1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema.. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd. pre oko 4.4 do 4. osim Zemlje. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”. Ispitivanjem stena. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik.45 milijardi godina. Najstarija stena na Mesecu je 4. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. . Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. minerala. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra.5 do 5 milijardi godina. Mesec.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje. š to odgovara starosti “rane” Zemlje. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač.5 milijardi godina. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. Mada postoje brojni modeli stvaranja. Nijedna druga planeta. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema.morima“.9 milijardi godina. uz astronomska. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. „mesečevim okeanima . meteorita. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3.

Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. azota i uz tektonske pokrete. (Sl. naravno. naša planeta bi bila spržena. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. ispod površine. mrtva planeta. Na osnovu petroloških. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. Mg. dubine i veće je od Marsa.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. Ni. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. do 13 g/cm3. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. Da je Sunce manje. podaci geofizičkih ispitivanja. Najdublji rudnici su oko 2500 m. podaci dobijeni na živim vulkanima i. O. Na osnovu . Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. ugljendioksida. da je Sunce veće. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. tj. a najdublja bušotina je oko 12 km. i leda. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. stene zbog č ega se nazivaju terestične. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. izdvajanjem slobodnog kiseonika. Nazvan je gvozdena katastrofa. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. terestične planete. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. nema ni erozije. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. akrecija. Al. stenovite planete. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. pa su planetozimale bivale sve veće. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. omotač i kora. “uglačanija”. Na planetama gde nema atmosfere. Co. na Zemlji. podaci o sastavu meteorita. Unutrašnje. između 2900 i 6370 km. Zemlja bi bila mračna. Na. omogućio intenzivnu eroziju. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. proces poznat kao hladno narastanje. Ca Si. čvršće i gušće a površina ravnija. Na.

zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču.8 mase Zemlje.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . pomenuti metali su u čvrstom stanju. Zbog vrlo visokih pritisaka. kao što je pomenuto. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. kieonika. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. ali ne i silikate ili okside. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo.5. izgrađeno je od Fe i Ni. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu.7% mase Zemlje i Sl. Unutrašnje jezgro je. sumpora. i iznose i do nekoliko km za godinu. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu č ega se pretpostavlja da je čvrsto. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit). silicijuma. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. na granici sa spoljašnjim jezgrom.

O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. sumpora i/ili kiseonika. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. U gornjem delu. Kapljice magmi. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. jer su u tečnm stanju. imaju odgovarajuću gustinu. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. izdižu.2% mase Zemlje. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. . Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. Na osnovu hemijskog. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. odnosno 67% mase Zemlje. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja. meteorita. perovskitskim strukturama. Pretpostavlja se da ispod 670 km. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. deli se na donji omotač i gornji omotač. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. Do sada ga nismo videli. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. dodirnuli. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje.

  8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. pošto je polutečna. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". do 125 km u . ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima). dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. do 100 km. dok je ispod okeanske litosfere deblja. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. Astenosfera. “D” sloj koji je. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima. Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km. U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”.6) Gradi 18% mase naše planete. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. subdukcionim zonama i transformnim rasedima. ispod nas (Sl.6. Sl. zbog prisustva magmatskog rastopa.

adiabatske dekompresije.5 milijardi godina. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. “dugo živećih” elemenata U. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. slična onoj koju daje kontinentalna kora. nema tektonike. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. granit.7 g/cm3. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. krečnjaka itd.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. pritisak 270 bara po kilometru dubine. astenosfere. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. samo oko 300C po kilometru dubine. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. uglavnom u kontinentalnoj kori. Toplota koju daje omotač je. egzotermnih reakcija itd. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. magmatzma. frikcionog zagrevanja. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. glina. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje. oko 300 bara po kilometru dubine. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. mikašista. koja je znatno manja. Radioaktivno raspadanje pre 4. Th i K. aluminijom. peščara. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. metamorfizma ili sedimentacije. . odnosno kore. Debljine je od oko 80 km do 200 km. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. prisustva “kapljica” magmi. zbog njegovog velikog volumena. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara.

