P. 1
Prirodni Resursi - Seminar Ski Rad

Prirodni Resursi - Seminar Ski Rad

4.0

|Views: 24,532|Likes:
Published by msekulic

More info:

Published by: msekulic on May 12, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2015

pdf

text

original

Seminarski rad

Jelena Sekulić

UVOD
Prorodni resursi su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski konstrolisani. Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinačne količine, oni su osnov za predstojeći privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije. Naravno, postoji i deo prirodnih resursa koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sačuvan za sadašnje i buduće generacije, a to posebno važi za one resurse koji se teško obnavljaju i neobnovljive prirodne resurse. Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i strategije njihovog održivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo efikasno sprovođenje. Prirodnim resursom obično nazivamo sve ono što potiče od Zemlje - zemljište, biljke, životinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve ih koristimo u vrlo različite svrhe, kao što je: • • • • • proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda važnih za svakodnevni život, dobijanje električne energije, gajenje useva, vožnju automobila, građevinske radove...

Sve što jedemo, koristimo ili kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a zbog sve većih i rastućih potreba, mi ih vrlo brzo iskorištavamo. Mnogi prirodni resursi se iscrpljuju brže nego što mogu biti zamenjeni novim. Iz tog razloga mora se obratiti pažnja na tu činjenicu da će se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, zato što živi svet na Zemlji zavisi od ovih resursa.

1

Seminarski rad

Jelena Sekulić

1. PRIRODNI RESURSI - POJMOVI I DEFINICIJE, PODELA
Elementi prirode se dele na: • • Prirodne resurse (izvore) - odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji tj. privedena korišćenju. Prirodni uslovi - prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima, reljef, zemljište, sunčeva toplota, atmosferske padavine, blizina vode za navodnjavanje) koji se ne mogu neposredno koristiti, ali bez njihovog učešća neke proizvodnje nisu moguće. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje čoveka, a samo je pitanje u kojoj meri će to on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti. Prirodna dobra koja se još ne koriste predstavljaju rezerve. Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja čoveku mogu biti od koristi ili to već jesu, tj. mineralne sirovine, vode, zemljište sa vegetacijom i prirodni uslovi. Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal. Prirodni resursi se mogu podeliti prema pripadnosti na prirodne resurse: • • • • atmosfere (vetar, kiša, sunčanost,...) litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljište) hidrosfere (kopnene vode i okeani) biosfere (flora i fauna)

Prema trajanju, prirodni resursi mogu biti: • • neobnovljivi resursi (mineralne sirovine) obnovljivi resursi (zemljište, vode, flora i fauna na kopnu i moru, kao i neki nemetali npr. šljunak i pesak, kao i morske soli)

2

Seminarski rad

Jelena Sekulić

2. MINERALNI RESURSI
Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa, to su iscrpljivi resursi i zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje tj. štednja, koje se u savremeno vreme ostvaruje: reciklažom, supstitucijom i uvozom. Korišćenje mineralnih resursa izaziva veliko zagađenje životne sredine i praćeno je sledećim pojavama: • • • • velika degradacija zemljišne površine velika količina otpada velika količina otpadnih voda naftne mrlje.

Mineralne sirovine su mineralne materije neorganskog ili organskog porekla koje, pri određenom stupnju razvoja tehnike i tehnologije, mogu ekonomično da se koriste u prirodnom stanju ili nakon prerade. Minerali predstavljaju različita postojana hemijska jedinjenja. Postoje ograničeni delovi zemljine kore u kojima je sadržaj nekog elementa znatno veći od njegovog prosečnog sadržaja u zemljinoj kori i njih nazivamo ležišta mineralnih sirovina. Sirovine koje sadrže minerale metala nazivaju se rude. Rude mogu biti: • • Monometalične – one koje sadrže samo jedan metal; Polimetalične ili kompleksne – one koje sadrže više metala.

Mineralne komponente u jednoj sirovini mogu se svrstati u pet grupa ito: 1. Osnovne korisne komponente - mineralni nosioci elemenata zbog kojih se mineralna sirovina eksploatiše. 2. Korisne komponente - korisni mineralni pratioci osnovnih korisnih minerala, njima se povećava ekonomska vrednost sirovina. 3. Korisne primese - korisni elementi koji se javljaju u malim količinama, npr. plemeniti metali u rudama obojenih metala, gde se najčešće izdvajaju u koncentrate osnovnih korisnih metala i povećavaju ekonomsku vrednost. 4. Nekorisne komponente - minerali stenske mase i ostali minerali koji u datom trenutku nemaju ekonomsku vrednost. 3

Seminarski rad

Jelena Sekulić

5. Štetne primese - elementi čije prisustvo preko određenog sadržaja u sirovini ili koncentratima otežava ili čak onemogućava njihovo korišćenje, npr. arsen, sumpor u ugljevima itd. Primarna prerada rude se vrši procesom koji se naziva koncentracija. Koncentracijom se iz rude izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili više odvojenih proizvoda, koji se nazivaju koncentrati. Nekorisne komponente i štetne primese čine odvojen proizvod tj. jalovinu. Mesto gde se jalovina odlaže je jalovište. Mineralne sirovine, prema tehnološkoj klasifikaciji mogu biti metalični i nemetalični. Metalične mineralne sirovine se dele na: • • • • • rude obojenih metala, rude crnih metala, rude plemenitih metala, rude retkih metala, rude retkih i rasejanih metala.

Nemetalične mineralne sirovine imaju veliku i raznovrsnu primenu i to : • • • • • • u hemijskoj industriji i poljoprivredi, u građevinarstvu i industriji građevinskih materijala, u staklarskoj i livačkoj industriji, u keramičkoj i vatrostalnoj inustriji, abrazivni materijali, drago kamenje. Energetske sirovine tj. goriva, služe za dobijanje toplotne energije i drugih vidova energije. S obzirom na agregatno stanje dele se na: • • • • čvrsta goriva (ugalj, drvo...), tečna goriva (nafta), gasovita goriva (prirodni gas), geotermalni fluidi - oni spadaju u grupu obnovljivih energetskih izvora. U procesu primarne prerade rude izdvaja se koncentrat metala koji čini veći deo i jalovina koja predstavlja gubitak. Prilikom ovog procesa postoje sledeći troškovi: fiksni 4

Seminarski rad

Jelena Sekulić

(nisu zavisni od proizvodnje) i varijabilni (zavisni od proizvodnje) troškovi. Varijabilni troškovi su direktno proporcionalni proizvodnji. Donji granični sadržaj metala u rudi je minimalni sadržaj metala pri kome je eksploatacija rude ekonomski opravdana. Ekonomski je opravdana ako se stvori prihvarljiva minimalna dobit. Parametri kvaliteta mineralnih sirovina od kojih zavisi njihova cena su: • • Sadržaj korisnih komponenti - sadržaj metala u koncentratu je najvažniji pokazatelj kvaliteta. Sadržaj korisnih primesa - korisne primese u koncentratima povećavaju njegov kvalitet a samim tim i cenu npr. plemeniti metali, platina, selen, paladijum, germanijum u koncentratima bakra. • Sadržaj štetnih primesa - umanjuju kvalitet koncentrata a time i njegovu cenu. Za sve rude i koncentrate metala definisani su maksimalno dozvoljeni sadržaji štetnih primesa, za neke to znači manju cenu, dok je za neke to "prag" upotrebljivosti iznad koje koncentrat nije upotrebljiv pa samim tim nema ni cenu. Štetne primese mogu negativno da utiču na proces i kvalitet dobijenog metala, kao i životnu sredinu. • Sadržaj vlage - štetna je u svim rudama i koncentratima, povećava troškove transporta koncentrata do topionice i povećava troškove topljenja u topionici. Istraživanje ležišta ruda je složen poduhvat koji zahteva velika finansijska ulaganja, njegove osnovne faze su: • • • • osnovna geološka istraživanja, regionalna geološka istraživanja, poludetaljna geološko-rudarska istraživanja, detaljna geološko-rudarska istraživanja. Na osnovu geološko-rudarskih istraživanja utvrđuje se veliki broj podataka i kategorizacija rezervi. One mogu da budu A, B, C1, C2 i prognozne rezerve D1 i D2 kategorije. Prilikom izrade raznih studija i investicionih projekata, kao i prilikom donošenja raznih poslovnih odluka, bitno je znati kakve su rezerve ovih sirovina. Bilansne rezerve čine osnovu za izradu ovih studija i čine ih rezerve A i B kategorije i delimično C1, dok veći deo C1 C2 kategorije spadaju u vanbilansne rezerve. 5

Seminarski rad

Jelena Sekulić

Istraživanja ležišta sirovina obično traju 10-12 god. Kod velikih ležišta moguće je početi sa eksploatacijom pre završetka istraživanja i to ako su ležišta velika, tako da eksploatacija jednog dela ne remeti istraživanje preostalog dela. Takođe, bilansne rezerve istraženog dela ležišta treba da omogućavaju rentabilan kapacitet proizvodnje za određeni period, u kojem bi se istražio i preostali deo, a da objekti i radovi na otvaranju tog dela ležišta ne remete konačni program eksploatacije čitavog ležišta. 2.1. Metalične sirovine A. Ruda bakra Bakar se najviše troši u građevinarstvu 40%, elektroindustiji i elektronici 25%, industriji mašina i opreme 15%, transportna sredstva – najviše automobili 10% i hemijska industrija i razna potrošna dobra 10%. U Srbiji se ležišta bakra nalaze u istočnoj, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a najveći značaj imaju ležišta bakra na području Bora i Majdanpeka. U njima ima i plemenitih metala koji povećavaju vrednost rude. Ležišta sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se svrstati u tri grupe: 1. Ležišta sa velikim rezervama i relativno velikim sadržajem bakra – Borska Reka ali i na velikoj dubini. 2. Ležišta sa velikim rezervama i malim sadržajem bakra i plemenitih metala – Cerovo, Kiseljak, Lece. 3. Ležišta sa relativno velikim sadržajem bakra i malim rezervama – Čika Mrin, Stojadinovići, Karavansalija.

B. Rude olova i cinka Srbija je do pre 20 godina imala veliku proizvodnju olova i cinka u svetskim okvirima. Međutim danas su aktivna samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i Grot kod Vranja, dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraženih rezervi. Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem, jer se pretežno nalaze na većim dubinama, a u sebi sadrže ekonomski značajnu količinu srebra, a ređe i zlata. Neke su nosioci ekonomski interesantnih količina kadmijuma i bizmuta. Danas su interesantna ležišta sa sadržajem olovo-cinkovne rude koji je veći od 5%: Veliki Majdan, Lece, Kosmaj, Grot, Belo Brdo, Stari Trg i još neka ležišta u kopaoničkoj i šumadijskoj oblasti. 6

Seminarski rad

Jelena Sekulić

Sve rude olova i cinka se podvrgavaju flotaciji ili gravitacijskoj koncentraciji, pošto metalurgija zahteva koncentrate olova sa više od 65% olova i koncentrate cinka sa više od 47% cinka. C. Boksit Boksit je sirovina iz koje se dobija aluminijum, koji široku primenu u mnogim industrijskim granama. Aluminijum je veoma rasprostranjen u gornjim delovima zemljine kore i njegov srednji sadržaj je 7,45%. Boksit se najčešće ne podvrgava primarnoj preradi. Srbija nema proizvodnju boksita i aluminijuma, mada postoje ležišta boksita u zapadnoj Srbiji – Tara, Mčkat, Počuša sa prosečnim sadržajem 25-30% aluminijuma, niskog kvaliteta zbog visokog sadržaja silicijuma. D. Ostale metalične sirovine Gvožđe - sadržaj u zemljinoj kori iznosi 5%. Korisni elementi u rudama gvožđa su: kalcijum, magnezijum, mangan i vanadijum, a štetni su: fosfor, sumpor, bakar, olovo i cink. Srbija nema aktivnih rudnika gvožđa iako su registrovane velike potencijalne rezerve čija je karkteristika mali sadržaj gvožđa, pa se celokupne potrebe železare Smederevo uvoze. Mangan, hrom i titan - sirovinska baza ovih sirovina je takođe nepovoljna pošto registrovane potencijalne rezerve imaju mali sadržaj metala pa su ekonomski neisplative. Antimon - strateški metal koji se koristi za proizvodnju naoružanja. Registrovane vanbilasne i potencijalne rezerve ove rude svrstavaju Srbiju u interesantna područje i u svetskim razmerama. Nikl i kobalt - u Srbiji postoje interesantne rezerve ovih sirovina. Potencijalne rezerve postoje u ležištima Ruđinci i Veluća i Mokra Gora, dok su sve bilansne rezerve u jedinom aktivnom nalazištu fero-nikla kod Glogovca. Kalaj, molibden, volfram - u značajnim rezervama su evidentirani u Srbiji, ali su vrlo malo istraženi i zato se svrstavaju u potencijalne. Zlato i srebro - u Srbiji ne postoje značajnija ležišta, dok se potencijalne rezerve nalaze na područji Crnog Vrha, Bora, Deli Jovana, Majdanpeka i Blagojevog kamena kod Kučeva. Zlatonosne žice su male debljine i sa čestim prekidima što otežava istraživanje i poskupljuje eksploataciju. Postoje i sekundarna tj. aluvijalna ležišta u dolinama reka Pek, Šaška, Crnajka, Porečka Reka i Trgoviški Timok, a njihova opšta odlika je reletivno mali i 7

Seminarski rad

Jelena Sekulić

neujednačen sadržaj zlata i srebra, pa zbog toga nisu zanimljiva za veću i organizovaniju eksplataciju. Oko 15% svetske proizvodnje zlata i preko 20% srebra dobija se preradom ruda bakra, što je slučaj i u Srbiji gde je 2002.god. proizvedeno 90 kg. zlata i 2t. srebra. 2.2. Nemetalične sirovine Nemetalične sirovine se nazivaju i industrijski minerali (bez dragog kamenja). Mogu imati raznu namenu - abrazivi, keramičke sirovine, sirovine za hemijsku industriju, konstrukcioni materijali, u optici i elektronici, za proizvodnju veštačkih đubriva... Nemetalične sirovine predstavljaju značajan razvojni resurs naše privrede. Srbija ima značajnu proizvodnju mnogih nemetala i to: Kvarcni pesak - Rgotina kod Zaječara, Donja Bela Reka kod Bora, Lazarevac, Valjevo, Vršac itd. Najveći deo se troši u staklarskoj i livačkoj industriji. Magnezit - okolina Čačka, Raške i na Zlatiboru. Troši se za proizvodnju vatrostalnih opeka i magnezijum metala. Azbest - kod Baljevca na Ibru i Stragari i Ruište kod Kragujevca. To je specifičan vlaknasti mineral otporan na toplotu i kiseline, pa zato služi za proizvodnju vatrostalnih tkanina. Fosfat - Lisina kod Bosilegrada, detaljno istražena ali nije u eksploataciji. Postoje i značajna ležišta krečnjaka, dolomita, laporca, feldspata, glina, barita, zeolita, kaolina, bentonita i dr. nemetala koja se eksploatišu.

3. ENERGETSKE SIROVINE
Energetske sirovine su od posebnog značaja za sve proizvodne grane neke privrede. U okviru energetskih resursa na prvom mestu su resursi nafte i gasa. Ovi energenti se kod nas već više decenija proizvode na prostoru Vojvodine. S obzirom na prethodno izražene skokove cene nafte na svetskom tržištu, ovi resursi imaju poseban značaj sa strategijskog

8

Seminarski rad

Jelena Sekulić

stanovišta za celokupni energetski i prerađivački sektor privrede. Resursi uglja su takođe strateški važan faktor i za privredni razvoj. Energetski potencijal Srbije je izražen sledećim brojkama: - ugalj 85%, nafta i prirodni gas 5%, uran 3% i uljni škriljci, a hidroenergija i ostali obnovljivi izvori energije čine 7%. Bruto potrošnja energije u Srbiji: ugalj 49%, nafta 29%, prirodni gas 15%, hidroenergija 7%. Termoelektrane u Srbiji sa najvećima kapacitetom su: Nikola Tesla A i B, Kostolac A i B, Kosovo A i B, Kolubara i Morava. Određeni značaj imaju i obnovljivi izvori energije kao što su geotermalna energija, biomasa, sunce, vetar i nedovoljno istražene nuklearne sirovine i uljni škriljci. Ugalj - najznačajniji energetski izvor u Srbiji sa utvrđenim rezervama koje iznose više milijardi tona od čega je 40% bilansnih rezervi. Struktura bilansnih rezervi uglja je: lignit 94%, mrko-lignitski 5%, mrki 0,6% i kameni 0,4%, što pokazuje da Srbija nema kvalitetnih ugljeva. Proizvodnja u Srbiji: lignit 98,5% , mrki 1% i kameni 0,2%. Odlika svih vrsta naših ugljeva je relativno mala donja toplotna vrednost. Ležišta uglja u Srbiji: • Kameni ugalj - Ibarski rudnici (Jarando i Ušće) i Vrška Čuka. Njihove bilansne rezerve iznose 20% od ukunih rezervi kamenog uglja, što znači da je najveći deo rezervi van eksploatacije. • Mrki ugalj - Rembas, Bogovina i Jasenovac. Udeo rezervi ovih rudnika u ukupnim rezervama iznosi 47%. Perspektiva za nalaženje novih bilansnih rezervi mrkog uglja postoje u Mlavsko-petrovačkom basenu. • Mrko-lignitski ugalj - Soko, Štavalj i Lubnica. Po kvalitetu se nalazi na prelazu iz mrkog u lignitne ugljeve i dobrog je kvaliteta. Posle lignita ima najveći privredno ekonomski značaj. Rezerve se nalaze u basenima gde postoji eksplatacija i to Sokobanjskom 73%, Sjeničkom 24% i Lubnica 3%. • Lignit - bilansne rezerve locirane su po basenima Kosovski basen 64%, Kolubarski 18%, Kostolački 5% i ležište Kovin 1%. Osnovna obeležja naših lignita su: velike rezerve, velika debljina ugljenig slojeva, mala dubina i nizak kvalitet (zbog toga se najviše sagoreva u termoelektranama radi prizvodnje elektroenergije). Nuklearne sirovine - karakteristika otkrivenih ležišta urana kod nas je nizak stepen istraženosti sa izuzetkom ležišta na Staroj planini. Sadržaj urana u našim rudama je 9

Seminarski rad

Jelena Sekulić

nedovoljan za rentabilnu eksplataciju, a pored toga proizvodnja nuklearne energije je skopčana sa velikim rizcima po prirodnu sredinu i ljude, tako da aktiviranje naši nalazišta nije izvesno u bliskoj budućnosti. Uljni škriljci - sadrže ugljovodonična ulja iz kojih se može dobiti nafta i njeni derivati. U području Boljevca, Aleksinačkom basenu, Zapadnomoravskom i ValjevskoMioničkom basenu se nalaze ležišta ugljenih škriljaca u Srbiji. Imajući u vidu aktuelne i očekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja električne energije iz uljnih škriljaca nije izvesna u bliskoj budućnosti. Nafta i gas - Srbija ima proizvodnju nafte i gasa ali nedovoljnu za sve potrebe. Posle istraživanja eksplatacione rezerve otkrivene su u Vojvodini (oko 99% proizvodnje nafte i ukupna prozvodnja gasa) i Stigu.

4. UTICAJ EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA ŽIVOTNU SREDINU
Iskorišćavanjem jednog prirodnog resursa, delimično ali dugotrajno, sa tendencijom rasta, uništavamo druge prirodne resurse. To je direktna i odmah vidljiva šteta na samom početku eksploatacije rude. Ostale štete manifestuju se kroz zagađivanje životne sredine. Jalovine rudnika metala izložene su neprekidnom dejstvu vetra. U njima se odvijaju hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih minerala teških metala i spirala njihovih jona u vodotokove, čime se ugrožavaju, a negde i u potpunosti uništavaju biljke i životinje. Erozijom odlagališta i jalovišta od strane površinskih voda ili od atmosferskih padavina, takođe, nastaju ozbiljna zagađenja vodotokova. Kod nailaska velikih voda plavi se priobalno, po pravilu, kvalitetno poljoprivredno zemljište i trajno zagađuje štetnim jonima teških metala. Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovišta izaziva zagađenje prašinom, u krugu prečnika od nekoliko desetina kilometara. U novije vreme su propisi u oblasti zaštite životne sredine znatno strožiji. Trošak za zaštitu životne sredine postaje realna ekonomska kategorija, prisutna u svim tehnoekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika, ali i pored preuzimanja svih mera zaštite, apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Havarije na flotacijskim jalovištima ne mogu se 10

Seminarski rad

Jelena Sekulić

apsolutno isključiti, zbog mogućih elementarnih nepogoda ili katastrofa, pa i mogućeg ljudskog propusta. Drugi veliki zagađivač životne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u kojima lignit sagoreva radi proizvodnje elektroenergije. Pošto u našim termoelektranama sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadržajem pepela, količine pepela su velike. Zagađivanje okoline može biti vrlo intenzivno, a ponekad i vrlo opasno za ljude i životinje. Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko složeniji i skuplji od deponovanja flotacijskih jalovina. Treći po redu veliki zagađivač životne sredine je proizvodnja i transport nafte. Zagađenje naftom najviše nastaje u njenom pomorskom ili rečnom transportu. Prema tome, racionalna potrošnja i štednja mineralnih resursa je neminovnost iz dva osnovna razloga: 1. mineralni resursi su neobnovljivi i kao takvi imaju ograničene rezerve, 2. smanjenom eksploatacijom mineralnih resursa umanjuje se zagađenje i štetne posledice po životnu sredinu. 4.1. Reciklaža otpada i racionalno korišcenje mineralnih resursa Portošnja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajući tempo rasta. Rezerve se brzo troše. Metalni otpad predstavlja vrlo značajan sekundarni resurs, čijim se sakupljanjem i vraćanjem u proces ponovne prerade značajno smanjuje potrošnja primarnih sirovina, produžuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagađenje životne sredine. Ponovno korišćenje metala iz otpada, kao i uopšte ponovno korišćenje drugih materijala naziva se recikliranje (reciklaža). U globalnoj podeli, imamo dve vrste otpada: industrijski i komunalni. Odgovarajućom preradom komunalnog otpada značajno se smanjuje potrošnja primarnih sirovina za proizvodnju stakla, čelika, aluminijuma, obojenih metala, papira, plastike i dr. Veći je udeo metala u otpadima razvijenih zemalja. U razvijenim zemljama se komunalni otpad tretira u postrojenjima za sortiranje. Neorganske komponente se ponovo vraćaju na preradu, dok se organske kompostiraju (spaljuju) ili delom spajaju radi proizvodnje toplotne ili električne energije. Nakon takvog tretmana preostali deo otpada je manje mase i zahteva manje površine za deponovanje. Sortiranje otpada započinje na mestu njegovog nastajanja (odvojeni kontejneri za pojedine vrste otpada: metal, staklo, papir, plastika itd.). 11

Seminarski rad

Jelena Sekulić

Od svih komponenti komunalnog otpada, najlakše se reciklira čelik, koji se smatra 100% reciklabilnim. Aluminijum iz reciklaže opredstavlja idealnu sirovinu za izradu ambalaže za prehrambene proizvode. Hartija je najzastupljenija komponenta u komunalnom otpadu. U reciklirane komponente komunalnog otpada spada i staklo. U Srbiji se tek odnedavno pojavljuju prva postrojenja za separaciju komunalnog otpada. Postepeno se uvodi i separacija na mestu nastajanja. Efekti reciklaže ogledaju se u sledećem: • • • • • Proizvodnja metala, papira, stakla i drugih materijala iz otpada je jeftinija. Smanjuje se količina otpada koji se deponuje, te su po tom osnovu manji troškovi za zakup zemljišta, pripremu i održavanje deponoje. Manje deponovanog otpada, znači manje zagađivanja životne sredine. Smanjuje se potrošnja primarnih neobnovljivih mineralnih sirovina, čime se produžava vek eksploatacije. Manja proizvodnja metala iz primarnih sirovina znači manju količinu jelovine, a time i manje površine i troškove za odlaganje, kao i manje zagađenje životne sredine. • Pravilno izabrana strategije i tehnologija za preradu otpada donose profit u upošljavanju ljudi.

4.2. Razvoj novih tehnologija i štednja mineralnih sirovina Kod većine ležišta metala, u proseku 5% čine najbogatiji deo rude, do 35% je ruda sa srednjim sadržajem metala, na bazi koje se odvija eksploatacija i oko 60% je siromašna vanbilansna ruda. Te vanbilansne siromašne rude čine najveći i najznačajniji sekundarni izvor za dobijanje metala. Vrlo važan pokazatelj racionalnog korišćenja mineralnih sirovina je iskorišćenje bilanskog dela ležišta, koje kod površinskog otkopavanja iznosi 8090%, a kod podzemnog 60-75%. Razvoj novih tehnologija otkopavanja ležišta, kao i razvoj tehnologije za valorizaciju metala iz zaostalih neotkopanih delova ležišta i deponovanih vanbilansnih ruda, su vrlo značajni pravci u racionalnom korišćenju mineralnih resursa. Razvijene su, i primenjuju tehnologije za preradu i doiskorišćavanje metala iz sekundarnih sirovina. Na raspolaganju je sve više polimetaličnih kompleksnih ruda za dobijanje više metala. Na toj osnovi se razvijaju nove tehnologije prerade, tzv. "bezotpadne tehnologije". 12

Seminarski rad

Jelena Sekulić

Njima se teži da se iz kompleksnih sirovina valorizuje što veći broj korisnih komponenata, a jelovina svede na najmanju moguću meru. Brza iscrpljivanja mineralnih resursa zavise od mogućnosti njihove supstitucije, diskontne i poreske stope. Smatra se da pad diskontne stope rezultira većom štednjom resursa, i obrnuto. Visoka poreska stopa može da dovede do odlaganja eksploatacije nekih sirovina.

5. OBNOVLJIVI ENERGETSKI IZVORI
Obnovljiva energija se obnavlja približno istom brzinom kojom se eksploatiše. U obnovljive energetske izvore spadaju: • • • • • • hidroenergija, geotermalna energija, solarna (sunčeva) energija, energija vetra, energija biomase, energija plime i talasa.

Korišćenje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog značaja za svaku zemlju. Značaj se ogleda u štednji neobnovljivih energetskih izvora i zaštita životne sredine. Energetska stabilnost i sigurnost se mogu ostvariti štednjom neobnovljivih energetskih izvora na račun većeg korišćenja obnovljivih i štednjom i racionalizacijom potrošnje. Postoje 4 grupe rešenja za smanjenje štetnih gasova: 1. Energetska efikasnost; 2. Obnovljivi izvori energije; 3. Geološko skladištenje ugljendioksida i 4. Nuklearna energija. Ugljendioksid se skladišti u dubokim geološkim formacijama (slatkovodni i slani akviferi i ležišta nafte, gasa i uglja). Odlike geološkog skladiranja CO 2 su: čistoća,

13

Seminarski rad

Jelena Sekulić

sigurnost, dugoročna perspektiva, energetska bezbednost, ekonomičnost, efikasnost i prihvatljivost javnog mnjenja. Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je vrlo značajan. Učešće pojedinih obnovljivih izvora u ovom potencijalu iznose: • • • • • 62.7% u biomasi (u drvnoj masi i u poljoprivrednoj biomasi). oko 10.4% u malim vodotocima na kojima se mogu izgraditi male hidroelektrane; oko 5.2% u postojećim geotermalnim izvorima; oko 5% u energiji vetra, i oko 16.7% u solarnoj energiji (pod pretpostavkom da svaka stambena jedinica ugradi po 4m2 kolektora, što su prosečne potrebe individualnog stambenog objekta). 5.1.Hidroenergija Hidroenergija je važan izvor elektroenergije. U strukturi svetske proizvodnje učestvuje sa oko 16%. Hidroenergija je koncentrisan energetski izvor, ona zavisi od protoka i pada vodotoka. U Srbiji su najznačajnija dva reona: sliv Drine i Đerdapski sektor Dunava. Hidroenergetski potencijal reka Srbije iznosi oko 27 TWh/god. Tehnički je iskoristivo oko 20 TWh/god., a iskorišćeno je 10 TWh/god. Hidroenergetski potencijal neših reka nije u davoljnoj meri iskorišćen. Na nekim rekama, hidroenergetski potencijal će biti samo deklimično iskorišćen, jer su planirane kao izvorišta regionalnih vodovodnih sistema (Toplica, Crni Timok, Rasina, Studenica, Veliki Rzav, Mlava, Lepenac,...). Povećanje interesa za korišćenje energetskog potencijala malih vodotoka rezultiralo je razvojem novih turbina, koje mogu da rade na malim protocima i padovima i tako omogućuju postavljanje mini hidroelektrana. Budući da naš preostali neiskorišćeni hidroenergetski potencijal, najvećim delom na manjim rekama, to izgradnja mini hidroelektrana, u budućnosti, ima prioritetan značaj. Izgradnja malih hidroelektrana ima strateški značaj, kako sa stanovištva sigurnosti snabdevanja lokalnih potrošača elektroenergijom, tako i sa stanovištva zapošljavanja domaćih preduzeća za proizvodnju opreme i izvođenje radova. 5.2.Geotermalna energija 14

Seminarski rad

Jelena Sekulić

Geotermalna energija je toplota Zemlje. Temperatura zemljine kore raste sa povećanjem dubine. Na svakih 33m temperatura raste za 1OC, to predstavlja geotermski stupanj. Dublji deo Zemlje je usijan i istopljen - magma. Oko 98.5% zapremine Zemlje čini magma temperature preko 1600OC. Geotermalna energija u Zemlji nalazi se u poroznim stenama, neporoznim „suvim“ stenama, istopljenim stenama - magmi. U vezi sa sredinama gde se nalazi, geotermelna energija se deli na: • • • Hidrogeotermalnu - energija akumulirana u podzemnim termalnim vodama čija je temperatura veća od 10OC. Netrogeotermalnu - energija akumulirana u suvim stenama ispod dubine na kojoj je njihova temperatura oko 10OC. Magmogeotermalnu - energija akumulirana u magmi.

Ako su akumulacije geotermalne energije takve da se ona iz njih može ekonomično eksploatisati, onda one predstavljaju nalazišta geotermalne energije. U zemljinoj kori postoje: nalazišta termalnih voda i vodene pare, nalazišta toplih i vrelih stena, i nalazišta magme. Broj mogućih načina neposrednog korišćenja geotermalnih fluida najviše zavisi od njihove temperature. Voda niske temperature (50-75OC), koja se koristi za grejanje stanova, radnog prostora, staklenika i u pojedinim insdustrijskim procesima. Voda srednje temperature (do 140OC), koja se koristi u industijskim procesima i za proizvodnju elektroenergije. Voda visoke temperature i suva para (140-350OC), koja se koristi za proizvodnju elektroenergije. Korišćenje geotermalne energije je veoma intenzivno u zemljama EU, i to za: grejanje stanova, radnih prostora i staklenika, sanitarna topla voda, proizvodnja električne energije, uzgoj riba i akvakultura, industrija i tehnologija. Naročito su velike mogućnosti korišćenja geotermalne energije u različitim tehnološkim procesima: sušenje, isparavanje, destilacija, pranje i bojenje, procesno zagrevanje i grejanje industrijskih postrojenja. Geotermalna energija ima velike prednosti i to: • • • geotermalna energija je domaća, autonomna, geotermalne toplane su jeftinije, troškovi eksploatacije geotermalne energije su najniži, 15

Seminarski rad

Jelena Sekulić

geotermalna energija je ekološki "čista".

Geotermalna energija se u Srbiji veoma malo koristi, iako po geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje. Veće korišćenje geotermalne energije u Srbiji značilo bi veću energetsku bezbednost i manji uvoz energenata. Najveći značaj ima korišćenje ove energije za potrebe grejanja, razvoj agri i akvakulture i razvoj banjskog zdravstvenog i rekreativnog turizma. Među našim geotermalnim područjima najviše je istražena Vojvodina, najveću temperaturu imaju vode Vranjske, Jošaničke i Sijerinske Banje. 5.3.Sunčeva energija Sunčeva energija koja u toku jedne godine dospeva na Zemlju je oko 10.000 puta veća od celokupne potrebne energije na našoj planeti. Godišnji prosek solarne energije u Srbiji je među najvećima u Evropi. Sunčeva energija se može koristiti tehnologijom fotonaponske konverzije u elektroenergiju ili solarnim kolektorima u toplotnu energiju. Solarna ćelija proizvodi jednosmernu struju koja se pomoću provodnika odvodi u kontroler punjenja, a njegova osnovna funkcija je sprečavanje prekomernog punjenja akumulatora ili usmerava struju do akumulatora ako on nije dovoljno napunjen.

6. ZEMLJIŠTE KAO RESURS
Zemljište kao resurs ima značajnu ulogu, naročito sa dva životno i privredno važna aspekta. Prvi je poljoprivredno zemljište, drugi je građevinsko zemljište. Postoji i treći, koji se preklapa sa šumskim resursima, a to je šumsko zemljište. Obradivo zemljište predstavlja suštinsku osnovu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Zemljište kao građevinski resurs veoma je bitno za prostorno planiranje i izgradnju na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Plansko korišćenje ovog resursa predstavlja preduslov razvoja uslovljenog urbanim funkcijama i preduslov za poboljšanje veza između gradskih i seoskih područja. Kroz ovakav pristup moguć je intenzivniji planski razvoj mreže javnog transporta, zatim revitalizacija ruralnih ekonomija, razvoj rekreativnih i vikend zona za potrebe urbanog stanovništva, zaštita i unapređenje prirodnog i kulturnog nasleđa i naročito razvoj održivog turizma. 16

Seminarski rad

Jelena Sekulić

7. VODNI RESURSI
Vodni resursi zahtevaju posebnu pažnju s obzirom na životni značaj vode kao materije. Vodni resursi obuhvataju resurse površinskih i podzemnih voda. Resursi podzemnih voda naročito su bitni, jer preko 80% pitke vode potiče od podzemnih voda. Za mnoga naselja u predstojećem periodu neophodno je obezbediti dovoljne količine pitke vode, ali i organizovati konstantnu kontrolu njihovog kvaliteta u izvorištima. Osim toga, veliki značaj sa privrednog aspekta imaju površinske akumulacije, bitne kako za vodosnabdevanje tako i za proizvodnju električne energije. Značajan resurs površinskih voda u Srbiji predstavljaju vodoprivredni kanali na prostoru Vojvodine, koji imaju funkciju navodnjavanja i direktnu vezu sa produktivnošću poljoprivredne proizvodnje. U kompletnoj strategiji upravljanja vodnim resursima važno mesto ima i strategija borbe protiv površinskih voda i poplava, koje često uzrokuju velike ekonomske, poljoprivredne i druge posledice. Vodni resursi imaju veze i sa drugim privrednim granama, kao što su turizam, ribolov, rečni saobraćaj i drugo, a koje su pogodne za malo preduzetništvo. Brojne reke i jezera Srbije predstavljaju istaknute turističke destinacije koje svojom atraktivnošću otvaraju prostor za prateće uslužne delatnosti. Isto tako, veoma interesantne su brojne mineralne vode u Srbiji, koje u poslednje vreme doživljavaju tržišnu ekspanziju u flaširanju voda (Knjaz Miloš, Karađorđe, Rosa, VodaVoda, Vujić), a neke od njih bile su predmet investiranja stranih kompanija. Treba napomenuti postojanje značajnog potencijala podzemnih voda za dalje istraživanje i eksploataciju. Srbija raspolaže brojnim izvorima geotermalnih voda, naročito na području Mačve, ali i na drugim prostorima. Tek u poslednje vreme izražena je zainteresovanost stranih kompanija za, do sada, neiskorišćeni deo ovih vodnih resursa. Na prostoru Srbije poznate su od davnina brojne banje sa lekovitim vodama, od kojih su nadaleko poznate: Vrnjačka, Mataruška, Bogutovačka, Sokobanja, Banja Vrujci, Banja Kanjiža i druge, koje pružaju mogućnosti unapređenja turističkih, ugostiteljskih, trgovačkih i drugih usluga i delatnosti.

17

Seminarski rad

Jelena Sekulić

8. ŠUMSKI RESURSI
Šumski resursi obezbeđuju biološke preduslove zdravijih uslova životne sredine, a u ekonomskom delu predstavljaju osnovu za drvnu industriju. Takođe, obezbeđuju sirovine za obnovljive i ekološki zdrave proizvode, imaju ulogu u ekonomskom razvoju, ali i globalnom okruženju ugljenika i vodnom bilansu. Šume su bitne i za ekološke, zaštitne, turističkorekreativne, zdravstvene, kulturne i druge usluge. Opšte stanje šuma u ovom trenutku je nezadovoljavajuće, jer je šumovitost u Srbiji 26,7%, što je znatno niže od šumovitosti Evrope. U skladu sa trendovima evropske i svetske šumarske politike, šumarska politika Srbije mora naći ravnotežu između ekonomske, ekološke, socijalne i kulturološke funkcije. U sklopu upravljanja šumskim resursima neophodno je ostvarenje niza ciljeva među kojima su: povećanje površina pod šumama; racionalno korišćenje proizvodnog potencijala šumskih područja; uspostavljanje sistema zaštita šuma, uključujući bespravnu seču i bespravnu gradnju; osnivanje i razvoj udruženja privatnih šumovlasnika; osnivanje malih i srednjih preduzeća za obavljanje poslova u šumarstvu. Ekonomski je interesantno korišćenje nedrvnih šumskih resursa, dok je sa turističkog aspekta važno održavanje sistema zaštite i unapređenje stanja šuma u zaštićenim prirodnim celinama. U sklopu gazdovanja šumskim resursima posebnu pažnju treba posvetiti gazdovanju populacijama divljači, kao i prisutnoj šumskoj flori.

9. OSTALI PRIRODNI RESURSI
Vazdušni resursi predstavljaju egzistencijalni preduslov zdravlja nacije.

Obezbeđivanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje i prevenciju industrijskog i drugih vrsta zagađenja, uz povećanje šumskih površina značajnih za stvaranje novih količina vazduha, predstavlja prioritet delovanja u upravljanju ovim prirodnim resursima. Biljni resursi mogu pokazivati veliku raznolikost flore i vegetacije. Osim značaja koje biljne vrste imaju za poljoprivredu, drvnu industriju i proizvodnju hrane, postoje i brojne lekovite i aromatične biljke koje se koriste za proizvodnju lekova i medicinskih preparata.

18

Seminarski rad

Jelena Sekulić

Životinjski svet odlikuje se raznovrsnošću faune, naročito divljači, ptica, retkih i zaštićenih životinjskih vrsta. Deo raznolike faune ima staništa u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima. Njihovo očuvanje i povećanje broja jedinki određenih vrsta važno je kako za postojeće ekosisteme, tako i za raznovrsnost opšte turističke ponude, posebno za organizovana, atraktivna lovišta. Pažnju takođe privlači i riblji fond, kako u delu privrednog, tako i u delu sportskog ribolova, koji pruža mogućnosti rekreativnih, ali i drugih, ekonomski značajnih aktivnosti. Stočarski resursi zavisno od stanja i stepena obezbeđenosti drugih prirodnih resursa, nudi mogućnost unapređenja, koje između ostalog direktno proističe iz povećanih potreba u urbanim centrima za odgovarajućim količinama kvalitetnog i zdravog mesa. Voćarstvo je takođe zavisno od stanja i stepena obezbeđenosti drugih prirodnih resursa. Ono takođe direktno proističe iz savremenih potreba u razvijenim centrima. Geografski položaj Srbije je doveo do toga da je srpsko voćarstvo u ranijim periodima bilo poznato po kvalitetnom voću i proizvodima od voća i izvan granica naše zemlje. U savremenim uslovima neophodno je povratiti i ponovo uspostaviti organizovanu proizvodnju, nastup na tržištu, brendiranje proizvoda za organizovan tržišni plasman, naročito na probirljivom tržištu, kao što je današnje svetsko tržište. Potencijalno najveći značaj u ovom trenutku imaju razvijena proizvodnja malina, zatim šljiva, ribizli, borovnica, što pruža mogućnost za upošljavanje i ostvarivanje prosperitetnijih životnih uslova, posebno za stanovništvo seoskih i prigradskih područja. Nacionalni parkovi takođe predstavljaju deo prirodnih bogatstava svake zemlje, pa tako i Srbije. U njima se, na jednom području, u definisanim granicama, nalazi veliki broj različitih prirodnih resursa, koji su pod posebnim režimom zaštite, održavanja i korišćenja. Nacionalni parkovi Kopaonika, Tare, Fruške gore, Šar-planine i Đerdapa zaslužuju posebnu pažnju, s obzirom na njihovu ekološku i turističku atraktivnost, ali zahtevaju i specijalne uslove održivosti koje treba ispoštovati kod biljnih, zemljišnih, vodnih, mineralnih i drugih resursa.

ZAKLJUČAK
Na putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka država, pa tako i Republika Srbija polazi od raspoloživih prirodnih resursa. Pri tome, deo navedenih prirodnih resursa 19

Seminarski rad

Jelena Sekulić

neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali se jedan deo mora sačuvati za sadašnje i buduće generacije. Iako u poređenju sa drugim zemljama, po prirodnim resursima u ekonomskom smislu, Srbija ne pripada posebno bogatim zemljama, postoji obaveza i odgovornost racionalnog gazdovanja i upravljanja raspoloživim prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog održivog korišćenja. U zavisnosti od raspoloživih prirodnih resursa pojedini od navedenih prirodnih resursa imaju veći ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i stratešku iskorišćenost. Ovo zahteva definisanje jasnih sektorskih politika i strategija, uz pronalaženje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. U pojedinim slučajevima, za određene prirodne resurse, neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira, potrebna je organizaciona infrastruktura za primenu, kao i za strateško i operativno upravljanje. Moramo obratiti pažnju na činjenicu da će se neki od prirodnih resursa u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, jer živi svet zavisi od ovih resursa. To se odnosi na stanje prirodnih resursa koji su neophodni za opstanak i razvoj života na planeti, a čine ih: biološki sistemi Zemlje, zemljište, podzemne i površinske vode, atmosfera, okeani i dr. Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni resursi zavisi, između ostalog, od dostignutog nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije, od ekonomskih mogućnosti i celishodnosti korišćenja, i stepena istraženosti i poznavanja resursa. Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se troše sporije nego što se regenerišu. Obnovljivi resursi uključuju vazduh, vode i biomasu. Ipak, neki od njih mogu postati neobnovljivi, ukoliko se brže troše od ciklusa obnavljanja (npr. podzemne vode). Neobnovljivim resursima smatraju se prirodni resursi koji ne mogu ponovo nastajati, kao što su fosilna goriva, u koja spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, razne vrste kamena, metali, uran i drugi materijali i minerali. U generalnom osvrtu na prirodne resurse Srbije može se konstatovati postojanje širokog područja za privredne aktivnosti, ulaganja domaćeg i stranog kapitala, razvoj malog preduzetništva, davanja koncesija. Brojni konkretni pojedinačni projekti mogu Srbiji doneti ekonomski rast i razvoj usmeren na poboljšanje uslova rada i privređivanja, a time i viši životni standard. Prirodni resursi Srbije moraju imati ispunjenu ekonomsku, socijalnu, razvojnu i upravljačku dimenziju, kako bi bili na dobrobit sadašnjim, ali i budućim generacijama. 20

Seminarski rad

Jelena Sekulić

LITERATURA
1. Unčanin R.: Poslovna ekonomija, Viša poslovna škola Čačak, 2006. 2. Tošović R.: Prirodna bogatstva Srbije - Prirodni resursi Srbije, DS ,

Beograd, 2006.
3. http:// www.economy.co.yu

4. http://www.wikipedia.org/

21

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->