1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu.morima“. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. Mesec.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač. osim Zemlje.4 do 4. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. minerala. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”.5 milijardi godina. uz astronomska.45 milijardi godina. Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo.. Nijedna druga planeta. . Ispitivanjem stena. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema.5 do 5 milijardi godina. meteorita. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv. š to odgovara starosti “rane” Zemlje. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita. Mada postoje brojni modeli stvaranja. „mesečevim okeanima . Najstarija stena na Mesecu je 4. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja.9 milijardi godina. pre oko 4. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme.

podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. izdvajanjem slobodnog kiseonika. čvršće i gušće a površina ravnija. Al. Najdublji rudnici su oko 2500 m. Nazvan je gvozdena katastrofa. Unutrašnje. proces poznat kao hladno narastanje. Zemlja bi bila mračna. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. između 2900 i 6370 km. Na planetama gde nema atmosfere. da je Sunce veće. i leda. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. a najdublja bušotina je oko 12 km. ugljendioksida. omogućio intenzivnu eroziju. omotač i kora. na Zemlji. Ca Si. Na. naša planeta bi bila spržena. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. azota i uz tektonske pokrete. naravno. Mg. “uglačanija”. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. tj. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. ispod površine. Ni. pa su planetozimale bivale sve veće. mrtva planeta. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. (Sl. Na. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. Na osnovu . Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. stenovite planete. podaci dobijeni na živim vulkanima i. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. terestične planete. Co. stene zbog č ega se nazivaju terestične. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. nema ni erozije. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. Da je Sunce manje. podaci o sastavu meteorita. akrecija. O. do 13 g/cm3. dubine i veće je od Marsa. podaci geofizičkih ispitivanja. Na osnovu petroloških.

U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo. pomenuti metali su u čvrstom stanju. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. Unutrašnje jezgro je. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit). Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. kieonika. Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno.8 mase Zemlje. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . i iznose i do nekoliko km za godinu. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu č ega se pretpostavlja da je čvrsto. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. na granici sa spoljašnjim jezgrom.7% mase Zemlje i Sl. Zbog vrlo visokih pritisaka. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. kao što je pomenuto. sumpora. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. izgrađeno je od Fe i Ni.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine.5. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. silicijuma. ali ne i silikate ili okside.

meteorita. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. deli se na donji omotač i gornji omotač. odnosno 67% mase Zemlje. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. dodirnuli. Do sada ga nismo videli. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. . jer su u tečnm stanju. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja. Kapljice magmi. Na osnovu hemijskog. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. izdižu. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. U gornjem delu. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. sumpora i/ili kiseonika. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. imaju odgovarajuću gustinu. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini.2% mase Zemlje. perovskitskim strukturama. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. Pretpostavlja se da ispod 670 km. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine.

Sl. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”. do 100 km. Astenosfera. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. pošto je polutečna. zbog prisustva magmatskog rastopa. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. “D” sloj koji je. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". subdukcionim zonama i transformnim rasedima. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. do 125 km u . Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. dok je ispod okeanske litosfere deblja. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. ispod nas (Sl.6. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima.6) Gradi 18% mase naše planete. Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima).   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km.

  9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. Debljine je od oko 80 km do 200 km. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. pritisak 270 bara po kilometru dubine. nema tektonike. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. metamorfizma ili sedimentacije. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3. Th i K. granit. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. aluminijom. adiabatske dekompresije.7 g/cm3. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. “dugo živećih” elemenata U. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. mikašista. egzotermnih reakcija itd. koja je znatno manja. odnosno kore. prisustva “kapljica” magmi. slična onoj koju daje kontinentalna kora. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. magmatzma. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas. oko 300 bara po kilometru dubine. uglavnom u kontinentalnoj kori. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje. krečnjaka itd. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. zbog njegovog velikog volumena. peščara. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. astenosfere. glina. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. frikcionog zagrevanja. . Radioaktivno raspadanje pre 4. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom.5 milijardi godina. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. samo oko 300C po kilometru dubine.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. Toplota koju daje omotač je.

Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi.   Sl. Subdukcija omogućava podvlačenje. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. “putuje” više hiljada kilometara. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. Pomenimo Golfsku struju gde voda. U velikim basenima. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. Konvekciona strujanja u omoču. zbog razlike u temperaturi.7) i generalno se vezuje za fluide. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. One se hlade. podvlačenje ili sučeljavanje. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. Gušći. njihovo razmicanje. postaju teže i proces se ponavlja. hladniji vazduh tone a lakši. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. konvekcionog strujanja. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu.7. ponekad i vremenske nepogode. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi.

ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču. jedan sloj ispod 670 km.1). koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. po drugoj. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. u Gornjem omotaču. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. . mesta i načina pojavljivanja. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. Konvenciono strujanje u omotaču je. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. okeansku koru. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena.8-3. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. mineralnog sastava i strukture. razlikujemo tri tipa kore: a. Na osnovu hemijskog. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. nema magmatzma vulkanima. dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km. Novija. I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. gde gradi zonu širine oko 0.1 km. metamorfizma ili tektonike. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. kako pomenusmo. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. prihvaćena saznanja. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. c. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). Po jednoj. gde gradi zonu širine oko 0. kontinentalnu koru. 2.9 milijardi godina.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa.5 km.

Ø Paketa sedimentnih stena. koje se nalaze iznad. Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana.4-5. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1. Atlantski okean itd. širine je od 50-100 m.7 km/sec. odnosno najviši delovi omotača. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. 2.) i debljine je od 2-12 km (Sl. Magnetna svojstva.0 km/sec.0 km/sec. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima.5 do 3 m. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. zavisno od brzine razmicanja ploča. od nekoliko mm do desetak cm za godinu. Sl. da varira s vremenom. utvrđena u okeanskoj kori. Debljina ovog paketa je do 2 km. podređeno pločastih izliva. širenjem. Debljina dajkova je od 0.3).5-7.52.8. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti.8). rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km. Ø jastučastih (pillow) lava. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. Daljim razvojem. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: . Ujednačenog je sastava.

ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. iznad Moho diskontinuiteta. Hess (1962) je . Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. veku. ali je ovu hipotezu tek 1915. novembra 1930. kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. "Gornji sloj". ne dokazavši svoju hipotezu. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. Izgrađena je od dva "sloja". Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi. izgrađen je od oko 90% magmatskih. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3.8 milijardi godina).   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu.9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. okeanskoj kori. različite gustine i sastava (Sl. Sl. manje gustine.9). vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. koje su putovale do sadašnjih položaja.9. veće gustine. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci).   "Donji sloj". ploče. pod uticajem gravitacije Meseca. Pedesetih godina ovog veka. godine. amfiboliti). On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove.

kretanja. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. kao i njihov međusoban odnos. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. Ploče se ne kreću istom brzinom. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. određeni su kombinacijom navedenih granica. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. ploče koje “plivaju” po astenosferi. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju. zbog čega se povećavaju (narastaju).) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). riftom. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. narastaju ili se smanjuju. tj. 10. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). Granice kretanja ploča . zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. merenjem sa satelita itd.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. Kasnih šezdesetih godina. preko gornjeg dela omotača. astenosfere. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja. subdukcijom. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased. Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča. Prema teoriji tektonike ploča. GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. Južnoamerička ploča itd. Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. tj. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. Sl. stvorena je teorija tektonike ploča. Zavisno od vrste granica. Tako na primer. koja je polutečna. Veličina ploče se tokom vremena menja.

U toku geološkog vremena. Ploče srednje veličine su: Karibska. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. Većina ploča. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Javljaju se u svim okeanskim basenima. stvaranje planinskih pojaseva itd. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. subdukcije. ostrvski i vulkanski lukovi. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. Arabijska. Pacifička. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). Pošto je veličina Zemlje ista. Naca.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. unese u dubinu Zemlje. koji se još uvek povećavaju. Južnoamerička.11). Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. položaj vulkana. kolizija kontinentalnih ploča. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. slabi zemljotresi. Australijska i Antarktička (Sl. međutim. Filipinska. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. Južnoamerička itd. Pacifik).12). Evroazijska. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. . Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. kontinentalnim pločama. duž zona podvlačenja. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. U njima se javljaju plitki. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore.) i pripadaju tzv. Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička. zemljotresa na Zemlji. Najveća je Pacifička ploča. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. Afrička.

Ugao subdukcije menja se sa dubinom. graben Rajne itd. kada dolazi do sudara tj. Položaj ploča na Zemlji. 11.). Sl.   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. . i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču.

zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. U vulkanskom luku dominiraju andeziti. dubine preko 10 km. Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Sl. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km. obično je od 100 do 200 km. Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench). ugla i brzine subdukcije. položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. U .12. Okeanski rov je uska zona. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). Veličina. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk.   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. a od plutonskih stena granodioriti.

malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona. . Tako su nastali Himalaji. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. Ural itd. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. Apalaške planine. uz složenu tektonsku aktivnost. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. pre sučeljavanja. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. odnosno turbiditni sedimenti. javljaju i aktivne kontinentalne margine. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. Alpi. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. bez njihove destrukcije ili narastanja. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike).   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. U njima se. u području bez tektonske aktivnosti. Transformni rased može biti i granica ploča. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. Imaju izraženu morfologiju. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. tj. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče.