Gušći. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. “putuje” više hiljada kilometara. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. zbog razlike u temperaturi. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . podvlačenje ili sučeljavanje. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj.7. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi.7) i generalno se vezuje za fluide. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. Konvekciona strujanja u omoču. konvekcionog strujanja. Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. hladniji vazduh tone a lakši. One se hlade. ponekad i vremenske nepogode. Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač. Subdukcija omogućava podvlačenje. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. njihovo razmicanje. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. Pomenimo Golfsku struju gde voda. U velikim basenima. postaju teže i proces se ponavlja. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost.   Sl.

dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. okeansku koru. potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. Po jednoj. Novija.9 milijardi godina. c. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. Na osnovu hemijskog. mineralnog sastava i strukture.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. 2. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. razlikujemo tri tipa kore: a. gde gradi zonu širine oko 0. . Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. Konvenciono strujanje u omotaču je. jedan sloj ispod 670 km. kako pomenusmo. mesta i načina pojavljivanja. u Gornjem omotaču.1). Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore.1 km. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj.8-3. gde gradi zonu širine oko 0. metamorfizma ili tektonike. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. kontinentalnu koru. koji mogu biti ostaci starije okeanske kore.5 km. nema magmatzma vulkanima. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). prihvaćena saznanja. po drugoj.

podređeno pločastih izliva. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. od nekoliko mm do desetak cm za godinu.0 km/sec.5 do 3 m.52.7 km/sec. Debljina dajkova je od 0.5-7. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km.) i debljine je od 2-12 km (Sl. 2. zavisno od brzine razmicanja ploča.4-5. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: .8).   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. Ø Paketa sedimentnih stena. širenjem. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1. koje se nalaze iznad. Debljina ovog paketa je do 2 km.3). Daljim razvojem.8. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti. Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana. širine je od 50-100 m. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita. utvrđena u okeanskoj kori. odnosno najviši delovi omotača.0 km/sec. rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. Atlantski okean itd. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. Ø jastučastih (pillow) lava. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. da varira s vremenom. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. Sl. Magnetna svojstva. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6. Ujednačenog je sastava.

veku. pod uticajem gravitacije Meseca. ploče.9). Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3.   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu. ne dokazavši svoju hipotezu.8 milijardi godina). ali je ovu hipotezu tek 1915. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. koje su putovale do sadašnjih položaja. Pedesetih godina ovog veka. izgrađen je od oko 90% magmatskih. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. godine. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana.   "Donji sloj". amfiboliti). manje gustine. novembra 1930. vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove. Hess (1962) je . Sl.9. Izgrađena je od dva "sloja". Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. iznad Moho diskontinuiteta. različite gustine i sastava (Sl. "Gornji sloj". Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). veće gustine.9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. okeanskoj kori. Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu.

ploče menjaju svoj oblik i veličinu. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju. Ploče se ne kreću istom brzinom. Sl. stvorena je teorija tektonike ploča. Južnoamerička ploča itd. astenosfere. kao i njihov međusoban odnos. subdukcijom. kretanja. Tako na primer. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča. Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja. Prema teoriji tektonike ploča. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. tj. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). riftom. određeni su kombinacijom navedenih granica. narastaju ili se smanjuju. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. Granice kretanja ploča .) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. ploče koje “plivaju” po astenosferi. preko gornjeg dela omotača. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. Kasnih šezdesetih godina. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. Zavisno od vrste granica.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. tj. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. merenjem sa satelita itd. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. 10. zbog čega se povećavaju (narastaju). koja je polutečna. Veličina ploče se tokom vremena menja. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru.

duž zona podvlačenja. koji se još uvek povećavaju. Južnoamerička itd.12). Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. Pacifička. stvaranje planinskih pojaseva itd. unese u dubinu Zemlje.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. Pošto je veličina Zemlje ista. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. Filipinska. U njima se javljaju plitki. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. Južnoamerička. Naca. . Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. Javljaju se u svim okeanskim basenima. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. Australijska i Antarktička (Sl. međutim. subdukcije.) i pripadaju tzv. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali. kontinentalnim pločama. kolizija kontinentalnih ploča. Pacifik). Većina ploča. Najveća je Pacifička ploča. zemljotresa na Zemlji. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. položaj vulkana.11). Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. Afrička. slabi zemljotresi. Arabijska. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Ploče srednje veličine su: Karibska. širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. U toku geološkog vremena. Evroazijska. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička. Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. ostrvski i vulkanski lukovi.

verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). 11. Ugao subdukcije menja se sa dubinom. graben Rajne itd. Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. Položaj ploča na Zemlji. . Sl. kada dolazi do sudara tj.   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv.). sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču.

Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench). Veličina.   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km. položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. Okeanski rov je uska zona. dubine preko 10 km. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). U vulkanskom luku dominiraju andeziti. U . obično je od 100 do 200 km. Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. a od plutonskih stena granodioriti. Sl. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. ugla i brzine subdukcije.12.

pre sučeljavanja. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. Tako su nastali Himalaji. Imaju izraženu morfologiju. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. . Apalaške planine. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). bez njihove destrukcije ili narastanja. uz složenu tektonsku aktivnost. javljaju i aktivne kontinentalne margine. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. Ural itd. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. tj. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. Alpi. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. U njima se. odnosno turbiditni sedimenti. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. Transformni rased može biti i granica ploča. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike). kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. u području bez tektonske aktivnosti.

SiO2. . One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka. dijamant. CaCO3.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. zemljasti. 2. bakra. peska itd. vlaknasti. ili amorfno. bez slobodnog. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. Bubrežasti limonit Sl. fizičkih osobina i strukture.1). Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. samorodni bakar. sumpor. ljuspasti. prizmatični. kada su nepravilnog oblika. koji su pravilnih formi (Sl. praznog prostora. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. grafit itd.2). kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. ortoklas. Nastaju iz rastopa (magme). U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. igličasti. glina. K2OxAl2O3x6 SiO2. Sl. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje. srebra. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. bubrežasti agregati (Sl. kalcit. zlata. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala.1.

kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. četvorostrani i dr. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. kvadratne. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. 3. kada su pljosni različitih oblika. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. Ivica Rogalj Pljosan Sl. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni. osa simetrije i centar simetrije. Pljosni mogu biti različitog oblika. složenog rombododekaedar. oblika romba i dr oblika romba i dr. trougaone. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. lagana kristalizacija i dovoljno prostora. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. mogu biti oštre i tupe. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. ivice i rogljevi.4). Svaka klasa sadrži sedam mogućih . pravougaone. Zavisno od položaja pljosni. Kristali se javljaju u prostim oblicima.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

8). galenit (sulfid olova) itd. Ime je dobila po mineralu ugljenika. . Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime.7. To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl. na primer liskuna. Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost. ispod 1 mm. dijamantu. Sl.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja).8. Sl.. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna.

kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl. Staklasta sjajnost kvarca Sl. Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti.   25   Ø staklasta. hloriti i svilasta sjajnost. Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama. 10. Sl. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene . Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost.oktaedarska cepljivost.tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. tj. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. koju imaju vlaknasti minerali. 9.). Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti . 9. minerali sa neravnim površinama preloma. liskuni (Sl.konstantne površine. amfinoli. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu.10). Mineral se može cepati i po više ravni . prizmatska cepljivost i sl. ona se i naziva po tim pljosnima .

Tvrdina minerala može se meriti.11. Prelom imaju i amorfni minerali. neravan. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama . Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. jasne. granati itd. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. zemljast. koji nemaju cepljivost. Prelom može biti različit: ravan. nesavršene do nejasne. itd. kvarc. Prelom minerala Osim cepljivosti. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita. preko savršene. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. iverast. Mosova skala tvrdine . katkad i značajan za determinaciju. što je karakteristično kod anizotropnih minerala.11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl. Karakterističan je za pojedine minerale.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. što je u prirodi česta pojava. koji može biti različit i u okviru jednog minerala. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. š koljkast. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene.

i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. na primer liskuni. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. ako lebdi. Gustina minerala Gustina minerala. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. Ako mineral u tečnosti potone. Gustina minerala kreće se od 2. Toplotna provodljivost.za njih kažemo da su plastični. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. odnosno gušćih minerala. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista. Ovu osobinu imaju minerali glina. zavisi od unutrašnje strukture minerala. U ovu grupu spada kvarc. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. kod . odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. Ø minerali tvrdine 8. halit (kuhinjska so). Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. Elastičnost. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . gustina mu je ista ili približno ista. kao i cepljivost. dok drugi toplotu propuštaju. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). Određuje se različitim metodima (piknometar. itd. gustina mu je veća od gustine tečnosti.5 .   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. Ø minerali tvrdine 3. a ako pliva ima manju gustinu. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita.3. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. 4 i 5 paraju se nožem. 9 i 10 seku staklo.).5 mada ima i znatno lakših. aerometar.

Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala. miris i opip. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). i tek onda će početi da se dalje hladi. mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). spadaju ukus. .koja se naziva latentna toplota kristalizacije. ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. koje zapažamo neposredno čulima. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala. Ovaj metod koristi se u geohronologiji. geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. Prilikom obrnutog procesa . Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. oksid gvožđa. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta.hlađenja rastopa i kristalizacije.

. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. na primer. 12. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. Izomorfizam (grčki: isti. naročito pri udaru). gorkoslanu silvin itd. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. Sl. azbest i dr. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. Specifičan miris emituju gline. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl). oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. Minerali arsena. bezbojan ili različito obojen. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. minerala. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). mirišu na beli luk. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. crne je boje. imaju mastan opip. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar. levo i dijamant. zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. Grafit.12).

koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. plagioklasi. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke. svuda gde se hladila i kristalisala magma. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. granate. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. liskuni i dr. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. Pomenimo neke od njih: turmalin. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. opala. bakar. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. cink. silikatnih minerala: olovo. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). snega. kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. . karbonata itd. vode. srebro zlato itd. kalceona. vazduha. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali.magme. dubine ili pod uticajem tople magme. beril. topaz. ispod 5 km. liskune itd. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. Primeri magmatskih minerala su kvarc. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . koje nazivamo metamorfnim mineralima. višim ili nižim PT uslovima. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. feldspati. U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta.

Mg itd. kiseonika. karbonate. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. K. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. 13. Fe. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. okside itd. Ca. Na. oko 100. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . 13) Sl.

Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. plavo. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra. Vlaknasti. Postaje magmatski. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. neravnog je preloma (Sl. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. 7. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. zinka. Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta.14). Kristališe direktno iz magme. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. metamorfno i hidrotermalno. Tvrdine je. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. bakra itd. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. gorski kristal. kvarcmonconita. Kvarc se javlja u različitim bojama. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini. .7 gr/cm3. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. Veoma je osetljiv na pritiske. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. gustine 2.. ametist. Nema cepljivost. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. zeleno. Sl. bezbojan i providan. olova. 14. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. Krt je.15). morion.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. ljubičasti. crni. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. karbonatima gradeći predivne druze. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm.6 do 2.

natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). Tvrdine je od 5. gustine između 2. u tanjim pločicama providni. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju. Bezbojni su do beli. gustine od 2.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. staklaste sjajnosti. Sjajnosti je staklaste. grozdastim i jedrim masama. Školjkastog je preloma. krt. S Sl. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. dok se albit i anortit mešaju neograničeno. oko 1000C.6 gr/cm3. (ortoklas). Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma. bliskih strukturnih. kalija i natrija.5 i 2. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena.5. ortoklas i plagioklase. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. prosti ili složeni. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena. Feldspati su minerali velike tvrdine. 15. Najčešće se javljaju kao blizanaci. masne.5 gr/cm3. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. fizičkih i optičkih karakteristika.5. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama.4 do 2. Grade oko 60% magmatskih. uglavnom na niskim temperaturama. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima.5 do 6. . na prelomnim površinama smolaste. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora.6. između 6 . Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost.

turmalinom itd. Sl. Pod uticajem toplih. Najčešće je bele boje. sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. anortita. sijenita.   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. Sl. albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. 16. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. kaolinit. Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. ponekad i u krupnim. kada je udružen sa muskovitom. 17. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). granita. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. CaOxAl2O3x2SiO2. aplita i pegmatita. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara.16).17). dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. Nastaje magmatski i metamorfno. kvarcmonocita. granodiorita. Kristali albita . Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. biotitom. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao.

Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. 8 gr/cm3. Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit. 19. peščara. Sl. Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. S Sl.5. ljuspice su veoma elastične. Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. Kristališu monoklinično. bitovnit i anortit (Sl. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. 18. metamorfnih stena. gnajseva i mikašista. Savršene su cepljivosti. U ovu grupu spadaju labrador. Bezbojan je i u tankim listićima providan. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. u liskama do pločastim oblicima. Tvrdine oko 2. Za stvaranje liskuna neophodna je voda. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita. granita i granitoida. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj.7 do 2. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. sedimentnih stena. Muskovit . tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. gustine od 2. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama.19).

atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. Biotit Biotit. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. za raliku od muskovita. Pri metamorfnim procesima. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka. granite. peščara. mikašista. koji su kratko transportovani i brzo taloženi. kvarcdiorite. Često je udružen sa biotitom. granodiorite. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. kornita. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. kvarcmonconite. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. U prisustvu vode. Boje je tamnomrke do crne (Sl. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. amfibolita.   36   Muskovit postaje magmatski. najvećim delom za pravljenje maltera. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. . Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. pustinje itd. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. 20.20). rečni tokovi. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita). Sl. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. jezera mora ili kontinentalnoj. aridna područja. vodenoj.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

Augit . U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. augit i alkalni pirokseni. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. U rombične piroksene spadaju enstatit. 26. bazalta. Transformiše se u amfibole bez aluminije.   40   5 – 6. preko raznih nijansi zelene. gabrova. Sl. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. 27. ultrabazičnih stena itd. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati.2 do 4 gr/cm3. Staklastog do smolastog sjaja. Nastaju magmatski i metamorfno. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije.26) i hipersten. aktinolit. Pirokseni su bele boje. gustine 3. Boje je svetlozelene. Sl. Među njima najvažniji su diopsid. opal i okside gvožđa. zelene. do crne. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. Nastaje magmatski i metamorfno. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. andezita. hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama.27). bronzit (Sl.

5 . tvrdine 5. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. tamno zelene do crne. Bitan je mineral u kiselim.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. amfibolita. Nastaje magmatski i metamorfno. aktinolit i hornblendu. beo ili siv. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma.5 gr/cm3 . kvarcmonconita. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit).28) . Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. pri niskim pritiscima i temperaturama. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. Nastaju magmatski i metamorfno. . Pomenućemo tremolit. pre svega natriju po čemu su i dobili ime. tvrdine od 5 do 6. izgrađenu od hornblende. Mg. Aktinolit je hidratisani magnezijsko . Javlja se u fibroznim agregatima. U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. Fe alumosilikati sa vodom. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala.6. gustine 3 do 3. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne. kristalima. kao i metamorfnih stena. igličastim kristalima. Fizičke osobine su slične augitu. Bezbojan je. granodiorita. Boje su zelene. intermedijarnim i bazičnim stenama. diorita itd. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat. Staklaste sjajnosti. Savršene cepljivosti. Javljaju se u stubičastim. boje zelene do tamno zelene (Sl. Sl..gvožđeviti silikat. 28. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. Amfiboli Amfiboli su Ca. staklaste do smolaste sjajnosti. kod magmatskih stena. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno.29).

Fe.5 . Na niskim temperaturama. Sl. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit. minerale glina itd.2 do 4. ređe talk i azbest. 29. Olivini su nestabilni minerali. limonit.7. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). Ca. Bele su svetlozelene. maslinastozelene. Al. ali nikada sa alkalijama. tamnozelene do crne boje (Sl.30) Sl. .3 gr/cm3. Vrlo su slabe cepljivosti. na prelomnim površinama masne. gustine od 3. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit). kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit. Raspadanjem serpentina. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. opal. 30.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. Sjajnosti su staklaste. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin. epidot. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. tvrdine 6.

retko kontakno metamorfno. andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. gustine 3.2 gr/cm3. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. Boje je bele ružičaste do zelene.31).5 do 3. često se koncentriše u nanosima. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. Sl.32). Javlja se u tabličastim.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično.33). tvrdine na raznim pljosnima. savršene cepljivosti. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina. izduženim.1 gr/cm3. 32. Tvrdine oko 7. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. ž ute do svetlozelene. Sl. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl.6 gr/cm3. gustine 3. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit. gustine oko 3. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom . U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. Javlja se u stubičastim kristalima. tvrdine od 6 do 7. Boje je bele. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl. 31. Disten. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. od od 4 do 7.

najčešće kiselog sastava (granita). Zavisno od sastava boja im varira od žute.5. Neki od njih sadrže mangan i hrom. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima. gvožđa i kalcijuma. crvene do crne (Sl. ili pegmatitima (almandin). U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. Calcijski granati. S Sl. Velike su tvrdine: 6. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit.5 do 4 gr/cm3. grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe .5 .   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom. sreću se i u magmatskim stenama. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. često u lepim. 33. Kristališu teseralno. Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. peridotitima (pirop).7. zelene. granitskih magmi.34) . gustine 3. Nemaju cepljivost.

9 gr/cm3(Sl. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. granata.5. Sjajnosti su staklaste. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. gustine oko 3. tvrdine 6. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta.5 – 8. katkad veoma krupnim. kristalima. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. Od primesa može biti.36). Savršene je cepljivosti. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije. Kristalliše rombično. plave do ružičaste (Sl. mamgnezijsko. Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima. . Boje je svetlosive.35). Pri površinskom raspadanju je otporan. Sl. Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. često se javlja i u jedrim. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. 35.6 do 2. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. hornblende. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat. granitima. jedrim agregatima.2 gr/cm3. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama.35). Boje je plave do plavozelene. tvrdine 7. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot. gustine 2. Zeleni . međutim.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko.

ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. S Sl. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. Spada u grupu otpornih minerala. Turmalin . Javlja se u trigonalnim. Nema cepljivost. Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju.37).5. ponekad veličine i preko 10 cm.1 gr/cm3. gustine. izduženim kristalima. Velike je tvrdine 7-7. koja varira od bezbojne.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. 37. Postaje pegmatitski. (Sl. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. S S Sl. žutomrke do crne. alkalija i OH grupe. 36. Prema raspadanju je otporan. preko zelene. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. 3 do 3.

38). Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. 39. praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina.39). kontaktno metamorfno.6. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. Nastaje magmatski. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. Sl. olivini. Raspadanjem prelazi u limonit. bez cepljivosti. liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim.5 . magnetičan (Sl. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma. U površinskim uslovima. hematit i limonit. Metalne sjajnosti. transformacijom minerala koji sadrže gvođe. pirokseni. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. Sl. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. metalične sjajnosti.2 gr/cm3. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. Postaje magmatski. Hematit .krv). Ogreb mu je uvek crven. mada može biti i metalno siv do crn. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. Tvrdine 5. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima. Crne je boje. u skarnovima (Kopaonik). tvrdine oko 6. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je. 38.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . Kristališe teseralno. gustine 5. crnog ogreba. amfiboli. posebno zemljišta. Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3.5.

zlata. zemnoalkalijama. 9. Tvrdine je od 2 do 4. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. gvožđem i magnezijom. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. 41. Pri raspadanju su otporni. Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. Sl. koncentrišu se u nanosima.7 do 4. Korund je oksid aluminijuma. Korund . Amorfan je javlja se u skramama. olova i cinka. Kristališe trigonalno. staklaste sjajnosti.41). Al2O3. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl.40). bez cepljivosti. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. katkad u lepim oblicima (Sl. Preloma je neravnog. korund i boksite.3 gr/cm3. gustine oko 4 gr/cm3. prevlakama. gustine 2. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje.40. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O.

Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2.5-4. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti. zelen. 42. liskunima itd. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn. po čemu se razlikuje od kalcita. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. tvrdine 3. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. laporaca.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. Može biti ružičast.6 gr/cm3.5. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. Sl. crven. džipsit. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. (Sl. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. i mermera. zbog karakteristične crvene boje.43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika.44). Javlja se u pločastim kristalima (Sl. biogeno. Tvrdine su oko 2. gde ulazi u sastav ljuštura ž ivotinja ili biljaka. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. 43. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. .4 gr/cm3. gustine oko 2. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan. Mogu nastati i hidrotermalno. 2. Karbonati Sl. amfibolima. Boje je bele (Sl.7 do 2. gustine. Tvrdine 3. hidrargirit. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma.42). plagioklasima. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3). Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom.9 gr/cm3. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. Kristališe romboedarski. gustine 2.

gustine 3.5. Boje je bele. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. Sl.5 do 4 gr/cm3. tj. FeCO3.46). Cu itd. 44.5 do 4. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa. MgCO3.5 gr/cm3. gustine od 3 do 3. javlja se u sitnozrnim. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl.   50   Postaje na razne načine. žute do mrke boje (Sl. Sl. Tvrdine 4. Zn. Siderit . Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena. olivina uz prisustvo CO2. ili sedimentno. Stvara se i sedimentno. 45. S Sl. Pb. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. 46. žični magnezit) ili slojeve. 45). Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. Tvrdine je 3. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat.

. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. CaSO4x2H2O.   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. Ponekad gradi ž ice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda.48). u pustinjskim oblastima (Sl.47). Najčešće se stvara u sonim ležištima. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. Male je tvrdine. CaSO4. Gips. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. gustine 2. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. Anhidrit je sulfat kalcijuma. Gips Sl. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Sl. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. 2. cinka i bakra. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. u morskoj sredini. Kristališe monoklinično. Beo je ili providan do bezbojan. bele boje i sedefastog sjaja. Primanjem vode prelazi u gips. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. U stenama su manje zastupljeni od karbonata.3 gr/cm3 . Manje su zastupljeni od karbonata. Tvrdine je 3. sa lepim staklastim sjajem (Sl. najčešće isparavanjem. bez vode. Savršene cepljivosti. Savršene je cepljivosti.3 gr/cm3. 48. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. 47. gutine 2. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama.

U stenama se najčešće javlja pirit. magmatski. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. Savršene je cepljivosti. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. naročito među metaličnim mineralima. staklaste sjajnosti. 49. Slanog je. bela. bisulfid gvožđa. ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. Nastaje kao mineral sonih ležišta. Obično nije čist.2 gr/cm3. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. Halit je kuhinjska so. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl. Sl. Tvrdine 2. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . Pirit . bez cepljivosti. 49). a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. metalne sjajnosti. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. Boje je mesinganožute. bezbojna.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. po sastavu natrijum hlorid (NaCl). Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine.5 gustine 5 3 gr/cm . Pomenućemo samo halit .6. gustin 2. Halit. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl.   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka.50) ili zrnastim masama i agregatima. 50. retko javljaju kao petrogeni minerali. ružičasta ili zelena. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa. Pirit je po sastavu je FeS2.

2 gr/cm3. Metalnog sjaja. Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. Ima važnu primenu kao dragi kamen. male tvrdine.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. U stenama je takođe mali broj minerala . 51. pri dodiru prlja prste. Primarno se javlja kao magmatski mineral. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10. ljuspastim agregatima ili gustim masama. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. Grafit . 52). ugljenik i sumpor. katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje.5 gr/cm3. Savršena cepljivost. savršene cepljivosti. Crne je boje (Sl. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno. Sl.51). gustine 3.elemenata koji su bitni sastojci stena. U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. Sl. gustine 2. 52. Izotropan. 1-2.

