P. 1
Socijalna Medicina

Socijalna Medicina

|Views: 654|Likes:
Published by Nina Budakov
Socijalna medicina
Socijalna medicina

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Nina Budakov on Jun 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/28/2015

pdf

text

original

Tamara Alfirević 2012.

1. Razvoj, definicija i predmet izučavanja socijalne medicine
Razvoj socijalne medicine je usko povezan s razvojem preventivne medicine, a veliki uticaj na nju je imao veoma dinamican razvoj sistema i organizacije zdravstvene zastite u svetu i nasoj zemlji. Socijalna medicina se razvija jos od starih Vavilonaca do danas, a taj razvoj se ogleda u zastiti zdravlja, sportu, snabdevanju vodom i suzbijanju epidemija. Propisivani su mnogi zakoni koji su imali za cilj sprecavanje oboljenja, redovnu vakcinaciju i dobre higijenske uslove. H. Mahler 1975. istice da je faza kurativne medicine ustupila mesto preventivnoj koja je ostvarila narocito velike rezultate u prevenciji i kontroli masovnih zaraznih bolesti, a faza preventivne medicine ustupa mesto socijalnoj medicini. Na nasim prostorima imamo podatke o: prvoj bolnici koju je podigao car Dusan, lekarima i apotekarima s pocetka XIV veka u Kotoru i zacetaku socijalne medicine u Ustavu iz 1838. godine. Zadatak socijalne medicije je da preduzme sve sto je potrebno da se zastiti srpski narod i ukloni sve protivno. Posle Drugog svetskog rata socijalna medicina je pod uticajem sovjetske medicine tzv. socijalna higijena. Definicija socijalne medicine po Grotjahnu je da je to sinteza medicine i sociologije. Po definiciji Andrije Štampar socijalna medicina se bavi istrazivanjem socijalnih odnosa i patoloskih pojava u narodu, a ne socijalnim bolestima stanovnistva. Takodje je istakao da je socijalna higijena deo socijalne medicine a ne isto. Nije moguce dati jedinstvenu definiciju socijanlne medinice zbog razlicitog politickog uredjenja zemalja i socio-ekonomskih uslova. Katedra za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu je dala svoju definiciju po kojoj je socijalna medicina nauka koja se bavi proucavanjem uticaja socijalnih faktora na zdravlje stanovnistva i pronalazenjem metoda za njegovo unapredjivanje. Socijalna medicina prilazi zdravlju i bolesti kompleksno ali se koncentrise na socijalne faktore pa se tako moze zakljuciti da je delokrug socijalne medicine mnogo siri od mnogih grana medicine. Predmet izucavanja socijalne medicine je: 1. izucavanje socijalnih faktora koji uticu na zdravlje i metodama unapredjivana zdravlja kao i mere ocuvanja i unapredjivanja zdravlja stanovnistva 2. izucavanje bolesti koje ugrozavaju ili mogu da ugroze celokupno stanovnistvo ili njegove delove s ciljem da se nadju takva resenja i mere drustva kojima ce se njihov znacaj dovesti na nivo na kome nece predstavljati opasnost za drustvo 3. istrazivanje koje grupacije su osetljivije na bolesti i koje mere zastite treba primeniti. 4. izucavanje sistema zdravstvene zastitie i organizacija zdravstvene sluzbe 5. obrazovanjem i usavrsavanjem zdravstvenih radnika 6. izucavanje metoda unapredjenja zdravlja 7. pracenje rada, preporuka i publikacija medjunarodnih organizacija.

2. Strategija zdravlje za XXI vek
Rezolucija ″Zdravlje za sve″ je imala za cilj postizanje takvog nivoa zdravlja koji će svakom stanovniku sveta omogućiti da vodi socijalno i ekonomski produktivan život. I ranije je bilo jasno da je cilj ″zdravlje za sve″ trajni putokaz koji ne treba menjati. Međutim da bi se ovaj krajnji cilj ostvario, neophodno je povremeno korigovati posebne ciljeve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji. U skladu sa tim, a kao odgovor na brojne promene na kraju XX veka (starenje stanovništva, dominacija MNB, siromaštvo i rast nejednakosti, urbanizacija, promene u životnoj sredini, ekološki problemi itd.), 1995. godine započet je proces inovacije Strategije i izrada dokumenta ″Zdravlje za sve u XXI veku″. Uzimajući u obzir sve globalne promene, kao i dotadašnja iskustva formulisani su novi pojedinačni ciljevi i definisani pravci politike za njihovu realizaciju, te je 1998. godine usvojen i novi dokument ″zdravlje za sve - politika za XXI vek.″ Kao osnovni ciljevi ove globalne politike izdvojeni su: • Povećanje dužine zdravog života za sve ljude • Obezbedjivanje pristupa adekvatnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti • Jednakost u zdravlju izmedju zemalja i unutar zemalja.

Page1

Tamara Alfirević 2012.

Takođe, definisano je i 10 globalnih ciljeva SZO za XXI vek: 1. Povećati jednakost u zdravlju 2. Povećati preživljavanje i kvalitet života 3. Zaustaviti globalne trendove vodećih pandemija 4. Eradikacija i eliminacija odredjenih bolesti 5. Poboljšati pristupačnost vode, sanitacije, hrane, stanovanja 6. Unaprediti zdrave stilove života i smanjiti štetne po zdravlje 7. Razvoj, implementacija i monitoring nacionalnih politika zdravlje za sve 8. Unaprediti pristupačnost esencijalne visoko kvalitetne zdravstvene zaštite 9. Implementacija nacionalnih i globalnih zdravstvenih informacija 10. Podrška istraživanju za zdravlje U skladu sa ciljevima SZO, Evropski region je utvrdio svoju politiku poznatu kao ″21 cilj za XXI vek″, čiji je osnovni cilj postići pun zdravstveni potencijal za sve. Ciljevi evropskog regiona: CILJ 1: SOLIDARNOST IZMEDJU ZEMALJA U EVROPSKOM REGIONU Do 2020. godine, sada prisutna razlika u zdravlju medju zemljama članicama Evropskog Regiona treba da bude smanjena za bar 30% . To se odnosi na razliku u očekivanom trajanju života izmedju trećine Evropskih zemalja sa najvišim i trećine zemalja sa najnižim očekivanim trajanjem života. Smanjenje je prvenstveno na osnovu ubrzanog napretka u zemljama koje su najugroženije. CILJ 2: JEDNAKOST U ZDRAVLJU UNUTAR ZEMALJA Do 2020. godine razlika u zdravlju izmedju socioekonomskih grupa unutar zemalja treba da se redukuje poboljsanjem nivoa zdravlja najugroženijih kategorija stanovništva. Razlika u očekivanom trajanju života treba da se smanji za 25% i to unapredjenjem socioekonomskih uslova koji utiču na nivo zdravlja, kao što su prihod, obrazovanje, dostupnost zapošljavanja. Udeo siromašnih se mora osetno smanjiti dok se ljudima sa posebnim potrebama u vezi zdravlja, socijalnog statusa ili ekonomskim uslovima mora omogućiti dostupnost odgovarajućoj zaštiti. CILJ 3: ZDRAV POČETAK ŽIVOTA Do 2020. godine sva novorodjenčad i predškolska deca iz Regiona treba da imaju viši niivo zdravlja koji im omogućuje zdrav početak života. To ce se postici osiguravanjem dostupnosti zastite reproduktivnog zdravlja žene, kao i prenatalne, perinatalne i zdravstvene zaštite dece. Smrtrnost odojčadi ne sme preći 20 na 1000 živoridjenih u bilo kojoj zemlji regiona, a u zemljama u kojima je taj cilj već dostignit težiti stopi od 10 i manje na 1000 živorodjenih kao i povećanje učešća dece bez kongenitalnih poremećaja ili invalidnosti. Smrtnost i invaliditet od nesreća i nasilja kod dece ispod 5 god starosti treba smanjiti za 50%. CILJ 4: ZDRAVLJE MLADIH OSOBA Do 2020. godine mladi u Regionu bi trebali da budu zdraviji i više u mogućnosti da ostvare svoju ulogu u društvu. To ce se postici razvoju zdravih zivotnih navika koje štite zdravlje i sposobnost da načine zdrave izbore kao sto su nekonzumiranje duvana, alkohola i droga i povecano bavljenje sportom. Smrtnost i invalidnost od nasilja i nesrećnih slučajeva omladine treba da se smanji na polovinu kao i incidencija tinejdzerskih trudnoca. CILJ 5: ZDRAVO STARENJE Do 2020. godine osobe od 65 godina i starije treba da dobiju mogućnost da iskoriste ceo svoj zdravstveni potencijal igrajući aktivnu ulogu u društvu. Treba da se obezbedi porast u očekivanom trajanju života i u godinama bez invaliditeta kod osoba starih 65 godina kao i porast broja ljudi od 80 godina koji imaju takav nivo zdravlja koji im omogućava da sačuvaju samostalnost u kućnom okruženju i zadrže svoje mesto u društvu.

Page1

Tamara Alfirević 2012.

CILJ 6: UNAPREDJENJE MENTALNOG ZDRAVLJA Do 2020. godine psihosocijalno blagostanje ljudi treba da bude poboljšano i prevalenca mentalnih zdravstvenih problema treba da bude značajno smanjena a ljudi treba da poseduju povećanu sposobnost da se nose sa stresovima iz svakodnevnog života. CILJ 7: REDUKCIJA ZARAZNIH BOLESTI Do 2020. godine zdravstveni efekti zaraznih bolesti treba da budu značajno smanjeni kroz sistematski primenjene programe eradikacije, eliminacije i kontrole infektivnih bolesti od socijalno medicinskog značaja. Oboljenja kao sto su neonatalni tetanus i boginje budu eliminisane. Da se smnji broj obolelih od difterije, hepatitis B, zausaka, velikog kašlja, kongenitalnog sifilisa. Svaka zemlja bi trebala da pokaže kontinuirano opadanje u incidenci, mortalitetu i posledicama infekcije HIVom, drugim seksualno prenosivim bolestima, tuberkulozom, i akutnim respiratornim i gastrointestinalnim bolestima kod dece. CILJ 8: REDUKCIJA NEZARAZNIH BOLESTI Do 2020. godine morbiditet, invaliditet i prevremena smrtnost izazvani glavnim hraoničnim bolestima kao sto su kardiovaskularne, karcinomi, dijabetes i oboljenja vezana za njega treba da budu sniženi na najniže moguće nivoe u celom regionu. Bar 80% dece mladje od 5 godina treba da su bez karijesa a dvanaestogodišnjaci u proseku treba da imaju manje od 1,5 zuba koji je pokvaren, izvadjen ili plombiran. CILJ 9: REDUKCIJA POVREDA Do 2020. godine treba da postoji značajan pad u broju povreda invaliditeta i smrti nastalih zbog nesreća i nasilja u region zbog saobracajnih nesreca, nesreća na poslu, u kući i slobodnom vremenu. CILJ 10: ZDRAVA I BEZBEDNA FIZIČKA SREDINA Do 2015. godine svi ljudi u regionu bi trebali da žive u bezbednoj fizičkoj sredini gde je izloženost opasnim zagadjivačima po zdravlje na nivou medjunarodno priznatih standard. Ljudi moraju imati dostupnost dovoljnim količinama vode za piće odgovarajućeg kvaliteta. CILJ 11: ZDRAVIJI ŽIVOT Do 2015. godine svi ljudi bi trebali da usvoje zdraviji način života kao sto su zdrave navike u oblasati ishrane, fizičke aktivnosti i seksualnog života treba da budu u porastu. Značajan porast u dostupnosti, prisutnosti i kupovnoj moći za bezbednu i zdravu hranu. CILJ 12: REDUKCIJA ŠTETNOSTI ALKOHOLA, DROGE, PUŠENJA Do 2015. godine efekti po zdravlje zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci kao što su duvan, alkohol i droge treba da budu značajno sniženi u svim zemljama regiona. CILJ 13: USLOVI ZA ZDRAVLJE Do 2015. godine svi ljudi u regionu bi trebali da imaju veće šanse da žive u zdravoj fizičkoj i socijalnokj sredini tj. domu, školi, radnom mestu i zajednici. CILJ 14: MULTISEKTORSKA ODGOVORNOST ZA ZDRAVLJE Do 2020. godine svi sektori bi trebali da prepoznaju i prihvate odgovornost za zdravlje i da se poveca investiranje u zdravlje u tom odredjenom sektoru i u skladu sa tim orijentisati svoje propise i aktivnosti. CILJ 15: INTEGRISANI ZDRAVSTVENI SEKTOR Do 2010. godine ljudi u regionu treba da imaju bolju dostupnost primarnoj zdravstvenoj zaštiti koju prati fleksibilni bolničkli sistem.

Page1

Tamara Alfirević 2012.

CILJ 16: RUKOVODJENJE ZA KVALITETNU ZAŠTITU Do 2010. godine sve zemlje članice bi trebale da obezbede takvo rukovodjenje u zdravstvenom sektoru koje obuhvata dijapazon od populacionih zdravstvenih programa do individualne zdravstvene brige na kliničkom nivou sa orijentacijom ka efektima te zaštite po zdravlje populacije ili pojedinca. CILJ 17: FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ALOKACIJA RESURSA Do 2010. godine sve zemlje članice bi trebale da imaju stabilno finansiranje i razvijene mehanizme za alokaciju resursa u sistemu zdravstvene zaštite bazirane na principima jednake dostupnosti, kost efektivnosti, solidarnosti i optimuma kvaliteta. Trošenje na zdravstvenu zaštitu mora biti u skladu sa zdravstvenim potrebama stanovništva a resursi treba da budu usmereni na promociju zdravlja, i njenu zaštitu, lečenje i negu uzimajući u obzir kratkoročne efekte kost efektivnost i dostupne naučne dokaze. CILJ 18: RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA ZA ZDRAVLJE Do 2010. godine sve zemlje članice bi trebale da osiguraju da svi profesionalci u oblasti zdravstva i drugih sektora imaju usvojeno odgovarajuće znanje, stavove i veštine potrebne za zaštitu i promociju zdravlja. Obrazovanje profesionalaca u oblasti zdravlja treba da bude bazirano na principima strategije zdravlja za sve pripremajući ih da obezbedjuju promotivne, preventivne, kurativne i rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta. CILJ 19: ISTRAŽIVANJE I ZNANJE ZA ZDRAVLJE Do 2005. godine sve zemlje treba da imaju razvijena istraživanja u oblasti zdravlja, informacione i komunikacione sisteme koji pomažu usvajanje, korišćenje i diseminaciju znanja u skladu sa strategijom Zdravlje za sve. Informacije o zdravlju treba da budu lako dostupne i upotrebljene odstrane političara, rukovodilaca, zdravstvenih i drugih profesionalaca kao i stanovništva uopšte. CILJ 20: MOBILIZACILJA PARTNERA ZA ZDRAVLJE Do 2005. godine primenom politike zdravlja za sve treba da angažuje pojedince, grupe i organizacije unutar javnog i privatnih sektora u saradnji i partnerstvu za zdravlje. CILJ 21: POLITIKE I STRATEGIJE ZA ZDRAVLJE ZA SVE Do 2010. godine sve zemlje članice treba da imaju u primeni politiku zdravlja za sve kako na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou podržanu odgovarajućom infrastrukturom procesom upravljanja i vodjstvom. Politika i zakoni na nacionalnom nivou treba da posluže kao motivacija i inspiracija za politiku i propise na nivou regiona, grada i lokalne zajednice i u sredinama kao što su škole, radne organizacilje i kuća. Svi ciljevi treba da budu praceni i evaluirani.

3. Komunikacije u zdravstvu
Osnova pravilnog komuniciranja je pravilno izlaganje ideja, slusanje i verovanje u poruku koju prenosimo. Osnovni elementi komunikacije su: • Pošiljalac/komunikator - osoba koja šalje informacije • Namera pošiljaoca - misao, ideje, osećanja koja se žele poslati primaocu • Kodiranje - pošiljalac prevodi (kodira) misli, osećanja, ideje u poruku • Slanje poruke kroz informacione kanale (razgovor, pismo, E-mail, fax, neverbalno i drugo) • Primalac • Dekodiranje - transformisanje poruke na način da bude razumljiva primaocu Da bi se uspešno odgovorilo na komunikaciju poruka mora da utiče na čula (vid, sluh). Poruka mora da privuče pažnju i na kraju mora biti korektno interpretirana (odredjivanje namere pošiljaoca). Uspešan komunikator neće biti dok ne dobije povratne (fidbek) informacije, na osnovu kojih se proverava da li je primalac razumeo poruku. Svaka poruka mora imati verbalni deo, vizuelni i neverbalni koji se ogleda u tonu, mimici i pokretima govrnika.

Page1

tako da se i sami mirno ponašate • pokažite da želite da slušate (ne čitajte ili radite dok pacijent govori) • pokušajte aktivno shvatiti vašeg sagovornika (empatija) • nemojte pretpostavljati da znate šta vaš sagovornik želi da kaže • smanjite distrakciju (zatvorite vrata) • budite strpljivi • slušajte i pokažite sagovorniku da slušate: pogledom. • pitajte.nema dovoljan ugled. Ona utiče na oblikovanje i predikciju kako ćemo delovati i izvoditi aktivnost.facijalna ekspresija . Aktivno slušanje uključuje i postavljanje pitanja kako bi se pojasnili ili izdvojili važni detalji (objašnjenje). postojanje umora.kontakt očiju . Postoji i intrapersonalna komunikacija koja predstavlja komunikaciju koju imamo sami sa sobom (kada mislimo mi komuniciramo sa sobom). odredjenim izrazima lica. predrasudama. klimanjem glave i dr. interpersonalno i neverbalno. Neverbalna komunikacija je efikasnija kada je više ekspresija u isto vreme (npr. stavom. To se naročito vidi kada se poruka govorom i neverbalna poruka razlikuju. pa mogu imati veće značenje nego reči. U neverbalne poruke spadaju: . nagnutosti napred).klimanje glavom Relaksirano držanje tela. osmeh (dodatno humor).gestovi . poruke su kontradiktorne i nekonzistentne. Pomaže i u motivaciji.osmeh .Tamara Alfirević 2012. Komunikacija se obavlja na više načina: intrapersonalno. Saveti za dobro slušanje u zdravstvenoj praksi • prestanite govoriti • smirite sagovornika. opuštene ruke.karakteristike glasa . bolesti ili ograničernih mogućnosti i kapaciteta za shvatanje i memorisanje.svojim nivoom slušanja. davanje do znanja sagovorniku da se poštuje važnost i značenje onoga o čemu se govori (hvaljenje. Neverbalna komunikacija je kritična u slanju i primanju poruke. stavovima. Da bi se ojačali efekti individualnog rada u zdravstvenoj praksi posmatrajte Page1 . ponavljanje rečenog sopstvenim rečima (parafraziranje). Ove poruke su manje pod svesnom kontrolom. Postoje brojne prepreke koje otezavaju komunikaciju a to su: a) pošiljalac poruke . odobravanja. Ako su ovi pozitivni znaci preterani onda oni postaju više negativni nego pozitivni. c) komunikacijski kanal . kombinacije osmeha. koja uključuje najmanje dve osobe ili se odvija unutar ili izmedju grupa ljudi .fizička pojava . davanje prevelikih količina informacija odjednom.najlošija kombinacija je kada se kanal prekida i ponovo uspostavlja. koristeći aktivne tehnike slušanja: objašnjenje. Obično kada komuniciramo mislimo na interpersonalnu komunikaciju. sumiranje.masovna komunikacija. naginjanje tela se generalno smatra pozitivnim govorom tela. parafraziranje. zapisivanje.hod i način hoda . b) primalac poruke . klimanje glavom. nezainteresovanosti. kontakt očiju.pozicija tela . teže ih je sakriti. osoba ima loša iskustva sa njim. hvaljenje.dodir . podsticanje) i sumiranje najznačajnijih ideja i osećanja koja su se javila tokom razgovora.

Zdravstvena ravnoteza predstavlja unutrasnje stanje u vidu dinamickog ekvilibrijuma tj male varijacije unutar usvojenih normi zdravlja. očekivanja. potreba i koriscenje zdravstvene sluzbe. tj ostane zdrava. stresa i oboljenja. Page1 . Unutar takve hijerarhije zdravlje moze biti definisano kao stanje dinamicke ravnoteze. sadrzana u studiji o zivotnim sistemima. Na individualnom nivou ona znaci dobar nutricioni status. veza izmedju nataliteta i mortaliteta. U kojoj meri ce individua biti sposobna da kontrolise stres. a ova sire zajednice. Kvalitet zivota SZO godine 1993. a jedna od njih je Milerova. Kad je u pitanju pojedinac. ako je jasno povezano sa aktivnostima takvog sistema kao celine ili pojedinih njegovih delova. Kako govoriti? • jasno. Pri normalim uslovima. znanje. Po njemu. Obe ove dimenzije za definisanje zdravlja su znacajne jer integrisu aspekte socioekoloske paradigme i usmeravaju ih na operativnu definiciju specficnih koncepata i parametara. konzistentno • razdvojte činjenice od mišljenja • fokusirajte se na jednu stvar u odredjenom vremenu • prilagodite svoj način izražavanja mogućnostima slušaoca • budite konzistentni sa neverbalnim znacima komunikacije • budite podrživi • ponovite poruku • proverite efekte koje je poruka ostavila. zdravstvena ravnoteza se utvrdjuje na osnovu postojecih bioloskih i psiholoskih parametara. imunitet. govor tela korisnika zdravstvene zaštite i kontrolišite svoj govor tela koristeći neverbalni vokabular koji će nositi pozitivne poruke. socijalne grupe ili socioekoloskog sistema. ponasanje… Na nivou zajednice se izrazava u odnosu na potrebne aktivnosti ocuvanja dinamicke ravnoteze. Zdravstveni potencijal izrazava sposobnost interakcije izmedju pojedinaca i spoljne sredine u smislu odrzavanja dinamickog evilibrijuma ili njegovo ponovo uspostavljanje kada se narusi. Verbalna komunikacija ne zasniva se samo na značenju reči već i razumljivosti govora. godine`` SZO je definisala zdravlje kao ``sposobnost za vodjenje ekonomsko i socijalno produktivnog zivota`` odnosno da do 2000 godine treba stvoriti uslove svakom stanovniku sveta da moze da vodi takav zivot. Na osnovu ovih stavova mogu se definisati dve dimenzije zdravlja: zdravstvena ravnoteza i zdravstveni potencijal. individua je deo porodice koja je deo lokalne zajednice. zavisi od stabilnosti organizma i od sposobnosti jednike da kontrolise novonastalu situaciju tj od njene fleksibilnosti. Posto je ova definicija kritikovana kao preopsirna. 4. Zdravlje se prema tome posmatra kao dinamicka karakteristika individue. Ali kada dodje do promena u sredini doci ce do promena i unutar jedinke.Zdravlje. kvalitet života i faktori koji na njega utiču Zdravlje je stanje potpunog fizickog psihickog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. jasnoće logičnog toka misli. Da bi se dobila jedna operativna definicija koja bi sluzila za merenje zdravlja moraju se koristiti mnogobrojne postavke.Tamara Alfirević 2012. kondiciju. tj uspostavljanja kad je narusena. putem epidemioloskih indikatora kao sto su: stabilnost u odredjenom vremenskom periodu. A kada je u pitanju zajednica. standarde i interesovanja. definiše kvalitet života kao percepciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi kao i u odnosu na sopstvene ciljeve. visine glasa i informacije. prilikom usvajana strategije ``Zdravlje za sve do 2000. kada je jedinka adaptirana svojoj spoljnoj sredini ona je sposobna da odrzi ravnotezu.

zagadjenost. migracija. Mere zdravstvene zastite: 1. zdravstvene ustanove i radnici. Svi ovi faktori deluju nezavisno na zdravlje ali pokazuju i medjusobnu povezanost. pusenje. društvene aktivnosti). Nihov znacaj je potvrdjen istrazivanjem Breslowa koji je dokazao da je povecan mortalitet povezan sa losim navikama. Ove mere se smatraju i merama primarne prevencije 2. voda za pice. Znacajan je uticaj zagadjene vode. upotreba hemijskih supstanci i radioaktivnih materija cini promena kvaliteta sredine i sve veca zagadjenost. Sprecavanje i suzbijanje bolesti. U ostvarenju zdravstvene zastite posebno mesto i ulogu ima zdravstvena sluzba kao profesionalna medicinska delatnost zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika. To je širok koncept koga čine: • fizičko zdravlje pojedinca • psihološki status • materijalna nezavisnost/stepen samostalnosti • socijalni odnosi • odnos prema značajnim pojavama u okruženju Kvalitet života povezan sa zdravljem (Health Related Quality of Lufe – HRQoL) obuhvata najmanje 4 osnovne dimenzije i to: • fizičko funkcionisanje (samobriga. reproduktivna ponasanja znacajno uticu na zdravlje. kao i za poređenje zdravstvenog stanja. podizanje odbrambenih sposobnosti coveka Page1 . razne organizacije. zanimanje. povreda i drugih poremecaja zdravlja. Faktori kao sto su ishrana. vazduha i povecanje otpada na zdravlje sredine. konzumiranje alkohola. Generički upitnici nisu specifični za određenu bolest ili grupaciju pacijenata i primenjuju se u opštoj populaciji. 5. Unapredjenje zdravlja. • simptome povezane sa bolešću ili lečenjem. sport. Poseban problem u uslovima porasta broja stanovnika. Ona se prvenstveno sprovodi na mestima gde ljudi zive i rade. Socioekonomska sredina je sledeca komponenta koja utice na zdravlje a u nju spadaju: obrazovanje.delatnost koja obuhvata mere i metode usmerene ne na odredjenu bolest ili poremecaj vec na unapredjenje zdravstvenog stanja stanovnistva kroz multisektorsku saradnju sa oblastima cije aktivnosti su od znacaja za zdravlje pojedinca. a kao instrumenti procene mogu se koristiti generički ili specifični upitnici. u poređenju sa onim što on smatra da je moguće ili idealno. na prvom mestu zdravstvena sluzba koja je znacajna u prevenciji bolest i njenoj kontroli. Zdravstvena zaštita i faktori koji utiču na ostvarivanje zdravstvene zaštite Zdravstvena zastita predstavlja organizovanu i sveukupnu delatnost drustva na ocuvanju i unapredjenju zdravlja stanovnistva na sprecavanju. Osnovini cilj preventivne medicine je da unapredi zdravlje i spreci pojavu i rzvoj bolesti. a u sprovodjenju ucestvuju lokalna zajednica.ovde spadaju mere specificne prevencije bolesti kroz aktivnosti usmerenih na: a. polozaj u zanimanju. uklanjanje rizika oboljevanja ili povredjivanja c. Specifični upitnici se mogu konstruisati za određeno stanje. suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti. • psihičko funkcionisanje (uključuje emocionalno stanje i kognitivno funkcionisanje) i • društveno funkcionisanje (obuhvata aktivnosti i druženje sa prijateljima) Kvalitet života povezan sa zdravljem reflektuje procenu ispitanika i njegovo zadovoljstvo sa trenutnim stepenom funkcionisanja. Svi faktori imaju veliki uticaj na razvoj bolesti a kao mera prevencije najvaznija je zdravstvena zastita . Merenje kvaliteta života Merenje treba da pokrije svaku objektivnu i subjektivnu komponentu koja je bitna za ispitivanu populaciju. uklanjanje uzorka bolesti ili povreda b. higijenskih uslova stanovanja. za određenu bolest ili za određenu vrstu tretmana Faktori koji uticu na zdravlje su.Tamara Alfirević 2012. urbanizacija. fizičke aktivnosti. smanjena fizicka aktivnost. uslove stanovanja. Ovde spadaju: zdrave ishrane.

Ona je najbitniji deo zdravstvene zastite. Frekvenca kojom ce se obavljati skrining je takodje vazna i zavisi od prirode bolesti. Osnovne metode su: a. odnosno povrede. Posebna paznja se mora pokloniti populaciji koja ce se pozivati na skrining. Ove procedure su skupe i treba ih primenjivati samo kad je neophodno. zasnovan na prakticnim. Primarna zdravstvena zaštita Primarna zdravstvena zastita je po Deklaraciji usvojenoj u Alma.Ati. zastita od kancerogenih materija. Ove mere spadaju u domen sekundarne prevencije.Primena adekvatnih tretmana kako bi se prekinuo process bolesti i sprecile komplikacije. obrazovanje. vodosnabdevanja. finansijskih i informacionih resursa. 4.metoda kojom se utice da bolest koja nije mogla da bude sprecena ne dovede do teskih posledica. Rehabilitacija. Pravovremeno i adekvatno lecenje. psihicke. licnu higijenu. Faktori koji uticu na ostvarivanje zdravstvene zastite su brojni: uslovi ishrane. kombinovanih aktivnosti Kao specificne mere imamo imunizaciju. • Koncept primarne zdravstvene zastite je osnova za razvoj kompleksne zdravstvene zastite. rehabilitacija mora otpoceti jos u toku bolesti jer se na taj nacin zajedno sa zaustavljanjem bolesti sprecavaju posledice i maksimalno ocuvavaju radne funkcije coveka. Page1 . Idealno je pozvati sve osobe pod rizikom mada je ekonomicnije to obezbediti osobama pod visokim rizikom.Ovaj vid rada obavljaju pretezno zdravstveni radnici. d.sadrze anamnezu i preglede po organima i sistemima a u zavisnosti od vrste pregleda i odgovarajuce laboratorijske i druge pretrage. kljuc za omogucavanje vodjenja socijalno i ekonomsko produktivnog zivota. Rehabilitacija obolelih se sastoji od medicinske. Skriningu podlezu odredjene grupe stanovnistva sa rizikom za oboljevanje i izdvajaju se osobe sa pozitivnim testom cija se bolest dalje istrazuje. U razvijenim zemljama se vise radi na primarnoj zdravstvenoj zastiti i resavanju prioritetnih zdravstvenih problema i smanjivanju rizika u koriscenju zdravstvene zastite. zdravstvena zastita majke i deteta. ukljucujuci invaliditet i ranu smrt. Sve zemlje treba da se uzajamno pomazu u ostvarivanju primarne zdravstvene zastite (UNICEF). prevenciji. skrining. 6. Primarna zdravstvena zastita se razvija u skladu sa ekonomskim uslovima zemlje i usmerena je na resavanje najvaznijih zdravstvenih problema u zajednici radeci na unapredjivanju.Tamara Alfirević 2012. Cesto se moze desiti da bolest postoji ali se ne moze detektovati skriningom pa je najbolje koristiti testove sa najmanje lazno pozitivnih rezultata. preventivni pregled. dezinfekciju. Mere rehabilitacije spadaju u tercijarnu prevenciju. 3. Vazan deo primarne zastite je edukacija stanovnistva. Rano otkrivanje bolesti. profesionalne i socialne rehabilitacije. kulturu. 5. stanovanja. b.preventivna procedura kojom se vrsi rana detekcija faktora rizika ili bolesti. imunizacija idr.zdravim i socijalnoprihvatljivim metodama i tehnologiji. ali i faktore zdravstvene sluzbe koji mogu doprineti u smislu sanacije zivotnih i radnih uslova. • Uloga zajednice je vazna u sprovodjenju mera zdravstvene zastite.sprecavanje zivotne i radne nesposobnosti do koje bi mogao da dovede tok bolesti. naucno. rukovodjenja i kontrole ljudskih. otkrivanja i suzbijanja fizickih faktora. lecenju i rehabilitaciji oboljenja. dezinsekciju i deratizaciju. fizicku aktivnost. Prema SZO nacionalne zdravstvene politike treba da sadrze: • Jednakost u zdravlju treba da bude jedan od osnovnih ciljeva zdravstvene politike a ona se ogleda u smanjivanju razlika izmedju razvijenih i nerazvijenih. promene stetnih i sticanje pozitivnih zivotnih navika. • Unapredjivanje menadzementa podrazumeva adekvatni sistem planiranja i odlucivanja. Primarna zdravstv zastita mroa biti podrzana i regulisana zakonima. Da bi bila uspesna. organizovanja. bogatijeg i siromasnijeg stanovnistva. urbanih i ruralnih podrucja. U ovim fazama ucestvuje multidisciplinarni tim strucnjaka. snabdevanje vodom i hranom. na efikasan i efektivan nacin. Ovo ulaganje nije politicko vec proizilazi na osnovu ulaganja sopstvenih sredstava.

Drugi nivo se obicno zove intermedijarni i na njemu se resavaju slozeni problem i specijalizovana zdravstvena zastita. Ona je takodje i njeno uporiste. Prihvacene su opste preporuke koje nisu obavezne kao Deklaracija ali su korisne za primenu. ali i pomaze primarnoj zz. Porodica je najvaznije mesto delovanja primarne zdravstvene zastite. Konkretni sadrzaj mera i aktivnosti.Tamara Alfirević 2012.nema standardnog nacina merenja. Onesposobljenost i invaliditet predstavljaju bitne kariterijume kod procene znacaja zdravstvenih problema. a za donosenje odluke o prioritetu treba postovati odredjenjene kriterijume pri cemu prioritet treba uvek dati onima koji ce imati najveci uticaj na zdravlje stanovnistva. obuku zdravstvenih radnika ukljucujuci specijaliste. zbog troskova ispitivanja. Prioriteti mogu biti postavljeni u odnosu na: • bolesti i faktore rizika • visokorizicne grupe • pristupacnost i koriscenje zdr sluzbe • metode preventivnog delovanja. incidence i letaliteta se moze prikazati kao: stopa mortaliteta (D/p) = stopa incidence (I/p) x stopa letaliteta (D/I) D= broj umrlih. 7. resursima…Sledeci korak je nacin kako postici planirano i za to se uzimaju podaci o vodecim zdravstvenim problemima. Postoje bolesti koje nisu masovne. Primarna zdravstvena zastita je podjednako znacajna za sve zemlje ali je najznacajnija za zemilje u razvoju. bilo preko apsolutne velicine. U ovoj fazi treba odluciti o prioritetima. radon aktivno stanovnistvo. Ugrozenost odredjenih grupa stanovnistva je takodje bitan element u oceni socijalno-medicinskog znacaja odredjenog zdravstvenog problema. U te grupe spadaju: deca i omladina. Postoje oboljenja koja postoje u populaciji ali ne stvaraju velike probleme ali i obrnuto. U drugom slucaju zdravstveni problem su identifikovani prema velicini problema jedne grupe stanovnistva u odnosu na drugu. difterija. P= stanovnistvo. I= incidence Niska incidence moze ukazati na uspesnost primarne prevencije dok je niska stopa fataliteta vezana za dobro organizovanu urgentnu sluzbu. no u prakticnom radu se koristi: Page1 . Primarna zdravstvena zastita je prvi nivo na kome se ostvarije kontakt pojedinca sa sistemom zdravstvene zastite. Prilikom planiranja se mora utvrditi koji su prioritetni problemi koji mogu biti reseni na nivou primarne zz. lecenja. S druge strane zemlje koje su tek uspostavlajle sisteme zdravstvene zastite su dobile najadekvatija resenja koje je jedino trebalo prilagoditi svojim uslovima. Odnos mortaliteta. osobe sa faktorima rizika. spoljnjoj sredini. Po tim odredbama primarna zdravstvena zastita treba da se inkorporira u sve razvojne planove i istice ulogu drzavnih organa u primeni primarne zdravstvene zastite. U prvom slucaju su ukljuceni faktori kao velicina obolele ili ugrozene populacije. hronicitet ili trajanje bolesti. rehabilitacije… Visokorizicne grupe su grupe koje su pod znatno vecim rizikom od oboljevanja i one imaju prioritet. socijalno ugrozene osobe… Obezbedjenost zdravstvenom zastitom. jer zena-majka ima poseban interes da se obuci i da bude sto aktivnija u ocuvanju i unapredjenju zdravlja svoje porodice. stare i hronisno obolele osobe. bilo preko relativne distribucije. Treci nivo ili centalni obezbedjuje visokospecijalizovani tretman. visokorizicnim grupama i obuhvatu stanovnistva zdravstvenim programima. strucno-metodolosku podrsku nizim nivoima. obim zdravstvene zastite ne mora svuda biti isti. zene fertilnog doba. poliomijelitis) ali koje bi se u uslovima ne sprovodjenja protiv epidemijskih mera javile u epidemijskoj formi i sa svim posledicama kojima su pracene. a u kojoj meri treba ukljuciti 2 i 3 nivo. Vlada je obavezna da obezbedi minimum zdravstvene zastite svakom gradjaninu. Kriterijumi za procenu socijalno medicinskog značaja zdravstvenih problema i utvrđivanje prioriteta Prvi korak u procesu planiranja je analiza zdravstvenog stanja stanovnistva a u tu svrhu se koriste podaci o stanovnistvu. ali zbog visokog letaliteta imaju izrazit socijalno medicinaski znacaj (maligne neoplazme) kao i bolesti koje su niske ucestalost ili su pak eridicirane (malarija. priroda i ozbiljnost bolesti. Zdravstveni problemi se mogu identifikovati. faktorima rizka.

Metod delovanja. stare osobe i pothranjene. • Hepatitis je oboljenje od kog je obolelo vise od 2 milijarde ljudi na svetu (B). Jedna od najznacajnijih mera je obavezna imunizacija protiv difterije. Nesto duzi period prezivljavanja je u razvijenim zemljama. Bolesti kao sto su morbili.rano prepoznavanje i lecenje i tercijarna. zahvaljujuci antivirusnoj terapiji. boljoj nezi i uslovima zbrinjavanja uopste.ogranicenje nesposobnosti i osposoljavanje. Skoro 97% od izgubljenih godina zivota zbog zaraznih i parazitarnih bolesti otpada na zemlje u razvoju. parazitarnih bolesti i tuberkuloze Zarazna oboljenje su najozbiljniji zdravstveni problem vecine zemalja u razvoju. Mere sprecavanja i suzbijanja zaraznih bolesti su jedan od bitnih aspekata rada SZO. U nasoj zemlji postoji posebni zakon o zaraznim bolestima kojim su regulisane sve mere sprecavanja i suzbijanja zaraznih bolesti od znacaja za citavu zemlju. Obavezna je imunizacija protiv besnila kod svih lica izlozenih infekciji i protiv trbusnog tifusa . Page1 . Taj porast se povezuje s teskim socijalnoekonomskim uslovima ali i pojavom rezistencije prouzrokovaca na antibiotike. tuberkuloze. zatim sekundarna prevencija. Donet je medjunarodni sanitarni pravilinik kojima su propisane mere obavestavanja. karantina. Izaziva velike ekomomske posledice zbog ogromnog broja izostanaka sa posla. Na pogorsanje stanja dosta utice razvoj rezistencije prenosioca bolesti na insekticide a obolelih na lekove. • AIDS. • Bolesti koje se prenose polnim putem su u porastu u zemljama u razvoju. Procenjuje se da bi broj inficiranih HIVom do 2000 godine mogao biti oko 40miliona a obolelih od AIDSa oko 10miliona. uticuci na povecanu smrtnost. obavezne vakcinacije pre putovanja isl. 8. dok u razvijenim zemljama vec duzi vremenski period nemaju poseban socijalno-medicinski znacaj. Najcesca je dizenterija mada je i kolera jos uvek veoma znacajna.Tamara Alfirević 2012.svaka osoba u svetu dva puta godisnje oboli od prehlade od kojih se na izvestan broj nadovezuju komplikacije. Najefikasnije sredstvo kontrole je primena vise lekova istovremeno u toku terapije. onda to znaci da je zdravstveno stanje detaljno analizirano i da se predlazu mere koje ce uz najmanja ulaganja dati najvece efekte. poliomijelitisa i morbila.50% inficiranih HIV virusom oboli od AIDSa unutar 10 godina a osobe kojima je dijagnostikovan AIDS umiru za nekoliko godina. tetanus. Kada se predlozi resavanje odredjenih problema na osnovu prioriteta. Influenca je najmasovnija bolest koja posebno pogadja hronicne bolesnike. Visoka smrtnost od dijarealnih oboljenja pripisuje se i nedovoljnom koriscenju veoma pogodnih i jeftinih rehidratacionih sredtava. izolacije obolelih. • Dijarealne bolesti su najcesci uzrok morbiditeta i mortaliteta odojcadi i male dece u zemljama u razvoju.procenat stanovnistva koji ima zahteve za zdr zastitom i koji tu zastitu dobija kad je trazi. pertusisa.da do bolesti ne dodje. Neke od tih bolesti su: • Crevne parazitarne bolesti su ucestale u zemljama u razvoju npr amebijazama do 50% stanovnistva u najmanje razvijenim zemljama. pristupacnost se odnosi na rastojanje i vremenski period koji je potreban do ustanove za zdr zastitu i obuhvatnost.Prvenstveno se koristi primarna prevencija. Ove bolesti su ozbiljan problem kod dece a unapredjivanje ishrane uz doslednu primenu imunizacije predstavljaju najznacajnije preventivne mere. Socijalno medicinski aspekt zaraznih. • Akutne respiratorne bolesti. • Besnilo oko 6 miliona osoba u svetu zahteva tretman protiv besnila zbog ujeda obolelih zivotinja • Lepra je narocito izrazena u Jugoistocnoj Aziji. Najefikasnije sredstvo je vakcina koja se u 72 zemlje koristi u okviru regularnog programa imunizacije. pertusis i tetanus se stavljaju pod kontrolu imunizacijom SZO. • Malarija je u jednom period bila uspesno eradicirana ali se sad ponovo javlja u vidu teskih epidemija i u zemljama sa niskom incidencijom. Podjednako oboljevaju oba pola ali su komplikacije cesce i teze kod zena.

Tuberkuloza je pratilac bede i siromastva. Tretman se odvija po odgovarajucem protokolu. Zbog toga lecenje treba poceti odmah prema opisanom protokolu a najbolji nacin lecenja je u ranoj fazi bolesti. ishrana. Pacijenti kod kojih se na najmanje 2 direktna mikroskopska pregleda utvrde bacilli tuberkuloze su pozitivni. 80% osoba u zemljama u razvoju su uzrasta od 15 do 59 godina.fizicki. Rezistencija na lekove je ozbiljan problem koji je nastao zbog neadekvatnog lecenja. Od tuberkuloze godisnje umre preko 3 miliona osoba. 9. Najveci prioritet imaju novootkriveni BK+ kojima se u prva 2 meseca daje TH: izoniazid. Ovakva osoba moze da proceni svoje slabosti i snage.Ona stvara imunitet bez rizika od bolesti. Vakcinacija BCS vakcinom je koriscena kao sredstvo prevencije tuberkuloze. pyraziamid. Pacijenti su podeljeni po prioritetu. Mentalni poremecaj predstavljaja znacajan socijalno-medicinski i ekonomski problem. Ukupno 6 meseci traje lecenje dok se bakterioloski pregled obavlja na svaka 2 meseca.Tamara Alfirević 2012. Kad se utvrdi postojanje tuberkuloze potrebno je bez odlaganja zapoceti lecenje. ethanbutol ili streptomycin. Tuberkuloza spada medju najrasirenije bolesti. Ova vakcina stiti iskljucivo zdrave da ne obole i ima znacaj da zastiti decu i to u prevenciji teskoh oblika tuberkuloze. Ti programi su pokazali da su troskovi prevencije mnogo jeftiniji nego lecenja. moze da pruzi i primi pomoc. Hemoprofilaksa ima znacaja u tretmanu inficiranih osoba u neposrednoj okolini obolelih narocito dece i osoba sa HIV infekcijom. intelektualni i emocionalnijedne licnosti sve dotle dok se on slaze sa razvojem druge licnosti. Ovaj metod je jednostavan i ne zahteva vreme i skupu opremu. tuberkuloza je od 1991. Socijalno medicinski pristup prevenciji i kontroli tuberkuloze je znacajan factor u suzbijanju oboljenja. Kod nas. Vise od polovine stanovnistva inficirano je bacilom tuberkuloze. u porastu. Kod vanplucnih oblika se utvrdjuje na osnovu bakterioloskog pregleda ekskreta ili histoloskog uzorka kombinovano s klinickom slikom. Najpouzdaniji nacin otkrivanja je mikroskopski pregled sputuma. posebno ishrane i stanovanja ima veliki efekat na smanjivanje mortaliteta i morbiditeta od tuberkuloze. Medjutim ova vakcina nije uticala na incidence tuberkuloze na globalnom planu pa se radi na proizvodnji nove vakcine. Socijalno medicinski aspekti mentalnog zdravstvavlja i subnormalnosti. Hemoterapija je striktno antibakterijski tretman ciji se efekat meri eliminacijom bacila tuberkuloze iz sputuma ciji pacijent prestaje da bude izvor infekcije. zatim se jos 4 meseca nastavlja lecenje izoniazidom. Mentalni poremecaji zauzimaju visoko mesto u uzrocima apsentizma i invaliditeta. Ona se javi ako soj bakterija prezivi prilikom koriscenja leka i ponovo dodje do bolesti. Mikroskopski pregled razmaza sputuma je metod kojim se moze otkriti najveci broj lucajeva tuberkuloze. sistem zdravstvene zastite… Otkrivanje i adekvatan tretman obolelih predstavlja najznacajniju meru u programu prevencije i kontrole tuberkuloze. Prema podacima iz SAD najmanje 10% ljudi ima neku od Page1 . sto se moze povezati i sa losom ekonomskom situacijom i opadanjem zivotnog standarda. Program prevencije i kontrole tuberkuloze moze biti kost-efektivan kao i program imunizacije. odnosno izlozeno je riziku da oboli od te bolesti. Mentalno zdrava osoba moze bez naprezanja da se suoci sa svim normalnim situacijama okoline a njeno reagovanje na zivot karakterise odsustvo naprezanja iako ce se u toku zivota cesto susretati sa stresnim situacijama. Ona je prvi signal ekonomske krize i vanrednih stanja koje pogadjaju zivotni standard stanovnistva. Mentalno zdravlje je stanje koje omogucuje optimalan razvoj. Program prevencije i kontrole tuberkuloze ukljucuje sledece: * unapredjivanje socijalno-ekonomskih uslova * otkrivanje i adekvatni tretman obolelih * hemoprofilaksu * vakcinaciju Unapredjivanje uslova zivota i rada. koja su delom uzrokovana i refrakternoscu na terapije i rehabilitacione postupke. socijalna zastita. Socio-ekonomski razvoj je process koji traje dugo i ukljucuje brojne komponente kao obrazovanje.

Page1 mentalnih poremecaja koja zahtevaju profesionalnu pomoc. Predskolski period. Tako. Antenatalni i postnatalni period. Bracna savetovalista se preporucuju u slucaju da brak propada a njihov uspeh zavisi od povrenja u te ustanove. novine.adolescent imaju osecaj da ne pripadaju ni deci ni odraslima pa teze da se organizuju na nacin koji drustvo ne odobrava. osecaj tenzije bez nekog svesnog znacenja… ``Slom zivaca`` je neuspeh pojedinca da se suoci sa zahtevima koje zivot pred njega postavlja. a ponekad su i opasna. Mlade osobe su posebno osetljive prema ciniocima koji povecavaju mentalnu nestabilnost. snaznom kompeticijom u skoli i pri zaposaljavanju. sizofrenije i manijakalno depresivan stanja mogu se po prvi put ispoljiti kod mladih osoba. terorisanje roditelja nocu. moze jos vise da ucini nerazumljivim bilo koje genetske uticaje koji dejstvuju. omladinski klubovi i dr koji ima pomazu da se integrisu u zajednicu.jedna od potreba dece je odgovarajuca edukacija a druga su specificne terapeutske potrebe dece kod emocionalnih teskoca. Posebno vulnerabilni za razvoj ovih poremecaja jesu izbeglice. Sterilizacija subnormalnih ili mentalno zaostalih osoba se ne razlikuje od eutanazije i ne bi doslo do dramaticnog rezultata. Brak i porodicni zivot. ukljucujuci psihoze. Velika teskoca postoji u otkrivanju dece sa mentalnim defektima i obicno treba da prodje od 6meseci do 2 godine da se raspoznaju. 5. Rad mentalne higijene je najefikasniji kada ljudi osecaju potrebu za njim. Etiologija je nepoznata. a to moze biti vezano i sa slabljenjem porodicne strukture i veza. Profilaksa. Skolska deca. Efekat ovih sredstava ne moze da se predvidi i kontrolise 2. kada nesto o njemu znaju i kada veruju u one koji se tim poslom bave. preokupacija manjim fizickim oboljenjima kao sto su glavobolje i tasko varenje. Veliki znacaj imaju ekstenzivni ekonomski problemi. Ovo treba poceti jos u srednjoj skoli ukazujuci na znacaj dobrog porodicnog odnosa. Zainteresovanost mentalne higijene za perinatalni period se znatno poklapa sa interesovanjem za opstu zdravstvenu zastitu.harmonicni odnosi u porodici i njihovo poboljsanje su vazni za mentalno zdravlje. . fizicki i mentalno hendikepirani. iako koreni poticu iz ranijeg zivotnog perioda. Osim toga moze da se javi siroki opseg pojava zabrinutosti npr pretarana zabrinutost zbog beznacajnih stvari. TV i javna predavanja nisu efektivna. a genetski faktori i faktori okoline se smatraju bitnim u ispoljavanju mentalnih poremecaja. Delatnosti u oblasti mentalnog zdravlja mogu da se podele na sledeca podrucja: 1. Ove bolesti su odgovorne za 50% svih odsustvovanja sa posla.Tamara Alfirević 2012. 6. Neki ozbiljniji mentalni poremecaji. 4. migranti u kulturno drugacijoj sredini i bez adekvatne podrske. ali iz ociglednih razloga nikada se nije pokazalo mogucim da se kontrola radjanja vrsi na eugenicnim osnovama. problem discipline itd. Eutanazija i sterilizacija su ne samo sporni nego i neprihvatljivi aspokti eugenike. Uz to im i pomazu da sami pronadju resenje za svoje probleme. kao sto je adolescencija i menopauza. Veliki znacaj u resavanju problema adolescenata imaju omladinske organizacije.mere profilakse bi trebalo da budu bazirane na eugenici. 3. Glavna prepreka razvoja nauke ljudske eugenike je nedostatak preciznog znanja o nasledju mentalnih karakteristika. migracijom. kao sto su nastupi cudljivosti. Faktor biranja pratnera u jednom drustvu u kome se vrsi po slobodnom izboru. Adolescencija i mladost. Za uspesno resavanje problema neophodno je da postoji upucenost u socijalni polozaj ljudi sa kojima se radi i shvate nacini na kojima se razvijaju interpersonalni odnosi u kucama tih ljudi.period koji okruzuje zacece i rodjenje deteta je narocito potresan za rad na mentalnom zdravlju zbog potrebe za pomoci koju roditelji mogu da osete u situaciji koja je izvan njihove kontrole.U ovom periodu problemi se javljaju u vidu teskoca kod hranjenja i stvorenih navika na koje se nailazi u prve dve godine zivota i ponasanja i psihosomatske teskoce dece koja su tek prohodala. Javna edukacija je jedan od najvaznijih doprinosa drustvu. Neke promene mentalnog zdravlja mogu biti normalne i ocekivane npr u vreme emocionalnih stresova ili uznemirenosti i za vreme klimaktericnog perioda zivota. Neophodno je da postoji razumevanje decijih potreba i razlicitosti od strane nastavnika i obezbedi dopunska nastava deci sa specijalnim obrazovnim teskocama. narocito u odnosu na mentalno defektnu decu. pa je zbog toga vazno da se obezbedi da lekari opste medicine i medicinske sestre obuce za davanje saveta i iz mentalne higijene.

To je lose jer te ustanove nisu namenjene rehabilitaciji starih. Prema SZO mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihickog razvoja koji se karakterise poremecajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda a koje doprinose opstem nivou inteligencije kao sto su kognitivne. 10. Prema nivou IQ imamo klasifikaciju mentalne retardacije na: 85-68. a treba obratiti paznju i na upotrebu lekova. zatim smanjenjem uticaja nitricionih defekata. Incidenca i prevalenca. fizioloskih i socioloskih poremecaja a neophodno je postaviti sto je moguce ranije. rubeola).Tamara Alfirević 2012.debil slabouman 51-36. Primarna prevencija se sprovodi i adekvatnom zdravstvenom zastitom majke i socijalnom zastitom. sluha.Incidenca je determinisana brojem novih slucajeva u toku jedne godine i procenjuje se da je 1 na 100 zivorodjenih. blaga se prepoznaje u predskolsnom periodu ili upisom u skolu. na komunikacije i razne vestine kao i podsticaj osecanja sigurnosti. govora. ukljucujuci psihijatrijski invaliditet.Tup i zaostao 67-52. Prevencija i unapredjenje. U tu svrhu radi se amniocenteza kod visokorizicnih majki. U predskolsnom se javljaju poremecaji sedenja. Posto se uvidela tezina bolesti zavisnosti doslo je formiranja medjunarodnih asocijacija kojima je za cilj prevencija i . 7. Duboka retardacija se prepoznaje na rodjenju zbog fizickih i biohemijskih karakteristika. pregled novorodjenceta i kasnije pomoc pri ucenju saradnjom nastavnika i psihologa. fenilketonurija i galaktozemija dijetom. sama priroda ovih jedinjenja (kratkotrajno zadovoljstvo) kao i teskoce u prilagodjavanju. za mentalnu retardaciju su znacajne i zarazne bolesti (HIV. izlozenosti infektvnim bolestima kao i monitoringom spoljasnje sredine kako bi se obezbedila zastita od hemijskih i fizickih rizika. saveti roditeljima.imbecile visi stepen 35-20 imbecil nizi stepen ispod 20. Subnormalnost (mentalna retardacija) u dece se prepoznaje po nizem intelektualnom statusu od nivoa ostale dece istog uzrasta. govorne.idiot Herber je 1959 dao mnogo sveobuhvatniju klasifikaciju. Lekari su ti koji vrse sto raniju detekciju oboljenja na osnovu raznih ispitivanja i pregleda. ekspozicija olovom i deficit joda. hidrocefalus bajpasom izmedju mozdanih komora itd. kretenizam jodiranom soli.od kojih od I-III je uslovljeno spoljasnjim uzocima (egzogenim). hodanja. IV-VI nespoljasnji (endogenim). Na obe uticu gentski faktori a pored njih. Ona predstavlja grupu sindroma koja stavlja pred drustvo. Uloga roditelja se ogleda i u smestanju deteta u institucije sto je retko indikovano pre 6 godine zivota. Genetska savetovalista su znacajna u prevenciji oboljenja otkrivanjem poremecaja broja i sturkture hromozoma. prvih 6 u odnosu na uzrok. motorne i socijalne sposobnosti. Sekundarna prevencija predstavlja rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze. infekcije i dijabet majke. kao i alkoholizam majke.veliki broj senilnih ljudi je jedan od problema mentalnog zdravlja. kao npr sifilis antibioticima. porodicu i zdravstvo velike zahteve. VII kategorija je pracena i neuroloskim znacima a VIII kategorija bez neuroloskih znakova. koji mogu skrenuti paznju lekaru ili roditelju na mentalnu subnormalnost. Postoji registrovana prevalenca koju cine ljudi koji su pod negom i zastitom i stvarna koju cine ljudi kojima je nega potrebna ali je iz razlicitih razloga ne ostvaruju. Dijagnoza bolesti se moze postaviti na osnovu bioloskih. niti oni treba da se lise slobode. Tercijarna prevencija obraca paznju na udruzenost hendikepiranosti. Starost. Zbog dezorijentacije i gubitka memorije ovi ljudi zahtevaju stalnu negu a kako na njih nema ko da pazi obicno se smestaju u mentalnu bolnicu.Mnoge bolesti uspesno se preveniraju. U skolskom uzraztu poremecaje prepoznaju nastavnici. sifilis. Prevalenca je ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u odnosu na celu populaciju u datom trenutku. zracenja. definisuci 8 kategorija. Socijalno medicinski aspekti bolesti zavisnosti Page1 Bolesti zavisnosti su jedan od najrasprostranjenijih i najozbiljnijih sociomedicinskih problema ovog veka. Neki od razloga koji su doprineli velikoj rasprostranjenosti su legalni status odredjenih supstanci a negde i lakih droga. Ovde spada i planiranje porodice koje ima za cilj smanjenje rizicnih trudnoca.

ogranicavanje brzine.prevencija povreda merama kao sto su sprecavanje padova. sa ucescem od oko 8% u ukupnom mortalitetu a ona je i znacajan uzrok hospitalizacije i trajne onesposobljenosti. koja dovodi do teskih posledica u vidu pshickog i fizickog propadanja licnosti i brojnih poremecaja zdravlja.Tamara Alfirević 2012. U vec poznati dijapazon ostecenja zdravlja kod narkomana. a jos 1986 u SAD je rak pluca bio I uzrok smrti kod zena. promenama ponasanja ili modifikacijama spoljasnje sredne Page1 . bilo kretanjem objekta. Cilj kampanja za borbu protiv pusenja je dobijanje generacije nepusaca ukazivanjem i obrazovanjem omladine kao i sticanjem vestina da se odupru socijalnom pritisku i probaju da puse. javljaju se i simptomi Parkinsa. Vecina povreda se moze izbeci ili redukovati i u frekvenciji i u tezini zbog cega se velika paznja povsecuje ne samo njihovoj prevenciji nego sve vise i unapredjenju zdravlja stanovnistva kroz razvoj bezbednih zajednica. sudara. Alkohol utice i na ljude koji ga koriste duze vreme ali i na mlade koji ispijaju velike kolicine odjednom a u oba slucaja dolazi do promena u ponasanju. Narkomanija je znacajna bolest zavisnosti koja deluje u vidu prirodnih droga. gde je u najvecoj upotrebi. u kuci i na radnom mestu. `Oboljenje` se razlikuje od `povrede` samo zato sto je to prirodno ostecenje zdravlja. Povrede su vodeci uzrok smrti stanovnistva u razvijenim zemljama. delovanje tolopne energije. Ovaj termin se uglavnom upotrebljava u smislu ostecenja koja nastaju kao rezultat izlozenosti nekom fizickom ili hemijskom agensu. kriminala. bilo kretanjem ljudi nasuprot relativno nepokretnoj povrsini. Socijalno medicinski aspekti povreda Povrede imaju veliki socijalnomedicinski znacaj i u razvijenim i u zemljama u razvoju. uz pojavu SIDE. Upotreba droge dovodi do nasilja. dnevne bolnice. Nikotin deluje stimulisuce ili sedatirajuce. i on stvara zavisnost a negativni efekat ima katran u cigarama. kontrola pandemije. 11. Pusenje se povezuje sa malignitima razlicitih lokacija. Radi se na obrazovanju i zdravstvenom vaspitanju uz savladavanje vestina odupiranja pritisku da se proba droga. ispred raka dojke. Uzrocnik povreda moze biti mehanicka energija prenesena. smanjenje koncentracije hemijskih agenasa u laboratorijama 3) Sprecavanje oslobadjanja sile. Posebna paznja se posvecuje pasivnom pusenju i njegovom dejstvu na decu i nepusace. psihickog propadanja i smrti. Da bi se vrsilo suzbijanje upotrebe droga na prvom mestu radi se na kontroli saobracaja i zaustavljanja prometa i prodaje droge. kao i femomen zamrzavanja. Koriscenje duvana je najcesca bolest zavisnosti. Takodje je alkohol i jedan od odgovornih faktora za sirenje bolesti koje se prenose seksualnim putem. lecenja i edukacije i sve one su regulisane zakonom. Preventivne strategije imaju zadatak da smanje jacinu ili brzinu sile ispod praga povrede i da ublaze posledice povredjivanja. Informisanje i obrazovanje stanovnistva angazuje brojne profesionalce iz oblasti zdravstva. ispustanje vode iz bazena van sezone isl 2) Redukcija potencijalnih uzrocnika. sociologije idr. formiraju se strucna savetovalista. sintetskih supstanci i nevine inhalacije supstanci. Kao najveci izvoznik duvana za zemlje treceg sveta. dok je povreda nasilno ostecenje spoljasnjim faktorima. Istovremeno u razvijenim zemljama se broj pusaca smanjuje. Postoji i politicka angazovanost i zakonske mere kojima se sprecava prodaja i koriscenje droge kao i pomoc korisnicima da se oslobode ove zavisnosti. Alkoholizam je druga drustvenoprihvacena bolest zavisnosti. Termin `povreda` znaci ozleda. Danas postoje mnoge mere prevencije alkoholizma. Jedan od ciljeva evropske strategije zdravlja za sve do 2000 je da se redukuje smrtnost od povreda za 25% kroz napore da se smanji broj povreda u saobracaju.prestanak proizvodnje baruta. visine odskocne daske. Obrazovanje i informisanje se vrsi u cilju isticanja lostih strana duvana i alkohola. elektricne energije ili jonizujuceg zracenja kao i hemijske supstance. 30% saobracajnih nesreca se desava 18ogodisnjacima u petak i subotu uz vece ucesce alkohola. rana. prosvete. Sledeci pristupi su primenljivi u osnovi za sve vrste povreda: 1) Eliminacija potencijalnih uzrocnika povreda. gubitak ili ostecenje. Podaci iz devedesetih govore da 70-80% stanovnistva sveta pije alkoholna pica.

padovi.vaznu ulogu imaju sluzbe hitne pomoci.promena u izradi tkanina za pidzame koje se biti nizeg stepena zapaljivosti. postavljanju signalizacije i unapredjenju vozila.prevencija se vrsi edukacijom u skolama.alkohol je fatalan u 50% svih smrtnih slucajeva putnika u motornim vozilima. bokserske rukavice. reparacija i rehabilitacija povredjenih. → Odredjeni lekovi takodje izazivaju promene ponasanja i uticu na voznju kao i kombinacija lekova i alkohola (valijum). › Stari. Tu spadaju: › deca. davljenja. koriscenja oruzja ili voznje u alkoholisamon stanju. ali se smatra da su sposobnosti ljudi smanjene pri koncentraciji alkohola u krvi od 100mg% (0. sigurnosni pojasevi. alkoholizam su sve faktori koji mogu da povecaju nastanak povreda.prevencija se zasniva na pravilnoj obuci pesaka. manja pakovanja. Trudnicama se preporucuje pojas. Lekar treba da u svim slucajevima ukaze na mogucnost povredjivanja i ogranici ili zabrani upotrebu motornih vozila. osteoporoze idr se takodje povecava otpornost na povrede. bezbedni podovi.godine… → Alkohol i druge droge.u uzrastu od 15 do 24 najcesce povrede su slucajno nastale. prevencijom povreda i prilagodjavanje sredine potrebama starih se u znatnoj meri umanjuje njihovo povredjivanje. obuka ponasanja dece u saobracaju. stitnici itd) Page1 . pozari su nacini povredjivanja starih.trovanja. pozari. telesne kontrole.udaljavanje od mesta gde se vrsi prasenje toksicnim supstancama. → Ponasanje. Boravkom na vecoj nadmorskoj visini raste otpornost na hipoksiju. U fizicke barijere spadaju. → Povrede u saobracaju. obelezavanje puteva. Ljudski faktor je vazan u povredama i to na vise nacina. pancir. padovi su najcesci nacini povredjivanja. Povrede nastaju zbog davljenja. stepenice. signali na putu. → Visokorizicne grupe su grupe ljudi koji su skloniji povredjivanju. Sve ove mere bi mogle da doprinesu promeni socijalnih stavova.prirodna otpornost moze biti smanjena kod osoba odolelih od hemofilije ili osteogenetskih mana. senilnost.gubitak svesti. ubistva i samoubistva i to cesce medju mladicima. pojas.uklanjanje opasnih uglova ili njihova zastita 8) Povecanje otpornosti na povrede. ili za vreme transporta opasnih materija ili u vreme kada je najmanji saobracaj. › Zlostavljanje dece. konzumiranje alkohola u voznji. slabiji vid. 4) Modifikacija oslobadjanja sile. obezbedjivanje bazena idr. bazeni… → Povrede za vreme rekreacije. terapijom hemofilije. ali su neke promene ponasanja zakonski odredjene npr ogranicavanje brzine. › Omladina. zakljucavanje lekova.Tamara Alfirević 2012.je faktor koji se tesko ustanovi ali ukoliko se javi veliki broj slucajeva treba da se ispita.01% telesne tezine) zbog toga se zaknski zabranjuje upotreba alkohola pre i za vreme voznje.prevencija povreda zahteva zastitu dece od razlicitih opasnosti u okolini i smanjenje tih opasnisti uz ucenje dece kako da ih izbegnu. mala deca i bebe u posebnim sedistima. → Povrede u kuci. Radi se i na obezbedjivanju puteva. → Zdravsteveno stanje. Regulacijom temperature vode.neke osobe imaju predispoziciju ka povredjivanju bez obzira na pol.kaciga. kostobran. 9) Ublazavanje vec nastalog ostecenja 10) Stabilizacija. Poznato je da postoje individualne razlike u reagovanju na konzumiranje alkohola. Osavremenljivanje ovih aspekata je od izuzetnog znacaja u pruzanju pomoci.preventivne mere su usmerene na unapredjenju vestina kao i primeni zastitnih sredstava ( kacige. dispecarski sistem. motociklista i vozaca da postuju propise. sigurnosni ventili na bojlerima 5) Vremensko ili prostorno odvajanje ili 6) Fizickim barijerama. kaciga. Preventivne strategije obuhvataju prestanak proizvodnej otrovnih materija. → Sklonost ka akcidentima. 7) Modifikacija povrsina i strukture. Eliminacija oruzja. sudari. medicinska pomoc.

Na tome se zasniva prevencija karijesa. Preventivne mere obuhvataju:  pravilnu ishranu i edukaciju trudnica. Kada se uvidelo da su mere prevencije znacajnije i jeftinije doslo je do preokreta te su sada ove bolesti u opadanju. koriscenje meke hrane. Ono utice na najveci gubitak zuba.pravilna ishrana. Polazna tacka u nastanku karijesa je demineralizacija gledji ili inflamacija tkiva. prilagodjavanje potrebama drustva i saradnom sa zajednicom.slicni postupci Osnovni principi stomatoloske zastite su oralno zdravlje. Socijalno medicinski aspekti kardiovaskularnih bolesti Kardiovaskularne bolesti su jedan od najvaznijih uzroka smrti u industrijski razvijenim zemljama. Kvarenje zuba nastaje kada usled delovanja kiselina. obilno unosenje secera) i opsti.najveci broj se desava u gradjevinarstvu i poljoprivredi. Smatra se da od ovih bolesti boluje oko 90% stanovnistva sveta.endogeni faktori (slabija gentska konstitucija zuba. Ovo oboljenje je oboljenje odraslih ali je pocetak u mladosti.  kasnije. 12. Poznato je da veliku ulogu u prevenciji zubnog karijesa ima fluor. oni teze ka unapredjenju zdravlja i sprecavanju bolesti a ne ka njihovom lecenju. poremecaji u metabolizmu minerala). Samo cetkanjem zuba se on ne moze ukloniti pa se moraju koristi konac i interdentalni sprej.  od 4 do 7. Primarna prevencija se zasniva na zdravstvenom vaspitanju. kontroli ishrane. zastite licne i objekta i sl se sprecava povredjivanje. a u naglom porastu u zemljama u razvoju. malnutricija. → Povrede na radu.sve to i zdravstveno vaspitanje  od 8 do 17. povecani pritisak. Zastitom radnika na radu primenom branika. prevencija karijesa i oboljenja. Ovi rizicni faktori su povezani sa prevelikom Page1 . Pedesetih je doslo do naglog porasta u broju obolelih i sprovedene su mere usmerene na rehabilitaciju i lecenje.Tamara Alfirević 2012. Ove bolesti su preventabilne i moze se uticati na smanjivanje njihove ucestalosti kako u pogledu mortaliteta tako i morbiditeta. progredijalnog toka. Zubni karijes je lokalni. 13. dodje do dekalcifikacije zuba. patoloski process egzogenog porekla. Ova kiselina nastaje razlaganjem secera pod dejstvom bakterija stvaranjem dentalnog plaka koji je skoro nevidljiv golim okom. Utvrdjeno je da stanovnici koji koriste vodu za pice koja sadrzi fluor u koncentraciji od 1mg/l imaju znacajno manje karioznih zuba nego oni koji ne piju takvu vodu.  u prve tri godine zivota. Osnovne socijalno-medicinske karakteristike bolesti usta i zuba su: … velika frekvenca ovih bolesti medju odraslom populacijom i posebno medju malom decom … bolesti usta i zuba imaju negativan uticaj na kvalitet zivota … ove bolesti se mogu prevenirati … ne ugrozavaju direktno zdravlje obolelih. unosenjem fluora i primenom lokalnih mera kao sto su uklanjanje kalkulusa i strucna aplikacija antikarioznih sredstava na zube. Veoma opsezna istrazivanja su pokazala da pusenje. Peridontopatija je inflamatorni process paradontalnog tkiva kao posledica infekcije izazvane lokalnim mikrobnim faktorima. Socijalno medicinski aspekti bolesti usta i zuba Bolesti usta i zuba . spadaju u najrasirenije bolesti stanovnistva sveta. povecani nivo holesterola u krvi i dijabetes povecava rizik od kardiovaskularnih bolesti. prevencija losih navika i oralna higijena. ireverzibilne prirode i nedovoljno razjasnjenje etiologije. parodontopatije i nepravilnosti razvoja vilice i zuba. ali se moze uociti metodama prebojavanja. ali nepovoljno uticu na zdravstveno stanje … znacajni ekonomski izdaci za lecenje ovih bolesti Predisponirajuci faktor za nastanak zubnog karijesa su lokalni( losa oralna higijena.nastavlja se to i vrsi se procena oralne higijene i redovni pregledi. sto je dovelo do velikih troskova. oralnoj higijeni. medju kojima dominira karijes.

Medjutim postoje i faktori kao sto su genetski. 2. Cilj nutricione politike je da zdrava ishrana postane drustvena norma. a posebno LDL frakcije moze znacajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. gojaznost doprinose povisenom pritisku.kardiovaskularne bolesti se javljaju u kasnijem dobu. Za samu prevenciju znacajni su: … Smanjivane rizickih faktora. Ishrana . poseban porez na cigarete. › Stare osobe. … Eradikacija pusenja. Skolski program kao Celina treba da ukljuci odgovarajucu edukaciju koja ce biti usmerena na obuku dece da ne steknu naviku pusenja.Tamara Alfirević 2012.arterijska hipertenzija je jedan od najcescih kardiovaskularnih poremecaja.radi se na zabrani reklamiranja. … Psihoscoijalni faktori. odnosno da kod dece i omladine formira zdrav nacin zivota i ponasanja.Siromastvo i beda su povezani sa sve vecom ucestaloscu kardiovaskularnih bolesti.neadekvatna ishrana. › Muskarci imaju veci rizik od koronarne bolesti nego zene jer je veci procenat pusaca i onih koji piju alkohol medju muskarcima kao i abdominalni tip gojaznosti. … Socijalno-medicinski pristup. losi medjuljudski odnosi. i koriscenja alkohola. istice se znacaj adekvatne ishrane. dijabetesu i povecanom nivou krvnih lipida.prevalence povecanog krvnog pritiska i holesterola u krvi je znatno veca kod starijeg stanovnistva. Veliki broj ljudi ima hipertenziju a da ni ne zna za to. … Visok krvni pritisak. izbegavanja pusenja.da bi se prevenirali riziko faktori vrsi se unapredjenje nacina ishrane.preporucuju se voce. … Povecani nivo holesterola u krvi. › Zene. Ona se zasniva na dve strategije koje se istovremeno primenjuju: 1. sedentarna navika zivota. Strategija visokog rizika je okrenuta pojedincu i ona se bavi otkrivanjem osoba pod rizikom i njihovom blagovremenom tretmanu. ishranom bogatom zasicenim mastima i nedovoljnom fizickom aktivnoscu. Page1 gojaznoscu.istrazivanja su pokazala da se smanjivanjem nivoa ukupnog holesterola. a odredjen broj ljudi se ne lece adekvatno. povecanje fizicke aktivnosti i smanjivanje stetnih psihosocijalnih faktora koji uticu na kardiovaskularne bolesti. Postoje naucni dokazi da faktori ishrane i gojaznost igraju veoma znacajnu ulogu u povecanju nivoa krvnog pritiska. Populaciona strategija s eprimenjuje na celo stanovnistvo a cilj joj je da izmeni lose navike stanovnika koje su povezane s rizikom oboljevanja. starenje i predispozicija u odnosu na pol. Program prevencije treba sprovesti pre ulaska u `srednje` godine. ogranicavanje pusenja u prostorijama gde se ljudi okupljaju i rade. Zdrav nacin zivota. › Deca i omladina. redovne fizicke aktivnosti i odrzavanja normalne tezine. manje masti i hrane bogate holesterolom. fizicka aktivnost mogu doprineti poboljsanju zivota. vanredna stanja. odnosno u specificnim grupama. u sredstvima saobracaja … Redovna fizicka aktivnost. Dijabetes je ucestaliji kod zena i predstavlja riziko faktor kao i hormonalne promene u menopauzi. medjutim za to postoji i jedno objasnjenje da siromasni slojevi stanovnistva imaju u celini visi nivo rizicnih faktora.sedentarni nacin zivota doprinosi oboljevanju pa se radi na aktiviranju stanovnistva narocito dece i omladine. povrce i cerealije. eradikacija pusenja.posvecuje se velika paznja edukaciji dece i omladine.Medjutim jako tesko se postizu promene u ishrani te je vazno da edukacija u vezi sa ishranom bude inkorporirana ne samo u zdravstveno vaspitanje nego i sve druge oblike edukacije. … Ishrana. Prevencija kardiovaskularnih bolesti doprinosi ukupnom poboljsanju zdravstvenog stanja stanovnistva jer utice na smanjivanje mortaliteta i morbiditeta. Ta strategija direktno doprinosi smanjivanju morbiditeta i mortaliteta i njeni efekti su u korelaciji s intenzitetom i duzinom trajanja tih aktivnosti. Sa stanovista primene navedenih strategija vazno je poznavati stanje unutar populacije. posebno adekvatna ishrana. Primenom ovih mera moze doci do drasticnog smanjenja broja pojedinaca koji su oboleli. izbegavanje pusenja. da steknu pojmove sta znaci zdrava ishrana i fizicka aktivnost za njihovo zdravlje i fizicki i psihicki razvoj. U riziko faktore spada i stres.

kao i kombinacija genetskih i faktora spoljne sredine. zdrela. Preporuke su usmerene na savete u smislu: redukcije masti. zivot u kancerogenoj sredini i bolja dijagnostika i kvalitetnija evidencija ovog oboljenja. Prevencija ukljucuje zdravstveno vaspitanje i informisanje o stetnostima u radnoj sredini i mogucnostima zastite. ali i usta. … Drugi faktori. zabrana reklamiranja. … Gojaznost. mokracnih puteva. koje imaju licnu anamnezu o seksualno prenosivim bolestima. perifenog nervnog sistema i ostecenja kardiovaskularnog sistema. Ove mere cesto redukuju morbiditet i mortalitet drugih bolesti. smanjenje potrosnje hrane prezervirane salamurenjem i dimljenjem. Ovi programi mogu biti samostalni ili u sastavu sirih programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti. 3. dok su za druge neefikasni (karcinom pluca) ili u eksperimentalnoj fazi ispitivanja (kolorektalni). Ishrana. Ova bolest sve vise zahvata mladju populaciju i vodeci je uzrok smrti stanovnistva uzrasta 1-35 godine. smanjenjem kontaminacije hrane kancerogenima u procesu obrade. Otkrivanje osoba sa povecanim nivoom holesterola moze se vrsiti putem skrininga i metodom koji se koristi prilikom posete lekaru ako on sumnja na povisen nivo. antioksidanti u vocu i povrcu. ima veliki znacaj za kontrolu holesterola pa se radi na promovisanju zdrave ishrane. Insulinnezavisni je povezan sa gojaznoscu.Tamara Alfirević 2012. testiranjem mutagena u hrani. dojke a u vecem obimu i respiratornog trakta i mokracne besike. poremecaj funkcije bubrega. Radi se na prevenciji usvajanja navike i prestanku pusenja a na to veliku ulogu ima zdravstveno vaspitanje. Pusenje se smatra najodgovornijim faktorom rizika za razvoj karcinoma pluca u 90% slucajeva. Ishrana se dovodi u vezu sa karcinomom gastrointestinalnog trakta. povecanje unosa voca i povrca u ishrani. zabrana pusenja na javnim mestima. Efikasan program rane detekcije je dokazan za karcinom grlica materice. Page1 . holesterolom i trigliceridima. Dijabetes prouzrokuje slabljenje vida i slepila. Socijalno medicinski aspekti malignih neoplazmi Maligne neoplazme sa udelom od 20% u strukturi mortaliteta predstavlja vodeci uzrok smrti u razvijenim zemljama. Sekundarna prevencija. faza oboljenja koji moze da se nadoveze na razvoje maligne neoplazme. zdravstvena upozorenja na pakovanjima…) 2. lokalizovani i relativno laki za lecenje. Primarna prevencija podrazumeva sistemske aktivnosti usmerene ka prevenciji nastanka bolesti redukujuci ili uklanjajuci ekspoziciju individue ili stanovnistva pozitivnim kancerogenima.posebno abdominalna je povezana sa povecanim pritiskom. Profesionalna ekspozicija kacerogenima predstavlja znacajan faktor u oboljevanju od raka. sa vestacim prekidima trudnoce.alkohol. povisenim holesterolom i pritiskom. 4. zeluca.rana detekcija ima za cilj da se pronadju obolele osobe ili prekursori oboljenja kada su mali. Gojaznost ne treba odvajati od fizicke aktivnosti. gojaznost i fizicka aktivnost predstavljaju celinu i mere u smislu prevencije i kontrole treba da budu koordinirane. Prekancerozne lezije. niskog socioekonomskog statusa. bez zakonske i administrativne podrske borba protiv pusenja nece biti uspesna (zabrana prodaje. … Dijabetes. Program prevencije i kontrole se zasniva na interventnim programima zajednice koji ukljucuju mere promocije zdravlja prevencije i kontole. promiskuitentne. Medjutim. Dokazano je da je skrining karcinoma grlica materice PAPa brisom kost-efentivan metod posebno kod visokorizicnih grupa zena starosti 25-60 godina. smanjenje konzumacije alkoholnih pica. Jedan od uzroka je sedentarni nacin zivota ali i genetski determinisana osetljivost na gojaznost. 14. dojke. Prema proceni SZO oko 70% malignih neoplazmi je posledica nacina zivota i dejstva faktora okoline. Smatra se da je porast obolelih povezan sa porastom ocekivanog trajanja zivota. Isto tako se smatra da bi se najmanje jedna trecina bolesti mogla prevenirati. Efikasan preventivni program mora da se bazira na intervencijama usmerenim ka prevenciji i kontroli faktora rizika za razvoj karcinoma: 1. Smatra se da hrana ucestvuje sa 35% u uzrocima svih karcinoma.oba dijabetesa insulinzavisni i insulinnezavisni predstavljaju riziko faktor.

nacin zivota. pomeranje distribucije ili ekspozicije u zeljenom pravcu. U ovom pristupu je velika motivacija pojedinca i lekara. 15. ostecenja organizma koja se mogu reprodukovati smanjenjem opste i profesionalne sposobnosti. Opadanje morbiditeta i mortaliteta od infarkta miokarda se moze ocekivati tek kada dodje do trajnih promena kod vecine stanovnistva. Kao posledica povecanja nivoa znanja doslo je do znatnih promena u ishrani. procenat gojaznih muskaraca je smanjen a zena povecan.Tamara Alfirević 2012. Mesecni samopregled se preporucuje za sve zene. Bazni mammogram bi trebalo da imaju sve zene starosti 35-40 godina. smanjenje njihovih prosecnih nivoa u stanovnistvu. Identifikacija faktora je znacajna zbog determinisanja interventnih aktivnosti koje bi imale za cilj da kroz izmenu i kontrolu tih faktora. Skrining za rak pluca nije ukljucen u preporucene mere. osobe sa pojavom prve menstruacije pre 12 i kasnom menopauzom nakon 55. Za razvijanje programa prevencije su koriscene dve strategije. Smatra se da su multikauzalne i posledica sinergicnog delovanja vise faktora koji povecavaju sansu oboljevanja i nazivaju se faktori rizika. Poseban naglasak se stavlja na mere primarne prevencije koja treba da omoguci redukciju zajednickih faktora rizika za vise bolesti istovremeno. dug i progredijentan tok. Novi Sad je ukljucen u CCCP program ciji je deo CINDI program koji je nacionalnog karaktera a po svojoj prirodi interventan aplikujuci postojeca znanja i dugogodisnja iskustva koja se poseduju na polju prevencije MNB. Testiranje za kolorektalni karcinom je sporno u odnosu na kost-efektivnost kod visokorizicnoh grupa. Promene u mortalitetu ostvarene u ovom period rezultat su ukupnog delovanja zdravstvene sluzbe. osobe visokog socioekonomskog statusa. Intervencije koje su koriscene u novosadskom CINDI program su imale za cilj da: a) sprece stetno ponasanje b) potpomognu modifikovanje vec formiranih stetnih navika i usvajanje alternativnog ponasanja c) uticu na ranu detekciju prekursorskih stanja u asimptomatskom stadijumu i rano otkrivanje d) unaprede rani i adekvatni tretman i rehabilitaciju U analizama uspeha programa registruju se promene i nivoa rizicnih faktora u zajednici. Mamografija. Radi se o sirokoj lepezi bolesti (KVB. Page1 . nerotkinje ili prvo radjanje posle 30godina. socio kulturni. Sada socijalno-medicinski i ekonomski problem predstavljaju masovne nezarazne bolesti (MNB). Metodologija prevencije i kontrole masovnih nezaraznih bolesti Zdravstveno stanje stanovnistva trpi kvalitativne promene. Ova strategija tezi da otkloni osnovne uzroke bolesti ili potpomazuce faktore i ona je po svojoj strategiji radikalna. Kod populacione se tezi kontroli determinanti incidence u stanovnistvu (zakljuceno je da je najveci broj obolelih iz mase ljudi sa blago povisenim vrednostima faktora rizika). Direktni uzrocnici MNB u najvecem broju slucajeva nisu poznati ili su u fazi jos uvek nedovoljeno preciznih podataka. Udruzenost faktora visestruko povecava rizik razvoja bolesti. maligne neoplazme. Ona nije povezana sa staroscu cak sve vise oboljevaju radno aktivni pacijenti. Visokorizicna strategija je tradicionalni medicinski pristup kojim se tezi identifikovati osobe pod rizikom za nastanak bolesti i podvici tretmanu. ekonomski. Broj muskaraca pusaca se smanjio a zena povecao. oba pola su povecali fizicku aktivnost. premda se radi o najznacajnijoj formi karcinoma i on nema mnogo uticaja cak i kada pomaze detekciji karcinoma u ranim fazama. a promene u morbiditetu su iskljucivo rezultat mera primarne zdravstvene zastite koje su dovele do redukcije rizicnih faktora i izvesnih promena u zivotu. ona nije radikalna i sa ogranicenim je potencijalom. dijabet…) koje pokazuju visoku frekvencu i dinamiku rasta. hronicne bolesti respiratnog i digestivnog trakta. Nazalost. Nazalost. fizicki i bioloski uslovi zivota. fizikalni pregled od strane lekara i samopregled su generalno prihvaceni i kao efikasne metode ranog otkrivanja karcinoma dojke. U njih spadaju. U viskorizicne grupe za razvoj karcinoma dojke spadaju: zene preko 40 godina. sa prethodnim karcinomom. osobe s pozitivnom porodicnom anamnezom. posle 40godine jedan u dve godine. sa benignom bolesti. Njihova opsta karakteristika je rani pocetak. MNB su univerzalna oboljenja.populaciona i visokorizicna. ova strategija je od male koristi za pojedinca i slaba je motivisanost individua ali i lekara. a posle 50 jedan godisnje. karakteristike osobe. Testovi nisu seznsitivni i specificni te se ne preporucuje njihova primena.

Pored medicinskog radnika i lekara veliki znacaj imaju i genetska savetovalista kao i drugi sektori javnog informisanja. Decaci su vise zeljeni sto je vezano sa misljenjem da je zena slabijeg ekonomskog potencijala. morbiditetom. Zene cine vulnerabilnu kategoriju i one vise pate u odnosu na muski deo stanovnistva zbog niskog statusa u drustvu. vanmatericna trudnoca. gde je velika nezaposlenost. stava. a za dete pothranjenost. Iako nema mnogo istrazivanja o efektima alkohola na zene zna se da su one osetljivije na alkohol od muskaraca. Nazalost ovo pravo nije dostupno mnogim zenama sveta. Manje od polovine se obavlja uz pomoc priucene osobe a manje od 30% u zdravstvenim sutanovama. nepismenost a zdravstvena sluzba nerazvijena stvara problem u vezi sa ishranom. Medjutim. Hemoragija. porodi i abortusi koji znatno ugrozavaju zdravlje zena i dece. Pusacke navike opadaju medju muskarcima a rastu medju zenama sto se pokazuje u povecanju bolesti srca i karcinoma pluca. verovanja. Prevalenca pusenja i potrosnja alkoholnih pica raste medju zenama u mnogim delovima sveta iako je alkoholizam tesko definisati i meriti. s tima sto su decaci vise zeljeni. On treba da pruzi informacije o kontracepciji i stetnosti abortusa koji je. bez obzira na sve broj dece varira od podrucja. Sa njim su udruzene povrede polnih organa. za razliku od razvijenih zemalja gde je preko 99% porodjaja uz strucnu pomoc. emocionalne posledice. planiranje porodice Pravo na zdravlje je osnovno pravo svake osobe i ono znaci pravo svake osobe da zivi u sredini sa minimumom zdravstvenih rizika i pristupacnom zdravstvenom sluzbom koja ucestvuje u ocuvanju i unapredjenju zdravlja pojedinca i stanovnistva. zaposlena zena nije lisena rada u domacinstvu i vaspitanju dece sto dovodi do fizicke iscrpljenosti. Za majku zavise da li su rane ili kasne. abortusi i sepse su medju vodecim uzrocima smrti. Ilegalno izvedeni abortusi su od posebnog rizika za zdravlje zene. mortalitetom i kvalitetom zivota. Vezno je da zdravstveni radnik bude deo planiranja porodice. nazalost.Tamara Alfirević 2012. morbiditet. vrednosti i odnosa drustva prema zenama. Suocene sa nezeljenim trudnocama zene izlaz traze u vestackim prekidima koji se neretko zavrsavaju sterilitetom pa i smrcu. Pobacaj bilo koje vrste je stetan i ima teske posledice. prati kretanje telesne mase. Stope mortaliteta su najvise gde je zdravstveno stanje u celini losije. Page1 . Oni omogucavaju zenama da kontrolisu broj i razmak izmedju trudnoca. teske poslove. Povecana upotreba oralnih kontraceptiva se dovodi u vezu sa razvojem bolesti cirkulatornog sistema i karcinoma. U sprovodjenju zastite zena pored aktivnosti na planiranju porodice. Zdravlje zena je ugrozeno kroz ishranu. stresa i anksioznosti. neadekvatna zastita i emocionalne posledice nezeljenog deteta. poseban znacaj se stavlja na zdravstvenu zastitu trudnica kod kojih se u period trudnoce. Planiranje porodice podrazumeva pravo roditelja da odlucuju o broju dece i intervalima izmedju porodjaja. krvarenja. U zemljama u razvoju perenatalna zastita gotovo da i ne postoji. sterilitet. hronicna zapaljenja. Rizik je veci sto je devojka mladja. Pored toga. pritiska. Zaposlene zene u zavisnosti od oblasti imaju povecan rizik da obole od odredjenih bolesti. Mnoge zemlje uvode regulisanje donje granice sklapanja brakova. kako prenatalnog morbiditeta i mortaliteta zena tako i obolevanja i smrtnosti novorodjenceta. Koriscenje sredstava za kontrolu radjanja kao i abortus i sterilizacija su sve cesci u savremenom drustvu. rastom i razvojem. U periodu adolescencije su znacajni rani brakovi. malnutriciju i nize obrazovanje. S druge strane. hormonski poremecaj. U fertilnom periodu (15-49) zdravlje zene je pod uticajem njene reproduktivne i materinske uloge. emocionalne posledice zbog nezeljenog deteta. vrse laboratorijske analize. infekcije. Velika porodica u nepovoljnim socioekonomskim uslovima. Veliki uticaj na zdravlje zena ima obrazovanje i zaposlenje. to jos nije u dovoljnoj meri uticalo na odredjena drustva. Ima zena koje ne mogu da zatrudne i radi se na nacinima kako ima se moze pomoci. Ovi pregledi su najbolja prevencija. najrasirenija forma kontrole radjanja. U mnogim zemljama je abortus legalan ali samo zato da se ne bi vrsio nelegalni abortus koji je cesto fatalan za zene. Zdravlje porodice. eklampsa. žena. mora se uzeti u obzir da sve zene ne zele da budu majke i ne treba ih porediti sa onima koje to zele. U najadekvatnije metode spada primena kontraceptivnih sredstava ali i pored toga dolazi do nezeljenih trudnoca. nelegalni abortusi. pored redovne kontrole toka trudnoce. I samo koriscenje snaznih kontraceptivnih sredstava je praceno odredjenim rizikom. 16. U odredjenim zemljama decaci se duze doje dok devojcice vise umiru. Razlozi zasto treba planirati porodicu se ticu i majke i deteta.

TBC. prati rast i razvoj je znacajna mera prevencije. Alkohol se koristi sve ranije. Broj stanovnika u gradu je u porastu bilo zbog edukacije ili zaposlenja. na poslu i sportu a oni su i glavni uzrok smrti u saobracajnim nestecama. Sto se ranije pocne to je skracenje ocekivanog trajanja zivota vece. Alkohol utice na odnose medju ljudima. Porodica. Broj samoubistava je u porastu.Posebno su vulnerabilne izbeglice i zrtve rata. Kognitivni razvoj od 5 do 9 godije je karakterisan zeljom za ucenjem. stampe. neuspeh u skoli. ali je problem sto iz straha i sramote mladi ustrucavaju da im se obrate. a socijalni faktori su najznacajniji. Ubrizgavanje droge se dovodi u vezu sa HIV infekcijom i sledstvenim AIDSom zbog zajdenickog koriscenja zarazenih spriceva. Takodje se povezuje sa kriminalnim ponasanjem i prostitucijom. a teski alkoholicari imaju veci rizik od karcinoma. narkomanija. Trudnice koje piju izlazu svoje dete riziku od ostecenja mozga. Skola i uopste edukacija. Neki od problema koji se javljaju u detinjstvu a imaju efekta na adolescenciju su: malnutricija i napusteno dete (zdravstveno) . Prekomerna ishrana. alkoholizam. rane trudnoce i abortusi. da se suoce sa nizom problema bez roditeljske podrske a to vodi porastu mentalnih i bihejvioralnih problema. nezaposlenost. poremecaja u rastu. Industrijalizacija i socijalne promene su kreirali nove nutritivne problem.omladina) jeste brz rast i fizicki razvoj. s tim sto veze sa porodicom slabe a raste znacaj vrsnjaka. U ovom periodu je rizik umiranja nizak no jos uvek su stope mortaliteta neprihvatljivo visoke a sve veci znacaj imaju samoubistva. bracnu nestabilnost.hronicne bolesti i psiho socijalne probleme. postera. Page1 .Tamara Alfirević 2012. a to je i period traganja za sopstvenim identitetom i trazenje mesta u drustvu. savetovalista za planiranje porodice su ustanove koje u mnogome mogu pomoci mladima za resavanje i prevenciju mnogih problema. televizije. Od 14 do 18 uticaj skole se zavrsava. alkoholizam.nezdrava okolina. narkomanija su veliki problem mladih. a uticaj makrosredine raste. neodgovorno roditeljstvo. Pusenja. Period detinjstva je znacajan u smislu sto svi problemi koji se tad jave mogu uticati na samu licnost. bolesti srca. Stabilnost je znacajna za mlade osobe s toga su migracije u porastu. duvana i droge. alergija i hronicne respiratorne bolesti. mnoga deca sa genetskim i metabolickim oboljenjima prezivljavaju period adolescencije ulazeci u zrelo doba.opadanje intelektualnih mogucnosti. pusenje. Pusenje je najrasirenija navika vezana za zdravlje. Time se postizu jaci efekti ali i teze posledice. pravilne ishrane i stetnosti alkohola. Rano otkrivanje osoba koje su podloznije ovim problemima je dobro za prevenciju i obezbedjenje zdravog i produktivnog zivota pojedinca. U fazi adolescencije dete je sposobno da razmislja apstraktno i bude nezavisno. Moguca su ekstremna ponasanja. aktivnosti. Da bi se popravilo zdravstveno stanje maladih neophodno je informisanje i sticanje znanja o dobrobitima higijene. Problemi u doba adolescencije: besposlicenje. Zdravlje dece i omladine Jedna od najvaznijih bioloskih karakteristika dece i adolescenata (deca cine uzrast od 0 do 14 godina s tim sto se po definiciji SZO starost od 10 do 19 naziva adolescencija a od 15 do 24. Period puberteta 10-13 gdine je udruzen sa fizickim i seksualnim promenama. a da se konsekvence protezu do najdublje starosti. Povrede cesce kod muskaraca i komplikacije trudnoce i porodjaja su znacajan uzrok smrtnosti. filmova. Zahvaljujuci mogucnostima savremenog tretmana i zastite. Industrijski razvoj je uticao na eliminaciju starih problema vezanih za siromastvo i nepismenost ali stvara nove. mentalnoj retardaciji. 17. suicidalni pokusaji. isl. Dok je u periodu odojceta deta potpuno zavisno od majke. Sistematski pregled kojim se vrsi klinicki pregled po sistemima. visoka aktivnost a kod dece i velika pokretljivost i potrebe za istrazivanjem okoline. bilo da su psihicki ili zdravstveni. hendikep. narusena porodica. U tom period socijalizacije dete se uci da deluje kao clan drustva i da zivit u zajednici sa drugima. postaje sve veci problem kako zbog rastuce prevalence tako i zbog saznanja da koreni leze u detinjstvu. sluzba socijalne zastite. razgovorom…Zdravstveni radnici su znacajni u edukaciji mladih. Starost mladih koji koriste droge sve je niza. ta zavisnost se smanjuje dok se psihicke funkcije razvijaju do nivoa da se govori o detetu kao licnosti. Hronicne bolesti su poseban problem jer je sa industrijalizacijom doslo do povecanja bolesti kao sto su maligne bolesti. posebno gojaznost. skola. drugovi i zajednica igraju znacajnu ulogu u socijalizaciji dece od 10 do 13 godine. Mladi migranti su prinudjeni da prihvataju nove kulturne obicaje i navike. poremecaj ponasanja i nezaposlenost i losa ishrana (socijalno) . Zdravlje dece i mladih je pod snaznim uticajem sve prisutnijih stetnih navika i ponasanja. Ovo informisanje se moze sprovesti putem radija. delikvencija. a koriscenje vise droga je sve cesce. malnutricije i ciroze jetve.

Negova podela je: 1. Vecina starih osoba ima hronicne probleme. model budzetske podrske. zbog toga mere odrzavanja promocije zdravlja treba da budu prvenstveno usmerene na odrzavanje rezervi bioloskog kapaciteta. Bridgman ima drugaciju podelu a kao indikator koriscenja zdravstvene zastite uzima se prosecan broj poseta zdravstvenoj ustanovi. radnim i drugim uslovima. slabe cula. ali oni u glavnom ne ogranicavaju njihove svakodnevne aktivnosti. Severna Amerika. Starenje nije isto kod svih ljudi zbog razlika u konstituciji. Vazno je istaci da je ogromna vecina starih osoba u razvijenim zemljama zdrava. Slabosti. Direktno placanje podrazumeva da pacijent licno placa uslugu koja mu se refundira ili to Page1 . Novi Zeland Australija 3. Mozak nema tu sposobnost. socijalisticke zemlje Pored ova tri on uvodi i prelazni koji svrstava u Britaniju i Svedsku kao prelazni oblik izmedju zdravstvenog osiguranja i nacionalne zdravstvene sluzbe. Drugi indikator su troskovi za zdravstvenu zastitu. Zdravstvene mere koje pomazu starima:  Fizicka aktivnost  Odrzavanje funkcionalne sposobnosti  Pomoc u kuci  Patronazna sluzba i kucna nega  Mere samopomoci u tretmanu hronicnih stanja (ustanove) 19.Evropa. Ovo je nesto cemu je covecanstvo tezilo ali to nosi i nove izazove i nove zahteve. ogroman pritisak pacijenta na sluzbe i nedostatak zdravstvenih kadrova 2. Porast ucesca starog stanovnistva uz opadanje nataliteta uticalo je na znacajne izmene u starosnoj strukturi stanovnistva. nacinu ishrane. model nacionalne zdravstvene sluzbe. Nacionalni sistemi zdravstvene zastite se veoma razlikuju tako da ih je tesko grupisati u smislu mogucih modela. Zdravlje starih osoba Jedno od najvecih dostignuca u razvoju savremenog drustva je porast ocekivanog trajanja zivota. Pored navedenih individualnih razlika treba ukazati i na razlike u pogledu zdravstvenog stanja medju starim osobama. Preventiva i kurativa su odvojene.besplatna zdravstvena zastita za najsiromasnije slojeve stanovnistva. lucenje zeludacnog soka. Postoje naucni dokazi o povezanosti socijalne sredine i duzine zivota kao dokazi da socjalna i psiholoska funkcija ima pozitivan uticaj na fizicku sposobnost. sto predstavlja tradiciju. posebno u odnosu na zdravstvenu sluzbu i socijalnu zastitu. kao ni ocno socivo. 18. Jedna od najznacajnijih karakteristika procesa starenja je konstantno gubljenje rezervi bioloskog kapaciteta koji se izrazava u razlici izmedju maksimalnog kapaciteta i kapaciteta neophodnog za odrzavanje svakodnevnih funkcija. Ono predstavlja tihi ali progresivni process koji postepeno dovodi do opadanja funkcije celog organizma. smanjuje se funkcija endokrinih zlezda. stilu zivota. Oko 25% osoba starosti iznad 70 godina ima poteskoca a polovina njih zahteva pomoc. Uspeh lecenja zavisi od rezervi bioloskog kapaciteta.Sistemi zdravstvene zaštite u svetu. Starenje ima dva oblika: morfolosko i funkcionalno. Vecina definicija starenja smatra da je starenje progresivno opadanje vitalnih funkcija organizma. smanjuje se adaptacija na uslove spoljasnje sredine.Tamara Alfirević 2012.nedovoljno finansijskih sredstava. da aktivno obavlja svoje socijalne i druge funkcije i da su nezavisni clanovi drustva. zapadnoevropske zemlje-visok stepen liberalizacije. Troskove preventive snose lokalni budzeti a kurativa se placa iz osiguranja ili centralnog budzeta. Rad lokomotornog sistema opada. model zdravstvenog osiguranja. Organi razlicito stare u zavisnosti od toga da li imaju mogucnost regeneracije ili ne. Po Terrisu nacionalni sistemi se mogu grupisati u tri osnovne grupe: 1. rad bubrega. Poslednjih godina je ustanovljeno da bolest i onesposobljenost nisu automatski pratioci.centralizovana sluzba i budzetsko finansiranje.

biohemičar – sa završenim odgovarajućim fakultetom zdravstvene struke  Drugi zdravstveni radnik – sa završenom odgovarajućom visokom. One zasnivaju svoju zdravstvenu sluzbu na savremenim principima i na primeni tradicionalne medicine koja se odrzava od najstarijih vremena. farmaceut med. Tajland. Bolnice za lecenje mentalnih bolesti i tuberkuloze su u javnom vlasnistvu. doktor stomatologije. odnosno srednjom školom zdravstvene struke Zdravstveni radnik može samostalno (bez neposrednog nadzora drugog zdravstvenog radnika) pružati zdravstvenu zaštitu ako je: • obavio pripravnički staž i položio stručni ispit • upisan u imenik komore • dobio. 6. U pocetnom periodu su sve zemlje trosile mala sredstva kojima su raspolagale na izgradnju velikih bolnica od kojih mnoge nisu izgradjene a druge se nisu mogle odrzavati. kao i lica sa završenom drugom školom zdravstvene struke. višom. zemlje u razvoju pod uticajem zapada. Egipat. Tek usvajanjem koncepta primarne zdra zastite dolazi do razvoja sistema. Centralizovana zdravstvena sluzba. dipl. kao i radi dobijanja. socijalisticke zemlje. Severna Amerika. odnosno farmaceutski fakultet. Zdravstveni radnik. 2. umesto njega direktno placa osiguranje ili drugi obveznik placanja.zdravstvene sisteme karakterise privatno vlasnistvo zdravstvenih ustanova. odnosno obnovio odobrenje za samostalan rad (licenca) Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa važećom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike. kursevi i dr. odnosno obnavljanja licence. Centralni zdravstveni organi su nacionalni saveti za zdravlje koji imaju funkciju planiranja i kontrole nad zdravstvenom i farmaceutskom sluzbom. sve zemlje članice bi trebale da osiguraju da svi profesionalci u oblasti zdravstva i drugih sektora imaju usvojeno odgovarajuće znanje. god. Vanbolnicka sluzba se obavlja preko lekara opste medicine ili privatnih lekara. Stručno usavršavanje zdravstvenih radnika podrazumeva sticanje znanja i veština u okviru: • specijalizacije i uže specijalizacije i • kontinuirane edukacije (stručni i naučni skupovi. farmaceut i . stomatološki. Oni imaju pravo i dužnost da se stručno usavršavaju radi održavanja i unapređenja kvaliteta svog rada.Najveci deo troskova za zdr zastitu je iz centralnog i lokalnih budzeta. Uloga zdravstvenih radnika u zdravstvenoj zaštiti i njihovo obrazovanje i usavršavanje Zdravstveni radnici su lica koja imaju završen medicinski. 3.dipl. seminari. 20.bez sopstvenih koncepta za razvoj. ove zemlje su prihvatile sisteme zdravstvene zastite zemalja svojih radnijih kolonizatora koje nisu mogle objektivno da primene.Kina. stavove i veštine potrebne za zaštitu i promociju zdravlja. Drzava obezbedjuje zdr zastitu siromasnijeg stanovnistva.menjaju sisteme od strogo centralizovanih i budzetski finansiranih u pravcu razvoja sistema zdravstvenog osiguranja. 5. Vanbolnicku zastitu sprovode lekari zaposleni u drzavnim institucijama ili privatni lekari. a koja neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi. Indija i jos nekoliko arapskih zemalja. Zdravstveno osiguranje je u rukama privatnih kompanija. zemlje u razvoju koje slede svoje tradicije. obrazovanje i korišćenje zdravstvenih kadrova treba da bude u skladu sa politikom Zdravlje za sve Cilj 18 politike evropskog regiona: »XXI cilj za XXI vek« odnosi se na razvoj ljudskih resursa za zdravlje: Do 2010.Tamara Alfirević 2012. Page1 .) Planiranje. skandinavske i druge zemlja. jaka podrska budzeta ali nedovoljno sredstava. u zavisnosti od stepena stručne spreme je:  Doktor medicine. 4.

preventivne. medicina rada). odgovara sadašnjim i budućim potrebama za ovim kadrom Sve zemlje članice moraju imati odgovarajuće kapacitete za obuku u okviru specijalizacija iz javnog zdravlja. menadžmenta i kliničke prakse Obrazovanje profesionalaca iz srodnih sektora treba da uključi osnovne principe strategije »Zdravlje za sve«. pravno ili fizičko lice. pripremajući ih da obezbeđuju promotivne.Tamara Alfirević 2012. a mogu se obavljati i druga specijalističko-konsultativna delatnost (koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem). kurativne i rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta Sistem planiranja bi trebao da omogući da broj i odnos između tipova zdravstvenih radnika koji se obrazuju za ovu struku. a posebno znanje o tome kako rad ovih sektora može da utiče na determinante zdravlja 21. zdravstvena zaštita zaposlenih (tj. osnivaju se u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova koji se utvrđuje na osnovu: • Plana razvoja • Zdravstvenog stanja stanovništva • Broja i starosne strukture stanovništva • Postojećeg broja. pod uslovima propisanim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. • • • • Obezbeđivanje profesionalaca u oblasti zdravlja treba da bude bazirano na principima strategije »Zdravlje za sve«. farmaceutska zdravstvena delatnost. Uloga zdravstvenih ustanova u sistemu zdravstvene zaštite VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA • DOM ZDRAVLJA • APOTEKA • BOLNICA (OPŠTA I SPECIJALNA) • ZAVOD • ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE • KLINIKA • INSTITUT • KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR • KLINIČKI CENTAR Zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika. sanitetski prevoz. kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova • Stepena urbanizacije. a mogu se osnovati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini. autonomna pokrajina. Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u državnoj svojini. Izuzetno u domu zdravlja se može organizovati porodilište i stacionar za dijagnostiku i Page1 . razvijenosti i saobraćajne povezanosti pojedinih područja • Jednake dostupnosti zdravstvene zaštite • Potrebnog obima određenog nivoa zdravstvene delatnosti • Ekonomskih mogućnosti Republike ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU DOM ZDRAVLJA U domu zdravlja obezbeđuje se najmanje: • Preventivna zdravstvena zaštita • Hitna medicinska pomoć • Opšta medicina • Zdravstveno vaspitanje • Zdravstvena zaštita žena i dece • Patronažna služba • Laboratorijska i druga dijagnostika U domu zdravlja obezbeđuje se i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. lokalna samouprava. fizikalna medicina i rehabilitacija.

zdravstvenim radnicima. ginekologije i akušerstva i opšte hirurgije • Laboratorijsku. koja obuhvata: • promociju zdravlja. zdravstvenim ustanovama. odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i • unapređenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i medicinskih sredstava • promet na malo lekova i medicinskih sredstava • praćenje savremenih stručnih i naučnih dostignuća u oblasti farmakoterapije i pružanje • informacija građanima. RTG i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnošću • Anesteziju sa reanimacijom • Ambulantu za rehabilitaciju • Farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke apoteke SPECIJALNA BOLNICA – (za određene bolesti ili određene grupe stanovnika) Specijalna bolnica obavlja: • specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana • laboratorijsku i druga dijagnostiku Page1 . pedijatrije.Tamara Alfirević 2012. delatnost opšte medicine i zdravstvena zaštita dece) APOTEKA Zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou. privatnoj • praksi i drugim zainteresovanim subjektima o lekovima i određenim vrstama • medicinskih sredstava • davanje saveta pacijentima za pravilnu upotrebu lekova i određenih vrsta medicinskih • sredstava • izradu magistralnih lekova • druge poslove. u skladu sa zakonom Apoteka može u svom sastavu imati i galensku laboratoriju i može organizovati ogranak apoteke ili jedinice za izdavanje gotovih lekova ZAVOD Zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva. lečenje akutnih i hroničnih bolesti kao i zdravstvene ambulante i zdravstvene stanice (obavlja se najmanje hitna medicinska pomoć. Ona mora imati organizovane službe najmanje za: • Prijem i zbrinjavanje hitnih stanja • Obavljanje specijalističko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine. odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti zdravstvene zaštite Zavod se osniva kao: • Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata • Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika • Zavod za hitnu medicinsku pomoć • Zavod za gerontologiju • Zavod za stomatologiju • Zavod za plućne bolesti i TBC • Zavod za kožno-venerične bolesti ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA SEKUNDARNOM NIVOU OPŠTA BOLNICA Pruža zdravstvenu zaštitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti.

U skladu sa delatnošću koju obavlja mora imati organizovane službe propisane za opštu bolnicu i može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Pored uslova propisanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Predlaže elemente zdravstvene politike. ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA VIŠE NIVOA ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE 1. Može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva i izveštava nadležne organe i javnost 2. • farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolničke apoteke Opšta i specijalna bolnica moraju obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i: • sanitetski prevoz za upućivanje pacijenata na tercijarni nivo • snabdevanje krvlju i krvnim produktima • službu za patološku anatomiju ZDRAVSTVENE USTANOVE KOJE OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA TERCIJARNOM NIVOU KLINIKA Obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz određene grane medicine/stomatologije. Pored uslova propisanih za opštu bolnicu. Prati. organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na: • obavljanje visokospecijalizovane specijalističko -konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti • obrazovno-nastavnu delatnost • naučnoistraživačku delatnost Obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničku zdravstvenu delatnost iz više grana medicine. Može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. kao i obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. planove i programe sa merama i aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva Page1 . kao i obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. odnosno oblasti zdravstvene zaštite. institut mora ispuniti i uslove koji su propisani zakonom kojim se uređuje oblast naučnoistraživačke delatnosti.Tamara Alfirević 2012. tako da čine funkcionalnu celinu. u granama medicine iz kojih obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati uslove predviđene za kliniku. ili samo visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili više grana medicine ili stomatologije. Prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovništva 3. INSTITUT Obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost. U skladu sa delatnošću koju obavlja mora imati organizovane službe propisane za opštu bolnicu. KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR Obavlja visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili više grana medicine. Može se osnovati samo u sedištu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke KLINIČKI CENTAR Objedinjuje delatnost 3 ili više klinika.

OSTALI ZAVODI KOJI OBAVLJAJU ZDRAVSTVENU DELATNOST NA VIŠE NIVOA: • Zavod za transfuziju krvi • Zavod za medicinu rada • Zavod za sudsku medicinu • Zavod za virusologiju. Ovom sistemu se zamera jer nije dovoljno kreativan za efikasnost i kvalitet zdravstvene zastite. Postoje cetiri osnovna izvor afinansiranja zdravstvene zastite: 1. Sve vise zemalja trazi novi sistem finansiranja.. 4. virusološke. drzavni budzet. vazduha. 22. serološke. Uslove i način unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova propisuje ministar zdravlja. broja zaposlenih i drugih propisanih uslova. 8. Sprovodi informisanje. dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite Planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika Podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Sprovodi primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja Sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na identifikaciji i rešavanju zdravstvenih problema stanovništva 10. Zatim. predmeta opšte upotrebe. 6. Page1 . vode. obrazovanje i obuku stanovništva za brigu o sopstvenom zdravlju Procenjuje efikasnost. uzimajuci u obzir uzroke koji su doveli do raskoraka izmedju potreba i raspolozivih sredstava. predmeta opste upotrebe. sanitarni nadzor. a kako pojedinac i porodica cesto nisu u mogucnosti da snose rizik bolesti. usklađuje i stručno povezuje rad zdravstvenih ustanova iz Plana mreže za teritoriju za koju je osnovan. vakcine i serume • Zavod za antirabičnu zaštitu • Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju Unutrašnja organizacija zdravstvenih ustanova Zdravstvena ustanova obrazuje organizacione jedinice u zavisnosti od vrste delatnosti.namena i obim sredstava je razlicita. 5. 7. drzava preuzima ulogu da omoguci ostvarenje zdravstvene zastite. Skoro u svim zemljama drzava putem budzeta obezbedjuje sredstva za sprecavanje i suzbijanje zaraznih bolesti. Politicke promene kao i troskovi vezani za proizvodnju lekova su takodje uticale na finansiranje zdravstvene zastite. Demografske promene su jedan od uzroka i one su uticale na rast troskova jer sve veci broj starih osoba i sve veci broj hronicnih bolesnika zahteva veci obim zdravstvene zastite i primenu skupih zdravstvenih tehnologija. zdravstvenu kontrolu vode. hemijske i toksikološke preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom životnih namirnica. 9. higijensko-epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu delatnost. kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti. Finansiranje zdravstvene zastite putem budzeta je imalo znacajnu ulogu u obezbedjivanju jednakih uslova u koriscenju zdravstvene zastite nezavisno od imovinskog stanja i mesta zivljenja i rada. Sarađuje sa drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji za koju je osnovan.Tamara Alfirević 2012. namirnica. Finansiranje zdravstvene zaštite i organizacija i funkcionisanje zdravstvenog osiguranja u svetu i kod nas Finansiranje zdravstvene zastite predstavlja jedan od najozbiljinijih problema sa kojima se suocavaju prakticno sve zemlje u svetu. kao i sa nadležnim organima lokalne samouprave i drugim ustanovama i organizacijama od značaja za unapređenje javnog zdravlja. Može obavljati poslove dezinfekcije. Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno-medicinsku.. Sve one preispituju nacin finansiranja zdravstvene zastite. dezinsekcije i deratizacije ako na području za koje je osnovan ne postoji druga zdravstvena ustanova koja obavlja te poslove. loordinira. Ona sprovodi bakteriološke.

2. Takodje je u nekim drzavama omoguceno da odredjen broj privatnih lekara drzi bolnicke krevete. efikasnosti i prihvatljivosti od strane svih ucesnika. inostrana pomoc.u mnogim zemljama jaca uloga privatnog sektora i rade se mnoge izmene da bi privatna praksa bila jednaka drzavnom sektoru. Mejdutim postoje i suprotni procesi gde se javlja problem jer stanovnistvo ne moze da placa usluge ili se osigurava. Pre izrade programa mora se izvrsiti analiza stanja koja obuhvata period od 10 godina u nazad. Ima i primera po kojima unutar drzavnih zdravstvenih ustanova finkcionisu privatne ordinacije. izvodi se pretpostavna kretanja u narednih 10 sa procenom kakvo bi stanje bilo ako se ne izvede program.bira se metoda koja daje najbolje rezultate uz najmanje stetnih dejstava. Cilj oba procesa je uskladjivanje troskova za zdravstvenu zastitu sa realnim finansijskim mogucnostima ali se pri tome ne sme gubiti iz vida da je zdravlje jedno od osnovnih ljudskih prava a jednakost u ostvarivanju zdravstvene zastite jedan od indikatora da li se to pravo postuje. pracenje i ocenjivanje rezultata. Npr: sigurniji je program koji ukljucuje aktivno istrazivanje TBC nego masovno radiofotografisanje Page1 . planiranja mera. Kritika proizilazi iz toga sto odredjene grupacije (urbane sredine. Ona ublazava stanje ali ne resava probleme. stariji) vise koriste zdravstvenu zastitu. mladi za stare. Detaljnije se analizira mortalitet.koriscenje naucnih saznanja i metoda u utvrdjivanju ciljeva. Kroz sistem osiguranja se ostvaruju dva osnovna principa efikasnost i jednakost u ostvarivanju zdravstvene zastite. Programiranje zdravstvene zaštite Prema SZO pod programom zdravstvene zastite se podrazumeva skup integrisanih aktivnosti usmerenih na ostvarivanje jednog ili vise ciljeva. zdravstveno osiguranje. bogati za siromasne. Ta pomoc se obicno usmerava na odredjene razvojne projekte zemalja u razvoju. Kada se iz analize dobije stanje u poslednjih 10 godina. Nacin placanja zdravstvenih usluga: • cena svake usluge • paket usluga • po danu boravka • placanje usluga na osnovu ugovora • placanje po glavi stanovnika • placanje programa • budzetski nacin placanja Ni jedan nacin nije savrsen i najcesce je stvar ugovora izmedju davalaca usluga i korisnika. Svaki program mora biti formulisan da sadrzi sledece parametre: → naucna zasnovanost. 4. siromasni. Jednakost je princip po kome zdravi placaju za bolesne. privatni izvor sredstava.Tamara Alfirević 2012. Monitoring znaci kontinuirano pracenje aktivnosti za vreme njihove primene sa ciljem da se obezbedi ostvarivanje programa onako kako je to predvidjeno. kapaciteti zdravstvenih ustanova i motivisanost sluzbe. Evaluacija je process utvrdjivanja ostvarenih ciljeva programa sa stanovista adekvatnosti. morbiditet. Efikasnost proizilazi iz ugovornih odnosa izmedju institucije i davalaca usluga. Program zdravstvene zastite moze biti opsti kada se njime utvrdjuju ciljevi za ukupno poboljsanje zdravstvenog stanja stanovnika u siroj ili uzoj zajednici i specificni kada se utvrdjuju ciljevi za promenu stanja u jednoj grupaciji stanovnistva ili u cilju kontrole jednog ili vise oboljenja ili zdravstvenog problema. 23. Svako placa doprinos srazmerno svojoj ekonomskoj situaciji a zdravstvenu zastitu koristi prema potrebi.je previse mala da bi dala vece efekte u pogledu finansiranje zdravstvene zastite. Npr: KVB se moze prevenirati redukcijom rizicnih faktora → sigurnost.jedan od razloga zasto se sve vise zemalja odlucuje za sistem zdravstvenog osiguranja je to sto on predstavlja dodatna sredstva za zdravstveni sektor. radna osposobljenost. 3.

To je process u kontinuitetu koji sluzi za periodicno sagledavanje ostvarivanja mera i aktivnosti. sta treba da sadrzi i u kakvom obliku prenese izvestaj. → ekonomicnost.vremenski period koji prodje od saznanja da jedan zdravstveni program moze biti adekvatno resen do pocetka primene programa. Program je adekvatan ako se njime resavaju najprioritetniji problemi.stepen uskladjenosti programa sa zdravstvenim prioritetima. Evaluacija u toku sprovodjenja programa se bavi pitanjima u vezi skorisnosti planiranih procesa.mogucnost prilagodjavanja programa promenjenim uslovima u toku njegovog izvodjenja. → ekspeditivnost. Standardi se izrazavaju zdravstvenim resursima potrebnim za ostvarivanje normative.odnos cena i rezultata ostvarenih programom.izbor najpogodnijeg programa sa stanovista ostvarivanja rezultata uz najmanje angazovanje sredstava. Drugim recima pri izboru metoda mora se voditi racuna da li se do istih rezultata moze doci jednostavnijm metodama. ne radi kontinuirano na otkrivanju i tretmanu hipertonicara koje je tacno utvrdjena procedura.koriste se tri tipa indeksa –indeks efekta. Izvestaj mora biti jasan. Prema usvojenoj metodologiji evaluacija pre usvajanja programa se zasniva na verovatnoci ishoda od pojedinih programa.odnos planiranih i izvrsenih procedura u odnosu na utvrdjene standarde. → adekvatnost. Korisnost jednog programa moze se oceniti u odnosu na: o indirektna ekonomska korist koja se vidi u boljem radu usled smanjivanja bolesti i povreda o usteda koja se postizu zbog smanjenja troskova slozenih procedura lecenja o direktna korist zbog poboljsanja zdravlja → fleksibilnost. odnosno koristi koje se ostvare u odnosu na placenu cenu. → svrsishodnost. pregledan.evaluacija ostvarenih rezultata i evaluacija procesa i 3 komponente: 1) utvrdjivanje stepena do koga su ostvareni postavljeni ciljevi 2) ocena kvaliteta ostvarenih ciljeva 3) odnos izmedju postignutih efekata preduzetih mera i utrosenih sredstava. fleksibilnosti i analize vrednosti rezultata u odnosu na situaciju. sa adekvatnim tabelama i grafikonima. Program se moze realizovati ako se. Zdravstvena tehnologija . kvalitetom i kvantitetom preduzetih mera i koriscenje raspolozivih sredstava. za uspesnu evaluaciju je postojanje normative i standarda. vreme u kom se odvija promena i obim ocekivanog efekta 2) izbor mera i indeksa. na primer. Ovaj faktor unosi novu dimenziju koja cini komparabilnim dva efektna programa. sto znaci da svaki program mora imati nekoliko varijanti. Evaluacija ima dva apekta. Zdravstvena tehnologija je veoma kompleksan problem i u njenom definisanju se najpre mora poci od zdravstva kao delatnosti. i da predstavlja objektivnu interpretaciju raspolozivih podataka bez previse naglasavanja ili kritikovanja.Tamara Alfirević 2012. Npr. Normativi su naucno utvrdjenje vrednosti zahteva za koriscenje zdravstvene zastite i izrazavaju se kao prosecne. putem monitoring treba da se otkrije i brzo reaguje ako se ne ostvarije aktivno otkrivanje hipertonicara… Monitoring ima ulogu u toku i na zavrsetku programa. Tehnologija u najsirem smislu oznacava nauku o vestinama i zanatima. Jedan od osnovnih preduslova. aktivnosti i upotrebe sredstava 3) selekcija programske situacije ukazuje na efekte koji nisu u vezi sa programskim aktivnostima nego su rezultat drugih uzroka 4) informacioni sistem-obezbedjuje rutinske statistike i dopunska istrazivanja 5) komparacija i analiza podataka je neophodna da bi se sa sto vise sigurnosti utvrdio i sto uspesnije izolovao odnos uzroka i posledice 6) prezentacija rezultata-treba paziti ko ce izvrsiti. → kvalitet. ekonomskih aspekta. interesantan. Monitoring je znacajna komponenta programa. → efikasnost.odnos izmedju dobijenog efekta i preduzetih mera i utrosenih sredstava. To je Page1 24. Da bi se mogla izvrsiti celovita evaluacija svaki program mora da sadrzi sledece: 1) definiciju ciljeva i svrhe protoka-bitan je sadrzaj cilja.

Tamara Alfirević 2012. Na razvoj mnogih lekova su imali veliki uticaj sve veci zahtevi za lekovima koji su rasli uporedo s razvojem metod aprevencije. Značaj lekova u zdravstvenoj zaštiti Lekovi imaju veoma znacjanu ulogu u zdravstvenoj zastiti stanovnistva. Utvrdjivanje fizicko-hemijskih karakteristika 3. identifikacija propusta u zdravstvenoj tehnologiji. a iako pomaze nova tehnologija ponekad moze da bude lose ekonomski procenjena a samim tim dovede do nezadovoljstva zdravrstvenom zastitom. Osnovni cilj uvodjenja nove tehnologije jeste povecanje nivoa zdravstvenih usluga i povecanja produktivnosti. poromocija i razvoj novih tehnologija i saradnja sa drugim zemljama Radi se na standardizaciji zdravstvenih tehnologija kojom se moze postici veca pokrivenost populacije u smanjenu cenu proizvodnje. Danas se sve vise govori o paketu koji cine razlicite tehnologije koje se medjusobno dopunjuju i potpomazu a sve u cilju efikasnijeg resavanja nekog zdravstvenog problema. distribucija razlicitih materijala. inovacijama i unapredjenju tehnologije. Danasnja moderna tehnologija je drustveno uslovljena. sirenje znanja. Predklinicka ispitivanja dejstva 4. Cena je veoma bitan faktor koji se uvek mora posmatrati u korelaciji sa drugim faktorom. U poslednjim godinama je doslo do porasta broja lekova koji nije u srazmeri sa stepenom poboljsanja zdravlja u svetu. sistemski niz aktivnosti upravljen ka resavanju nekog zdravstvenog problema. Otkrice leka je najcesce povezano sa naucno-istrazivackim radom 2.uloga i odgovornost ovog nivoa se ogleda u odgovarajucem pogodnom koriscenju zdravstvene tehnologije. Klinicka istrazivanja na dobrovoljcima. Ispitivanja posledica primene tehnologije obuhvata ispitivanja efikasnosti bezbednosti i cene. sirenju novih saznanja i evaluaciji 3. rano merenje aktivnosti i utvrdjivanje doze i terapeutska ispitivanja efikasnosti Page1 . nacinjen na osnovu raspolozivog naucnog. Faktori koji moraju biti zadovoljeni pri primeni neke tehnologije u primarnoj zdravtsvenoj zastiti se ne razlikuju od faktora pri primeni ostalih tehnologija u pogledu efikasnosti. Vazno je utvrditi koja je prednost u odnosu na upotrebu i cenu nove tehnologije u odnosu na staru. lokalni nivo primarne zdravstvene zastite. pristupacnosti i jednostavnosti… U zavisnosti od toga mozemo ukljuciti sledece tehnologije: → tehnologija koja se odnosi na licnu zdravstvenu zastitu → tehnologija koja se odnosi na administraciju i organizaciju → tehnologija koja se odnosi na druge aspekte U razvoju i primeni tehnologije u primarnoj zdravstvenoj zastiti razlicita je odgovornost i uloga raznih subjekata na razlicitim nivoima: 1. uloga drzave-najznacajnje funkcije drzave su planiranje i vodjenje zdravstvene politike. Jedan od veoma znacajnih aspekata tehnologije jeste i pitanje tehnologije u funkciji menadzmenta u zdravstvenim ustanovama. Predklinicka toksikoloska ispitivanja 5. Bezbednost se odnosi na verovatnocu i prihvatljivost nezeljenih posledica primene nekih medicinski tehnologija po zdravlje pojedinca. Efikasnost se moze definisati kao verovatnoca za pojedinca u definisanoj populaciji i neke medicinske tehnologije primenjene pod idealnim uslovima za dat medicinski problem. tehnickog i tradicionalnog znanja. Mnogi lekovi se stavljaju u promet bez obzira na zdavstvene potrebe stanovnistva. Ono predstavlja izbor izmedju razlicitih varijanti. saradnja i razmena znanja sa drugim zemljama 2. Svaki lek prolazi kroz slozenu procedure pre stavljanja u promet: 1. aktivnosti na internacionalnom nivou – funkcije koordinacije i podrske za uspesnu implementaciju tehnologije su skupljanje i sirenje informacija. 25. izvodjenje programa. dijagnostike i lecenja. SZO je ulozila velike napore da se dovedu u sklad realne potrebe i ekonomske mogucnosti zemlje u obezbedjivanju lekova.

Zahvaljujuci ovome je ustanovljeno da mnogi lekovi nemaju efikasnost koju su pokazivali u toku ispitivanja ili da imaju stetne efekte (Thalidomid). Istrazivanje je pokazalo da postoje razlike izmedju procenta izdatih recepata i troskova za lekove izmedju pojedinih lekara u istoj sredini. reklamiranje. Principi na kojima je zasnovana lista esencijalnih lekova su: dokazana terapeutska efikasnost. Samolecenje je dosta rasirena pojava koja predstavlja prvi korak u procesu upotrebe lekova. To se u teoriji desava iz 3 razloga: → nedovoljno precizno uputstvo lekara → razocarenje pacijenta kada izostane brzo poboljsaje → osecanje pacijenta da je uzimanje lekova znak hronicnog invaliditeta. prihvatljiv nivo sigurnosti i zadovoljavanje zdravstvenih potreba stanovnistva. Vec je pomenuto da koriscenje lekova ima tri aspekta: Medicinski aspect ukljucuje efikasnost leka u prevenciji i lecenju. U svakoj zemlji postoji zakonska regulativa u odnosu na lekove. Menjaju se propisi u smislu uvodjenja refundacije za naplacene lekove i liscno ucesce pacijenata u troskovima. ucesce troskova za lekove u ukupnoj zastiti. Ucesce pacijenata zavisi od vrste leka. diskriminaciju i socijalnu nepravdu (lek nije dostupan onima koji ne mogu da plate) i uticaj informisanja o pravilnoj upotrebi leka Ekonomski aspekti ukljucuju cenu lekova. Samolecenje je cesce kod zena. U prvoj grupi su tradicija. dijagnoze bolesti i socijalnog statusa pacijenata. informisanje. izrazava njegovu profesionalnu sposobnost i predstavlja uobicajeni kraj konsultacije. Ovde se radi o tome da pojedinac ili okolina smatraju da nece doci do ozbiljnih posledica ako uzimaju lek koji sami izaberu. zloupotrebu. Esencijalni lekovi SZO igra vaznu ulogu u resavanju problematike lekova. Nakon ovih faza se lek stavlja u promet ali se vrsi monitoring delovanja i evaluacija uticaja leka. Kao prednosti liste esencijalnih lekova navedene su:  smanjenje broja farmaceutskih proizvoda Page1 . Samo mali broj ljudi se obraca lekaru kada uoce simptome bolesti. uticaj farmaceutske industrije i mere zdravstvenih organa i zdravstvenog osiguranja. U drugoj grupi faktora su zahtevi i pritisak pojedinaca i grupa na lekara. Socijalno medicinski aspekti upotrebe lekova Upotreba lekova kao deo procesa zdravstvene zastite zavisi od ponasanja kako onih koji ih obezbedjuju i propisuju tako i onih kojima su namenjeni. Potpisivanje leka simbolizuje volju lekara da pomogne. naziv. Faktori koji uticu na propisivanje lekova se dele u odnosu na makronivo i na lekara pojedinca.Tamara Alfirević 2012. sto ne znaci da ce i svaki pojedinac sa svojim potrebama biti ukljucen. Prvenstveno su bile u vidu zemlje u razvoju koje nisu mogle da obezbede dovoljno lekova ni za najosnovnije potrebe. Komitet eksperata je 1979 utvrdio principe na kojima treba da se zasniva politika zemalja u oblasti lekova i izgradio model od 200 esencijalnih lekova. Propisivanje lekova od strane lekara. Zakonski propisi se razlikuju u odnosu na to da li je potreban recept. neadekvatnu upotrebu. Lista esencijalnih lekova je sacinjena tako da zadovolji potrebe vecine. starijih i bogatijih. rizik i posledice upotrebe leka i proporciju efekat/rizik koja se odnosi na nepropisno prepisivanje leka Socijalni aspect ukljucuje kulturu ponasanja stanovnistva u odnosu na lekove. Cene jednog istog leka visestruko se razlikuju od 10 puta u razlicitim evropskim zemljama. obrazovanje lekara i opsti uslovi u pogledu raspolozivih sredstava. Za pacijenta je to symbol zaiteresovanosti lekara za njegovo stanje. odnosno koriste lekove. Na odluku o propisivanju odredjenog leka utice ozbiljnost bolesti i ocekivana korist u odnosu na efikasnost leka i sporedni efekti. Medjutim dosta je zapazena pojava da lekari potpisuju recept bez veceg interesa u stanje pacijenta kao i da se pacijenti ne pridrzavaju uputstava lekara. Sve veci broj lekova u prometu nije rezultirao u smanjivanju nego u povecanju cena novih lekova. Ekonomski aspekti upotrebe lekova Cena lekova je problem sa kojim se suocavaju sve zemlje.

a postize najmanje moguci morbiditet i mortalitat u populaciji. Na kvalitet zdravstvene zastite uticu brojni faktori koji su medjusobno povezani i zavisni od drugih: * zdravlje i sistem zdravstvene zastite * zdravstveni radnici * korisnici zdravstvene zastite U obezbedjenu kontrole zdravstvene zastite se koriste slicne metode kao u industriji ali se vise paznje usmerava na process proizvodnje. 26. oba ova prustupa ne obezbedjuju objektivnost. interakcije sa drugim lekovima). stetni efekti.Tamara Alfirević 2012. Svakom lekaru i farmaceutu treba da su dostupne informacije o generickom nazivu.) Klinicke informacije (indikacije.. Kvalitet rada u zdravstvu predstavlja meru efikasnosti koja se odnosi na uticaj zdravstvene sluzbe ili programa u operativnom sistemu prema njihovom mogucem uticaju u idealnoj situaciji. Medjutim. Postoje i mnoge druge definicije kvaliteta zdravstvene zastite ali jos uvek nije postignut dogovor medju zdravstvenim radnicima u odnosu na jednu pogodnu definiciju. Njega mozemo da posmatramo i sa aspekta promene koje nastaju – da li se te promene odnose na patofiziolosko stanje ili psihosocijalno stanje. i to na nacin kako to preporucuje SZO. institucija i programa. Metode procene kvaliteta rada kombinuju oba pristupa (proces i ishod) i to su: a. metoda putanje – pracenje osobe od prvog kontakta sa zdravstvenom sluzbom b. ishod zastite je krajnji i konacni rezultat delovanja sistema za zdravstvene zastite na zdravlje pojedinca. 2. strukturu jedinice koja pruza zastitu-strukturu cine sve one varijable koje opisuju mogucnosti sistema da pruzi kvalitetnu zdravstvenu zastitu. antidote). mehanizam delovanja. metoda tragaca – posmatra se samo jedna bolest ili odredjeni deo populacije Page1 . Proizvodnja i promet lekova u nasoj zemlji regulise se saveznim zakonima. Prema Donabedianu postoje tri pristupa ocene i kvaliteta zdravstvene zastite odnosno tri grupe podataka u odnosu na: 1. Kao lekovi se smatraju: * gotovi lekovi * bioloski proizvoci (serumi vaccine) * lekovite supstance biljnog i zivotinjskog porekla od kojeg se izgradjuju lekovi po lekarskom receptu * zavojni material i sredstvo za sivenje rana * organ ii tkiva za transplataciju.  unapredjenje kvaliteta  stimulisanje lokalne farmaceutske industrije  pomoc najmanje razvijenim zemljama Lista esencijalnih lekova treba da se revidira prema potrebi ili jednom godisnje. upozorenja. Kvalitet odredjenog postupka obicno procenjuje ili grupa ciji su clanovi slicnog obrazovanja ili tim posebnih strucnjaka. procesi zdravstvene zastite pod kojima se podrazumevaju sve aktivnosti i postupci koje zdravstveni radnik prduzima sa pacijentom i za pacijente u sistemu zdravstvene zastite. duzina tretmana) predoziranje ( simptomi. Kvalitet zdravstvene zaštite Kvalitet zdravstvene zastite se moze definisati kao onaj stepen izvanrednosti postignut i dokumentovan u procesu dijagnoze i terapije koja se bazira na najboljem znanju. Sadasnja lista lekova sadrzi 270 lekova. Danasnje aktivnosti koje se odnose na obezbedjenje kvaliteta rada zdravtsvene sluzbe mogu biti podeljene na istrazivacke programe ciji su ciljevi definisanje faktora koji uticu na kvalitet i evaluaciju efektivnosti programa poboljsanje rada zdravstvene sluzbe. farmakoloske informacije (opis efekta. Procena procesa rada se bazira na postojanju odredjenih kriterijuma i standard kojima se utvrdjuju svi neopohodni elementi u toku terapije obolele osobe. vreme. Varijable se odnose na karakteristike zdravstvenih radnika. rezim doziranja (doza. 3.

a u cilju njenog efikasnog i efektivnog pristupa jesu: 1) metode koje se koriste moraju da se zasnivaju na identifikaciji i resavanju problema zdravstvene sluzbe i mogucnostima za unapredjenje zdravstvene zastite 2) u aktivnosti na obezbedjenju kvaliteta treba da se ukljuci i razmatranje efikasnosti i rizika kako bi se unapredila zastita koja pruza optimalnu korist uz minimalno kostanje 3) razmatraju se razvojni programi koji obezbedjuju emocionalne i socijalne aspekte kvaliteta zdravstvene zastite 4) aktivnosti na obezbedjenju kvaliteta treba da budu integrisani u funkciju upravljanja zdravstvenim ustanovama a ne izolovane 5) svi organizacioni nivoi zdravstvene zastite su pogodni za aktivnosti na obezbedjenje zdravstvene zastite 6) svi zdravstveni radnici imaju obavezu da ucestvuju u aktivnostima obezbedjenja kvaliteta Page1 . uporedjivanja i vrednovanja kvaliteta. terapiji i rehabilitaciji bira ona pomocu koje mogu da se postignu najbolji rezultati za odredjenu bolest (5D tj SBINN ili takozvani Starfijeldovi kriterijumi) Kriterijumi za procenu kvaliteta se mogu klasifikovatiu odnosu na njihove bitne karakteristike u tri glavne grupe: 1. medjutim. Bitno istaci da je nivo optimalnog kvaliteta promenljiv. kontrola kvaliteta je postupak po kojem se sprovodi ocean kvaliteta ukljucujuci i mere na osnovu uocenog nalaza.Zbog novih dijagnostickih i terapeutskih iskustva mogu nastati nove koristi. Po njoj je poboljsanje relativno jeftino u pocetku a zatim poskupljuje. Izmedju kvaliteta. medicinski izvestaj su skoro idealan izvor informacija. a osiguranje kvaliteta je preduzimanje pozitivnih mera da se osigura visok standard zastite. direktno posmatranje rada lekara zahteva velika ulaganja ali pruza sve podatke o lekaru d. 2. Emprijski kriterijumi su oni koji su bazirani na svakodnevnoj praksi. Eksplicidni kriterijumi su u napred pripremljeni za pojedine bolesti i stanja od strane grupe lekara eksperatana osnovu dogovora te je ovaj nacin pouzdaniji. 3. duzinu lecenja…. koristi i kostanja postoje razlicite veze i odnosi. idealni i empirijski kriterijumi – idealni kriterijum predpostavlja da znamo sadrzaj najvise moguce zastite u idealnim uslovima.Tamara Alfirević 2012. osetljivi i merljivi. podaci rutinske statistike – najgrublja procena kvaliteta zastite b. sto ne znaci da je pruzena zastita losa c.Medjutim. Leewis ukazuje na tri razlicite veze izmedju kvaliteta i kostanja: a) linearna i pozitivna korelacija – vece ulaganje bolji kvalitet b) povecano ulaganje rezultira navodno boljom zastitom c) kvadratna kriva za koju neki autori smatraju da je najbliza istini. mortalitet. U primeni razlicitih kriterijuma neophodno je da oni budu validni. mapa kriterijuma gde se od veceg broja mogucih metoda u dijagnostici. merenja. sa aspekta ishoda bolesti su bolji opsti kriterijumi koji se odnose na morbiditet. Sa druge strane. Medjutim. Lekar ocenjuje istoriju bolesti na osnovu sopstvenih kriterijuma te pouzdanost ovih procena je mala. implicidni i eksplicidni kriterijum. unapredjenje kvaliteta povecava korist ali do odredjene tacke posle koje relativno malo napredovanje u kvalitetu donosi velike koristi.ispitivanje stavova i karakteristika koje ne mogu biti proucavane direktno Cilj procene kvaliteta rada jeste obezbedjenje sto bolje zdravstvene zastite. realni. Izvori podataka su znacajni za procenu kvaliteta. ovo je nestvarno ali mu treba teziti. Ocena kvaliteta je postupak uocavanja. opsti i specificni kriterijumi – neki autori smatraju da su samo kriterijumi specificni za odredjenu bolest ili stanje objektivnih i da osiguravaju pouzdane komparabilne informacije. c. Svaki pacijent ima svoj zdravstveni karton koji daje istinitu sliku njegovog zdravstvenog stanja i lecenje. u praksi cesto ne sadrze standardne vec razlicite termine koji se razlikuju od lekara do lekara. indirektne metode. misljenje pacijenta e. Osnovni principi zdravstvene zastite. Najcesci izvori su: a.implicidni kriterijumi su bazirani na subjektivna misljenja lekara o pruzenoj zdravstvenoj zastiti.

Gradjani bi morali takodje da dele odgornost za svoje sopstveno zdravlje. One bi trebalo da osnaže zajedničko donošenje odluka pacijenata i zdravstvenih radnika o važnim problemima koji se odnose na dijagnostiku i lečenje i da promovišu sveobuhvatnost i kontinuitet zdravstvene zaštite unutar specifičnog kulturalnog okruženja. 7) sa obzirom na brze promene u zdravstvenoj zastiti. metode obezbedjenja kvaliteta su jos uvek u fazi ispitivanja. Da bi se garantovala solidarnost u sistemu zdravstvene zaštite.Tamara Alfirević 2012.Poboljšanje u zdravstvenom stanju stanovništva je pokazatelj razvoja jednog društva. njihova očekivanja koja se odnose na zdravlje i zdravstvenu zaštitu. obezbedjuju sve oblike rehabilitacije i obezbedjuju negu i adekvatan tretman onih koji pate i koji su u terminalnoj fazi bolesti. Ti principi izviru iz iskustava zemalja koje su već implementirale reforme zdravstvene zaštite i iz ciljeva evropskog programa "Zdravlje za sve do 2000". Formulisanje zdravstvene politike . zahteva efikasno korišćenje resursa u zdravstvu. Usmereni ka ljudima Reforme sistema zdravstvene zaštite bi trebalo da odgovore na potrebe gradjana uzimajući u obzir. putem demokratskih procesa. Orijentacija ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti Reforme. preveniraju i tretiraju oboljenja. jednakosti. Zdravstvene usluge su pri tome vrlo važne. To podrazumeva potpuni obuhvat stanovništva zdravstvenom zaštitom i ravnopravan pristup za neophodnu zdravstvenu zaštitu svim ljudima To. koja bi morala biti obzbedjena na način koji stavlja u odnos troškove sa efektima te zdravstvene zaštite (kostefektivan način). poboljšavaju kvalitet njihovog života. Fokusirani na kvalitet Svaka reforma zdravstvene zaštite mora imaati kao svoj cilj-pri čemu bi morala biti jasno formulisana i strategija za stalno unapredjenje kvaliteta zdravstvene zaštite. 27. solidarnosti i profesionalne etike. Reforme zdravstvenih sistema u svetu Svrha ove povelje je da artikuliše skup principa koji su integralni deo sadašnjih sistema zdravstvene zaštite ili koji mogu da poboljšaju zdravstvenu zaštitu u svim zemljama članicama SZO evropskog regiona. za uzvrat. Usmereni ka zdravlju Bilo koja značajnija reforma zravstvene zaštite bi trebalo da ima jasan cilj koji vodi unapredjenju zdravlja. Zasnovani na razumnom finansiranju Finansiranje sistema zdravstvene zaštite trebalo bi da osigura da se zdravstvena zaštita pruža svim gradjanima na prihvatljiv način. Zaštita i promocija zdravlja bi morali da budu prvenstveni zadatak svake društvene zajednice. tako da bi intersektorska saradnja trebalo da bude suštinska karakteristika reformi sistema zdravstvene zaštite. Page1 PRINCIPI UPRAVLJANJA PROMENOM U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE Sledeći principi su ključni da bi se uspešno upravljalo promenom (reformom) u sistemu zdravstvene zaštite. država bi morala da ima suštinsku ulogu u regulisanju finansiranja zdravstvene zaštite. Ova povelja je namenjena reformama zdravstvene zaštite u specifičnom kontekstu Evrope i usmerena je na principe koji bi zdravstvenu zaštitu tebalo prvenstveno i neprestano da vode ka boljem zdravlju i kvalitetu života svih ljudi. One bi morale da obezbede da mišljenje gradjana i njihov izbor neposredno utiču na sadržaj i način pružanja zdravstvenih usluga. Drugi sektori takodje doprinose očuvanju zdravlja i imaju odgovornost za njegovo poboljšanje. ali nisu jedini sektor koji utiče na blagostanje ljudi. posebno onih ciljeva koji se odnose na sisteme zdravstvene zaštite. sistemi zdravstvene zaštite je potrebno da budu: Vodjeni vrednostima Reforme sistema zdravstvene zaštite bi trebalo da budu vodjene principima ljudskog dostojanstva. sa primarnom zdravstvenom zaštitom kao osnovnom filosofijom trebalo bi da osiguraju da zdravstvene usluge na svim nivoima štite i unapredjuju zdravlje ljudi. zbog cega bilo koji pristup mora da bude fleksibilan. FUNDAMENTALNI PRINCIPI U evropskom kontekstu.

specijalizaciji i kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika. kvalitet pružene zaštite. Postupci sa preferencijama pacijenata i sa njihovim drugim pravima zahtevaju ekstenzivne. kao i odluke donesene od ekonomista i profesionalaca u zdravstvu. Jačanje menadžmenta Postoji potreba za razvojem skupa upravljačkih funkcija i javnozdravstvene infrastructure dopunjene zadacima koji vode ili utiču na ceo sistem da dostigne željena poboljšanja u zdravlju stanovništva. kao i usluge različitih socijalnih institucija. Postoji potreba za sveobuhvatnijom vizijom nego što je tradicionalna kurativna zaštita u obrazovanju. sporazumevanju. Reorijentacija ljudskih resursa za zdravstvenu zaštitu Pri pružanju zdravstvenih usluga.Tamara Alfirević 2012. Profesionalna organizacija i zdravstvena administracija bi trebalo da saradjuju aktivno sa zdravstvenim vlastima na promovisanju takvog koncepta razvoja. Država bi trebalo da postavi vrednosno orijentisane probleme na javnu raspravu i da osigura ravnomernu raspodelu sredstava i pristup zdravstvenim uslugama celokupnog stanovništva. upravljačke i tehničke odluke o sistemu zdravstvene zaštite bi trebalo da budu zasnovane na dokazima ako su oni dostupni. Saradnja medju njima zahteva neprestanu komunikaciju i odgovarajući referalni i informacioni sisstem. 3. Uvažavanje mišljenja i izbora gradjana Mišljenje i izbor gradjana bi trebalo da predstavlja značajan doprinos prilagodjavanju zdravstvenih usluga njihovim potrebama. To podrazumeva dostupnostjavno verifikovanih informacija o performansama (pokazateljima rada) zdravstvene službe. troškova i ishoda. Ona bi. Proces formulisanja politike trebalo bi da je zasnovan na široko postavljenom konsensusu svih relevantnih socijalnih aktera u mere u kojoj je to moguće. Odgovarajuće podsticaje bi trebalo uvesti za ohrabrivanje zdravstvenih radnika kako bi postali svesniji kvaliteta. Reforme bi trebalo kontinuirano pratiti i evaluirati na način koji je razumljiv za javno mnjenje. Razvoj i stalno unapredjenje kvaliteta u zdravstvu zahteva informacioni sisstem baziran na izabranim pokazateljima kvaliteta koji bi se ekstrahovali iz podataka o svakodnevnom radu i tako obradjeni vraćali lekarima. Potrebno je snažno promovisati razvoj menadžmenta jačanjem individualnih kapaciteta ka liderstvu. Kada god su mehanizmi tržišta primereni trebalo bi da podstiču kompeticiju za bolji kvalitet usluga i u korišćenju uvek ograničenih resursa u zdravstvu. ugovaranju sa osiguranjem. Učenje iz iskustva . Promene u pružanju zdravstvene zaštite 1. upravljanju listama čekanja i u postupku s žalbama pacijenata. odnosno rezultata rada. dnevne bolnice i kućnu negu i lečenje kad god je to potrebno. Regionalna mreža zdravstvene službe bi trebalo da bude osnažena i kost-efektivnija (sa boljim odnosom troškova i ostvarenih rezultata) što omogućava bolju organizaciju na hitne slučajeve i stimuliše saradnju izmedju bolnica i primarne zdravstvene zaštite. Kvalitet zaštite. 3. Dobro osmišljene strategije su heophodne za pomeranje radnih kapaciteta sa bolnica za akutnu hospitalizaciju na primarnu zdravstvenu zaštitu u zajednici. takodje. porodičnu zaštitu i druge oblike neformalne zdravstvene zaštite. Pojedinačne zdravstvene institucije bi trebalo da uživaju maksimalnu moguću autonomiju u upravljanju svojim resursima konzistentnu sa principima ravnopravne i efikasne zdravstvene zaštite. 2. Samozaštitu. 2. Page1 1. koja je u skladu sa socijalno-ekonomskim uslovima svake zemlje. medicinskim sestrama i drugim donosiocima odluka u zdravstvu. trebalo bi kombinovati i ravnopravno tretirati sa formalnom zdravstvenom zaštitom. Reforme zdravstvene zaštite bi trebalo da predstavljaju sastavni deo opšte politike "Zdravlje za sve". Ono treba uvažavati u odnosu na sadržaj zdravstvenih usluga. prevencija bolesti i unapredjivanje zdravlja bi trebalo da postanu integralni deo obrazovanja profesionalaca u zdravstvu. Najvažnije političke. 4. dogovaranju i komunikaciji i razvojem institucionalnih mehanizama za pružanje zdravstvene zaštite na delotvorniji i efikasniji način. trebalo da formuliše legislativu i preduzme inicijativu za regulaciju najvažnijih oblasti u zdravstvenoj zaštiti. veća pažnja bi se morala obratiti identifikovanju i stimulisanju odgovarajućih zdravstvenih profila koji bi trebalo da postanu deo multiprofesionalnog tima za sistem zdravstvene zaštite budućnosti. tačne i blagovremene informacije i edukaciju.

budući da se. Postojanje standardnih nomenklatura je od presudnog značaja u uslovima intenzivnih komunikacija. povreda i uzroka smrti). Primena savremenih sretstava za automatizaciju pretraživanja pretstavlja već dugi niz godina izazov za formulisanje sve šire lepeze klasifikacionih i nomenklaturnih sistema. u vremenu i prostoru. povreda i uzroka smrti inicijalno formulisanih u Engleskoj. Pod klasifikacionim sistemom se obično podrazumeva sistem označavanja čiji je osnovni cilj određivanja pripadnosti razmatranog objekta nekoj. Najšire prisutna klasifikacija u zdravstvu je Međunarodna klasifikacija bolesti (ranije Međunarodna klasifikacija bolesti. Postoji potreba za promovisanjem nacionalne i internacionalne razmene iskustava u izvodjenju reformi zdravstvene zaštite i podršci različitim inicijativama za reforme. možda jednako dugom kao i istorija ljudskog društva. u njenom sklopu. Pojedinačna strukovna udruženja su. formirali različite nomenklaturne i klasifikacione sisteme.proširenje kodne reči kod nekih dijagnoza .uvođenje klasifikacije postupaka u medicini . godine. sa ciljem njihovog jedinstvenog prepoznavanja i razumevanja . prema nekim izvorima. Na toj konferenciji prvi put učestvuje i delegacija tadašnje Jugoslavije. datira od 18. Savremena medicina je u tom pogledu više sklona tipizaciji nego individualizaciji. posebno u novije vreme.Tamara Alfirević 2012.Cilj Međunarodne klasifikacije bolesti pretstavlja stvaranje podloge za praćenje. prisustvo klasifikacionih sistema. Međunarodna klasifikacija bolesti Međunarodna klasifikacija bolesti pretstavlja jedan od najstarijih klasifikacionih sistema u zdravstvu. Istorijski. sa ciljem diferenciranja različitih kategorija pojedinačnih objekata i/ili pojmova. pa je. Dva pojma koja smo do sada pomenuli: klasifikacioni sistemi i nomenklature (nomenklaturni sistemi) zahtevaju preciznu definiciju pre dalje elaboracije ove teme. lečenja.objedinjavanje prirode i spoljnog uzroka povrede kod liste za klasifikaciju povreda . standardima i klasifikacijama stara je koliko i sam čovek. godine kroz aktivnosti studijske grupe i koordiniranje od strane Centra za klasifikaciju bolesti pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. unapred definisanoj grupi. kao oblast sa izuzetno dugom tradicijom. obiluju različitim formama označavanja i klasifikovanja objekata razmatranja. Nomenklature pretstavljaju sisteme pomoću kojih se određenim objektima i/ili pojavama dodeljuje simbolička pretstava.nezavisan sistem šifriranja sa četiri mesta za klasifikaciju histološki različitih neoplazmi . pojava koja ima izuzetnu propulzivnost. Ova podrška bi morala biti zasnovana na dobro vrednovanoj bazi podataka u odnosu na reforme sistema zdravstvene zaštite u drugim zemljama i sa shvaćenim i na odgovarajući način uvažavanim kros-kulturalnim razlikama u zdravstvenoj zaštiti tih zemalja.Potreba za izučavanje osobina pojedinačnih grupa i stvaranje tipova koji se mogu jedinstveno tretirati. poređenje.uvođenje klasifikacije oštećenja i hendikepa. pretstavlja ishodište medicinske dijagnostike i medicinske terapije. razvoj savremenog koncepta klasifikacije bolesti. ali van okvira Međunarodne klasifikacije bolesti Page1 . koja je doživela 10 (deset) revizija i pretstavlja sretstvo za iskazivanje morbiditeta i mortaliteta u sklopu Svetske zdravstvene organizacije. ishoda lečenja i smrtnosti. nakon opsežnih priprema koje su počele 1969. Često se klasifikacioni i nomenklaturni sistemi poistovećuju ili im se značenje zamenjuje.uvođenje diferencijacije dijagnoze po etiologiji(+) i manifestaciji bolesti(*) kao i nekoliko značajnih dopuna: . čiji je ona intelektualni proizvod. održana je u Ženevi 1975. Ona je donela niz novina: . veka. Međunarodna konferencija za IX-reviziju. i najšire primenjivan standard za klasifikaciju i tipizaciju. koja je po nekim autorima osnova evolucije čoveka. kroz istoriju razvoja medicinske misli i znanja. mada se smatra da je 1900. medicinsku interpretaciju i analize podataka prikupljenih u vezi obolevanja. Pod grupom podrazumevamo skup objekata koji poseduju visok stepen usaglašenosti određenih osobina.. nastao na bazi osnovnog modela klasifikacije bolesti. kroz razvoj aktivne komunikacije. Tradicionalna "latinska" nomenklatura u mnogome je stvorila podlogu za viši stepen međusobnog razumevanja u sklopu zdravstvenih sistema sa prirodno različitom jezičkom osnovom. I-revizije. godina prekretnica u postupku inauguracije svetski relevantne klasifikacije kroz formiranjem tzv. 28. morao služiti različitim formama apstrakcije pri pretstavljanju objekata realnog sveta.uvođenje dvojne klasifikacije za neke dijagnoze . Klasifikacioni sistemi i standardi u zdravstvu Potreba za nomenklaturama. Zdravstveni sistem i medicinske nauke.

g do 1990. kada je uvedena IX-revizija međunarodne klasifikacije bolesti.1 da bi odredili kojoj grupi bolesti ona pripada moramo eksplicitno znati opseg šifara koje spadaju u neku grupu.precizne formulacije pravila za šifriranje mortaliteta . i H60 . Menadzment u zdravstvu Upravljanje (rukovođenje). dok identifikaciona šifra služi isključivo za određivanje pojedinačnog elementa označavanja bez mogućnosti njegove jedinstvene klasifikacije po tom osnovu. Automatizacija zahteva relacioni model šifrarnika.XXI).H95 grupa-VIII). nominalno. Analiza šifarskog sistema Xrevizije Međunarodne klasifikacije bolesti pokazuje da je usvojeni šifarski sistem identifkacione prirode iako se navodi kao klasifikacioni sistem.H59 . Kod dvojnih šifara oznaka (+) kod dijagnoze podrazumeva etiološki princip označavanja. tako da svi dijagnostički entiteti poseduju šifre sa tri i četiri znaka. godine. sistem planiranja.0-U99. 29. dok se koncept veze sa organskim sistemom. X-revizija je.) dok Knjiga III sadrži abecedni indeks za sve klasifikovane dijagnoze.proširenje skupa statistika sa statistikom o smrti u perinatalnom periodu . koja pripada formi grupisanja. Kniga II uputstvo za upotrebu klasifikacionog sistema X-revizije i istorijat razvoja Međunarodne klasifikacije kroz sve revizije (od 1893. u primeni od 01. Na ovom mestu je potrebno napraviti distinkciju između klasifikacione i identifikacione šifre.9). sredstava za rad i radne snage Page1 . tada možemo uočiti da je jedina klasifikacija vezana za pripadnost grupi bolesti (I . Pored toga izvršena je promena strukture šifara.1 spada u grupu-VIII. čime se značajno proširuje mogućnost kodiranja različitih bolesti. Na osnovu poznavanja opsega šifara možemo zaključiti da H60. U našoj zemlji Međunarodna klasifikacija bolesti se primenjuje od 1950. kada je zvanično usvojena VIrevizija. godine. na koji se odnosi manifestacija ili komplikacija. Prvi znak (H) jednoznačno ne određuje grupu budući da šifre koje počinju sa H pripadaju dvema grupama bolesti (Bolesti oka i pripojaka oka (grupa-VII) i Bolesti uva i mastoidnog nastavka (grupa-VIII)).9) i različita istraživanja (U50. kao podloga za iskazivanje strukture morbiditeta i mortaliteta u sklopu zdravstva tadašnje Jugoslavije.Tamara Alfirević 2012. i izvršeno standardizovanje šifarskog sistema.0 do U49.identifikaciono i otežava automatizaciju klasifikacije u odnosu na hijerarhijske šifrarnike.01.1997. VII-revizija je uvedena u upotrebu pet godina kasnije (1955. . Na osnovu prethodnog razmatranja možemo zaključiti da klasifikacione osobine ima jedino kombinacija grupe bolesti i šifre bolesti.g. povreda i uzroka smrti. godine do 1979. međutim u sklopu šifre bolesti grupa bolesti ne figuriše. Klasifikaciona šifra je šifra kod koje je iz same šifre moguće odrediti pripadnost odgovarajućoj klasi. stanja i pojmove korišćene u sklopu X-revizije. u kome Knjiga I sadrži sistematsku klasifikaciju. godine). prelaskom sa isključivo numeričkih na alfanumeričke oznake.kratke liste za tabeliranje morbiditeta i mortaliteta Na X-reviziji je napušteno klasifikovanje medicinskih procedura i redukovanje klasifikacije isključivo na bolesti. dok je VIII-revizija korišćena u periodu od 1968. godine. uvedeno u IX-reviziji sa ciljem da se podrži mogućnost bližeg određivanja lokalizovanih manifestacija ili komplikacija vezanih za generalizovani koncept osnovne bolesti. Zašto šifarski sistem X-revizije nije klasifikacioni? Ako pogledamo podelu šifara u sklopu X-revizije.grupa-VII. Klasifaikacija je moguća jedino ako se poznaju opsezi šifara koje pripadaju pojedinačnim grupama (H00 . U sklopu X-revizije preuzeto je dvojno označavanje nekih dijagnoza. Za osnovu alfabetskog dela šifre uzet je anglosaksonski alfabet. pri čemu je slovo U ostavljeno za šifriranje novih bolesti (U00. Izvrsene su dopune pa tako X-revizija ima 21(dvadesetjednu) glavnu grupu bolesti. Međunarodna klasifikacija bolesti X-revizija (MKB-10) Međunarodna klasifikacija bolesti X-revizija (MKB-10) obuhvata trotomno izdanje. javlja sa oznakom (*) u delu klasifikacije po organiskim sistemima. Ako posmatramo šifru: H60. Bolesti uva i mastoidnog nastavka. obuku radnika. što umanjuje kvalitet predloženog šifarskog sistema sa aspekta odnosa klasifikaciono . sistem nagrađivanja • Dobro rukovođenje važno za ostvarenje zajedničkih ciljeva • U zdravstvu poslednjih godina – koncentracija kapitala.pravila za tabeliranje mortaliteta .ključ uspeha svakog preduzeća Taylor: “Principi naučnog rukovođenja” • Efikasniji radni rezultati kroz stručnu selekciju.

5. A PLANIRANJE BESMISLENO BEZ KONTROLE planiranje + kontrola = kombinovana aktivnost SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA → za zdravstvene ustanove najkompleksniji za upravljanje → zdravstveni sistem se bazira na uslugama → dug period između planiranja – odluke – ishoda Page1 . SZO: Svi napori da se unapredi organizacija. struktura i funkcionisanje zdravstvenog sistema postižu mali uspeh bez efikasnog upravljanja. odnose se na uvođenje promena)  rukovodeće (koraci za ostvarivanje strateških)  operativne (uobičajene aktivnosti ustanove)  finansijske 2. 3. iniciranje koraka ka promeni politike koja je neefikasna i neadekvatna Rukovođenje je stvaranje i održavanje sredine u kojoj pojedinci. pomoću motivacije. dugoročni)  korporativni planovi (razvoj preduzeća na duži period)  strateški (srednjoročni. unapređivanja. razvijanje.PLANIRANJE  vremensko (kratkoročni. KONTROLA JE NEMOGUĆA BEZ PLANIRANJA. mogu da ispune zadate ciljeve.Vizuelna. DEFINICIJE I KOMPONENTE Menadžment-nauka i veština.Tamara Alfirević 2012. automatska.ORGANIZACIJA Za uspostavljanje “efikasnog sistema rada” kroz ekonomske rezultate poslova uz koordinaciju (obezbeđivanje uslova u kojima se sve aktivnosti unutar preduzeća odvijaju kroz jednostavne korake). budžetska i dr. premeštanja i dr. pronalaženje i izbor kandidata.KADROVI I KADROVSKA POLITIKA Identifikovanje neposrednih potreba ustanove. usmeravanje organizacije na usvajanje politike 3. 4. a obuhvata: • planiranje • vođstvo i • organizaciju • kontrolu • kadrovsku politiku KOMPONENTE RUKOVOĐENJA 1. radeći u grupama (timovima). otkrivanje.LIDERSTVO Proces uticaja na zaposlene tako da se oni maksimalno zalažu da radeći zajedno dostignu grupne ciljevemotivaciju i komunickaciju. preispitivanje efikasnosti politike 4. dizajniranje i ocenjivanje ciljeva organizacije i alternativnih politika koje vode ka cilju 2. Rukovođenje je skup aktivnosti koje obuhvataju: 1.KONTROLA U cilju korektivnih akcija. obuka. srednjoročni.

TA itd Qoly .aktivnosti .s Cost utility Novčana jedinica ($) Page1 . državne i političke intervencije. izbor Identifikovati i specifikovati kriterijume koji bi mogli biti korisni u odlučivanju različitih mogućnosti • Analiza minimalizacije troškova • Analiza odnosa troškova – koristi (Cost – minimizetion analysis) (Cost – utility analysis) • Analiza odnosa troškova i efekata • Analiza odnosa troškova – dobiti (Cost – effectiveness analysis) (Cost – benefit analysis) Vrsta studije Cost analiza Cost minimization Cost efekctivenes Vrednovanje troškova Novčana jedinica ($) Novčana jedinica ($) Novčana jedinica ($) Identifikacija efekata + pretpostavka da su jednaki zajednički za obe alternative ali različitog stepena Pojedinačni ili višestruki ali ne moraju biti zajednički za obe alternative -. stalan pritisak da se održi (i poveća) kvalitet zaštite uz stagniranje (i pad) troškova (konfliktna situacija) → Stalna koordinacija sa drugim sektorima (naučni. omogućava preraspodelu prioriteta i potrebnih sredstava na bazi promenjenih zdravstvenih potreba stanovništva (WHO.uštede u danima bolovanja .rezultati . → rukovodeći kadrovi različitih profesija → široko uključivanje javnosti.niti dostignuti do istog stepena Vrednovanje efekata . Ona obuhvata merenje adekvatnosti. 2. Efekti – dostignuti rezultati u odnosu na uložena sredstva za manje inputa dobiti više Ekonomska evaluacija u zdravstvu je evaluacija efikasnosti sastoji se od: 1. Ekonomske analize Implicitna (iskustvo) Evaluacija Eksplicitna . neprivredni) 30. inputa i autputa Povezanost utrošenih sredstava i očekivane dobiti. Evaluacija mora dati odgovor o: • efikasnosti (efekti: uloženom) • efektivnosti (delotvorno) – da li radi? • dostupnosti (pristupačno) – da li stiže? Evaluacija efikasnosti – se radi pomoću ekonomskih analiza.dobijene godine života . privredni.realizacija Evaluacija zdravstvene službe je sistematski i naučni proces određivanja stepena uspešnosti neke akcije ili skupa aktivnosti u odnosu na predhodno postavljene ciljeve.formulisani ciljevi . efektivnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti. 1975).Tamara Alfirević 2012.

KOMPONENTE Resursi Troškovi .Tamara Alfirević 2012.dobit direktna indirektna Page1 .efekti izraženi u fizičkim jedinicama . procedura ili usluga u smislu troškova za njihovo izvodjenje tako i efekata po zdravlje ljudi. Cost benefit Novčana jedinica ($) Pojedinačni ili višestruki ali ne moraju biti zajednički za obe alternative -.indirektni(gubici) Program zdravstvene zaštite Rezultati (Poboljašenje zdravlja) .koristi Qoly .niti dostignuti do istog stepena Novčana jedinica ($) EKONOMSKA EVALUACIJA Komparativna analiza alternativnih programa.direktni .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->