2). ili amorfno. zemljasti. sumpor. praznog prostora. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. SiO2. ljuspasti. bubrežasti agregati (Sl. samorodni bakar.1). kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. ortoklas. bakra. One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka. 2. igličasti. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. fizičkih osobina i strukture. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje. Sl.1. . K2OxAl2O3x6 SiO2. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. glina. grafit itd. bez slobodnog.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. zlata. Nastaju iz rastopa (magme). koji su pravilnih formi (Sl. peska itd. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. CaCO3. srebra. kada su nepravilnog oblika. Bubrežasti limonit Sl. vlaknasti. kalcit. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. dijamant. prizmatični. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc.

3. četvorostrani i dr. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. Kristali se javljaju u prostim oblicima. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. ivice i rogljevi. pravougaone. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. lagana kristalizacija i dovoljno prostora.4). Pljosni mogu biti različitog oblika. Zavisno od položaja pljosni. Svaka klasa sadrži sedam mogućih . trougaone. mogu biti oštre i tupe. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. Ivica Rogalj Pljosan Sl. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. složenog rombododekaedar. oblika romba i dr oblika romba i dr. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. kvadratne. kada su pljosni različitih oblika. osa simetrije i centar simetrije.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

. galenit (sulfid olova) itd. na primer liskuna.. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl. Sl. Ime je dobila po mineralu ugljenika. Sl. Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. dijamantu.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja).8). Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost. Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. ispod 1 mm.8.7. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna.

Staklasta sjajnost kvarca Sl.).10). Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu. kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl. Sl. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene . Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. koju imaju vlaknasti minerali. 10. tj. Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama. Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti.   25   Ø staklasta.oktaedarska cepljivost. amfinoli. liskuni (Sl. prizmatska cepljivost i sl. ona se i naziva po tim pljosnima .konstantne površine. minerali sa neravnim površinama preloma. 9. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti .tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. 9. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost. Mineral se može cepati i po više ravni . hloriti i svilasta sjajnost.

11. preko savršene. granati itd. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. jasne. Prelom minerala Osim cepljivosti. iverast. Mosova skala tvrdine .11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl. Tvrdina minerala može se meriti. Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. Prelom može biti različit: ravan.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. itd. koji nemaju cepljivost. koji može biti različit i u okviru jednog minerala. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene. Karakterističan je za pojedine minerale. nesavršene do nejasne. Prelom imaju i amorfni minerali. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. neravan. kvarc. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. katkad i značajan za determinaciju. š koljkast. zemljast. što je karakteristično kod anizotropnih minerala. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. što je u prirodi česta pojava. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama .

5 mada ima i znatno lakših. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista. halit (kuhinjska so).5 . na primer liskuni. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. Gustina minerala kreće se od 2. odnosno gušćih minerala. Ako mineral u tečnosti potone. ako lebdi. Gustina minerala Gustina minerala.). 9 i 10 seku staklo. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. aerometar. kod . 4 i 5 paraju se nožem. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. zavisi od unutrašnje strukture minerala. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. a ako pliva ima manju gustinu. Ovu osobinu imaju minerali glina. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine.3. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. gustina mu je ista ili približno ista. Određuje se različitim metodima (piknometar. Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. Ø minerali tvrdine 8.za njih kažemo da su plastični. kao i cepljivost. U ovu grupu spada kvarc. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. dok drugi toplotu propuštaju. Toplotna provodljivost. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. gustina mu je veća od gustine tečnosti. itd. Ø minerali tvrdine 3.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. Elastičnost.

Ovaj metod koristi se u geohronologiji. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. miris i opip. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. Prilikom obrnutog procesa . Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. i tek onda će početi da se dalje hladi. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. . u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata.hlađenja rastopa i kristalizacije. mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. oksid gvožđa.koja se naziva latentna toplota kristalizacije. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). spadaju ukus. koje zapažamo neposredno čulima. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet.

gorkoslanu silvin itd. Specifičan miris emituju gline. Sl. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl). 12. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. crne je boje. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. praškast i neprovidan Dijamant je proziran.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. Izomorfizam (grčki: isti. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. . Minerali arsena. Grafit. azbest i dr. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar.12). bezbojan ili različito obojen. imaju mastan opip. mirišu na beli luk. naročito pri udaru). levo i dijamant. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. na primer. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. minerala.

Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. vode.magme. ispod 5 km. kalceona. cink. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. bakar. višim ili nižim PT uslovima. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. liskuni i dr. kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. feldspati. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. koje nazivamo metamorfnim mineralima. Pomenimo neke od njih: turmalin. opala. silikatnih minerala: olovo. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. Primeri magmatskih minerala su kvarc. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. karbonata itd. plagioklasi. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. . liskune itd. dubine ili pod uticajem tople magme. svuda gde se hladila i kristalisala magma. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. beril. topaz. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. snega. vazduha. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke. granate. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. srebro zlato itd.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali.

Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . karbonate. Ca. K. Na. kiseonika. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. 13. Fe. Mg itd. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. oko 100. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. okside itd. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. 13) Sl. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene.

Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora..6 do 2. neravnog je preloma (Sl. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra. Kristališe direktno iz magme. olova. karbonatima gradeći predivne druze. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. Veoma je osetljiv na pritiske.15). ametist. zinka. 7. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. .14). plavo. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. Nema cepljivost. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra.7 gr/cm3. Vlaknasti. Sl. zeleno. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. Postaje magmatski. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. bezbojan i providan. ljubičasti. crni. kvarcmonconita. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. gorski kristal. gustine 2.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. Krt je. Kvarc se javlja u različitim bojama. morion. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. Tvrdine je. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. 14. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. bakra itd. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. metamorfno i hidrotermalno. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc.

Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju.5 i 2. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. grozdastim i jedrim masama. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). ortoklas i plagioklase. Tvrdine je od 5.5 do 6. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. gustine između 2. Bezbojni su do beli. 15. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. na prelomnim površinama smolaste.6 gr/cm3. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. Feldspati su minerali velike tvrdine. staklaste sjajnosti. uglavnom na niskim temperaturama. između 6 . Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma.6. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama. (ortoklas). kalija i natrija. S Sl. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. prosti ili složeni. gustine od 2. Najčešće se javljaju kao blizanaci. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora.5 gr/cm3. Grade oko 60% magmatskih.5. . kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. Sjajnosti je staklaste. dok se albit i anortit mešaju neograničeno. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije. u tanjim pločicama providni.5. masne. bliskih strukturnih. fizičkih i optičkih karakteristika. Školjkastog je preloma. oko 1000C. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena. krt.4 do 2.

kada je udružen sa muskovitom. Najčešće je bele boje. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. biotitom. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. granita. anortita. Sl. aplita i pegmatita. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. 16. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. CaOxAl2O3x2SiO2. Pod uticajem toplih. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima. turmalinom itd. Kristali albita . granodiorita. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. 17.17).   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. Nastaje magmatski i metamorfno. kvarcmonocita. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. sijenita. Sl. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). kaolinit. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. ponekad i u krupnim. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa.16).

gnajseva i mikašista. Sl. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). Kristališu monoklinično. u liskama do pločastim oblicima. ljuspice su veoma elastične. S Sl. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl. granita i granitoida. 8 gr/cm3. Savršene su cepljivosti.5. Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. gustine od 2. U ovu grupu spadaju labrador. 18. Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita. bitovnit i anortit (Sl.19). sedimentnih stena. Za stvaranje liskuna neophodna je voda. Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom.7 do 2. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. Tvrdine oko 2. Muskovit . metamorfnih stena. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. peščara. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. Bezbojan je i u tankim listićima providan. 19. Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit.

Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka. granodiorite. peščara. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. U prisustvu vode. kvarcdiorite. kvarcmonconite. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. granite. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe.   36   Muskovit postaje magmatski. aridna područja. najvećim delom za pravljenje maltera. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. Pri metamorfnim procesima. 20. za raliku od muskovita. rečni tokovi. mikašista. kornita. koji su kratko transportovani i brzo taloženi.20). atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama. Sl. . pustinje itd. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. Biotit Biotit. jezera mora ili kontinentalnoj. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. Boje je tamnomrke do crne (Sl. vodenoj. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita). diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. Često je udružen sa biotitom. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. amfibolita.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena.27).26) i hipersten. gabrova. Staklastog do smolastog sjaja. bazalta. Nastaje magmatski i metamorfno. andezita. hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. 26. Transformiše se u amfibole bez aluminije. 27. preko raznih nijansi zelene. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. Boje je svetlozelene. gustine 3. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. Među njima najvažniji su diopsid. opal i okside gvožđa. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin.2 do 4 gr/cm3. U rombične piroksene spadaju enstatit. aktinolit. bronzit (Sl. Sl.   40   5 – 6. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. Pirokseni su bele boje. Augit . U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. do crne. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Nastaju magmatski i metamorfno. Sl. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. ultrabazičnih stena itd. augit i alkalni pirokseni. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. zelene.

Amfiboli Amfiboli su Ca. Aktinolit je hidratisani magnezijsko . Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. 28. Mg. izgrađenu od hornblende.29). Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . Fizičke osobine su slične augitu.5 . igličastim kristalima. staklaste do smolaste sjajnosti. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. Javlja se u fibroznim agregatima. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. kristalima.gvožđeviti silikat. kvarcmonconita. pre svega natriju po čemu su i dobili ime. Javljaju se u stubičastim. kao i metamorfnih stena.28) .5 gr/cm3 . amfibolita. Nastaju magmatski i metamorfno. granodiorita. Bezbojan je. Nastaje magmatski i metamorfno. Boje su zelene. boje zelene do tamno zelene (Sl.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit). aktinolit i hornblendu. diorita itd. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. beo ili siv. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. tamno zelene do crne. Savršene cepljivosti. Bitan je mineral u kiselim. pri niskim pritiscima i temperaturama. . kod magmatskih stena. Sl. Fe alumosilikati sa vodom. Pomenućemo tremolit. Staklaste sjajnosti. tvrdine od 5 do 6.. gustine 3 do 3.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena. intermedijarnim i bazičnim stenama.6. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. tvrdine 5.

. Sl.2 do 4. 30. Ca. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit.3 gr/cm3.30) Sl. 29. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). Fe. na prelomnim površinama masne. Raspadanjem serpentina. Vrlo su slabe cepljivosti. Na niskim temperaturama. Al. tamnozelene do crne boje (Sl. limonit. epidot.7. Bele su svetlozelene. maslinastozelene. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit). opal. gustine od 3. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. minerale glina itd. ređe talk i azbest.5 . Sjajnosti su staklaste. tvrdine 6. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin. Olivini su nestabilni minerali. ali nikada sa alkalijama.

Boje je bele ružičaste do zelene. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično. Sl. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti. gustine 3.33).32). andaluzit i silimanit koji kristališu rombično.1 gr/cm3. izduženim. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. Javlja se u tabličastim. savršene cepljivosti. Tvrdine oko 7. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata.6 gr/cm3.31). Disten. tvrdine na raznim pljosnima. često se koncentriše u nanosima. ž ute do svetlozelene. Boje je bele. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. tvrdine od 6 do 7. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom . Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit.2 gr/cm3. Javlja se u stubičastim kristalima. 31. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. gustine 3. retko kontakno metamorfno. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. Sl.5 do 3. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina. 32. od od 4 do 7. gustine oko 3.

Velike su tvrdine: 6. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. često u lepim.   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom. gvožđa i kalcijuma.34) .5. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. Kristališu teseralno. Zavisno od sastava boja im varira od žute. peridotitima (pirop). pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen.7. Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. Calcijski granati. sreću se i u magmatskim stenama. Nemaju cepljivost.5 . najčešće kiselog sastava (granita). zelene.5 do 4 gr/cm3. 33. crvene do crne (Sl. gustine 3. Neki od njih sadrže mangan i hrom. ili pegmatitima (almandin). Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe . U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. S Sl. grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. granitskih magmi. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit.

kristalima. Zeleni . različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko. često se javlja i u jedrim. Sl. plave do ružičaste (Sl. gustine 2. Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. jedrim agregatima. tvrdine 7. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat.36). Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. Sjajnosti su staklaste. Pri površinskom raspadanju je otporan. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. Boje je svetlosive. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma. katkad veoma krupnim.9 gr/cm3(Sl. međutim. . Boje je plave do plavozelene. Savršene je cepljivosti. hornblende. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. tvrdine 6. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije.5. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. Od primesa može biti.6 do 2. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. mamgnezijsko. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3. gustine oko 3. Kristalliše rombično.35). 35.5 – 8. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne.2 gr/cm3. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama.35). granitima. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot. granata.

(Sl. 36. Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava. S Sl. 37. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. Velike je tvrdine 7-7. preko zelene. izduženim kristalima. Prema raspadanju je otporan. koja varira od bezbojne. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju. 3 do 3. ponekad veličine i preko 10 cm. Postaje pegmatitski. Turmalin . S S Sl. gustine. žutomrke do crne.37). zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. alkalija i OH grupe. Javlja se u trigonalnim. Spada u grupu otpornih minerala.1 gr/cm3. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama.5. Nema cepljivost.

Postaje magmatski. 39. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit.38). metalične sjajnosti. pirokseni. tvrdine oko 6. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. Hematit . Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3. Sl. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je. mada može biti i metalno siv do crn.2 gr/cm3.6. Crne je boje. gustine 5. 38. kontaktno metamorfno. magnetičan (Sl. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. Metalne sjajnosti. Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim. praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina. Kristališe teseralno. bez cepljivosti. Ogreb mu je uvek crven.39). Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. u skarnovima (Kopaonik). hematit i limonit. olivini. Raspadanjem prelazi u limonit.5 . zajedno sa ilmenitom sporedan mineral.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. transformacijom minerala koji sadrže gvođe. amfiboli. crnog ogreba. posebno zemljišta.krv). Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. Nastaje magmatski. Tvrdine 5.5. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima. U površinskim uslovima. Sl. Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma.

Sl. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje.7 do 4. katkad u lepim oblicima (Sl. gustine 2. Tvrdine je od 2 do 4.40.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. zemnoalkalijama. gvožđem i magnezijom. Kristališe trigonalno. prevlakama. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama. olova i cinka. 9. staklaste sjajnosti. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. Preloma je neravnog. Korund je oksid aluminijuma. 41. Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl. korund i boksite. koncentrišu se u nanosima. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra.41). zlata. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl.40). Al2O3. gustine oko 4 gr/cm3. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. Korund . Amorfan je javlja se u skramama. bez cepljivosti. Pri raspadanju su otporni.3 gr/cm3.

Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. 2. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. laporaca. tvrdine 3. hidrargirit. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. 42. amfibolima. . Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa.4 gr/cm3. Može biti ružičast. (Sl.9 gr/cm3. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. zelen. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima.42). zbog karakteristične crvene boje. Kristališe romboedarski. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom. gustine. liskunima itd. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn. 43. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3).5. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. po čemu se razlikuje od kalcita. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma. Tvrdine su oko 2. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. gustine 2. plagioklasima. biogeno.7 do 2.5-4. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. džipsit. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti.44). crven. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. gde ulazi u sastav ljuštura ž ivotinja ili biljaka. Karbonati Sl. gustine oko 2. Boje je bele (Sl. Sl. Tvrdine 3. i mermera. Mogu nastati i hidrotermalno.6 gr/cm3.43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju.

javlja se u sitnozrnim. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka.46). FeCO3. tj. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. gustine 3. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena. 46. olivina uz prisustvo CO2. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. MgCO3.   50   Postaje na razne načine. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe. ili sedimentno. 45). žični magnezit) ili slojeve. Sl. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. 45. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. S Sl. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl.5. Siderit . Tvrdine je 3.5 do 4 gr/cm3. Boje je bele. Stvara se i sedimentno. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata. Zn. gustine od 3 do 3.5 gr/cm3. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. Pb. Sl. žute do mrke boje (Sl. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. 44. Tvrdine 4.5 do 4. Cu itd.

gustine 2. U stenama su manje zastupljeni od karbonata. 48. sa lepim staklastim sjajem (Sl. u morskoj sredini. 47. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. u pustinjskim oblastima (Sl. Kristališe monoklinično.3 gr/cm3.3 gr/cm3 .   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. Savršene cepljivosti. CaSO4x2H2O. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. . Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit.47). Male je tvrdine. Anhidrit je sulfat kalcijuma. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. CaSO4. cinka i bakra. bele boje i sedefastog sjaja. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. Manje su zastupljeni od karbonata. Gips Sl. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Gips. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. Tvrdine je 3. Sl. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. bez vode. najčešće isparavanjem. 2. Beo je ili providan do bezbojan. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. Ponekad gradi ž ice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno.48). Najčešće se stvara u sonim ležištima. gutine 2. Primanjem vode prelazi u gips. Savršene je cepljivosti.

49. Pirit . gustin 2. Tvrdine 2. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. 49). Halit. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 .   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. U stenama se najčešće javlja pirit. po sastavu natrijum hlorid (NaCl). ružičasta ili zelena. Slanog je. ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine. Obično nije čist. Sl. Boje je mesinganožute. Savršene je cepljivosti. a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. bezbojna. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna.6. bisulfid gvožđa. 50. bez cepljivosti. bela. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl.5 gustine 5 3 gr/cm . kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa.50) ili zrnastim masama i agregatima. Pomenućemo samo halit . magmatski. metalne sjajnosti. retko javljaju kao petrogeni minerali. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl. Pirit je po sastavu je FeS2.2 gr/cm3.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. Halit je kuhinjska so. staklaste sjajnosti. naročito među metaličnim mineralima. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. Nastaje kao mineral sonih ležišta.

51. Primarno se javlja kao magmatski mineral. Crne je boje (Sl. savršene cepljivosti. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. U stenama je takođe mali broj minerala . ljuspastim agregatima ili gustim masama.2 gr/cm3. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno. male tvrdine. gustine 2. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje. Grafit . pri dodiru prlja prste. ugljenik i sumpor.51). U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima.5 gr/cm3. 1-2. katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. Savršena cepljivost.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale.elemenata koji su bitni sastojci stena. Izotropan. Sl. Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. 52. Sl. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. 52). Metalnog sjaja. Ima važnu primenu kao dragi kamen. gustine 3.

bakra. gustine oko2. Boje je ž ute (Sl. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. olova. od 1.   54   Sumpor Samorodni sumpor. cinka itd. Krt je. Sumpor .5 do 2. Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela. prevlakama ili zemljastim masama. Sl. Velike mase mogu se razviti organogeno.5.53). male tvrdine. 53.

2). Sl. Različitog su hemijskog sastava: silikati.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. peščar. andezit. Monomineralna stena. Zemljina kora. hidroksidi. Sl. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl. kvarcit od kvarca itd. dunit od olivina. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. Stena može biti čvrsta (granit). oksidi. Rudno ležište . Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita.2. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. nevezana (pesak) ili plastična (glina). eklogit itd. U ovu grupu spadaju granit.1. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. karbonati. mermer (levo) i polimineralna stena.1).

okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. u gasovitom ili tečnom stanju. manje viskozne. fluoride teških metala i dr. zatim CO2. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). H2O (najvažnija). Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. Al2O3.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. promena. olova. SO3. gipsa. tj. .3). MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. izotopska starost itd. CaO.). Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. HF. HCl. Cr2O3 i dr. odnos prema okolnim stenama itd. Na2O. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. hloride. SO2. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. iznad oko 5%. sedimentne i metamorfne. Magma Magma je zagrejani. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. Kad god je moguće. K2O. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. FeO. dijamanta itd. magme su vlažne. TiO2. određuje se mineralni sastav stena. teksturna i strukturna svojstva. U lako isparljive komponente spadaju voda. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. fluidalni rastop silikatnog sastava. U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. olova i cinka. MnO.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. Sve stene se dele na: magmatske. P2O5. smeštaja. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja. H2S. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. MgO. fizičko mehaničkim svojstvima itd. Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. više pokretljive. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra.

Sl. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. tektonskih zona. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. dubine na kojoj se magma nalazi.   57   Eskalacije. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . HCl. HF itd. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. Magme bogate vodom. 4. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. Sl. tj. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. SO2. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. SO3. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena. hidrotermalnih rastvora. fumarole.4). sinklinale ili duž raseda.3. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. antiklinale.

najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. stresom. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Oblici magmatskih tela . pokretljive. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. Sl. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. 5. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. Viskozitet zavisi od temperature. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar. tj.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi.

Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja. Ø arealne. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik.. Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra. Rumunija . Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. kao na primer Vezuv u Italiji. kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Erupcije lava delimo na: Ø centralne. 6. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika.). tipa dovodnog kanala itd. Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. Lece kod Medveđe itd. Stubasto lučenje. Sl. Ø linearne. Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju.6). kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). viskoziteta magme.

Kuglasto lučenje. periferne delove intruzija. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. Kopaonik . 7.7). Sl. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Karakteristično je za izlivne stene i pliće.8). Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža. voda. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija. Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. sneg. Paralelopipedsko lučenje.   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. S Sl. 8. Kuglasto lučenje je retko (Sl. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. kuglasto lučenje je jasnije.

na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. pravilnost. oblaganje itd. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. za njegovu obradu (izradu kocki. ivičnjaka.). od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. kada se lava izlije na površinu. U drugoj. tj. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. mlađoj fazi. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze.9).   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. 9. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu. spomenika. Krupni.

Sl. hloritom. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. Posledica je procesa kristalizacije minerala. hlađenja magme.12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. pirokseni. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). Pritkasti i ljuspasti minerali. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl. Sl.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. orijentisani su u pravcu tečenja lave. 10.11) S l . i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima. 1 1. Mikroliti. Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. Ako je mehura u steni preko 20% vol. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. amfiboli. dijabaza i spilita. zeolitima i kalcedonom. 12. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija.10). Mandolasta tekstura . biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl.

  63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. sfen. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. koja je kasnije dopunjavana (Sl. dejstvom hidrotermalnih rastvora. sa 52 . Ø bazične stene. hromit itd. sa 45 . Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. cirkon. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena. tj. koji određuju vrstu stene (kvarc. atmosferilija itd. magnetit. Ø sporedne ili akcesorne minerale.13). stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit.). alkalnni feldspat u granitu.66% SiO2. davne 1890 godine. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. Ø žične i Ø izlivne . Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. minerali se dele na: Ø primarne minerale. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. sadržaju SiO2. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd.). koji su nastali raspadanjem primarnih minerala. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. koji grade do 5% vol. sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. koji su nastali u toku stvaranja stene. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene.

Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. zbog čega imaju porfirsku strukturu. nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu. 13. retko. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita. Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. koja pripada kiselim magmatskim stenama. koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. obično duž pukotina lučenja ili. Izlivne. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. . Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. alklnog feldspata i bojenih minerala. Grade batolite lakolite itd. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. prema mestu stvaranja. Izgrađena je od kvarca. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime.   64   Dubinske magmatske stene. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). načinu pojavljivanja. Sl. u okolne stene.

koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. amfibolski granit itd. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. Ø grupa kvarcdiorita. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende. . podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.14). Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. dvoliskunski granit. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. olivina i piroksena. bitovnita i bojenog minerala. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. alkalni amfiboli i pirokseni. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. mikroklina). Ø grupa granodiorita. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. bez slobodnog kvarca. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. izgrađena je od kvarca. labradora. muskovitski granit. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. u kojoj su bitni minerali kvarc. izgrađena je od kvarca. Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. Ø grupu monconita. Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena.   65   Ø grupu kvarcmonconita. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. Ø grupa sijenita. koja ne sadrži salske minerale. sa muskovitom i biotitom (Sl. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. intermedijarni plagioklas. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. kvarc i feldspate. Najčešći su dvoliskunski graniti.zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. nema kvarca i Ø grupu peridotita. Ø grupa diorita. Kao i grupa granita spada u kisele stene. Takođe spada u kisele stene.

  66   Sl.15) Sl. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. najčešće kaolinit. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. grus. teksture su masivne. kod Vršca. 15. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. stepenica. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji.14. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. Granitski grus. (Sl. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni. Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. itd. kamen za gradnju ivičnjaka. Ceru. U . Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit. Od granita se prave kocke za puteve. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal.

po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. ponekad svetlosive. Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). najviše. . uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. Ž ice su debljine od nekoliko santimetara do.   67   masi. granit.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. sitnozrne. koja podseća na pesak. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. pola metra. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata.16). Svaki granitski pluton ima žične pratioce. Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. kod Vršca. na Bukulji. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. Javljaju se u žicama. 16. Raspadanje kao kod granita. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. zrnaste strukture. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. Sl. ako je bio prisutan. Boje su bele. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. ortoklasa. na Staroj planini itd. Apliti Apliti su takođe žične stene. Nemaju ekonomskog značaja. mikroklina ili albita. debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara. obično oko 0.

Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. spodumena. . uz sve granitske masive. muskovita. kasiterit.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. berila. U Africi.Žica pegmatita sa kristalom berila. molibdena itd. nađeni su berili dužine preko 2 m. Bukulji. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. turmalina. minerali kalaja. Ceru itd. Ceru. Sl. Kopaoniku. Boranji itd. biotita. na Bukulji. Obično su krupnozrne stene.17). granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće. kvarca itd. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. gore desno. epidot itd. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. berila. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. pomenute. Vidojevici Željinu. na primer. topaza. 17.

coisita. često i sa hidroksidom gvožđa .   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. blizu Sicilije. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. neiskristalisala lava) crna. ružičaste (Sl. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. neiskristalisale stene. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. sanidina i bojenih minerala. sfena. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. izgrađene od fenokristala kvarca. 18. Strukture su porfirske. bimštajn. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. U ovim stenama umesto sanidina. tamnosiva i crvenkasto-mrka.18). bez fenokristala. izgrađeni od fenokristala kvarca. gde su veoma rasprostranjene. kalcita. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. Boje su sivo-bele. pehštajn. epidota. Sl. Strukture su porfirske. hlorita. Među njima razlikujemo obsidijan. kada stenu nazivamo albitskim riolitom. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. kao fenokristal može se javiti albit. Riolit. Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri.

19). Sl. . Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon. često šupljikave i mandolaste. štokovi. najčešće biotita ili hornblende. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl. retko kuglaste itd. zatim planparalelne. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje. podjednake količine alkalnog feldspata. Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. kod Prijepolja itd. Teksture su masivne. veličina zrna kao kod granita. škriljave. kod Sene.20).Ima ih u Istočnoj Srbiji. lakoliti. šliraste. katkad zelenosive i crvenkaste. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije. Javljaju se kao batoliti. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. trijasu i juri. Strukture su zrnaste.19.   70   Boje su zelene. krupnih dimenzija. apatit i sfen Teksture su masivne. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. Kvarckeratofir. u paleozoiku.

ivičnjaka. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. kupama. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. Cer Kvarcmonconiti su. (Sl. Kvarcmonconit. hipokristalasta i staklasta. hornblenda ili augit. na Kotleniku. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. gde je polifazno utiskivan. apatit i cirkon.20. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. Fruškoj gori itd. Upotrebljava se za izradu kocki. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. ploča. izlivima. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. oko Trepče. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču. javljaju se kvarc. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). kao i graniti. naročito ako je povoljno lučen. južnom Kopaoniku. Zvečana i Sokolice. veličine i do 10 cm.   71   Sl. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. Srbovcu. . Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. biotit. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica.21) Osim sanidina kao fenokristali. srednjeg i sitnog zrna.

Kvarclatit. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. limonit i drugi. hlorit. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. 21.   72   Sl. teško obrađuju. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. ortit. Lako podležu raspadanju. kalcit. apatit itd. a od sekundarnih sericit. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. po obodu masiva. pa se. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. ako su sveži. Uz ove stene. epidot. izgrađene od kvarca.22). hornblende. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. krupnih fenokristala sanidina. uglavnom koriste za nasipanje puteva. . pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. cirkon. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. monokliničnog piroksena (Sl.

strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita. hornblende. i bojenog minerala. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. biotita i augita (Sl. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). a od sekundarnih sericit. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Po mineralnom sastavu. hlorit. limonit i drugi. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija). Kopaoniku. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. kalcit. Surdulici. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. kao i graniti. cirkon.   73   Sl.23). Zbog svojih dobrih . epidot. Od sporednih minerala sreću se sfen. kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. ortit. Gorjanu. Besnoj Kobili itd. Granodioriti su česte stene. Ove stene su. Željinu. Granodiorit. apatit itd. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene. izgrađene od kvarca.22. uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja.

intermedijarni plagioklasi (oligoklas. . Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. ploča. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:. Kvarcdiorit. biotit. Kao fenokristali javljaju se: kvarc. Upotrebljavaju se za izradu kocki. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen. Boranje. uglavnom sive do mrke. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. Besne Kobile itd. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Boje su različite. ivičnjaka.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. Ime su dobili po Daciji. amfibolski dacit itd. hornblenda. Sl. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. biotitski dacit. za tucanik itd. andezin) i bojeni minerali. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti.23.

ivičnjaka. granita. kada je nepovoljan za eksploataciju. Krupnoća zrna varira. koji određuju varijetet stene (Sl. Strukture su zrnaste. kao i tucanik. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita. ponekad i kuglasto. bankovito. Zagrađu. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. na zapadnim padinama Kopaonika. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. . zatim biotita i augita. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Teksture masivne. ortoklasa ili mikroklina. lomljeni kamen itd. Primena sijenita ista kao i kod granita. To su svetlosive. najčešće hornblende.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. kod Slavkovice (Sl. sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. Najveći kamenolomi su u Slavkovici. kao kod granita. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen). Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca. titanit i cirkon. apatit. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. Sl. retko albita i bojenog minerala.24).24. kvarcmonconita. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita.25). Kadinoj Luci.

U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. sivkastobele do bele boje. Sl. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita.25. izgrađena samo od sanidina. Brestovačka banja . albitski trahit.   76   Sl. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. Boje su sive.26). strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita. Sijenit. Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. 26.

ima i nekoliko drugih. Strukture su zrnaste. Strukture su porfirske. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka.27. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. najčešće piroksena. izlivne stene sijenita sa primarnom. kalcita itd. Po sastavu. epidota. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). retko piroksena i bez slobodnog kvarca. sericita. Izlivane su pre kenozoika. ponekad i porfiroidne. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. biotita. magnetit i sfen. a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. izgrađeni od fenokristala albita. trijasu i juri. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. hornblende.   77   Keratofiri su submarinske. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. Valja Strž . Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. manjih pojava.26). Sl. Monconit. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. u paleozoiku. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl. i bojenih minerala. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. hlorita i relikata bojenih minerala. najčešće hipidiomorfno zrnaste.

ponekad i tamnozelene boje.29). To su stene tamnosive. Sl. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. raspadanje i grus kao kod granita. sivozelene. u Istočnoj Srbiji. Lučenje i . Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. hiperstenski diorit. Tekstura stene uglavnom masivna.28) i na Fruškoj Gori. masivne teksture. hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj. izgrađene od fenokristala sanidina. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. sfen i ponekad cirkon.28. biotita i hiperstena(Sl. Strukture su zrnaste. Strukture su porfirske. retko staklastoj osnovnoj masi. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. na Zlotu (Sl. i bojenih minerala: biotita. magnetit. augita. biotitski diorit itd. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende. zelene.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. ponekad i porfiroidne.

Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita.29. sa malom količinom alkalnog feldspata. Boje je tamno zelene do sivozelene. bogata biotitom. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. masivne teksture. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Sl. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. kvarcmonconita i granodiorita.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. Dioriti su u Srbiji retke stene. fontane itd. Diorit. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. . Kersantita ima u Ripnju (Sl. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita. stepenište na Kalemegdanu. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. zbog čega je ovde prikazujemo. andezina i biotita. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. skupštine. Strukture je zrnaste.   79   način pojavljivanja kao kod granita. Lučenje i način pojavljivanja. deo hotela Moskva. retko gradi manje mase. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju.

Bor i Majdanpek. andezina i bojenih minerala hornblende. postaju sivožute. u Zapadnoj Srbiji. Javljaju se kao veliki izlivi. sivozelene do sivocrvene. javljaju se olovo. biotita augita. živa itd. . koje pri raspadanju.Kersantit.31). kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. Kopaoniku itd. antimon. oglavnom oksidacijom. Strukture su porfirske. piroksena i biotita. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. tamnozelene ili sivozelene boje. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. Ljubovije. Andeziti se javljaju sa krupnim. Osim pomenutog bakra. Ako su sveži. veličine i preko 10 cm. boje tamnosive. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. cink srebro. Andeziti su masivne teksture. Andezita ima i u okolini Trepče. fenokristalima hornblende. hiperstena.   80   Sl. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. idiomorfnim. na Rudniku. 30. arsen.

Teksture su masivne. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. Zrnaste su strukture. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. javljaju se i rombični pirokseni.31. zelene ponekad i crne boje. Takvih pojava ima na Zlatiboru. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. najčešće dijalaga. Andezit. tamnozelene. labradora. srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa. olivini itd. To su stene zelenosive. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. kod Bogutovačke Banje. ponekad trakaste i planparalelne. lučenja pločastog.32). pojava se naziva labradorizacija. . Priboja i itd. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. bankovitog do nepravilnog. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica.   81   Sl. magnezijumom i gvožđem. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. bitovnita i monokliničnog piroksena. Maljenu.

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, č esto afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to č vrste. Ø harcburgite. siromašne silicijom.36. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. retko hotnblenda i biotit (Sl. izgrađene od olivina. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. hroma. monoklinični i rombični pirokseni. Peridotiti.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. platine. Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini. Ø verlite. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. Sl. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. izgrađene samo od olivina. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena.36). rombičnog i monokliničnog piroksena. aluminijom. feldspatoide i kvarc. Ø lerzolite. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. Peridotiti ne sadrže feldspate. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. . U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima.

u peridotitima Šumadije (okolina Čačka).38). . Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. Golešu itd. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. talka i magnezita (Sl. tamnozelenu pa čak i crnu boju. na Zlatiboru itd.37) koji ponekad grade i rudna ležišta. pehštajn i perlite. posebno azbesta. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. na Kopaoniku. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. Sl. Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. 37. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. Boje su različite. Obično su serpentinisani. Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. zavisno od sastava i stepena svežine.

kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po č emu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. Boje su različite: tamnosive. Na tankim ivicama je prozračan.   . U grupu perlita spadaju i plovućci. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. toplotnom i mehaničkom izolacijom. prirodno nabubrela vulkanska stakla. Vulkansko staklo. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode. Imaju primenu i u industriji hartije. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. u pehštajnu je može biti i do 10 %. gume i boja. do 30 puta. 38. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. Perliti i plovućci. U tankim presecima je prozračan. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. Sl. mrke. crvene i zelene. Lipari. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave.

Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. površinskom raspadanju.25oC. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. do oko 100oC. sedimentnih i metamorfnih stena. Ø rastom korenja biljaka. a hemijsko u pokrivenim terenima. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. promeni u temperaturi. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. Površinsko raspadanje može biti fizičko. Ø transport. Zemljina kora. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). očvršćavanje. Fizičko raspadanje stena. ledom ili gravitacijom. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. vetrom. i pri relativno malim pritiscima. radu vode i vetra podležu tzv. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene. bogatih vodom. Ø delovanje talasa duž obala. bez humusa i vegetacije. Stvaraju se na temperaturama od oko . Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. .   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih. abrazija. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. međutim. Prenos se najčešće vrši vodom. atmosferilija. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. Iako su različiti. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno.

tj. u pustinjskim predelima. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. debljine humusnog pokrivača itd. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena. nadmorske visine.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. pokrivenosti vegetacijom. morfologije terena. U Africi.. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. klime. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. kada se hlade. u stenama ugrađenim u različite objekte. Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. morfologije terena. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. klime. . Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. pokrivenosti vegetacijom. uz ostale procese. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. Prelaskom anhidrita u gips. Kolebanje dnevnih temperatura. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). debljine humusnog sloja itd. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene.9). nadmorske visine. temperatirna razlika je znatno viša.

kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%. abrazija . Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga. I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl.40.39.40). Rad morskih talasa. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije. Sl. Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja. Delovanjem talasa duž obala.   90   Sl.

mostova. tj. Mogu biti veoma daleko transportovane. puteva. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. planinski potoci i reke. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. Regioni sa nivalnom klimom .41). jer ove čestice lebde u vodi. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. brana. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. klaste finog zrna. majdana kamena. koje nose sporog toka. 41. Sl. Ø prašinu i mulj. tunela. koju nose reke srednje brzine toka. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. Ø sitniju frakciju. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. š ljunak pesak. gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. delimično do potpuno zaobljenu. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature.

42). Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. Sl. humusni pokrivač mali ili odsutan. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno.. Voda teče po površini terena. 43). osim povremeno. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi.   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. hemisko podređeno. 43. Fizičko raspadanje je intenzivno. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl. 42. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. Regioni sa aridnom klimom . Sl. U ovim oblastima nema tekuće vode. vegetacija je slaba.

Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). i periodi sa malo padavina aridni uslovi.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. šljunak. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. granati itd. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. liskuni. zbog bipolariteta molekula. kiseonika. Rastvorljivost minerala je različita. kristališu na visokim temperaturama. feldspata itd. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. kamena so. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. humidni uslovi. tj. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. hlora itd. Kompaktna i uglačana stenska masa. kod karbonata. Olivini i pirokseni. sadržaja ugljene kiseline. veoma je stabilan. granitoidima i granitima. kvarc. Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. bez alumijske amfibole. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. vetra. Iako su slabe. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. hlorite. peridotita i gabra. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. pesak. Voda je. njene kiselosti. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. vode. raznih kiselina. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. kiseonika. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži.   . kao što je pomenuto. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. gasova i organske materije.

  94   Transport i sedimentacija Nakon. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom. gde i danas. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. javlja se u gornjem toku brzih reka. ljuspičastog i pločastog oblika. sitniji komadi i i glinovita frakcija. iznad preko 3000 m. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. č esto biva donešen u mora. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. najviše nekoliko metara na dan. šljunak. Materijal srednjeg zrna. ima glečera. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. oblika i veličine komada stena i minrala. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. blokovi stena. Nisu klasirani po krupnoći. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. Kod snažnih vetrova. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. na nekima od njih. lakše manje specifične težine. površinskog i hemijskog raspadanja. Transport zavisi od specifične gustine. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. strujanja. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava. zajedno se talože blokovi stena. . planinskim potocima i bujicama. Krupnozrni materijal. stapanju glečera. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. vetrom i ledom u nova. Po zaustavljanju tj. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. kuglastog oblika. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). Na svom putu glečer po dnu i bočno. Transport glečerom je spor. vodom.

Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. karbonati. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača.halit. magnezijum a kao koloidi. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. vode. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača. natrijum kalcijum. sulfati putuju kalijum. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih č estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. Kao jonski rastvori. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. gvožđe. mali. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. gips i anhidrit. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. Ø isparavanjem rastvarača. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura. Sulfati kalcijuma. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. u obliku hidroksida. hidroksidi. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. Na i K sulfati i sl. kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. promene vrednosti pH. zatim KCl. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. Ako vode sadrže CO2. silicijum. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. aluminijum. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Ova jedinjenja (NaCl .

poluuglasta (subuglasta). kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze .   96   manje zapremine sedimenta. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos.obrazuju se direktno pri taložennju. 44. način vezivanja zrna i ispunjenost prostora. Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. kod nekih glina nema transporta. . Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta). amorfne i organogene. Sl. Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. kristalaste. tj. poluzaobljena (subzaobljena). Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. itd. kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija. zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. Na primer.44). Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). uzajamne odnose sastojaka. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične.

45). Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. gde spada prašina. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0.005 mm. i Ø pelitske (finozrne klastične strukture). od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. .05 mm. i u steni može biti različito zastupljen. Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima.45. silicijski.05 i 2 mm. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine. laporoviti i gvožđeviti. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata. glinoviti. sa veličinom zrna ispod 0.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. gde spadaju gline.005 i 0. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena. gde spada pesak. Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla. Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. Sl. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste.

46. Dimenzije tih tvorevina su različite.   98   Sl. . Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih. fosfatnih. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima.48) čiji vrsta. gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena. Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl.47). Sl. 47.

49. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). slojeve debljine 5-60 cm. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra.   99   Sl. Prema debljini sloja razlikujemo. Sl. Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. Boljetinska reka .49). banke debljine 60-200 cm. Slojevi mezozojskih krečnjaka. ploče debljine 5-50 mm. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. liske debljine ispod 5 mm.48. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora.

  Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl. č esta je kod eolskih. ali poreklo materijala vulkansko. priobalnih i lagunskih sedimenata. Sl. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama. Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta. 50.50): Ø klastične sedimentne stene. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi. vulkanoklastične stene. Podela sedimentnih stena . mehaničke sedimente. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju.   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati.

breče i tufovi . gde spada prašina i alevrolit. one će biti prvo prikazane. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore. krupnoće zrna od 0.005-0. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene. krupnoće zrna ispod 0.05-2 mm. krupnoće zrna između 0. Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm. nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. Vulkanski pepeo Sl.05 mm. Ø alevrite. 51). gde pripada glina. Ø psamite. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. šljunak i konglomerat. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati.005 mm.51. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. Ø pelite. prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika.

vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. Sl. Često se. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. pesak. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče.53). Najkrupniji fragmenti. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo.52). zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja. međutim. Lapili. (Sl.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela.   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. Vulkanska breča. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. 52. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama.25 mm. . Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice.

54). Sl. itd. .   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. kvarclatitski tuf. Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. Nošen vetrom. rastresita peskovita masa (stena). Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave. riolitski tuf. 54. dole levo detalj stene.Vulkanski aglomerat. Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana. međutim. na primer: andezitski tuf. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela. Naslage tufa u Grškoj (Santorini). Obično se javljaju u slojevima. Vrlo se često. Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. kako ih uobičajeno nazivamo. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje. 53. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . vodom može otići vrlo daleko.meka. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom.

od 30 -90%. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. u Ibarskoj dolini. boja. zatim u industriji cementa. tufova i tufita veoma su česte. Alterisani tufovi. Slovenija . mada se može naći kod svih stena. hartije itd. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. na planini Rogozni. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu. Alpi.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. zatim na Radanu (područje Leca). Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. Sl. Pojave vulkanskih breča. aglomerata.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. industriji guma. drobinu i šljunak i vezane. Stvaranje drobine. sapuna. na Rudniku. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. šljunkom. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. olovki. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. peskom. od Ušća na severu do Zvečana. za proizvodnju insekticida. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri č emu transport nije dug.55.

56. Arilje Ø vulkanske. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. Tektonska breča. Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. . Prema mestu postanka. osim fragmenata stena. kod raznih vrsta intruzija i dr. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. Ø obalske. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. (o kojima je bilo reči). Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. Ø tektonske. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. Sl. breče delimo na: Ø padinske. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. U brečama se.56). Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom.

Brečama se oblažu stepeništa. u prečniku nazivamo blokovima. mermerne. Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. preko 1 m. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče).1 m i 25 mm. naročito za dekorativne svrhe. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. serpentinske i krečnjačke breče. koturaste i druge valutice.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). Morača . Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu. vrlo dobro vezana. naročito ako su lepih boja. pepeljara. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. Najkrupnije fragmente.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. Šljunak. heterogene itd. Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0. šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan š ljunak između 2 mm i 10 mm. kamini i dr. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. 57. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. dolomitske. pribora za pisanje. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. vaza itd. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče.1m do 1 m nazivamo krupicama. Sl. To je mermerna breča. serpentinske. zbog č ega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste. Materijal od 0. jajaste.

Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka.58). Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. vetra. laporovitog itd. sivi. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera. naročito glinovitih primesa. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. šareni. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. Šljunak je heterogenog sastava. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. silicijskog. lednika i vulkana. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. Mogu biti beli. jezerski i marinski. 58. Dunavu. Istočna Srbija. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. Drini itd. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama.Konglomerat. Savi. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Moravi. (gore levou krštena slojevitost) . Kopneni se stvaraju radom reka. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl.

ili verukano konglomerati i dr. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal. odnosno minerala. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. Pesak.25 mm. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar. zavisno od sastava valutica i cementa.59). 59. apatit. pesak je homogenog sastava. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. Sl.   108   delovima.0.05 . rečni. sjajnim ljuspicama.05 mm i 2 mm. rutil. Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. granat. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. magnetit. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode.5 mm i sitnozrni pesak od 0.2 mm. jezerski i marinski. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim. zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0.25 . U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani. Imaju ograničenu primenu.5 . Po načinu postanka pesak delimo na eolski.0. srednjezrni pesak od 0. turmalin i dr. (sl. načina vezivanja. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. stepena obradivosti itd. . stepena. na primer crveni konglomerati u permu.

organski (bituminozan) itd. i peščari su veoma rasprostranjene stene. ilmenit. podređeno feldspata. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. Pesak je beo. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. U njemu se mogu koncentrisati monacit. Sl. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. limonitski (gvožđeviti). karbonata itd. magnetit. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. granat. Kao i pesak. dijamanti itd. limonitske. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. glaukonitske. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. Tako razlikujemo kvarcne. sastava i veličine zrna. zlato. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara. srednjezrne i sitnozrne peščare. 60. hloritske. ljuspica muskovita. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. glinoviti. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. dolomitski.60).   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine. Slojevi peščara u sekvenci fliša. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. Ljig . Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. te razlikujemo krupnozrne. Š tetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. laporoviti. silicijski. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji).

ili za izradu kamenih ploča. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha.Les. karbonati. Slankamen .61). do 50-ak.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom. Alevroliti su slojevite stene. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen. Primena alevrolita je ograničena. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. prelaze. liskuni. minerali glina. iz Ostružnice kod Umke itd. feldspati. Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta. feldspat. minerala glina i dr. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. Sl.05 mm. feldspata. ali su slojevi male debljine. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0.U sastav praha ulaze čestice kvarca. Transportuje se vodom ili vetrom. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. liskun.005 do 0. santimetara. liskuna. karbonata. sa povečanjem zrna klasta. 61. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom.

Mulj. Glinci. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. hidroliskuni (ilit). tj. . Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. poluvezane. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. ž uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. Gline često. na Titelskom bregu. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane). Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. Korisne lesne naslage u Banatu. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. zatim u Zemunu itd.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. Gline i vezane. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja.62). što je značajno. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. Iako les smatramo alevrolitom. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. bez opasnosti za odronjavanje. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. U lesu se. kao primese. sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. Les se pod prstima drobi. vezanom stenom. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane.

Nastaju u rekama sa mirnim tokom. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita.obično 5 .   112   Sl. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat. Ø laporovita glina. Prema mestu postanka gline delimo na rečne. industriji šećera i dr. ako sastav gline nije strogo standardizovan. peskom i organskom materijom. 62. Koriste se u industriji fine keramike. Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. izmenama vulkanskog pepela . Onečišćene su š ljunkom.15%. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina. Glina. koje su izgrađene od kaolinita. Debljina slojeva je mala. Ø rečne gline su retke. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. . često sadrže primese kvarca. Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. sadrži kalcijom karbonat . Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. livačkoj industriji. U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po č emu je i dobila ime.tufova. kao š to je pomenuto. tekstilnoj industriji. barske jezerske i marinske. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline.

Slojevitost je česta. temperature. rutil. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. . Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. biotit. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma).   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. slična lesu. U hemijske sedimente spadaju. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. cirkon i dr. muskovit. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. sedimenti sonih ležišta. Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. kerogena. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. Gline. pritiska i dužine trajanja procesa. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. ako su čiste. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. po čemu je dobila ime. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. To su tamnosive. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. bigar mermerni oniks. Ledničke gline nisu slojevite stene. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora.

ili je pak . Izgrađen je od kalcita. Bigar je dobar građevinski kamen. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat.63. Bigar.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. kod Niške Banje. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. Zato je bigar šupljikava stena.64). rečni i izvorski. Stvaranje bigra. ređe od aragonita. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. Stvara se oko hladnih slatkih voda. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga. Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode. Mermerni oniks je jedra stena. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. žutozelena ili zelena. najčešće žuta kao ćilibar. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota.63). Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže. karakteristične trakaste građe (Sl. Sl. zatim u selu Brasina u okolini Loznice. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice.

Sl. što zavisi od sadržaja gvožđa. . poljoprivredi. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca. Mermerni oniks.64. mangana i magnezijuma u ovim stenama. Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki. u hemijskoj industriji. industriji hartije itd. Sijarinska banja Naslage soli . gips kao vezivni materijal. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi .evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama.   115   crvenkasto bela ili siva. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama. Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe.tj. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. 65).

66. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl.   116   Sl. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Stvaranje sedimentnog gvožđa. .66). 65. Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali. Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. Zlatibor. Sl.

naročito u paleozoiku. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda.67). preloma je ravnog i školjkastog. Ova stena obično ne sadrži i fosile. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). To je slojevita stena. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). Koralni greben. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. Od zoogenih sedimenata najvažniji su. Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. mesto gde se najviše stvara krečnjaka .   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. krečnjaci i dolomiti. To je jedra i čvrsta stena. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. a delimično i nafta i asfalt. 67. Sl. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. koralnim grebenima (Sl. Katkad sadrži i malo opala. najčešće tankopločasta. a kao primese i organsku materiju i grafit.

Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. Krečnjak je dobar građevinski materijal.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. naročito za pravljenje spomenika. kada im se zrna jedva vide golim okom. Sl. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). poljoprivredi. Boja je različita u zavisnosti od primesa. cefalopodski. peskovite krečnjake. sive ili sivobele boje. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. organsku materiju itd. litotamnijski i dr. Stara planina . dolomitične krečnjake. Sadrže primese gvožđa. gvožđa. Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd. gvožđevite krečnjake. industriji gvožđa i čelika. hipuritski. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. sive boje sa 5 . u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. brahiopodski. hemijskoj industriji itd.. Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. laporovite krečnjake. Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. Slojeviti krečnjaci. zatim gline. fosfora i sumpora. koji sadrže do 40% MgCO3.25% glinovite supstance. kada šušti. zrna peska. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. mangana i magnezijuma. 68. sa do 5% glinovitih minerala.

Golupca. bituminozne. Čisti . Pirota itd. Eksploatišu se u Beočinu. mangana i hroma. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. peskovite i druge dolomite. glinovite. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. siliciozne. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. Čisti dolomiti su retki. Kosjerića. gvožđevite. laporovite.70). Sl.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. kod Novog Popovca itd. To su finozrne stene. boje uglavnom sive. 69. Eksploatišu se na više kamenoloma. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa.69). U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. kod Užica. kao i kod krečnjaka. Laporci.

kod Jarandola. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica.10 mm. minerale glina i organsku materiju. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. kada su ostaci organizama retki. Alpi. Pisaća kreda je bele boje. čija veličina varira između 0. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog. foraminifera. jako porozan i higroskopan. Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. . područje Braneškog polja. Sl. Trijaski dolomiti. Dolomiti se. Pranjana itd. 70. Ima ih na Zlatiboru.0. u hemijskoj industriji itd. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. ili kao primese.008 . Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. naime. Dolomit. od primesa često žu ćkasta. kao i krečnjaci. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. grade velike masive. zelenkasta ili crvenkasta. Obično je slojevita. Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. veoma sitnozrn. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3.

71. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta. plastičnih masa. zelena.71). U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl.9).4 -0. u pastama za zube. slabo provodi toplotu.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. U ovom sedimentu č este su primese glina. međutim. sitnih zrna kvarca i organske materije. Upotrebljava se u izolacione svrhe. Dijatomejska zemlja je meka. sapuna. lakova. Debljina sloja ke oko 2 metra. Baroševac . Stena je higroskopna. gume. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. linoleuma. Od nje se. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. katkad i praškasta. Sl. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste. boja. slabo vezana stena. rastresita. Otporna je orema kiselinama. Za ove potrebe mora biti čista. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. za izradu gita i dr. Bele je boje. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. dijatomeja. Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. svetlosiva ili tamnosiva. Dijatomejska zemlja. gramofonskih ploča.

U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. Istočna Srbija . žutomrku ili crvenomrku boju.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije.72. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima. laporovitim i karbonatnim sedimentima. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. crveni (levo) i crni (desno). ili se obaraju kao hemijski talog. kalcedona ili kvarca. Sl. Gore desno ostaci radiolarija. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. dobijaju žutu. crvenu. pre svega radiolarija i silicispongija. Rožnaci. Izgrađeni su od opala. jedre stene vrlo različite boje. smeđu. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. Od primesa gvožđa. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. To su kompaktne.

Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. temperature. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. temperatura i prisustvo fluida i gasova. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. njene strukture i teksture i prisustva fluida. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. stena nastala metamorfozom peščara. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. Uticaj atmosferilija. soli. stena nastala metamorfozom gabra itd. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. kada se uočavaju reliktne strukture. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. tj. tj. sastava stene. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. leda. Često se javlja na velikom prostoru. na primer metapeščar.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. metagabro. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. sa porastom dubine. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. klime. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. .

diopsid. epidot. tj. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. ortoklas. talk. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. Karakteristični minerali ove facije su albit.. ribekit itd. aktinolit itd. almandin. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. pirop. disten itd. dolomit. tj. hipersten itd. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. serpentin. kalcit. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. Karakteristični minerali su granati. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. Karakteristični minerali su hlorit.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. aragonit. biotit. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. Na taj način uslovi metamorfizma. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. silimanit. . Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. aktinolit. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. staurolit. andezin. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. muskovit. disten. almandin. diopsid. hornblenda itd. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. plagioklasi. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. hlorit. jadeit. lavsonit.

.74).Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu.   125   Sl. odredbu stena od koje su nastali itd. Struktura nastale rastom. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. hloriti. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. 73. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. blastezom. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd. vreme nastanka minerala. Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa. talk itd) (Sl.

Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. obično izometričnog oblika ( kvarc. po kojoj je i dobila ime (Sl. 76. Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. kod magmatskih stena.76). 75.75). 75) i Sl. 74. amfibola i piroksena (Sl. karbonati itd)(Sl. feldspati.   126   Sl. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima. nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. Porfiroblastična struktura . Sl. Struktura podseća na porfirsku.

Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. Sl.78. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene.78).   127   Metamorfne stene. zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. Ako su nabori veoma mali. gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. lineare. Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama. 77. Ubrana tekstura .77). Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. Sl. ako je stena izgrađena od kvarca.. ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. veličine do par milimetara. nematoblastičnu i granoblastičnu. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl. kažemo da je tekstura plisirana. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. na primer klivaža. felspata i liskuna.

teksturi. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. naročito su česte u migmatitima. strukturi. mineralnom sastavu. obično kvarca ili feldspata. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop. gde minerali grade nagomilanja. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. bez orijentacije. Stene su škriljave teksture. po kojoj su dobili i ime. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. Ø masivna tekstura je kada su sastojci.   128   Ø trakasta tekstura.79. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. stepenu kristaliniteta itd.79) Sl. trake koje se međusobno razlikuju. (Sl. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. .

Ime dobijaju prema vodećem mineralu. U ovim stenama često se sreću: sericit. retko ortoklas. spilita. hlorit. ima ih i u mezozoiku. Izgrađeni su od hlorita. aktinolitski škriljac itd. aktinolit. području Vlasine. naročito ako imaju malo kvarca. albita i kvarca. Teksture su škriljave. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. keratofira itd kada su orto porekla. Hloritski škriljci su č este stene. ako je najzastupljeniji aktinolit. u Istočnoj Srbiji itd. Od feldspata najčešći je albit. dijabaza. Hloritski škriljci (Sl. ako dominiraju hlorit i sericit. na Šari itd. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. Strukture su lepidoblastične. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. zatim epidot. U našoj zemlji su paleozojske starosti. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. metamorfozom stena okeanske kore. Veoma su mekane stene. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. metapeščarima. Sl. termolit. kalcit. retko masivne. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. kvarc itd. kod Rama na Dunavu. ponekad i manganov granat.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. hloritsko-sericitski š kriljac. Ram . tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. kristalastim krečnjacima. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. vulkanskih breča. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). spilita. Kučajskom teranu. stilpnomelan. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. spesartin. cojsit. epidot. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. i piroklastičnih stena. Brezovici. i laporaca. bazalta. aktinolit. kada su orto porekla. (80) Hloritski škriljci. aglomerata. Povljenu. piroklastita. leukoksen. cojsit.

Izgrađeni su od aktinolita. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). bazalta. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita. niskog stepena metamorfizma. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit. Sl. cojsita i ponekad kvarca i hlorita. Zelenkaste su boje. albita. industriji guma. tremolita. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. Izgrađene su od talka. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. metamorfozom stena okeanske kore. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične.(Sl. Sadržaj kvarca u njima jako varira.. piroklastičnih stena (tufova.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. spilita (orto porekla). Nastaju metamorfozom bazičnih stena. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. karbon). škriljave teksture. Spadaju u grupu tipskih orto stena. hartije. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. 81. Uglavnom prate serpentinite.   . Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. magnetit. kozmetike itd. dijabaza. hromit itd. kalcit. epidota. Zelene su do sivozelene su boje.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum.81). Aktinolitski škriljci.

Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. često ubrane ili plisirane. karbon. rifeo-kambrijum. Struktura filita je lepidoblastična. zemljastog preloma i škriljave teksture. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. Najčešće su asocirani sa metapeščarima. albit. nemaju sjaj koji je Sl.82). Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. Izgrađeni su od sericita i kvarca. i retko. tamnosive do crne boje. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija).   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene. Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. Starosti su paleozojske. koji je znatno manje zastupljen. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. Tada obrazuju tanke. Teksture su škriljave. Stene pelitske do metapelitske strukture. Kuća pokrivena filitom . biotit. 82. Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. devon.83) . rekristalisana organska materija. na jugu Srbije itd. Filiti su rasprostranjene stene. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. metaalevrolitima i zelenim stenama. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala.83. ravne ploče. Filiti. Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. Na ravnima škriljavosti. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl.

metamorfnim terenima. Mikašisti. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. staurolit. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. često se kidaju u tanke ploče. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. srednjeg i visokog kristaliniteta. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. alkalne feldspate itd. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. kordijerit. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. tj. granate. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. staurolita itd. . Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. tj.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. Retko su trakaste teksture. silimanit. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. Izrazito su škriljave stene. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. 84.84). povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. To su tipične para stene. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. Sl. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. čiji sadržaj u steni varira. distena.

85). prinosom alkalnog feldspata. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. Lebane. Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Teksture su škriljave. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. Sl. naročito ako su izražene škriljave teksture. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Gnajsevi nisu otporne stene. 85. u Istočnoj Srbiji. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. Tekija. Vranje. muskovita i biotita (Sl. Vršac. Medveđa . ortoklasa ili mikroklina i liskuna. silimanit. trakaste. zrnastu strukturu. okcaste. Golubinje itd. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. masivne. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. veći nego kod granita. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. Bujanovac.staurolit. disten. ubrane itd. zatim porfiroblastična i nematoblastična.   133   Izgrađeni su od kvarca. reliktnu. Gnajsevi. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. kada imaju sačuvanu. alkalnog feldspata. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. kordijerit itd. tj. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju.

naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv. ilimenit i magnetit. bitovnita. Teksture su škriljave ili masivne. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. Tulare Amfiboliti su stare stene. gnajsevima. epidot. Sreće se i trakasta. . hlorit. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama.86). kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. mikačistima itd. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. blastopsamitska itd. ako sadrže krupna zrna granata. ako su prisutni. piroksen. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. strukturu itd. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. U ovim stenama mogu se javiti granat. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. Boje su zelene. blastoofitska. Sl. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti). a od sekundarnih kalcit. tamno zelene do crne (Sl. U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. labradora. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. Amfiboliti. zelenih do crnih amfibola ili piroksena. 96. leukoksen itd. andezina. blastoporfirska. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. cojsit.

suvim sistemima).   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. rutil. samostalne masive. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. u okolini Bujanovca. Eklogit. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. kvarc. ribekitom itd. glaukofanom. specifične gustine preko 3. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. Sl. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. biotita i kvarca. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. u eklogitskoj faciji. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. magnetit itd. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom.97). Tekstura ovih stena je. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. masivna. . Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. naročito ako su masivne teksture. hornblenda. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa. ili kontinentalnu litosferu. Veoma retko grade veće. Bojnik.97. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. U eklogitima Ogošta. kada granat uklapa piroksen. kao što je pomenuto. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. Izgrađene su od piropa. zbog velikog sadržaja granata. Eklogiti su teške stene. kod Lebana. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Tulara itd. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima.

. kvarc i organska materija. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. silimanitom). kvarc. mogu nastati i termokontaktno. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom. Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. mangana mogu biti zelenkasti. ortopiroksena i granata. magnetit. U mermerima se. Usled sadržaja primesa. magnetit rutil. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). Upotrebljavaju se kao arhitektonski. crvenkasti. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. zupčasto do mozaično srasla. plavkasti. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. Boja mermera zavisi od njegove čistoće. kvarc. Pri obradi mermera. oksida i hidroksida gvožđa. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. Javljaju se kao trake. peščara. dekorativni kamen. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. grafit itd. sivi itd. bele boje. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. distena. Izgrađeni su od ortoklasa. piroksena i kvarca. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. albit. granata. Teksture su.98). Mermeri su granoblastične strukture.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). sočiva u gnajsevima. nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. Boje su crne. Štetne primese su pirit. kao sporedni minerali javljaju muskovit. Strukture su granoblastične. hlorit. hemijskoj industriji itd. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. kamen u vajarstvu. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. sa elementima porfiroblastične. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. tufoznih do laporovitih sedimenata. retko grade veće mase. silimanita. kao što je pomenuto masivne. masivne teksture Javljaju se kao trake. To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene.

Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste. Užice . Mermeri. Kvarcit. epidot i dr. hidrokvarciti i dr. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. Sl. Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca. Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. silimanit. mrki ili crni. Kvarciti su granoblastične strukture. zbog primesa.99) ali su najčešće. 99.98. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene. sivi. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). Čisti kvarciti su bele boje (Sl. Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). Sl. grafit.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. kod Aranđelovca i kod Batočine. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca.

koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. . i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. Između magme i okolnih. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. naročito kao građevinskog kamena. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. Eksploatišu se u rejonu Gostivara. U građevinarstvu primena im je ograničena. tj. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski. tj. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. vatrostalnih opeka. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. ali su često trakaste tj. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. uglavnom glinovitih sedimenata.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama.

tamne boje i veoma tvrde. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. andaluzita. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena.100. . Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. Korniti su obično sitnozrne stene. hornblende. Osnova stene (matriks. kordijerita i feldspata. Teksture su masivne ili trakaste. ponekad porfiroblastične. Ø zona bobičavih škriljaca.100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. kvarca. glinovitih stena. pri čemu nema promene u hemizmu stena. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite. feldspata (ortoklas. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. prelazni do bazični plagioklas). kordijerita. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. Kornit. mešanih stena. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. premineralizacije. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije. Radalj. Izgrađeni su od biotita. kvarca itd. (Sl. Sl. tj. Ø zona kornita. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. augita. U ovim stenama sreću se i granati. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. muskovita (sericita).

andaluzita. feldspata itd. pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika.   140   biotita. Boranje itd. Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. Radalj. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju). Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita).101. bobičave teksture (Sl. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). u kojoj. sačuvani klasti kvarca. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji. U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. Bobičavi škriljac. feldspata. Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca.   Sl. .   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene.101). uočavaju se i reliktne strukture. leže pomenuti minerali. naročito ako su nastali metamorfozom peščara. kao porfiroblasti. liskuna itd.

Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. crvene. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. ponekad i crne. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi.102). Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. masivne do trakaste teksture (Sl. Skarnovi. Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. zelene. . Sl. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena. Jaram. bele. zavisno od mineralnog sastava. osim predavanja toplote. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. ušli u reakciju sa magmom.102.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. Boje su. graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih. Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi).

epidot. olova. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. hedenbergita. feldspata. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. . talk. aktinolit. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. Serpentiniti su masivne teksture. a od sekundarnih azbest. Tako su. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima.). cojsit. cinka itd. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit.   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. azbesta i drugih sekundarnih minerala. vezuvijana. Skarnovi su nosioci orudnjenja. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. Strukture su granoblastične. zelene do šarene. prenita itd. mogu se stvoriti magnetit. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. CO2 itd. U unutrašnjoj zoni skarnova. magnetit. granata (grosularsko-andraditskog tipa). Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. malo volastonita i granata. Takve stene nazivamo skarnoidi. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. neposredno uz kontakt. ima i škriljavih. magnetita itd. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. volastonita. plagioklas (albit do andezin). volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. diopsida.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. Boje su tamno zelene. Pri tome se. magnezit. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. Od sporednih sastojaka sadrže hromit.

Paraćinska Glavica itd. azbesta i magnezita. elektro i mašinskoj industriji. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. koje su. Uglavnom su jurske i kredne starosti. U njima se javljaju ležišta talka. putnički i železnički saobraćaj. kod Donjeg Milanovca. . kao punilo. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. zatim u kozmetici. usled procesa serpentinizacije. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. Rad u serpentinitima je veoma težak. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. Duž pukotina ovih stena. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Deli Jovan. kao što je pomenuto veoma česte.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful