1

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je roen ? Ako je roen, kako i zato ? Kada je vreme poelo i ta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo doli? Ovo su samo neka od pitanja svakog oveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Moe li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objanjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je jo 1929 godine utvrdio zakonomernost izmeu udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od poetnog do dananjeg poloaja. Veliki prasak je najvie prihvaena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne take koja je poela da se iri (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz take nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava irenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi narastao od 10-15 m do veliine koja odgovara deset miliona prenika Sunevog sistema. Proces zvui kao eksplozija zbog ega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija ve dogaaj stvaranja svemira, trenutak kada je poelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadri sve relevatne naune injenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objanjava zato se dogodio prasak, ne predvia koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmiko mikrotalasno zraenje, prisustvo i koliinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska iznedrio se Svemir koji se odmah nakon stvaranja poeo da hladi i iri nosei sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u ijem jezgru je jedan proton oko koga se okree jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute proste strukture smatra se da je vodonik prvi element roen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi etali Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su roene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

Zvezde su svetlee lopte gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snanom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). ovek je dete zvezda. ta se to dogodilo da se veina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao ivot? Da li se rodio na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se raaju zvezde

ledena kometa dola iz beskraja. Na dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da moe iveti ovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam moete pisati a i slati poklone je galaksija Mleni put, na njegovoj periferiji Sunev sistem gde je naa kua, planeta Zemlja. Sunev sistem Sunevi sistem je nastao hlaenjem gasne nebule, opte prihvaene hipoteze proistekle jo od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlaenjem nebule, tj. oblaka praine i gasa, estice se sakupljaju, slepljuju, rastu i poinju da kreu. Stvara se gravitaciona energija koja poveava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, poveava se ugaona brzina estica i oblak praine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u sredinjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom teinom postajui gui i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobaajui ogromnu koliinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utroen najvei deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunevog sistema

Ostatak nebule, tj. praine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih spreava da uu u tek roenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog raanja odguralo viak gasova i praine. od kojih e nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Praina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajui sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u poetku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je krae od Sunca. Zavisno od poloaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestine (stenovite) planete koje su stvorene blie Suncu. Izgraene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i estica praine koje su formirale terestine planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutranjeg dela diska. Zato su terestine planete suromanije gasovima u odnosnu na Sunev sistem i gasovite planete. U terestinu grupu planeta koje se nazivaju i unutranje planete jer su blie Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunevog sistema

Daljim hlaenjem nebule laki elementi, gasovi napistili su podruje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo vee od terestinih planeta. Izgraene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljanje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestine planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, raunajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i meuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreu oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u priblino u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro krune.

Zemlja ima jedan prirodni satelit, Mesec. Nijedna druga planeta, osim Zemlje, nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veliinu. Zemlja i Mesec su blisko vezani, fiziki i hemijski jer imaju zajedniku istoriju stvaranja. Najstarija stena na Mesecu je 4,45 milijardi godina, to odgovara starosti rane Zemlje. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veliine oko 1/10 mase Zemlje (veliine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine dananje veliine a posle stvaranja njenog jezgra. U snanom sudaru materijal iz omotaa izbaen je u orbitu oko Zemlje. Vremenom je materija narastala stvarajui Mesec dok nije dobio dananju veliinu i oblik. Ova teorija se slae sa injenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvoa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omota, da je osiromaen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identian izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. Mesec je pretrpeo znaajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Meseeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i isplivavanjem plagioklasa na povrinu u tzv. meseevim okeanima - morima. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3.9 milijardi godina. Koliko su bila velika tela koja su udarala na povrinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta vei od tela koje ga je napravilo. Krater irine od 200 do 300 km stvara telo prenika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zato ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu. Jo jedno od pitanja koje eka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunevog sistema dali su i geolozi. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4.4 do 4.5 milijardi godina. Slina starost dobijena je i prouavanjem meteorita. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce, Zemlja i planete Sunevog sistema obrazovane u priblino isto vreme, pre oko 4.5 do 5 milijardi godina. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitikih metoda omoguio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunevog sistema. Ispitivanjem stena, minerala, meteorita, ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotaa itd., uz astronomska, hemijska i geofizika istraivanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunevog sistema. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunevog sistema. Mada postoje brojni modeli stvaranja, mehanizam solarne gasne nebule najbolje objanjava stvaranje nae planete.

Kao to je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk, blie Suncu stvorene se planete koje su izgraene od Fe, Co, Ni, Mg, Ca Si, Al, Na, O, Na, K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. stene zbog ega se nazivaju terestine, tj. stenovite planete. Zemlja je stvorena od meavine praine gasa, i leda. Gravitacionim silama izmeu estica praine formirani su komadi stena, proces poznat kao hladno narastanje, akrecija. U procesu narastanja tela su vremenom postajala vea i sve vie privlaila komade stena i prainu iz nebule i tako bre rasla stvarajui planetozimale. Kako su rasle poveavala se i sila gravitacije, pa su planetozimale bivale sve vee, vre i gue a povrina ravnija, uglaanija. Meusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utroio oblak praine i gasa blizu orbite Zemlje. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutranjosti Zemlje gravitaciona energija je prela u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvoe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka sredinjem delu. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu koliinu toplote za potpuno stapanje unutranjeg dela nae planete. Nazvan je gvozdena katastrofa. Unutranje, terestine planete, kojima pripada i Zemlja delom su zadrale gasove od kojih su formirale atmosferu. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri, kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. Samo u pogodnim uslovima stvorio se ivot, na Zemlji, koji je promenio sastav prvobitne atmosfere, izdvajanjem slobodnog kiseonika, ugljendioksida, azota i uz tektonske pokrete, omoguio intenzivnu eroziju. Na planetama gde nema atmosfere, nema ni erozije, pa je njihova prvobitna morfologija ostala sauvana. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i odravanje ivota na naoj planeti. Da je Sunce manje, Zemlja bi bila mrana, mrtva planeta, da je Sunce vee, naa planeta bi bila sprena. Prenik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. Najdublji rudnici su oko 2500 m. ispod povrine, a najdublja buotina je oko 12 km. Zbog toga se za prouavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci, podaci geofizikih ispitivanja, podaci o sastavu meteorita, podaci dobijeni na ivim vulkanima i, naravno, podaci ispitivanja stena i minerala sa povrine. U toku stvaranja nae planete vrilo se razlaganje, frakcionisanje i diferencijacija zbog ega je Zemlja dobila koncentrinu grau koju ine slojevi razliitog hemijskog i mineralnog sastava i fiziko mehanikih osobina. Na osnovu petrolokih, geohemijskih i geofizikih prouavanja utvreno je da Zemlja ima slojevitu grau koju ine jezgro, omota i kora. (Sl.5) Jezgro Jezgro je sredinji deo Zemlje, izmeu 2900 i 6370 km. dubine i vee je od Marsa. Geofizika prouavanja ukazuju da je jezgro velike gustine, do 13 g/cm3. Na osnovu

hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgraeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamikim proraunima utvreno da je manje gustine, verovatno zbog prisustva male koliine lakih elemenata, sumpora, kieonika, silicijuma. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se provukao sa gvoem i niklom. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotau ima manje nego to oekujemo. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u grudvama gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje, oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri emu su silikati, koji imaju viu taku stapanja i manju gustinu, iznad njega isplivavali stvarajui omota i koru. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. Zemljino jezgro se deli na unutranje jezgro (izmeu 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1.7% mase Zemlje i
Sl.5. Struktura Zemlje

spoljanje jezgro (izmeu 2900 km i 5200 km) koje gradi 30.8 mase Zemlje. Unutranje jezgro je, kao to je pomenuto, izgraeno je od Fe i Ni. Kroz njega prolaze seizmiki talasi na osnovu ega se pretpostavlja da je vrsto. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu take stapanja to odgovara temperaturi od oko 50000C u sredinjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljanjim jezgrom. Zbog vrlo visokih pritisaka, oko 360 Gpa u sredinjem delu i 330 Gpa, na granici sa spoljanjim jezgrom, pomenuti metali su u vrstom stanju. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvou. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadre sulfide (troilit), ali ne i silikate ili okside. Spoljanje jezgro je takoe izgraeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmiki talasi ukazujui da je teno. Temperature na granici spoljanjeg i unutranjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotaem 3000-40000C. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljanjem jezgru, zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotau, i iznose i do nekoliko km za godinu. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote

od silikata koji grade omota konvekcionim strujanjem stvara se elektrina struja koja generie magnetno polje. Spoljanje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutranjeg. To se objanjava prisustvom jednog ili vie elemenata sa manjim atomskim brojem, sumpora i/ili kiseonika. Omota Omota gradi oko 84% volumena, odnosno 67% mase Zemlje. Na osnovu hemijskog, odnosno mineralnog sastava i fizikog stanja, deli se na donji omota i gornji omota. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotaa rezultat su geolokih procesa koje je kroz istoriju stvaranja prola Zemlja. Donji omota je deo Zemlje izmeu 670 i 2900 km dubine i gradi 49.2% mase Zemlje. Do sada ga nismo videli, dodirnuli. O sastavu Donjeg omotaa znamo indirektno. Najvie podataka dobijeno je seizmikim ispitivanjima, na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. O sastavu Donjeg omotaa zakljueno je i na osnovu kosmohemije, meteorita, retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih prouavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. Smatra se da je na granici Donji omota Spoljanje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. U gornjem delu, na granici sa Gornjim omotaem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofiziki podaci ukazuju da je Donji omota za oko 5% gui od granatskog lerzolita, stene koja gradi donje delove gornjeg omotaa. Pretpostavlja se da ispod 670 km. nusu mogue dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najguim pakovanjima. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno poveava samo gustina minerala, sve do granice sa spoljanjim jezgrom. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmikih talasa na 670 km. Eksperimentalna prouavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim, perovskitskim strukturama, imaju odgovarajuu gustinu, neophodnu za utvrenu brzinu seizmikih talasa koji prolaze kroz donji omota. Kapljice magmi, Hot spot magme Novija prouavanja ukazuju da i u Donjem omotau ima magmatizma. Na osnovu malih brzina seizmikih talasa utvreno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotau. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotau nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine, jer su u tenm stanju, izdiu, probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploa. O obliku i veliini kapljica (pluma) i mestu odakle potiu postoje razliiti podaci. Utvrena je i prostorna povezanost izmeu zona sa vrlo niskim brzinama seizmikih talasa i toplih taaka Anomalija niskih brzina koja je utvrena ispod Junog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prenika od 1000 do 2000 km. Prema seizmikim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka, dok je ispod Havaja na znatno veoj dubini.

Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljanjeg jezgra i donjeg omotaa na dubini 2900 kmkoje gradi zonu irine oko 200 km. Naziva se D sloj koji je meavina stopljenih metala iz spoljanjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotaa. Prema geofizikim podacima na granici spoljanje jezgro-donji omota gustina je 10 g/cm3. D sloj koji je, prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. On hrani tople take i omoguava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omota Gornji omota je deo Zemlje od 670 km. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. ispod nas (Sl.6) Gradi 18% mase nae planete. U sastav Gornjeg omotaa ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. Smatra se da je ova ljuska Zemlje izgraena od stena ultrabazinog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere, koju grade gornji deo gornjeg omotaa i kora i moe se posmatrati kao mozaik ploa koje su ograniene okeanskim riftovima, subdukcionim zonama i transformnim rasedima. Astenosfera je zona malih brzina seizmikih talasa, zbog prisustva magmatskog rastopa, tj izgraena je od parcijalno stopljenih stena. Astenosfera, poto je polutena, omoguava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj plivaju. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km, dok je ispod okeanske litosfere deblja, do 100 km. U podruju razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama.
Sl.6. Gornji omota

Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava, strukture i fizikomehanikih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih podruja u kojima je razvijen okeanski tip kore. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena", ali se taj "gubitak" nadoknauje stvaranjem nove okeanske litosfere u podrujima razmicanja ploa (okeanskim riftovima). Na taj nain ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotaa. Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni irenja ploa, do 125 km u

podrujima dalje od razmicanja ploa gde je starija. U najveem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. Debljine je od oko 80 km do 200 km. Uglavnom je izgraena je od metamorfnih, sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom, aluminijom, kalcijumom i alkalijama: gnajseva, mikaista, granit, peara, glina, krenjaka itd. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna maina koja gura sve geoloke procese. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploa litosfere ili dizanja kapljica magmi, nema tektonike, magmatzma, metamorfizma ili sedimentacije. Primarna toplota nae planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetiku a ova u toplotnu koja je omoguila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvoa u kome je jo uvek zarobljena. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prenika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotaa, odnosno kore. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotau i kori najveim delom od radioaktivnih, dugo iveih elemenata U, Th i K. iji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani blie povrini Zemlje, uglavnom u kontinentalnoj kori. Radioaktivno raspadanje pre 4.5 milijardi godina, kada je Zemlja roena bilo je est puta a u Arhajiku samo tri puta vee nego danas. Toplota koju daje omota je, zbog njegovog velikog volumena, slina onoj koju daje kontinentalna kora, koja je znatno manja. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotau dolazi i od konvekcionih strujanja, astenosfere, adiabatske dekompresije, prisustva kapljica magmi, frikcionog zagrevanja, egzotermnih reakcija itd. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i vaan je za razumevanje geolokih procesa u Gornjem omotau. Svaka geoloka sredina ima odreen geotermalni gradijent, ali se prosean porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kree oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim podrujima znatno vii, do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. U stabilniim podrujima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak, samo oko 300C po kilometru dubine. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosena gustina stena 2.7 g/cm3, pritisak 270 bara po kilometru dubine, dok je u okeanskoj kori prosena gustina stena 3.0 g/cm3 pa je pritisak neto vei, oko 300 bara po kilometru dubine. U gornjem omotau prosena gustina stena je 3.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. Geotermalni gradijent ne moe se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotaa. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotaa postoje, ali se geotermalni gradijenti razliitih geolokih sredina ujednaavaju na dubini od oko 200 km.

10

Unutar Zemlje kretanje termalne energije je vano za razmatranja geolokih procesa, stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. Pomenimo hlaenje okeanske litosfere kada ona postaje gua i tea zbog ega se podvlai pod laku kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omota. Konvekciona strujanja u omotau Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL.7) i generalno se vezuje za fluide. Toplija voda je laka a hladnija tea zbog ega dolazi do njenog kretanja tj. konvekcionog strujanja. U velikim basenima, jezerima morima i okeanima kretanje vode je vano za njihov opstanak. Pomenimo Golfsku struju gde voda, zbog razlike u temperaturi, putuje vie hiljada kilometara. Slian proces je cirkulacija vazduha u atmosferi. Gui, hladniji vazduh tone a laki, topliji se izdue stvarajui jako strujanje, ponekad i vremenske nepogode. I mi se svakoga dana sreemo sa konvekcionim strujanjima kuvajui kafu kada zagrejana, toplija voda kao laka isplivava na povrinu a hladnija tone ka dnu. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objanjenje mehanizma kretanja stena. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. Teorija tektonike ploa koja bazira na konvekcionom strujanju, podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi, njihovo razmicanje, podvlaenje ili sueljavanje. Subdukcija omoguava podvlaenje, smetaj "hladnijih i teih" stena na velikim dubinama, njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lake tektonskim pokretima izdiu i ponovo vraaju na povrinu. One se hlade, postaju tee i proces se ponavlja. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omoguavaju neprekidno kretanje delova nae planete. I dok energija iz unutranjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce, voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. Ova neprekidna borba unutranjih i spoljanjih sila omoguava ivot kakvog poznajemo na Zemlji.
Sl.7. Konvekciona strujanja u omou, jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B)

Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. U poetku se smatralo da se ploe litosfere kreu kao pasivni putnici na astenosferi, pri emu je mesto riftova i subdukcionih zona odreivano poloajem i

11

veliinom konvekcionih strujanja u omotau. Novija, prihvaena saznanja, potvruju pretpostavku da su i same ploe aktivni uesnici ovih procesa. Konvenciono strujanje u omotau je, kako pomenusmo, intenzivnije ako je vea razlika u temperaturi i gustini stena. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotau a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja, jedan sloj ispod 670 km, u Donjem omotau a drugi iznad 670 km. u Gornjem omotau. Teorijska i laboratorijska prouavanja o konvekcionim strujanjima se slau sa dvoslojnim strujanjem u omotau, ali veina geofizikih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotau. Konvekciona strujanja u omotau su vana za razumevanje geolokih procesa na naoj planeti. Bez dovoljne koliine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploa litosfere ili dizanja kapljica magmi, nema magmatzma vulkanima, metamorfizma ili tektonike. I kao to rekosmo nebi bilo ivota na Zemlji. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohoroviievog (u literaturi se es to koristi i skraeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotaa. Mohoroviiev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom nauniku A. Mohoroviiu ) je odreen naglim porastom brzine seizmikih P-talasa, koja je u okeanskoj kori 7 km/sec, u kontinentalnoj kori 6 km/sec, a u gornjem omotau oko 8 km/sec (sl. 2.1). Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km, gde gradi zonu irine oko 0,1 km, dok je ispod kontinenata od 20 pa ak i do 80 km. gde gradi zonu irine oko 0.5 km. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. Po jednoj, to je porast brzine seizmikih talasa sa dubinom prouzrokovan poveanjem gustine istih minerala na veem pritisku, po drugoj, drugaijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. Smatra se da nijedna planeta Sunevog sistema nema koru koja je slina ili identina zemaljskoj. Najstariji sauvani ostaci kontinentalne kore, gnajsevi gde je na osnovu sadraja izotopa utvreno da su nastali pre 3.8-3.9 milijardi godina. Gnajsevi pak sadre odlomke komatita i bazalta (amfibolita), koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. Na osnovu hemijskog, mineralnog sastava i strukture, mesta i naina pojavljivanja, razlikujemo tri tipa kore: a. okeansku koru; c. kontinentalnu koru.

12

Okeanska kora Okeanska kora se javlja u podrujima okeana (Pacifik, Atlantski okean itd.) i debljine je od 2-12 km (Sl.8). Ujednaenog je sastava, slojevite grae i izgraena od sledeih vrsta stena (od podine ka povlati): kumulatnih ultrabazinih i bazinih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita. Prosena debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km, a brzina seizmikih (Vp) talasa je 6.5-7.0 km/sec. sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakteristinim zamrznutim rubovima. Debljina dajkova je od 0.5 do 3 m. Prelazna zona izmeu dajkova i jastuastih (pillow) lava, koje se nalaze iznad, irine je od 50-100 m. Debljina ovog paketa je do 2 km. jastuastih (pillow) lava, podreeno ploastih izliva, dajkova i hijaloklastinih vulkanskih brea. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. Brzina seizmikih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4.4-5.7 km/sec. Paketa sedimentnih stena, ronaca i klastinih stena (dominiraju peliti) koji ine povlatni deo okeanske kore. Debljina sedimenata moe biti i do 1 km. Brzina seizmikih (Vp) talasa u ovom paketu je 1.52.0 km/sec.
Sl.8. Okeanska kora

Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti, odnosno najvii delovi omotaa. Erupcijom lava u podrujima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja zamrzavajui njegov poloaj u trenutku izlivanja. Daljim razvojem, irenjem, rifta (ploa) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. 2.3). irine magnetnih traka su razliite unutar svakog okeana, zavisno od brzine razmicanja ploa. Magnetna svojstva, utvrena u okeanskoj kori, pokazuju da je brzina irenja du centralnih riftnih zona razliita, da varira s vremenom, od nekoliko mm do desetak cm za godinu. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunevom sistemu sa kontinentalnom korom. Dva najvanija faktora su omoguila njeno stvaranje:

13

Zemlja ima znaajnu koliinu vode i verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploa veih razmera u znaajnijem vremenskom periodu. Kontinentalna kora moe biti debljine i do 80 km. Izgraena je od dva "sloja", razliite gustine i sastava (Sl.9). "Gornji sloj", manje gustine, izgraen je od oko 90% magmatskih, uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peari i krenjaci). "Donji sloj", vee gustine, izgraen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazinog sastava (beli i crni granuliti, amfiboliti). Granica izmeu ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3.9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3.8 milijardi godina).

Sl.9. Kontinentalna kora

Prisustvo detritinog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sauvana. Ako ovaj detritini cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ostrva kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlane okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. TEKTONIKA PLOA Ideja da se kontinenti kreu postojala je jo u 17. veku, ali je ovu hipotezu tek 1915. godine nauno obrazloio nemaki geofiziar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove, ploe, koje su putovale do sadanjih poloaja. Po ovom autoru kontinenti se kreu po vrstoj podlozi, okeanskoj kori, iznad Moho diskontinuiteta, pod uticajem gravitacije Meseca, ali je predloeni mehanizam kretanja za veinu naunika tog vremena bio neprihvatljiv. Alfred Vegener je tragino izgubio ivot na Grenlandu, novembra 1930. godine, ne dokazavi svoju hipotezu. Pedesetih godina ovog veka, detaljno su prouavani Atlantski i Pacifiki okean, kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone, vulkanska aktivnost i podruja zemljotresa. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. Hess (1962) je

14

viegodinjim prouavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi, mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotaa i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. Na obodima kontinenata su podruja podvlaenja (subdukcije) kada se okeanska ploa podvlai pod okeansku ili kontinentalnu plou, gde biva pojedena (parcijalno do potpuno stopljena), zbog ega veliina i zapremina Zemlje ostaju isti. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao irenje okeanskog dna (Sea floor spreading). Kasnih ezdesetih godina, novim istraivanjima i uz pomenute hipoteze, Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o irenju okeanskog dna, stvorena je teorija tektonike ploa. Prema teoriji tektonike ploa, preko gornjeg dela omotaa, astenosfere, koja je polutena, lei vrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove, ploe koje plivaju po astenosferi. Ploe su izgraene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrika ploa, Junoamerika ploa itd.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifika ploa). Veliina ploe se tokom vremena menja. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se poveava, dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Ploe se ne kreu istom brzinom. Pravac i brzina njihovog kretanja odreuje se na osnovu poloaja transformnih raseda, merenjem sa satelita itd. Kao to je pomenuto konvekciona strujanja u omotau glavni su mehanizam kretanja ploa. GRANICE PLOA Zavisno od naina kretanja (Sl.10) postoje tri tipa granica ploa: granica razmicanja ili rift; granica podvlaenja ili subdukcija i transformni rased, granica bonog kretanja Veliina i oblik ploa, kao i njihov meusoban odnos, odreeni su kombinacijom navedenih granica, tj. kretanja. Tako na primer, Naca ploa i Pacifika ploa su odvojene granicom razmicanja, riftom, a Naca ploa od Junoamerike ploe granicom podvlaenja, subdukcijom. Zavisno od vrste granica, ploe menjaju svoj oblik i veliinu, tj. narastaju ili se smanjuju. Antartika i Afrika ploa su najveim delom ograniene riftovima, zbog ega se poveavaju (narastaju), dok se Pacifika ploa du severne i zapadne granice smanjuje, jer u podrujima subdukcije ona se parcijalno do stapa. Granice ploa takoe menjaju svoj poloaj. Rift moe iznenada da promeni pravac pruanja, da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. Subdukcija i transformni rasedi takoe migriraju, ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju. Sl. 10. Granice kretanja
ploa

15

U okeanskim podrujima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika koliina bazalta koja pomera (izgurava) staru okeansku koru na obe strane rifta stvarajui novu koru i srednjeokeanski greben. Na Zemlji postoji sedam velikih ploa: Severnoamerika, Junoamerika, Afrika, Pacifika, Evroazijska, Australijska i Antarktika (Sl.11). Najvea je Pacifika ploa, koja se nalazi u bazi Pacifikog okeana i izgraena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploa. Veina ploa, meutim, izgraena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrika, Junoamerika itd.) i pripadaju tzv. kontinentalnim ploama. Ploe srednje veliine su: Karibska, Naca, Filipinska, Arabijska, Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploa objanjavaju se mnogi geoloki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi, ostrvski i vulkanski lukovi, kolizija kontinentalnih ploa, poloaj vulkana, zemljotresa na Zemlji, stvaranje planinskih pojaseva itd. Ona je danas osnova geologije i prihvaena je od veine geologa koji u okviru svojih istraivanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploa (Sl.12). Poto je veliina Zemlje ista, nova kora u srednjeokeanskom riftu moe nastati samo ako se ista koliina stena, du zona podvlaenja, subdukcije, unese u dubinu Zemlje. U toku geolokog vremena, pojedini okeanski riftovi su se vie puta otvarali i zatvarali. Sadanja dinamika kretanja kontinenata zapoela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana, koji se jo uvek poveavaju, uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgraeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Duine su i preko 20 000 km (Atlantski okean, Pacifik), irine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. Srednjeokeanski grebeni imaju izraen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). U pojedinim podrujima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu povrine okeanskog dna. Transformnim rasedima esto su podeljeni na segmente. Javljaju se u svim okeanskim basenima. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploe (platoe) koji su mnogo manje veliine u odnosu na okeanska podruja. Istono-afriki rift je primer poetka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. U njima se javljaju plitki, slabi zemljotresi, jer se arita nalaze na malim dubinama. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora, odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploe. Crveno more je klasian primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploa odvojila od Afrike.

16

Neki riftovi u kontinentalnim podrujima se ne razviju potpuno (tzv. pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni), bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande, graben Rajne itd.).

Sl. 11. Poloaj ploa na Zemlji. Strelicama su oznaeni karakteri kretanja

Granica podvlaenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploa podvlai (subdukuje) pod drugu. Ta podruja nazivaju se i subdukcionim zonama. Ugao subdukcije menja se sa dubinom, verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploe. Podvlaenje moe biti: okeanske ploe pod okeansku plou, okeanske ploe pod kontinentalnu plou, i kontinentalne ploe pod kontinentalnu plou, kada dolazi do sudara tj. sueljavanja ploa i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji).

17

Karakter granice podvlaenja zavisi od sastava stena, ugla i brzine subdukcije. Podvlaenjem okeanske ploe pod drugu okeansku plou stvara se okeanski rov (trench), a na ploi koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pruanju okeanskog rova. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije, obino je od 100 do 200 km. Okeanski rov je uska zona, dubine preko 10 km, irine nekoliko desetina km i duine nekoliko stotina km. Poloaj okeanskog rova se menja s vremenom, zbog ega se menja i poloaj ostrvskog luka. Okeanskih rovova najvie ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najveom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km).

Sl.12. Poloaj granica ploa na preseku Gornjeg omotaa i kore

Podvlaenjem okeanske ploe pod kontinentalnu plou stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. Veliina, poloaj i morfoloka svojstva okeanskog rova su veoma slini ili identini kao i kod podvlaenja okeanske ploe pod okeansku plou. U vulkanskom luku dominiraju andeziti, a od plutonskih stena granodioriti. Du subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmika zona). U

18

subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmika zona) koji poinju u okeanskom rovu i idu du subdukcione zone duboko u podruje omotaa. Pomenimo da se u podrujima subdukcionih zona, zbog intenzivnih tektonskih pokreta, javljaju i aktivne kontinentalne margine. Imaju izraenu morfologiju, malo podruje sedimentacije (uzan kontinentalni elf), bez iroke kontinentalne padine i abisalne zaravni. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije, u podruju bez tektonske aktivnosti, i praktino je bez vulkanizma i zemljotresa (Istone obale Severne i June Amerike). Pasivna kontinentalna margina ima irok kontinentalni elf, kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flini, odnosno turbiditni sedimenti. Sudarom dve kontinentalne ploe nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. Intenzivnom tektonikom dolazi do meusobne kolizije, tj. sueljavanja kontinentalnih ploa i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnou. Smatra se da je izmeu dve kontinentalne ploe, pre sueljavanja, morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploa. Sueljavanjem i kolizijom poveava se debljina kontinentalne kore uz vrlo sloenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. Tako su nastali Himalaji, Alpi, Apalake planine, Ural itd. Transformi rasedi su specifina horizontalna kretanja ploa subparalelna do paralelna smeru irenja rifta, bez njihove destrukcije ili narastanja. Du nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. Transformni rased moe biti i granica ploa. Najpoznatiji i najbolje proueni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased, koji je granica izmeu Pacifike i Severnoamerike ploe. Najintenzivniji geoloki procesi javljaju se na granicama ploa. U njima se, uz sloenu tektonsku aktivnost, stvara i veina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova, bazine i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova, vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd.

19

Minerali Minerali Minerali su tela odreenog hemijskog sastava, fizikih osobina i strukture. Najee se javljaju kao jedinjanja: kvarc, SiO2, ortoklas, K2OxAl2O3x6 SiO2, kalcit, CaCO3, retko su izgraeni samo od jednog elementa: samorodno zlato, sumpor, samorodni bakar, dijamant, grafit itd. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima, ili amorfno, kada su nepravilnog oblika. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala, koji su pravilnih formi (Sl.1). Nastaju iz rastopa (magme), ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji, kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. U toku kristalizacije esto se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. Amorfni minerali najee nastaju pri brzoj kristalizaciji, bez slobodnog, praznog prostora, kada se stvaraju nepravilni do delimino pravilni oblici: zrnasti, ljuspasti, vlaknasti, igliasti, prizmatini, zemljasti, bubreasti agregati (Sl.2). Veina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje.
Sl. 2. Bubreasti limonit

Sl.1. Kristali kvarca

Minerali koji imaju ekonomski znaaj nazivaju se rudni minerali. One grade rudna leita metala i nemetala: olova cinka, bakra, zlata, srebra, glina, peska itd.

20

Granini elementi kristala Minerali kristaliu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni, lagana kristalizacija i dovoljno prostora. Na kristalu se javljaju simetrino rasporeeni granini elementi: pljosni, ivice i rogljevi.

Ivica Rogalj Pljosan

Sl. 3. Granini elementi kristala

Pljosni su ravne povrine kojima su kristali ogranieni sa svih strana. Pljosni mogu biti razliitog oblika, trougaone, kvadratne, pravougaone, oblika romba i dr oblika romba i dr. Ivice su granini pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. Zavisno od poloaja pljosni, mogu biti otre i tupe. Rogljevi su granini elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granine pljosni. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani, etvorostrani i dr. Kristali se javljaju u prostim oblicima, kada su ogranieni samo jednom vrstom pljosni ali i u sloenim, kada su pljosni razliitih oblika. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar, sloenog rombododekaedar. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledeim elementima: ravan simetrije, osa simetrije i centar simetrije. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl.4). Svaka klasa sadri sedam moguih

21

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitiki svode na sedam koordinatnih sistema: teseralna sistema ima najvii stepen simetrije, tri jednake i meusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktino izotropni; tetragonalna sistema ima tri meusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake duine dok je trea, vertikalna osa, dua ili kraa. Karakteristini oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr heksagonalna sistema ima etiri kristalografske ose: tri ose su jednake duine i njihovi kraci meusobno zaklapaju ugao od 60o dok je etvrta osa, upravna; na njih, kraa ili dua. Kristali su anizotropni. Najvaniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

22

romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je nii stepen simetrije. Najvaniji oblik je romboedar; rombina sistema ima tri kristalografske ose nejednake duine koje su meusobno upravne. Najvaniji oblici su rombina prizma i rombina bipiramida; monoklinina sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su meusobno upravne, a trea je u odnosu na njih kosa zbog ega ima nizak stepen simetrije. Monoklinini sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvaniji oblici su monoklinina prizma i monoklinina bipiramida; triklinina sistema ima takoe tri nejednake kristalografske ose, koso poloene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obino se nekoliko oblika kombinuje meu sobom, tako da na jednom kristalu imamo vie oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme meusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetiki blizanci nastaju viestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju razliiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

23

Fizike osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizika svojstva. Kod izotropnih minerala fizike osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najee izotropni. Kod anizotropnih minerala fizika svojstva se u razliitim pravcima razliita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristaliu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizikim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastinost, toplotne osobine, magnetne osobine, elektrine osobine, radioaktivne osobine i fizioloke osobine. Boja minerala Ova fizika karakteristika proizilazi iz ponaanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne duine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost proputaju, drugi je odbijaju, trei apsorbuju itd. Minerali koji proputaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalini minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grki: sopstven, boja) boje koja potie od boje materije od koje je mineral izgraen. Mnogo vei broj minerala ima alohromatsku boju koja potie od sitnih mehanikih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipian bezbojan mineral, moe biti alohromatski obojen uto (citrin), ljubiasto (ametist), mrko (aavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. razliito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju povrinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na povrinama kristala Ogreb minerala Ova osobina esto se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehaniki zdrobimo (spraimo). Ogreb je znaajna fizika osobina koja slui za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha razliita (Sl.7). Hematit, oksid gvoa,

24

moe biti razliito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja). Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe noem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj ploici.

Sl.7. Ogreb minerala

Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jae ili slabije odbija svetlost. To je znaajna fizika osobina jer pomae pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna, ispod 1 mm., na primer liskuna. Sjajnost minerala je razliita: metalinu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. Karakteristina je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime. To su pirit (sulfid gvoa) (Sl.8), galenit (sulfid olova) itd.

Sl.8. Metalina slajnost pirita

dijamantska sjajnost je karakteristina za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. Ovo je za providne minerale najvea sjajnost. Ime je dobila po mineralu ugljenika, dijamantu.

25

staklasta, kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl. 9.); masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost, tj. minerali sa neravnim povrinama preloma; sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama, liskuni (Sl.10), hloriti i svilasta sjajnost, koju imaju vlaknasti minerali, amfinoli.
Sl. 9. Staklasta sjajnost kvarca

Sl. 10. Sedefasta sjajnost muskovita

Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izloimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim povrinama koje se nazivaju ravni cepljivosti. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija izmeu molekula slabija. Za svaki mineral ravni cepljivosti su odreene - konstantne povrine. Poto je cepljivost uvek paralelna postojeim ili moguim pljosnima na kristalu, ona se i naziva po tim pljosnima - oktaedarska cepljivost, prizmatska cepljivost i sl. Mineral se moe cepati i po vie ravni - tada kaemo da ima dve ili vie ravni cepljivosti. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti

26

Jedna od vanih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti, koji moe biti razliit i u okviru jednog minerala. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savrene, preko savrene, jasne, nesavrene do nejasne. Minerali grupe liskuna imaju savrenu cepljivost. Osim to moe imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i razliit stepen cepljivosti u raznim pravcima, to je u prirodi esta pojava. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost, kvarc, granati itd.

Prelom minerala Osim cepljivosti, minerali imaju jo jednu deljivost koja se ne vri po ravnim povrinama - prelom minerala Ova osobina je izraena kod minerala koji imaju slabo izraenu cepljivost ili je nemaju. Prelom moe biti razliit: ravan, neravan, koljkast, iverast, zemljast, itd. Karakteristian je za pojedine minerale, katkad i znaajan za determinaciju. Prelom imaju i amorfni minerali, koji nemaju cepljivost. Lome se najee koljkasto ili neravno. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. Neke minerale moemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni noem. Tvrdina istog minerala u razliitim pravcima moe biti razliita, to je karakteristino kod anizotropnih minerala. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista. Tvrdina minerala moe se meriti. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predloio naunik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl.11) Po toj skali minerali prema kojima se odreuje stepen tvrdine su sledei:

Sl.11. Mosova skala tvrdine

27

Pri ovoj determinaciji treba znati da: minerali iste tvrdine meusobno ne paraju, i meki minerali ostavljaju ogreb na mineralima vee tvrdine. Minerali vee tvrdine su otporniji prema fizikom raspadanju Za odreivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale, odredbu tvrdine moemo izvriti na sledei nacin: minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom; minerali tvrdine 3, 4 i 5 paraju se noem; minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo; minerali tvrdine 8, 9 i 10 seku staklo. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. Gustina minerala Gustina minerala, kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutranje strukture minerala. Odreuje se razliitim metodima (piknometar, aerometar, itd.). Gustina minerala kree se od 2,5 - 3,5 mada ima i znatno lakih, odnosno guih minerala. Odreivanje gustine vri se i pomou tenosti poznate gustine. Ako mineral u tenosti potone, gustina mu je vea od gustine tenosti, ako lebdi, gustina mu je ista ili priblino ista, a ako pliva ima manju gustinu. Elastinost minerala Elastinost je osobina minerala da trpi plastine deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraa u prvobitno stanje. Elastinost, kao i cepljivost, zavisi od unutranje strukture minerala. Kod kristalnih minerala elastinost je raznim pravcima razliita, dok je u kristalografski identinim pravcima ista. Amorfni minerali imaju istu elastinost u svim pravcima. Postoje minerali sa jako izraenom elastinou, na primer liskuni; nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastinosti za koje kaemo da su krti ili neelastini. U ovu grupu spada kvarc. Trea grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani - za njih kaemo da su plastini. Ovu osobinu imaju minerali glina. Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutranje grae minerala. Ima minerala koji toplotu zadravaju zbog ega se zagrevaju (metalini minerali), dok drugi toplotu proputaju, halit (kuhinjska so). Toplotna provodljivost, od koje zavisi skupljanje i irenje minerala, kod

28

teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Minerali koji kristaliu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. Prenoenje toplote je znaajna osobina od koje zavisi fiziko raspadanje minerala. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se taka topljenja minerala. Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja estica ne pree u teno stanje. Utroena koliina toplote naziva se latentna toplota topljenja. Prilikom obrnutog procesa - hlaenja rastopa i kristalizacije, mineral e do potpunog prelaska u vrsto stanje emitovati svu koliinu toplote - koja se naziva latentna toplota kristalizacije, i tek onda e poeti da se dalje hladi. Kod amorfnih minerala ne postoji odreena taka topljenja ve oni preko faze omekavanja prelaze postupno u teno stanje. Taka topljenja zavisi od procentualnog uea pojedinih komponenata u smei. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlai magnet, kada ih nazivamo magnetinim mineralima. Najpoznatiji magnetini mineral je magnetit, oksid gvoa. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska, u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. Elektrine osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta, ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego slue kao izolatori. Pojedini mineralu ispoljavaju elektrine osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu izmeu razliitih delova kristala). Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). Minerali koji su loi provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u reetki kristala. Radioaktivni minerali sadre uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujui radioaktivne zrake. Koliina produkata raspadanja vremenom se poveava, Poznavajui brzinu raspadanja odreenih radioaktivnih minerala i koristei preostatak raspadnutog minerala, moe se izraunati starost radioaktivnog minerala, odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Ovaj metod koristi se u geohronologiji, geolokoj disciplini koja se bavi odreivanjem geoloke starosti stena. Fizioloke osobine minerala U fizioloke osobine minerala, koje zapaamo neposredno ulima, spadaju ukus, miris i opip. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristine.

29

Ukus kod nekih minerala veoma je karakteristian. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl), gorkoslanu silvin itd. Miris imaju minerali koji sadre organske materije (sa bitumenom), drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi, naroito pri udaru). Specifian miris emituju gline, zbog prisustva amonijanih jedinjenja u njima. Minerali arsena, na primer, miriu na beli luk. Opip je kod nekih minerala veoma karakteristian: talk, azbest i dr. imaju mastan opip, oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u vie morfolokih oblika tj. minerala. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna elija bude estostrana prizma ili oktaedar. U prvom sluaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl.12).

Sl. 12. Grafit, levo i dijamant, desno

Razliit oblik kristalne reetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizikim osobinama i oblicima. Grafit je jedan od najmekih minerala u prirodi, crne je boje, prakast i neprovidan Dijamant je proziran, bezbojan ili razliito obojen, ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrih minerala u prirodi. Izomorfizam (grki: isti, oblik) je osobina da minerali razliitog hemijskog sastava imaju iste ili sline morfoloke i fizike karakteristike.

30

Primer za pojavu izomorfizma su iroko rasprostranjeni petrogeni minerali, plagioklasi, koji su izomorfne smee natrijumovog alumosilikata, albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata, anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). Izomorfizam je ei kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tenog usijanog rastopa - magme, nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geoloke istorije Zemlje, svuda gde se hladila i kristalisala magma. Primeri magmatskih minerala su kvarc, feldspati, liskuni i dr. U zavrnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom moe doi do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi, krupni minerali u pegmatitskoj fazi. Pomenimo neke od njih: turmalin, topaz, beril, granate, liskune itd. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristaliu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadre elemente koji u toku kristalizacije magme nisu uli u sastav bitnih, silikatnih minerala: olovo, cink, bakar, srebro zlato itd. Pomenuti metali najee se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. Hidrotermalni rastvori cirkuliu du pukotina, najee matinih magmatskih stena odakle potiu gde se deponuju gradei ice debljine i do desetak metara. Ova genetska grupa minerala je znaajna jer se najvei deo rudnih minerala kristalie iz hidrotermalnih rastvora. Znaajno podruje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na povrini Zemlje. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija, vode, vazduha, snega, leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fiziki razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. Minerali u pomenutim uslovima se taloe iz prezasienih rastvora (kuhinjska so u moru, kalcit oko gejzira) ili posredstvom ivih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije, opala, kalceona, karbonata itd.) Poveanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta, kretanja stena u dubljim delovima Zemlje, ispod 5 km. dubine ili pod uticajem tople magme, minerali u postojeim stenama trpe promene morfoloke, strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim, viim ili niim PT uslovima. koje nazivamo metamorfnim mineralima. Pri stvaranju metamorfnih minerala znaajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomau metamorfne procese.

31

Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omota je veliki. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. Broj minerala koji bitno uestvuju u grai stena je mali, oko 100. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate, karbonate, okside itd. U narednom tekstu prikazaemo osnovna svojstva najvanijih petrogenih minerala na osnovu kojih se moe odrediti vrsta stene. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma, kiseonika, K, Na, Ca, Fe, Mg itd. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifinog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. tetraedara silicijuma) koji grade razliite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. 13)

Sl. 13. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima

32

Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). Osnovna elija ovog minerala ima oblik tetraedra, pri emu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. Nema cepljivost, neravnog je preloma (Sl.14). Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim povrinama masne. Krt je. Tvrdine je, 7, gustine 2.6 do 2.7 gr/cm3. Veoma je osetljiv na pritiske. Kvarc se javlja u razliitim bojama, gde razlikujemo vie varijeteta: uti citrin, ljubiasti, ametist, crni, morion, bezbojan i providan, gorski kristal. Postaje magmatski, metamorfno i hidrotermalno. Kristalie direktno iz magme. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita, kvarcmonconita,
Sl. 14. Kristal kvarca

granodiorita i kvarcdiorta. U ovim stenama javlja se u zrnima veliine oko nekoliko milimetara. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojeih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala, pri emu se silicijum dioksid osloboa metamorfnim reakcijama.. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. Otporan prema fiziko-hemijskom raspadanju zbog ega ulazi u sastav peska i peara gde je najee bitan mineral. Javlja se u zrnima veliine do 2 mm, koja su zavisno od duine i naina transpotra razliito zaobljena, najbolje u renoj i marinskoj sredini, najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. Najlepi kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala, zinka, olova, bakra itd, karbonatima gradei predivne druze. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veliine i preko 1 metra. Vlaknasti, fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. Fizike osobine kalcedona su kao kod kvarca. Vrlo esto se javlja razliito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. Koliina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeu tri i dvadesetak procenata. esto sadri primese zbog kojih je razliito obojen: uto, zeleno, plavo, crvenkasto pa ak i areno (Sl.15).

33

Idiohromatski je bezbojan ili mleno beo. Tvrdine je od 5,5 do 6,5, gustine od 2.4 do 2.5 gr/cm3. koljkastog je preloma, krt. Sjajnosti je staklaste, masne, na prelomnim povrinama smolaste. Opal se najee javlja u bubreastim, grozdastim i jedrim masama, skramama i prevlakama Nastaje izluivanjem iz hidrotermalnih rastvora, uglavnom na niskim temperaturama, oko 1000C.
S Sl. 15. Opal

Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav ronaca. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazinih i ultrabazinih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. Feldspati Feldspati su veoma znaajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. Grade oko 60% magmatskih, 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena, i vaan su faktor u formiranju kore raspadanja. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava, bliskih strukturnih, fizikih i optikih karakteristika. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma, (ortoklas), natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). U prirodi se retko sreu kao potpuno isti minerali. Obino grade izomorfne smee: ortoklas i albit u ogranienim koliinama, dok se albit i anortit meaju neogranieno. Izomorfnu smeu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije, kalija i natrija. Izomorfnu smeu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadre alkalije (natriju) i kalciju. Feldspati su minerali velike tvrdine, izmeu 6 - 6,5, gustine izmeu 2.5 i 2.6 gr/cm3. Imaju jednu savrenu i drugu slabije izraenu cepljivost. Bezbojni su do beli, u tanjim ploicama providni, staklaste sjajnosti. Najee se javljaju kao blizanaci, prosti ili sloeni, kada ih nazivamo polisintetikim blizancima. Pomenuemo najvanije minerale iz grupe feldspata, ortoklas i plagioklase.

34

Ortoklas Ortoklas je monoklinini kalijski feldspat (Sl.16). Najee je bele boje, zbog prisustva oksida gvoa moe biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). Kristali ovog minerla obino su pravilno razvijeni. Ima dve dobro izraene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. Nastaje magmatski i metamorfno. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena, granita, sijenita, kvarcmonocita, granodiorita, aplita i pegmatita. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veliine nekoliko milimetara, ponekad i u krupnim, idiomorfnim kristalima veliine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu.
Sl. 16. Kristal ortoklasa

Sree se i u pegmatitima, kada je udruen sa muskovitom, biotitom, turmalinom itd. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama, gnajsevima gde je takoe bitan mineral. Pod uticajem toplih, hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspiasti muskovit, sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina, kaolinit. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najveeg broja magmatskih stena i veoma su znaajni za njihovu sistematiku. Grade izomorfne smee natrijskog feldspata, albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa, anortita, CaOxAl2O3x2SiO2. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl.17). Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama, dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima.
Sl. 17. Kristali albita

35

Bazini plagioklasi se javljaju u bazinim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. U ovu grupu spadaju labrador, bitovnit i anortit (Sl. 18) Pri hidrotermalnim preobraajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazini u coisit ili prenit. Pri povrinskom raspadanju bazini plagioklasi se kalcitiu a kiseli prelaze u kaolinske minerale.

S Sl. 18. Kristal anortita

Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani meusobno u jednoj ravni. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena, granita i granitoida, metamorfnih stena, gnajseva i mikaista, sedimentnih stena, peara. Za stvaranje liskuna neophodna je voda, tj kristaliuu iz vlanih magmi (magmi bogatih vodom). Liskuni imaju razliit hemijski sastav ali sline ili identine fizike i morfoloke karakteristike. Kristaliu monoklinino, u liskama do ploastim oblicima. Savrene su cepljivosti, ljuspice su veoma elastine. Tvrdine oko 2,5. gustine od 2.7 do 2. 8 gr/cm3. Pomenuemo najvanije : muskovit i biotit. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom, KAl2(AlSi3O10) (OH)2. Ime ovog minerala potie od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vren izvoz muskovita. Javlja se u listastim agregatima razliite veliine (Sl.19). Kada su liske sitne (veliine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. Bezbojan je i u tankim listiima providan. Na povrinama cepljivosti ima sedefast sjaj.

Sl. 19. Muskovit

36

Muskovit postaje magmatski, iz kiselih magmi bogatih vodom i najee poslednji kristalie. Najvie ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veliine do 1 m. esto je udruen sa biotitom. Pri metamorfnim procesima, rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se ve formiran muskovit transportuje i taloi u razluitim sredinama, vodenoj, reni tokovi, jezera mora ili kontinentalnoj, aridna podruja, pustinje itd. Muskovit je veoma otporan na fiziko hemijska raspadanja zbog ega moe biti daleko transportovan od mesta nastanka. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa, peara. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastinih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u graevinarstvu, najveim delom za pravljenje maltera. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smea hidratisanih kalijsko-gvoevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata, (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. Boje je tamnomrke do crne (Sl.20), ostale fizike osobine kao kod muskovita. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene, granite, kvarcmonconite, granodiorite, kvarcdiorite, diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. Retko se sree u bazinim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva, mikaista, amfibolita, kornita. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita), u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvoa.
Sl. 20. Biotit

Biotit, za raliku od muskovita, pri fiziko hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. U prisustvu vode, atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvoe u biotitu prelazi u vie valentno stanje (fero u feri) kada se transformie u hlorit uz uslobaanje limonita. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima, koji su kratko transportovani i brzo taloeni.

37

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja e ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvoa (Sl.21). Deo aluminije moe biti zamenjen trovalentnim gvoem i hromom a magnezije i fero-gvoa manganom i niklom. Hlorit kristalie monoklinino u ploastim ili listiastim agregatima, katkad sitnoljuspiastim ili zrakastim. Ima savrenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastine. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku koliinu vode u magmi ili na raun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U povrinskim uslovima hlorit gubi gvoe i prelazi u minerale glina, najveim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvoa i ne sadre aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvoevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u odreenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

38

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljitu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaeni pod zajednikim nazivom minerali glina. Najveim delom nastaju raspadanjem feldspata u povrinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenuemo najvanije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u reetki kod ovog minerala ne postoji mogunost infiltracije vode i drugih materija u reetku, zbog ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vri izmenu jona. U pedolokom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa razliito obojen uto, crveno do braon, zbog oksida gvoa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listiima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobraajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikaista i drugih stena koji sadre feldspate). Ovaj mineral se takoe stvara i sedimentno, u vlanim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se esto sree u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlani, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlae dajui slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri emu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvoem. Kristalie monoklinino. Bele je boje, usled primesa moe biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listiima (Sl.24).

39

Monmoriojonit sadri slabo vezane molekule vode zbog ega menja zapreminu, bubri. Ova meuslojna voda moe se izgubiti zagrevanjem ve na oko 100 - 200oC bez poremeaja u strukturi, ali se moe isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje povrinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazinih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najee marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvoem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazinih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi slian liskunima, po hemijskom sastavu blii je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobraajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadraju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvoa ili drugih primesa moe biti ut, zelen ili mrk. Ilit je vaan sastojak glinaca, laporaca i zemljita.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonane nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvoa i ne sadre vodu. Javljaju se u kratko stubiastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savrenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

40

5 6, gustine 3.2 do 4 gr/cm3. Pirokseni su bele boje, preko raznih nijansi zelene, do crne. Staklastog do smolastog sjaja. Kristaliu monoklinino i rombino ali su monoklinini pirokseni mnogo znaajniji od rombinih piroksena. U rombine piroksene spadaju enstatit, bronzit (Sl.26) i hipersten. Nastaju magmatski i metamorfno. U magmaskim stenama najee se javljaju u peridotitima (ultrabazine stne) i gabrovima (bazine stene) gde su glavni minerali. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama.

Sl. 26. Bronzit

Monoklinini pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvoevi silikati. Meu njima najvaniji su diopsid, augit i alkalni pirokseni. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Boje je svetlozelene, zelene. Transformie se u amfibole bez aluminije, aktinolit. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvoevi piroksen i sadri aluminiju (Sl.27). Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvoem tamno zeleni do crni. Nastaje magmatski i metamorfno. U magmatsih stenama moe biti bitan mineral diorita, gabrova, andezita, bazalta, ultrabazinih stena itd. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima, iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. Augit se transformie u amfibole bez aluminije, hlorit a pri povrinskim uslovima u kalcit, opal i okside gvoa.
Sl. 27. Augit

41

Alkalni pirokseni sadre alkalije, pre svega natriju po emu su i dobili ime. Fizike osobine su sline augitu. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. Od alkalnih piroksena najei su jadeit i omfacit. Amfiboli Amfiboli su Ca, Mg, Fe alumosilikati sa vodom. Javljaju se u stubiastim, igliastim kristalima. Boje su zelene, tamno zelene do crne, staklaste do smolaste sjajnosti, tvrdine od 5 do 6, gustine 3 do 3.5 gr/cm3 . Nastaju magmatski i metamorfno. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena, kvarcmonconita, granodiorita, diorita itd, kao i metamorfnih stena, amfibolita. Kristaliu rombino i monoklinino koji su znatno ei. Pomenuemo tremolit, aktinolit i hornblendu. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat, Ca2Mg5(OH)2Si8O22. Javlja se u fibroznim agregatima. Bezbojan je, beo ili siv. Staklaste sjajnosti, tvrdine 5,5 - 6. Savrene cepljivosti. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. kod magmatskih stena.. U uslovima povrinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. Aktinolit je hidratisani magnezijsko - gvoeviti silikat, boje zelene do tamno zelene (Sl.28) . Nastaje preobraajem piroksena uz prisustvo vode (uralit), u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno, pri niskim pritiscima i temperaturama.
Sl. 28. Aktinolit

Hornblenda hidratisan kalcijsko - magnezijsko gvoeviti alumo silikat sa vodom. Nastaje magmatski i metamorfno. Bitan je mineral u kiselim, intermedijarnim i bazinim stenama, u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradei stenu amfibolit, izgraenu od hornblende, prelaznog do bazinog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. Ovaj mineral najee se javlja u pritkastim do stubiastim, kristalima. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne, sjajnosti staklaste ili smolaste i savrene cepljivosti (Sl.29).

42

Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit, epidot, kalcit a pri procesima povrinskog raspadanja u kalcit, limonit, minerale glina itd.

Sl. 29. Hornblenda

Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg, Fe, Al, Ca, ali nikada sa alkalijama. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvoa (fajalit). Kristaliu rombino u kratkostubiastim agregatima ali se najee javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. Vrlo su slabe cepljivosti, tvrdine 6,5 - 7, gustine od 3.2 do 4.3 gr/cm3. Sjajnosti su staklaste, na prelomnim povrinama masne. Bele su svetlozelene, maslinastozelene, tamnozelene do crne boje (Sl.30)
Sl. 30. Olivini

Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazinih i bazinih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvoe javlja i kalcija (stvara se mineral montielit). Olivini su nestabilni minerali. Na niskim temperaturama, dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin, ree talk i azbest, opal. Raspadanjem serpentina, uz viak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit.

43

Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristalie triklinino, andaluzit i silimanit koji kristaliu rombino. Disten esto sadri malo feri-gvoa i hroma zbog ega je plave boje (Sl.31). Javlja se u tabliastim, izduenim, katkad veoma krupnim kristalima savrene cepljivosti. tvrdine na raznim pljosnima, od od 4 do 7, gustine 3.5 do 3.6 gr/cm3. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na raun glinovitih sedimenata. U uslovima povrinskog raspadanja je stabilan, esto se koncentrie u nanosima. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit.
Sl. 31. Disten.

Silimanit se najee javlja u igliastim kristalima koji su obino grupisani u agregate (Sl.32). Boje je bele, ute do svetlozelene. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti, savrene cepljivosti, tvrdine od 6 do 7, gustine oko 3.2 gr/cm3. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i slinim uslovima kao i disten sa kojim je esto udruen, retko kontakno metamorfno, termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina.

Sl. 32. Silimanit

Andaluzit kao primese moe da sadri okside gvoa i mangana (Sl.33). Javlja se u stubiastim kristalima. Boje je bele ruiaste do zelene. Tvrdine oko 7, gustine 3.1 gr/cm3. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom

44

metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom, najee kiselog sastava (granita). Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit.

S Sl. 33. Andaluzit

Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma, gvoa i kalcijuma. Neki od njih sadre mangan i hrom. Kristaliu teseralno, esto u lepim, pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. Velike su tvrdine: 6,5 - 7,5, gustine 3.5 do 4 gr/cm3. Nemaju cepljivost. Zavisno od sastava boja im varira od ute, zelene, crvene do crne (Sl.34) . Magnezijsko gvoeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima, sreu se i u magmatskim stenama, peridotitima (pirop), ili pegmatitima (almandin). U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali.

Calcijski granati, grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih, granitskih magmi. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. Granati su otporni minerali zbog ega se javljaju i u nanosima. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe

45

Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko, mamgnezijsko, gvoeviti alumo silikati sa vodom. Epidot kristalie monoklinino u stubastim kristalima, esto se javlja i u jedrim, sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl.35). Savrene je cepljivosti, tvrdine 6,5, gustine oko 3.2 gr/cm3. Sjajnosti su staklaste. Zavisno od sadraja gvoa boje je utozelene do crne.

Sl. 35. Epidot (levo) i coisit (desno)

Epidot je uglavnom sekundaran mineral, nastaje preobraajem preobraajem feromagnezijskih minerala sa sadrajem aluminije, hornblende, granata, bazinih plagioklasa uz prinos gvoa. Sree se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma. Epidot moe biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama, granitima. Pri povrinskom raspadanju je otporan, sree se u renim nanosima i raznim vrstama zemljita. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadri do 5% Fe2O3. Kristallie rombino, javlja se u izduenim kristalima ili sitnozrnim, jedrim agregatima. Islinih fizikoh svojstava kao i epidot. Boje je svetlosive, plave do ruiaste (Sl.35). Nastaje preobraajem bazinih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat. Kristalie heksagonalno i esto se javlja u pravilinim, katkad veoma krupnim, kristalima. Boje je plave do plavozelene, tvrdine 7,5 8, gustine 2.6 do 2.9 gr/cm3(Sl.36). Od primesa moe biti, meutim, razliito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. Zeleni - smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje.

46

Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike koliine lakoisparljivih komponenata. Prema raspadanju je otporan, ali se dugim dejstvom atmosferilija zamuuje i na kraju prelazi u kaolinit.

Sl. 36. Beril

Turmalin je sloenog hemijskog sastava, ali se moe definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvoa sa sadrajem kalcije, alkalija i OH grupe. Moe da sadri oko 15 elemenata to se odraava na boju, koja varira od bezbojne, preko zelene, utomrke do crne. Javlja se u trigonalnim, izduenim kristalima, ponekad veliine i preko 10 cm. (Sl.37). Velike je tvrdine 7-7,5, gustine, 3 do 3.1 gr/cm3. Nema cepljivost. Postaje pegmatitski, sree se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. Spada u grupu otpornih minerala, zbog ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit.

S S Sl. 37. Turmalin

47

Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su vani sastojci stena, posebno zemljita. Pomenuemo okside i hidrokside gvoa i aluminijuma. Oksidi i hidroksidi gvoa Od oksida i hidroksida gvoa prikazaemo magnetit, hematit i limonit. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3. Kristalie teseralno, esto se sree u lepim pravilnim oktaedrima. Postaje magmatski, kontaktno metamorfno, hidrotermalno pa ak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazinim stenama gde obrazuje znaajna ekonomska leita i u bazinim stenama gde je, zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krenjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna leita, u skarnovima (Kopaonik). Crne je boje, metaline sjajnosti, crnog ogreba, bez cepljivosti, magnetian (Sl.38). Tvrdine 5,5 - 6,5, gustine 5.2 gr/cm3. Pri raspadanju otporan i esto gradi magnetitske nanose. U povrinskim uslovima, dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral, transformacijom minerala koji sadre gvoe, olivini, pirokseni, amfiboli, liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim, prakastim nagomilanjima koja su koncentrisana du ravni cepljivosti ili du prslina i pukotina.
Sl. 38. Magnetit

Hematit je po sastavu Fe2O3. Kristalie heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl.39). Najee je crvene boje po emu je dobio ime (grki: - krv), mada moe biti i metalno siv do crn. Ogreb mu je uvek crven. Metalne sjajnosti, tvrdine oko 6. Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. Nastaje magmatski, sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. Raspadanjem prelazi u limonit.
Sl. 39. Hematit

48

Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadre gvoe, Amorfan je javlja se u skramama, prevlakama, bubreastim agregatima i zemljastim masama (sl.40). Tvrdine je od 2 do 4, gustine 2.7 do 4.3 gr/cm3. Prisutan je u svim stenama sa gvoem koje su povrinski alterisane dejstvom atmosferilija. Moe da obrazuje vee mase kada predstavlja rudu gvoa
S Sl.40. Limonit

Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaemo najvanije predstavnike, korund i boksite. Korund je oksid aluminijuma, Al2O3. Kristalie trigonalno, katkad u lepim oblicima (Sl.41). Idiohromatski je bezbojan ali od primesa moe biti razliito obojen: plavi, safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje. Pomenuti minerali su velike je tvrdine, 9, gustine oko 4 gr/cm3. Preloma je neravnog, bez cepljivosti, staklaste sjajnosti. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromanih alkalijama, zemnoalkalijama, gvoem i magnezijom. Sreu se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa ak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obino vezanih za leita bakra, zlata, olova i cinka. Pri raspadanju su otporni, koncentriu se u nanosima.

Sl. 41. Korund

49

Boksiti su hidroksidi aluminijuma razliitog sastava zbog promenljive koliine vode i primesa, posebno gvoa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor, hidrargirit, dipsit. (Sl.42). Tvrdine su oko 2.5, gustine, 2.4 gr/cm3. Nastaju povrinskim raspadanjem glina u krenjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa, zbog karakteristine crvene boje. Mogu nastati i hidrotermalno. Karbonati

Sl. 42. Boksit

Karbonati su znaajna grupa petrogenih minerala. Najynaajniji meu njima su kalcit i dolomit. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3). Javlja se u ploastim kristalima (Sl.43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. Kristalie romboedarski. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan. Moe biti ruiast, zelen, crven, ako sadri organsku materiju tamnosiv do crn. Tvrdine 3, gustine 2.7 do 2.9 gr/cm3. Sjajnosti je staklaste i savrene cepljivosti. Burno reaguje sa razblaenom hlorovodoninom kiselinom, po emu se lako razlikuje od drugih karbonata. Nastaje taloenjem iz vode koja sadri lako rastvorljiv Ca(HCO3)2, sniavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju, kristalizacijom iz prezaenih rastvora sa kalcijum karbonatom, biogeno, gde ulazi u sastav ljutura ivotinja ili biljaka. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima, plagioklasima, amfibolima, liskunima itd. U povrinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. Kalcit je bitan sastojak krenjaka, laporaca, i mermera.
Sl. 43. Kalcit

Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3, pri emu sadraji kalcijuma i magnezijuma variraju. Ima savrenu cepljivost i staklastu sjajnost. Boje je bele (Sl.44), tvrdine 3,5-4, gustine oko 2.6 gr/cm3. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoninoj kiselini, po emu se razlikuje od kalcita.

50

Postaje na razne naine. Najvie se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. Dolomit gradi stenu koja se takoe naziva dolomite.

Sl. 44. Dolomit

Magnezit je magnezijumov karbonat, MgCO3. Znaajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. Boje je bele, javlja se u sitnozrnim, jedrim agregatima sa karakteristinim koljkastim prelomom (Sl. 45). Tvrdine je 3.5 do 4.5, gustine od 3 do 3.5 gr/cm3. Nastaje transformacijom ultrabazinih stena, tj. olivina uz prisustvo CO2. ili sedimentno. Najee gradi ice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. ini magnezit) ili slojeve, zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. Slui za proizvodnju vatrostalnih opeka.
Sl. 45. Magnezit

Siderit je karbonat gvoa, FeCO3, ute do mrke boje (Sl.46). Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata. Tvrdine 4, gustine 3.5 do 4 gr/cm3. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadrajem Fe. Stvara se i sedimentno, kada je udruen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe, Pb, Zn, Cu itd. U povrinskim uslovima (kora raspadanja) transformie se u limonit.
S Sl. 46. Siderit

51

Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. U stenama su manje zastupljeni od karbonata, ali su esto prisutni u kori raspadanja. Manje su zastupljeni od karbonata. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasienih rastvora ili sedimentno, u morskoj sredini. Najznaajniji sulfati su gips i anhidrit. Gips je kalcijum sulfat sa vodom, CaSO4x2H2O. Kristalie monoklinino, i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Beo je ili providan do bezbojan, sa lepim staklastim sjajem (Sl.47). Savrene cepljivosti. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Male je tvrdine, 2, gustine 2.3 gr/cm3. Nastaje taloenjem iz hidrotermalnih rastvora, obaranjem iz prezasienog jonskog rastvora u morima, najee isparavanjem, u pustinjskim oblastima (Sl.48), takoe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska rua.

Sl. 47. Gips

Sl. 48. Gips, pustinjska rua

Gips se sree se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih leita olova, cinka i bakra. Ponekad gradi ice ili skrame koje si nastale dejstvom poniruih povrinskih voda. Anhidrit je sulfat kalcijuma, CaSO4, bez vode. Kristalie rombino i javlja se u zrnastim i jedrim masama. Savrene je cepljivosti, bele boje i sedefastog sjaja. Tvrdine je 3, gutine 2.3 gr/cm3 . Najee se stvara u sonim leitima. Primanjem vode prelazi u gips.

52

Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali znaaj u gradnji stena ali su neki od njih vani za ivot oveka. Pomenuemo samo halit - kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. Halit je kuhinjska so, po sastavu natrijum hlorid (NaCl). Obino nije ist, sadri primese koje utiu na fizike i fizioloke osobine ovog minerala. Tvrdine 2, gustin 2.2 gr/cm3. Kristalie teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. 49). Savrene je cepljivosti, staklaste sjajnosti, bezbojna, bela, ruiasta ili zelena. Slanog je, a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. Nastaje kao mineral sonih leita, ree kao produkt vulkanskih eskalacija.
Sl. 49. Halit, kuhinjska so

Sulfidi Sulfidi su znaajnu grupa, naroito meu metalinim mineralima, retko javljaju kao petrogeni minerali. U stenama se najee javlja pirit, bisulfid gvoa. Pirit je po sastavu je FeS2. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl.50) ili zrnastim masama i agregatima. Boje je mesinganoute, metalne sjajnosti, bez cepljivosti, zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 - 6,5 gustine 5 3 gr/cm . Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve naine, magmatski, metamorfno i sedimentno u irokom opsegu pritisaka i temperatura. U povrinskim uslovima brzo se razlae u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene

Sl. 50. Pirit

53

Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sree u slobodnom stanju gradei samostalne minerale. U stenama je takoe mali broj minerala - elemenata koji su bitni sastojci stena. U ovoj grupi pomenuemo najee i najvanije, ugljenik i sumpor. Dijamant je ugljenik koji kristalie teseralno, katkad u vrlo lepim oblicima (Sl.51). Providan ili prozraan i maksimalne tvrdine 10, gustine 3.5 gr/cm3. Savrena cepljivost. Izotropan. Ima vanu primenu kao dragi kamen, a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za buenje. Primarno se javlja kao magmatski mineral. U zoni povrinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentrie se u nanosima.

Sl. 51. Dijamant

Grafit je ugljenik koji kristalie heksagonalno u tabliastim kristalima, ljuspastim agregatima ili gustim masama. Crne je boje (Sl. 52), savrene cepljivosti, male tvrdine, 1-2, gustine 2.2 gr/cm3. Metalnog sjaja, pri dodiru prlja prste. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadrajem organske materije.

Sl. 52. Grafit

54

Sumpor Samorodni sumpor, kristalie rombino ali se ee javlja u skramama, prevlakama ili zemljastim masama. Krt je, male tvrdine, od 1.5 do 2.5, gustine oko2. Boje je ute (Sl.53). Najee nastaje oko solfatara ili termalnih vrela. Velike mase mogu se razviti organogeno. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih leita sulfida metala, bakra, olova, cinka itd.

Sl. 53. Sumpor

55

OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili vie minerala odreenog hemijskog sastava i strukture. Stena moe biti vrsta (granit), nevezana (pesak) ili plastina (glina). Ako je izgraena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgraen samo od kalcita, dunit od olivina, kvarcit od kvarca itd. Stena izgraena od vie minerala naziva se polimineralna stena (Sl.1). U ovu grupu spadaju granit, pear, andezit, eklogit itd. Zemljina kora, litosfera i Gornji omota izgraeni su od stena.

Sl.1. Monomineralna stena, mermer (levo) i polimineralna stena, andezit (desno)

U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. Razliitog su hemijskog sastava: silikati, karbonati, oksidi, hidroksidi. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. Ako odreuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. Ako njihovo prisustvo na utie na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama, ve mineralnim i rudnim leitima (Sl.2).

Sl.2. Rudno leite

56

Mineralna i rudna leita u odnosu na stene su manja. U njima je sadraj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta vei u odnosu na prosenu koliinu u Zemljinoj kori i omotau. Ako mineralno leite ima ekonomski znaaj naziva se rudno leite. Ime dobija prema vodeem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (leite bakra, olova i cinka, gipsa, dijamanta itd.). Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvruje i opisuje njihov nain pojavljivanja, teksturna i strukturna svojstva, odnos prema okolnim stenama itd. Kad god je mogue, uz korienje lupe i sone kiseline (za karbonate), odreuje se mineralni sastav stena. Uzimaju se svei i representativni uzorci stena kako bi se dobili tani podaci njihovog sastava. Detaljna mineraloka i hemijska prouavanja vre se u laboratorijama gde se na odgovarajuim instrumentima odreuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu ega se utvruju uslovi njenog nastanka, smetaja, promena, izotopska starost itd. Podela stena Stene se dele prema razliitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu, fiziko mehanikim svojstvima itd. U petrologiji su najee koristi podela prema nainu nastanka. Sve stene se dele na: magmatske, sedimentne i metamorfne. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlaenjem i kristalizacijom minerala iz magme. Magme potiu iz ognjita koje se nalaze u gornjem omotau, okeanskoj i kontinentalnoj litosferi, odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. Uzrok kretanja magme iz ognjita i njihovog smetaja u plie nivoe ili izlivanje na povrinu su tektonski pokreti. Magma Magma je zagrejani, fluidalni rastop silikatnog sastava. U sastav magme ulaze: teko isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2, TiO2, Al2O3, FeO, MnO, MgO, CaO, Na2O, K2O, P2O5, Cr2O3 i dr.i lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima, u gasovitom ili tenom stanju. U lako isparljive komponente spadaju voda, H2O (najvanija), zatim CO2, HCl, HF, H2S, SO3, SO2, hloride, fluoride tekih metala i dr. Magma najee sadri preko 90% tekoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. Magme koje sadre male koliine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. Ako je sadraj lakoisparljive komponente povean, iznad oko 5%, magme su vlane, manje viskozne, tj. vie pokretljive. Hlaenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se esto nalaze sulfidi bakra, olova, cinka kada nastaju rudna leita pomenutih metala (Sl.3).

57

Eskalacije, fumarole, solfatare i gejziri koji oslobaaju velike koliine sumpora, SO2, SO3, HCl, HF itd. takoe su nastali hlaenjem lakoisparljive komponete u magmi, tj. hidrotermalnih rastvora.

Sl.3. Pirit (uto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora

Fizika svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji esto sadri i zametke kristala. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma poinje da kristalie. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i ovravanju daju razliite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutranjosti Zemlje imaju temperature izmeu 900o i 1400oC. Lava je magma koja je prela dugaak put od magmatskog rezervoara do povrine gde se izlila. Njena temperatura varira i proseno iznosi izmeu 800 i 12000C. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutranji pritisak. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme, dubine na kojoj se magma nalazi, temperature i koliine lakoisparljive komponente u rastopu. Unutranji pritisak ima veliki uticaj na smetaj magmi u okolne stene ili nain njenog izlivanja. Magme bogate vodom, zbog velikog unutranjeg pritisaka imaju veliku mo prodiranja i znatno se lake utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena, antiklinale, sinklinale ili du raseda, tektonskih zona. Kada se vlanne magme izliju na na povrinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobaa stvarajui snane, eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl.4).
Sl. 4. Oslobaanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije

58

Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi, odnosno teine stena iznad i oko magmatske mase je spoljanji pritisak. Na povrini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar, a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. Sa porastom spoljnjeg pritiska poveava se viskozitet rastopa. Spoljanji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta, najvei je u podrujima sa usmerenim pritiskom, stresom. Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma prua prema teenju. Viskozitet zavisi od temperature, hemijskog sastava magme i odnosa sadraja teko i lako isparljive komponente u rastopu. Magme sa veom koliinom silicijuma i aluminijuma imaju vei viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvoa. Padom temperature u magmi poveava viskozitet ali se sa poveanim sadrajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. Izlivanjem na povrinu ponaaju se kao guste mase i teko su pokretljive zbog ega obrazuju vulkanske kupe. Bazine magme (siromane silicijom) su slabo viskozne, tj. pokretljive, brzo teku zbog ega obrazuju prostrane ploaste slivove. Brzina kretanja bazinih lava moe biti i preko 10 km na as. Nain pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlaenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije, dubine na kojoj se nalazi i tektonske grae terena gde je magma smetena (Sl.5) Pluton je opti naziv za sva intruzivna tela, ali se ovaj termin koristi kada se taan oblik intruzivnog tela ne zna.

Sl. 5. Oblici magmatskih tela

59

Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna soivasta intruzija. Lakolitske intruzije obino se javljaju u grupama. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna ica ploastog oblika. Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra. Dajk ili ica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojeoj pukotini ili rasedu. Telo je male debljine i velike duine prostiranja. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od povrine terena po kojoj se lave izlivaju, viskoziteta magme, tipa dovodnog kanala itd. Erupcije lava delimo na: centralne, kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana), kao na primer Vezuv u Italiji, Lece kod Medvee itd.; linearne, kada lava izliva du pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istonoj Srbiji itd.); arealne, kada se lava izliva na velikim povrinama (Kopaonik, Rudnik) Luenje magmatskih stena Luenje je pojava izdvajanja, izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlaenja. Ako je stenska masa izdvojena u ploe ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kaemo da je luenje ploasto ili bankovito Stubasto luenje ima etvorostranu, petostranu ili estostranu izdeljenost ije su due ose upravne na povrinu hlaenja (Sl.6). Stubasto luenje karakteristino je za izlivne stene a naroito je esto kod slivova bazinih stena, pri emu stubovi stoje upravno na povrinu sliva.

Sl. 6. Stubasto luenje, Rumunija

60

Paralelopipedsko ili prizmatsko luenje nastaje usled sistema pukotina hlaenja koje su meusobno paralelne. Stvaraju se prizmatina tela razliitih dimenzija (sl.7). Ovo luenje je vano kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova.
S

Sl. 7. Paralelopipedsko luenje, Boranja

Nepravilno ili poliedarsko luenje javlja se kada se sistemi pukotina hlaenja ukrtaju ili stoje pod kosim uglom. Ovako luene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce, voda, sneg, vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke razliitih dimenzija. Kuglasto luenje je retko (Sl.8). Karakteristino je za izlivne stene i plie, periferne delove intruzija. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrino graenih kugli. Ovo luenje je teko primetiti kada je stena svea. Ako je stena due vremena izloena uticaju atmosferilija, kuglasto luenje je jasnije, sa karakteristinim ljuspastim raspadanjem.

Sl. 8. Kuglasto luenje, Kopaonik

61

Dobro luen kamen od je velikog znaaja za eksploataciju, tj. za njegovu obradu (izradu kocki, ivinjaka, spomenika, oblaganje itd.). Najpovoljnijim se smatraju prizmatina i paralelopipedna luenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. Stubasto luenje moe biti povoljno kada su stubovi deblji i veih dimenzija. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena. Srukture magmatskih stena Strukturu stene odreuju oblik, pravilnost, krupnoa i nain srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano, na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima priblino iste veliine (Sl.9). Porfirska struktura je karakteristina za stene su izlivene na povrini gde su minerali kristalisali u dve faze. Krupni, obino idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. U drugoj, mlaoj fazi, kada se lava izlije na povrinu, od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali, koji zbog naglog pada temperature brzo kristaliu. Oni su znatno manje veliine i grade osnovnu masu u kojoj lee fenokristali

Osnovna Fenokristali masa

Sl. 9. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura

62

Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Posledica je procesa kristalizacije minerala, i mesta u kome je magma smetena i hlaena. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno rasporeeni stena je masivne ili homogene teksture. kriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije, hlaenja magme. Pritkasti i ljuspasti minerali, pirokseni, amfiboli, biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl.10). Fluidalna tekstura je posledica teenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. Mikroliti, Sl. 10. kriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). orijentisani su u pravcu teenja lave. Mehurasta tekstura nastaje odlaenjem gasova iz lave u toku njenog hlaenja pri emu zaostaju upljine. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaena morska voda u toku submarinskih erupcija. Ako je mehura u steni preko 20% vol. procenata obrazuje se ljakasta tekstura (Sl.11)

S l . 1 1. ljakasta tekstura

Ako se upljine kasnije ispune sekundarnim mineralima, obrazuje se mandolasta tekstura (Sl.12) Mandole su obino ispunjene kalcitom, hloritom, zeolitima i kalcedonom. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristine su za submarinske izlive bazalta, dijabaza i spilita.

Sl. 12. Mandolasta tekstura

63

Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje razliiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena. Najee se koriste: mineraloka klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena; hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i klasifikacija po mestu stvaranja i nainu pojavljivanja stena. Mineraloki principi klasifikacije stena Mineraloki principi klasifikacije su najednostavniji, ali za detaljna prouavanja magmatskih stena nedovoljni. Prema vremenu nastanka i znaaju koje imaju, minerali se dele na: primarne minerale, koji su nastali u toku stvaranja stene, tj. direktnom kristalizacijom iz magme i sekundarne, koji su nastali raspadanjem primarnih minerala, dejstvom hidrotermalnih rastvora, atmosferilija itd. Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: glavne ili bitne, koji odreuju vrstu stene (kvarc, alkalnni feldspat u granitu, bazini plagioklas i piroksen u gabru itd.); sporedne ili akcesorne minerale, koji grade do 5% vol. stene i ne utiu na odredbu vrste stene (apatit, magnetit, cirkon, sfen, hromit itd.). Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloko-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktina terenska prouavanja manje pogodna. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu, sadraju SiO2, odnosu sadraja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili meusobnom sadraju pojedinih mikroelemenata. Prema sadraju silicije (sadraju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: kisele stene koje sadre preko 66% SiO2 intermedijarne stene, sa 52 - 66% SiO2; bazine stene, sa 45 - 52% SiO2 i ultrabazine stene, sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i nainu pojavljivanja Jedna od najee prihvaenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu, strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch, davne 1890 godine, koja je kasnije dopunjavana (Sl.13). Ovaj autor je magmatske stene podelio na dubinske; ine i izlivne

64

Dubinske magmatske stene, ili kako ih jo nazivamo intruzivne ili plutonske, nastaju hlaenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog ega imaju zrnastu strukturu. Grade batolite lakolite itd. ine magmatske stene se avljaju u icama po emu su i dobili ime. Nastaju u zavrnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matian pluton, obino du pukotina luenja ili, retko, u okolne stene. ine stene su boni ogranci dubinskih magmatskih stena. Imaju znatno veu duinu u odnosu na debljinu, koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. Izlivne, vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne, kako se jo nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na povrini ili u morima (submarinske erupcije). Hlaenje magmi koje daju ove stene je brzo, zbog ega imaju porfirsku strukturu.

Sl. 13. Podela magmatskih stena prema mestu postanka

Magmatske stene se, prema mestu stvaranja, nainu pojavljivanja, mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: grupu granita, koja pripada kiselim magmatskim stenama. Izgraena je od kvarca, alklnog feldspata i bojenih minerala.

65

grupu kvarcmonconita, izgraena je od kvarca, podjednakog sadraja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. Kao i grupa granita spada u kisele stene; grupa granodiorita, u kojoj su bitni minerali kvarc, intermedijarni plagioklas, koji preovlauje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. Takoe spada u kisele stene; grupa kvarcdiorita, izgraena je od kvarca, intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. Prema sadraju SiO2 spada u intermedijarne stene; grupa sijenita, koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom, bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi, alkalni amfiboli i pirokseni; grupu monconita, izgraena od podjednake koliine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa, bojenog minerala i bez slobodnog kvarca. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. grupa diorita, izgraena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala, bez slobodnog kvarca. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. grupu gabrova pripada bazinim magmatskim stenama. Izgraena je od bazinog plagioklasa, labradora, bitovnita i bojenog minerala, nema kvarca i grupu peridotita, koja ne sadri salske minerale, kvarc i feldspate. Ove stene izgraene su samo od bojenih minerala, olivina i piroksena. Praktini znaaj imaju i vulkanska stakla, koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. Prikazaemo je kao posebnu grupu stena. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj rei granum - zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. Zbog ove osobine koja je esta u magmatskim stenama, u tehnikim prirunicima mnoge zrnaste stene razliitog sastava nazivaju se graniti. Granit je kisela magmatska stena izgraena od alkalnog feldspata (ortoklasa, mikroklina), kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende, retko piroksena) U ovim stenama moe se javiti i muskovit. Graniti dobijaju naziv prema vodeem bojenom ili karakteristinom mineralu: biotitski granit, muskovitski granit, dvoliskunski granit, amfibolski granit itd. Najei su dvoliskunski graniti, sa muskovitom i biotitom (Sl.14).

66

Sl.14. Granit Bukulje

Graniti su zrnaste strukture, teksture su masivne, luenje je paralelopipedno ploasto ili nepravilno. Kuglasto lueni graniti su nepovoljni za obradu. Ove stene se upotrebljavaju kao graevinski materijal, naroito ako su sitnozrni i povoljno lueni. Od granita se prave kocke za puteve, kamen za gradnju ivinjaka, stepenica, za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. Eksploatiu se na vie mesta: Bukulji, Ceru, kod Vrca, itd. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podleu raspadanju. Procesi poinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. grus. (Sl.15)

Sl. 15. Granitski grus, Gorjane

Ako u granitu ima minerala sa gvoem (biotit, hornblenda) oni se oksidiu dajui limonit koji impregnie stenu mrkocrvenom bojom. Daljom alteracijom granita zamuuju se feldspati koji se sericitiu a nakon toga prelaze u minerale glina, najee kaolinit. U

67

masi, koja podsea na pesak, jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit, ako je bio prisutan. U naoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. Ima ih u Istonoj Srbiji (Gornjane), na Bukulji, kod Vrca, na Staroj planini itd. ine magmatske stene Granitporfiri su ine stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matina plutonska stena, granit. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim, idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata, ortoklasa, mikroklina ili albita. Javljaju se u icama, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara, obino oko 0.5m do 1m koje presecaju matini pluton ili su intrudovane u okolne stene. Raspadanje kao kod granita. Nemaju ekonomskog znaaja. Svaki granitski pluton ima ine pratioce. Apliti Apliti su takoe ine stene, zrnaste strukture, izgraene od kvarca i alkalnog freldspata, uglavnom ortoklasa i ne sadre bojene minerale. ice su debljine od nekoliko santimetara do, najvie, pola metra. Boje su bele, sitnozrne, ponekad svetlosive, uvek svetlije od matinog plutona koga redovno prate. Granice aplitskih ica prema okolnoj steni su otre (Sl.16).

Sl. 16. Aplitska ica u granitu Bukulje

Najznaajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim koliinama minerala koji nose gvoe, po mogunosti sa to veim sadrajem kalijskog feldspata.

68

U naoj zemlji apliti su veoma esti, uz sve granitske masive. Veih pojava aplita ima u okolini Stalaa, na Bukulji, Kopaoniku, Ceru, Boranji itd. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. Obino su krupnozrne stene, po emu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl.17). Ponekad sadre kristale impozantnih razmera. U Africi, na primer, naeni su berili duine preko 2 m, u jednom kristalu feldspata u vedskoj radio je majdan nekoliko godina. Pegmatiti su izgraeni od ortoklasa ili mikroklina, granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na ve postojee, pomenute, muskovita, biotita, turmalina, berila, topaza, epidot itd. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali, kasiterit, minerali kalaja, molibdena itd. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjai, Vidojevici eljinu, Bukulji, Ceru itd. Pegmatiti sadre korisne minerala i slue i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata, berila, spodumena, kvarca itd.

Sl. 17.ica pegmatita sa kristalom berila, gore desno.

69

Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. Boje su sivo-bele, ruiaste (Sl.18), dok su vulkanska stakla (naglo hlaena, neiskristalisala lava) crna, tamnosiva i crvenkasto-mrka. Strukture su porfirske, izgraene od fenokristala kvarca, sanidina i bojenih minerala, biotita i hornblenda koji lee u osnovnoj masi izgraenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. U ovim stenama umesto sanidina, kao fenokristal moe se javiti albit, kada stenu nazivamo albitskim riolitom. Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri.

Sl. 18. Riolit, Maarska

U grupu riolita spadaju vulkanska stakla, neiskristalisale stene, bez fenokristala. Nastale su naglim hlaenjem granitske magme na povrini u kojoj nije zapoela kristalizacija minerala. Meu njima razlikujemo obsidijan, pehtajn, bimtajn, plovuac esto se za ove stene sree i naziv lipariti po Liparskim ostrvima, blizu Sicilije, gde su veoma rasprostranjene. O ovim stenam bie rei u posebnom poglavlju. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. Strukture su porfirske, izgraeni od fenokristala kvarca, albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala, hlorita, kalcita, epidota, coisita, sfena, i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji lee u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgraenoj od istih minerala, esto i sa hidroksidom gvoa

70

Boje su zelene, zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke, zbog oksida i hidroksida gvoa (Sl.19). Teksture su masivne, esto upljikave i mandolaste. Kvarckeratofiri su u naoj zemlji izlivani pre kenozoika, u paleozoiku, trijasu i juri.Ima ih u Istonoj Srbiji, kod Sene, kod Prijepolja itd.

Sl.19. Kvarckeratofir, Parainska glavica

GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje, katkad zelenosive i crvenkaste, zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl.20). Javljaju se kao batoliti, lakoliti, tokovi, krupnih dimenzija. Strukture su zrnaste, veliina zrna kao kod granita. Kvarcmonconiti su izgraeni od kvarca, podjednake koliine alkalnog feldspata, ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa, oligoklasa ili andezina i bojenog minerala, najee biotita ili hornblende. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon, apatit i sfen Teksture su masivne, zatim planparalelne, kriljave, liraste, retko kuglaste itd. Najee luenje kvarcmonconita je ploasto i bankovito, retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije.

71

Sl.20. Kvarcmonconit, Cer

Kvarcmonconiti su, kao i graniti, otporni prema povrinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Zbog svojih dobrih mehanikih svojstava koristi se kao tehniki i arhitektonski kamen, naroito ako je povoljno luen, srednjeg i sitnog zrna. Upotrebljava se za izradu kocki, ivinjaka, ploa, za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Najvea masa kvarcmonconita je na planini Cer, gde je polifazno utiskivan. Masiv gradi prostrani lakolit i praen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih ica. Pomenimo da ine stene prate sve magmatske masive. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matinih stena odakle potiu. U okviru ovog kursa nemaju znaaja zbog ega u narednim opisima stena nee biti prikazane. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u veim masama, izlivima, kupama. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. Naroito su karakteristini krupni fenokristali sanidina, veliine i do 10 cm. (Sl.21) Osim sanidina kao fenokristali, javljaju se kvarc, intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin), biotit, hornblenda ili augit. Kao sporedni sastojci sreu se sfen, apatit i cirkon. Osnovna masa stene moe biti holokristalasta, hipokristalasta i staklasta. Luenje kvarclatita je najee stubasto kada se obrazuju stubovi razliitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na povrinu hlaenja sliva. Kvarclatiti su u naoj zemlji javljaju na Rogozni, junom Kopaoniku, oko Trepe, Zveana i Sokolice, Srbovcu, na Kotleniku, Frukoj gori itd.

72

Sl. 21. Kvarclatit, Srbovac

Zbog izrazito porfirske strukture, krupnih fenokristala sanidina, kvarclatiti imaju ogranienu upotrebu kao graevinski kamen. Lako podleu raspadanju, pri emu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade, teko obrauju, pa se, ako su svei, uglavnom koriste za nasipanje puteva. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene, izgraene od kvarca, intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom, mikroklinom) i bojenih minerala: biotita, hornblende, monoklininog piroksena (Sl.22). Od sporednih minerala javljaju se: sfen, ortit, cirkon, apatit itd, a od sekundarnih sericit, kalcit, hlorit, epidot, limonit i drugi. Uz ove stene, po obodu masiva, sreu se kvarcmonconiti i kvarcdioriti.

73

Sl.22. Granodiorit, Boranja

Fiziko mehanika svojstva i nain raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. Granodioriti su este stene. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija), eljinu, Gorjanu, Kopaoniku, Surdulici, Besnoj Kobili itd. Na veini pomenutih lokaliteta vri se eksploatacija granodiorita, uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. Najvei kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na podruju Surdulice. Od granodiorita Boranje sagraena je glavna pota i banka u Beogradu. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Po mineralnom sastavu, strukturi i nainu pojavljivanja identine su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita, ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene, izgraene od kvarca, intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina), i bojenog minerala, hornblende, biotita i augita (Sl.23). Od sporednih minerala sreu se sfen, ortit, cirkon, apatit itd, a od sekundarnih sericit, kalcit, hlorit, epidot, limonit i drugi. Ove stene su, kao i graniti, kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema povrinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Zbog svojih dobrih

74

mehanikih karakteristika koriste se kao tehniki i graevinski kamen, naroito ako su dobro lueni i sitnog do srednjeg zrna. Upotrebljavaju se za izradu kocki, ivinjaka, ploa, za tucanik itd. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen.

Sl.23. Kvarcdiorit, Slovenija

Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog breg hlaenja u odnosu na sredinji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice, Boranje, Besne Kobile itd. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. Ime su dobili po Daciji, starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. To su stene izraene porfirske strukture i esto fluidalne teksture. Kao fenokristali javljaju se: kvarc, intermedijarni plagioklasi (oligoklas, andezin) i bojeni minerali, biotit, hornblenda, piroksen koji lee u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodeeg bojenog minerala:, biotitski dacit, amfibolski dacit itd. Luenje dacita je ploasto i stubasto. Boje su razliite, uglavnom sive do mrke, zavisnosto od vrste i koliine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase.

75

Najvee pojave ovih stena su na Rudniku, kod Slavkovice (Sl.24), na zapadnim padinama Kopaonika, u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki, ivinjaka, kao i tucanik, lomljeni kamen itd. Najvei kamenolomi su u Slavkovici, Kadinoj Luci, Zagrau, okolini Surdulice i Depu (Momin Kamen).

Sl.24. Daciti Slavkovice

GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita, kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Sijeniti su intermedijarne stene izgraene od alkalnog feldspata, ortoklasa ili mikroklina, retko albita i bojenog minerala, najee hornblende, zatim biotita i augita, koji odreuju varijetet stene (Sl.25). Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit, apatit, titanit i cirkon. Za razliku od granita ne sadre slobodnog kvarca. Strukture su zrnaste. Krupnoa zrna varira, kao kod granita. Teksture masivne. To su svetlosive, sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva, granita, kvarcmonconita, granodiorita ili diorita Luenje sijenita najee je ploasto, bankovito, ponekad i kuglasto, kada je nepovoljan za eksploataciju. Primena sijenita ista kao i kod granita.

76

Sl.25. Sijenit, Tanda

Najvee pojave sijenita su kod Tande u Istonoj Srbiji, gde se ova stena javlja kao bona facija hercinskog Gorjanskog granita. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvoa koje pigmentira ortoklas. Veliina zrna i povoljno luenje omoguavaju eksploataciju, te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i poploavanje trgova. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. Boje su sive, sivkastobele do bele boje, strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita, hornblende i augita koji lee u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. Sadraj bojenih minerala u trahitima moe biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna, izgraena samo od sanidina. U naoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. Albitskih trahita ima u okolini Brestovake Banje u istonoj Srbiji (Sl.26).

Sl. 26. albitski trahit, Brestovaka banja

77

Keratofiri su submarinske, izlivne stene sijenita sa primarnom, niskotemperaturnom asocijacijom minerala. Izlivane su pre kenozoika, u paleozoiku, trijasu i juri. Po sastavu, genezi i nainu pojavljivanja veoma su slini kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. Strukture su porfirske, izgraeni od fenokristala albita, hlorita i relikata bojenih minerala, najee piroksena, koji lee u alterisanoj osnovnoj masi izgraenoj od hlorita, sericita, epidota, kalcita itd. U naoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne, dubinske stene izgraene od priblino jednake koliinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina), i bojenih minerala, biotita, hornblende, retko piroksena i bez slobodnog kvarca. Od sporednih sastojaka najei su apatit, magnetit i sfen. Strukture su zrnaste, najee hipidiomorfno zrnaste, ponekad i porfiroidne, sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. Nain pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. Sa povlaenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite, a sa povlaenjem alkalnog feldspata u diorite. U naoj zemlji monconiti se javljaju u Istonoj Srbiji (masiv Valja Str) (sl.26), ima i nekoliko drugih, manjih pojava.

Sl.27. Monconit, Valja Str

78

Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. Strukture su porfirske, izgraene od fenokristala sanidina, andezina koji su meusobno pojednako zastupljeni, i bojenih minerala: biotita, hornblende i piroksena koji lee u sitnozrnoj, retko staklastoj osnovnoj masi. Nain pojavljivanja ovih stena i opte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. U naoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika, u Istonoj Srbiji, na Zlotu (Sl.28) i na Frukoj Gori.

Sl.28. Latiti Zlota

GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene, izgraene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende, augita, biotita i hiperstena(Sl.29). Od sporednih sastojaka najei su apatit, magnetit, sfen i ponekad cirkon. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit, hiperstenski diorit, biotitski diorit itd. Strukture su zrnaste, ponekad i porfiroidne. Krupnoa zrna varira kao i kod granodiorita. Tekstura stene uglavnom masivna, raspadanje i grus kao kod granita. To su stene tamnosive, sivozelene, zelene, ponekad i tamnozelene boje, masivne teksture. Luenje i

79

nain pojavljivanja kao kod granita, kvarcmonconita i granodiorita. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. Obino su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita, sa malom koliinom alkalnog feldspata. Luenje i nain pojavljivanja, raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. Tehnike osobine i primena takoe kao kod granita. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Dioriti su u Srbiji retke stene. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istonoj Srbiji i na Staroj planini.

Sl.29. Diorit, Bugarska

Kersantit Kersantit je ina stena diorita, bogata biotitom. Koriena je za gradnju vanih objekata u Beoradu, skuptine, stepenite na Kalemegdanu, deo hotela Moskva, fontane itd. zbog ega je ovde prikazujemo. Boje je tamno zelene do sivozelene, masivne teksture. Javlja se u icama debljine do i preko desetak metara, retko gradi manje mase. Izgraena je od intermedijarnog plagioklasa, andezina i biotita. Uz biotit esto se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Strukture je zrnaste. Usled velikog sadraja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podlee povrinskom raspadanju. Kersantita ima u Ripnju (Sl.30) kod Beograda gde se i eksploatisao.

80

Sl. 30.Kersantit, Ripanj

Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. Andeziti su masivne teksture, boje tamnosive, tamnozelene ili sivozelene boje, koje pri raspadanju, oglavnom oksidacijom, postaju sivoute, sivozelene do sivocrvene. Javljaju se kao veliki izlivi, esto sa stubastim i bankovitim luenjem. Strukture su porfirske, izgraeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa, andezina i bojenih minerala hornblende, biotita augita, hiperstena, ponekad i olivina koji lee u mikrokristalastoj, kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. Najvee mase su u Timokom magmatskom kompleksu u Istonoj Srbiji (Sl.31). Andeziti se javljaju sa krupnim, idiomorfnim, fenokristalima hornblende, veliine i preko 10 cm, piroksena i biotita. U ovim stenama su i znaajna leita bakra, Bor i Majdanpek. Andezita ima i u okolini Trepe, Ljubovije, u Zapadnoj Srbiji, na Rudniku, Kopaoniku itd. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. Osim pomenutog bakra, javljaju se olovo, cink srebro, antimon, arsen, iva itd. Ako su svei, sitnozrni i povoljno lueni koriste se graevinski kamen. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti.

81

Sl.31. Andezit, Veliki Krivelj

GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazina dubinska stena, siromana silicijom i alkalijama a bogata kalcijom, magnezijumom i gvoem. Zrnaste su strukture, sa ujednaenm krupnoom zrna (Sl.32). Teksture su masivne, ponekad trakaste i planparalelne, luenja ploastog, bankovitog do nepravilnog. To su stene zelenosive, tamnozelene, zelene ponekad i crne boje. Gabro je izgraen od bazinog plagioklasa, labradora, bitovnita i monoklininog piroksena, najee dijalaga, javljaju se i rombini pirokseni, olivini itd. Bazini plagioklas esto svetluca u plaviastoj boji, pojava se naziva labradorizacija. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lueni, srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. Ove stene dobro se glaaju i imaju lep izgled. U naoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. Najvea masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istonoj Srbiji. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. Takvih pojava ima na Zlatiboru, Maljenu, kod Bogutovake Banje, Priboja i itd. Od jablanikog gabra izgraen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i poploana Knez Mihajlova ulica.

82

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgraeni od bazinog plagioklasa, labradora, biovnita i monoklininog piroksena, augita, esto sadre i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvoa.. Bazalti su sitnozrne stene, najee crne boje i koljkastog preloma. Luenje im je ploasto i stubasto, pri emu stubovi duim osama stoje upravno na povrinu hlaenja. Javljaju se i kao silovi i ploe. Kada su izlivani pod morem mogu biti lueni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tena osim slivova gradi i ploe koje mogu biti veoma debele, naroito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradei platoe. Najvei je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva povrinu od 650.000 km2. Slinih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najee masivna ili fluidalna, este su mehurasta, ljakasta i mandolasta. Obino se pri udaru koljkasto prelama. Bazalt se koristi kao graevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Maarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odlinog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, aka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

83

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i ina stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se izmeu pritki plagioklasa javlja monoklinini piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lueni kuglasto ili ploasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploe, silovi, dajkovi, ice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgraeni su od bazinog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monoklininog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajui u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su esto hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog ega stena zadobija karakteristini zelenu boju. Kada su svei, povoljnog luenja i strukture (veliine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najvee mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

84

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, esto afanatine stene, zelene boje koje grade slivove, najee konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgraeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monoklininog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su este stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

85

GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazine stene, siromane silicijom, aluminijom, alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvoem. Peridotiti ne sadre feldspate, feldspatoide i kvarc. Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini, monoklinini i rombini pirokseni, retko hotnblenda i biotit (Sl.36). Od sporednih minerala najei su hromit i magnetit.

Sl.36. Peridotiti, Zlatibor

Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore, odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omota. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to vrste, iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na povrinu dovedene iskljuivo tektonskim pokretima. Na osnovu sadraja bitinih minerala peridotiti se dele na: dunite, izgraene samo od olivina; harcburgite, izgraene od olivina i rombinog piroksena; lerzolite, izgraene od olivina, rombinog i monoklininog piroksena; verlite, izgraene od olivina i monoklininog piroksena; Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit, pikotit i magnetit koji mogu formirati i znaajna rudna leita. U peridotitma se javljaju leita magnetita, platine, hroma.

86

Luenje ovih stena je nepravilno. Boje su razliite, zavisno od sastava i stepena sveine. Ako su svei peridotiti su tamnozelene do ukasto zelene boje, staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. Delimino ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu, tamnozelenu pa ak i crnu boju. Peridotiti su vrlo retko svee stene. Obino su serpentinisani. Povrinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani icama opala i magnezita. Sekundarni minerali peridotita takoe su ekonomski znaajni, posebno azbesta, talka i magnezita (Sl.37) koji ponekad grade i rudna leita.

Sl. 37. ice magnezita u serpentinisanom peridotitu, ajetina

Azbest ima u Korlau (Ibarsko-Kopaoniki masiv) a pojave magnezita na Goleu, u peridotitima umadije (okolina aka), na Zlatiboru itd. Upotreba peridotita u graevinske svrhe je ograniena. Stena je zbog velike zapreminske teine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Zbog lepe tamnozelene boje i esto trakaste grae peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutranju dekoraciju. Peridotiti su u naoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Najvee pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji, na Kopaoniku, Goleu itd. Ove stene su najznaajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlaenjem lave. Naglim padom temperature kada se lava izlije na povrinu magmatski rastop u kome nije poela kristalizacija minerala ovrsne kao staklo (Sl.38). Vulkanska stakla mogu su razliitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. Najee prihvaena klasifikacija ovih stena je prema sadraju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan, pehtajn i perlite.

87

Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadrajem do 1% vode. Stena je karaktersitine crne boje i glatkog koljkastog preloma. Na tankim ivicama je prozraan. Od dispergovanog hematita moe imati crvenkastu boju.

Sl. 38. Vulkansko staklo, Lipari.

U vulkansom staklu se ponekad uoava i smer teenja lave, naroito kada sadri veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. Pehtajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode, u pehtajnu je moe biti i do 10 %. Boje su razliite: tamnosive, mrke, crvene i zelene. U tankim presecima je prozraan. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadre i hidratacionu vodu. U grupu perlita spadaju i plovuci, prirodno nabubrela vulkanska stakla. Ove upljikave stene koje plivaju po vodi (po emu su i dobile ime) nastale su hlaenjem lave koja je u zavrnoj fazi konsolidacije bila obogaena lakoisparljivim komponentom. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju povrinu od 260 km2. U naoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. Perliti i plovuci, kao i stakla sa velikom koliinom vode koriste se u graevinarstvu kao ekspandirajui materijali za proizvodnju elemenata male specifine teine a sa dobrom akustinom, toplotnom i mehanikom izolacijom. Imaju primenu i u industriji hartije, gume i boja. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnou viestrukog poveanja zapremine, do 30 puta. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije.

88

SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizikim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena. Fiziko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su nii u poreenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. Stvaraju se na temperaturama od oko - 25oC, do oko 100oC, i pri relativno malim pritiscima, od 1 bara na povrini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najvii pritisci su u okeanskim podrujima). Zemljina kora, meutim, izgraena je samo od 5% od sedimentnih stena, najvei deo ine magmatske i metamorfne sene. Stene Zemljine kore izloene su dejstvu povrinskih sila, atmosferilija, promeni u temperaturi, radu vode i vetra podleu tzv. povrinskom raspadanju. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trone i rastresite mase koje bivaju due ili krae transportovane. Prenos se najee vri vodom, vetrom, ledom ili gravitacijom. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledee procese: povrinsko raspadanje; transport; taloenje /sedimentacija i dijageneza (litifikacija, ovravanje. Povrinsko raspadanje Povrinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. Vrsta i brzina povrinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene, od karaktera fiziko-hemijskih uticaja kojima je izloena i duine trajanja procesa. Povrinsko raspadanje moe biti fiziko, kada stena gubi samo vrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Iako su razliiti, ova dva procesa u prirodi najee deluju zajedno, pri emu fiziko raspadanje znatno olakava hemijske procese i obratno. Fiziko raspadanje je najjae na ogoljenim terenima, bez humusa i vegetacije, a hemijsko u pokrivenim terenima, bogatih vodom. Fiziko raspadanje stena, ili kako se jo esto naziva mehaniko raspadanje nastaje: kolebanjima dnevnih temperatura, kristalizacijom soli u mikroprslinama stena, rastom korenja biljaka, zamrzavanjem vode u kapilarima mehaniko struganje stena usled kretanja gleera; delovanje talasa du obala, abrazija. lomljenja i trenja prilikom transporta vodom.

89

U podrujima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fiziko raspadanje stena intenzivnije. Kolebanje dnevnih temperatura, insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na povrinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene, morfologije terena, klime, nadmorske visine, pokrivenosti vegetacijom, debljine humusnog sloja itd. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. Najvia je u toku sunanih dana kada stene najvie upijaju toplotu a najmanja nou ili pred zoru kada je stene oslobaaju, tj. kada se hlade. U naoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i vie od 500C. U Africi, u pustinjskim predelima, temperatirna razlika je znatno via. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se razliito ire i skupljaju (tamniji vie a svetliji manje) stvarajui razliito linearno i zapreminsko irenje i nehomogeno naponsko polje. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile izmeu zrna minerala. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlaenja stvaraju se mikroprsline u povrinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na povrinu zagrevanja. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog ega se njihovo mehaniko razaranje deava najveim delom na samoj povrini terena. Intenzitet fizikog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske duine i irine, morfologije terena, klime, nadmorske visine, pokrivenosti vegetacijom, debljine humusnog pokrivaa itd. Ovaj tip raspadanja naroito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje), bez vegetacije i humusa gde je najjaa insolacija (uticaj suneve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veu zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog ega se kristalizacijom i hidratacijom soli poveava njihova zapremina. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomau fiziko raspadanje stena.. Prelaskom anhidrita u gips, kao i hidratacijom drugih soli poveava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama, u stenama ugraenim u razliite objekte. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vre pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl.9). Tako se stvaranju naponi koji omoguavaju ili potpomau fiziko raspadanje stena. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem, uz ostale procese, koreni biljaka mehaniki dezintegriu stenu.

90

Sl.39. I korenje bilja dezintegrie stene

Zamrzavanje vode u kapilarima Fiziko raspadanje stene moe biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Zapremina vode se pri zamrzavanju poveava za oko 9%. kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vri pritisak do 2 kb. Kod poroznih stena ovaj pritisak moe da nadjaa kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. Ovaj tip fizikog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima vie puta ponavlja. Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom koliinom atmosferskog taloga. Delovanjem talasa du obala, abrazija Povrinske vode razaraju stene naroito u obalnim podrujima gde je dejstvo talasa najintenzivnije, u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl.40).

Sl.40. Rad morskih talasa, abrazija

91

Mehanikim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove, nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehaniki detritus u kome razlikujemo: krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose, transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine, planinski potoci i reke, sitniju frakciju, ljunak pesak, delimino do potpuno zaobljenu, koju nose reke srednje brzine toka. Mogu biti veoma daleko transportovane. prainu i mulj, tj. klaste finog zrna, koje nose sporog toka, jer ove estice lebde u vodi. Najdalje se transportuju i taloe u mirnim vodama. ovekova aktivnost ubrzava mehaniko razaranje stena, narito u podrujima veih inenjersko-graevinskih i eksploataciono-geolokih radova, puteva, mostova, tunela, brana, majdana kamena, povrinskih kopova metala koji su izgraeni na terenima sa izraenom morfologijom a neadekvatno zatienih od erozije. Veliki je broj primera klizanja i kretanja itavih brda i njihovog mehanikog i hemijskog razaranja zbog ovekove nebrige i neodgovornosti. Fiziko raspadanje zavisi i od koliine padavina i temperature, tj klime gde razlikujemo etiri regiona: regioni sa nivalnom klimom, gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. U ovim oblastima nema tekue vode (sem lokalno), pa je hemijsko raspadanje bez znaaja. Fiziko raspadanje je mehaniko struganje stena pri pokretima lednika. U fazama otapanja i zamrzavanja mogue je razorno dejstvo mraza. Nivalna klima javlja se u polarnim podrujima ili na visokim planinama (Sl.41);

Sl. 41. Regioni sa nivalnom klimom

92

regioni sa humidnom klimom imaju veu koliinu vodenog taloga od koliine vode koja ispari. Voda tee po povrini terena, prikuplja se u depresijama ili otie u more. Vegetacija je bujna to uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivaa (Sl.42). Hemijsko raspadanje je intenzivno a fiziko podreeno. Humidna klima javlja se u tropskim podrujima i podrujima tajgi;

Sl. 42. Regioni sa humidnom klimom

regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim podrujima su visoke. Koliina atmosferskog taloga manja je od koliine vode koja ispari.. U ovim oblastima nema tekue vode, osim povremeno, vegetacija je slaba, humusni pokriva mali ili odsutan. Fiziko raspadanje je intenzivno, hemisko podreeno. Podruja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska podruja (Sl. 43);

Sl. 43. Regioni sa aridnom klimom

93

regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina, humidni uslovi, i periodi sa malo padavina aridni uslovi. Fiziko i hemijsko raspadanje se menja i meusobno obnavlja omoguavajui najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. Sezonska klima je karakteristina za tople priobalne pojaseve. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode, kiseonika, raznih kiselina, gasova i organske materije. Voda je, zbog bipolariteta molekula, redovnog i znaajnog prisustva najvaniji rastvara u prirodi. Rastvaraku sposobnost vode zavisi od sadraja OH jona, tj. njene kiselosti, sadraja ugljene kiseline, kiseonika, hlora itd. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja, takoe imaju znaajnu ulogu u hemijskom raspadanju. Iako su slabe, ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vre njihovo razlaganje. Za hemijsko raspadanje stena vana je i temperatura vode. Rastvaraka sposobnost raste sa poveanjerm temperature (osim za gasove). Rastvorljivost minerala je razliita. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju, kamena so, sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno dui, kod karbonata, feldspata itd. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktino trajno ostaju nerastvoreni, kvarc, liskuni, granati itd. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. Olivini i pirokseni, bitni minerali ultrabazinih i bazinih stena, peridotita i gabra, kristaliu na visokim temperaturama, lako podleu fizikom i hemijskom razaranju. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine, hlorite, bez alumijske amfibole. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama, granitoidima i granitima, kao to je pomenuto, veoma je stabilan. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od povrine stene koja je izloena dejstvu razaranja. Kompaktna i uglaana stenska masa, bez obzira na sastav tee podlee hemijskom (i fizikom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Fizikim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: ostatak raspadanja ili mehaniki detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizikim razarenjem i transportuje se zavisno od veliine estica i snage transportnog sredstva, vode, vetra, gravitacije kada se stvaraju klasti razliite veliine drobina, ljunak, pesak, praina i glina i rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiu.

94

Transport i sedimentacija Nakon, povrinskog i hemijskog raspadanja, odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom, vodom, vetrom i ledom u nova, nia podruja: Gravitacioni transport klastinog materijala Vri se na strmim padinama brda i planina. Razoreni stenski materijal kree se niz padinu stvarajui sipare. Duina i brzina transporta zavisi od nagiba padine, stepena poumljenosti i intenziteta fizikog razaranja. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. Nisu klasirani po krupnoi, nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. Transport materijala tekuom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. Krupnozrni materijal, blokovi stena, javlja se u gornjem toku brzih reka, planinskim potocima i bujicama. Materijal srednjeg zrna, ljunak, nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko, esto biva doneen u mora. Transport zavisi od specifine gustine, oblika i veliine komada stena i minrala. Tee se transportuju estice vee specifine gustine, kuglastog oblika, lake manje specifine teine, ljuspiastog i ploastog oblika. Pri transportu najsitnije estice plivaju ili lebde u vodi, tee se kotrljaju po dnu meusobno se sudarajui zbog ega se stalno zaobljavaju. Zrna vee tvrdine tee se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. Materijal transportovan vodom i istaloen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoi, obino heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog podruja sliva. Transport materijala u veim vodenim basenima vri se dejstvom talasa, strujanja, podvodnih tokova i gravitacionog klienja sutnozrnog do muljevitog materijala. Transport klastinog materijala vetrom prenose se velike koliine klastinog materijala razliite krupnoe. Pri tome specifino laka zrna mogu biti i krupnija a specifino tea sitnija. Kod snanih vetrova, naroito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po povrini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. Uloga vetra kao transportnog sredstva naroito je znaajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sunom klimom (pustinje i stepe); znaajna je i za prenoenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbaen na velike visine. Taloenjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani, manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. Transport klastinog materijala ledom vri se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama, iznad preko 3000 m, gde i danas, na nekima od njih, ima gleera. Na svom putu gleer po dnu i bono, sa strane odlama komade stena razliite krupnoe i sastava. Gleeri transportuju i veoma krupne blokove stena, zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne moe da nosi. Transport gleerom je spor, najvie nekoliko metara na dan. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoi. Po zaustavljanju tj. stapanju gleera, zajedno se taloe blokovi stena, sitniji komadi i i glinovita frakcija. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti.

95

Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. Kao jonski rastvori, hidroksidi, karbonati, sulfati putuju kalijum, natrijum kalcijum, magnezijum a kao koloidi, u obliku hidroksida, aluminijum, gvoe, silicijum. Taloenje jonskih rastvora je usled prezasienja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor, promene vrednosti pH, uklanjanjem pojedinih elemenata koji su poveavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvaraa. Do taloenja dolazi i usled promene temperature vode, promene pritiska gasova koji poveavaju rastvorljivost itd. Da bi se izluile soli iz vode neophodna je prezasienost rastvora koja se u prirodnim tekuim vodama obino ne ostvaruje. Izluivanje soli nastaje isparavanjem rastvaraa. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvaraa, vode, mali. Ova jedinjenja (NaCl - halit, zatim KCl, Na i K sulfati i sl.) taloe se kao slojevi stvarajui sona leita. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. Ako vode sadre CO2, kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata, Ca(HCO3)2 koji se taloi: dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljutura; hemijskim taloenjem usled smanjenog sadraja CO2; isparavanjem rastvaraa; oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska; oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. Sulfati kalcijuma, gips i anhidrit, izluuju se nakon isparavanja rastvaraa, zbog ega se pomenute soli javljaju u sonim leitima nastalim u toplim lagunama. Izluivanje iz koloidnih rastvora vri se koagulacijom, poto se ukloni zatitni naelektrisani omota od molekula vode koji spreava koagulaciju. Ovo se najee dogaa dovoenjem suprotno naelektrisanih koloidnih estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. Taloenje koloidnih rastvora nastaje i isuivanjem ili mehanikim razbijanjem naelektrisanog omotaa. Dijageneza (ovravanje) Dijageneza ili ovravanje obuhvata niz procesa u kojima se bez znaajnijeg poveanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Ovravanje hemijskih sedimenata, jonskih ili koloidnih rastvora se dogaa istovremeno sa njihovim obaranjem. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju vrste stene. Brzina ovravanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vri zbijanje estica (smanjenja meuprostora zrna a time i

96

manje zapremine sedimenta; istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta ime se gubi plastinost i vlanost u sedimentu; cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izluuju u meuprostore vezujui zrna i stvarajui kompaktnu stenu. Dijageneza moe biti dugotrajan process zbog ega u prirodi sreemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. Naveli smo etiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka vrste sedimentne stene, ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskoeni" ili nisu dostignuti. Na primer, kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija, kod nekih glina nema transporta, kod hemijskih taloga vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze - obrazuju se direktno pri taloennju, itd. Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu, tj. uzajamne odnose sastojaka, nain vezivanja zrna i ispunjenost prostora. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva meusoban odnos, veliina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omoguili njeno stvaranje. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastine, kristalaste, amorfne i organogene. Klastine strukture karakteristine su za sedimentne stene izgraene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. Zrna u klastinim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta); poluuglasta (subuglasta); poluzaobljena (subzaobljena); zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl.44).

Sl. 44. Klastina struktura kod konglomerata (vezanog ljunka).

97

Prema veliini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastine strukture delimo na: psefitske (grubozrne klastine strukture) sa veliinom zrna preko 2 mm gde spada ljunak; psamitske (srednjezrne klastine strukture) sa veliinom klasta izmeu 0,05 i 2 mm. gde spada pesak; alevritske (sitnozrne klastine strukture) sa veliinom zrna od 0,005 i 0,05 mm. gde spada praina, i pelitske (finozrne klastine strukture), sa veliinom zrna ispod 0,005 mm. gde spadaju gline. Neke klastine sedimentne stene mogu biti izgraeni od klasta razliite veliine. Pomenuti klasti vezani su prirodnim cemetnom koji je razliitog sastava: karbonatni, silicijski, glinoviti, laporoviti i gvoeviti. i u steni moe biti razliito zastupljen, od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od koliine veziva i naina vezivanja odlomaka stena i minerala. Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala meusobno neposredno srasla. Srastanje zrna moe biti po ravnim povrinama ili nazubljenim povrinama (Sl.45).

Sl.45. Kristalasta struktura (mikro snimak)

Amorfne strukture sreu se kod gelnih sedimenata. Karakteriu se trakastom graom i bubreastim oblicima. Naroito su este kod brzo izluenh silicijskih sedimentnih stena. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste.

98

Sl.46. Amorfna struktura

Oolitske i sferolitske strukture su specifini strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakteriu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izluivanja) obino javlja zrno peska ili fosil. Ove strukture sreu se esto kod karbonatnih, fosfatnih, gvoevitih i aluminijskih sedimentnih stena. Ooliti su koncentrino slojevite grae (Sl.47). Dimenzije tih tvorevina su razliite. Ako su veliine preko 2 mm zovemo ih pizolitima.

Sl. 47. Oolitska struktura

Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom veih koliina organskih (fosilnih) ostataka (Sl.48) iji vrsta, oblik i veliina esto utiu na opti izgled stene.

99

Sl.48. Ostaci organizama u krenjaku (mikrosnimak)

Teksture sedimentnih stena Tekstura je odreena rasporedom estica u masi sedimentne stene i ispunjenou prostora. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl.49). Zbog ove osobine sedimentne stene se esto i nazivaju slojevite stene. Sloj je geoloko telo koje ima ujednaen sastav i koje je ogranieno paralelnim ili subparalelnim graninim povrinama (slojnim povrinama ili povrinama slojevitosti). Slojevi u najveem broju sluajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. Sloj ispod ispitivanog sloja ini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. Po prostiranju slojevi se istanavaju ili isklinjavaju. Prema debljini sloja razlikujemo, liske debljine ispod 5 mm; ploe debljine 5-50 mm; slojeve debljine 5-60 cm; banke debljine 60-200 cm, i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra.

Sl.49. Slojevi mezozojskih krenjaka, Boljetinska reka

100

Slojevitost moe biti gradaciona kada se veliina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim povrinama, esta je kod eolskih, priobalnih i lagunskih sedimenata. Laminacija je smenjivanje materijala razliite krupnoe ili boje u istom sloju.

Podela sedimentnih stena Prema nainu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl.50): klastine sedimentne stene, mehanike sedimente, ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala hemijske sedimentne stene, koje nastaju taloenjem iz rastvora i organogene sedimentne stene u ijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili ivotinjski organizmi. Uz sedimentne stene prikazaemo i jednu grupu stena koje su po nainu nastanka sedimenta, ali poreklo materijala vulkansko, vulkanoklastine stene.

Sl. 50. Podela sedimentnih stena

101

Klastine sedimentne stene Klastine sedimentne stene, najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore, nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. Podela klastinih sedimentnih stena bazira na veliini klasta (kao i klastina struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: psefite, ija krupnoa zrna prelazi 2 mm. Ovoj grupi pripadaju drobina i brea, ljunak i konglomerat; psamite, krupnoe zrna izmeu 0,05-2 mm. Ove grupi stena pripadaju pesak i pear; alevrite, krupnoe zrna od 0,005-0,05 mm. gde spada praina i alevrolit; pelite, krupnoe zrna ispod 0,005 mm. gde pripada glina. U narednim poglavljima daemo prikaz vanijih grupa klastinih sedimentnih stena. Imajui u vidu specijalan poloaj vulkanoklastinih stena, jer ine prelaz izmeu magmatskih i sedimentnih stena, one e biti prvo prikazane. Vulkanoklastine stene Grupa vulkanoklastinih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potie direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifian) ali su ove stene po nainu pojavljivanja, uslovima stvaranja i po morfolokim karakteristikama klastine sedimentne stene. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena, praine i Vulkanske bombe kapljice lave razliite Vulkanska veliine i oblika (Sl. 51). praina Ako je razbijeni materijal vrst (ve iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika.

Vulkanski pepeo

Sl.51. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati, bree i tufovi

102

Od polutene lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi, a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. Fragmenti krupnoe izmeu 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. Pod vulkanskom prainom podrazumevaju se estice ispod 0,25 mm. Najkrupniji fragmenti, bombe i blokovi padaju najblie vulkanskom krateru. Lapili, pesak, pepeo i praina mogu biti noeni vetrom veoma daleko od vulkana. Vulkanske bree i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske bree. (Sl.52). Obino su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoe peska i pepela. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breu nazivamo tufobrea. esto se, meutim, vulkanske bree vezuju tako to nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. Ovako vezane vulkanske bree nazivamo lavobree.

Sl. 52. Vulkanska brea, umnik

Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl.53).Vulkanski aglomerat je po nainu pojavljivanja i postanka veoma slian vulkanskoj brei ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Poto su bombe koje izgrauju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tenom ili polutenom stanju, one imaju koncentrinu grau i oblik kapljice, zbog stalne rotacije lave u toku hlaenja.

103

Vulkanske bombe

Vulkanska praina i pepeo

Sl. 53.Vulkanski aglomerat, Santorini

Sitniji vulkanoklastini materijal se dalje transportuje. Noen vetrom, vodom moe otii vrlo daleko. Vezivanjem vulkanskog pepela i praine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi, kako ih uobiajeno nazivamo. Obino se javljaju u slojevima. Ime su dobili ime po italijanskoj rei tufo - meka, rastresita peskovita masa (stena). Ove stene imaju mnogo vee rasprostranjenje nego vulkanske bree i aglomerati. Poto se daleko transportuju esto se taloe u basenima gde se delimino meaju sa sitnozrnim klastinim stenama. Tuf je izgraen od uglastih fragmenata stena, minerala izgraivaa stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl.54). Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana, na primer: andezitski tuf, kvarclatitski tuf, riolitski tuf, itd. Vezivanje tufova najee se vri zbijanjem estica pod pritiskom viih masa. Vrlo se esto, meutim, dogaa da se vezivanje vri slepljivanjem estica usled prelivanja tufa novodolom lavom. Tada su kompaktni i teko se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraivai na terenu determiniu kao lave.

Sl. 54. Naslage tufa u Grkoj (Santorini). Gore desno vulkan sa erupcijom pepela, dole levo detalj stene.

104

Najee promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. Kada vulkanski pepeo i praina padnu u basen u kojem se vri normalna sedimentacija tada se mea sa glinovitim materijalom, peskom, ljunkom. Novonastale stene izgraene od vulkanoklastinog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. Koliina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira, od 30 -90%. Pojave vulkanskih brea, aglomerata, tufova i tufita veoma su este. Sreemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. U Srbiji znaajnih pojava tufova i tufita ima u Timokoj eruptivnoj oblasti. na Rudniku, u Ibarskoj dolini, od Ua na severu do Zveana, na planini Rogozni, zatim na Radanu (podruje Leca). Tufovi mogu posluiti i kao dobar graevinski materijal ako su dobro vezani. Porozni su i laki (zapreminska teina svega 1,4 -2) i lako se obrauju a dobar su izolator. Jaina noenja im je vrlo promenljiva. Alterisani tufovi, pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu, zatim u industriji cementa, za proizvodnju insekticida, industriji guma, boja, sapuna, olovki, hartije itd. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaemo vanije predstavnike: nevezane, drobinu i ljunak i vezane, brea i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehanikim drobljenjem stena na padinama brda. Veliina odlomaka je vea od 2 mm. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl.55) ili uz kratktrajne bujice sputa u nia podruja pri emu transport nije dug. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreu blokovi preko jednog metra i fragmenti veliine par centimetara. Drobina se najee javlja u terenima izgraenim od krenjaka i dolomita, mada se moe nai kod svih stena.

Sl.55. Stvaranje drobine, Alpi, Slovenija

105

Drobina moe ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi, naroito ako je teren pokriven ili vrlo strm. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. Brea Brea je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najee vezani karbonatnim vezivom. Cement u breama moe biti doneen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. U breama se, osim fragmenata stena, nalaze i fragmenti skeleta i ljutura organizama, a neke bree su sastavljene iskljuivo od takvih fragmenata. To su najee ljuture koljki ili fragmenti kostiju. Takve bree u kojima preovlauju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. Prema mestu postanka, odnosno prema geolokom procesu koji dovodi do fragmentiranja, bree delimo na: padinske, kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala; obalske, nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa; tektonske, nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim povrinama (SL.56);

Sl. 56. Tektonska brea, Arilje

vulkanske, (o kojima je bilo rei), nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastinog materijala i kontaktne, nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaenih magmom, kod raznih vrsta intruzija i dr.

106

Podela brea vri se i na osnovu sastava fragmenata na: krenjake, dolomitske, mermerne, serpentinske, heterogene itd. Kao i kod drobine i ovde preovlauje homogeni materijal, jer fragmenti od kojih je brea nastala nisu dugo transportovani. Prema nainu pojavljivanja bree su u najveem broju sluajeva neslojevite stene. Obino su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. Bree imaju raznovrsnu primenu u graevinarstvu, naroito za dekorativne svrhe. Najvie se cene dobro cementovane mermerne, serpentinske i krenjake bree, naroito ako su lepih boja. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija), pepeljara, pribora za pisanje, vaza itd. Breama se oblau stepenita, kamini i dr. Koliko je brea uspean dekorativni materijal svedoi i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih brea proizvode i vetaki materijali sa izgledom bree. U naoj zemlji bree koje se eksploatiu ima na vie mesta. Najcenjenija brea je iz sela Ropoevo kod Sopota (u blizini Beograda). To je mermerna brea, vrlo dobro vezana, sa lepim arama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. Brea ima i kod Visokih Deana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne bree). ljunak ljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoa valutica prelazi 2 mm. Nalazimo ga u renim koritima sadanjih (Sl.57) ili nekadanjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. Veliina valutica i stepen zaobljenosti variraju. Najkrupnije fragmente, preko 1 m, u preniku nazivamo blokovima. Materijal od 0,1m do 1 m nazivamo krupicama. Krupan ljunak obuhvata valutice izmeu 0,1 m i 25 mm, ljunak srednjeg zrna izmeu 10 mm i 25 mm i najzad sitan ljunak izmeu 2 mm i 10 mm. Oblik valutica ljunka zavisi od duine transporta i vrste stena. zbog ega se pri istoj duini transporta javljuju kuglaste, jajaste, koturaste i druge valutice.
Sl. 57. ljunak, Moraa

107

Ukoliko je materijal krupniji blii mestu odakle potie manje je zaobljen i obrnuto, sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. Klasiranja po krupnoi kod ljunka su esta pojava. ljunak je heterogenog sastava, naroito kada je u rekama irokog slivnog podruja koja eroduju razliite vrste stena. ljunak prikupljen sa terena jednoline litoloke grae je homogenog sastava. Najveu primenu ljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva, jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. Da bi se ljunak upotrebio za beton mora se osloboditi neistoa, naroito glinovitih primesa. Najkvalitetniji ljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. Krupnoa valutica betonskog ljunka ne sme da pree veliinu pesnice ljunak se u naoj zamlji eksploatie u velikim rekama, Dunavu, Moravi, Savi, Drini itd. ljunka ima i u primorju ali se za graevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. Konglomerat ljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. Krupnoa valutica i stepen zaobljenosti su kao kod ljunka. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom razliitog sastava: karbonatnog, silicijskog, laporovitog itd. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. Mogu biti beli, sivi, areni, crveni (kada su vezani gvoevitim cementom) (Sl.58). Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni, jezerski i marinski. Kopneni se stvaraju radom reka, vetra, lednika i vulkana. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Oni sadre valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito gleera. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima, odnosno morima u njihovim priobalnim
Sl. 58.Konglomerat, Istona Srbija, (gore levou krtena slojevitost)

108

delovima. Konglomerati se oznaavaju i prema geolokoj formaciji u kojoj lei, na primer crveni konglomerati u permu, ili verukano konglomerati i dr. Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. Ujednaenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. Imaju ogranienu primenu, zavisno od sastava valutica i cementa, stepena, naina vezivanja, stepena obradivosti itd. Psamiti U ovu grupu klastinih sedimentnih spadaju pesak i pear. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal, zaobljenih zrna iji prenik varira izmeu 0,05 mm i 2 mm. (sl.59). Stepen zaobljenosti zrna zavisi od duine transporta i vrste stena, odnosno minerala. Prema veliini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prenikom zrna od 0,5 - 2 mm, srednjezrni pesak od 0,25 - 0,5 mm i sitnozrni pesak od 0,05 - 0,25 mm. Kao i ostali dugo transportovani klastini sedimenti, pesak je homogenog sastava. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim, sjajnim ljuspicama. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentriu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon, rutil, apatit, granat, magnetit, turmalin i dr. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimino kaolinisani. Po nainu postanka pesak delimo na eolski, reni, jezerski i marinski.

Sl. 59. Pesak, Dunav

Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca otrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode. Reni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa.

109

Pesak je esta stena koja se javlja u slojevima razliite debljine. Najvee koliine peska koriste se u graevinarstvu za pravljanje maltera, zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma ist i da sadri preko 98% SiO2. tetne komponente su oksidi gvoa i minerali glina. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zajeara i kod Valjeva. Debljina slojeva peska je izmeu 5 i 10 metara. Pesak je beo, svetlosiv ili ukast zbog prisustva limonita. Pesak moe biti obogaen raznim korisnim mineralima. U njemu se mogu koncentrisati monacit, zlato, magnetit, ilmenit, granat, dijamanti itd. U naoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. Peari Pesak vezan prirodnim cementnim daje pear. Krupnoa zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska, te razlikujemo krupnozrne, srednjezrne i sitnozrne peare. Peari su stene izgraene od zrna kvarca, ljuspica muskovita, podreeno feldspata, karbonata itd. koji su vezani prirodnim cementom razliitog sastava: karbonatni, laporoviti, glinoviti, dolomitski, silicijski, limonitski (gvoeviti), organski (bituminozan) itd. Podela peara najee se vri na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. Tako razlikujemo kvarcne, limonitske, glaukonitske, hloritske, litoklastine (ako sadre dosta odlomaka stena) peare, ili crvene peare kada im je vezivo limonitsko. Peari su uglavnom javljaju u slojevima razliite debljine (Sl.60). esto se veliina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. Kao i pesak, i peari su veoma rasprostranjene stene. itavi odeljci pojedinih geolokih formacija izgraeni su od peara ( vei deo perma u istonoj Srbiji). Upotrebljivost im je ograniena i zavisi od vrste cementa, sastava i veliine zrna.

Sl. 60. Slojevi peara u sekvenci flia, Ljig

110

Najpovoljniji materijali za graevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peari sa karbonatnim vezivom. Najotporniji su kvarcni peari sa silicijskim vezivom ali se oni teko obrauju. Sadraj glinovite materije smanjuje graevinsku vrednost peara, naroito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje graevinskih objekata. Peara koji se eksploatiu ima na vie mesta. Najpoznatiji su peari iz Belih Voda kod Kruevca, iz Ostrunice kod Umke itd. Alevriti U grupi alevrita najvaniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgraen od finih estica veliine od 0,005 do 0,05 mm. Transportuje se vodom ili vetrom.U sastav praha ulaze estice kvarca, feldspata, liskuna, karbonata, minerala glina i dr. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastina stena nastala ovravanjem estica praha. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc, feldspat, liskun, karbonati, minerali glina. Vezivo u ovim stenama najee je karbonatno ili glinovito. Alevroliti su slojevite stene, ali su slojevi male debljine, do 50-ak. santimetara. Po spoljnjem izgledu lie na peare u koje esto, sa poveanjem zrna klasta, prelaze. Primena alevrolita je ograniena. Slojevi vee debljine mogu se koristiti kao graevinski kamen, ili za izradu kamenih ploa. Vee pojave su zapaene u istonoj Srbiji. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl.61). Stvara se u stepskim podrujima sa bujnom, niskom vegetacijom (najee visokom travom) koja zaustavlja prainu noenu vetrom. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc, feldspati, liskuni, karbonati i minerali glina i retko odlomci stena.

Sl. 61.Les, Slankamen

111

Les ima izraenu cevastu grau sa nizom vertikalnih upljina. nastalih truljenjem biljaka koje su bile obloene prainom. Zbog toga les lako proputa povrinske vode koje cirkuliui kroz stenu, rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevica stvarajui konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izraene slojevitosti. Iako les smatramo alevrolitom, tj. vezanom stenom, ipak se mora rei da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. Les se pod prstima drobi. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se moe graditi jer podnosi velika optereenja. Ova osobina je posledica njegove cevaste grae zbog koje lako proputa vodu (za razliku od glina koje vodu zadravaju). U lesu se, to je znaajno, mogu zasecati potpuno vertikalni odseci, bez opasnosti za odronjavanje. Tek veoma dugim ispiranjem povrinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentriu glinovitu, les moe prei u lesnu ilovau koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta graevinskih opeka. Naslaga lesa ima u Mavi i Vojvodini, u okolini Beograda kod Vinjice (gde postoje brojne ciglane), zatim u Zemunu itd. Korisne lesne naslage u Banatu, na Titelskom bregu, imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane, Mulj, poluvezane, Gline i vezane, Glinci. Mulj Mulj je nevezana glina taloena u miroj vodi. To je najfinija frakcija klastinog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. Gline i glinci Glina je plastini poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl.62). Ovaj pelitski materijal se vezuje isuivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isuivanjem glina gubi plastinost i prelazi u vrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. Meu mineralima glina najvaniji su kaolinit, hidroliskuni (ilit), monmorijonit i drugi aluminijski silikati. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. Gline esto, kao primese, sadre i hidrokside gvoa koji stenu pigmentiraju crvenkasto, uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naroito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. Male koliine mangana boje stenu zalenkasto.

112

Sl. 62. Glina, Titel

Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledee vrste glina: kaolinitske ili vatrostalne gline, koje su izgraene od kaolinita, Koriste se u industriji fine keramike, tekstilnoj industriji, livakoj industriji, industriji eera i dr. bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju, kao to je pomenuto, izmenama vulkanskog pepela - tufova. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita; uma ili suknarska zemlja takoe je monmorijonitska glina. U nekim krajevima nae zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnou za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po emu je i dobila ime. Uma obino sadri poveanu koliinu magnezijuma i kalcijuma; ilovaa je neista glina koje sadri pesak i kalcijum karbonat. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji, ako sastav gline nije strogo standardizovan. Peskovita ilovaa je neista glina sa velikim sadrajem peska kao klastinog komponenta; laporovita glina, sadri kalcijom karbonat - obino 5 - 15%. Prema mestu postanka gline delimo na rene, barske jezerske i marinske. rene gline su retke. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. Debljina slojeva je mala, esto sadre primese kvarca; barske gline se obino javljaju kako soiva male debljine. Oneiene su ljunkom, peskom i organskom materijom;

113

jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. Sadraj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Ova leita daju dobre vatrostalne kaolinitske gline; marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Slojevitost je esta, ali se marinske gline javljaju i kao soiva. Dubokomorske gline obino imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednaen sastav; ljunkovita ilovaa (lednika glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Sem pelitskih estica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa, po emu je dobila ime. Zbog kraeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava, slina lesu. Lednike gline nisu slojevite stene. Klasiranje materijala po krupnoi veoma je slabo; crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u podrujima gde ima krenjaka. Ime je dobila zbog karakteristine crvene boje koja potie od poveanog sadraja gvoa. Uz okside i hidrokside gvoa i minerala glina u ovim stenama koncentriu se esto i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krenjakim terenima u podruju Zlatibora. uljni kriljci su pelitske stene koje sadre preko 10% organske materije, kerogena. To su tamnosive, tamnomrke ili utomrke stene nastale u veim jezerima i movarama. Kod nas su zapaeni u istonom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Pomenimo da se na slojevima gline esto stvaraju klizita koja mogu da ugroze sve graevinske objekte. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna optereenja. Zato se glinovita zemljita pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Gline, ako su iste, koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. Pojave ovakvih glina ima kod Aranelovca. Sloj gline debeo je 3-11 metara i lei skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. Gline pripadaju kaolinitskom tipu, visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. U leitu Metri u Istonoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc, muskovit, biotit, rutil, cirkon i dr. Leite je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. Vreme i mesto taloenja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora, temperature, pritiska i duine trajanja procesa. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uoava kod klastinih sedimentnih stena. U hemijske sedimente spadaju, bigar mermerni oniks, sedimenti sonih leita, silicijske sedimentne stene i gvoevite sedimentne stene.

114

Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izluuje iz vodenih rastvora sa sadrajem bikarbonata. Stvara se oko hladnih slatkih voda, najvie oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl.63). Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode, usled intenzivnog rasprivanja u sitne kapljice, asimriraju (udiu) CO2 zbog ega se izluuje kalcijum karbonat koji ih oblae. Zato je bigar upljikava stena. Bigar, ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena upljikave teksture. Kada je kompaktna i trakaste grae zove se travertin.

Sl.63. Stvaranje bigra, Sopotnica

Prema mestu postanka bigar moe biti jezerski, reni i izvorski. Bigar je dobar graevinski kamen. Lako se obrauje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kua. Naroito je korien u gradnji naih srednjevekovnih manastira. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva, renog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota, zatim u selu Brasina u okolini Loznice, kod mesta zvanog Sige i u izvorinom delu Ljiga, kod Nike Banje. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora ije vode sadre kalcijum bikarbonat. Izgraen je od kalcita, ree od aragonita. Mermerni oniks je jedra stena, karakteristine trakaste grae (Sl.64). Obino je prozrana u vrlo lepim bojama, najee uta kao ilibar, utozelena ili zelena, ili je pak

115

crvenkasto bela ili siva, to zavisi od sadraja gvoa, mangana i magnezijuma u ovim stenama. Vrlo se lako glaa i upotrebljava u dekorativne svrhe. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji slui za oblaganje i izradu kamene galanterije. Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venacu kod Aranelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas moe pratiti stvaranje ove stene.

Sl.64. Mermerni oniks, Sijarinska banja

Naslage soli - evaporati Naslage soli nastaju taloenjem iz rastvora i to obino u zatvorenim basenima i lagunama. Aridna i arka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. Obaranje iz rastvora nastupa kada se povea koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi - tj. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. 65). Najvaniji minerali sonih leita su halit (kuhinjska so), gips i anhidrit koji se najee javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama. Pojave soli su retke ali ali je praktian znaaj ovih stena veliki. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji, gips kao vezivni materijal, u hemijskoj industriji, poljoprivredi, industriji hartije itd. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca,

116

Sl. 65. Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali, Italija

Gvoevite sedimentne stene Gvoevite sedimentne stene se taloe kao hidroksidi i silikati gvoa koji se obino obaraju kao ooliti (Sl.66). Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izluuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadri CO2 stvara se siderit. U marinskim podrujima prilikom submarinskih izlivanja bazine lave predaju se moru velike koliine gvoa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudita.

Sl. 66. Stvaranje sedimentnog gvoa, Zlatibor.

117

Lidit ili silicijski kriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena, naroito u paleozoiku. To je slojevita stena, najee tankoploasta. Obino se smenjuje sa argiloistima (delimino metamorfisanim glinovitim stenama). To je jedra i vrsta stena, preloma je ravnog i koljkastog. Boje je tamnosive do crne jer sadri organsku materiju. Moe biti i uta do crvena kada ima okside gvoa. Lidit je izgraen od sitnozrnih agregata kvarca koji je, verovatno prvo istaloen kao kalcedon. Katkad sadri i malo opala, a kao primese i organsku materiju i grafit. Ova stena obino ne sadri i fosile. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloenjem ljutura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). Od zoogenih sedimenata najvaniji su, krenjaci i dolomiti. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaa kreda, silicijski sedimenti (ronaci) itd. U organogene (fitogene) sedimente takoe spada ugalj, a delimino i nafta i asfalt, ali o ovim stenama nee biti rei jer se one detaljno prouavaju u nauci o kaustobiolitima. Krenjaci Krenjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopte. Katkad su itave geoloke formacije izgraene samo od krenjaka. Najvee mase krenjaka stvaraju se u plitkom moru, koralnim grebenima (Sl.67).

Sl. 67. Koralni greben, mesto gde se najvie stvara krenjaka

118

Javljaju se kao slojevi razliite debljine (od tankoploastih do bankovitih krenjaka) (Sl.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krenjacima. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti, kada im se zrna jedva vide golim okom. Prelom im je neravan a katkad i izrazito koljkast. Boja je razliita u zavisnosti od primesa. Izgraeni su od kalcita ali su retko isti. Sadre primese gvoa, mangana i magnezijuma, zatim gline, zrna peska, organsku materiju itd.. Krenjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl), kada uti. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krenjake, sive ili sivobele boje, sa do 5% glinovitih minerala; laporovite krenjake, sive boje sa 5 - 25% glinovite supstance; gvoevite krenjake, sa sadrajem oksida gvoa koji stenu pigmentiraju crvenkasto; dolomitine krenjake, koji sadre do 40% MgCO3; peskovite krenjake, koji sadre zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja; bituminozne krenjake ili smrdljive krenjake, sive do skoro crne boje koji sadre organsku materiju itd. Organogeni krenjaci redovno imaju ostatke fosila, u iju ljuturu je ugraivan kalcijum karbonat. Oni se u steni zapaaju nekada i golim okom. esto dobijaju ime prema karakteristinom fosilu, cefalopodski, brahiopodski, hipuritski, litotamnijski i dr. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastini sedimenti. Krenjaci se primenjuju u graevinarstvu, industriji gvoa i elika, poljoprivredi, hemijskoj industriji itd. Krenjak je dobar graevinski materijal. Jedri krenjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen, naroito za pravljenje spomenika. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje krea. Krenjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurkim peima pri topljenju gvoa. Ovi krenjaci prema zahtevima industrije treba da su to bogatiji kalcijom uz niske sadraje magnezije, gvoa, fosfora i sumpora.

Sl. 68. Slojeviti krenjaci, Stara planina

119

U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krenjaci kao i u industriji eera gde sadraj kalcijum karbonata mora biti vei od 95%. U industriji stakla tetnim supstancama smatraju se oksidi gvoa, mangana i hroma. U poljoprivredi se koriste troni i meki krenjaci i krenjaci u mlevenom stanju. U naoj zemlji krenjaci su veoma rasprostranjeni. Ogromna mase krenjaka nalaze se u Zapadnoj i Istonoj Srbiji. Eksploatiu se na vie kamenoloma, kod Uica, Kosjeria, Golupca, Pirota itd. Laporci Laporci su meovite stene izgraene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno taloe u marinskim i jezerskim basenima (sl.69). To su finozrne stene, boje uglavnom sive, sivoute boje koje se obino javljaju u slojevima male debljine. Sadraj gline u steni varira od 20 do 60%. Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. Eksploatiu se u Beoinu, kod Novog Popovca itd. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa.

Sl. 69. Laporci, Beoin

Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgraene od minerala dolomite (Sl.70). isti dolomiti su retki, obino sadre primese prema kojima razlikujemo, kao i kod krenjaka, glinovite, laporovite, gvoevite, bituminozne, siliciozne, peskovite i druge dolomite. isti

120

dolomiti sadre oko 45% MgCO3. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje, esto su udrueni i sa krenjacima od kojih se razlikuju po mleno beloj boji i nainu raspadanja. Dolomiti se, naime, pri raspadanju lome u veoma sitne komade otrih ivica. Lako razlikovanje vri se i pomou sone kiseline jer su krenjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaenoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penuaju). Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. Primena dolomita je kao i kod krenjaka. Peenjem se dobijaju razne vrste krea. Slue i kao sirovina za dobijanje vetakog ubriva, u hemijskoj industriji itd. Dolomit, kao i krenjaci, grade velike masive. Ima ih na Zlatiboru, podruje Branekog polja, kod Jarandola, Pranjana itd.

Sl. 70. Trijaski dolomiti, Alpi, Slovenija

Pisaa kreda Pisaa kreda je karbonatni organogeni sediment, veoma sitnozrn, jako porozan i higroskopan. Izgraena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljuturica, foraminifera, ija veliina varira izmeu 0,008 - 0,10 mm. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima, kada su ostaci organizama retki. Ova stena moe biti Moe biti i hemijski talog. Pisaa kreda je bele boje, od primesa esto u kasta, zelenkasta ili crvenkasta. Ponekad sadri zrna peska kao klastinu frakciju, ili kao primese, minerale glina i organsku materiju. Obino je slojevita, ali se moe javiti i u poluvezanim pa ak i rastresitim prakastim masama jer se lako drobi.

121

Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma, u pastama za zube, kao dodatak sredstvima za ienje i poliranje metala, za izradu gita i dr. Najvee koliine pisae krede stvarane su u geolokoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. Kod nas je pisaa kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Uica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgraen od sitnih ljuturica i skeleta algi, dijatomeja. U ovom sedimentu este su primese glina, sitnih zrna kvarca i organske materije. Dijatomejska zemlja je meka, rastresita, slabo vezana stena, katkad i prakasta, koja po spoljnjem izgledu podsea na pisau kredu. Od nje se, meutim, lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su esto i trakaste. Bele je boje, ali zbog sadraja raznih primesa moe biti uta, zelena, svetlosiva ili tamnosiva. Jako je porozna i male zapreminske teine (0,4 -0,9). Stena je higroskopna, slabo provodi toplotu, zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. Otporna je orema kiselinama. Upotrebljava se u izolacione svrhe. Za ove potrebe mora biti ista, sa sadrajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom teinom. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije, gume, plastinih masa, boja, lakova, sapuna, linoleuma, gramofonskih ploa. U naoj zemlji ima je u selu Baroevac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma ista (Sl.71). Debljina sloja ke oko 2 metra.

Sl.71. Dijatomejska zemlja, Baroevac

122

Ronaci Ronaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije, tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim, laporovitim i karbonatnim sedimentima. To su kompaktne, jedre stene vrlo razliite boje. Od primesa gvoa, koje su obino neravnomerno rasporeene u steni, dobijaju utu, smeu, crvenu, utomrku ili crvenomrku boju. Izgraeni su od opala, kalcedona ili kvarca. U ronacima se esto nalaze ostaci mikroorganizama, pre svega radiolarija i silicispongija. Najvee koliine ronaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike koliine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljutura, ili se obaraju kao hemijski talog. U naoj zemlji najvie su stvarane u trijasu, juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krenjacima. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti.

Sl.72. Ronaci, crveni (levo) i crni (desno). Gore desno ostaci radiolarija. Istona Srbija

123

METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fiziko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugaijim od onih na kojima je stvarana. Stene se prilagoavaju novim uslovima menjajui svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. Najvaniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak, temperatura i prisustvo fluida i gasova. Uticaj atmosferilija, leda, soli, klime, vode koji se deavaju na Zemljinoj povrini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska, temperature, sastava stene, njene strukture i teksture i prisustva fluida. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. Stoga je u primarno vrstim stenama teko utvrditi poetak metamorfnih promena. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na niim pritiscima i temperaturama. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka, temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena, para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfiu, tj. kada se uoavaju reliktne strukture, bez znaajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako to se na ime primarne stene dodaje prefiks meta, na primer metapear, stena nastala metamorfozom peara, metagabro, stena nastala metamorfozom gabra itd. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta, tj. sa porastom dubine, stene su zagrejane a zbog teine gornjih slojeva izloene pritiscima. Dejstvom tektonskih pokreta poveavaju se pritisci i temperature. Ako se matemorfizam deava na velikim podrujima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Temperature u ovom metamorfizmu kreu se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. Usmereni pritisak (stres) ima znaajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimino do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. Ova vrsta metamorfizma vezana za najvie pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. esto se javlja na velikom prostoru, povrine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. Kada metamorfna stena nastala u podrujima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima doe u plie nivoe gde su nii pritisci i temperature, ona se menja prilagoavajui se novim uslovima. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nieg stepena metamorfizma.

124

Kataklastini metamorfizam se javlja u podrujima tektonskih zona i velikih raseda. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehaniki drobe, bez znaajnije promene u mineralnom sastavu. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem, tj. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definie mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod slinim PT uslovima pri emu je samo odreeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje odreene asocijacije metamorfnih minerala. Svaka facija se karakterie uim intervalima pritisaka i temperatura (Sl.73): facija zelenih kriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. Karakteristini minerali ove facije su albit, muskovit, hlorit, serpentin, talk, kalcit, dolomit, aktinolit itd; epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri neto povienim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na poetak ove facije. Karakteristini minerali su hlorit, epidot, biotit, aktinolit, almandin, hornblenda itd. Pojava bazinijeg plagioklasa oznaava poetak amfibolitske facije; amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. Kao kritini minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. Karakteristini minerali u stenama ove facije su hornblenda, andezin, diopsid, pirop, almandin, staurolit, disten itd; granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. Karakteristini minerali su granati, disten, silimanit, plagioklasi, ortoklas, diopsid, hipersten itd; facija glaukofanskih kriljaca karakterie se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. Specifine mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan, lavsonit, jadeit, aragonit, ribekit itd. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. Novi termodinamiki podaci dobijeni laboratorijskim prouavanjima pojedinih metamorfnih minerala omoguili su i direktna izraunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani.. Na taj nain uslovi metamorfizma, tj. pritisci i temperature mogu se direktno izraunati. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi.

125

Sl. 73. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma

Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene odreuje oblik, veliuina i nain srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene znaajno je za odredbu stepena metamorfizma, vreme nastanka minerala, odredbu stena od koje su nastali itd. Struktura nastale rastom, blastezom, novih minerala u vrstoj ili delimino vrstoj masi stene nazivaju se blastinim strukturama. Blastine strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: reliktne strukture kod kojih se zapaa primarna struktura stene i singenetske strukture, nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadre elemente strukture primarne stene. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su vie ili manje preinaene. Naziv strukture dobija se tako to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu, blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peara koji imaju psamitsku strukturu itd. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. U okviru homeoblastinih struktura razlikujemo: lepidoblastinu strukturu koja se karakterie prisustvom listastih minerala (liskuni, hloriti, talk itd) (Sl.74);

126

Sl. 74. Lepidoblastina struktura

granoblastinu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima; obino izometrinog oblika ( kvarc, feldspati, karbonati itd)(Sl.75); nematoblastinu strukturu kada je stena izgraena od pritkastih minerala, amfibola i piroksena (Sl. 75) i

Sl. 75.Granoblastina (levo) i nematoblastina (desno) struktura

porfiroblastina struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji lee u masi izgraenoj od sitnozrnijih minerala. Struktura podsea na porfirsku, kod magmatskih stena, po kojoj je i dobila ime (Sl.76). Porfiropblasti mogu biti veoma krupni, od nekoliko santimetara pa do vie od 1 metar.

Sl. 76. Porfiroblastina struktura

127

Metamorfne stene, zavisno od mineralnog sastava mogu imati vie struktura istovremeno (granoblastinu i lepidoblastinu, ako je stena izgraena od kvarca, felspata i liskuna, nematoblastinu i granoblastinu, ako je izgraena od plagioklasa i amfibola itd. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili itave mase stene. Ove strukture nazivamo klastinim strukturama. Teksture metamorfnih stena Prema nainu rasporeda sastojaka razlikujemo sledee teksture: kriljava tekstura, gde su minerali meusobno paralelno orijentisani. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl.77)., lineacija kada su minerali orijentisani du nekog pravca, lineare.

Sl. 77. kriljava tekstura

Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristina je za plie nivoe regionalnog metamorfizma. kriljava stena lako se cepa u ploe i table razliite debljine. Deljivost na ploe ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka ve i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma, na primer klivaa. ubrana tekstura je vrsta kriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl.78). Ako su nabori veoma mali, veliine do par milimetara, kaemo da je tekstura plisirana. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u pliim nivoima regionalnog metamorfizma;

Sl.78. Ubrana tekstura

128

trakasta tekstura, gde minerali grade nagomilanja, trake koje se meusobno razlikuju. Ova tekstura je karakteristina za metamorfne stene nastale na veim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. okcasta tekstura sadri "okca" pojedinih minerala, obino kvarca ili feldspata. Ove teksture se najee javljaju u metamorfnim stenama nastalim na veim dubinama, naroito su este u migmatitima. (Sl.79)

Sl.79. Okcasta tekstura

bobiava tekstura ima bobice koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji lee u sitnozrnoj osnovi stene. Ova tekstura je karakteristina za kontaktno metamorfne stene. masivna tekstura je kada su sastojci, mineralna zrna homogeno rasporeeni u prostoru, bez orijentacije. Za stenu ovakve teksture kaemo da ima homogen sklop. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Razliiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma, mineralnom sastavu, strukturi, teksturi, stepenu kristaliniteta itd. Jedna od esto korienih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na kriljave i masivne metamorfne stene. Stene prve grupe nazivamo kristalasti kriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. Otra granica izmeu ove dve grupe stena ne postoji jer stene odreenog sastava zavisno od vrste pritisaka, usmerenog ili hidrostatikog mogu biti masivne ili kriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. Ako nastaje u podrujima usmerenih pritisaka stena zadobija kriljavu teksturu kada se stvara mermerni kriljac. Grupa kriljaca Grupa kriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. Stene su kriljave teksture, po kojoj su dobili i ime.

129

Najvaniji minerali grupe kriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit, hlorit, aktinolit, termolit, zatim epidot, cojsit, kvarc itd. Od feldspata najei je albit, retko ortoklas. Ime dobijaju prema vodeem mineralu. Ako u steni ima najvie hlorita nazivamo je hloritski kriljac, ako dominiraju hlorit i sericit, hloritsko-sericitski kriljac, ako je najzastupljeniji aktinolit, aktinolitski kriljac itd. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta, spilita, keratofira itd kada su orto porekla, i laporaca, piroklastita, tufova i vulkanskih brea kada su para porekla. Hloritski kriljci su niskog stepena metamorfizma. Izgraeni su od hlorita, albita i kvarca. U ovim stenama esto se sreu: sericit, epidot, cojsit, stilpnomelan, aktinolit, leukoksen, kalcit, ponekad i manganov granat, spesartin. Strukture su lepidoblastine, sa elementima granoblastine i porfiroblastine. Teksture su kriljave, retko masivne. Hloritski kriljci su karakteristine zelene boje zbog ega se esto nazivaju i zelene stene ili zeleni kriljci (greenschists). Veoma su mekane stene, naroito ako imaju malo kvarca. Hloritski kriljci (Sl.80) nastaju metamorfozom bazinih magmatskih stena, bazalta, dijabaza, spilita, kada su orto porekla, i piroklastinih stena, vulkanskih brea, aglomerata, tufova odnosna dolomitino-laporovitih sedimenata kada su para porekla. Hloritski kriljci su este stene. U naoj zemlji su paleozojske starosti, ima ih i u mezozoiku, u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora, metamorfozom stena okeanske kore. Hloritski kriljci paleozojske starosti najee su asocirani sa filitima, metapearima, kristalastim krenjacima. Javljaju se u Drinskom paleozoiku, Kuajskom teranu, kod Rama na Dunavu, podruju Vlasine, u Istonoj Srbiji itd. Hloritskih kriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru, Povljenu, Brezovici, na ari itd.

Sl. (80) Hloritski kriljci, Ram

130

Aktinolitski kriljci Aktinolitski kriljci su takoe stene srednjeg do visokog kristaliniteta, niskog stepena metamorfizma. Izgraeni su od aktinolita, tremolita, albita, epidota, cojsita i ponekad kvarca i hlorita.(Sl.81). Od sporednih minerala karakteristian je leukoksen. Zelene su do sivozelene su boje. Strukture su nematoblastine sa elementima granoblastine, kriljave teksture. Nastaju metamorfozom bazinih stena, bazalta, dijabaza, spilita (orto porekla), piroklastinih stena (tufova, vulkanskih brea i aglomerata i dilomitinih laporaca (para porekla). Aktinolitski kriljci nastaju u uslovima facije zelenih kriljaca, kao i zelene stene sa kojima su esto udruene. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum, karbon), ima ih i u mezozojskim ofiolitima, kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora, metamorfozom stena okeanske kore.

Sl. 81. Aktinolitski kriljci, Parainska glavica

Talkni kriljci (talkisti) To su stene niskog stepena metamorfizma, ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. Uglavnom prate serpentinite. Zelenkaste su boje, lepidoblastine strukture a kriljave esto i plisirane teksture. Izgraene su od talka. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita,.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena vanu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. Spadaju u grupu tipskih orto stena. Sadraj kvarca u njima jako varira. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit, kalcit, magnetit, hromit itd. Talkni kriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramikoj industriji, industriji guma, hartije, kozmetike itd.

131

Filiti Filiti su sitnozrne stene, niskog kristaliniteta i dobro izraene kriljave teksture (Sl.82). Izgraeni su od sericita i kvarca, koji je znatno manje zastupljen. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreu se hlorit, albit, rekristalisana organska materija, i retko, biotit. Struktura filita je lepidoblastina. Teksture su kriljave, esto ubrane ili plisirane. Cepaju se lako po ravnima kriljavosti. Tada obrazuju tanke, ravne ploe, koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne, zbog ega imaju karakteristian svilast sjaj. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. Izmeu glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argiloisti. Stene pelitske do metapelitske strukture, tamnosive do crne boje, zemljastog preloma i kriljave teksture. Na ravnima kriljavosti, nemaju sjaj koji je
Sl. 82. Filiti, Ivanjica

karakteristian za filite jer jo uvek sadre minerale glina dok je koliina sericita u njima uglavnom mala. Izraz argiloist se sve ree upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kua zbog ega su nazivani i krovni kriljci (Sl.83) . Ako ove stene sadre do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki znaaj kao energetska sirovina. Filiti su rasprostranjene stene. Starosti su paleozojske, rifeo-kambrijum, karbon, devon. Najee su asocirani sa metapearima, metaalevrolitima i zelenim stenama. Najvie ih ima u Drinskom paleozoiku, gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni krilci (Golija), ima ih i u Istonoj Srbiji (Kuaj), na jugu Srbije itd. Ako sadre materije nazivaju se uljani kriljci
Sl.83. Kua pokrivena filitom

132

Mikaisti Mikaisti su rasprostranjene stene, srednjeg i visokog kristaliniteta. To su tipine para stene, nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma, u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji, tj. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima veim od 5 kilobara. Mikaisti su izgraeni od liskuna, muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl.84). Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristini za ove stene treba pomenuti disten, silimanit, staurolit, granate, kordijerit, alkalne feldspate itd. iji sadraj u steni varira. Pomenuti minerali esto se javljaju i kao porfiroblasti. Povlaenjem liskuna mikaisti prelaze u kvarcite, povlaenjem kvarca u liskunske kriljce. U podrujima gde se mikaisti javljaju blizu granitskih intruzija este su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu.

Sl. 84. Mikaisti, Lebane

Mikaisti su lepdoblastine strukture, sa elementima granoblastine i porfiroblastie. Izrazito su kriljave stene, esto se kidaju u tanke ploe, sreu se i varijeteti sa porfiroblastima granata, distena, staurolita itd. Retko su trakaste teksture. Mikaisti koji sadre feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podleu mehanikom raspadanju. U naoj zemlji se javljaju u kristalastim, metamorfnim terenima. Najvie ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene, visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma, epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji, tj. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara.

133

Izgraeni su od kvarca, alkalnog feldspata, ortoklasa ili mikroklina i liskuna, muskovita i biotita (Sl.85). Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati, disten,staurolit, silimanit, kordijerit itd. Kvarc je obino najzastupljeniji mineral u ovim stenama. Javlja se u zrnima razliite krupnoe koja redovno pokazuje mehanike deformacije. Gnajsevi imaju razliitu strukturu i teksturu. Najee strukture su granoblastina i lepidoblastina, zatim porfiroblastina i nematoblastina. Teksture su kriljave, masivne, okcaste, trakaste, ubrane itd. Liskuni u gnajsevima obino pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima, kada imaju sauvanu, reliktnu, zrnastu strukturu. Paragnajsevi nastaju preobraajem peara ili feldspatizacijom, tj. prinosom alkalnog feldspata, podreeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Postoje svi prelazi izmeu orto i para gnajseva to kod prouavanja ovih stena stvara velike tekoe, naroito kod odredbe stena od kojih su nastali. Gnajsevi nisu otporne stene, naroito ako su izraene kriljave teksture. Du ravni kriljavosti olakana je cirkulacija vode ime je proces fizikog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji, vei nego kod granita. Sitnozrni gnajsevi slabije izraene kriljavosti koriste se kao graevinski kamen. Gnajsevi su u naoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stala, Bujanovac, Vranje, Lebane, Vrac, u Istonoj Srbiji, Tekija, Golubinje itd.

Sl. 85. Gnajsevi, Medvea

134

Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na raun bazinih tufova i laporaca (paraamfiboliti). Meusobno se teko razlikuju jer imaju isti ili slian hemijski sastav, strukturu itd. pa se prilikom njihovih prouavanja mora biti izuzetno obazriv, naroito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. Boje su zelene, tamno zelene do crne (Sl.86). Amfiboliti su izgraeni od amfibola, hornblende i intermedijarnog do bazinog sastava, andezina, labradora, bitovnita. Od sporednih minerala karakteristini su sfen, ilimenit i magnetit. U ovim stenama mogu se javiti granat, piroksen, epidot, cojsit, a od sekundarnih kalcit, hlorit, leukoksen itd. Amfiboliti imaju nematonblastinu strukturu, sa elementima granoblastine i porfiroblastine, ako sadre krupna zrna granata. Teksture su kriljave ili masivne. Sree se i trakasta, kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazinog plagioklasa) sa partijama tamnih, zelenih do crnih amfibola ili piroksena, ako su prisutni. U amfibolitima se ponekad uoavaju i dobro sauvane reliktne strukture, blastoofitska, blastoporfirska, blastopsamitska itd. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali.

Sl. 96. Amfiboliti, Tulare

Amfiboliti su stare stene. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku, u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama, gnajsevima, mikaistima itd. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazinih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama, najveim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora.

135

Amfiboliti mogu biti dobar graevinski materijal, naroito ako su masivne teksture. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci, debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikaistima, kod Lebana, Tulara itd. Veoma retko grade vee, samostalne masive, u okolini Bujanovca. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. Nastaju metamorfozom bazinih stena u odsustvu vode (u tzv. suvim sistemima), na vrlo visokim pritiscima i temperaturama, u eklogitskoj faciji, na temperaturama iznad 7000C i pritiscima veim od 8 kbara. Izgraeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl.97). Eklogiti su teke stene, specifine gustine preko 3, zbog velikog sadraja granata. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obino idiomorfno razvijeni i veoma krupni. U eklogitima Ogota, kod Bujanovca granati su veliine ljudske ake. U ovim stenama mogu se javiti male koliine plagioklasa, hornblenda, biotita i kvarca. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen, rutil, kvarc, magnetit itd. Struktura eklogita je granoblastina sa elementima porfiroblastine i pojkiloblastine, kada granat uklapa piroksen. Tekstura ovih stena je, kao to je pomenuto, masivna. Ekologiti se javljaju kao soiva u gnajsevima (tzv. obini eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazinih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente. Ove stene javljaju se i kao ice u peridotitima. Izgraene su od piropa, hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita ve ih nazivaju granatskim piroksenitima. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. Nastali su podvlaenjem okeanske litosfere pod okeansku, ili kontinentalnu litosferu. Praeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakteristinih za podruja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom, glaukofanom, ribekitom itd. Nastaju na znatno niim temperatura u odnosu na obine eklogite, temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. Obinih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama.
Sl.97. Eklogit, Bojnik.

136

Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slino eklogitima), kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom, silimanitom). To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti, nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena, granitoida ili klastinih sedimentnih stena, peara. Izgraeni su od ortoklasa, distena, silimanita, granata, piroksena i kvarca. Od sporednih minerala esti su rutil i cirkon. Strukture su granoblastine, sa elementima porfiroblastine, bele boje, masivne teksture Javljaju se kao trake, soiva u gnajsevima, retko grade vee mase Melanokratni ili crni granuliti, nastali metamorfozom bazinih magmatskih stena ili, tufoznih do laporovitih sedimenata. Izgraeni su od bazinog plagioklasa, ortopiroksena i granata. Od akcesornih minerala sreu se klinopiroksen, kvarc, magnetit rutil. Boje su crne, strukture granoblastine sa elementima porfiroblastine. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. Javljaju se kao trake, soiva u gnajsevima (leukokratni granuliti), retko grade vee mase. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krenjaka i dolomita, mogu nastati i termokontaktno. Krenjaki mermeri znatno su vie rasprostranjeni. Mermeri su granoblastine strukture, izgraeni su od kalcita ili dolomita. Zrna pomenutih minerala su obino izometrina, zupasto do mozaino srasla. Pri obradi mermera, seenju i poliranju veoma je vana veliina zrna i nain njihovog srastanja. Teksture su, kao to je pomenuto masivne, ali postoje i kriljavi mermeri kada ih obino nazivamo mermernim kriljcima. U mermerima se, kao sporedni minerali javljaju muskovit, kvarc, albit, hlorit, grafit itd. Sadraj muskovita moe biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krenjaka. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastine strukture nazivamo cipolini. Boja mermera zavisi od njegove istoe. Ako su isti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl.98). Usled sadraja primesa, oksida i hidroksida gvoa, mangana mogu biti zelenkasti, plavkasti, crvenkasti, sivi itd. Crna boja mermera potie od organske materije i veoma je nepostojana. Mermeri su u naoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Upotrebljavaju se kao arhitektonski, dekorativni kamen, kamen u vajarstvu, hemijskoj industriji itd. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. tetne primese su pirit, magnetit, kvarc i organska materija.

137

Najpoznatija nalazita mermera su Venac, kod Aranelovca i kod Batoine. Osim navedenih nalazita postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatiu.

Sl.98. Mermeri, Venac

Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc ini vie od 80% mase stene. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peara sa silicijskim vezivom ili od ronaca. U tehnikoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti, hidrokvarciti i dr.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peara i ronaca. Kvarciti su granoblastine strukture. Ponekad mogu imati sauvanu strukturu kvarcnih peara (blastopsamitsku). U tim sluajevima primarna klastina zrna kvarca su neto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastina struktura). Teksture su masivne mada ima i kriljavih kvarcita. Kvarcna zrna su u ovim stenama esto zupasto srasla to steni daje veliku vrstinu. Kvarciti su monomineralne stene izgraene od kvarca. isti kvarciti su bele boje (Sl.99) ali su najee, zbog primesa, sivi, mrki ili crni. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikaiste. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten, grafit, silimanit, epidot i dr.
Sl. 99. Kvarcit, Uice

138

Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa, vatrostalnih opeka. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi razliitih materijala otpornih prema kiselinama. U graevinarstvu primena im je ograniena, naroito kao graevinskog kamena, jer su zbog velike vrstine jako teko obrauju. Pojava kvarcita u naoj zemlji ima na vie mesta. Eksploatiu se u rejonu Gostivara, Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. Ovaj metamorfizam lokalnog znaaja i ogranien je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. Kontaktno metamorfne stene nemaju kriljavost, ali su esto trakaste tj. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam moe biti izohemijski i alohemijski. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. Izmeu magme i okolnih, nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. Veliina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je vea razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. Takoe je utvreno da diskordantne intruzije imaju ire kontaktne oreole od konkordantnih jer je vea reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona see vei broj povrina slojevitosti ili kriljavosti.

Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili pliih intruzija ako nije dolo do privoenja materija iz magme u okolne stene, tj. kontaktni uticaj uslovljen je samo privoenjem toplote u okolne stene. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija razliitog sastava, od bazinih do kiselih magmi i klastinih, uglavnom glinovitih sedimenata, koji su praktino neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi, i okolnih stena jer u podruju gde su smetene imaju veu toplotu latentne kristalizacije od bazinih magmi, tj. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom.

139

Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena, tj. rekristalizacija postojeih i kristalizacija novih minerala, izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena, pri emu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. Termometamorfizam se sree kod bazinih intruzija visoke temperature, ali vrlo siromanih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktino neprobojne za migraciju materije iz magme. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije, premineralizacije, izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena, pri emu nema promene u hemizmu stena. Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledee zone: zona injekcionih, meanih stena, granita i jako termometamorfisanih glinaca irine par a najvie nekoliko desetina metara; zona kornita; zona bobiavih kriljaca; zona pegavih kriljaca i zona nepromenjenih stena.

Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih, glinovitih stena, odmah iza zone injekcionih i meanih stena. (Sl.100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. Korniti su obino sitnozrne stene, tamne boje i veoma tvrde. Teksture su masivne ili trakaste. Izgraeni su od biotita, augita, kordijerita, andaluzita, feldspata (ortoklas, prelazni do bazini plagioklas), hornblende, kvarca itd. U ovim stenama sreu se i granati. Strukture su granoblastine (koja se esto naziva i kornitska), ponekad porfiroblastine, kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite, kordijerita i feldspata. Osnova stene (matriks, kao se esto naziva) izgraen je od sitnih zrna feldspata, kvarca, muskovita (sericita),
Sl.100. Kornit, Radalj.

140

biotita. u kojoj, kao porfiroblasti, lee pomenuti minerali. U kornitima koji su udaljeniji od kontakta, naroito ako su nastali metamorfozom peara, uoavaju se i reliktne strukture, sauvani klasti kvarca, feldspata, liskuna itd. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika, Boranje itd. Zona kornita udaljavajui se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobiavih kriljaca.

Bobiavi kriljci Bobiavi kriljci su stene porfiroblastine stene, bobiave teksture (Sl.101). Bobice obino predstavljaju porfiroblaste kordijerita, andaluzita, feldspata itd. ponekad nepotpuno razvijenih a koji lee u sitnozrnoj lepidoblastinoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. Udaljavajui se od kontakta veliina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo zaeci porfiroblasta, pege koje lee u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi kriljac. Ove stene idui ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. Treba napomenuti da se bobiavi kriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri emu su stvoreni bobiavi kriljci umesto kornita). Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obino krupnozrni i lako se troe (osipaju). Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji.

Sl.101. Bobiavi kriljac, Radalj.

141

Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako to magma, osim predavanja toplote, vri sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i tekoisparljivih sastojaka. Reakcije su pritom sloenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu izmeu magme i okolnih stena vea. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vri se izmeu kiselih vlanih magmatskih stena i karbonatnih stena. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera, pri emu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih, graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krenjaka. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum, magnezijum i gvoe (zavisno od sastava karbonata), uli u reakciju sa magmom. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene, masivne do trakaste teksture (Sl.102). Boje su, zavisno od mineralnog sastava, zelene, bele, crvene, ponekad i crne. Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog ega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu.

Sl.102. Skarnovi, Jaram.

142

Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. Pri tome se, zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu odreenih minerala koji grade skarnove. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgraeni od augita, diopsida, hedenbergita, granata (grosularsko-andraditskog tipa), feldspata, vezuvijana, volastonita, magnetita itd. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadre sledee minerale: tremolit, aktinolit, epidot, cojsit, plagioklas (albit do andezin), malo volastonita i granata, prenita itd. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. Strukture su granoblastine, retko nematoblastine porfiroblastine i pojkiloblastine. Skarnovi su nosioci orudnjenja. U unutranjoj zoni skarnova, neposredno uz kontakt, mogu se stvoriti magnetit, volframit i molibdenit i obrazovati rudna leita. Tako su, na primer formirana skarnovska leita sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudite, Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. Izmeu skarnova i kornita postoje postupni prelazi. Takve stene nazivamo skarnoidi. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O, CO2 itd.) koje se obino deavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. Prikazaemo neke vanije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja znaajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraivanje pojedinih metala (bakra, olova, cinka itd.). Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajui serpentin. Sadraj vode u peridotitima je mali zbog ega ovaj tip serpentinizacije nema znaaja. Preobraaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. Serpentiniti su izgraeni su serpentina koji ima mreastu grau ako je nastao od olivina ili je reetkast kada je nastao od piroksena. Od sporednih sastojaka sadre hromit, magnetit, a od sekundarnih azbest, talk, magnezit, ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. Serpentiniti su masivne teksture, ima i kriljavih, kada ih nazivamo serpentinskim kriljcima. Boje su tamno zelene, zelene do arene. Ove stene su esto ispresecane icama hrizotila, azbesta i drugih sekundarnih minerala. Serpentiniti su obino jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadanji poloaj.

143

Serpentiniti su znaajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. U njima se javljaju leita talka, azbesta i magnezita. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma, kao punilo, zatim u kozmetici, elektro i mainskoj industriji. Serpentiniti su nepovoljne stene kao graevinski kamen jer su jako ispucale. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. Rad u serpentinitima je veoma teak. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti, usled procesa serpentinizacije, poveavaju zapreminu zbog ega se drobe i lome. Du pukotina ovih stena, koje su, kao to je pomenuto veoma este, prolazi velika koliina vode oteavajui eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare, putniki i elezniki saobraaj. U naoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Uglavnom su jurske i kredne starosti. Javljaju se kao lanovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najvee mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. Paleozojskih serpentinita ima u Istonoj Srbiji, Deli Jovan, kod Donjeg Milanovca, Parainska Glavica itd.