. 199 jantra 106. 157. 161. 153. 173. 213 ilovaca 215 ikebana 174. 239 iskonske zveri 136 islam 49-50. 212 Keca Ikoatl 126 keltsko pismo 97 keltski bardovi 72 keltska bratstva 163 keltski cvor 212 keltski tocak godine 189 Kemet 14 kengur 230 kentaur71. 83. 180. 128. 175.212 Kerber 212 Kina213 Kineski zid 26. 188. 229 horizont 106-7. 91. 193 horizontalna linija 106-7 Horovo oko 118. 28. 186 Golgota.t :~ I ~ ' ti ~ 252 V) L WJ 0 z I ~~ ~ ~ I gladijatorske borbe 19 gmizavci 17. 170. 210 kobra 71. 198 Junona 230 Jupiter 17. 216 hriscanstvo 46-7 hrizanteme 26. 19 komete 215 kompjuteri 95 komunikacije 96-9 kondor215 konfete 165 konoplja 173. 123. 215 karta sveta 233 Katarinin tocak 168 kazan 20. 125. 216 kosmologija 116-17 kosti 11 7. 105. 235 Hrist213 Hristov krst 109. 89. 27 kipovi 8-9. 219 jelka 171 jesen 189. 155. 179. 217 koptski 217. 152.216 kokosov orah 215 kolaci 164. 175 imela 87. 188 judaizam 44-5 jug 193. 130 incest 66 inicijacija 56. 106.210 hobotnica 183 hodocasnici 193 Hor 14.221 gong 226 gorgone 138. 152 ideograiija 204 ideogram 204 lgdrazil 37 igra 166-7 igracke 167 K Kairos 189 Kajlas 150. 183. 218 grifoni 138. 242 koral 183. 88-9 kapuljaca 228 karanfilici 173. 21 O kraba 124. 229 hijerogliii 228 himera 136. 166-7 kljucati 21 o knjige 98. 160 izlazece sunce 118 izomorii 229 izvori 197. beskonacnosti 216 cednosti 218 dijagonalni 217 Filipov 217 Golgote 216 grcki 108. 189 kamen mudrosti 231. 160. barjacni 217. 147. 104. 195 kamenje 195. 243 ibis 229 icamna 30 I C:ing 107. 218 kvadratni 218 latinski 109 Lazarev 216 lorenski 109.216 kreativnost 166 kremiranje 159. 125.41. 113. sveti 53. 249 J jabuka 67. 178. 216 istocno-pravoslavni 217 jevanoelista 217 keltski 108. 211 kanui 28. 139. 227 heruvim 133 hidra 137. 216 krst. 143. 227 keltska 212 Hefest 189 heksagon 105. 183 Krajsler 214 kraljevi 119. 117. 215 kocka 113. 167 kraljice 147. 228 hleb45.~ . 179. 217 golub47. 167 krava 11.216 malteski 218 na globusu 218 obnoviteljski 218 palestinski 216 papin 217 Petrov 216 pljackaski 21 7 portalni 218 prikriveni 217 sa ispunjenim krakovima 218 sa jednakim krakovima 218 sa kruznom putanjom 218 sa odeeom 218 sa sidrom 217 sa strelicama 217 svetih arhanoela 217 svetih jevanoelista 217 svetog And rije 217 svetog Antonija 217 svete Birgite 217 svetog Borda 217 svetog Jovana 217 siljati 218 tocka I sunca 218. 228 hemijski simboli 79 heraldicki bodezi 227 Hermes 17. 120. 87. 173. 215 karaniili 175 kapice (skoljke) 40. 219 krokodil 29. 227 heksagrami 107. 130-1 Hagit 226 harfa 20. 207 kalendar 30.207 jagnje 46. 129. 213 himne 54 hinduizam 40-1. 228 hinduski 40-1. 208 jevanoelisti 217. 199 joni 157. 165 kolevka 216 Koloseum 18. 244 molitveno 142. 195 kajsija 177. 230. 151. 218 gvozdeni 218 Hristov 109. 136. 151 jarac 83. 193. 234 lnana 13. 182.67. 218 grcki krst 108.

118. 47. 161. 161. 245 lale 175 Laksmi 40 Laksmina zvezda 112-244 lanci 142. 118. 129. 108. 93. 35. 130-1 palica 68. 212 lorenski krst 109. 39. 123. 188 Lung (zmaj) 141 N nacisticki 235 nadrealizam 75 Najk 18-19. 107. 29.232 lov 10. 199 opasnost 219 muve 184. 19~22~ 101 trece oko 222 odeca 64. 232 linije 106-7. 31. krv 67.---------------~--- ----. 53. 220 pastiri 46. 60. 233 maslinova grancica 162. 222 lav 13. 240 palme 170 papagaji 236 papin krst 217 papir 98 papirus 15 paprat 223 paradajz 246 pas 31. 69. 228 medvedi u kavezu 55 mehurici 211 Menora 143. 235 nakit 11. 189. 234 Minotaur 137. 103. 186. 221 dvoglavi 180 osma kuca 221 osmica 105. 117. 37. 231 lava 200 lavirint 148-9. 162-3 . 177. 248 Mars 233 maske 24-5. 71. 238 narcis 175 natpisi 96-7 nebo 198-9 nedelja 249 nefrit 31. 227 ogrlica 111 LJ ljiljan 47. 110-1i. 181 pecati 95 pecurke 234 pecinska umetnost 10-11 pee na promaju 249 Pegaz 137.242 paun 180. 153. 174. 142. 189. 138. 180 masine 78 matematicki znakovi 79 med 165. 108. 241 patke 162. 245 kruska 237 ksi-ro 46.40. 219 p pacovi 239 pagode 236 pakao 86. 162. 234 makaze 240 mandale 106. 248 limun 231 linga 40.238 molitveno kamenje 238 morski konj 241 mreze 235 mudre 101 mumije 15 L labudovi 181. 37. 138-9. 221 paukovi71. 162. 75 izmeau :Zena 232 ljubicica 161. 28. reka 14. 151. 103.21. 185. 174-5. 118. 113. 94 nakovanj 207 namaste 100 namestaj 93 Nandi 41 nar 117. 149 mir 237 miro 23 misevi 234 mitovi 71 Mitra 19 mitska stvorenja 136-9 mobilni telefoni 95 molitvenitocak43. 117. 232 zakrivljene 219 lobanja 31. 105. 189 majka i dete 234 majmun 31. 47. 95. 52. 179. 158. 178.234 meseceve mehe 120. 163. 221 osmokraka (zvezda) 123 osmougaonik 236 z 0 M macevi 20. 67. 150 mantovski krst 218 Marija Devica 47. 92. 180. 189. 95. 47. 128. 233 Lazarev krst 216 leopard 231. 198-9. 198. 234 ognjiste 92. 104. 211 Micubisi 234 minaret 48. 233 menstruacija 67 merdevine 230 merenje dusa 71 Merkur 233 mesec 11. 138 pehar 135. 31. 32-3.212 latinski krst 109 Lao-Cu 38-39 lasica 95. 184-5.1 mesing 210 meta 245 metal 233 metla 92. 159 lonac za taljenje 20. 69. 218 kuca 31. 87. 245 macka 178-9. 67. 224 muzicke note 234 Opel 236 orao 19. 165 obrnuta cetvorka 239 ocat 248 oci 155.27. 184. 121.212 pelikani 237 peort 237 0 obelisk 236 oblak 75. 157. 236 olovni sulfat 231 olovo 231. 223 lepeza 223 leptiri 158. 84-5 kuhinja 85 kunic'. 157. 144 nilski konj 228 nkonsonkonson 235 noc 235 noge 156. 249 altar 144 oluje 198. 156. 158. 212 magla 54 majanski kalendar 189 majcina dusica 174 majcina utroba 157 majka zemlja 190-1 majke 53. 150. 224 nokti 223 novae 94-5 noZ31.234 pun 121. 118. 227 Kupidon 162. 185. 94 neplodnost 161 Neptun 235 nikl 235 Nil. 102 Odin 21 ogledalo 47. 216 Iotas 15. 74. 124. 39. 71. 211 leto 189. 179. 234 mlad 121. 174-5 ljudsko telo 154-7 okeani 196 oklop 208 oko vatre 222 okretaljka 211 oksidacija 211 Olimpijske igre 17. 231 ljubav 128. 219 Ku ran 48. 244 lesinari 18. 215 obnova 239 obrve 222 obrijane glave 154. 92. 162. 179 krug i strela 214 krugovi 32. 191. 71. 11 lula 237 lunarni kalendar 106.

165. 242 ponavljanje 239 poplave 194. 157 Saturn 240 sauvastika 240 sazvezoa nepomicnih zvezda 216 Scila 138 sedmical05. 32. 43. 244 suncani pies 119 suncana svetlost 244 suncani tocak 245 suton 55. 175 suncani disk 108. 152. 158. 130-1. 108. 194. 223 snovi 58-9. 78. 242 sidro 68. 216 rogovi 188. 110. 121. 238 pirinac 27. 182. 187. 188. 111. 175. 75. 11 smesa 234 smokve 50. 163.235 pupcani kamen 16 putovanje 88-9 puzevi 242 R radijacija 239 Rafail 239 raj 78. 113.223 rooenje 158-9. 218 raspece 109 reke 196-7 reklamiranje 76-7 rese 245 riba46. 105. 169. 103. 228 romanticna ljubav 162 rospije 138 rub 55 rubin 163 rub sume 55 ruke 208 rune 97. 238. 135 rog izobilja 161. 72-3. 245 prsti 198. 111. 212 terazije 240. 243 Prozerpina 17 prstenovi 17. 242 Sitroen 214 siv 115 skakavci 185 skelet 159 skiptar 95. 224 peti element 223 petlici 198 petlovi 180. 210 slike u steni 10. 215 satiri 137. 125. 30. 243 post 49 posteljica 158 povratak kuci 228 precistiti 223 prepelica 238 prerada 239 pricesce 47 prolece 17. 198 sfinga 13. 112-1 sminka 102 suma 249 sumske nimfe 134-5 T tabu 66-7 tacka 106. 107. 144 tantra 161 taoizam 38-9 tarot 107. 194 sirene 73. 121 pomracenje 119. 242 starac 189 staresine 53 starica 189 stepenista 243 stopala 156. 223 smrt 103. 35 sestica 104. 240 stubovi 107. 209 pol 160-1. 221. 1i7. 12. 174. 82. 163 plavi mesec 120 pleter 212 Plimsolova linija 237 pluca 15 plug 194. 176. 162. 160. 244-5 suncobrani 236 suncokret 118. 189 suze 245 svastika 42. 245 sveta mesta 144-5. 248 podne 189 pogreb 151. 176. 246 tikva 238 tocak godine 189 tocak zivota 105 Tor 21 tornado 199 topovi 211 . 160. 237 Pluton 17. 239 pisanje 96-9 Pitagorin trougao 112 planetarni sistem 7 plast 47. 86. 215 platina 237 plav 114. 108-9. 223 pesak 91. 193 svete graoevine 145 sveti predmeti 142-3 Sveto trojstvo 47. 114. 99 rupa 195 ruza 47. 181 petokraka (zvezda) 122. 165 pojas 111. 14. 197 porodica 223 Posejdon 196. 240 slep 155. 224 strelac 125.241 seksualnost 76 sela 84-5 seobe 234 sever 193. 123 petougaonik (pentagon) 113. 162.215 stupe 43. 118. 45. 237-8 po bed a 100. 105. 26. 240 samanizam 36-7 saran 182. 246 Tezej 149 tigar 178. 115. 240 s sandale 240 sat 60. 224 pojedinacna 220 kvad rat sa 24 3 tri kod trougla 220 u redu 220 Tadz Mahal 26-7 tajni kodovi 99 talog 238 tamjan 23. 218 temperament. 198. cetiri 157 tele 211 Teozofsko drustvo 246 tepisi 23. 160. 237 pik 242 pilici 213 piramide 7. 52. 209. 162. 177. 164. 92 Sveti znak 228 s Safran 172. 107. 242 sestokraka (zvezda) 104. 240 sok 230 spirala zivota 243 srce 155. 162. 192. 165. 159. 228 Sveti duh 228 Sveti Gral 20. 169 tartar 245 tau 109. 189. 244 sunce 11. 40. 173.112. 50. 153. 119 suncani kalendar 188 suncani krst 218. 223 prva kuca 223 pupak 156. 95. 37. 161. 191 rakete 242 rang 64-5 raskrsce 89. 212 satori 23. 125 tetragramaton 45. 164. 95 perje 181. 138. 229 Petar Pan 166 petica 105. 219 sneg 242 snop zita 241 snopic pruca 69. 122. 186. 163 srce u plamenu 227 srebro 94.I I ~ ~ 254 Vl ""' 0 z perjanica 68. 112-13. 161. 123 polumesec48. 207 sinagoge 44 Sinajska gora 193. 159. 226 pesme 167 pescani sat 159. 79 so 144. 93. 14. 194 Polaris 238 Polarna zvezda 35. 208. 69.

108. 169 vucica 18. 241 zubi 155. 165 vencanje 63. 239 tref 40. 241 ziva 17. 164 vinova loza 177 virovi 197 Visnu 40. 249 :Zuc 157 zut 26. 58. 75. 207 vosak 249 vostani pecati 95 vradzbinski tocak 32. 112-13. 168. 139. 36. 147. 231 vencani prstenovi 163. 228 zemlja 37. 116-17. 165. 114. 147. 216 zene 73. 84-5. 17. 36. 117. 67. 178-9. 221 zmajsko oko 222 lzdavac: IP "JRJ'. 164. 167 vetar 31. 106. 122-3. 236 totemi 68. 159. 151. COPYRIGHT © Annes Publishing Ltd 2005. 91. 213 trnje 246 rrougao 104. 68-9. 221. 192. 118. 78. 190-1. 167 vino 47. 146. 33. 176-7 voda 31. 247 u udaljenost 220 udica 223 ugaon i krst 21 7 ulje 236 destilovano 220 etericno 222 umetnost 74-5 uniforma 54 uragan 199 Uran 248 urna 92. 128. 158. 33. 237 VO zimzelen. 241 znak uzvika 222 zob 17. voce 50. fotokopiranjem iii drugacije bez prethodnog pismenog odobrenja nosioca autorskih prava. 248 uspeh 244 uspravni kamenovi 104. 248-9 vodena stvorenja 182-3 vodolija 125. z CJ m zmija omotana oko jajeta 241 zmije 37. 223 duhovi vatre 135 hramovi vatre 200 vatromet 200. 158. 169. 126. 208 zavezanih ociju 210 zelen 69. 171 zlatna folija 225 zlatni broj 17 225 zlatni broj 18 225 zlato 94. 163. 156. Zemun .Beograd Za izdavaca: Mitar Miso Ninkovic Prevod: Lazar Macura Korektura i lektura: Jelesic Milana Priprema za stampu: "VIS Studio''. 210 vera 222 vertikalna linija 106-7 Sva prava zasticena.233 zivot 82 zivotna sila 82 zrtve 31 155. 164. 75. 178. 189. 215 tresnje 176. 248 veo 64 vepar 21. 225 zmaj 26. 162. 249 zenski pol 64. umnofavati iii prenositi na bilo koji nacin. 248 Vlasici 188. 63. 249 vukovi 18. 194. 234 uzde 211 z zacini 173 zakrivljene linije 219 zalazak sunca 118-19 zamkovi 212 zapad 193. 52. 198 zapaljeni grm 200 zastave 54. 69 totemske zivotinje 28 trake 160. 2007 © za Srbiju LP JRJ Zemun-Beograd 2007. 135. 189. 165. elektronski. 199 vidra 236 vile 134-5. 186-7.243 zgrade 31. Loznica Tiraz: 3000 Godina izdanja 2007. 140. 165 Venera 74. 195 usta 155. 114-15 Zeleni C:ovek 115. 197. 137 zelenika 87. 162. 249 zensko 223 :Zito 17. Novi Beograd Dizajner: Adelle Morris Autori: Mark O'Connell Raje Airey Stam pa: Mladost. 246 zvezda (morska) 244 zvezde padalice 215 47. 198. 145 zima 189. 248 zavetni kovceg 44. 11. 114. 249 vulkani 200-1 i: zabe 182-3.r vestice 53. 224 zatvoren prostor 222 zavese 93. . 178. 222 Zevs 16. mehanicki. 225 zdralovi 181. 157. 159. 118 v vagina 157 vampiri 52 vatra 10. 223 Vavilonska kula 13 vece 122-3 vecernjaca 122-3 Velika boginja 126-7 venac lovorov 162. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati.

pristupacan tekst objasnjava1 desifruje i kategorizuje znakove1 ukljucujuCi dubinsku analizu nekih najvaznijih simbola1 kao sto su tocak1 krst1 vrata1 duga1 zmaj1 sunce i lavirint Saddi knjigu od preko 1 000 ilustracija ikonografskih simbola pored vise stotina slika u boji koje prikazuju ave iskonske metafore . umetnickim delima. dijagrarnima i crtezima1 i predstavljen autoritativnirn tekstorn1 komentarima i definicijama Raskosne ilustracije pokazuju kako su znakovi i simboli tumaceni kroz vise hiljada godina umetnosti1 mitologije i religije1 ocl Vavilonaca i Sumeraca do modernog sveta Naucan.ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas OcaravajuCi vodic u vise stotina simbola1 znakova i ideograrna1 ilustrovan fotografijama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful