INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

MEDJUNARODNO KRIVICNO PRAVO

pitanja I odgovori za ispit

IVANA STEVANOVIC 2-1796 KRIMINALISTIKA

1.Pojam medjunarodnog krivicnog prava nije dovoljno odredjen,te se moze razlicito shvatiti. Prema jednom od shvatanja, pod pojamom medjunarodnog prava podrazumeva se skup medjunarodnih pravnih akata koje za drzave potpisnice sadrze obavezu da predvide odredjena ponasanja u svojim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima kao krivicna dela. Sto se tice pojima medjunarodnog krivicnog dela, on se moze shvatiti u uzem I sirem smislu. U sirem smislu se podrazumevaju ona ponasanja za kojih je medjunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijena. Ovde spadaju krivicna dela kao sto su: trgovina ljudima,trgovina narkoticima,trgovina oruzijem,terorizam I sl. U uzem smislu podrazumevaju se ona dela koja se nakon drugog svetskog rata sudilo od strane medjunarodnog vojnog suda u Ninburgu I Tokiju. Tu spadaju sledeca krivicna dela: ratni zlocin,zlocin protiv mira I covecanstva Itd. Najvaznije medjunarodne konvencije jesu Zenevska konvencija iz 1949g. 2.Razvoj medjunarodnog krivicnog prava-Prvi period u razvoju medjunarodnog krivicnog prava podrazumeva vremenski period do suzbijanja prvog svetskog rata. Ovaj period karakterisu nastanak prvih ideja o humanizaciji ratovanja, kao I zabrna upotreba drugih sretstava kojima se nepotrebno povecavaju patnje ranjenika. Haska konvencije doprinele su najvecem uspehu u regulisanju pravila ratovanja I stvaranju odredjenih zabrana. Drugi period obuhvata vremensko razdoblje izmedju prvog I drugog svetskog rata. U ovom periodu po prvi put u istoriji ratovanja postavljeno je pitanje krivicne odgovornosti navisih drzavnih funkcionera I vojnih staresina za vrsenje brojnih zlocina na bojnom polju u okupiranim teritorijama. Tom prilikom je organizovana komisija od strane sila pobednica ciji je zadatak bio da ispita odgovornost odredjenih drzava koje su zapocele rat I mogucnost stvaranja medjunarodnog suda za sudjenje licima koja su izvrsila ratne zlocine. Ovaj period karakterisu donosenje velikog broja deklaracija,sporazuma I akata. Treci period obuhvata period nakon drugog svetskog rata. Ovaj period karakterisu uglavnom dogadjaji iz drugog svetskog rata. U ovom periodu doneta je tzv.Moskovska deklaracija od strane vlada zemalja pobednica kojom se utvrdjuje da ratnim zlocincima treba suditi za pocinjene zocine tokom rata. Na sudjenju vecina optuzenih je proglaseno krivim I nad nekim su izvrsene smrtne presude. Veliki znacaj I razvoju medj.krivicnog prava ima Organizacija ujedinjenih nacija koja je nakon drugog svetskog rata donela niz konvencija I sporazuma I stvaranje odredjenih zabrana prilikom vodjenja rata,kao I osnivanje medjunarodnog krivicnog suda 1992g. 3.Nacelo zakonitosti-Univerzalna deklaracija o pravima coveka usvojena rezolucijom generalne skupstine ujedninjenih nacija 10 decembra 1948g u clanu 11. Stav 2 sadrzi nacelo zakonitosti. Nacelo zakonitosti sluzi sprecavanju samovoljnog kaznjavanja bez zakona ili na osnovu neodredjenog ili retroaktivnog zakona. Usvajanjem I ostvarenjem nacela zakonitosti krivicno pravo pre svega svoju garaktivnu funkciju koja je izuzetno znacajna s aspekta prava I sloboda gradjana I ostvarenja principa pravne drzave. U novije vreme se jasno uocava teznja da se nacelu zakonitosti I medjunarodnom krivicnom pravu po svaom znacenju I sadrzaju da ono mesto koje ono ima u nacionalnom krivicnom pravu. 4.Nacelo legitimnosti -U krivicnom pravu nacelo legitimnosti se mora postovati I ono pre svega znaci da krivicno pravna represija I krivicno pravo u celini moraju biti opravdani I nuzni. Legitimnost znaci opravdanost odredjenih prava I normi. Primena ovog nacela pre svega zavisi od odredjenih psiholiskih karakteristika gradjana. Nacelo legitimnosti je pre svega od velikog znacaja za stvaranje krivicnog prava, a samo izuzetno u njegovu primenu. Medjutim u oblasti medjunarodnog krivicnog prava zbog nepostojanja preciznih pravnih normi moze se postaviti pitanje dali u njihovom odsustvu mozemo da se pouzdamo u nacelo legitimnosti. Poznato je da sam rat ne moze I ne sme pravdati bilo kakvim razlozima legitimnosti. Ucenje o pravednom ratu danas je napusteno I svaki rat osim u dva slucaja predvidjena poveljom UN pretstavlja agresivni rat,dakle zlocin protiv mira. 5.Nacelo individualne subjektivne odgovornosti-Ovo nacelo prakticno znaci da neko moze odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, tj ako postoji subjektivni odnos prema ucinjenom delu.Takodje ovo nacelo odnosi se I na zabranu odgovornosti za postupke drugih lica,tj.svako odgovara za ono sto je ucinio. Nacelo individualne subjektivne odgovornosti znaci da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima odredjen psihicki odnos I zbog kjih se moze uputiti drustveno-eticki prekor. To pre svega iskljucuje odgovornost za postupke drugog kao I odgovornost bez krivca. U medjunarodnom krivicnom pravu kao primer odstupanja od ovog nacela treba navesti komadnu odgovornost. Kao krivicna dala treba predvideti samo ona ponasanja koja su podobna da budu osnov za individualnu subjektivnu odgovornost. 6.Nacelo solidarnosti I uzajamnog poverenja medju drzavama-Ovo nacelo je specificno za medjunarodno krivicno pravo I nije poznato u nacionalnom krivicnom pravu. Nacelo solidarnosti I uzajamnog poverenja medju drzavama doslo je do izrazaja prilikom osnivanja Medjunarodnog krivicnog suda. Sama cinjenica da taj sud jos uvek nije univerzalan I da to prihvata samo odredjeni broj zemalja ukazuje I na relavantnost ovog nacela. Iako bi suzbijanje kriminaliteta trebalo da bude u interesu svih zemalja I oslobodjenje politickih uticaja,pojedine zemlje se ne pridrzavaju ovog pravila sto vodi uzajamnom nepoverenju medju drzavama. I dalje je prisutna pojava da jake I uticajne zemlje teze pre svega tome da ostvare svoje interese I to cesto na stetu drugih zemalja. U mesto da prihvati ovo nacelo SAD ga zloupotrebljava kao sretstvo za odrzavanje svoje dominacije. 7.Nacelo humanosti znaci da zastitna funkcija krivicnog prava mora biti humanisticki orjentisana. U medjunarodnom krivicnom pravu nacelo humanosti je u vecoj meri humanisticki orjentisan nego u unutrasnjem krivicnom pravu. Time se zele ograniciti sve strahote ratovanje, odnosno da se rat u najvecoj meri humanizuje. U praksi je prisutna zloupotreba ovog nacela, gde velike I uticajne zemlje stite interese na racun drugih zemalja.

8.Nacelo pravednosti I srazmernosti-Ovo nacelo prakticno znaci da kazna I druga krivicna sankcija koja se primenjuje prema uciniosu krivicnog dela mora biti pravedna I srazmerna ucinjenom delu. Nacelo pravednosti I srazmernosti postalo je jedno od osnovnih nacela u krivicnom pravu. Ono je od znacaja ne samo za njegovu primenu, vec I za njegovo stvaranje. Ovo nacelo narocito dolzazi do izrazaja kod odmeravanja kazne koja je noseci stub krivicno pravne zastite. U oblasti medjunarodnog krivicnog prava zastupa se I misljenje da bez ostvarenje nacela pravednosti odnosno kaznjavanja ucinilaca teskih medjunarodnih krivicnih dela nije ni moguce postici I odrzati medjunarodni mir. Osnivanje sd hoc tribunal samo za neke zlocine I ucinioce a ne za niz drugih zlocina namece prigovor selektivne pravde koji pretstavlja grubo krsenje ovog nacela. 9.Medjunarodni izvori-Najnoviji izvori medjunarodnog krivicnog prava jesu medjunarodni ugovori. Nasa zemlja je sklopila odredjene ugovore sa drugim zemljama koji po ustavu Srbije iz 2006g predstavljaju deo pravnog poretka republike Srbije. Vaznim medjunarodnim izvorom smatra se I Statut medjunarodnog krivicnog suda koji se prihvata I ratifikuje od strane zaiteresovanih zemalja. Kao izvor medjunarodnog krivicnog prava javlja se I medjunarodno obicajno pravo,koje ima znacaj jednio kao dopunski izvor. Veliki doprinos u razvoju medjunarodnog krivicnog prava imala je I Ninburska presuda. I ad hoc priznaju sudsku praksu kao izvor medjunarodnog krivicnog prava. 10.Unutrasnji izvori-Unitrasnjim izvorom medjunarodnog krivicnog prava smatra se zakon. Zakon treba da bude u skladu sa ustavom , a svi ostali pravni akti u skladu sa zakonom I sa ustavom. Osim zakona kao nacionalni izvor medjunarodnog krivicnog prava javljaju se I drugi pravni akti tj.propisi koji regulisu ovu materiju. To su posredni odnosno dopunski izvori. Medjunarodna krivicna dela jasno su propisana od strane krivicnog zakona Republike Srbije. Propisima koji imaju nizi rang od zakona ne mogu propisati krivicna dela niti pak instituti opsteg dela krivicnog prava. Medjutim oni mogu biti dopunski izvori krivicnog prava onda kada krivicni zakon upucuje na njih. To je slucaj pre svega kod tzv.blanketnih krivicnih dela. 11.Vremensko vazenje medjunarodnog krivicnog prava-Sto se tice vremenskog vazenja u medjunarodnom krivicnom pravu situacija je slozenija u odnosu na nacionalno krivicno pravo. Kada je rec o medjunarodnim konvencijama koje nalazu drzavama potpesnicima da predvide odredjena ponasanja kao krivicna dela u nacionalnom krivicnom zakonodavstvu prihvaceno je da one vaze od momenta retifikacije. U statutu medjunarodnog krivicnog suda propisano je da sud nadlezan za krivicna dela pocinjena nakon stupanja na snagu statute. U medjunarodnom krivicnom pravu nije dozvoljeno odstupati od opste priznatog nacela u svim savremenimm krivicno pravnim sistemima da se krivicno pravna norma nemoze retroaktivo primenjivati. 12.Teritorijalni princip-pretstavlja osnovu principa prostornog vazenja krivicnog zakonodavstva. Svaka drzava je zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu prava. Ostali principi primenjuju se samo u slucajevima kad je nemoguce primeniti teritorijalni princip tj.kada je krivicno delo pocinjeno u inustranstvu. Prema teritorijalnom principu krivicno zakonodavstvo Republike Srbije primenjuje se na sva lica koja pocine krivicno delo na teritoriji Republike Srbije,nezavisno od njihovog drzavljansta. Nase krivicno zakonodavstvo predvidja I mogucnost da se krivicno gonjenje stranca prepusti drzavi ciji je drzavljanin,pod uslovom da je za pocinjeno krivicno delo predvidjena kazna do 10 g. izuzetak od primene teritorijalnog principa podlezu lica koje uzivaju potpuni diplomecki imunitet. 13.Realni princip-Primena realnog principa prakticno znaci da se krivicno zakonodavstvo jedne drzave primenjuje na sva krivicna dela ucinjena na stetu drzave ili njenih gradjana. Ovaj princip je poznat u medjunarodnom krivicnom pravu I uglavnom ga poznaju sva krivicna zakonodavstva. Razlikuju se dve vrste realnog principa : primerni realni princip I supsidijarni realni princip. Primerni realni princip obezbedjuje primenu zakonodavstva one drzave cija su dobra u inostranstvu ugrozena ili povredjena. Zato nase krivicno zakonodavstvao vazi za svako lice koje u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjena I bezbednosti Republike Srbije. Stvarno krivicno zakonodavstvo u ovvim slusajevima nama nikakav znacaj,vec strana presuda se uzima u obzir samo ukoliko ce se kazna koja je izrecena u inostranstvu uracunati u kaznu koju izrekne domaci sud. Supsidijarni realni princip- pod odredjenim uslovima pravo jedne zemlje se moze primeniti na druga krivicna dela u inostranstvu protiv nju ili njenih drzavljana. Nase krivicno zakonodavstvo vazi za lica koja u inostranstvu pocine neko drugo krivicno delo, a ne samo ona I odnosu na koja se primenjuje primarni realni princip. Ovo vazi I za strance koji ucine bilo koje krivicno delo protiv drzavljana Srbije. 14.Personalni princip-Prema ovom principu krivicno zakonodavstvo Republike Srbije vazi za drzavljane srbije koji u inostranstvu pocine krivicno delo. Razlog za primenu ovog principa jested a drzavljani Srbije koji u inostranstvu pocine krivicno delo nebi izbegli krivicnu odgovornost dolaskom u Srbiju s obzirom da ne mogu biti ekstradirani. Ranija odredba o personalnom principu u nasem zakonodavstvu nije resavala slucaj kada ucinilac promeni drzavljanstvo pre primene prava pre sudjenja. Ta odredba je imala u vidu slucaj kada je ucinilac bio nas drzavljanin kako u vreme kada je delo ucinio tako I vreme kada se primenjuje pravo odnosno kad mu se sudi I nesporno je da u tom slucaju primenjuje nase pravo. 15.Univerzalni princip-Prema ovom principu krivicno zakonodavstvo jedne zemlje vazi za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema stranu ucini neko krivicno delo u inostranstvu. Ovaj princip je narocito vazan je izrazava madjunarodnu slodarnost u suzbijanju kriminaliteta. Najvazniji ulov je da se ucinilac nalazi na teritoriji zamlje koja po ovom principu primanjuje krivicno

pravo. Potrebno je I da delo bude kaznjivo I po krivicnom pravu zemlje u kojoj je ucinjeno. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera. Gonjenje se nece preduzeti u istim slucajevima kao I kod personalnog principa I supsidijarnog realnog principa. 16.Imunitet-U medjunarodnom krivicnom pravu prihvacene su dve vrste imuniteta: funkcionalni I personalni. Funkcionalni imunitet stiti samo ponasanje koje se preduzima u ime drzave. Ovaj imunitet uzivaju lica koja vrse odredjene sluzbene radnje. Personalni imuniter obezbedjuje imunitet odredjenog lica od krivicnog gonjena u celini bez obzira o kakvom se ponasanju radi. Priznaje se malom broju lica: sefu drzave, diplomatskim pretstavnicim,premijeru I ministru inostranih poslova I vremenom je ogranicen. U slucaju prestanka personalnog principa za preduzete sluzbene radnje I dalje moze da se primenjuje funkcionaloni imunitet. Imunitet uzivaju I funkcioneri medjunarodnih organizacija. U najnovije vreme dolazi do ogranicavanja prava imuniteta. Imunitet ne priznaju ad hoc tribunal. Imunitet dakle deluje samo pred nacionalnim sudovima. 17.Mesto izvrsenja krivicnog dela je od narocitog znacaja u medjunarodnom pravu, kako za ekstradiciju tako za utvrdjivanje nadleznosti medjunarodnog krivicnog suda. Postoje tri teorije koje daju odgovor na pitanje koje ce se mesto smatrati mestom izvrsenja: teorija delatnosti, teorija posledice,teorija ubukviteta. Prema teoriji ubukvatiteta kao mesto izvrsenja krivicnog dela se smatra kako mesto gde je radnja preduzeta tako I mesto gde je nastala posledica. Nase krivicno pravo zakonodavstvo regulise I pitanje mesta pokusaja. Pod mestom pokusaja izvrsenja krivicnog dela smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja vec I ono mesto gde je mrema umisljenju ucinioca posledica trebala da nastupi. 18.Opsti pojam medjunarodnog krivicnog dela I njegovi elementi-Opsti pojam medjunarodnog krivicnog dela obuhvata sledece elemente : radnja,predvidjenost u zakonu ,protivpravnost I krivica. Kao jedini oblik krivice se javlja umisljaj. Najvazniju specificnost u oblasti krivicne odgovornosti u medjunarodnom krivicnom pravu predstavlja tzv.komandna odgovornost cija je osnova karakteristika da se moze odgovarati za nehat,I ako se radi o umisljenom krivicnom delu. Vaznu specificnost prilikom odredjivanja opsteg pojama medjunarodnog krivicnog delatreba videti I u njegovom zastitnom objektu. Rec je o dobrima koja su od interesa za celu medjunarodnu zajednicu odnosno covecanstvo. 19.Nuzna odbrana-U medjunarodnom krivicnom pravu nuzna odbrana pretstavlja jednu od osnova iskljucenja medjunarodnog krivicnog dela. Institute nuzne odbrane regulisan je Statutom MMedjunarodnog krivicnog suda, koji kaze da nuzna odbrana postoji ako je u vreme izvrsenja krivicnog dela ucinilac reagovao razumno kako bi sebe I drugo lice odbranio od neposredno pretece I protiv pravne upotrebe sile. Nizna odbrana je dozvoljena u slucaju napada na zivot I telo I to samo kad se radi o ratnom zlocinu pod navedenim uslovima I u odnosu na imovinu. Nuzna odbrana kao osnov iskljucenja krivicnog dela I inace ima najveci prakticni znacaj kod ratnog zlocina. Ona je ogranicena principom srazmernosti ona se pretstavlja neograniceno pravo napadnutog. 20.Krajnja nuzda-U medjunarodnom krivicnom pravu je sporno da li krajnja nuzda I prinuda iskljucuju postojanje krivicnog dela. Da li neko moze drugoga lisiti zivota ako je na to bio prinudjen. U medjunarodnom krivicnom pravu u pogledu dejstva krajnje nuzde I prinude ipak je preovladalo shvatanje koje potice iz anglosaksonskog prava,a to ne mogu biti osnov koji iskljucuje krivicno delo vec da se njihovo dejstvo ogranicava iskljucivo na oblast odmeravanja kazne. Rimski statut oznacava prekretnicu I vise se priklanja resenju koje je cesto u evropskom kontinetalnom pravnom sistemu a to je da krajnja nuzda iskljucuje postojanje krivicnog dela. Krajnja nuzda odnosno prinuda kao osnov iskljucenja krivicne odgovornosti postoji u slucaju kada neko lice ostvari elemente krivicnog dela otklanjajuci istovremenu pretnju od nastupanja smrtni ili teske telesne povrede koja je pretila njemu ili drugom licu. 21.Prinuda-Prema rimskom statute prinuda pretstavlja osnov iskljucenja krivicne odgovorosti I I postojace u slucaju kada neko lice ostvari element krivicnog dela sa ciljem otklanjanja pretnje od nestupanja smrti ili teske telesne povrede koja je pretnja njemu ili drugom licu. Da bi se moglo govoriti o prinudi potrebno je da pretnja tj.prinuda potice od drugog lica. POSTO KRAJNJA NUZDA I PRINUDA NISU DEFINISANE POSEBNO DODAJTE NESTO I IZ PRETHODNO PITANJE. 22.Neuracunljivost-Prema rimskom statute neuracunljivost pretstavlja osnov koji iskljucuje krivicnu odgovornost tj.krivicno delo. Uslov za postojanje neuracunljivosti jesu postojanje neke dusevne bolesti ili dusevnog poremecaja usled kojih ucinilac nema sposobnost da shvati nedozvoljenost odredjenih radnji odnosno sposobnost da upravlja svojim ponasanjem. Uslov za postojanje neuracunjivosti u medjunarodnom pravu slicni su onima koje zahteva I nase krivicno pravo.Osim neuracunjivosti 23.Actiones liberae in causa (skrivena neuracunljivost)-U rimskom statutu u okviru odredbe koja se odnosi na neuracunljivist predvidjen je satut actiones liberae in causa (skrivena neuracunljivost). To zanci ako se ucinilac voljno stavio u stanju intoksikacije a pritom je znao da u takvom stanju moze preduzeti ponasanje koje pretstavlja krivicno delo po medjunarodnom krivicnom pravu,njegova krivicna odgovornost nece iti iskljucena tj.on ce biti potpuno krivicno odgovoran. To znaci da ukoliko ucinilac pre nego sto se stavio u stanje intoksikacije postojao umisljaj I nehat u odnosu na delo koje je kasnije ucinio.Njegova krivicna odgovornost nece biti iskljucena. 24.Uzrast-Krivicnu odgovornost iskljucuje I nedovoljan starosni uzrast. Za krivicna dela iz nadleznosti medjunarodnog krivicnog suda ne moze odgovarati lice koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije navrsilo osamnest godina. To medjutim ne

iskljucuje odgovornost u nacionalnom krivicnom pravu. Tako prema nasem pravu s obzirom na tezinu medjunarodnih krivicnih dela postoji mogucnost kaznjavanja starijih maloletnika. 25.Stvarna zabluda- iskljucuje krivicnu odgovornost ukoliko negira umisljaj,odnosno subjektivni element. Ona mora da se odnosi na konstitutivne elemente bica krivicnog dela. Statut poznaje samo stvarnu zabludu o bitnim obelezjuma bica krivicnog dela. Odredba o stvarnoj zabludi se ne odnosi na stvarne okolnosti koje bi,kada bi zajsta postojale dovele do primene nekog od osnova isljucenja protivpravnosti krivicnog dela. Neotklonjiva stvarna zabluda tj.situacija kada ucinilac nikako nije mogao da ima pravilnu pretstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bice nekog krivicnog dela iskljucuje I umisljaj I nehat. Stvarna zabluda koja je otklonjiva ne iskljucuje nehat tako da izuzetno krivicna odgovornost moze da postoji ukoliko statut predvidja I nehatnu odgovornost. 26.Pravna zabluda-u smislu da ucinilac ne zna da je odredjeno ponasanje predvidjeno statutom kao krivicno delo ne pretstalja osnov koji iskljucuje krivicnu odgovornost. To resenje nije na liniji savremenih resenja o pravnoj zabludi u zakonodavstvu evropskih zamalja koja neotklonjivu pravnu zabludu predvidjaju kao osnov iskljucenja krivicnog dela. Postojanje pravnih zabluda je tesko zamisliti kod vecine krivicnih dela iz nedleznosti medjunarodnog krivicnog suda. Pravna zabluda je sasvim moguca kod ratnog zlocina pogotovo ako se ima u vidu brojnost oblika ovog krivicnog dela. Pravna zabluda je moguca I u pogledu komandne odgovornosti. Odredba o pravnoj zabludi statuta dozvoljava mogucnost iskljucenja krivicne odgovornosti ukoliko pravna zabluda iskljucuje subjektivni element krivicnog dela. 27.Naredjenje pretpostavljenog-Funkcionisanje organizacije oruzanih snaga jedne zamlje zasniva se na izvrsavanju naredjenja pretpostavljenog tj.nadredjenog. Medjutim u nekim slucajevima izvrsenje neredjenja pretpostavljenog moze doci u sukob sa duznoscu podcinjenog da postuje krivicno pravne norame. Izbor za podcinjenog moze biti veoma tezak,narocito za vreme rata kada neposlusnost za njega moze imati najteze posledice. Dilemu oko toga kojem od ova dva interesa treba dati prednost u slucaju njihovog sukoba za posledicu je imala dva razlicita svatanja. Prema jednom naredjenje pretpostavljenog u potpunosti iskljucuje krivicno delo potcinjenog,dok prema drugom naredjenje pretpostavljenog ne iskljucuje krivicno delo. 28.Represije- u medjunarodnom pravu pretstavlja mere kojima se odgovara na protivpravne akte jedne zemlje takodje krsenjem pravila medjunarodnog prava. One ne pretstavljaju osvetu vec krajnje sretstvo da se druga strana odvrati od preduzimanja protivpravne delatnosti. Represije u miru podlezu zabrani primene sile u medjunarodnom pravu dok se na represije u oruzanom sukobu primenjuju pravila medjunarodnog ratnog prava. Samo represije u oruzanom sukobu imaju znacaj u medjunarodnom krivicnom pravu. Represije pod odredjenim uslovima mogu predpostavljati osnov iskljucenja protivpravnosti medjunarodnih krivicnih dela. Ti uslovi su: das u srazmerne da pretstavljaju pravna sretstva das u naredjenja od najveceg vojnog I drzavnog vrha. 29.Humanitarna intervencija-Pojam humanitarna intervencija u medjunarodnom krivicnom pravu narocito je aktuelan u poslednjih petnest godina. O humanitarnoj intervenciji ne postoji prihvatljivi argument. Neprihvatljuv je napad na jednu zemlju od strane druge zemlje ili zemalja u korist odredjene grupe drzavljanja u napadnutoj zemlji. U medjunarodnom pravu humanitarna intervencija kao osnov iskljucenja medjunarodnih krivicnih dela nije prihvacenja. Nemoze se najgrublja I masovna povreda ljutkih prava stanovnistva neke zemlje pravdati zastitom bilo cijih ljutskih prava. Ne samo da je to nacelo neprihvatljivo I to da se bilo kojoj drzavi ili savezu drzava prepusti da procenjuje da li je potrebno preduzeti humanitarnu vojnu intervenciju. 30.Pokusaj-S obzirom na to da medjunarodna krivicna dela u uzem smislu spadaju veoma teska krivicna dela opravdano je njihovo kaznjavanje I u slucaju da ona ostanu I pokusaju. Pitanja kaznjavanja pokusaja medjunarodnih krivicnih dela bilo je reseno samo za krivicno delo genocida. Pojam pokusaja je odredjen kao preduzimanje radnje kojima se zapocinje izvrsenje krivicnog dela koja pretstavlja bitan korak u pravcu dovrsenja krivicnih dela. Da bi se utvrdilo gde pocinje pokusaj mora se uvek imati u vidu konkretno bice krivicnog dela. 31.Dobrovoljni odustanak-Savet medjunarodnog krivicnog suda predvidja dobrvoljni odustanak od pokusaja krivicnog dela. U slucaju da ucinilac odustane od izvrsenja krivicnog dela ili drugi nacin spreci dovresenje krivicnog dela nece biti odgovoran za pokusaj krivicnog dela pod uslovom da je od izvrsenja krivicnog dela odustao dobrovoljno I u potpunosti. Iz same formulacije odredbe statute o dobrovoljnom odustanku nije sasvim jasno da li se radi o osnovu koji iskljucuje krivicno delo ili o obaveznom osnovu za oslobadjanje od kazne. S obzirom na to da statut ne poznaje oslobadjanje od kazene kao samostalan institut ovo razlikovanje je uglavnom teoriskog a ne prekticnog znacaja. 32.Saucesnistvo-Medjunarodna krivicna dela cesto vrse dva ili vise lica. Stavise neka od njih se cesto vrse tako sto se koriste citave organizacije pa I delove drzavne strukture. To cini materiju saucesnistva u medjunarodnom krivicnom pravu posebo znacajnom. Treba spomenuti da I statuti dva tribunala Saveta bezbednosti sadrze odredbu koja navodii neke radnje saucesnistva izjednacujuci ih sa radnjom izvrsenja(tribunal za ruandu I jugoslaviju). To su pre svega: planiranje,naredjivanje izvrsenje I pomaganje. Materija sucesnistva regulisana je odredbom clana 25 stava 3 rimskog statute. Pre svega statut pravi razliku izmedju izvrsilastva I saucesnistva. Predvidjen je I specifican oblik saucesnistva koji se sastoji u bilo kakvom drugom

doprinosu izvrsenja krivicnog dela od strane grupe koja deluje sa zajednickim ciljem.Takav doprinos mora biti umisljen. Bilo kakva radnja moze prerasti u radnju saucesnistva u slucaju postojanja zajednjickog cilja.

DRUGI DEO 33.Komandna odgovornost (nastanak I razvoj)-Osnovno pravilo u krivinom pravu je da svako odgovara za svoje postupke. Komandna ogdovornost se prvi put javlja u slucaju japanskog generala Jamasite iz drugog svetskog rata na sudjenju pred americkim vojnom komisijom 1945g. smrtna kazna na koju je osudjen izvrsena je 1946. Jamasita je proglasen ogovornim iako nije imao efektivnu kontrolu nad trupama kojima je bio pretpostavljeni zbog cega nije ni mogao da spreci krivicna dela koja su pojedini pripadnici tih trupa vrsili. Prave razloge za pojavu I uvodjenje komandne odgovornosti treba traziti u cinjenici da je veoma tesko dokazati da je nadredjeni naredio izvrsenje krivicnog dela. Odredba o komadnoj odgovornosti u dva statute ad hoc tribunal prosiruju komadnu odgovornost I na genocide,sto ne samo da konvencija o sprecavanju I kaznjavalju zlocina gencida ne predvidja nego je to nespojivo sa prirodom tog krivicnog dela. Ona ne ogranicava komadnu ogdovornost samo na vojne komandante vec I civilne pretpostavljene. Prema toj odredbi cinjenica je da bilo koje krivicno delo zi nadlesznosti tribunala bilo ucinjeno od strane potcinjenog ne iskljucuje odgovornost njegovog predpostavljenog,ako je znao ili je imao razloga da zna d ace potcinjeni izvrsiti krivicno delo ili je izvrsio a pretpostavljeni je propustio neophodne I razumne mere da spreci izvrsenje tog dela ili kazni njegove izvrsioce. 34.Komandna ogdovornost u nasem KP-Komandna odgovornost ima svoje opravdanje samo ako se shvati I to narocito njen nehatni deo,kao odgovornost za krivicna dela propustanja da se preduzmu mere koje je pretpostavljeni bio duzan da preuzme I kojima bi se sprecilo izvrsenje odredjenih krivicnih dela a ne kao odgovornost za dela koja nisu sprecena. To je jedino resenje kojima se moze postici usaglasavanje nacionalnog krivicnog zakonodavstva sa Rimskim statutom a da se pri tome ne povredi nacelo individualne subjektivne odgovornosti u krivicnom pravu. Na takvom shvatanju se zasniva I kd iz clana 384 koji ima dva osnovna oblika u nehatni oblik. Radnja izvrsenja prvog oblika se sastoji u ne preduzimanju mera za sprecavanje krivicnog dela. Krivicno delo se moze izvrsiti samo propustanjem izvrsilac preduzima mere koje je mogao I bio duzan da preduzme za sprecavanje krivicnog dela. Ovo delo nece postojati kada je krivicno delo pokusano od strane podredjenog a vojni zapovednik spreci dovrsenje tog krivicnog dela. Da bi krivicno delo postojalo neophodno je da usled propustanja dodje do izvrsenja nekog od nevedenih k.d. za postojanje k.d.neophodna je I uzrocna veza izmedju propustanja izvrsioca I izvrsenja kd.dod strane podcinjenih. Izvrsilac moze biti vojni zapovednik oji komanduje snagama koji vrse ili pripremaju neko krivicno delo ili lice koje fakticki vrsi to. Nije neophodno da se radi o neposredno nadredjenim. Izvrsilac moze biti bilo koji vojni zapovednik ili lice kije fakticki vrsi tu funkciju ukoliko je obuhvaceno tzv lancem komande. Objektivni doprinos I stepen krivice mogu biti razliciti. Zapovednik mora imati mod da spreci izvrsenje krivicnog dela. Na subjektivnom planu zahteva se umisljaj ko I snage kojima izvrsilac komanduje pripremaju ili zapocinju izvrsenje nekog krivicnog dela. U drugom obliku izvrsilac se javlja kao drugi pretpostavljeni a ne vojni komandant ili lice koje prakticno vrsi tu funkciju. Nehatni oblik odnosi se na oba prethodna oblika. On obuhvata savesni I nesavesni oblik. Za ovaj oblij je propisana blaza kazna. U pogledu komandne odgovornosti od znacaja je I tezi oblikkrivicnog dela,neprijavljivanje k.d.i ucinioca. To k.d cini sluzbeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi k.d. 35.Pojam I vrsta krivicne sankcije-Medjnarodno krivicno pravo poznaje samo kaznu kao jedinu krivicnu sanciju. Danas se I u medjunarodnom k.p.odustalo od smrtne kazne tako da ad hoc tribunali za bivsu jugoslaviju I ruandu kao I medjunarodni krivicni su poznaju samo kaznu lisenja slobode. Takav stav nisu imale sve zemlje prilikom donosenja Rimskog statute 1998g. do neslaganja je doslo vec u radu pripremnog komiteta za diplomatsku konferenciju na kojoj je usvajan statut, pa je u zavrsnom izvestaju tog komiteta kao alternative pod odredjenim uslovima bila redvidjena I smrtna kazna. I na samoj konferenciji u Rimu bilo je vise zemaljaz koje su se zalagale da se u statute predvidi I smrtna kazna pozivajuci se na tezinu k.d.kao I na cinjenicu da zabrana smrtne kazne nije postal deo medjunarodnog obicajnog prava vec da naprotiv danas postoje veci broj zemalja koje poznaju smrtnu kaznu. S druge strane ovom stavu se suprotstavile su se one zemlje koje su potpisale drugi opcioni protocol iz 1989g uz medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima kojima se smrtna kazna ukida za zemlje potpisnice isticuci dad a nikad nece prhvatiti takav medjunarodni krivicni sud. Posto je vecina zemalja bila protiv smrtne kazne ona nije uneta u statum medjunarodnog krivicnog suda. Kao glavnu kaznu predvidja kaznu zatvora do 30 godi kai I dozivotno lisavanje slobode. Opsti minimum kazne zatvora iznosi godinu dana a maksimum dozivotna. Kazna zatvora se izdrzava u zemlji koju odredi medjunarodni krivicni sud u konkretnom slucaju sud odredjuje zemlju sa liste onih koje su izrazile spremnost da private odredjena lica. Postoji I novcana kazna koja ne sme da predje 75% vrednosti imovine lica. 36.Odmeravanje kazne-Statut medjunarodnog krivicnog suda sadrzi I odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne. Ta odredba se odnosi na opsta pravila za odmeravanje kazne I za k.d. Sto ce u skladu sa pravom postupaka I dokazivanja ceniti okolnosti koje se ticu tezine ucinjenog k.d.kao I okolnosti vezane za licnost ucinioca. Sud prilikom odmeravanja kazni uzima u obzir sve okolnosti objektivnog I subjektivnog karaktera. U izrecenu kaznu zatvora uracunava se vreme provedeno u pritvoru kao I svako drugo lisavanje slobode u vezi sa ucinjenim krivicnim delom. U slucaju da je ucinjeno vise krivicnih dela u sticcaju ssud se izreci svvaku pojedinacnu kaznu kao I jedninstvenu kazu za sva k.d. Jedinstvenu kazna moze biti manja od najstrozije

pojedinacne kazne niti sme preci opsti maksimum od 30g ili moze biti I dozivotna kazna. Moze se primeniti apsorcija ali I kumulacija ili pak odmeriti neku kazu koja se krece izmedju najstroze pojedinacne I zbira pojedinacih kazni. 37.Smanjene izrecene kazne-Statut medjunarodnog suda predvidja institute preispitivanja izrecene kazne u cinju njenog smanjenja. Potrebno je da je osudjeni izdrzao 2/3 izrecene kazne odnosno 25 godina zatvora u slucaju da je osudjen na dozivotni zatvor. To je prvi uslov od koga nema izuzetaka. Drugi uslov je postavljen alternativno. Potrebno je da se od strane osudjenok pokuze odredjena spremnost da saradjuje sa sudom u istrazi I postupku kao I da dobrovoljno saradjuje u primeni sudskih odluka u drugim slucajevima,a posebno ako se ukaze na to gde se nalaze predmeti na koje se moze primeniti novcana kazna,oduzimanje predmeta,odnosno oduzimanje imovinske koristi sto bi s emoglo koristiti za naknadu zrtvo k.d. kao ispunjavanje drugog uslova mogu se smatrati I druge cinjenice koje pokazuju jasnu I bitnu promenu oolnosti dovoljnih da se smanjenje kazne smatra opravdanim a u skladu sa Pravilima postupka I dokazivanja. Posle odbijanja da se kazna smanji sud moze o tome ponovo da odlucuje posle nekog vremena . 38.Genocid-U nasem krivicnom zakonodavstvu k.d.genocida je uneto u Krivicni Zakonik iz 51g k.d.genocid sastoji se u preduzimanju odredjenih radnji u cilju potpunog ili delimicnog unistenja neke nacionalne,entice,rasne ili verske grupe kao takve. Radnje izvrsenja se preduzima prema pripadniku neke od navedene grupe samo zbog njegove pripadnosti toj gtupi radi ostvarenja te namere.Radnja izvrsenja k.d.genocida,prema resenju u nasem k.p.meze se sastojati u : vrsenju ubistva clanova grupe,vrcenju teskih telesnih povreda ili teskom narusavanju fizickog ili dusevnog zdravlja,stavljanje grupe u zivotne uslove koji dovode do njene potpunog ili delimicnog istrebljenja,primeni dela kojima se sprecava radnja izmedju pripadnika grupe,prinudnim iseljavanjem dece u drugu grupu. Prema prevenciji o sprecavanju I kaznjavanju zlocina genocida to se k.d.nemoze izvrsiti prinudnim raseljavanjem pripadnika grupe. Prinudno raseljavanje ni u nasem zakonu ne pretstavlja genocide. Postoji sustinska razlika izmedju genocida I etnickog ciscenja. U prvom slucaju potrebana nemera da se odredjena grupa unisti dok se u drugom namera da se oderedjena grupa premesti s jedne na drugu teritoriju. Genocid se moze izvesti I za vreme mira. U pogledu ekstradicije genocide se ne smatra politickim k.d. 39.Ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva- moze biti izvrsen za vreme rata oruzanog sukoba ili okupacije. Radnja izvrsenja k.d. postoji ako je prema civilnom stanovnistvu naredjena ili neposredno izvrsena neka od sledecih mera:napad na civilno stanovnistvo,nasilje,pojedinacna civila lica ili lica onesposobljena za borbu na pripadnike ili na objekte humanitarne organizacije, napad na vojne ciljeve za koje se znalo d ace prouzrokovati civilne zrtve ili nanosenje stete civilnim objektima, telesne povrede mucenje necovecno postupanje prisilna sterilizacija uzimanje tkiva ili organa radi transplatacije raseljavanje ili preseljavanje prisiljavanje na prinudni rad. Radnja izvrsenja ratnog zlocina protiv stanovnista postoji u sledecim slucajevima: napad na objekte posbno zasticene pedjunarodnim pravom I objekta I postrojenja sa opasnom stangom kao sto su brane nasipi I nuklearne elektrane,gadjenom civilnoh objekata koji su pod posebnom zastitom,nebranjenia mesta,dugotrajno I veliko ostecenje prirodne sredine. Za postojanje k.d dovoljo je postojanje bilo koje radnji. 40.Upotreba nedozvoljenih sretstava borbe-Ovo k.d. cini onak ko za vreme rata ili oruzanog sukoba naredi da se upotrebe borabena sretstva ili nacin borbe koji su zabranjeni pravilima medjunarodnog prava ili ih sam upotrebi. Izvrsilac moze biti naredbodavac ail I neposredni izvrsilac. Medjunarodni akti ipak nisu adekvatno regulisali ovu oblast tako da je za pitanje koja su sve oruzija I nacini borbe zabranjeni I dalje od znacaja tzv Mirtenzova klauzola koja sadrzi 4. haska konvencija. Opsteg karaktera je I pravilo koje sadrzi dopunski protocol uz zenevku konvenciju o zastiti zrtava medju oruzanih sukoba u slanu 35 u kome se propisuje da je zabranjeno upotrebaljavati oruzije,material I projectile I metode ratovanja koji prouzrokuju suvisne povrede ili nepotrebne patnje. Ono k.d. se moze izvrsiti samo s umisljajem koji obuhvata I svest ucinioca da je njegov postupak nedozvoljen. 41.Protiv pravno ubijanje I ranjavanje neprijatelja -Zabranjeno je ubijanje ili ranjavanje neprijatenje koji se posto je polozio oruzije ili nema sretstva za odbranu bezuslovno predao zabranjuje se objavljivanje da se nikome nece postedeti zivot. Zabranjeno je narediti da nesme biti prezivelih ili voditi neprijateljstvo na taj nacin. Postoje dva oblika krsenja ove odredbe. Osnovni oblik ovog dela vrsi onaj ko krseci pravila medjunarodnog prava za vreme rata ili sukoba ubije ili rani neprijatelja koji je odlozio oruzije ili se bezuslovno predao ili nema sretstva za odbranu. Ovo delo se moze izvrsiti I za vreme rata ili oruzanog sukoba. Poseban oblik inkriminise naredjenja da u borni nesme biti prazivelih. Ovde se ustvari radi o zabrani odricanja milosti I zabrani da se na taj nacin vrsi psihicki pritisak na neprijatelja u vodjenu borbe. 42.Protivpravno iduzimanje stvari od ubijenih-Dugo vremena je u ratovanju bilo dozvoljeno uzimeti stvari od ubijenog ranjenog neprijatelja I to se smatralo legitimnim plenom. Zabrana pljackanje ubijenjih I ranjenih prvi put se pominje u Zenevskoj konvenciji 1864g. Ovo k.d. se drugacije naziva maroderstvo. Sastoji se u protiv pravnom oduzimanju oduzimanju stvari od ranjenih I ubijenih na bojistu. Radnju izvrsenja ovog krivicnog dela pretstavlja naredjenje da se vrsi oduzimanje. Izdvajanjem naredjenja delo je zavrseno I nije potrebno da je naredjenje I izvrseno. Kod izvrsioca se I nezahteva svojstvo vojnog lica oduzimanje moze izvrsiti I civilno lice. Delo se moze izvrsiti sa umisljajem. Ucinilac mora biti svestan protivpravnosti svog delovanja. Ovo k.d. ima I svoj tezi oblik koji postoji onda kada je delo ucinjeno na svirep nacin ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi 450,000din. Najtezi oblik postoji kada se vrednost prelazi million dinara.

43.Unstavanje kulturnih dobara-Osnov za ovo k.delo nalazi se u konvenciji za zastitu kulturnih dobara u slucaju oruzanog sukoba iz 1954g. kao I u dopunskom period prvi iz zenevke konvencije o zastiti zrtava medjunarodnog oruzanih sukoba. Radnja izvrsenja ovog k.dela sastoji se u unistavanju kulturnih Ili istoriskih spomenika ili kulturnih dobra ili verskih objekata ustanova objekata koji su namenjeni nauci umetnosti vaspitanju. Radnjom izvrsenja smatra se I izdavanje naredbe da se unistavaju kulturna dobra. Unistenje postoji I onda kada je doslo samo do ostecenja kulturnog dobara. Delo se moze izvrsiti samo za vreme rata ili orozanog sukoba. Predvidjen je I tezi oblik krivicnog dela. U odnosu na osnovni oblik potrebno je da je kulturno dobro nalazi pod posebnom zastitom medjunarodnog prava kao I da je proslo do njegovog unistenja. 44.Ratni zlocini u Rimskom statute-Rimski statut polazi od toga da se iz same vrste I karaktera radnje ratnog zlocina moze videti ko je pasivni subjekt. Rimski statut prilikom propisivanja zlocina vise ima u vidu jedan drugi kriterijum a to je da se radi o medjunarodnom ili unutrasnjim oruzijem. Pre svega ratnim zlocinom se smatra krsinje Zenevske konvencije od 12 avgusta 49g bilo koja od sledecih radnji izvrsenih protiv lica I imovine zasticenih tim konvencijama: ubijanje,mucenje ili nehumano postupanje ukljucujuci bioloske eksperimente nanosenje velikih patnji teskih povreda tela zdravlja,prisiljavanje retnih zarobljenika Iili drugih zasticenih lica da sluze u snagama neprijateljke strane. Ratnim zlocinom se smatraju I druge ozbiljne povrede norme medjunarodnog prava koji vaze u medjunarodnom oruzanom sukobu. Tu su sledece radnje: usmerenje napada protiv civilnog stanovnistva ili protiv pojedinih civilnih lica koji nisu direktno umesana u sukob, usmeravanje napada na civilne objekte,instalacije,meterijale ili vozila ukljucena u humanitarni rad U okviru ovih ratnih z locina statut predvidja I ubijanje ili ranjavanje boraca koji su se predali zatim neposredno iliposredno sreseljavanje civilnog stanovnistva na okupirane teritorije od strane okupacione sile, napad na kulturne objekte. Takodje u ratne zlocine spada I ratovanje otrovnim oruzijem ili drugim gasovima ali I narusavanje dostojanstva silovanje itd. 45.Zlocinom protiv covecnosti-smatra se preduzimanje odredjenih radnji pod uslovom das u one preduzeta kao deo sireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva. To su sledece radnje: ubistvo,istrbljenje,porobljenje,deportacija ili prisilno premestanje stanovnistva,zatvaranje mucenje silovanje, prisilna prostitucija Radnjom izzvrsenja smatra se I proganjanjem bilo koje grupe ili zajednice na politickoj,verskoj,kulturnoj ili rasnoj osnovi ili po drugim osnovama koji su medjunarodnim pravom univerzalo priznati kao nedozvoljeni. U kaznenom zakonu RS se zahteva da se neka od navedenih radnji preduzeta u okviru sireg ili sistematskog napada uperena protiv civilnog stanovnistva. To su sledece radnje : ubistvo,stavljanje stanovnistva ili jednog njegovog dela u teske zivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili delimicnom istrebljenju. Centralni element zlocina protiv covecnosti jeste postojanje sireg ili sistematskog napada uperen na civilno stanovnistvo. Sistematski napad podrazumeva da je napad planiran I organizovan. Subjektivo obelizije bica k.d. jeste umisljaj. Propisana kazna zatvora od najmanje 5 g ili zatvora od 30 do 40 god. 46.Zlocin protiv mira-Danas je u medjunarodnom pravu svaka agresija zabranjena. Ona predstavlja I jedno od najtezih krivicnih dela. Rezolucijom generalne skupstine UN br.3314 iz 1974g je detaljno navedeno sta pretstavlja akte agresije. Bez obzira na to da li je rat objevljen ili ne.To su: Invazija ili napan oruzanih snaga jedne drzave na teritoriju druge drzave,bombardovanje teritorije neke drzave od strane oruzanih snaga druge drzave ili upotreba ma kog oruzija od strane jedne drzave na teritoriju druge drzave. Blokada luke ili obale,napad na kopnene pomorske ili vazduhoplovne snage. Upotreba oruzanih snaga jedne drzave koja se s pristankom zemlje prijema nalazi na teritoriji ove poslednje , radnja jedne drzave koja svoju teritoriju stavlja na raspolaganje drugoj drzavi da bi iskoristila za izvrsenje akta agresije. Upucivanje od strane odnosno u ime jedne drzave oruzanih bandi protiv druge drzave. 47.Medjunarodno krivicno pravo sudjenje pojam I vrste--- 48.Osnivanje Ninburskog I Toiskog tribunal-Za osnivanje Ninburskog tribunal od znacaja je moskovska deklaracija koja je doneta jos u toku drugog svetskog rata kojima su se prtstavnici drzava koji su se borili protiv nacisticke nemacke saglasili da posle rata sudi nemackim ratnim zlocincima. Londonskim sporazumom utvrdjno je da se ustanovi medjunarodni vojni tribunal za sudjenje ratnim zlocincima Iz 2.svetskog rata a kao sastavni deo sporazuma utvrdjen je I statut tog tribunala. Mesec dana posle svog formiranja u Berlinu medjunarodni vojni tribunal koji je ima 4 sudije sastao se 18 oktobra 1945g u Ninburgu da bi zapoceo process protiv glavnih ratnih zlocinaca Treceg rajha. Pred tribunalom naslo se 24 optuzenih imajuci u vidu broj optuzenih razmere zlocina I obim dokaznih materijala cello sudjenje se zavrsilo u veoma kratkom roku. Vec 1 oktobra 48g bila je izrecena pravosnazna prsuda. Medjunarodni vojni tribunal za daleki istok je osnovan proklamacijom americkog generala Daglasa Artura kao komandanta saveznickih snaga. U svemu ostalom izmedju ova dva tribunal a pogotovu u pogledu oskudnog prava koje je primenjeno skoro da nije bilo velikih razlika. Broj sudija je bio veze za razliku od ninburskog,11 sudija. Tribunalima u Ninburgu I tokiju se obicno prigovara das u delili pobednicku pravdu kao I da su pregrsili nacelo legaliteta. Na osnovu statute tribunala I ninburske presude postavljeni su odredjeni principi koji su znacili veliki korak napred u razvoju medjunarodnog krivicnog prava koji su I danas aktuelni. 49.Osnivanje ad hoc tribunal za Jugoslaviju I Ruandu-Medjunarodni tribunal za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede medjunarodnog humanitarnog prava izvrsene na teritoriji bivse jugoslavije osnovan je od strane saveta bezbednosti. Rezolucijom saveta bezbednosti oznovan je tribunal za Ruandu I sa sasvim malim razlikama u odnosu na Statut tribunal za bivsu Jugoslaviju. Osnivanje tribunala pretstavlja prinudnu meru radi uspostavljanja I ocuvanja medjunarodnog mira. Tvrdi se das u ad hoc tribunal namenjeni da dele specijalnu pravdu clanovima medjunarodne zajednice daok stali clanovi saveta

bezbednosti mogu da cine sta ima je volja bez ikakvih obaveza. U svom dosadasnjem radu tribunal za bivsu jugoslaviju je pokazao da on ostaje specijalni pomocni organ saveta bezbednosti Osnivanje tribunal pretstavlja jedan od ratnih mera saveta bezbednosti pa je tribumal ustvari disciplinska komisija saveta bezbednosti bez obzira sto su prisutna nastojanja da bude prvi medjunarodni krivicni sud. 50.Organizacija nadleznosti ad hoc tribunal-Tribunal za bivsu Jugoslaviju je sastavljen od 16 sudija I istovremeno najvise 9 ad litem sudija od ukupno 27 izabranih ad litem sudija. Prema clanu 11 statuta tribunal ima sledece organe: sudska veca, koja obuhvataju tri sudeca I jedno zalbeno vece tuzioca I secretariat tribunal koji obavlja poslove za sudska vecca I za tuzioca. Statutom tribunal za bivsu jugoslaviju se uspostavlja njegova nadleznost za 3 medjunarodna krivicna dela: ratni zlocin,zlocin protiv covecnosti I genocide. Vremenski I teritorijalno tribunal je nadlezan za navedena krivicna dela koja su ucinjena na teritoriji bivse jugoslavije pocev od 91g. dva najvaznija akta na kojima se zasniva rad tribunalasu : njegov statut I pravila postupka I dokazivanja.\ 51.Karakteristika prava koje primenjuju ad hoc tribunali -Dva najvaznija akta kojima se zasniva rad tribunal jesu njegov statut I pravila postupka I dokazivanje. Karakteristike prava koje primanjuje tribunal za bivsu Jugoslaviju I Ruandu koji je imao 34 clana preuzeti su izvesi delovi odredjenih medjunarodnih konvencija kojima se predvodja obaveza drzavnih ugovornica da svojim krivicnim k.o propisu odredjena krivicna dela. Pred nemogucnosti ostvarenja nacela zakonitosti ni garantivne funkicje za rad tribunal potpuno je neregulisana citava oblast opsteg dela krivicnog prava bez kojeg je nezamisliva primena krivicnog prava. Bez obzira koji su bili pravi motive za osnivanje tribunala nije se tom poslu trebalo pristupitiu inprovizatorski I uz krsenje nekih osnovnih principa krivicnog prava I medjunarodnog prava. Da je statut tribinala uneto vise preciznijih krivicno pravnih odredbi ili da je upuceno na supsidijarnu primenu krivicnog prava bivse SFRJ kao I da je taj tribunal osnovan u skladu sa normama ugovornim putam pravna situacija bi bila bitno drugacija I neki osnovni prigovori haskom tribunal bi otpali. 52.Osnivanje medjunarodnog krivicnog suda-Generalna skustina UN je 48g zatrazila od komisije z amedjunaraodno pravo da ispita mogucnost osnivanja stalnog medjunarodnog krivicnog suda. Komisija je po zasedanju zauzela pozitivan stav I 51g I 53g primenila nacrte statute tog suda. Dalji rad na tome je skoro potpuno zastao zbog medjunarodnih odnosa I nezaintersovanosti velikih sila da redi na toj ideji. Tek 90g odnosno 92g generalna skupstina kao stvar prioriteta trazi od komisije da pripremi nacrt stalnog medjunarodnog krivicno suda. Komisija 93 podnosi nacrt I nakom sugestija I primedbi od strane pojedinih drzava 94g podnosi revidirani nacrt statute. Generalna skupstina osniva ad hoc komitet koji 1995 zakljucuje da se istovremeno nastavi sa radom na tekstu statute I pripremi diplomatska konferecncija sto podrzava 6komitet generalne skupstine. Na konfernciji u julu 98gusvojen je statut tog suda ali jei dalje ostalo otvoreno pitanje u kojoj meri je uobliceno pravo koji ce taj sud primenjivati. S obzirom na to da je zakljuceno sa 11 aprilom 2002g ok 139 zemalja potpisalo je statut njih 66 jedeportovalo kod generalnog sekretara UN svoje instrumente ratifikacije. Stupi je na snagu 1 jula 2002g a svecano otvoren 11 marta 2003 kad su sudije polozile zkletvu. 53.Organizacija nadleznoti medjunarodnog krivicnog suda-Medjunarodni krivicni sud je stalno sudsko telo cije je sediste u Hagu. Sud je nadlezan za vodjenje krivicnog postupka za sledecim krivicnim pravom; krivicno delo genocida,krivicno delo protiv covecnosti,ratnim zlocinima,krivicno delo agresije. Medjunarodi krivicni sud je nadlezan za dela u slucaju kada je od tih del apocinjeno na teritoriji zemlje koje su prihvatile statut ili je delo ucinjeno od strane njihovog drzavljanina. U slucaju da je rac o zemlji koja nije potpisala statut moguca je da ona svojom izjavom prihvati nadleznost suda samo za konkretan slucaj. Sud cine sledeca tala: predstavnistvo,tri sudska odeljenje,kancelarija tuzioca,sekretarijat. Sud je sastavljen od 18 sudija zalbeno odeljenje se sastojo od predsednika I 4 sudija. Statut pravi razliku izmedju sluzbenih I radnih jezika suda. Sluzbeni jezici su arpski englesku ruski kineski spanski francuski. Na njima se objavljuje presuda kao I druge odluke. Radni jezici su engleski I francuski. Izuzetno uz odobrenje suda moze se na zahtev stranke u postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik. 54.Odnos medjunarodnog krivicnog suda ad hoc tribunal I nacionalnih sudova-Ad hoc tribunal saveta bezbednosti I medjunarodni krivicni sud nadlezni da sude za ista krivicna dela kao I nacionalni sudovi. U slucaju ad hoc tribunal prednost je data tim tribunaima u odnosu na nacionalne sudove. Statut tribunal za bivsu Jugoslaviju ima primat u odnosu na nacionalne sudove I u svakoj fasi postupka moze od nacionalnog suda zahtevati da mu prepusti nadleznost a u slucaju da to ne ucini predsedik tribunala moze obavestiti savet bezbednosti. Odrebom tribunal za bivsu Jugoslaviju predvidjeno je da se nemoze nikome kome je sudjeno od strane tribunal ponovo suditi za isto k.d. od strane nacionalnog suda. Radi se o postovanju nacela. Sdruge strane ova odredba predvidja izuzetke od tog nacela I dozvoljava da nekome kome je vec sudjeno od strane nacionalnog suda. Tribunal moze ponovo suditi za isto krivicno delo. To je moguce ukoliko je krivicno delo za koje mu je sudjeno bilo kvalifikovano kao obicno a ne medjunarodno krivicno delo. Za razliku od ad hoc tribunal mdjunarodno krivicni sud nema primat u odnosu na nacionalne sudove. Medju.krivicni sud ce suditi samo u onim slucajevima u kojima drzave nisu voljne ili nisu sposobne da sude. 55.Mesoviti krivicni tribunal-U poslednjoj deceniji doslo je do osnivanja vise institucija sa medjunarodnim karakterom kome je povereno sudjenje za medjunarodna krivicna dela. O medjunarodnom elementu se moze govoriti u slucaju Kosova I Metohije, istocnog Timora, Kambodze, Bih, Iraka Medjunarodni element je prisutan u vecoj ili manjoj meri ali se ne moze govoriti o tome das u to medjunarodni sudovi. Uobicajno je da se govori o medjunarodnim sudovima. Medjunarodni elementi

se razlikuju prema stepenu I formikod tih sudova tako da izmedju njih postoje znacajne razlike. Mesoviti karakter sudova na Kosovu I Metohiji da je cinjenica da je njihova organizacija odredjena aktima UNMIK-a kao I da u u njihovom sastavu dominiraju sudije stranci. Prelazna uprava o UN na istocnom timoru, osnovala je svojom odredbom 2002.god. posebna prvostepena I drugostepena veca u ciji sastav ulaze domace I strane sudije koje su sudile za najveca medjunarodna krivicna dela, ucinjena tokom 1999.god. Specijalni sud za Sijera leone osnovan je ugovorom 2002,god. Izmedju vlade te zemlje I UN. U Kambodzi je 2003.god. zakljucen bilaterarni sporazum sa UN o osnivanju vanrednih veca koje bi sudilo za ucinjene zlocine za vreme vladavine crvenih Kmera. Sporazum je stupio na snagu 2005.god I sastavljen je pretezno od domacih sudija I primenjuje se domace pravo. Za osnivanje posebnog odeljenja suda BiH za ratne zlocine u Sarajevu doslo je do zajednickog predloga visokog predstavnika za BiH, I tribunal za bivsu Jugoslaviju. Specijalni tribunal za Irak je osnovan krajem 2003.god. od strane okupacionih snaga SAD. Njegov statut je usvojen od strane Irackih vlasti. 56.Oblici medjunarodno krivicno pravne pomoci-Medjunarodno kriv.pravna pomoc ima vise svojih oblika. Osim medjunarodnim ugovorima koji imaju prednost u ovoj oblasti ona je regulisana I nasim zakonodavstvom pre svega zakonom o krivicnom postupku. Zakonske odredbe se primenjuju u slucaju gde medjunarodni ugovor ne postoji ili ako odredjena pitanja njima nisu regulisana. U koliko ne postoji medjunarodni ugovor, medjunarodna pravna pomoc ce se ukazivati pod uslovom da postoji uzajamnost izmedju drzava. Jedan od uobicajnih uslova za njeno pruzanje jested a je delo zbog koga se trazi pravana pomoc krivicno delo I po domacem zakonu I po zakonu drzave ciji pravosudni organ moli za pravnu pomoc. Zahtev za medjunarodnu pravnu pomoc podnosi se u vidu zamolnice, zamolnicu po pravilu dostavlja ministarstvo pravde drzave koja moli pravnu pomoc, ministarstvu pravde zamoljene zemlje. Postoje 3 oblika medjunarodno pravne pomoci u krivicnim stvarima su se zbog svog znacaja izdvojile u zasebne institute: Ekstradicija, Ustupanje krivicnog gonjenja, I izvrsenje strane krivicne presude. 57.Pretpostavke za pruzanje svih oblika medjunarodne krivicno pravne pomoci-Tu spadaju: da krivicno delo povodom kojeg se zahteva pruzanje medjunarodne pravne pomoci, predstavlja krivicno delo po zakonu Republike Srbije, da za to krivicno delo nije pravosnazno okoncan postupak pred domacim sudom, odnosno da krivicna sankcija nije u potpunosti izvrsena, da krivicno gonjenje nije iskljuceno zbog zastarelosti, amnestije ili pomolovanja, da se zahtev za pruzanje pravne pomoci ne odnosi na politicko krivicno delo odnosno na krivicno delo koje se sastoji od povrede vojne duznosti, da pruzanje medjunarodne pravne pomoci ne treba da povredi suverenitet, bezbednost, javni poredak I druge interese od znacaja za Republiku Srbiju. 58.Medjunarodno krivicno pravna pomoc u uzem smislu-U krivicno pravnom postupku koji se vodi u jednoj zemlji moze se ukazati na potrebe da se pojedine procesne radnje preuzmu na teritoriji druge zemlje. Te radnje mogu da obave smo organi drzave na cijoj teritoriji ih treba preuzeti. Ta saradnja u kojoj jedna drzava pomaze drugoj u vodjenju krivicno pravnog postupka tako sto za nju obavlja odredjenu istraznu radnju, ili neu drugu radnju u vezi s tim postupkom naziva se medjunarodnom krivicno pravnom pomoci u uzem smislu. Radnja medjunarodno krivicno pravne pomoci su raznovrsne I preduzimaju se na osnovu zamolnice. ZKP propisuje najznacajnije radnje u vezi sa ciljem preduzimanjem se moze traziti pomoc druge drzave. To je saslusanje okrivljenog, svedoka I vestaka, uvidjaj, pretres prostorije I lica, itd Medjunarodno krivicno pravna pomoc ukazuje se na osnovu medjunarodnih ugovora. Ukoliko takav ugovor sa odredjenom zemljom ne postoji, primenjuje se odredba ZKP-a. Osim toga vazan medjunarodni ugovor koji se u ovoj oblasti primenjuje jeste I Evropska konvencija o medjusobnom pruzanju pravne pomocii krivicnim stvarima koje je nasa zemlja ratifikovala. Pravnu pomoc preko nadleznog organa mogu zahtevati nasi sudovi kao I javni tuzioci. 59.Ekstradicija stranoj drzavi-Ekstradicija ili izdavanje krivca odavno se s pravom smatra najvaznijim aktom medjunarodne pravne pomoci. Pojam ekstradicije I danas se najcesce odredjuje kao akt koji se sastoji u tome sto vlasti jedne drzave predaju izvesno lice vlastima druge drzave, u cilju vodjenja krivicnog postupka protiv njega ili u cilju izvrsenja kazne nad njim. Razikuje se aktivna ekstradikcija kada se od neke drzave trazi ekstradicija, I pasivna kda domaca drzava odobrava ekstradikciju. U pogledu pravne prirode institute, ekstradicije moze se konstantovati da on ima svoj materijalno pravni I procesno pravni aspekt. U skladu s tim u nasem ranijem krivicno pravnom zakonodavstvu, materijalno pravni aspekti, bili su regulisani odredbama KZ-a. Medjutim 1977.god.celokupna materija regulisana je zakonom u krivicnom postupku. Zakonik o krivicno pravnom postupku koji je stupio na snagu 2002.god zadrzava tu koncepciju tj,osim postupka ekstradicije propisuje I materijalno pravne uslove. Ekstradicija se pre svega regulise medjunarodnim ugovorima, u vezi sa nacinom regulisanja postoje 3 sistema: administrativni, sudski I mesoviti sistem. Prema resenju u nasem krivicnom pravu uslovi za ekstradiciju su sledeci: da lice cije se izrucenje sprema nije nas drzavljanin, da delo povodom kojeg se zahteva izrucenje nije ucinjeno na nasoj teritoriji, da je delo zbog koga se trazi izdavanje krivicno delo I po nasem I po zakonu drzave u kojoj je izvrseno, dap o domacem zakonu nije nastupila zastarelost krivicnog gonjenja ili zastarelost izvrsenja kazne ili da krivicno delo nije obuhvaceno amnestijom, da stranac cije se izdavanje trazi nije zbog istog dela od domaceg suda vec osudjen ili da za isto delo nije od domaceg suda pravoosnazno oslobodjen, da je utvrdjena istovetnost lica cije se izdavanje trazi, da ima dovoljno dokaza za osnovnu sumnju da je stranac cije se izdavanje trazi ucinio krivicno delo. Ekstradicija se ne vrsi kada se radimo politickom I vojnom krivicnom delu kao ni za sasvim laka krivicna dela. 60.Ekstradicija medjunarodnom krivicnom sudu-Aktima tribunal nalaze se bezuslovna saradnja koja ukljucuje ekstradiciju sopstvenih drzavljana. SRJ je u aprilu 2002.god.donela poseban zakon kojim se regulie I pitanje ekstradicije athoc tribunal za

bivsu Jugoslaviju, pod nazivom: zakon o saradnji SRJ sa medjunarodnjim tribunalom za krivicno gonjenje lica, odgovornih za teska krsenja madjunarodnog humanitarnog prava pocinjenom na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991.god. Taj zakon dozvoljava ekstradiciju tribunal I domacih drzavljana, polazeci od stavova koji se zastupljuju u aktima tribunal da se ne radi o ekstradiciji vec o predaji okrivljenih. Za predaju okrivljenog bez obzira da li se radi o stranom ili o domacem drzavljaninu predvidjeni su minimalni uslovi. (da se utvrdi identitet trazenog lica, da postoji potvrdna optuznica u skladu sa statutom tribunal, da je delo kaznjivo I po domacem zakonu, kao I da se radi o delu koje je u nadleznosti tribunala). Zemlje clanice Rimskog statute, dobrovoljno su prihvaile svoje obaveze u odnosu na stalni mod krevicnog suda pa I obavezu da izruce tom sudu I svoje drzavljane. To je u izvesnom smislu njihov zajednicki sud pa se I tom cinjenicom moze opravdati ekstradicija domaceg drzavljana. Za tako nesto potrebno je stvoriti pravne predpostavke u sopstvenim pravnim sistemima. To zahteva izmenu ustava neke zemlje ukoliko je predvidjena zabrana ekstradicije sopstvenih drzavljana, kao I donosenje odgovarajucih zakonskih propisa. Odredbom CL.540 stav 2.zakonika o krivicnom postupku, predvidja se da moze odobriti izdavanje stranaca ili drzavjana Republike Srbije takvom medjunarodnom sudu. Uslovi koji se za to postavljaju jesu: da to lice nije vec osudjeno od strane domaceg suda,da je to delo zbog koga se trazi krivicno delo I po nasem krivicnom zakonu, da niije zastupila zastarelost ili nije amnestirano, I da nije utvrdjena istovetnost lica cije se izrucivanje trazi. 61.Ustupanje krivicnog gonjenja-Izvesne slicnosti sa ekstradicijom ima institute ustupanje krivicnog gonjenja stranca koji je na teritoriji zemlje koja ustupa gonjenje ucinio krivicno delo. On se od ekstradicije bitno razlikuje kako po uslovima za primenu tako I po svojoj pravnoj prirodi. On u stvari predstavlja izuzetak od primene teritorijalnog principa u pogledu protornog vazenja krivicnog zakonodavstva jedne zemlje. Taj izuzetak se predvidja zato sto u nekim slucajevima nije celishodno suditi strancu u zemlji u kojoj je krivicno delo ucinio. Ovu mogucnost predvida I nase pravo, on je predvidjen kako u materijalnom tako I u krivicnom pravu. Iz tih odredba proizilazi da mora postojati reciprocitet sa zemljom kojoj se gonjenje ustupa, da je krivicno delo ucinjeno na teritoriji Srbije kao I da j ucinilac krivicnog dela stranac koji ima prebivaliste u straoj drzavi. Ustupanje krivicnog gonjenja je predmet regulisanja medjunarodnih ugovora pa I ovde kao kaod ostalih oblika medjunarodne pravne pomoci ti ugovori se primenjuju neposredno, I imaju prednost u odnosu na zakonske odredbe koje su supsidiarnog karaktera. Osim ustupanja krivicnog gonjenja postoji I obrnuta situacija tj.mogucnost preuzimanja krivicnog gonjenja od strane drzave. 62.Izvrsenje strane krivicne presude-Izvrsenje strane krivicne presude bilo je nespojivo sa starijom doktrinom o neogranicenom suverenitetu drzave. Danas kada je na planu suzbijanje kriminaliteta u pogledu mnogih pitanja I ne izvrsenje strane krivicne presude se drugacije gleda. To je oblik medjunarodne krivicne pomoci koji pod odredjenim uslovima prihvata vecina zemalja. U nacelu krivicna presuda stranih sudova se ne izvrsava tj.domaci sudovi nece postupiti po molbi inostranih organa kojima se trazi izvrsenje krivicne presude inostranog suda. Medjutim izuzeto od tog pravila dozvoljeno je izvrsenje strane krivicne presude, pod uslovom da je to predvidjeno medjunarodnim ugovorom. Potrebno je kumulativno ispunjenje 2 uslova: prvi uslov je alternativno postavljen tj.moguce je izvrsenje sudske presude s onom zemljom sa kojom nasa zemlja ima zakljucen ugovor. Drugi uslov zahteva da krivicnu sankciju izrekne nas sud, u skladu sa nasim krivicnim zakonodavstvom. Osim navedenih moraju biti ispunjena I 4 dodatna uslova koja nas ZKP izricito ne predvidja. 1.mora se raditi o nasem drzavljaninu;2.preostali deo kazne mora biti u trajanju od najmanje 6 meseci od dana kad je primljen zahtev;3.ucinjen delomora biti krivicno delo prema nasem zakonodavstvu;4.neophodna je saglasnost osudjenog lica. 63.Perspektive medjunarodnog krivicnog prava-Posle usvajanja statute medjunarodnog krivicnog suda 1998.dog u Rimu osetno je porastao optimizam u pogledu buducnosti medjunarodnog krivicnog prava. S obzirom da je broj zemalja koje su ratifikovale statut suda, presao otreban broj od 60, on je stupio na snagu 1.jula 2002.god a danas je broj tih zemalja porastao na 105. I pored toga nije usamljeno misljenje da jos nije sazrelo vreme za osnivanje stalnog medjunarodnog suda I d ace to biti tek onda kada ono sto sada pripada svakoj drzavi tj.zakonodavna, sudska I izvrsna vlast budu pripadale jednoj nad drzavnoj organizaciji. Moramo imati u vidu da su bili potrebni I kompromisi izmedju dva velika pravna sistema: Evropskog kontinentalnog anglosaksonskog. Kompromisi su bili potrebni zbog razlicite razvijenosti pravnog sistema I krivicnog prava pojedinih zemalja. Medjutim I pored tih kompromisa taj sud kao I supranacionalno medjunarodno krivicno pravo za neke zemlje ostaje neprihvatljivo. Glavni razlog za odbojan stav prema univerzalnom medjunarodnom krivicnom pravu je politicke prirode. U vezi sa tim posebno zabrinjava odbojan stav koji imaju SAD, s obzirom na njihov polozaj I uticaj u svetu. Medjutim I Kina koja preko svog sudije aktivno ucestvuje u radu tribunala za bivsu Jugoslaviju protiv je stalnog medjunarodnog krivicnog suda. Po svemu sudeci ni Ruska Pederacija (za Dimitrija) nece ratifikovati rimski statut. Ako 3 stalne clanice saveta bezbednosti ne zele da ratifijuju statut I prihvate nadleznost suda, postavlja se pitanje da l ice on moci ostvariti deo univerzalne pravde. Autori: Biljana Krstic, Milos Stankovic i Dusan Stojanovic, koji cokolade i pivo primaju svakog narednog predavanja i tokom celog ispitnog roka!!!!!!!