Socijalna Medicina

Tamara Alfirevi 2012.
1. Razvoj, definicija i predmet izuavanja socijalne medicine

Razvoj socijalne medicine je usko povezan s razvojem preventivne medicine, a veliki uticaj na nju je imao veoma dinamican razvoj sistema i organizacije zdravstvene zastite u svetu i nasoj zemlji. Socijalna medicina se razvija jos od starih Vavilonaca do danas, a taj razvoj se ogleda u zastiti zdravlja, sportu, snabdevanju vodom i suzbijanju epidemija. Propisivani su mnogi zakoni koji su imali za cilj sprecavanje oboljenja, redovnu vakcinaciju i dobre higijenske uslove. H. Mahler 1975. istice da je faza kurativne medicine ustupila mesto preventivnoj koja je ostvarila narocito velike rezultate u prevenciji i kontroli masovnih zaraznih bolesti, a faza preventivne medicine ustupa mesto socijalnoj medicini. Na nasim prostorima imamo podatke o: prvoj bolnici koju je podigao car Dusan, lekarima i apotekarima s pocetka XIV veka u Kotoru i zacetaku socijalne medicine u Ustavu iz 1838. godine. Zadatak socijalne medicije je da preduzme sve sto je potrebno da se zastiti srpski narod i ukloni sve protivno. Posle Drugog svetskog rata socijalna medicina je pod uticajem sovjetske medicine tzv. socijalna higijena. Definicija socijalne medicine po Grotjahnu je da je to sinteza medicine i sociologije. Po definiciji Andrije tampar socijalna medicina se bavi istrazivanjem socijalnih odnosa i patoloskih pojava u narodu, a ne socijalnim bolestima stanovnistva. Takodje je istakao da je socijalna higijena deo socijalne medicine a ne isto. Nije moguce dati jedinstvenu definiciju socijanlne medinice zbog razlicitog politickog uredjenja zemalja i socio-ekonomskih uslova. Katedra za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu je dala svoju definiciju po kojoj je socijalna medicina nauka koja se bavi proucavanjem uticaja socijalnih faktora na zdravlje stanovnistva i pronalazenjem metoda za njegovo unapredjivanje. Socijalna medicina prilazi zdravlju i bolesti kompleksno ali se koncentrise na socijalne faktore pa se tako moze zakljuciti da je delokrug socijalne medicine mnogo siri od mnogih grana medicine. Predmet izucavanja socijalne medicine je: 1. izucavanje socijalnih faktora koji uticu na zdravlje i metodama unapredjivana zdravlja kao i mere ocuvanja i unapredjivanja zdravlja stanovnistva 2. izucavanje bolesti koje ugrozavaju ili mogu da ugroze celokupno stanovnistvo ili njegove delove s ciljem da se nadju takva resenja i mere drustva kojima ce se njihov znacaj dovesti na nivo na kome nece predstavljati opasnost za drustvo 3. istrazivanje koje grupacije su osetljivije na bolesti i koje mere zastite treba primeniti. 4. izucavanje sistema zdravstvene zastitie i organizacija zdravstvene sluzbe 5. obrazovanjem i usavrsavanjem zdravstvenih radnika 6. izucavanje metoda unapredjenja zdravlja 7. pracenje rada, preporuka i publikacija medjunarodnih organizacija.
2. Strategija zdravlje za XXI vek

Rezolucija Zdravlje za sve je imala za cilj postizanje takvog nivoa zdravlja koji e svakom stanovniku sveta omoguiti da vodi socijalno i ekonomski produktivan ivot. I ranije je bilo jasno da je cilj zdravlje za sve trajni putokaz koji ne treba menjati. Meutim da bi se ovaj krajnji cilj ostvario, neophodno je povremeno korigovati posebne ciljeve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji. U skladu sa tim, a kao odgovor na brojne promene na kraju XX veka (starenje stanovnitva, dominacija MNB, siromatvo i rast nejednakosti, urbanizacija, promene u ivotnoj sredini, ekoloki problemi itd.), 1995. godine zapoet je proces inovacije Strategije i izrada dokumenta Zdravlje za sve u XXI veku. Uzimajui u obzir sve globalne promene, kao i dotadanja iskustva formulisani su novi pojedinani ciljevi i definisani pravci politike za njihovu realizaciju, te je 1998. godine usvojen i novi dokument zdravlje za sve - politika za XXI vek. Kao osnovni ciljevi ove globalne politike izdvojeni su: Poveanje duine zdravog ivota za sve ljude Obezbedjivanje pristupa adekvatnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zatiti Jednakost u zdravlju izmedju zemalja i unutar zemalja.
Page1
Takoe, definisano je i 10 globalnih ciljeva SZO za XXI vek: 1. Poveati jednakost u zdravlju 2. Poveati preivljavanje i kvalitet ivota 3. Zaustaviti globalne trendove vodeih pandemija 4. Eradikacija i eliminacija odredjenih bolesti 5. Poboljati pristupanost vode, sanitacije, hrane, stanovanja 6. Unaprediti zdrave stilove ivota i smanjiti tetne po zdravlje 7. Razvoj, implementacija i monitoring nacionalnih politika zdravlje za sve 8. Unaprediti pristupanost esencijalne visoko kvalitetne zdravstvene zatite 9. Implementacija nacionalnih i globalnih zdravstvenih informacija 10. Podrka istraivanju za zdravlje U skladu sa ciljevima SZO, Evropski region je utvrdio svoju politiku poznatu kao 21 cilj za XXI vek, iji je osnovni cilj postii pun zdravstveni potencijal za sve. Ciljevi evropskog regiona: CILJ 1: SOLIDARNOST IZMEDJU ZEMALJA U EVROPSKOM REGIONU Do 2020. godine, sada prisutna razlika u zdravlju medju zemljama lanicama Evropskog Regiona treba da bude smanjena za bar 30% . To se odnosi na razliku u oekivanom trajanju ivota izmedju treine Evropskih zemalja sa najviim i treine zemalja sa najniim oekivanim trajanjem ivota. Smanjenje je prvenstveno na osnovu ubrzanog napretka u zemljama koje su najugroenije. CILJ 2: JEDNAKOST U ZDRAVLJU UNUTAR ZEMALJA Do 2020. godine razlika u zdravlju izmedju socioekonomskih grupa unutar zemalja treba da se redukuje poboljsanjem nivoa zdravlja najugroenijih kategorija stanovnitva. Razlika u oekivanom trajanju ivota treba da se smanji za 25% i to unapredjenjem socioekonomskih uslova koji utiu na nivo zdravlja, kao to su prihod, obrazovanje, dostupnost zapoljavanja. Udeo siromanih se mora osetno smanjiti dok se ljudima sa posebnim potrebama u vezi zdravlja, socijalnog statusa ili ekonomskim uslovima mora omoguiti dostupnost odgovarajuoj zatiti. CILJ 3: ZDRAV POETAK IVOTA Do 2020. godine sva novorodjenad i predkolska deca iz Regiona treba da imaju vii niivo zdravlja koji im omoguuje zdrav poetak ivota. To ce se postici osiguravanjem dostupnosti zastite reproduktivnog zdravlja ene, kao i prenatalne, perinatalne i zdravstvene zatite dece. Smrtrnost odojadi ne sme prei 20 na 1000 ivoridjenih u bilo kojoj zemlji regiona, a u zemljama u kojima je taj cilj ve dostignit teiti stopi od 10 i manje na 1000 ivorodjenih kao i poveanje uea dece bez kongenitalnih poremeaja ili invalidnosti. Smrtnost i invaliditet od nesrea i nasilja kod dece ispod 5 god starosti treba smanjiti za 50%. CILJ 4: ZDRAVLJE MLADIH OSOBA Do 2020. godine mladi u Regionu bi trebali da budu zdraviji i vie u mogunosti da ostvare svoju ulogu u drutvu. To ce se postici razvoju zdravih zivotnih navika koje tite zdravlje i sposobnost da naine zdrave izbore kao sto su nekonzumiranje duvana, alkohola i droga i povecano bavljenje sportom. Smrtnost i invalidnost od nasilja i nesrenih sluajeva omladine treba da se smanji na polovinu kao i incidencija tinejdzerskih trudnoca. CILJ 5: ZDRAVO STARENJE Do 2020. godine osobe od 65 godina i starije treba da dobiju mogunost da iskoriste ceo svoj zdravstveni potencijal igrajui aktivnu ulogu u drutvu. Treba da se obezbedi porast u oekivanom trajanju ivota i u godinama bez invaliditeta kod osoba starih 65 godina kao i porast broja ljudi od 80 godina koji imaju takav nivo zdravlja koji im omoguava da sauvaju samostalnost u kunom okruenju i zadre svoje mesto u drutvu.
Page1
CILJ 6: UNAPREDJENJE MENTALNOG ZDRAVLJA Do 2020. godine psihosocijalno blagostanje ljudi treba da bude poboljano i prevalenca mentalnih zdravstvenih problema treba da bude znaajno smanjena a ljudi treba da poseduju poveanu sposobnost da se nose sa stresovima iz svakodnevnog ivota. CILJ 7: REDUKCIJA ZARAZNIH BOLESTI Do 2020. godine zdravstveni efekti zaraznih bolesti treba da budu znaajno smanjeni kroz sistematski primenjene programe eradikacije, eliminacije i kontrole infektivnih bolesti od socijalno medicinskog znaaja. Oboljenja kao sto su neonatalni tetanus i boginje budu eliminisane. Da se smnji broj obolelih od difterije, hepatitis B, zausaka, velikog kalja, kongenitalnog sifilisa. Svaka zemlja bi trebala da pokae kontinuirano opadanje u incidenci, mortalitetu i posledicama infekcije HIVom, drugim seksualno prenosivim bolestima, tuberkulozom, i akutnim respiratornim i gastrointestinalnim bolestima kod dece. CILJ 8: REDUKCIJA NEZARAZNIH BOLESTI Do 2020. godine morbiditet, invaliditet i prevremena smrtnost izazvani glavnim hraoninim bolestima kao sto su kardiovaskularne, karcinomi, dijabetes i oboljenja vezana za njega treba da budu snieni na najnie mogue nivoe u celom regionu. Bar 80% dece mladje od 5 godina treba da su bez karijesa a dvanaestogodinjaci u proseku treba da imaju manje od 1,5 zuba koji je pokvaren, izvadjen ili plombiran. CILJ 9: REDUKCIJA POVREDA Do 2020. godine treba da postoji znaajan pad u broju povreda invaliditeta i smrti nastalih zbog nesrea i nasilja u region zbog saobracajnih nesreca, nesrea na poslu, u kui i slobodnom vremenu. CILJ 10: ZDRAVA I BEZBEDNA FIZIKA SREDINA Do 2015. godine svi ljudi u regionu bi trebali da ive u bezbednoj fizikoj sredini gde je izloenost opasnim zagadjivaima po zdravlje na nivou medjunarodno priznatih standard. Ljudi moraju imati dostupnost dovoljnim koliinama vode za pie odgovarajueg kvaliteta. CILJ 11: ZDRAVIJI IVOT Do 2015. godine svi ljudi bi trebali da usvoje zdraviji nain ivota kao sto su zdrave navike u oblasati ishrane, fizike aktivnosti i seksualnog ivota treba da budu u porastu. Znaajan porast u dostupnosti, prisutnosti i kupovnoj moi za bezbednu i zdravu hranu. CILJ 12: REDUKCIJA TETNOSTI ALKOHOLA, DROGE, PUENJA Do 2015. godine efekti po zdravlje zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci kao to su duvan, alkohol i droge treba da budu znaajno snieni u svim zemljama regiona. CILJ 13: USLOVI ZA ZDRAVLJE Do 2015. godine svi ljudi u regionu bi trebali da imaju vee anse da ive u zdravoj fizikoj i socijalnokj sredini tj. domu, koli, radnom mestu i zajednici. CILJ 14: MULTISEKTORSKA ODGOVORNOST ZA ZDRAVLJE Do 2020. godine svi sektori bi trebali da prepoznaju i prihvate odgovornost za zdravlje i da se poveca investiranje u zdravlje u tom odredjenom sektoru i u skladu sa tim orijentisati svoje propise i aktivnosti. CILJ 15: INTEGRISANI ZDRAVSTVENI SEKTOR Do 2010. godine ljudi u regionu treba da imaju bolju dostupnost primarnoj zdravstvenoj zatiti koju prati fleksibilni bolnikli sistem.
Page1
CILJ 16: RUKOVODJENJE ZA KVALITETNU ZATITU Do 2010. godine sve zemlje lanice bi trebale da obezbede takvo rukovodjenje u zdravstvenom sektoru koje obuhvata dijapazon od populacionih zdravstvenih programa do individualne zdravstvene brige na klinikom nivou sa orijentacijom ka efektima te zatite po zdravlje populacije ili pojedinca. CILJ 17: FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZATITE I ALOKACIJA RESURSA Do 2010. godine sve zemlje lanice bi trebale da imaju stabilno finansiranje i razvijene mehanizme za alokaciju resursa u sistemu zdravstvene zatite bazirane na principima jednake dostupnosti, kost efektivnosti, solidarnosti i optimuma kvaliteta. Troenje na zdravstvenu zatitu mora biti u skladu sa zdravstvenim potrebama stanovnitva a resursi treba da budu usmereni na promociju zdravlja, i njenu zatitu, leenje i negu uzimajui u obzir kratkorone efekte kost efektivnost i dostupne naune dokaze. CILJ 18: RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA ZA ZDRAVLJE Do 2010. godine sve zemlje lanice bi trebale da osiguraju da svi profesionalci u oblasti zdravstva i drugih sektora imaju usvojeno odgovarajue znanje, stavove i vetine potrebne za zatitu i promociju zdravlja. Obrazovanje profesionalaca u oblasti zdravlja treba da bude bazirano na principima strategije zdravlja za sve pripremajui ih da obezbedjuju promotivne, preventivne, kurativne i rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta. CILJ 19: ISTRAIVANJE I ZNANJE ZA ZDRAVLJE Do 2005. godine sve zemlje treba da imaju razvijena istraivanja u oblasti zdravlja, informacione i komunikacione sisteme koji pomau usvajanje, korienje i diseminaciju znanja u skladu sa strategijom Zdravlje za sve. Informacije o zdravlju treba da budu lako dostupne i upotrebljene odstrane politiara, rukovodilaca, zdravstvenih i drugih profesionalaca kao i stanovnitva uopte. CILJ 20: MOBILIZACILJA PARTNERA ZA ZDRAVLJE Do 2005. godine primenom politike zdravlja za sve treba da angauje pojedince, grupe i organizacije unutar javnog i privatnih sektora u saradnji i partnerstvu za zdravlje. CILJ 21: POLITIKE I STRATEGIJE ZA ZDRAVLJE ZA SVE Do 2010. godine sve zemlje lanice treba da imaju u primeni politiku zdravlja za sve kako na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou podranu odgovarajuom infrastrukturom procesom upravljanja i vodjstvom. Politika i zakoni na nacionalnom nivou treba da poslue kao motivacija i inspiracija za politiku i propise na nivou regiona, grada i lokalne zajednice i u sredinama kao to su kole, radne organizacilje i kua. Svi ciljevi treba da budu praceni i evaluirani.
3. Komunikacije u zdravstvu
Osnova pravilnog komuniciranja je pravilno izlaganje ideja, slusanje i verovanje u poruku koju prenosimo. Osnovni elementi komunikacije su: Poiljalac/komunikator - osoba koja alje informacije Namera poiljaoca - misao, ideje, oseanja koja se ele poslati primaocu Kodiranje - poiljalac prevodi (kodira) misli, oseanja, ideje u poruku Slanje poruke kroz informacione kanale (razgovor, pismo, E-mail, fax, neverbalno i drugo) Primalac Dekodiranje - transformisanje poruke na nain da bude razumljiva primaocu Da bi se uspeno odgovorilo na komunikaciju poruka mora da utie na ula (vid, sluh). Poruka mora da privue panju i na kraju mora biti korektno interpretirana (odredjivanje namere poiljaoca). Uspean komunikator nee biti dok ne dobije povratne (fidbek) informacije, na osnovu kojih se proverava da li je primalac razumeo poruku. Svaka poruka mora imati verbalni deo, vizuelni i neverbalni koji se ogleda u tonu, mimici i pokretima govrnika.
Page1
Postoje brojne prepreke koje otezavaju komunikaciju a to su: a) poiljalac poruke - nema dovoljan ugled, osoba ima loa iskustva sa njim, poruke su kontradiktorne i nekonzistentne, davanje prevelikih koliina informacija odjednom. b) primalac poruke - svojim nivoom sluanja, predrasudama, stavovima, nezainteresovanosti, postojanje umora, bolesti ili ograniernih mogunosti i kapaciteta za shvatanje i memorisanje. c) komunikacijski kanal - najloija kombinacija je kada se kanal prekida i ponovo uspostavlja. Aktivno sluanje ukljuuje i postavljanje pitanja kako bi se pojasnili ili izdvojili vani detalji (objanjenje), ponavljanje reenog sopstvenim reima (parafraziranje), davanje do znanja sagovorniku da se potuje vanost i znaenje onoga o emu se govori (hvaljenje, podsticanje) i sumiranje najznaajnijih ideja i oseanja koja su se javila tokom razgovora. Saveti za dobro sluanje u zdravstvenoj praksi prestanite govoriti smirite sagovornika, tako da se i sami mirno ponaate pokaite da elite da sluate (ne itajte ili radite dok pacijent govori) pokuajte aktivno shvatiti vaeg sagovornika (empatija) nemojte pretpostavljati da znate ta va sagovornik eli da kae smanjite distrakciju (zatvorite vrata) budite strpljivi sluajte i pokaite sagovorniku da sluate: pogledom, stavom, odredjenim izrazima lica, klimanjem glave i dr. pitajte, koristei aktivne tehnike sluanja: objanjenje, parafraziranje, hvaljenje, sumiranje. Komunikacija se obavlja na vie naina: intrapersonalno, interpersonalno i neverbalno. Obino kada komuniciramo mislimo na interpersonalnu komunikaciju, koja ukljuuje najmanje dve osobe ili se odvija unutar ili izmedju grupa ljudi - masovna komunikacija. Postoji i intrapersonalna komunikacija koja predstavlja komunikaciju koju imamo sami sa sobom (kada mislimo mi komuniciramo sa sobom). Ona utie na oblikovanje i predikciju kako emo delovati i izvoditi aktivnost. Pomae i u motivaciji. Neverbalna komunikacija je kritina u slanju i primanju poruke. Ove poruke su manje pod svesnom kontrolom, tee ih je sakriti, pa mogu imati vee znaenje nego rei. To se naroito vidi kada se poruka govorom i neverbalna poruka razlikuju. U neverbalne poruke spadaju: - fizika pojava - hod i nain hoda - gestovi - pozicija tela - dodir - facijalna ekspresija - osmeh - karakteristike glasa - kontakt oiju - klimanje glavom Relaksirano dranje tela, oputene ruke, kontakt oiju, osmeh (dodatno humor), klimanje glavom, zapisivanje, naginjanje tela se generalno smatra pozitivnim govorom tela. Ako su ovi pozitivni znaci preterani onda oni postaju vie negativni nego pozitivni. Neverbalna komunikacija je efikasnija kada je vie ekspresija u isto vreme (npr. kombinacije osmeha, odobravanja, nagnutosti napred). Da bi se ojaali efekti individualnog rada u zdravstvenoj praksi posmatrajte
Page1
govor tela korisnika zdravstvene zatite i kontroliite svoj govor tela koristei neverbalni vokabular koji e nositi pozitivne poruke. Verbalna komunikacija ne zasniva se samo na znaenju rei ve i razumljivosti govora, jasnoe loginog toka misli, visine glasa i informacije. Kako govoriti? jasno, konzistentno razdvojte injenice od miljenja fokusirajte se na jednu stvar u odredjenom vremenu prilagodite svoj nain izraavanja mogunostima sluaoca budite konzistentni sa neverbalnim znacima komunikacije budite podrivi ponovite poruku proverite efekte koje je poruka ostavila.
4.Zdravlje, kvalitet ivota i faktori koji na njega utiu

Zdravlje je stanje potpunog fizickog psihickog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Posto je ova definicija kritikovana kao preopsirna, prilikom usvajana strategije ``Zdravlje za sve do 2000. godine`` SZO je definisala zdravlje kao ``sposobnost za vodjenje ekonomsko i socijalno produktivnog zivota`` odnosno da do 2000 godine treba stvoriti uslove svakom stanovniku sveta da moze da vodi takav zivot. Da bi se dobila jedna operativna definicija koja bi sluzila za merenje zdravlja moraju se koristiti mnogobrojne postavke, a jedna od njih je Milerova, sadrzana u studiji o zivotnim sistemima. Po njemu, individua je deo porodice koja je deo lokalne zajednice, a ova sire zajednice. Unutar takve hijerarhije zdravlje moze biti definisano kao stanje dinamicke ravnoteze. Zdravlje se prema tome posmatra kao dinamicka karakteristika individue, socijalne grupe ili socioekoloskog sistema, ako je jasno povezano sa aktivnostima takvog sistema kao celine ili pojedinih njegovih delova. Pri normalim uslovima, kada je jedinka adaptirana svojoj spoljnoj sredini ona je sposobna da odrzi ravnotezu, tj ostane zdrava. Ali kada dodje do promena u sredini doci ce do promena i unutar jedinke, stresa i oboljenja. U kojoj meri ce individua biti sposobna da kontrolise stres, zavisi od stabilnosti organizma i od sposobnosti jednike da kontrolise novonastalu situaciju tj od njene fleksibilnosti. Na osnovu ovih stavova mogu se definisati dve dimenzije zdravlja: zdravstvena ravnoteza i zdravstveni potencijal. Zdravstvena ravnoteza predstavlja unutrasnje stanje u vidu dinamickog ekvilibrijuma tj male varijacije unutar usvojenih normi zdravlja. Kad je u pitanju pojedinac, zdravstvena ravnoteza se utvrdjuje na osnovu postojecih bioloskih i psiholoskih parametara. A kada je u pitanju zajednica, putem epidemioloskih indikatora kao sto su: stabilnost u odredjenom vremenskom periodu, veza izmedju nataliteta i mortaliteta, potreba i koriscenje zdravstvene sluzbe. Zdravstveni potencijal izrazava sposobnost interakcije izmedju pojedinaca i spoljne sredine u smislu odrzavanja dinamickog evilibrijuma ili njegovo ponovo uspostavljanje kada se narusi. Na individualnom nivou ona znaci dobar nutricioni status, imunitet, kondiciju, znanje, ponasanje Na nivou zajednice se izrazava u odnosu na potrebne aktivnosti ocuvanja dinamicke ravnoteze, tj uspostavljanja kad je narusena. Obe ove dimenzije za definisanje zdravlja su znacajne jer integrisu aspekte socioekoloske paradigme i usmeravaju ih na operativnu definiciju specficnih koncepata i parametara. Kvalitet zivota SZO godine 1993. definie kvalitet ivota kao percepciju pojedinca o sopstvenom poloaju u ivotu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem ivi kao i u odnosu na sopstvene ciljeve, oekivanja, standarde i interesovanja.
Page1
To je irok koncept koga ine: fiziko zdravlje pojedinca psiholoki status materijalna nezavisnost/stepen samostalnosti socijalni odnosi odnos prema znaajnim pojavama u okruenju Kvalitet ivota povezan sa zdravljem (Health Related Quality of Lufe HRQoL) obuhvata najmanje 4 osnovne dimenzije i to: fiziko funkcionisanje (samobriga, fizike aktivnosti, drutvene aktivnosti), simptome povezane sa boleu ili leenjem, psihiko funkcionisanje (ukljuuje emocionalno stanje i kognitivno funkcionisanje) i drutveno funkcionisanje (obuhvata aktivnosti i druenje sa prijateljima) Kvalitet ivota povezan sa zdravljem reflektuje procenu ispitanika i njegovo zadovoljstvo sa trenutnim stepenom funkcionisanja, u poreenju sa onim to on smatra da je mogue ili idealno. Merenje kvaliteta ivota Merenje treba da pokrije svaku objektivnu i subjektivnu komponentu koja je bitna za ispitivanu populaciju, a kao instrumenti procene mogu se koristiti generiki ili specifini upitnici. Generiki upitnici nisu specifini za odreenu bolest ili grupaciju pacijenata i primenjuju se u optoj populaciji, kao i za poreenje zdravstvenog stanja. Specifini upitnici se mogu konstruisati za odreeno stanje, za odreenu bolest ili za odreenu vrstu tretmana Faktori koji uticu na zdravlje su, na prvom mestu zdravstvena sluzba koja je znacajna u prevenciji bolest i njenoj kontroli. Faktori kao sto su ishrana, konzumiranje alkohola, pusenje, smanjena fizicka aktivnost, reproduktivna ponasanja znacajno uticu na zdravlje. Nihov znacaj je potvrdjen istrazivanjem Breslowa koji je dokazao da je povecan mortalitet povezan sa losim navikama. Socioekonomska sredina je sledeca komponenta koja utice na zdravlje a u nju spadaju: obrazovanje, zanimanje, polozaj u zanimanju, uslove stanovanja, zagadjenost. Svi ovi faktori deluju nezavisno na zdravlje ali pokazuju i medjusobnu povezanost. Poseban problem u uslovima porasta broja stanovnika, migracija, urbanizacija, upotreba hemijskih supstanci i radioaktivnih materija cini promena kvaliteta sredine i sve veca zagadjenost. Znacajan je uticaj zagadjene vode, vazduha i povecanje otpada na zdravlje sredine. Osnovini cilj preventivne medicine je da unapredi zdravlje i spreci pojavu i rzvoj bolesti. Svi faktori imaju veliki uticaj na razvoj bolesti a kao mera prevencije najvaznija je zdravstvena zastita .
5. Zdravstvena zatita i faktori koji utiu na ostvarivanje zdravstvene zatite

Zdravstvena zastita predstavlja organizovanu i sveukupnu delatnost drustva na ocuvanju i unapredjenju zdravlja stanovnistva na sprecavanju, suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti, povreda i drugih poremecaja zdravlja. Ona se prvenstveno sprovodi na mestima gde ljudi zive i rade, a u sprovodjenju ucestvuju lokalna zajednica, razne organizacije, zdravstvene ustanove i radnici. U ostvarenju zdravstvene zastite posebno mesto i ulogu ima zdravstvena sluzba kao profesionalna medicinska delatnost zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika. Mere zdravstvene zastite: 1. Unapredjenje zdravlja- delatnost koja obuhvata mere i metode usmerene ne na odredjenu bolest ili poremecaj vec na unapredjenje zdravstvenog stanja stanovnistva kroz multisektorsku saradnju sa oblastima cije aktivnosti su od znacaja za zdravlje pojedinca. Ovde spadaju: zdrave ishrane, higijenskih uslova stanovanja, voda za pice, sport. Ove mere se smatraju i merama primarne prevencije 2. Sprecavanje i suzbijanje bolesti- ovde spadaju mere specificne prevencije bolesti kroz aktivnosti usmerenih na: a. uklanjanje uzorka bolesti ili povreda b. uklanjanje rizika oboljevanja ili povredjivanja c. podizanje odbrambenih sposobnosti coveka
Page1
d. kombinovanih aktivnosti Kao specificne mere imamo imunizaciju, licnu higijenu, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, zastita od kancerogenih materija.Ovaj vid rada obavljaju pretezno zdravstveni radnici. 3. Rano otkrivanje bolesti- metoda kojom se utice da bolest koja nije mogla da bude sprecena ne dovede do teskih posledica, ukljucujuci invaliditet i ranu smrt. Osnovne metode su: a. skrining- preventivna procedura kojom se vrsi rana detekcija faktora rizika ili bolesti. Skriningu podlezu odredjene grupe stanovnistva sa rizikom za oboljevanje i izdvajaju se osobe sa pozitivnim testom cija se bolest dalje istrazuje. Cesto se moze desiti da bolest postoji ali se ne moze detektovati skriningom pa je najbolje koristiti testove sa najmanje lazno pozitivnih rezultata. Posebna paznja se mora pokloniti populaciji koja ce se pozivati na skrining. Idealno je pozvati sve osobe pod rizikom mada je ekonomicnije to obezbediti osobama pod visokim rizikom. Frekvenca kojom ce se obavljati skrining je takodje vazna i zavisi od prirode bolesti. b. preventivni pregled- sadrze anamnezu i preglede po organima i sistemima a u zavisnosti od vrste pregleda i odgovarajuce laboratorijske i druge pretrage. Ove procedure su skupe i treba ih primenjivati samo kad je neophodno. 4. Pravovremeno i adekvatno lecenje- Primena adekvatnih tretmana kako bi se prekinuo process bolesti i sprecile komplikacije. Ove mere spadaju u domen sekundarne prevencije. 5. Rehabilitacija- sprecavanje zivotne i radne nesposobnosti do koje bi mogao da dovede tok bolesti, odnosno povrede. Da bi bila uspesna, rehabilitacija mora otpoceti jos u toku bolesti jer se na taj nacin zajedno sa zaustavljanjem bolesti sprecavaju posledice i maksimalno ocuvavaju radne funkcije coveka. Rehabilitacija obolelih se sastoji od medicinske, psihicke, profesionalne i socialne rehabilitacije. U ovim fazama ucestvuje multidisciplinarni tim strucnjaka. Mere rehabilitacije spadaju u tercijarnu prevenciju. Faktori koji uticu na ostvarivanje zdravstvene zastite su brojni: uslovi ishrane, stanovanja, vodosnabdevanja, fizicku aktivnost, obrazovanje, kulturu, ali i faktore zdravstvene sluzbe koji mogu doprineti u smislu sanacije zivotnih i radnih uslova, otkrivanja i suzbijanja fizickih faktora, promene stetnih i sticanje pozitivnih zivotnih navika. Prema SZO nacionalne zdravstvene politike treba da sadrze: Jednakost u zdravlju treba da bude jedan od osnovnih ciljeva zdravstvene politike a ona se ogleda u smanjivanju razlika izmedju razvijenih i nerazvijenih, urbanih i ruralnih podrucja, bogatijeg i siromasnijeg stanovnistva. Koncept primarne zdravstvene zastite je osnova za razvoj kompleksne zdravstvene zastite. U razvijenim zemljama se vise radi na primarnoj zdravstvenoj zastiti i resavanju prioritetnih zdravstvenih problema i smanjivanju rizika u koriscenju zdravstvene zastite. Unapredjivanje menadzementa podrazumeva adekvatni sistem planiranja i odlucivanja, organizovanja, rukovodjenja i kontrole ljudskih, finansijskih i informacionih resursa, na efikasan i efektivan nacin. Uloga zajednice je vazna u sprovodjenju mera zdravstvene zastite. Ovo ulaganje nije politicko vec proizilazi na osnovu ulaganja sopstvenih sredstava.
6. Primarna zdravstvena zatita

Primarna zdravstvena zastita je po Deklaraciji usvojenoj u Alma- Ati, kljuc za omogucavanje vodjenja socijalno i ekonomsko produktivnog zivota. Ona je najbitniji deo zdravstvene zastite, zasnovan na prakticnim, naucno- zdravim i socijalnoprihvatljivim metodama i tehnologiji. Primarna zdravstvena zastita se razvija u skladu sa ekonomskim uslovima zemlje i usmerena je na resavanje najvaznijih zdravstvenih problema u zajednici radeci na unapredjivanju, prevenciji, lecenju i rehabilitaciji oboljenja. Vazan deo primarne zastite je edukacija stanovnistva, snabdevanje vodom i hranom, zdravstvena zastita majke i deteta, imunizacija idr. Primarna zdravstv zastita mroa biti podrzana i regulisana zakonima. Sve zemlje treba da se uzajamno pomazu u ostvarivanju primarne zdravstvene zastite (UNICEF).
Page1
Prihvacene su opste preporuke koje nisu obavezne kao Deklaracija ali su korisne za primenu. Po tim odredbama primarna zdravstvena zastita treba da se inkorporira u sve razvojne planove i istice ulogu drzavnih organa u primeni primarne zdravstvene zastite. Konkretni sadrzaj mera i aktivnosti, obim zdravstvene zastite ne mora svuda biti isti. Vlada je obavezna da obezbedi minimum zdravstvene zastite svakom gradjaninu. Primarna zdravstvena zastita je podjednako znacajna za sve zemlje ali je najznacajnija za zemilje u razvoju. S druge strane zemlje koje su tek uspostavlajle sisteme zdravstvene zastite su dobile najadekvatija resenja koje je jedino trebalo prilagoditi svojim uslovima. Primarna zdravstvena zastita je prvi nivo na kome se ostvarije kontakt pojedinca sa sistemom zdravstvene zastite. Drugi nivo se obicno zove intermedijarni i na njemu se resavaju slozeni problem i specijalizovana zdravstvena zastita, ali i pomaze primarnoj zz. Treci nivo ili centalni obezbedjuje visokospecijalizovani tretman, obuku zdravstvenih radnika ukljucujuci specijaliste, strucno-metodolosku podrsku nizim nivoima. Prilikom planiranja se mora utvrditi koji su prioritetni problemi koji mogu biti reseni na nivou primarne zz, a u kojoj meri treba ukljuciti 2 i 3 nivo. Porodica je najvaznije mesto delovanja primarne zdravstvene zastite. Ona je takodje i njeno uporiste, jer zena-majka ima poseban interes da se obuci i da bude sto aktivnija u ocuvanju i unapredjenju zdravlja svoje porodice.
7. Kriterijumi za procenu socijalno medicinskog znaaja zdravstvenih problema i utvrivanje prioriteta

Prvi korak u procesu planiranja je analiza zdravstvenog stanja stanovnistva a u tu svrhu se koriste podaci o stanovnistvu, spoljnjoj sredini, faktorima rizka, resursimaSledeci korak je nacin kako postici planirano i za to se uzimaju podaci o vodecim zdravstvenim problemima, visokorizicnim grupama i obuhvatu stanovnistva zdravstvenim programima. U ovoj fazi treba odluciti o prioritetima, a za donosenje odluke o prioritetu treba postovati odredjenjene kriterijume pri cemu prioritet treba uvek dati onima koji ce imati najveci uticaj na zdravlje stanovnistva. Prioriteti mogu biti postavljeni u odnosu na: bolesti i faktore rizika visokorizicne grupe pristupacnost i koriscenje zdr sluzbe metode preventivnog delovanja. Zdravstveni problemi se mogu identifikovati, bilo preko apsolutne velicine, bilo preko relativne distribucije. U prvom slucaju su ukljuceni faktori kao velicina obolele ili ugrozene populacije, priroda i ozbiljnost bolesti, hronicitet ili trajanje bolesti. U drugom slucaju zdravstveni problem su identifikovani prema velicini problema jedne grupe stanovnistva u odnosu na drugu. Postoje oboljenja koja postoje u populaciji ali ne stvaraju velike probleme ali i obrnuto. Postoje bolesti koje nisu masovne, ali zbog visokog letaliteta imaju izrazit socijalno medicinaski znacaj (maligne neoplazme) kao i bolesti koje su niske ucestalost ili su pak eridicirane (malarija, difterija, poliomijelitis) ali koje bi se u uslovima ne sprovodjenja protiv epidemijskih mera javile u epidemijskoj formi i sa svim posledicama kojima su pracene. Odnos mortaliteta, incidence i letaliteta se moze prikazati kao: stopa mortaliteta (D/p) = stopa incidence (I/p) x stopa letaliteta (D/I) D= broj umrlih, P= stanovnistvo, I= incidence Niska incidence moze ukazati na uspesnost primarne prevencije dok je niska stopa fataliteta vezana za dobro organizovanu urgentnu sluzbu. Ugrozenost odredjenih grupa stanovnistva je takodje bitan element u oceni socijalno-medicinskog znacaja odredjenog zdravstvenog problema. Onesposobljenost i invaliditet predstavljaju bitne kariterijume kod procene znacaja zdravstvenih problema, zbog troskova ispitivanja, lecenja, rehabilitacije Visokorizicne grupe su grupe koje su pod znatno vecim rizikom od oboljevanja i one imaju prioritet. U te grupe spadaju: deca i omladina, zene fertilnog doba, radon aktivno stanovnistvo, osobe sa faktorima rizika, stare i hronisno obolele osobe, socijalno ugrozene osobe Obezbedjenost zdravstvenom zastitom- nema standardnog nacina merenja, no u prakticnom radu se koristi:
Page1
pristupacnost se odnosi na rastojanje i vremenski period koji je potreban do ustanove za zdr zastitu i obuhvatnost- procenat stanovnistva koji ima zahteve za zdr zastitom i koji tu zastitu dobija kad je trazi. Metod delovanja- Prvenstveno se koristi primarna prevencija- da do bolesti ne dodje, zatim sekundarna prevencija- rano prepoznavanje i lecenje i tercijarna- ogranicenje nesposobnosti i osposoljavanje. Kada se predlozi resavanje odredjenih problema na osnovu prioriteta, onda to znaci da je zdravstveno stanje detaljno analizirano i da se predlazu mere koje ce uz najmanja ulaganja dati najvece efekte.
8. Socijalno medicinski aspekt zaraznih, parazitarnih bolesti i tuberkuloze

Zarazna oboljenje su najozbiljniji zdravstveni problem vecine zemalja u razvoju, dok u razvijenim zemljama vec duzi vremenski period nemaju poseban socijalno-medicinski znacaj. Skoro 97% od izgubljenih godina zivota zbog zaraznih i parazitarnih bolesti otpada na zemlje u razvoju. Neke od tih bolesti su: Crevne parazitarne bolesti su ucestale u zemljama u razvoju npr amebijazama do 50% stanovnistva u najmanje razvijenim zemljama. Dijarealne bolesti su najcesci uzrok morbiditeta i mortaliteta odojcadi i male dece u zemljama u razvoju. Najcesca je dizenterija mada je i kolera jos uvek veoma znacajna. Visoka smrtnost od dijarealnih oboljenja pripisuje se i nedovoljnom koriscenju veoma pogodnih i jeftinih rehidratacionih sredtava. Akutne respiratorne bolesti- svaka osoba u svetu dva puta godisnje oboli od prehlade od kojih se na izvestan broj nadovezuju komplikacije. Ove bolesti su ozbiljan problem kod dece a unapredjivanje ishrane uz doslednu primenu imunizacije predstavljaju najznacajnije preventivne mere. Influenca je najmasovnija bolest koja posebno pogadja hronicne bolesnike, stare osobe i pothranjene, uticuci na povecanu smrtnost. Izaziva velike ekomomske posledice zbog ogromnog broja izostanaka sa posla. Bolesti kao sto su morbili, pertusis i tetanus se stavljaju pod kontrolu imunizacijom SZO. Bolesti koje se prenose polnim putem su u porastu u zemljama u razvoju. Taj porast se povezuje s teskim socijalnoekonomskim uslovima ali i pojavom rezistencije prouzrokovaca na antibiotike. Podjednako oboljevaju oba pola ali su komplikacije cesce i teze kod zena. Malarija je u jednom period bila uspesno eradicirana ali se sad ponovo javlja u vidu teskih epidemija i u zemljama sa niskom incidencijom. Na pogorsanje stanja dosta utice razvoj rezistencije prenosioca bolesti na insekticide a obolelih na lekove. Hepatitis je oboljenje od kog je obolelo vise od 2 milijarde ljudi na svetu (B). Najefikasnije sredstvo je vakcina koja se u 72 zemlje koristi u okviru regularnog programa imunizacije. Besnilo oko 6 miliona osoba u svetu zahteva tretman protiv besnila zbog ujeda obolelih zivotinja Lepra je narocito izrazena u Jugoistocnoj Aziji. Najefikasnije sredstvo kontrole je primena vise lekova istovremeno u toku terapije. AIDS- 50% inficiranih HIV virusom oboli od AIDSa unutar 10 godina a osobe kojima je dijagnostikovan AIDS umiru za nekoliko godina. Nesto duzi period prezivljavanja je u razvijenim zemljama, zahvaljujuci antivirusnoj terapiji, boljoj nezi i uslovima zbrinjavanja uopste. Procenjuje se da bi broj inficiranih HIVom do 2000 godine mogao biti oko 40miliona a obolelih od AIDSa oko 10miliona. Mere sprecavanja i suzbijanja zaraznih bolesti su jedan od bitnih aspekata rada SZO. Donet je medjunarodni sanitarni pravilinik kojima su propisane mere obavestavanja, karantina, izolacije obolelih, obavezne vakcinacije pre putovanja isl. U nasoj zemlji postoji posebni zakon o zaraznim bolestima kojim su regulisane sve mere sprecavanja i suzbijanja zaraznih bolesti od znacaja za citavu zemlju. Jedna od najznacajnijih mera je obavezna imunizacija protiv difterije, pertusisa, tetanus, tuberkuloze, poliomijelitisa i morbila. Obavezna je imunizacija protiv besnila kod svih lica izlozenih infekciji i protiv trbusnog tifusa . Page1
Tuberkuloza spada medju najrasirenije bolesti. Vise od polovine stanovnistva inficirano je bacilom tuberkuloze, odnosno izlozeno je riziku da oboli od te bolesti. Od tuberkuloze godisnje umre preko 3 miliona osoba. 80% osoba u zemljama u razvoju su uzrasta od 15 do 59 godina. Tuberkuloza je pratilac bede i siromastva. Ona je prvi signal ekonomske krize i vanrednih stanja koje pogadjaju zivotni standard stanovnistva. Kod nas, tuberkuloza je od 1991. u porastu, sto se moze povezati i sa losom ekonomskom situacijom i opadanjem zivotnog standarda. Socijalno medicinski pristup prevenciji i kontroli tuberkuloze je znacajan factor u suzbijanju oboljenja. Program prevencije i kontrole tuberkuloze moze biti kost-efektivan kao i program imunizacije. Ti programi su pokazali da su troskovi prevencije mnogo jeftiniji nego lecenja. Program prevencije i kontrole tuberkuloze ukljucuje sledece: * unapredjivanje socijalno-ekonomskih uslova * otkrivanje i adekvatni tretman obolelih * hemoprofilaksu * vakcinaciju Unapredjivanje uslova zivota i rada, posebno ishrane i stanovanja ima veliki efekat na smanjivanje mortaliteta i morbiditeta od tuberkuloze. Socio-ekonomski razvoj je process koji traje dugo i ukljucuje brojne komponente kao obrazovanje, ishrana, socijalna zastita, sistem zdravstvene zastite Otkrivanje i adekvatan tretman obolelih predstavlja najznacajniju meru u programu prevencije i kontrole tuberkuloze. Najpouzdaniji nacin otkrivanja je mikroskopski pregled sputuma. Pacijenti kod kojih se na najmanje 2 direktna mikroskopska pregleda utvrde bacilli tuberkuloze su pozitivni. Kod vanplucnih oblika se utvrdjuje na osnovu bakterioloskog pregleda ekskreta ili histoloskog uzorka kombinovano s klinickom slikom. Mikroskopski pregled razmaza sputuma je metod kojim se moze otkriti najveci broj lucajeva tuberkuloze. Ovaj metod je jednostavan i ne zahteva vreme i skupu opremu. Kad se utvrdi postojanje tuberkuloze potrebno je bez odlaganja zapoceti lecenje. Hemoterapija je striktno antibakterijski tretman ciji se efekat meri eliminacijom bacila tuberkuloze iz sputuma ciji pacijent prestaje da bude izvor infekcije. Pacijenti su podeljeni po prioritetu. Najveci prioritet imaju novootkriveni BK+ kojima se u prva 2 meseca daje TH: izoniazid, pyraziamid, ethanbutol ili streptomycin, zatim se jos 4 meseca nastavlja lecenje izoniazidom. Ukupno 6 meseci traje lecenje dok se bakterioloski pregled obavlja na svaka 2 meseca. Hemoprofilaksa ima znacaja u tretmanu inficiranih osoba u neposrednoj okolini obolelih narocito dece i osoba sa HIV infekcijom. Tretman se odvija po odgovarajucem protokolu. Vakcinacija BCS vakcinom je koriscena kao sredstvo prevencije tuberkuloze.Ona stvara imunitet bez rizika od bolesti. Ova vakcina stiti iskljucivo zdrave da ne obole i ima znacaj da zastiti decu i to u prevenciji teskoh oblika tuberkuloze. Medjutim ova vakcina nije uticala na incidence tuberkuloze na globalnom planu pa se radi na proizvodnji nove vakcine. Rezistencija na lekove je ozbiljan problem koji je nastao zbog neadekvatnog lecenja. Ona se javi ako soj bakterija prezivi prilikom koriscenja leka i ponovo dodje do bolesti. Zbog toga lecenje treba poceti odmah prema opisanom protokolu a najbolji nacin lecenja je u ranoj fazi bolesti.
9. Socijalno medicinski aspekti mentalnog zdravstvavlja i subnormalnosti.

Mentalno zdravlje je stanje koje omogucuje optimalan razvoj- fizicki, intelektualni i emocionalnijedne licnosti sve dotle dok se on slaze sa razvojem druge licnosti. Mentalno zdrava osoba moze bez naprezanja da se suoci sa svim normalnim situacijama okoline a njeno reagovanje na zivot karakterise odsustvo naprezanja iako ce se u toku zivota cesto susretati sa stresnim situacijama. Ovakva osoba moze da proceni svoje slabosti i snage, moze da pruzi i primi pomoc. Mentalni poremecaj predstavljaja znacajan socijalno-medicinski i ekonomski problem. Mentalni poremecaji zauzimaju visoko mesto u uzrocima apsentizma i invaliditeta, koja su delom uzrokovana i refrakternoscu na terapije i rehabilitacione postupke. Prema podacima iz SAD najmanje 10% ljudi ima neku od
Page1
Page1
mentalnih poremecaja koja zahtevaju profesionalnu pomoc. Ove bolesti su odgovorne za 50% svih odsustvovanja sa posla. Etiologija je nepoznata, a genetski faktori i faktori okoline se smatraju bitnim u ispoljavanju mentalnih poremecaja. Veliki znacaj imaju ekstenzivni ekonomski problemi. Mlade osobe su posebno osetljive prema ciniocima koji povecavaju mentalnu nestabilnost, a to moze biti vezano i sa slabljenjem porodicne strukture i veza, migracijom, snaznom kompeticijom u skoli i pri zaposaljavanju. Neki ozbiljniji mentalni poremecaji, ukljucujuci psihoze, sizofrenije i manijakalno depresivan stanja mogu se po prvi put ispoljiti kod mladih osoba, iako koreni poticu iz ranijeg zivotnog perioda. Posebno vulnerabilni za razvoj ovih poremecaja jesu izbeglice, migranti u kulturno drugacijoj sredini i bez adekvatne podrske, fizicki i mentalno hendikepirani. Neke promene mentalnog zdravlja mogu biti normalne i ocekivane npr u vreme emocionalnih stresova ili uznemirenosti i za vreme klimaktericnog perioda zivota, kao sto je adolescencija i menopauza. Osim toga moze da se javi siroki opseg pojava zabrinutosti npr pretarana zabrinutost zbog beznacajnih stvari, preokupacija manjim fizickim oboljenjima kao sto su glavobolje i tasko varenje, osecaj tenzije bez nekog svesnog znacenja ``Slom zivaca`` je neuspeh pojedinca da se suoci sa zahtevima koje zivot pred njega postavlja. Delatnosti u oblasti mentalnog zdravlja mogu da se podele na sledeca podrucja: 1. Profilaksa- mere profilakse bi trebalo da budu bazirane na eugenici, ali iz ociglednih razloga nikada se nije pokazalo mogucim da se kontrola radjanja vrsi na eugenicnim osnovama. Glavna prepreka razvoja nauke ljudske eugenike je nedostatak preciznog znanja o nasledju mentalnih karakteristika. Faktor biranja pratnera u jednom drustvu u kome se vrsi po slobodnom izboru, moze jos vise da ucini nerazumljivim bilo koje genetske uticaje koji dejstvuju. Eutanazija i sterilizacija su ne samo sporni nego i neprihvatljivi aspokti eugenike, narocito u odnosu na mentalno defektnu decu. Velika teskoca postoji u otkrivanju dece sa mentalnim defektima i obicno treba da prodje od 6meseci do 2 godine da se raspoznaju. Sterilizacija subnormalnih ili mentalno zaostalih osoba se ne razlikuje od eutanazije i ne bi doslo do dramaticnog rezultata. Javna edukacija je jedan od najvaznijih doprinosa drustvu. Rad mentalne higijene je najefikasniji kada ljudi osecaju potrebu za njim, kada nesto o njemu znaju i kada veruju u one koji se tim poslom bave. Tako, novine, TV i javna predavanja nisu efektivna, a ponekad su i opasna. Efekat ovih sredstava ne moze da se predvidi i kontrolise 2. Antenatalni i postnatalni period- period koji okruzuje zacece i rodjenje deteta je narocito potresan za rad na mentalnom zdravlju zbog potrebe za pomoci koju roditelji mogu da osete u situaciji koja je izvan njihove kontrole. Zainteresovanost mentalne higijene za perinatalni period se znatno poklapa sa interesovanjem za opstu zdravstvenu zastitu, pa je zbog toga vazno da se obezbedi da lekari opste medicine i medicinske sestre obuce za davanje saveta i iz mentalne higijene. Uz to im i pomazu da sami pronadju resenje za svoje probleme. 3. Predskolski period- U ovom periodu problemi se javljaju u vidu teskoca kod hranjenja i stvorenih navika na koje se nailazi u prve dve godine zivota i ponasanja i psihosomatske teskoce dece koja su tek prohodala, kao sto su nastupi cudljivosti, terorisanje roditelja nocu, problem discipline itd. Za uspesno resavanje problema neophodno je da postoji upucenost u socijalni polozaj ljudi sa kojima se radi i shvate nacini na kojima se razvijaju interpersonalni odnosi u kucama tih ljudi. 4. Skolska deca- jedna od potreba dece je odgovarajuca edukacija a druga su specificne terapeutske potrebe dece kod emocionalnih teskoca. Neophodno je da postoji razumevanje decijih potreba i razlicitosti od strane nastavnika i obezbedi dopunska nastava deci sa specijalnim obrazovnim teskocama. 5. Adolescencija i mladost- adolescent imaju osecaj da ne pripadaju ni deci ni odraslima pa teze da se organizuju na nacin koji drustvo ne odobrava. Veliki znacaj u resavanju problema adolescenata imaju omladinske organizacije, omladinski klubovi i dr koji ima pomazu da se integrisu u zajednicu. 6. Brak i porodicni zivot- harmonicni odnosi u porodici i njihovo poboljsanje su vazni za mentalno zdravlje. Ovo treba poceti jos u srednjoj skoli ukazujuci na znacaj dobrog porodicnog odnosa. Bracna savetovalista se preporucuju u slucaju da brak propada a njihov uspeh zavisi od povrenja u te ustanove.
7. Starost- veliki broj senilnih ljudi je jedan od problema mentalnog zdravlja. Zbog dezorijentacije i gubitka memorije ovi ljudi zahtevaju stalnu negu a kako na njih nema ko da pazi obicno se smestaju u mentalnu bolnicu. To je lose jer te ustanove nisu namenjene rehabilitaciji starih, niti oni treba da se lise slobode. Subnormalnost (mentalna retardacija) u dece se prepoznaje po nizem intelektualnom statusu od nivoa ostale dece istog uzrasta. Ona predstavlja grupu sindroma koja stavlja pred drustvo, porodicu i zdravstvo velike zahteve. Prema SZO mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihickog razvoja koji se karakterise poremecajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda a koje doprinose opstem nivou inteligencije kao sto su kognitivne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti. Prema nivou IQ imamo klasifikaciju mentalne retardacije na: 85-68- Tup i zaostao 67-52- debil slabouman 51-36- imbecile visi stepen 35-20 imbecil nizi stepen ispod 20- idiot Herber je 1959 dao mnogo sveobuhvatniju klasifikaciju, definisuci 8 kategorija, prvih 6 u odnosu na uzrok- od kojih od I-III je uslovljeno spoljasnjim uzocima (egzogenim), IV-VI nespoljasnji (endogenim); VII kategorija je pracena i neuroloskim znacima a VIII kategorija bez neuroloskih znakova. Incidenca i prevalenca- Incidenca je determinisana brojem novih slucajeva u toku jedne godine i procenjuje se da je 1 na 100 zivorodjenih. Duboka retardacija se prepoznaje na rodjenju zbog fizickih i biohemijskih karakteristika, blaga se prepoznaje u predskolsnom periodu ili upisom u skolu. Na obe uticu gentski faktori a pored njih, za mentalnu retardaciju su znacajne i zarazne bolesti (HIV, sifilis, rubeola), kao i alkoholizam majke, ekspozicija olovom i deficit joda. Prevalenca je ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u odnosu na celu populaciju u datom trenutku. Postoji registrovana prevalenca koju cine ljudi koji su pod negom i zastitom i stvarna koju cine ljudi kojima je nega potrebna ali je iz razlicitih razloga ne ostvaruju. Dijagnoza bolesti se moze postaviti na osnovu bioloskih, fizioloskih i socioloskih poremecaja a neophodno je postaviti sto je moguce ranije. Lekari su ti koji vrse sto raniju detekciju oboljenja na osnovu raznih ispitivanja i pregleda. U predskolsnom se javljaju poremecaji sedenja, hodanja, govora, sluha, koji mogu skrenuti paznju lekaru ili roditelju na mentalnu subnormalnost. U skolskom uzraztu poremecaje prepoznaju nastavnici. Prevencija i unapredjenje- Mnoge bolesti uspesno se preveniraju, kao npr sifilis antibioticima, kretenizam jodiranom soli, fenilketonurija i galaktozemija dijetom, hidrocefalus bajpasom izmedju mozdanih komora itd. Genetska savetovalista su znacajna u prevenciji oboljenja otkrivanjem poremecaja broja i sturkture hromozoma. Primarna prevencija se sprovodi i adekvatnom zdravstvenom zastitom majke i socijalnom zastitom, zatim smanjenjem uticaja nitricionih defekata, izlozenosti infektvnim bolestima kao i monitoringom spoljasnje sredine kako bi se obezbedila zastita od hemijskih i fizickih rizika. Ovde spada i planiranje porodice koje ima za cilj smanjenje rizicnih trudnoca. U tu svrhu radi se amniocenteza kod visokorizicnih majki, a treba obratiti paznju i na upotrebu lekova, zracenja, infekcije i dijabet majke. Sekundarna prevencija predstavlja rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze, saveti roditeljima, pregled novorodjenceta i kasnije pomoc pri ucenju saradnjom nastavnika i psihologa. Tercijarna prevencija obraca paznju na udruzenost hendikepiranosti, ukljucujuci psihijatrijski invaliditet, na komunikacije i razne vestine kao i podsticaj osecanja sigurnosti. Uloga roditelja se ogleda i u smestanju deteta u institucije sto je retko indikovano pre 6 godine zivota.
10. Socijalno medicinski aspekti bolesti zavisnosti

Page1 Bolesti zavisnosti su jedan od najrasprostranjenijih i najozbiljnijih sociomedicinskih problema ovog veka. Neki od razloga koji su doprineli velikoj rasprostranjenosti su legalni status odredjenih supstanci a negde i lakih droga, sama priroda ovih jedinjenja (kratkotrajno zadovoljstvo) kao i teskoce u prilagodjavanju. Posto se uvidela tezina bolesti zavisnosti doslo je formiranja medjunarodnih asocijacija kojima je za cilj prevencija i
kontrola pandemije. Informisanje i obrazovanje stanovnistva angazuje brojne profesionalce iz oblasti zdravstva, prosvete, sociologije idr. Obrazovanje i informisanje se vrsi u cilju isticanja lostih strana duvana i alkohola, formiraju se strucna savetovalista, dnevne bolnice. Koriscenje duvana je najcesca bolest zavisnosti. Nikotin deluje stimulisuce ili sedatirajuce, i on stvara zavisnost a negativni efekat ima katran u cigarama. Kao najveci izvoznik duvana za zemlje treceg sveta, gde je u najvecoj upotrebi. Istovremeno u razvijenim zemljama se broj pusaca smanjuje. Pusenje se povezuje sa malignitima razlicitih lokacija, a jos 1986 u SAD je rak pluca bio I uzrok smrti kod zena, ispred raka dojke. Posebna paznja se posvecuje pasivnom pusenju i njegovom dejstvu na decu i nepusace. Cilj kampanja za borbu protiv pusenja je dobijanje generacije nepusaca ukazivanjem i obrazovanjem omladine kao i sticanjem vestina da se odupru socijalnom pritisku i probaju da puse. Alkoholizam je druga drustvenoprihvacena bolest zavisnosti, koja dovodi do teskih posledica u vidu pshickog i fizickog propadanja licnosti i brojnih poremecaja zdravlja. Alkohol utice i na ljude koji ga koriste duze vreme ali i na mlade koji ispijaju velike kolicine odjednom a u oba slucaja dolazi do promena u ponasanju. Podaci iz devedesetih govore da 70-80% stanovnistva sveta pije alkoholna pica. 30% saobracajnih nesreca se desava 18ogodisnjacima u petak i subotu uz vece ucesce alkohola. Takodje je alkohol i jedan od odgovornih faktora za sirenje bolesti koje se prenose seksualnim putem. Danas postoje mnoge mere prevencije alkoholizma, lecenja i edukacije i sve one su regulisane zakonom. Narkomanija je znacajna bolest zavisnosti koja deluje u vidu prirodnih droga, sintetskih supstanci i nevine inhalacije supstanci. Upotreba droge dovodi do nasilja, kriminala, psihickog propadanja i smrti. U vec poznati dijapazon ostecenja zdravlja kod narkomana, uz pojavu SIDE, javljaju se i simptomi Parkinsa, kao i femomen zamrzavanja. Da bi se vrsilo suzbijanje upotrebe droga na prvom mestu radi se na kontroli saobracaja i zaustavljanja prometa i prodaje droge. Radi se na obrazovanju i zdravstvenom vaspitanju uz savladavanje vestina odupiranja pritisku da se proba droga. Postoji i politicka angazovanost i zakonske mere kojima se sprecava prodaja i koriscenje droge kao i pomoc korisnicima da se oslobode ove zavisnosti.
11. Socijalno medicinski aspekti povreda

Povrede imaju veliki socijalnomedicinski znacaj i u razvijenim i u zemljama u razvoju. Vecina povreda se moze izbeci ili redukovati i u frekvenciji i u tezini zbog cega se velika paznja povsecuje ne samo njihovoj prevenciji nego sve vise i unapredjenju zdravlja stanovnistva kroz razvoj bezbednih zajednica. Jedan od ciljeva evropske strategije zdravlja za sve do 2000 je da se redukuje smrtnost od povreda za 25% kroz napore da se smanji broj povreda u saobracaju, u kuci i na radnom mestu. Povrede su vodeci uzrok smrti stanovnistva u razvijenim zemljama, sa ucescem od oko 8% u ukupnom mortalitetu a ona je i znacajan uzrok hospitalizacije i trajne onesposobljenosti. Termin `povreda` znaci ozleda, rana, gubitak ili ostecenje. Ovaj termin se uglavnom upotrebljava u smislu ostecenja koja nastaju kao rezultat izlozenosti nekom fizickom ili hemijskom agensu. `Oboljenje` se razlikuje od `povrede` samo zato sto je to prirodno ostecenje zdravlja, dok je povreda nasilno ostecenje spoljasnjim faktorima. Uzrocnik povreda moze biti mehanicka energija prenesena, bilo kretanjem objekta, bilo kretanjem ljudi nasuprot relativno nepokretnoj povrsini; delovanje tolopne energije, elektricne energije ili jonizujuceg zracenja kao i hemijske supstance. Preventivne strategije imaju zadatak da smanje jacinu ili brzinu sile ispod praga povrede i da ublaze posledice povredjivanja. Sledeci pristupi su primenljivi u osnovi za sve vrste povreda: 1) Eliminacija potencijalnih uzrocnika povreda- prestanak proizvodnje baruta, ispustanje vode iz bazena van sezone isl 2) Redukcija potencijalnih uzrocnika- ogranicavanje brzine, visine odskocne daske, smanjenje koncentracije hemijskih agenasa u laboratorijama 3) Sprecavanje oslobadjanja sile- prevencija povreda merama kao sto su sprecavanje padova, sudara, promenama ponasanja ili modifikacijama spoljasnje sredne
Page1
4) Modifikacija oslobadjanja sile- promena u izradi tkanina za pidzame koje se biti nizeg stepena zapaljivosti, sigurnosni pojasevi, sigurnosni ventili na bojlerima 5) Vremensko ili prostorno odvajanje ili 6) Fizickim barijerama- udaljavanje od mesta gde se vrsi prasenje toksicnim supstancama, ili za vreme transporta opasnih materija ili u vreme kada je najmanji saobracaj. U fizicke barijere spadaju- kaciga, kostobran, bokserske rukavice, pancir. 7) Modifikacija povrsina i strukture- uklanjanje opasnih uglova ili njihova zastita 8) Povecanje otpornosti na povrede- prirodna otpornost moze biti smanjena kod osoba odolelih od hemofilije ili osteogenetskih mana. Boravkom na vecoj nadmorskoj visini raste otpornost na hipoksiju; terapijom hemofilije, osteoporoze idr se takodje povecava otpornost na povrede. 9) Ublazavanje vec nastalog ostecenja 10) Stabilizacija, reparacija i rehabilitacija povredjenih- vaznu ulogu imaju sluzbe hitne pomoci, dispecarski sistem, medicinska pomoc. Osavremenljivanje ovih aspekata je od izuzetnog znacaja u pruzanju pomoci. Ljudski faktor je vazan u povredama i to na vise nacina. Ponasanje- prevencija se vrsi edukacijom u skolama, ali su neke promene ponasanja zakonski odredjene npr ogranicavanje brzine, kaciga, pojas, konzumiranje alkohola u voznji, obelezavanje puteva, signali na putu. Sve ove mere bi mogle da doprinesu promeni socijalnih stavova. Sklonost ka akcidentima- neke osobe imaju predispoziciju ka povredjivanju bez obzira na pol,godine Alkohol i druge droge- alkohol je fatalan u 50% svih smrtnih slucajeva putnika u motornim vozilima. Poznato je da postoje individualne razlike u reagovanju na konzumiranje alkohola, ali se smatra da su sposobnosti ljudi smanjene pri koncentraciji alkohola u krvi od 100mg% (0,01% telesne tezine) zbog toga se zaknski zabranjuje upotreba alkohola pre i za vreme voznje. Odredjeni lekovi takodje izazivaju promene ponasanja i uticu na voznju kao i kombinacija lekova i alkohola (valijum). Zdravsteveno stanje- gubitak svesti, telesne kontrole, slabiji vid, senilnost, alkoholizam su sve faktori koji mogu da povecaju nastanak povreda. Lekar treba da u svim slucajevima ukaze na mogucnost povredjivanja i ogranici ili zabrani upotrebu motornih vozila. Visokorizicne grupe su grupe ljudi koji su skloniji povredjivanju. Tu spadaju: deca- prevencija povreda zahteva zastitu dece od razlicitih opasnosti u okolini i smanjenje tih opasnisti uz ucenje dece kako da ih izbegnu. Trudnicama se preporucuje pojas, mala deca i bebe u posebnim sedistima, obuka ponasanja dece u saobracaju. Eliminacija oruzja, zakljucavanje lekova, obezbedjivanje bazena idr. Zlostavljanje dece- je faktor koji se tesko ustanovi ali ukoliko se javi veliki broj slucajeva treba da se ispita. Omladina- u uzrastu od 15 do 24 najcesce povrede su slucajno nastale, ubistva i samoubistva i to cesce medju mladicima. Povrede nastaju zbog davljenja, koriscenja oruzja ili voznje u alkoholisamon stanju. Stari- padovi, sudari, pozari su nacini povredjivanja starih. Regulacijom temperature vode, prevencijom povreda i prilagodjavanje sredine potrebama starih se u znatnoj meri umanjuje njihovo povredjivanje. Povrede u saobracaju- prevencija se zasniva na pravilnoj obuci pesaka, motociklista i vozaca da postuju propise. Radi se i na obezbedjivanju puteva, postavljanju signalizacije i unapredjenju vozila. Povrede u kuci- trovanja, pozari, davljenja, padovi su najcesci nacini povredjivanja. Preventivne strategije obuhvataju prestanak proizvodnej otrovnih materija, manja pakovanja, bezbedni podovi, stepenice, bazeni Povrede za vreme rekreacije- preventivne mere su usmerene na unapredjenju vestina kao i primeni zastitnih sredstava ( kacige, stitnici itd)
Page1
Povrede na radu- najveci broj se desava u gradjevinarstvu i poljoprivredi. Zastitom radnika na radu primenom branika, zastite licne i objekta i sl se sprecava povredjivanje.
12. Socijalno medicinski aspekti bolesti usta i zuba

Bolesti usta i zuba , medju kojima dominira karijes, parodontopatije i nepravilnosti razvoja vilice i zuba, spadaju u najrasirenije bolesti stanovnistva sveta. Smatra se da od ovih bolesti boluje oko 90% stanovnistva sveta. Polazna tacka u nastanku karijesa je demineralizacija gledji ili inflamacija tkiva. Osnovne socijalno-medicinske karakteristike bolesti usta i zuba su: velika frekvenca ovih bolesti medju odraslom populacijom i posebno medju malom decom bolesti usta i zuba imaju negativan uticaj na kvalitet zivota ove bolesti se mogu prevenirati ne ugrozavaju direktno zdravlje obolelih, ali nepovoljno uticu na zdravstveno stanje znacajni ekonomski izdaci za lecenje ovih bolesti Predisponirajuci faktor za nastanak zubnog karijesa su lokalni( losa oralna higijena, koriscenje meke hrane, obilno unosenje secera) i opsti- endogeni faktori (slabija gentska konstitucija zuba, malnutricija, poremecaji u metabolizmu minerala). Poznato je da veliku ulogu u prevenciji zubnog karijesa ima fluor. Utvrdjeno je da stanovnici koji koriste vodu za pice koja sadrzi fluor u koncentraciji od 1mg/l imaju znacajno manje karioznih zuba nego oni koji ne piju takvu vodu. Na tome se zasniva prevencija karijesa. Zubni karijes je lokalni, patoloski process egzogenog porekla, progredijalnog toka, ireverzibilne prirode i nedovoljno razjasnjenje etiologije. Kvarenje zuba nastaje kada usled delovanja kiselina, dodje do dekalcifikacije zuba. Ova kiselina nastaje razlaganjem secera pod dejstvom bakterija stvaranjem dentalnog plaka koji je skoro nevidljiv golim okom, ali se moze uociti metodama prebojavanja. Samo cetkanjem zuba se on ne moze ukloniti pa se moraju koristi konac i interdentalni sprej. Primarna prevencija se zasniva na zdravstvenom vaspitanju, kontroli ishrane, oralnoj higijeni, unosenjem fluora i primenom lokalnih mera kao sto su uklanjanje kalkulusa i strucna aplikacija antikarioznih sredstava na zube. Peridontopatija je inflamatorni process paradontalnog tkiva kao posledica infekcije izazvane lokalnim mikrobnim faktorima. Ovo oboljenje je oboljenje odraslih ali je pocetak u mladosti. Ono utice na najveci gubitak zuba. Preventivne mere obuhvataju: pravilnu ishranu i edukaciju trudnica, u prve tri godine zivota- pravilna ishrana, prevencija losih navika i oralna higijena, od 4 do 7- sve to i zdravstveno vaspitanje od 8 do 17- nastavlja se to i vrsi se procena oralne higijene i redovni pregledi. kasnije- slicni postupci Osnovni principi stomatoloske zastite su oralno zdravlje, prevencija karijesa i oboljenja, oni teze ka unapredjenju zdravlja i sprecavanju bolesti a ne ka njihovom lecenju, prilagodjavanje potrebama drustva i saradnom sa zajednicom.
13. Socijalno medicinski aspekti kardiovaskularnih bolesti

Kardiovaskularne bolesti su jedan od najvaznijih uzroka smrti u industrijski razvijenim zemljama, a u naglom porastu u zemljama u razvoju. Ove bolesti su preventabilne i moze se uticati na smanjivanje njihove ucestalosti kako u pogledu mortaliteta tako i morbiditeta. Pedesetih je doslo do naglog porasta u broju obolelih i sprovedene su mere usmerene na rehabilitaciju i lecenje, sto je dovelo do velikih troskova. Kada se uvidelo da su mere prevencije znacajnije i jeftinije doslo je do preokreta te su sada ove bolesti u opadanju. Veoma opsezna istrazivanja su pokazala da pusenje, povecani pritisak, povecani nivo holesterola u krvi i dijabetes povecava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ovi rizicni faktori su povezani sa prevelikom
Page1
Page1
gojaznoscu, ishranom bogatom zasicenim mastima i nedovoljnom fizickom aktivnoscu. Medjutim postoje i faktori kao sto su genetski, starenje i predispozicija u odnosu na pol. Prevencija kardiovaskularnih bolesti doprinosi ukupnom poboljsanju zdravstvenog stanja stanovnistva jer utice na smanjivanje mortaliteta i morbiditeta. Ona se zasniva na dve strategije koje se istovremeno primenjuju: 1. Strategija visokog rizika je okrenuta pojedincu i ona se bavi otkrivanjem osoba pod rizikom i njihovom blagovremenom tretmanu. Ta strategija direktno doprinosi smanjivanju morbiditeta i mortaliteta i njeni efekti su u korelaciji s intenzitetom i duzinom trajanja tih aktivnosti. 2. Populaciona strategija s eprimenjuje na celo stanovnistvo a cilj joj je da izmeni lose navike stanovnika koje su povezane s rizikom oboljevanja, odnosno da kod dece i omladine formira zdrav nacin zivota i ponasanja. Sa stanovista primene navedenih strategija vazno je poznavati stanje unutar populacije, odnosno u specificnim grupama. Deca i omladina- posvecuje se velika paznja edukaciji dece i omladine, istice se znacaj adekvatne ishrane, izbegavanja pusenja, redovne fizicke aktivnosti i odrzavanja normalne tezine. Skolski program kao Celina treba da ukljuci odgovarajucu edukaciju koja ce biti usmerena na obuku dece da ne steknu naviku pusenja, i koriscenja alkohola, da steknu pojmove sta znaci zdrava ishrana i fizicka aktivnost za njihovo zdravlje i fizicki i psihicki razvoj. Muskarci imaju veci rizik od koronarne bolesti nego zene jer je veci procenat pusaca i onih koji piju alkohol medju muskarcima kao i abdominalni tip gojaznosti. Program prevencije treba sprovesti pre ulaska u `srednje` godine. Zene- kardiovaskularne bolesti se javljaju u kasnijem dobu. Dijabetes je ucestaliji kod zena i predstavlja riziko faktor kao i hormonalne promene u menopauzi. Stare osobe- prevalence povecanog krvnog pritiska i holesterola u krvi je znatno veca kod starijeg stanovnistva. Zdrav nacin zivota, posebno adekvatna ishrana, izbegavanje pusenja, fizicka aktivnost mogu doprineti poboljsanju zivota. Za samu prevenciju znacajni su: Smanjivane rizickih faktora- neadekvatna ishrana, sedentarna navika zivota, gojaznost doprinose povisenom pritisku, dijabetesu i povecanom nivou krvnih lipida. U riziko faktore spada i stres, losi medjuljudski odnosi, vanredna stanja. Socijalno-medicinski pristup- da bi se prevenirali riziko faktori vrsi se unapredjenje nacina ishrane, eradikacija pusenja, povecanje fizicke aktivnosti i smanjivanje stetnih psihosocijalnih faktora koji uticu na kardiovaskularne bolesti. Primenom ovih mera moze doci do drasticnog smanjenja broja pojedinaca koji su oboleli. Ishrana- preporucuju se voce, povrce i cerealije, manje masti i hrane bogate holesterolom.Medjutim jako tesko se postizu promene u ishrani te je vazno da edukacija u vezi sa ishranom bude inkorporirana ne samo u zdravstveno vaspitanje nego i sve druge oblike edukacije. Cilj nutricione politike je da zdrava ishrana postane drustvena norma. Eradikacija pusenja- radi se na zabrani reklamiranja, poseban porez na cigarete, ogranicavanje pusenja u prostorijama gde se ljudi okupljaju i rade, u sredstvima saobracaja Redovna fizicka aktivnost- sedentarni nacin zivota doprinosi oboljevanju pa se radi na aktiviranju stanovnistva narocito dece i omladine. Psihoscoijalni faktori- Siromastvo i beda su povezani sa sve vecom ucestaloscu kardiovaskularnih bolesti, medjutim za to postoji i jedno objasnjenje da siromasni slojevi stanovnistva imaju u celini visi nivo rizicnih faktora. Visok krvni pritisak- arterijska hipertenzija je jedan od najcescih kardiovaskularnih poremecaja. Postoje naucni dokazi da faktori ishrane i gojaznost igraju veoma znacajnu ulogu u povecanju nivoa krvnog pritiska. Veliki broj ljudi ima hipertenziju a da ni ne zna za to, a odredjen broj ljudi se ne lece adekvatno. Povecani nivo holesterola u krvi- istrazivanja su pokazala da se smanjivanjem nivoa ukupnog holesterola, a posebno LDL frakcije moze znacajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ishrana
ima veliki znacaj za kontrolu holesterola pa se radi na promovisanju zdrave ishrane. Otkrivanje osoba sa povecanim nivoom holesterola moze se vrsiti putem skrininga i metodom koji se koristi prilikom posete lekaru ako on sumnja na povisen nivo. Gojaznost- posebno abdominalna je povezana sa povecanim pritiskom, holesterolom i trigliceridima. Jedan od uzroka je sedentarni nacin zivota ali i genetski determinisana osetljivost na gojaznost. Gojaznost ne treba odvajati od fizicke aktivnosti. Ishrana, gojaznost i fizicka aktivnost predstavljaju celinu i mere u smislu prevencije i kontrole treba da budu koordinirane. Dijabetes- oba dijabetesa insulinzavisni i insulinnezavisni predstavljaju riziko faktor. Insulinnezavisni je povezan sa gojaznoscu, povisenim holesterolom i pritiskom. Dijabetes prouzrokuje slabljenje vida i slepila, poremecaj funkcije bubrega, perifenog nervnog sistema i ostecenja kardiovaskularnog sistema. Drugi faktori- alkohol, antioksidanti u vocu i povrcu, kao i kombinacija genetskih i faktora spoljne sredine. Program prevencije i kontrole se zasniva na interventnim programima zajednice koji ukljucuju mere promocije zdravlja prevencije i kontole. Ovi programi mogu biti samostalni ili u sastavu sirih programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti.
14. Socijalno medicinski aspekti malignih neoplazmi

Maligne neoplazme sa udelom od 20% u strukturi mortaliteta predstavlja vodeci uzrok smrti u razvijenim zemljama. Smatra se da je porast obolelih povezan sa porastom ocekivanog trajanja zivota, zivot u kancerogenoj sredini i bolja dijagnostika i kvalitetnija evidencija ovog oboljenja. Ova bolest sve vise zahvata mladju populaciju i vodeci je uzrok smrti stanovnistva uzrasta 1-35 godine. Prema proceni SZO oko 70% malignih neoplazmi je posledica nacina zivota i dejstva faktora okoline. Isto tako se smatra da bi se najmanje jedna trecina bolesti mogla prevenirati. Primarna prevencija podrazumeva sistemske aktivnosti usmerene ka prevenciji nastanka bolesti redukujuci ili uklanjajuci ekspoziciju individue ili stanovnistva pozitivnim kancerogenima. Ove mere cesto redukuju morbiditet i mortalitet drugih bolesti. Efikasan preventivni program mora da se bazira na intervencijama usmerenim ka prevenciji i kontroli faktora rizika za razvoj karcinoma: 1. Pusenje se smatra najodgovornijim faktorom rizika za razvoj karcinoma pluca u 90% slucajeva, ali i usta, zdrela, zeluca, mokracnih puteva. Radi se na prevenciji usvajanja navike i prestanku pusenja a na to veliku ulogu ima zdravstveno vaspitanje. Medjutim, bez zakonske i administrativne podrske borba protiv pusenja nece biti uspesna (zabrana prodaje, zabrana pusenja na javnim mestima, zabrana reklamiranja, zdravstvena upozorenja na pakovanjima) 2. Ishrana se dovodi u vezu sa karcinomom gastrointestinalnog trakta, dojke a u vecem obimu i respiratornog trakta i mokracne besike. Smatra se da hrana ucestvuje sa 35% u uzrocima svih karcinoma. Preporuke su usmerene na savete u smislu: redukcije masti, smanjenje potrosnje hrane prezervirane salamurenjem i dimljenjem, smanjenjem kontaminacije hrane kancerogenima u procesu obrade, povecanje unosa voca i povrca u ishrani, smanjenje konzumacije alkoholnih pica, testiranjem mutagena u hrani. 3. Profesionalna ekspozicija kacerogenima predstavlja znacajan faktor u oboljevanju od raka. Prevencija ukljucuje zdravstveno vaspitanje i informisanje o stetnostima u radnoj sredini i mogucnostima zastite. 4. Prekancerozne lezije, faza oboljenja koji moze da se nadoveze na razvoje maligne neoplazme. Sekundarna prevencija- rana detekcija ima za cilj da se pronadju obolele osobe ili prekursori oboljenja kada su mali, lokalizovani i relativno laki za lecenje. Efikasan program rane detekcije je dokazan za karcinom grlica materice, dojke, dok su za druge neefikasni (karcinom pluca) ili u eksperimentalnoj fazi ispitivanja (kolorektalni). Dokazano je da je skrining karcinoma grlica materice PAPa brisom kost-efentivan metod posebno kod visokorizicnih grupa zena starosti 25-60 godina, niskog socioekonomskog statusa, promiskuitentne, koje imaju licnu anamnezu o seksualno prenosivim bolestima, sa vestacim prekidima trudnoce.
Page1
Mamografija, fizikalni pregled od strane lekara i samopregled su generalno prihvaceni i kao efikasne metode ranog otkrivanja karcinoma dojke. Mesecni samopregled se preporucuje za sve zene. Bazni mammogram bi trebalo da imaju sve zene starosti 35-40 godina, posle 40godine jedan u dve godine, a posle 50 jedan godisnje. U viskorizicne grupe za razvoj karcinoma dojke spadaju: zene preko 40 godina, osobe visokog socioekonomskog statusa, osobe s pozitivnom porodicnom anamnezom, sa benignom bolesti, sa prethodnim karcinomom, nerotkinje ili prvo radjanje posle 30godina, osobe sa pojavom prve menstruacije pre 12 i kasnom menopauzom nakon 55. Testiranje za kolorektalni karcinom je sporno u odnosu na kost-efektivnost kod visokorizicnoh grupa. Testovi nisu seznsitivni i specificni te se ne preporucuje njihova primena. Skrining za rak pluca nije ukljucen u preporucene mere, premda se radi o najznacajnijoj formi karcinoma i on nema mnogo uticaja cak i kada pomaze detekciji karcinoma u ranim fazama.
15. Metodologija prevencije i kontrole masovnih nezaraznih bolesti

Zdravstveno stanje stanovnistva trpi kvalitativne promene. Sada socijalno-medicinski i ekonomski problem predstavljaju masovne nezarazne bolesti (MNB). MNB su univerzalna oboljenja. Njihova opsta karakteristika je rani pocetak, dug i progredijentan tok, ostecenja organizma koja se mogu reprodukovati smanjenjem opste i profesionalne sposobnosti. Radi se o sirokoj lepezi bolesti (KVB, maligne neoplazme, hronicne bolesti respiratnog i digestivnog trakta, dijabet) koje pokazuju visoku frekvencu i dinamiku rasta. Ona nije povezana sa staroscu cak sve vise oboljevaju radno aktivni pacijenti. Direktni uzrocnici MNB u najvecem broju slucajeva nisu poznati ili su u fazi jos uvek nedovoljeno preciznih podataka. Smatra se da su multikauzalne i posledica sinergicnog delovanja vise faktora koji povecavaju sansu oboljevanja i nazivaju se faktori rizika. U njih spadaju- nacin zivota, karakteristike osobe, socio kulturni, ekonomski, fizicki i bioloski uslovi zivota. Udruzenost faktora visestruko povecava rizik razvoja bolesti. Identifikacija faktora je znacajna zbog determinisanja interventnih aktivnosti koje bi imale za cilj da kroz izmenu i kontrolu tih faktora, smanjenje njihovih prosecnih nivoa u stanovnistvu, pomeranje distribucije ili ekspozicije u zeljenom pravcu. Za razvijanje programa prevencije su koriscene dve strategije- populaciona i visokorizicna. Kod populacione se tezi kontroli determinanti incidence u stanovnistvu (zakljuceno je da je najveci broj obolelih iz mase ljudi sa blago povisenim vrednostima faktora rizika). Ova strategija tezi da otkloni osnovne uzroke bolesti ili potpomazuce faktore i ona je po svojoj strategiji radikalna. Nazalost, ova strategija je od male koristi za pojedinca i slaba je motivisanost individua ali i lekara. Visokorizicna strategija je tradicionalni medicinski pristup kojim se tezi identifikovati osobe pod rizikom za nastanak bolesti i podvici tretmanu. U ovom pristupu je velika motivacija pojedinca i lekara. Nazalost, ona nije radikalna i sa ogranicenim je potencijalom. Novi Sad je ukljucen u CCCP program ciji je deo CINDI program koji je nacionalnog karaktera a po svojoj prirodi interventan aplikujuci postojeca znanja i dugogodisnja iskustva koja se poseduju na polju prevencije MNB. Poseban naglasak se stavlja na mere primarne prevencije koja treba da omoguci redukciju zajednickih faktora rizika za vise bolesti istovremeno. Intervencije koje su koriscene u novosadskom CINDI program su imale za cilj da: a) sprece stetno ponasanje b) potpomognu modifikovanje vec formiranih stetnih navika i usvajanje alternativnog ponasanja c) uticu na ranu detekciju prekursorskih stanja u asimptomatskom stadijumu i rano otkrivanje d) unaprede rani i adekvatni tretman i rehabilitaciju U analizama uspeha programa registruju se promene i nivoa rizicnih faktora u zajednici. Broj muskaraca pusaca se smanjio a zena povecao, procenat gojaznih muskaraca je smanjen a zena povecan, oba pola su povecali fizicku aktivnost. Kao posledica povecanja nivoa znanja doslo je do znatnih promena u ishrani. Promene u mortalitetu ostvarene u ovom period rezultat su ukupnog delovanja zdravstvene sluzbe, a promene u morbiditetu su iskljucivo rezultat mera primarne zdravstvene zastite koje su dovele do redukcije rizicnih faktora i izvesnih promena u zivotu. Opadanje morbiditeta i mortaliteta od infarkta miokarda se moze ocekivati tek kada dodje do trajnih promena kod vecine stanovnistva.
Page1
16. Zdravlje porodice, ena, planiranje porodice

Pravo na zdravlje je osnovno pravo svake osobe i ono znaci pravo svake osobe da zivi u sredini sa minimumom zdravstvenih rizika i pristupacnom zdravstvenom sluzbom koja ucestvuje u ocuvanju i unapredjenju zdravlja pojedinca i stanovnistva. Nazalost ovo pravo nije dostupno mnogim zenama sveta. Zene cine vulnerabilnu kategoriju i one vise pate u odnosu na muski deo stanovnistva zbog niskog statusa u drustvu, stava, verovanja, vrednosti i odnosa drustva prema zenama. Decaci su vise zeljeni sto je vezano sa misljenjem da je zena slabijeg ekonomskog potencijala. Zdravlje zena je ugrozeno kroz ishranu, teske poslove, malnutriciju i nize obrazovanje. U odredjenim zemljama decaci se duze doje dok devojcice vise umiru. U periodu adolescencije su znacajni rani brakovi, porodi i abortusi koji znatno ugrozavaju zdravlje zena i dece. Mnoge zemlje uvode regulisanje donje granice sklapanja brakova, to jos nije u dovoljnoj meri uticalo na odredjena drustva. Suocene sa nezeljenim trudnocama zene izlaz traze u vestackim prekidima koji se neretko zavrsavaju sterilitetom pa i smrcu. Rizik je veci sto je devojka mladja. U fertilnom periodu (15-49) zdravlje zene je pod uticajem njene reproduktivne i materinske uloge. Hemoragija, eklampsa, abortusi i sepse su medju vodecim uzrocima smrti. Stope mortaliteta su najvise gde je zdravstveno stanje u celini losije. U zemljama u razvoju perenatalna zastita gotovo da i ne postoji. Manje od polovine se obavlja uz pomoc priucene osobe a manje od 30% u zdravstvenim sutanovama, za razliku od razvijenih zemalja gde je preko 99% porodjaja uz strucnu pomoc. Koriscenje sredstava za kontrolu radjanja kao i abortus i sterilizacija su sve cesci u savremenom drustvu. Oni omogucavaju zenama da kontrolisu broj i razmak izmedju trudnoca. U najadekvatnije metode spada primena kontraceptivnih sredstava ali i pored toga dolazi do nezeljenih trudnoca. Ilegalno izvedeni abortusi su od posebnog rizika za zdravlje zene. I samo koriscenje snaznih kontraceptivnih sredstava je praceno odredjenim rizikom. Povecana upotreba oralnih kontraceptiva se dovodi u vezu sa razvojem bolesti cirkulatornog sistema i karcinoma. S druge strane, mora se uzeti u obzir da sve zene ne zele da budu majke i ne treba ih porediti sa onima koje to zele. Ima zena koje ne mogu da zatrudne i radi se na nacinima kako ima se moze pomoci. Veliki uticaj na zdravlje zena ima obrazovanje i zaposlenje. Zaposlene zene u zavisnosti od oblasti imaju povecan rizik da obole od odredjenih bolesti. Pored toga, zaposlena zena nije lisena rada u domacinstvu i vaspitanju dece sto dovodi do fizicke iscrpljenosti, stresa i anksioznosti. Prevalenca pusenja i potrosnja alkoholnih pica raste medju zenama u mnogim delovima sveta iako je alkoholizam tesko definisati i meriti. Iako nema mnogo istrazivanja o efektima alkohola na zene zna se da su one osetljivije na alkohol od muskaraca. Pusacke navike opadaju medju muskarcima a rastu medju zenama sto se pokazuje u povecanju bolesti srca i karcinoma pluca. U sprovodjenju zastite zena pored aktivnosti na planiranju porodice, poseban znacaj se stavlja na zdravstvenu zastitu trudnica kod kojih se u period trudnoce, pored redovne kontrole toka trudnoce, prati kretanje telesne mase, pritiska, vrse laboratorijske analize. Ovi pregledi su najbolja prevencija, kako prenatalnog morbiditeta i mortaliteta zena tako i obolevanja i smrtnosti novorodjenceta. Planiranje porodice podrazumeva pravo roditelja da odlucuju o broju dece i intervalima izmedju porodjaja. Velika porodica u nepovoljnim socioekonomskim uslovima, gde je velika nezaposlenost, nepismenost a zdravstvena sluzba nerazvijena stvara problem u vezi sa ishranom, rastom i razvojem, morbiditetom, mortalitetom i kvalitetom zivota. Razlozi zasto treba planirati porodicu se ticu i majke i deteta. Za majku zavise da li su rane ili kasne, emocionalne posledice zbog nezeljenog deteta, nelegalni abortusi, morbiditet; a za dete pothranjenost, neadekvatna zastita i emocionalne posledice nezeljenog deteta. Medjutim, bez obzira na sve broj dece varira od podrucja, s tima sto su decaci vise zeljeni. Vezno je da zdravstveni radnik bude deo planiranja porodice. On treba da pruzi informacije o kontracepciji i stetnosti abortusa koji je, nazalost, najrasirenija forma kontrole radjanja. U mnogim zemljama je abortus legalan ali samo zato da se ne bi vrsio nelegalni abortus koji je cesto fatalan za zene. Pobacaj bilo koje vrste je stetan i ima teske posledice. Sa njim su udruzene povrede polnih organa, infekcije, krvarenja, sterilitet, hormonski poremecaj, vanmatericna trudnoca, hronicna zapaljenja, emocionalne posledice. Pored medicinskog radnika i lekara veliki znacaj imaju i genetska savetovalista kao i drugi sektori javnog informisanja.
Page1
17. Zdravlje dece i omladine

Jedna od najvaznijih bioloskih karakteristika dece i adolescenata (deca cine uzrast od 0 do 14 godina s tim sto se po definiciji SZO starost od 10 do 19 naziva adolescencija a od 15 do 24- omladina) jeste brz rast i fizicki razvoj, visoka aktivnost a kod dece i velika pokretljivost i potrebe za istrazivanjem okoline. Dok je u periodu odojceta deta potpuno zavisno od majke, ta zavisnost se smanjuje dok se psihicke funkcije razvijaju do nivoa da se govori o detetu kao licnosti. U tom period socijalizacije dete se uci da deluje kao clan drustva i da zivit u zajednici sa drugima. Porodica, skola, drugovi i zajednica igraju znacajnu ulogu u socijalizaciji dece od 10 do 13 godine, s tim sto veze sa porodicom slabe a raste znacaj vrsnjaka. Od 14 do 18 uticaj skole se zavrsava, a uticaj makrosredine raste. Kognitivni razvoj od 5 do 9 godije je karakterisan zeljom za ucenjem. Period puberteta 10-13 gdine je udruzen sa fizickim i seksualnim promenama, a to je i period traganja za sopstvenim identitetom i trazenje mesta u drustvu. U fazi adolescencije dete je sposobno da razmislja apstraktno i bude nezavisno. U ovom periodu je rizik umiranja nizak no jos uvek su stope mortaliteta neprihvatljivo visoke a sve veci znacaj imaju samoubistva. Stabilnost je znacajna za mlade osobe s toga su migracije u porastu. Mladi migranti su prinudjeni da prihvataju nove kulturne obicaje i navike, da se suoce sa nizom problema bez roditeljske podrske a to vodi porastu mentalnih i bihejvioralnih problema.Posebno su vulnerabilne izbeglice i zrtve rata. Broj stanovnika u gradu je u porastu bilo zbog edukacije ili zaposlenja. Period detinjstva je znacajan u smislu sto svi problemi koji se tad jave mogu uticati na samu licnost, bilo da su psihicki ili zdravstveni. Neki od problema koji se javljaju u detinjstvu a imaju efekta na adolescenciju su: malnutricija i napusteno dete (zdravstveno) - opadanje intelektualnih mogucnosti, poremecaj ponasanja i nezaposlenost i losa ishrana (socijalno) - nezdrava okolina, neodgovorno roditeljstvo, narusena porodica. Problemi u doba adolescencije: besposlicenje, narkomanija, pusenje, alkoholizam, delikvencija, rane trudnoce i abortusi, TBC, nezaposlenost, hendikep. Industrijski razvoj je uticao na eliminaciju starih problema vezanih za siromastvo i nepismenost ali stvara nove- hronicne bolesti i psiho socijalne probleme. Hronicne bolesti su poseban problem jer je sa industrijalizacijom doslo do povecanja bolesti kao sto su maligne bolesti, alergija i hronicne respiratorne bolesti. Zahvaljujuci mogucnostima savremenog tretmana i zastite, mnoga deca sa genetskim i metabolickim oboljenjima prezivljavaju period adolescencije ulazeci u zrelo doba. Povrede cesce kod muskaraca i komplikacije trudnoce i porodjaja su znacajan uzrok smrtnosti. Zdravlje dece i mladih je pod snaznim uticajem sve prisutnijih stetnih navika i ponasanja. Industrijalizacija i socijalne promene su kreirali nove nutritivne problem. Prekomerna ishrana, posebno gojaznost, postaje sve veci problem kako zbog rastuce prevalence tako i zbog saznanja da koreni leze u detinjstvu, a da se konsekvence protezu do najdublje starosti. Pusenja, alkoholizam, narkomanija su veliki problem mladih. Alkohol se koristi sve ranije, a teski alkoholicari imaju veci rizik od karcinoma, bolesti srca, malnutricije i ciroze jetve. Trudnice koje piju izlazu svoje dete riziku od ostecenja mozga, poremecaja u rastu, mentalnoj retardaciji. Alkohol utice na odnose medju ljudima, bracnu nestabilnost, neuspeh u skoli, na poslu i sportu a oni su i glavni uzrok smrti u saobracajnim nestecama. Starost mladih koji koriste droge sve je niza, a koriscenje vise droga je sve cesce. Time se postizu jaci efekti ali i teze posledice. Moguca su ekstremna ponasanja, suicidalni pokusaji, isl. Ubrizgavanje droge se dovodi u vezu sa HIV infekcijom i sledstvenim AIDSom zbog zajdenickog koriscenja zarazenih spriceva. Takodje se povezuje sa kriminalnim ponasanjem i prostitucijom. Broj samoubistava je u porastu, a socijalni faktori su najznacajniji. Pusenje je najrasirenija navika vezana za zdravlje. Sto se ranije pocne to je skracenje ocekivanog trajanja zivota vece. Da bi se popravilo zdravstveno stanje maladih neophodno je informisanje i sticanje znanja o dobrobitima higijene, aktivnosti, pravilne ishrane i stetnosti alkohola, duvana i droge. Ovo informisanje se moze sprovesti putem radija, televizije, stampe, filmova, postera, razgovoromZdravstveni radnici su znacajni u edukaciji mladih. Rano otkrivanje osoba koje su podloznije ovim problemima je dobro za prevenciju i obezbedjenje zdravog i produktivnog zivota pojedinca. Sistematski pregled kojim se vrsi klinicki pregled po sistemima, prati rast i razvoj je znacajna mera prevencije. Skola i uopste edukacija, sluzba socijalne zastite, savetovalista za planiranje porodice su ustanove koje u mnogome mogu pomoci mladima za resavanje i prevenciju mnogih problema, ali je problem sto iz straha i sramote mladi ustrucavaju da im se obrate.
Page1
18. Zdravlje starih osoba

Jedno od najvecih dostignuca u razvoju savremenog drustva je porast ocekivanog trajanja zivota. Porast ucesca starog stanovnistva uz opadanje nataliteta uticalo je na znacajne izmene u starosnoj strukturi stanovnistva. Ovo je nesto cemu je covecanstvo tezilo ali to nosi i nove izazove i nove zahteve, posebno u odnosu na zdravstvenu sluzbu i socijalnu zastitu. Vecina definicija starenja smatra da je starenje progresivno opadanje vitalnih funkcija organizma. Organi razlicito stare u zavisnosti od toga da li imaju mogucnost regeneracije ili ne. Mozak nema tu sposobnost, kao ni ocno socivo, lucenje zeludacnog soka, rad bubrega. Rad lokomotornog sistema opada, smanjuje se funkcija endokrinih zlezda, slabe cula, smanjuje se adaptacija na uslove spoljasnje sredine. Starenje nije isto kod svih ljudi zbog razlika u konstituciji, stilu zivota, nacinu ishrane, radnim i drugim uslovima. Starenje ima dva oblika: morfolosko i funkcionalno. Ono predstavlja tihi ali progresivni process koji postepeno dovodi do opadanja funkcije celog organizma. Poslednjih godina je ustanovljeno da bolest i onesposobljenost nisu automatski pratioci. Vazno je istaci da je ogromna vecina starih osoba u razvijenim zemljama zdrava, da aktivno obavlja svoje socijalne i druge funkcije i da su nezavisni clanovi drustva. Pored navedenih individualnih razlika treba ukazati i na razlike u pogledu zdravstvenog stanja medju starim osobama. Vecina starih osoba ima hronicne probleme, ali oni u glavnom ne ogranicavaju njihove svakodnevne aktivnosti. Oko 25% osoba starosti iznad 70 godina ima poteskoca a polovina njih zahteva pomoc. Jedna od najznacajnijih karakteristika procesa starenja je konstantno gubljenje rezervi bioloskog kapaciteta koji se izrazava u razlici izmedju maksimalnog kapaciteta i kapaciteta neophodnog za odrzavanje svakodnevnih funkcija. Uspeh lecenja zavisi od rezervi bioloskog kapaciteta, zbog toga mere odrzavanja promocije zdravlja treba da budu prvenstveno usmerene na odrzavanje rezervi bioloskog kapaciteta. Postoje naucni dokazi o povezanosti socijalne sredine i duzine zivota kao dokazi da socjalna i psiholoska funkcija ima pozitivan uticaj na fizicku sposobnost. Zdravstvene mere koje pomazu starima: Fizicka aktivnost Odrzavanje funkcionalne sposobnosti Pomoc u kuci Patronazna sluzba i kucna nega Mere samopomoci u tretmanu hronicnih stanja (ustanove)
19.Sistemi zdravstvene zatite u svetu.

Nacionalni sistemi zdravstvene zastite se veoma razlikuju tako da ih je tesko grupisati u smislu mogucih modela. Po Terrisu nacionalni sistemi se mogu grupisati u tri osnovne grupe: 1. model budzetske podrske- besplatna zdravstvena zastita za najsiromasnije slojeve stanovnistva. Slabosti- nedovoljno finansijskih sredstava, ogroman pritisak pacijenta na sluzbe i nedostatak zdravstvenih kadrova 2. model zdravstvenog osiguranja- Evropa, Severna Amerika, Novi Zeland Australija 3. model nacionalne zdravstvene sluzbe- centralizovana sluzba i budzetsko finansiranje, socijalisticke zemlje Pored ova tri on uvodi i prelazni koji svrstava u Britaniju i Svedsku kao prelazni oblik izmedju zdravstvenog osiguranja i nacionalne zdravstvene sluzbe. Bridgman ima drugaciju podelu a kao indikator koriscenja zdravstvene zastite uzima se prosecan broj poseta zdravstvenoj ustanovi. Drugi indikator su troskovi za zdravstvenu zastitu. Negova podela je: 1. zapadnoevropske zemlje-visok stepen liberalizacije, sto predstavlja tradiciju. Preventiva i kurativa su odvojene. Troskove preventive snose lokalni budzeti a kurativa se placa iz osiguranja ili centralnog budzeta. Direktno placanje podrazumeva da pacijent licno placa uslugu koja mu se refundira ili to
Page1
umesto njega direktno placa osiguranje ili drugi obveznik placanja. Vanbolnicka sluzba se obavlja preko lekara opste medicine ili privatnih lekara. 2. Severna Amerika- zdravstvene sisteme karakterise privatno vlasnistvo zdravstvenih ustanova. Zdravstveno osiguranje je u rukama privatnih kompanija. Bolnice za lecenje mentalnih bolesti i tuberkuloze su u javnom vlasnistvu. Drzava obezbedjuje zdr zastitu siromasnijeg stanovnistva. 3. skandinavske i druge zemlja- Najveci deo troskova za zdr zastitu je iz centralnog i lokalnih budzeta. Vanbolnicku zastitu sprovode lekari zaposleni u drzavnim institucijama ili privatni lekari. Centralni zdravstveni organi su nacionalni saveti za zdravlje koji imaju funkciju planiranja i kontrole nad zdravstvenom i farmaceutskom sluzbom. 4. socijalisticke zemlje- menjaju sisteme od strogo centralizovanih i budzetski finansiranih u pravcu razvoja sistema zdravstvenog osiguranja. 5. zemlje u razvoju pod uticajem zapada- bez sopstvenih koncepta za razvoj, ove zemlje su prihvatile sisteme zdravstvene zastite zemalja svojih radnijih kolonizatora koje nisu mogle objektivno da primene. U pocetnom periodu su sve zemlje trosile mala sredstva kojima su raspolagale na izgradnju velikih bolnica od kojih mnoge nisu izgradjene a druge se nisu mogle odrzavati. Tek usvajanjem koncepta primarne zdra zastite dolazi do razvoja sistema. 6. zemlje u razvoju koje slede svoje tradicije- Kina, Tajland, Egipat, Indija i jos nekoliko arapskih zemalja. One zasnivaju svoju zdravstvenu sluzbu na savremenim principima i na primeni tradicionalne medicine koja se odrzava od najstarijih vremena. Centralizovana zdravstvena sluzba, jaka podrska budzeta ali nedovoljno sredstava.
20. Uloga zdravstvenih radnika u zdravstvenoj zatiti i njihovo obrazovanje i usavravanje

Zdravstveni radnici su lica koja imaju zavren medicinski, stomatoloki, odnosno farmaceutski fakultet, kao i lica sa zavrenom drugom kolom zdravstvene struke, a koja neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi. Zdravstveni radnik, u zavisnosti od stepena strune spreme je: Doktor medicine, doktor stomatologije, dipl. farmaceut i - dipl. farmaceut med. biohemiar sa zavrenim odgovarajuim fakultetom zdravstvene struke Drugi zdravstveni radnik sa zavrenom odgovarajuom visokom, viom, odnosno srednjom kolom zdravstvene struke Zdravstveni radnik moe samostalno (bez neposrednog nadzora drugog zdravstvenog radnika) pruati zdravstvenu zatitu ako je: obavio pripravniki sta i poloio struni ispit upisan u imenik komore dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalan rad (licenca) Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa vaeom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike. Oni imaju pravo i dunost da se struno usavravaju radi odravanja i unapreenja kvaliteta svog rada, kao i radi dobijanja, odnosno obnavljanja licence. Struno usavravanje zdravstvenih radnika podrazumeva sticanje znanja i vetina u okviru: specijalizacije i ue specijalizacije i kontinuirane edukacije (struni i nauni skupovi, seminari, kursevi i dr.) Planiranje, obrazovanje i korienje zdravstvenih kadrova treba da bude u skladu sa politikom Zdravlje za sve Cilj 18 politike evropskog regiona: XXI cilj za XXI vek odnosi se na razvoj ljudskih resursa za zdravlje: Do 2010. god. sve zemlje lanice bi trebale da osiguraju da svi profesionalci u oblasti zdravstva i drugih sektora imaju usvojeno odgovarajue znanje, stavove i vetine potrebne za zatitu i promociju zdravlja.
Page1
Obezbeivanje profesionalaca u oblasti zdravlja treba da bude bazirano na principima strategije Zdravlje za sve, pripremajui ih da obezbeuju promotivne, preventivne, kurativne i rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta Sistem planiranja bi trebao da omogui da broj i odnos izmeu tipova zdravstvenih radnika koji se obrazuju za ovu struku, odgovara sadanjim i buduim potrebama za ovim kadrom Sve zemlje lanice moraju imati odgovarajue kapacitete za obuku u okviru specijalizacija iz javnog zdravlja, menadmenta i klinike prakse Obrazovanje profesionalaca iz srodnih sektora treba da ukljui osnovne principe strategije Zdravlje za sve, a posebno znanje o tome kako rad ovih sektora moe da utie na determinante zdravlja
21. Uloga zdravstvenih ustanova u sistemu zdravstvene zatite

VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA DOM ZDRAVLJA APOTEKA BOLNICA (OPTA I SPECIJALNA) ZAVOD ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE KLINIKA INSTITUT KLINIKO-BOLNIKI CENTAR KLINIKI CENTAR Zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice, pod uslovima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zatiti, a mogu se osnovati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini. Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u dravnoj svojini, osnivaju se u skladu sa Planom mree zdravstvenih ustanova koji se utvruje na osnovu: Plana razvoja Zdravstvenog stanja stanovnitva Broja i starosne strukture stanovnitva Postojeeg broja, kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova Stepena urbanizacije, razvijenosti i saobraajne povezanosti pojedinih podruja Jednake dostupnosti zdravstvene zatite Potrebnog obima odreenog nivoa zdravstvene delatnosti Ekonomskih mogunosti Republike ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU DOM ZDRAVLJA U domu zdravlja obezbeuje se najmanje: Preventivna zdravstvena zatita Hitna medicinska pomo Opta medicina Zdravstveno vaspitanje Zdravstvena zatita ena i dece Patronana sluba Laboratorijska i druga dijagnostika U domu zdravlja obezbeuje se i prevencija i leenje u oblasti stomatoloke zdravstvene zatite, zdravstvena zatita zaposlenih (tj. medicina rada), fizikalna medicina i rehabilitacija, sanitetski prevoz, farmaceutska zdravstvena delatnost, a mogu se obavljati i druga specijalistiko-konsultativna delatnost (koja nije u vezi sa bolnikim leenjem). Izuzetno u domu zdravlja se moe organizovati porodilite i stacionar za dijagnostiku i
Page1
leenje akutnih i hroninih bolesti kao i zdravstvene ambulante i zdravstvene stanice (obavlja se najmanje hitna medicinska pomo, delatnost opte medicine i zdravstvena zatita dece) APOTEKA Zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou, koja obuhvata: promociju zdravlja, odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i medicinskih sredstava promet na malo lekova i medicinskih sredstava praenje savremenih strunih i naunih dostignua u oblasti farmakoterapije i pruanje informacija graanima, zdravstvenim radnicima, zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugim zainteresovanim subjektima o lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava davanje saveta pacijentima za pravilnu upotrebu lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava izradu magistralnih lekova druge poslove, u skladu sa zakonom Apoteka moe u svom sastavu imati i galensku laboratoriju i moe organizovati ogranak apoteke ili jedinice za izdavanje gotovih lekova ZAVOD Zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti zdravstvene zatite Zavod se osniva kao: Zavod za zdravstvenu zatitu studenata Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Zavod za hitnu medicinsku pomo Zavod za gerontologiju Zavod za stomatologiju Zavod za plune bolesti i TBC Zavod za kono-venerine bolesti ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA SEKUNDARNOM NIVOU OPTA BOLNICA Prua zdravstvenu zatitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti. Ona mora imati organizovane slube najmanje za: Prijem i zbrinjavanje hitnih stanja Obavljanje specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akuerstva i opte hirurgije Laboratorijsku, RTG i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnou Anesteziju sa reanimacijom Ambulantu za rehabilitaciju Farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke SPECIJALNA BOLNICA (za odreene bolesti ili odreene grupe stanovnika) Specijalna bolnica obavlja: specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana laboratorijsku i druga dijagnostiku
Page1
farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke
Opta i specijalna bolnica moraju obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i: sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo snabdevanje krvlju i krvnim produktima slubu za patoloku anatomiju ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA TERCIJARNOM NIVOU KLINIKA Obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz odreene grane medicine/stomatologije, kao i obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost. U skladu sa delatnou koju obavlja mora imati organizovane slube propisane za optu bolnicu. Moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. INSTITUT Obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili vie grana medicine ili stomatologije, kao i obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost. U skladu sa delatnou koju obavlja mora imati organizovane slube propisane za optu bolnicu i moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Pored uslova propisanih Zakonom o zdravstvenoj zatiti, institut mora ispuniti i uslove koji su propisani zakonom kojim se ureuje oblast naunoistraivake delatnosti. KLINIKO-BOLNIKI CENTAR Obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili vie grana medicine. Pored uslova propisanih za optu bolnicu, u granama medicine iz kojih obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati uslove predviene za kliniku. Moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke KLINIKI CENTAR Objedinjuje delatnost 3 ili vie klinika, tako da ine funkcionalnu celinu, organizovanu i osposobljenu da moe uspeno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na: obavljanje visokospecijalizovane specijalistiko -konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti obrazovno-nastavnu delatnost naunoistraivaku delatnost Obavlja specijalizovanu polikliniku i bolniku zdravstvenu delatnost iz vie grana medicine, odnosno oblasti zdravstvene zatite. Moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA VIE NIVOA ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE 1. Prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovnitva i izvetava nadlene organe i javnost 2. Prati i prouava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovnitva 3. Predlae elemente zdravstvene politike, planove i programe sa merama i aktivnostima namenjenim ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva
Page1
4. 5. 6. 7. 8. 9.
Sprovodi informisanje, obrazovanje i obuku stanovnitva za brigu o sopstvenom zdravlju Procenjuje efikasnost, dostupnost i kvalitet zdravstvene zatite Planira razvoj strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika Podstie razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Sprovodi primenjena istraivanja u oblasti javnog zdravlja Sarauje i razvija partnerstvo u drutvenoj zajednici na identifikaciji i reavanju zdravstvenih problema stanovnitva 10. Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno-medicinsku, higijensko-epidemioloku i mikrobioloku zdravstvenu delatnost. Ona sprovodi bakterioloke, seroloke, virusoloke, hemijske i toksikoloke preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom ivotnih namirnica, vode, vazduha, predmeta opte upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti. Zatim, loordinira, usklauje i struno povezuje rad zdravstvenih ustanova iz Plana mree za teritoriju za koju je osnovan. Sarauje sa drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji za koju je osnovan, kao i sa nadlenim organima lokalne samouprave i drugim ustanovama i organizacijama od znaaja za unapreenje javnog zdravlja. Moe obavljati poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije ako na podruju za koje je osnovan ne postoji druga zdravstvena ustanova koja obavlja te poslove. OSTALI ZAVODI KOJI OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA VIE NIVOA: Zavod za transfuziju krvi Zavod za medicinu rada Zavod za sudsku medicinu Zavod za virusologiju, vakcine i serume Zavod za antirabinu zatitu Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju Unutranja organizacija zdravstvenih ustanova Zdravstvena ustanova obrazuje organizacione jedinice u zavisnosti od vrste delatnosti, broja zaposlenih i drugih propisanih uslova. Uslove i nain unutranje organizacije zdravstvenih ustanova propisuje ministar zdravlja.
22. Finansiranje zdravstvene zatite i organizacija i funkcionisanje zdravstvenog osiguranja u svetu i kod nas
Finansiranje zdravstvene zastite predstavlja jedan od najozbiljinijih problema sa kojima se suocavaju prakticno sve zemlje u svetu. Sve one preispituju nacin finansiranja zdravstvene zastite, uzimajuci u obzir uzroke koji su doveli do raskoraka izmedju potreba i raspolozivih sredstava. Demografske promene su jedan od uzroka i one su uticale na rast troskova jer sve veci broj starih osoba i sve veci broj hronicnih bolesnika zahteva veci obim zdravstvene zastite i primenu skupih zdravstvenih tehnologija. Politicke promene kao i troskovi vezani za proizvodnju lekova su takodje uticale na finansiranje zdravstvene zastite, a kako pojedinac i porodica cesto nisu u mogucnosti da snose rizik bolesti, drzava preuzima ulogu da omoguci ostvarenje zdravstvene zastite. Postoje cetiri osnovna izvor afinansiranja zdravstvene zastite: 1. drzavni budzet- namena i obim sredstava je razlicita. Skoro u svim zemljama drzava putem budzeta obezbedjuje sredstva za sprecavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, zdravstvenu kontrolu vode, namirnica, predmeta opste upotrebe, sanitarni nadzor... Finansiranje zdravstvene zastite putem budzeta je imalo znacajnu ulogu u obezbedjivanju jednakih uslova u koriscenju zdravstvene zastite nezavisno od imovinskog stanja i mesta zivljenja i rada. Ovom sistemu se zamera jer nije dovoljno kreativan za efikasnost i kvalitet zdravstvene zastite. Sve vise zemalja trazi novi sistem finansiranja. Page1
2. zdravstveno osiguranje- jedan od razloga zasto se sve vise zemalja odlucuje za sistem zdravstvenog osiguranja je to sto on predstavlja dodatna sredstva za zdravstveni sektor. Kroz sistem osiguranja se ostvaruju dva osnovna principa efikasnost i jednakost u ostvarivanju zdravstvene zastite. Efikasnost proizilazi iz ugovornih odnosa izmedju institucije i davalaca usluga. Jednakost je princip po kome zdravi placaju za bolesne, mladi za stare, bogati za siromasne. Svako placa doprinos srazmerno svojoj ekonomskoj situaciji a zdravstvenu zastitu koristi prema potrebi. Kritika proizilazi iz toga sto odredjene grupacije (urbane sredine, siromasni, stariji) vise koriste zdravstvenu zastitu. 3. privatni izvor sredstava- u mnogim zemljama jaca uloga privatnog sektora i rade se mnoge izmene da bi privatna praksa bila jednaka drzavnom sektoru. Ima i primera po kojima unutar drzavnih zdravstvenih ustanova finkcionisu privatne ordinacije. Takodje je u nekim drzavama omoguceno da odredjen broj privatnih lekara drzi bolnicke krevete. Mejdutim postoje i suprotni procesi gde se javlja problem jer stanovnistvo ne moze da placa usluge ili se osigurava. Cilj oba procesa je uskladjivanje troskova za zdravstvenu zastitu sa realnim finansijskim mogucnostima ali se pri tome ne sme gubiti iz vida da je zdravlje jedno od osnovnih ljudskih prava a jednakost u ostvarivanju zdravstvene zastite jedan od indikatora da li se to pravo postuje. 4. inostrana pomoc- je previse mala da bi dala vece efekte u pogledu finansiranje zdravstvene zastite. Ta pomoc se obicno usmerava na odredjene razvojne projekte zemalja u razvoju. Ona ublazava stanje ali ne resava probleme. Nacin placanja zdravstvenih usluga: cena svake usluge paket usluga po danu boravka placanje usluga na osnovu ugovora placanje po glavi stanovnika placanje programa budzetski nacin placanja Ni jedan nacin nije savrsen i najcesce je stvar ugovora izmedju davalaca usluga i korisnika.
23. Programiranje zdravstvene zatite

Prema SZO pod programom zdravstvene zastite se podrazumeva skup integrisanih aktivnosti usmerenih na ostvarivanje jednog ili vise ciljeva. Monitoring znaci kontinuirano pracenje aktivnosti za vreme njihove primene sa ciljem da se obezbedi ostvarivanje programa onako kako je to predvidjeno. Evaluacija je process utvrdjivanja ostvarenih ciljeva programa sa stanovista adekvatnosti, efikasnosti i prihvatljivosti od strane svih ucesnika. Program zdravstvene zastite moze biti opsti kada se njime utvrdjuju ciljevi za ukupno poboljsanje zdravstvenog stanja stanovnika u siroj ili uzoj zajednici i specificni kada se utvrdjuju ciljevi za promenu stanja u jednoj grupaciji stanovnistva ili u cilju kontrole jednog ili vise oboljenja ili zdravstvenog problema. Pre izrade programa mora se izvrsiti analiza stanja koja obuhvata period od 10 godina u nazad. Detaljnije se analizira mortalitet, morbiditet, radna osposobljenost, kapaciteti zdravstvenih ustanova i motivisanost sluzbe. Kada se iz analize dobije stanje u poslednjih 10 godina, izvodi se pretpostavna kretanja u narednih 10 sa procenom kakvo bi stanje bilo ako se ne izvede program. Svaki program mora biti formulisan da sadrzi sledece parametre: naucna zasnovanost- koriscenje naucnih saznanja i metoda u utvrdjivanju ciljeva, planiranja mera, pracenje i ocenjivanje rezultata. Npr: KVB se moze prevenirati redukcijom rizicnih faktora sigurnost- bira se metoda koja daje najbolje rezultate uz najmanje stetnih dejstava. Npr: sigurniji je program koji ukljucuje aktivno istrazivanje TBC nego masovno radiofotografisanje
Page1
efikasnost- odnos izmedju dobijenog efekta i preduzetih mera i utrosenih sredstava. kvalitet- odnos planiranih i izvrsenih procedura u odnosu na utvrdjene standarde. Program se moze realizovati ako se, na primer, ne radi kontinuirano na otkrivanju i tretmanu hipertonicara koje je tacno utvrdjena procedura. svrsishodnost- izbor najpogodnijeg programa sa stanovista ostvarivanja rezultata uz najmanje angazovanje sredstava. Ovaj faktor unosi novu dimenziju koja cini komparabilnim dva efektna programa. Drugim recima pri izboru metoda mora se voditi racuna da li se do istih rezultata moze doci jednostavnijm metodama. ekspeditivnost- vremenski period koji prodje od saznanja da jedan zdravstveni program moze biti adekvatno resen do pocetka primene programa. ekonomicnost- odnos cena i rezultata ostvarenih programom, odnosno koristi koje se ostvare u odnosu na placenu cenu. Korisnost jednog programa moze se oceniti u odnosu na: o indirektna ekonomska korist koja se vidi u boljem radu usled smanjivanja bolesti i povreda o usteda koja se postizu zbog smanjenja troskova slozenih procedura lecenja o direktna korist zbog poboljsanja zdravlja fleksibilnost- mogucnost prilagodjavanja programa promenjenim uslovima u toku njegovog izvodjenja, sto znaci da svaki program mora imati nekoliko varijanti. adekvatnost- stepen uskladjenosti programa sa zdravstvenim prioritetima. Program je adekvatan ako se njime resavaju najprioritetniji problemi. Monitoring je znacajna komponenta programa. To je process u kontinuitetu koji sluzi za periodicno sagledavanje ostvarivanja mera i aktivnosti. Npr, putem monitoring treba da se otkrije i brzo reaguje ako se ne ostvarije aktivno otkrivanje hipertonicara Monitoring ima ulogu u toku i na zavrsetku programa. Evaluacija ima dva apekta- evaluacija ostvarenih rezultata i evaluacija procesa i 3 komponente: 1) utvrdjivanje stepena do koga su ostvareni postavljeni ciljevi 2) ocena kvaliteta ostvarenih ciljeva 3) odnos izmedju postignutih efekata preduzetih mera i utrosenih sredstava. Jedan od osnovnih preduslova, za uspesnu evaluaciju je postojanje normative i standarda. Normativi su naucno utvrdjenje vrednosti zahteva za koriscenje zdravstvene zastite i izrazavaju se kao prosecne. Standardi se izrazavaju zdravstvenim resursima potrebnim za ostvarivanje normative. Prema usvojenoj metodologiji evaluacija pre usvajanja programa se zasniva na verovatnoci ishoda od pojedinih programa, ekonomskih aspekta, fleksibilnosti i analize vrednosti rezultata u odnosu na situaciju. Evaluacija u toku sprovodjenja programa se bavi pitanjima u vezi skorisnosti planiranih procesa, kvalitetom i kvantitetom preduzetih mera i koriscenje raspolozivih sredstava. Da bi se mogla izvrsiti celovita evaluacija svaki program mora da sadrzi sledece: 1) definiciju ciljeva i svrhe protoka-bitan je sadrzaj cilja, vreme u kom se odvija promena i obim ocekivanog efekta 2) izbor mera i indeksa- koriste se tri tipa indeksa indeks efekta, aktivnosti i upotrebe sredstava 3) selekcija programske situacije ukazuje na efekte koji nisu u vezi sa programskim aktivnostima nego su rezultat drugih uzroka 4) informacioni sistem-obezbedjuje rutinske statistike i dopunska istrazivanja 5) komparacija i analiza podataka je neophodna da bi se sa sto vise sigurnosti utvrdio i sto uspesnije izolovao odnos uzroka i posledice 6) prezentacija rezultata-treba paziti ko ce izvrsiti, sta treba da sadrzi i u kakvom obliku prenese izvestaj. Izvestaj mora biti jasan, pregledan, sa adekvatnim tabelama i grafikonima, interesantan, i da predstavlja objektivnu interpretaciju raspolozivih podataka bez previse naglasavanja ili kritikovanja. Tehnologija u najsirem smislu oznacava nauku o vestinama i zanatima. Zdravstvena tehnologija je veoma kompleksan problem i u njenom definisanju se najpre mora poci od zdravstva kao delatnosti. To je Page1
24. Zdravstvena tehnologija
sistemski niz aktivnosti upravljen ka resavanju nekog zdravstvenog problema. Ono predstavlja izbor izmedju razlicitih varijanti, nacinjen na osnovu raspolozivog naucnog, tehnickog i tradicionalnog znanja. Jedan od veoma znacajnih aspekata tehnologije jeste i pitanje tehnologije u funkciji menadzmenta u zdravstvenim ustanovama. Osnovni cilj uvodjenja nove tehnologije jeste povecanje nivoa zdravstvenih usluga i povecanja produktivnosti. Vazno je utvrditi koja je prednost u odnosu na upotrebu i cenu nove tehnologije u odnosu na staru. Danasnja moderna tehnologija je drustveno uslovljena, a iako pomaze nova tehnologija ponekad moze da bude lose ekonomski procenjena a samim tim dovede do nezadovoljstva zdravrstvenom zastitom. Ispitivanja posledica primene tehnologije obuhvata ispitivanja efikasnosti bezbednosti i cene. Efikasnost se moze definisati kao verovatnoca za pojedinca u definisanoj populaciji i neke medicinske tehnologije primenjene pod idealnim uslovima za dat medicinski problem. Bezbednost se odnosi na verovatnocu i prihvatljivost nezeljenih posledica primene nekih medicinski tehnologija po zdravlje pojedinca. Cena je veoma bitan faktor koji se uvek mora posmatrati u korelaciji sa drugim faktorom. Faktori koji moraju biti zadovoljeni pri primeni neke tehnologije u primarnoj zdravtsvenoj zastiti se ne razlikuju od faktora pri primeni ostalih tehnologija u pogledu efikasnosti, pristupacnosti i jednostavnosti U zavisnosti od toga mozemo ukljuciti sledece tehnologije: tehnologija koja se odnosi na licnu zdravstvenu zastitu tehnologija koja se odnosi na administraciju i organizaciju tehnologija koja se odnosi na druge aspekte U razvoju i primeni tehnologije u primarnoj zdravstvenoj zastiti razlicita je odgovornost i uloga raznih subjekata na razlicitim nivoima: 1. uloga drzave-najznacajnje funkcije drzave su planiranje i vodjenje zdravstvene politike, izvodjenje programa, distribucija razlicitih materijala, identifikacija propusta u zdravstvenoj tehnologiji, sirenje znanja, saradnja i razmena znanja sa drugim zemljama 2. lokalni nivo primarne zdravstvene zastite- uloga i odgovornost ovog nivoa se ogleda u odgovarajucem pogodnom koriscenju zdravstvene tehnologije, inovacijama i unapredjenju tehnologije, sirenju novih saznanja i evaluaciji 3. aktivnosti na internacionalnom nivou funkcije koordinacije i podrske za uspesnu implementaciju tehnologije su skupljanje i sirenje informacija, poromocija i razvoj novih tehnologija i saradnja sa drugim zemljama Radi se na standardizaciji zdravstvenih tehnologija kojom se moze postici veca pokrivenost populacije u smanjenu cenu proizvodnje. Danas se sve vise govori o paketu koji cine razlicite tehnologije koje se medjusobno dopunjuju i potpomazu a sve u cilju efikasnijeg resavanja nekog zdravstvenog problema.
25. Znaaj lekova u zdravstvenoj zatiti

Lekovi imaju veoma znacjanu ulogu u zdravstvenoj zastiti stanovnistva. U poslednjim godinama je doslo do porasta broja lekova koji nije u srazmeri sa stepenom poboljsanja zdravlja u svetu. Mnogi lekovi se stavljaju u promet bez obzira na zdavstvene potrebe stanovnistva. SZO je ulozila velike napore da se dovedu u sklad realne potrebe i ekonomske mogucnosti zemlje u obezbedjivanju lekova. Na razvoj mnogih lekova su imali veliki uticaj sve veci zahtevi za lekovima koji su rasli uporedo s razvojem metod aprevencije, dijagnostike i lecenja. Svaki lek prolazi kroz slozenu procedure pre stavljanja u promet: 1. Otkrice leka je najcesce povezano sa naucno-istrazivackim radom 2. Utvrdjivanje fizicko-hemijskih karakteristika 3. Predklinicka ispitivanja dejstva 4. Predklinicka toksikoloska ispitivanja 5. Klinicka istrazivanja na dobrovoljcima, rano merenje aktivnosti i utvrdjivanje doze i terapeutska ispitivanja efikasnosti
Page1
Nakon ovih faza se lek stavlja u promet ali se vrsi monitoring delovanja i evaluacija uticaja leka. Zahvaljujuci ovome je ustanovljeno da mnogi lekovi nemaju efikasnost koju su pokazivali u toku ispitivanja ili da imaju stetne efekte (Thalidomid). Vec je pomenuto da koriscenje lekova ima tri aspekta: Medicinski aspect ukljucuje efikasnost leka u prevenciji i lecenju, rizik i posledice upotrebe leka i proporciju efekat/rizik koja se odnosi na nepropisno prepisivanje leka Socijalni aspect ukljucuje kulturu ponasanja stanovnistva u odnosu na lekove, zloupotrebu, neadekvatnu upotrebu, diskriminaciju i socijalnu nepravdu (lek nije dostupan onima koji ne mogu da plate) i uticaj informisanja o pravilnoj upotrebi leka Ekonomski aspekti ukljucuju cenu lekova, ucesce troskova za lekove u ukupnoj zastiti. Socijalno medicinski aspekti upotrebe lekova Upotreba lekova kao deo procesa zdravstvene zastite zavisi od ponasanja kako onih koji ih obezbedjuju i propisuju tako i onih kojima su namenjeni, odnosno koriste lekove. Samolecenje je dosta rasirena pojava koja predstavlja prvi korak u procesu upotrebe lekova. Samo mali broj ljudi se obraca lekaru kada uoce simptome bolesti. Ovde se radi o tome da pojedinac ili okolina smatraju da nece doci do ozbiljnih posledica ako uzimaju lek koji sami izaberu. Samolecenje je cesce kod zena, starijih i bogatijih. Propisivanje lekova od strane lekara. Istrazivanje je pokazalo da postoje razlike izmedju procenta izdatih recepata i troskova za lekove izmedju pojedinih lekara u istoj sredini. Faktori koji uticu na propisivanje lekova se dele u odnosu na makronivo i na lekara pojedinca. U prvoj grupi su tradicija, obrazovanje lekara i opsti uslovi u pogledu raspolozivih sredstava. U drugoj grupi faktora su zahtevi i pritisak pojedinaca i grupa na lekara, uticaj farmaceutske industrije i mere zdravstvenih organa i zdravstvenog osiguranja. Na odluku o propisivanju odredjenog leka utice ozbiljnost bolesti i ocekivana korist u odnosu na efikasnost leka i sporedni efekti. Potpisivanje leka simbolizuje volju lekara da pomogne, izrazava njegovu profesionalnu sposobnost i predstavlja uobicajeni kraj konsultacije. Za pacijenta je to symbol zaiteresovanosti lekara za njegovo stanje. Medjutim dosta je zapazena pojava da lekari potpisuju recept bez veceg interesa u stanje pacijenta kao i da se pacijenti ne pridrzavaju uputstava lekara. To se u teoriji desava iz 3 razloga: nedovoljno precizno uputstvo lekara razocarenje pacijenta kada izostane brzo poboljsaje osecanje pacijenta da je uzimanje lekova znak hronicnog invaliditeta. U svakoj zemlji postoji zakonska regulativa u odnosu na lekove. Zakonski propisi se razlikuju u odnosu na to da li je potreban recept, informisanje, reklamiranje, naziv. Ekonomski aspekti upotrebe lekova Cena lekova je problem sa kojim se suocavaju sve zemlje. Sve veci broj lekova u prometu nije rezultirao u smanjivanju nego u povecanju cena novih lekova. Cene jednog istog leka visestruko se razlikuju od 10 puta u razlicitim evropskim zemljama. Menjaju se propisi u smislu uvodjenja refundacije za naplacene lekove i liscno ucesce pacijenata u troskovima. Ucesce pacijenata zavisi od vrste leka, dijagnoze bolesti i socijalnog statusa pacijenata. Esencijalni lekovi SZO igra vaznu ulogu u resavanju problematike lekova. Prvenstveno su bile u vidu zemlje u razvoju koje nisu mogle da obezbede dovoljno lekova ni za najosnovnije potrebe. Komitet eksperata je 1979 utvrdio principe na kojima treba da se zasniva politika zemalja u oblasti lekova i izgradio model od 200 esencijalnih lekova. Principi na kojima je zasnovana lista esencijalnih lekova su: dokazana terapeutska efikasnost, prihvatljiv nivo sigurnosti i zadovoljavanje zdravstvenih potreba stanovnistva. Lista esencijalnih lekova je sacinjena tako da zadovolji potrebe vecine, sto ne znaci da ce i svaki pojedinac sa svojim potrebama biti ukljucen. Kao prednosti liste esencijalnih lekova navedene su: smanjenje broja farmaceutskih proizvoda
Page1
unapredjenje kvaliteta stimulisanje lokalne farmaceutske industrije pomoc najmanje razvijenim zemljama Lista esencijalnih lekova treba da se revidira prema potrebi ili jednom godisnje. Svakom lekaru i farmaceutu treba da su dostupne informacije o generickom nazivu, farmakoloske informacije (opis efekta, mehanizam delovanja..) Klinicke informacije (indikacije, upozorenja, stetni efekti, interakcije sa drugim lekovima), rezim doziranja (doza, vreme, duzina tretmana) predoziranje ( simptomi, antidote). Sadasnja lista lekova sadrzi 270 lekova. Proizvodnja i promet lekova u nasoj zemlji regulise se saveznim zakonima, i to na nacin kako to preporucuje SZO. Kao lekovi se smatraju: * gotovi lekovi * bioloski proizvoci (serumi vaccine) * lekovite supstance biljnog i zivotinjskog porekla od kojeg se izgradjuju lekovi po lekarskom receptu * zavojni material i sredstvo za sivenje rana * organ ii tkiva za transplataciju.
26. Kvalitet zdravstvene zatite

Kvalitet zdravstvene zastite se moze definisati kao onaj stepen izvanrednosti postignut i dokumentovan u procesu dijagnoze i terapije koja se bazira na najboljem znanju, a postize najmanje moguci morbiditet i mortalitat u populaciji. Postoje i mnoge druge definicije kvaliteta zdravstvene zastite ali jos uvek nije postignut dogovor medju zdravstvenim radnicima u odnosu na jednu pogodnu definiciju. Kvalitet rada u zdravstvu predstavlja meru efikasnosti koja se odnosi na uticaj zdravstvene sluzbe ili programa u operativnom sistemu prema njihovom mogucem uticaju u idealnoj situaciji. Danasnje aktivnosti koje se odnose na obezbedjenje kvaliteta rada zdravtsvene sluzbe mogu biti podeljene na istrazivacke programe ciji su ciljevi definisanje faktora koji uticu na kvalitet i evaluaciju efektivnosti programa poboljsanje rada zdravstvene sluzbe. Na kvalitet zdravstvene zastite uticu brojni faktori koji su medjusobno povezani i zavisni od drugih: * zdravlje i sistem zdravstvene zastite * zdravstveni radnici * korisnici zdravstvene zastite U obezbedjenu kontrole zdravstvene zastite se koriste slicne metode kao u industriji ali se vise paznje usmerava na process proizvodnje. Prema Donabedianu postoje tri pristupa ocene i kvaliteta zdravstvene zastite odnosno tri grupe podataka u odnosu na: 1. strukturu jedinice koja pruza zastitu-strukturu cine sve one varijable koje opisuju mogucnosti sistema da pruzi kvalitetnu zdravstvenu zastitu. Varijable se odnose na karakteristike zdravstvenih radnika, institucija i programa. 2. procesi zdravstvene zastite pod kojima se podrazumevaju sve aktivnosti i postupci koje zdravstveni radnik prduzima sa pacijentom i za pacijente u sistemu zdravstvene zastite. Kvalitet odredjenog postupka obicno procenjuje ili grupa ciji su clanovi slicnog obrazovanja ili tim posebnih strucnjaka. Medjutim, oba ova prustupa ne obezbedjuju objektivnost. Procena procesa rada se bazira na postojanju odredjenih kriterijuma i standard kojima se utvrdjuju svi neopohodni elementi u toku terapije obolele osobe. 3. ishod zastite je krajnji i konacni rezultat delovanja sistema za zdravstvene zastite na zdravlje pojedinca. Njega mozemo da posmatramo i sa aspekta promene koje nastaju da li se te promene odnose na patofiziolosko stanje ili psihosocijalno stanje. Metode procene kvaliteta rada kombinuju oba pristupa (proces i ishod) i to su: a. metoda putanje pracenje osobe od prvog kontakta sa zdravstvenom sluzbom b. metoda tragaca posmatra se samo jedna bolest ili odredjeni deo populacije
Page1
c. mapa kriterijuma gde se od veceg broja mogucih metoda u dijagnostici, terapiji i rehabilitaciji bira ona pomocu koje mogu da se postignu najbolji rezultati za odredjenu bolest (5D tj SBINN ili takozvani Starfijeldovi kriterijumi) Kriterijumi za procenu kvaliteta se mogu klasifikovatiu odnosu na njihove bitne karakteristike u tri glavne grupe: 1. implicidni i eksplicidni kriterijum- implicidni kriterijumi su bazirani na subjektivna misljenja lekara o pruzenoj zdravstvenoj zastiti. Lekar ocenjuje istoriju bolesti na osnovu sopstvenih kriterijuma te pouzdanost ovih procena je mala. Eksplicidni kriterijumi su u napred pripremljeni za pojedine bolesti i stanja od strane grupe lekara eksperatana osnovu dogovora te je ovaj nacin pouzdaniji. 2. opsti i specificni kriterijumi neki autori smatraju da su samo kriterijumi specificni za odredjenu bolest ili stanje objektivnih i da osiguravaju pouzdane komparabilne informacije. Medjutim, sa aspekta ishoda bolesti su bolji opsti kriterijumi koji se odnose na morbiditet, mortalitet, duzinu lecenja. 3. idealni i empirijski kriterijumi idealni kriterijum predpostavlja da znamo sadrzaj najvise moguce zastite u idealnim uslovima, medjutim, ovo je nestvarno ali mu treba teziti. Emprijski kriterijumi su oni koji su bazirani na svakodnevnoj praksi. U primeni razlicitih kriterijuma neophodno je da oni budu validni, realni, osetljivi i merljivi. Izvori podataka su znacajni za procenu kvaliteta. Najcesci izvori su: a. podaci rutinske statistike najgrublja procena kvaliteta zastite b. medicinski izvestaj su skoro idealan izvor informacija. Svaki pacijent ima svoj zdravstveni karton koji daje istinitu sliku njegovog zdravstvenog stanja i lecenje.Medjutim, u praksi cesto ne sadrze standardne vec razlicite termine koji se razlikuju od lekara do lekara, sto ne znaci da je pruzena zastita losa c. direktno posmatranje rada lekara zahteva velika ulaganja ali pruza sve podatke o lekaru d. misljenje pacijenta e. indirektne metode- ispitivanje stavova i karakteristika koje ne mogu biti proucavane direktno Cilj procene kvaliteta rada jeste obezbedjenje sto bolje zdravstvene zastite. Ocena kvaliteta je postupak uocavanja, merenja, uporedjivanja i vrednovanja kvaliteta; kontrola kvaliteta je postupak po kojem se sprovodi ocean kvaliteta ukljucujuci i mere na osnovu uocenog nalaza, a osiguranje kvaliteta je preduzimanje pozitivnih mera da se osigura visok standard zastite. Izmedju kvaliteta, koristi i kostanja postoje razlicite veze i odnosi. Leewis ukazuje na tri razlicite veze izmedju kvaliteta i kostanja: a) linearna i pozitivna korelacija vece ulaganje bolji kvalitet b) povecano ulaganje rezultira navodno boljom zastitom c) kvadratna kriva za koju neki autori smatraju da je najbliza istini. Po njoj je poboljsanje relativno jeftino u pocetku a zatim poskupljuje. Sa druge strane, unapredjenje kvaliteta povecava korist ali do odredjene tacke posle koje relativno malo napredovanje u kvalitetu donosi velike koristi. Bitno istaci da je nivo optimalnog kvaliteta promenljiv.Zbog novih dijagnostickih i terapeutskih iskustva mogu nastati nove koristi. Osnovni principi zdravstvene zastite, a u cilju njenog efikasnog i efektivnog pristupa jesu: 1) metode koje se koriste moraju da se zasnivaju na identifikaciji i resavanju problema zdravstvene sluzbe i mogucnostima za unapredjenje zdravstvene zastite 2) u aktivnosti na obezbedjenju kvaliteta treba da se ukljuci i razmatranje efikasnosti i rizika kako bi se unapredila zastita koja pruza optimalnu korist uz minimalno kostanje 3) razmatraju se razvojni programi koji obezbedjuju emocionalne i socijalne aspekte kvaliteta zdravstvene zastite 4) aktivnosti na obezbedjenju kvaliteta treba da budu integrisani u funkciju upravljanja zdravstvenim ustanovama a ne izolovane 5) svi organizacioni nivoi zdravstvene zastite su pogodni za aktivnosti na obezbedjenje zdravstvene zastite 6) svi zdravstveni radnici imaju obavezu da ucestvuju u aktivnostima obezbedjenja kvaliteta
Page1
7) sa obzirom na brze promene u zdravstvenoj zastiti, metode obezbedjenja kvaliteta su jos uvek u fazi ispitivanja, zbog cega bilo koji pristup mora da bude fleksibilan.
27. Reforme zdravstvenih sistema u svetu

Svrha ove povelje je da artikulie skup principa koji su integralni deo sadanjih sistema zdravstvene zatite ili koji mogu da poboljaju zdravstvenu zatitu u svim zemljama lanicama SZO evropskog regiona. Ti principi izviru iz iskustava zemalja koje su ve implementirale reforme zdravstvene zatite i iz ciljeva evropskog programa "Zdravlje za sve do 2000", posebno onih ciljeva koji se odnose na sisteme zdravstvene zatite. Ova povelja je namenjena reformama zdravstvene zatite u specifinom kontekstu Evrope i usmerena je na principe koji bi zdravstvenu zatitu tebalo prvenstveno i neprestano da vode ka boljem zdravlju i kvalitetu ivota svih ljudi.Poboljanje u zdravstvenom stanju stanovnitva je pokazatelj razvoja jednog drutva. Zdravstvene usluge su pri tome vrlo vane, ali nisu jedini sektor koji utie na blagostanje ljudi. Drugi sektori takodje doprinose ouvanju zdravlja i imaju odgovornost za njegovo poboljanje, tako da bi intersektorska saradnja trebalo da bude sutinska karakteristika reformi sistema zdravstvene zatite. FUNDAMENTALNI PRINCIPI U evropskom kontekstu, sistemi zdravstvene zatite je potrebno da budu: Vodjeni vrednostima Reforme sistema zdravstvene zatite bi trebalo da budu vodjene principima ljudskog dostojanstva, jednakosti, solidarnosti i profesionalne etike. Usmereni ka zdravlju Bilo koja znaajnija reforma zravstvene zatite bi trebalo da ima jasan cilj koji vodi unapredjenju zdravlja. Zatita i promocija zdravlja bi morali da budu prvenstveni zadatak svake drutvene zajednice. Usmereni ka ljudima Reforme sistema zdravstvene zatite bi trebalo da odgovore na potrebe gradjana uzimajui u obzir, putem demokratskih procesa, njihova oekivanja koja se odnose na zdravlje i zdravstvenu zatitu. One bi morale da obezbede da miljenje gradjana i njihov izbor neposredno utiu na sadraj i nain pruanja zdravstvenih usluga. Gradjani bi morali takodje da dele odgornost za svoje sopstveno zdravlje. Fokusirani na kvalitet Svaka reforma zdravstvene zatite mora imaati kao svoj cilj-pri emu bi morala biti jasno formulisana i strategija za stalno unapredjenje kvaliteta zdravstvene zatite, koja bi morala biti obzbedjena na nain koji stavlja u odnos trokove sa efektima te zdravstvene zatite (kostefektivan nain). Zasnovani na razumnom finansiranju Finansiranje sistema zdravstvene zatite trebalo bi da osigura da se zdravstvena zatita prua svim gradjanima na prihvatljiv nain. To podrazumeva potpuni obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom i ravnopravan pristup za neophodnu zdravstvenu zatitu svim ljudima To, za uzvrat, zahteva efikasno korienje resursa u zdravstvu. Da bi se garantovala solidarnost u sistemu zdravstvene zatite, drava bi morala da ima sutinsku ulogu u regulisanju finansiranja zdravstvene zatite. Orijentacija ka primarnoj zdravstvenoj zatiti Reforme, sa primarnom zdravstvenom zatitom kao osnovnom filosofijom trebalo bi da osiguraju da zdravstvene usluge na svim nivoima tite i unapredjuju zdravlje ljudi, poboljavaju kvalitet njihovog ivota, preveniraju i tretiraju oboljenja, obezbedjuju sve oblike rehabilitacije i obezbedjuju negu i adekvatan tretman onih koji pate i koji su u terminalnoj fazi bolesti. One bi trebalo da osnae zajedniko donoenje odluka pacijenata i zdravstvenih radnika o vanim problemima koji se odnose na dijagnostiku i leenje i da promoviu sveobuhvatnost i kontinuitet zdravstvene zatite unutar specifinog kulturalnog okruenja. Page1 PRINCIPI UPRAVLJANJA PROMENOM U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZATITE Sledei principi su kljuni da bi se uspeno upravljalo promenom (reformom) u sistemu zdravstvene zatite. Formulisanje zdravstvene politike
Page1
1. Reforme zdravstvene zatite bi trebalo da predstavljaju sastavni deo opte politike "Zdravlje za sve", koja je u skladu sa socijalno-ekonomskim uslovima svake zemlje. Proces formulisanja politike trebalo bi da je zasnovan na iroko postavljenom konsensusu svih relevantnih socijalnih aktera u mere u kojoj je to mogue. 2. Najvanije politike, upravljake i tehnike odluke o sistemu zdravstvene zatite bi trebalo da budu zasnovane na dokazima ako su oni dostupni. Reforme bi trebalo kontinuirano pratiti i evaluirati na nain koji je razumljiv za javno mnjenje. 3. Drava bi trebalo da postavi vrednosno orijentisane probleme na javnu raspravu i da osigura ravnomernu raspodelu sredstava i pristup zdravstvenim uslugama celokupnog stanovnitva. Ona bi, takodje, trebalo da formulie legislativu i preduzme inicijativu za regulaciju najvanijih oblasti u zdravstvenoj zatiti. Kada god su mehanizmi trita primereni trebalo bi da podstiu kompeticiju za bolji kvalitet usluga i u korienju uvek ogranienih resursa u zdravstvu. Uvaavanje miljenja i izbora gradjana Miljenje i izbor gradjana bi trebalo da predstavlja znaajan doprinos prilagodjavanju zdravstvenih usluga njihovim potrebama, kao i odluke donesene od ekonomista i profesionalaca u zdravstvu. Ono treba uvaavati u odnosu na sadraj zdravstvenih usluga, ugovaranju sa osiguranjem, kvalitet pruene zatite, upravljanju listama ekanja i u postupku s albama pacijenata. Postupci sa preferencijama pacijenata i sa njihovim drugim pravima zahtevaju ekstenzivne, tane i blagovremene informacije i edukaciju. To podrazumeva dostupnostjavno verifikovanih informacija o performansama (pokazateljima rada) zdravstvene slube. Promene u pruanju zdravstvene zatite 1. Samozatitu, porodinu zatitu i druge oblike neformalne zdravstvene zatite, kao i usluge razliitih socijalnih institucija, trebalo bi kombinovati i ravnopravno tretirati sa formalnom zdravstvenom zatitom. Saradnja medju njima zahteva neprestanu komunikaciju i odgovarajui referalni i informacioni sisstem. 2. Dobro osmiljene strategije su heophodne za pomeranje radnih kapaciteta sa bolnica za akutnu hospitalizaciju na primarnu zdravstvenu zatitu u zajednici, dnevne bolnice i kunu negu i leenje kad god je to potrebno. 3. Regionalna mrea zdravstvene slube bi trebalo da bude osnaena i kost-efektivnija (sa boljim odnosom trokova i ostvarenih rezultata) to omoguava bolju organizaciju na hitne sluajeve i stimulie saradnju izmedju bolnica i primarne zdravstvene zatite. 4. Razvoj i stalno unapredjenje kvaliteta u zdravstvu zahteva informacioni sisstem baziran na izabranim pokazateljima kvaliteta koji bi se ekstrahovali iz podataka o svakodnevnom radu i tako obradjeni vraali lekarima, medicinskim sestrama i drugim donosiocima odluka u zdravstvu. Reorijentacija ljudskih resursa za zdravstvenu zatitu Pri pruanju zdravstvenih usluga, vea panja bi se morala obratiti identifikovanju i stimulisanju odgovarajuih zdravstvenih profila koji bi trebalo da postanu deo multiprofesionalnog tima za sistem zdravstvene zatite budunosti. Postoji potreba za sveobuhvatnijom vizijom nego to je tradicionalna kurativna zatita u obrazovanju, specijalizaciji i kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika. Kvalitet zatite, prevencija bolesti i unapredjivanje zdravlja bi trebalo da postanu integralni deo obrazovanja profesionalaca u zdravstvu. Odgovarajue podsticaje bi trebalo uvesti za ohrabrivanje zdravstvenih radnika kako bi postali svesniji kvaliteta, trokova i ishoda, odnosno rezultata rada. Profesionalna organizacija i zdravstvena administracija bi trebalo da saradjuju aktivno sa zdravstvenim vlastima na promovisanju takvog koncepta razvoja. Jaanje menadmenta Postoji potreba za razvojem skupa upravljakih funkcija i javnozdravstvene infrastructure dopunjene zadacima koji vode ili utiu na ceo sistem da dostigne eljena poboljanja u zdravlju stanovnitva. Pojedinane zdravstvene institucije bi trebalo da uivaju maksimalnu moguu autonomiju u upravljanju svojim resursima konzistentnu sa principima ravnopravne i efikasne zdravstvene zatite. Potrebno je snano promovisati razvoj menadmenta jaanjem individualnih kapaciteta ka liderstvu, sporazumevanju, dogovaranju i komunikaciji i razvojem institucionalnih mehanizama za pruanje zdravstvene zatite na delotvorniji i efikasniji nain. Uenje iz iskustva
Postoji potreba za promovisanjem nacionalne i internacionalne razmene iskustava u izvodjenju reformi zdravstvene zatite i podrci razliitim inicijativama za reforme. Ova podrka bi morala biti zasnovana na dobro vrednovanoj bazi podataka u odnosu na reforme sistema zdravstvene zatite u drugim zemljama i sa shvaenim i na odgovarajui nain uvaavanim kros-kulturalnim razlikama u zdravstvenoj zatiti tih zemalja.
28. Klasifikacioni sistemi i standardi u zdravstvu

Potreba za nomenklaturama, standardima i klasifikacijama stara je koliko i sam ovek, budui da se, kroz razvoj aktivne komunikacije, koja je po nekim autorima osnova evolucije oveka, morao sluiti razliitim formama apstrakcije pri pretstavljanju objekata realnog sveta. Zdravstveni sistem i medicinske nauke, kao oblast sa izuzetno dugom tradicijom, moda jednako dugom kao i istorija ljudskog drutva, obiluju razliitim formama oznaavanja i klasifikovanja objekata razmatranja. Tradicionalna "latinska" nomenklatura u mnogome je stvorila podlogu za vii stepen meusobnog razumevanja u sklopu zdravstvenih sistema sa prirodno razliitom jezikom osnovom. Pojedinana strukovna udruenja su, kroz istoriju razvoja medicinske misli i znanja, formirali razliite nomenklaturne i klasifikacione sisteme, sa ciljem diferenciranja razliitih kategorija pojedinanih objekata i/ili pojmova. Primena savremenih sretstava za automatizaciju pretraivanja pretstavlja ve dugi niz godina izazov za formulisanje sve ire lepeze klasifikacionih i nomenklaturnih sistema. Dva pojma koja smo do sada pomenuli: klasifikacioni sistemi i nomenklature (nomenklaturni sistemi) zahtevaju preciznu definiciju pre dalje elaboracije ove teme. esto se klasifikacioni i nomenklaturni sistemi poistoveuju ili im se znaenje zamenjuje. Pod klasifikacionim sistemom se obino podrazumeva sistem oznaavanja iji je osnovni cilj odreivanja pripadnosti razmatranog objekta nekoj, unapred definisanoj grupi. Pod grupom podrazumevamo skup objekata koji poseduju visok stepen usaglaenosti odreenih osobina.Potreba za izuavanje osobina pojedinanih grupa i stvaranje tipova koji se mogu jedinstveno tretirati, pretstavlja ishodite medicinske dijagnostike i medicinske terapije. Savremena medicina je u tom pogledu vie sklona tipizaciji nego individualizaciji, pa je, u njenom sklopu, prisustvo klasifikacionih sistema, posebno u novije vreme, pojava koja ima izuzetnu propulzivnost. Najire prisutna klasifikacija u zdravstvu je Meunarodna klasifikacija bolesti (ranije Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti), koja je doivela 10 (deset) revizija i pretstavlja sretstvo za iskazivanje morbiditeta i mortaliteta u sklopu Svetske zdravstvene organizacije, iji je ona intelektualni proizvod, i najire primenjivan standard za klasifikaciju i tipizaciju. Nomenklature pretstavljaju sisteme pomou kojih se odreenim objektima i/ili pojavama dodeljuje simbolika pretstava, sa ciljem njihovog jedinstvenog prepoznavanja i razumevanja . Postojanje standardnih nomenklatura je od presudnog znaaja u uslovima intenzivnih komunikacija. Meunarodna klasifikacija bolesti Meunarodna klasifikacija bolesti pretstavlja jedan od najstarijih klasifikacionih sistema u zdravstvu, nastao na bazi osnovnog modela klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti inicijalno formulisanih u Engleskoj.Cilj Meunarodne klasifikacije bolesti pretstavlja stvaranje podloge za praenje, poreenje, medicinsku interpretaciju i analize podataka prikupljenih u vezi obolevanja, leenja, ishoda leenja i smrtnosti, u vremenu i prostoru. Istorijski, razvoj savremenog koncepta klasifikacije bolesti, prema nekim izvorima, datira od 18. veka., mada se smatra da je 1900. godina prekretnica u postupku inauguracije svetski relevantne klasifikacije kroz formiranjem tzv. I-revizije. Meunarodna konferencija za IX-reviziju, nakon opsenih priprema koje su poele 1969. godine kroz aktivnosti studijske grupe i koordiniranje od strane Centra za klasifikaciju bolesti pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, odrana je u enevi 1975. godine. Na toj konferenciji prvi put uestvuje i delegacija tadanje Jugoslavije. Ona je donela niz novina: - proirenje kodne rei kod nekih dijagnoza - nezavisan sistem ifriranja sa etiri mesta za klasifikaciju histoloki razliitih neoplazmi - objedinjavanje prirode i spoljnog uzroka povrede kod liste za klasifikaciju povreda - uvoenje dvojne klasifikacije za neke dijagnoze - uvoenje diferencijacije dijagnoze po etiologiji(+) i manifestaciji bolesti(*) kao i nekoliko znaajnih dopuna: - uvoenje klasifikacije postupaka u medicini - uvoenje klasifikacije oteenja i hendikepa, ali van okvira Meunarodne klasifikacije bolesti
Page1
- proirenje skupa statistika sa statistikom o smrti u perinatalnom periodu - precizne formulacije pravila za ifriranje mortaliteta - pravila za tabeliranje mortaliteta - kratke liste za tabeliranje morbiditeta i mortaliteta Na X-reviziji je naputeno klasifikovanje medicinskih procedura i redukovanje klasifikacije iskljuivo na bolesti. Pored toga izvrena je promena strukture ifara, prelaskom sa iskljuivo numerikih na alfanumerike oznake, ime se znaajno proiruje mogunost kodiranja razliitih bolesti, i izvreno standardizovanje ifarskog sistema, tako da svi dijagnostiki entiteti poseduju ifre sa tri i etiri znaka. Izvrsene su dopune pa tako X-revizija ima 21(dvadesetjednu) glavnu grupu bolesti. Za osnovu alfabetskog dela ifre uzet je anglosaksonski alfabet, pri emu je slovo U ostavljeno za ifriranje novih bolesti (U00.0 do U49.9) i razliita istraivanja (U50.0-U99.9). U sklopu X-revizije preuzeto je dvojno oznaavanje nekih dijagnoza, uvedeno u IX-reviziji sa ciljem da se podri mogunost blieg odreivanja lokalizovanih manifestacija ili komplikacija vezanih za generalizovani koncept osnovne bolesti. Kod dvojnih ifara oznaka (+) kod dijagnoze podrazumeva etioloki princip oznaavanja, dok se koncept veze sa organskim sistemom, na koji se odnosi manifestacija ili komplikacija, javlja sa oznakom (*) u delu klasifikacije po organiskim sistemima. U naoj zemlji Meunarodna klasifikacija bolesti se primenjuje od 1950. godine, kada je zvanino usvojena VIrevizija, kao podloga za iskazivanje strukture morbiditeta i mortaliteta u sklopu zdravstva tadanje Jugoslavije. VII-revizija je uvedena u upotrebu pet godina kasnije (1955. godine), dok je VIII-revizija koriena u periodu od 1968. godine do 1979. godine, kada je uvedena IX-revizija meunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti. X-revizija je, nominalno, u primeni od 01.01.1997. godine. Meunarodna klasifikacija bolesti X-revizija (MKB-10) Meunarodna klasifikacija bolesti X-revizija (MKB-10) obuhvata trotomno izdanje, u kome Knjiga I sadri sistematsku klasifikaciju, Kniga II uputstvo za upotrebu klasifikacionog sistema X-revizije i istorijat razvoja Meunarodne klasifikacije kroz sve revizije (od 1893.g do 1990.g.) dok Knjiga III sadri abecedni indeks za sve klasifikovane dijagnoze, stanja i pojmove koriene u sklopu X-revizije. Analiza ifarskog sistema Xrevizije Meunarodne klasifikacije bolesti pokazuje da je usvojeni ifarski sistem identifkacione prirode iako se navodi kao klasifikacioni sistem. Na ovom mestu je potrebno napraviti distinkciju izmeu klasifikacione i identifikacione ifre. Klasifikaciona ifra je ifra kod koje je iz same ifre mogue odrediti pripadnost odgovarajuoj klasi, dok identifikaciona ifra slui iskljuivo za odreivanje pojedinanog elementa oznaavanja bez mogunosti njegove jedinstvene klasifikacije po tom osnovu. Zato ifarski sistem X-revizije nije klasifikacioni? Ako pogledamo podelu ifara u sklopu X-revizije, koja pripada formi grupisanja, tada moemo uoiti da je jedina klasifikacija vezana za pripadnost grupi bolesti (I - XXI), meutim u sklopu ifre bolesti grupa bolesti ne figurie. Ako posmatramo ifru: H60.1 da bi odredili kojoj grupi bolesti ona pripada moramo eksplicitno znati opseg ifara koje spadaju u neku grupu. Prvi znak (H) jednoznano ne odreuje grupu budui da ifre koje poinju sa H pripadaju dvema grupama bolesti (Bolesti oka i pripojaka oka (grupa-VII) i Bolesti uva i mastoidnog nastavka (grupa-VIII)). Klasifaikacija je mogua jedino ako se poznaju opsezi ifara koje pripadaju pojedinanim grupama (H00 - H59 - grupa-VII, i H60 - H95 grupa-VIII). Na osnovu poznavanja opsega ifara moemo zakljuiti da H60.1 spada u grupu-VIII, Bolesti uva i mastoidnog nastavka. Na osnovu prethodnog razmatranja moemo zakljuiti da klasifikacione osobine ima jedino kombinacija grupe bolesti i ifre bolesti, to umanjuje kvalitet predloenog ifarskog sistema sa aspekta odnosa klasifikaciono - identifikaciono i oteava automatizaciju klasifikacije u odnosu na hijerarhijske ifrarnike. Automatizacija zahteva relacioni model ifrarnika.
29. Menadzment u zdravstvu

Upravljanje (rukovoenje)- klju uspeha svakog preduzea Taylor: Principi naunog rukovoenja Efikasniji radni rezultati kroz strunu selekciju, obuku radnika, sistem planiranja, sistem nagraivanja Dobro rukovoenje vano za ostvarenje zajednikih ciljeva U zdravstvu poslednjih godina koncentracija kapitala, sredstava za rad i radne snage
Page1
SZO: Svi napori da se unapredi organizacija, struktura i funkcionisanje zdravstvenog sistema postiu mali uspeh bez efikasnog upravljanja; DEFINICIJE I KOMPONENTE Menadment-nauka i vetina; Rukovoenje je skup aktivnosti koje obuhvataju: 1. otkrivanje, razvijanje, dizajniranje i ocenjivanje ciljeva organizacije i alternativnih politika koje vode ka cilju 2. usmeravanje organizacije na usvajanje politike 3. preispitivanje efikasnosti politike 4. iniciranje koraka ka promeni politike koja je neefikasna i neadekvatna Rukovoenje je stvaranje i odravanje sredine u kojoj pojedinci, radei u grupama (timovima), mogu da ispune zadate ciljeve, a obuhvata: planiranje vostvo i organizaciju kontrolu kadrovsku politiku KOMPONENTE RUKOVOENJA 1.PLANIRANJE vremensko (kratkoroni, srednjoroni, dugoroni) korporativni planovi (razvoj preduzea na dui period) strateki (srednjoroni, odnose se na uvoenje promena) rukovodee (koraci za ostvarivanje stratekih) operativne (uobiajene aktivnosti ustanove) finansijske 2.ORGANIZACIJA Za uspostavljanje efikasnog sistema rada kroz ekonomske rezultate poslova uz koordinaciju (obezbeivanje uslova u kojima se sve aktivnosti unutar preduzea odvijaju kroz jednostavne korake). 3.KADROVI I KADROVSKA POLITIKA Identifikovanje neposrednih potreba ustanove, pronalaenje i izbor kandidata, obuka, unapreivanja, premetanja i dr. 4.LIDERSTVO Proces uticaja na zaposlene tako da se oni maksimalno zalau da radei zajedno dostignu grupne ciljevemotivaciju i komunickaciju. 5.KONTROLA U cilju korektivnih akcija;Vizuelna, automatska, pomou motivacije, budetska i dr. KONTROLA JE NEMOGUA BEZ PLANIRANJA, A PLANIRANJE BESMISLENO BEZ KONTROLE planiranje + kontrola = kombinovana aktivnost SPECIFINOSTI MENADMENTA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA za zdravstvene ustanove najkompleksniji za upravljanje zdravstveni sistem se bazira na uslugama dug period izmeu planiranja odluke ishoda
Page1
rukovodei kadrovi razliitih profesija iroko ukljuivanje javnosti, dravne i politike intervencije, stalan pritisak da se odri (i povea) kvalitet zatite uz stagniranje (i pad) trokova (konfliktna situacija) Stalna koordinacija sa drugim sektorima (nauni, privredni, neprivredni)
30. Ekonomske analize

Implicitna (iskustvo) Evaluacija Eksplicitna - formulisani ciljevi - aktivnosti - rezultati - realizacija Evaluacija zdravstvene slube je sistematski i nauni proces odreivanja stepena uspenosti neke akcije ili skupa aktivnosti u odnosu na predhodno postavljene ciljeve. Ona obuhvata merenje adekvatnosti, efektivnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti, omoguava preraspodelu prioriteta i potrebnih sredstava na bazi promenjenih zdravstvenih potreba stanovnitva (WHO, 1975). Evaluacija mora dati odgovor o: efikasnosti (efekti: uloenom) efektivnosti (delotvorno) da li radi? dostupnosti (pristupano) da li stie? Evaluacija efikasnosti se radi pomou ekonomskih analiza. Efekti dostignuti rezultati u odnosu na uloena sredstva za manje inputa dobiti vie
Ekonomska evaluacija u zdravstvu je evaluacija efikasnosti sastoji se od: 1. inputa i autputa Povezanost utroenih sredstava i oekivane dobiti. 2. izbor Identifikovati i specifikovati kriterijume koji bi mogli biti korisni u odluivanju razliitih mogunosti Analiza minimalizacije trokova Analiza odnosa trokova koristi (Cost minimizetion analysis) (Cost utility analysis) Analiza odnosa trokova i efekata Analiza odnosa trokova dobiti (Cost effectiveness analysis) (Cost benefit analysis) Vrsta studije
Cost analiza Cost minimization Cost efekctivenes
Vrednovanje trokova
Novana jedinica ($) Novana jedinica ($) Novana jedinica ($)
Identifikacija efekata
+ pretpostavka da su jednaki zajedniki za obe alternative ali razliitog stepena Pojedinani ili viestruki ali ne moraju biti zajedniki za obe alternative -- niti dostignuti do istog stepena
Vrednovanje efekata
- dobijene godine ivota - utede u danima bolovanja - TA itd Qoly - s
Cost utility
Novana jedinica ($)
Page1
Cost benefit
Novana jedinica ($)
Pojedinani ili viestruki ali ne moraju biti zajedniki za obe alternative -- niti dostignuti do istog stepena
Novana jedinica ($)
EKONOMSKA EVALUACIJA Komparativna analiza alternativnih programa, procedura ili usluga u smislu trokova za njihovo izvodjenje tako i efekata po zdravlje ljudi. KOMPONENTE Resursi Trokovi - direktni - indirektni(gubici) Program zdravstvene zatite Rezultati (Poboljaenje zdravlja) - efekti izraeni u fizikim jedinicama - koristi Qoly - dobit direktna indirektna
Page1

Socijalna Medicina

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Socijalna Medicina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tamara Alfirevi 2012.

1. Razvoj, definicija i predmet izuavanja socijalne medicine

2. Strategija zdravlje za XXI vek

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

4.Zdravlje, kvalitet ivota i faktori koji na njega utiu

Tamara Alfirevi 2012.

5. Zdravstvena zatita i faktori koji utiu na ostvarivanje zdravstvene zatite

Tamara Alfirevi 2012.

6. Primarna zdravstvena zatita

Tamara Alfirevi 2012.

7. Kriterijumi za procenu socijalno medicinskog znaaja zdravstvenih problema i utvrivanje prioriteta

Tamara Alfirevi 2012.

8. Socijalno medicinski aspekt zaraznih, parazitarnih bolesti i tuberkuloze

Tamara Alfirevi 2012.

9. Socijalno medicinski aspekti mentalnog zdravstvavlja i subnormalnosti.

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

10. Socijalno medicinski aspekti bolesti zavisnosti

Tamara Alfirevi 2012.

11. Socijalno medicinski aspekti povreda

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

12. Socijalno medicinski aspekti bolesti usta i zuba

13. Socijalno medicinski aspekti kardiovaskularnih bolesti

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

14. Socijalno medicinski aspekti malignih neoplazmi

Tamara Alfirevi 2012.

15. Metodologija prevencije i kontrole masovnih nezaraznih bolesti

Tamara Alfirevi 2012.

16. Zdravlje porodice, ena, planiranje porodice

Tamara Alfirevi 2012.

17. Zdravlje dece i omladine

Tamara Alfirevi 2012.

18. Zdravlje starih osoba

19.Sistemi zdravstvene zatite u svetu.

Tamara Alfirevi 2012.

20. Uloga zdravstvenih radnika u zdravstvenoj zatiti i njihovo obrazovanje i usavravanje

Tamara Alfirevi 2012.

21. Uloga zdravstvenih ustanova u sistemu zdravstvene zatite

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

23. Programiranje zdravstvene zatite

Tamara Alfirevi 2012.

24. Zdravstvena tehnologija

Tamara Alfirevi 2012.

25. Znaaj lekova u zdravstvenoj zatiti

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

26. Kvalitet zdravstvene zatite

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

27. Reforme zdravstvenih sistema u svetu

Tamara Alfirevi 2012.

Tamara Alfirevi 2012.

28. Klasifikacioni sistemi i standardi u zdravstvu

Tamara Alfirevi 2012.