53).5. 53. Krt je. Velike mase mogu se razviti organogeno. Boje je ž ute (Sl. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela. cinka itd. Sumpor . prevlakama ili zemljastim masama. olova.5 do 2. Sl. male tvrdine.   54   Sumpor Samorodni sumpor. gustine oko2. bakra. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. od 1.

Zemljina kora. dunit od olivina. Rudno ležište .2. U ovu grupu spadaju granit. Sl. andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene.1). Stena može biti čvrsta (granit). karbonati. Sl. Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita. mermer (levo) i polimineralna stena.1. oksidi. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. andezit. peščar. Različitog su hemijskog sastava: silikati. hidroksidi. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. kvarcit od kvarca itd.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali.2). eklogit itd. Monomineralna stena. nevezana (pesak) ili plastična (glina).

TiO2. H2O (najvažnija). SO3. tj. HCl. Sve stene se dele na: magmatske. izotopska starost itd. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. sedimentne i metamorfne. U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. Cr2O3 i dr. MnO. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. određuje se mineralni sastav stena. manje viskozne. FeO.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. SO2. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja. zatim CO2. odnos prema okolnim stenama itd. CaO. promena. teksturna i strukturna svojstva. Na2O. fluidalni rastop silikatnog sastava. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. hloride. fizičko mehaničkim svojstvima itd. olova. magme su vlažne.). u gasovitom ili tečnom stanju. gipsa. H2S. fluoride teških metala i dr. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. više pokretljive. HF. Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. MgO. K2O. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata.3). . Al2O3. Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. Kad god je moguće. smeštaja. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. Magma Magma je zagrejani. iznad oko 5%. dijamanta itd. Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. olova i cinka. P2O5.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. U lako isparljive komponente spadaju voda.

tj. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. dubine na kojoj se magma nalazi. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. Sl. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. hidrotermalnih rastvora. Sl. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. fumarole. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. 4. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl.3. sinklinale ili duž raseda. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. HCl. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. tektonskih zona. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne.   57   Eskalacije. Magme bogate vodom. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . SO3. SO2. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. antiklinale. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora.4). HF itd. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC.

Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. stresom. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Oblici magmatskih tela . Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. tj. 5. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Viskozitet zavisi od temperature. Sl. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. pokretljive.

Ø arealne. Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. Stubasto lučenje. Lece kod Medveđe itd. tipa dovodnog kanala itd. kao na primer Vezuv u Italiji. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Ø linearne. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju. Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu.6).. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. Rumunija . Sl. Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. 6. viskoziteta magme. Erupcije lava delimo na: Ø centralne.). Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika. Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija. Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra.

voda. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem.   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. 7. S Sl. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija. Paralelopipedsko lučenje. Kuglasto lučenje.7). Karakteristično je za izlivne stene i pliće. Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. kuglasto lučenje je jasnije.8). Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. 8. Kopaonik . Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. sneg. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža. periferne delove intruzija. Sl. Kuglasto lučenje je retko (Sl.

Krupni.9).   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju.). Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . oblaganje itd. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. U drugoj. kada se lava izlije na površinu. pravilnost. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. ivičnjaka. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. mlađoj fazi. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. tj. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu. za njegovu obradu (izradu kocki. 9. spomenika.

12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl.11) S l . Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture. Ako je mehura u steni preko 20% vol. dijabaza i spilita. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. Pritkasti i ljuspasti minerali. 1 1. hloritom. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije.10). hlađenja magme. 10. amfiboli. Mikroliti. zeolitima i kalcedonom. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). Mandolasta tekstura . Sl. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl. orijentisani su u pravcu tečenja lave.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Posledica je procesa kristalizacije minerala. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima. pirokseni. 12. i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. Sl. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta.

66% SiO2. koja je kasnije dopunjavana (Sl. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. koji određuju vrstu stene (kvarc. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena. atmosferilija itd. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. Ø žične i Ø izlivne . Ø bazične stene. cirkon. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. davne 1890 godine. sadržaju SiO2. tj.13). koji su nastali u toku stvaranja stene. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne. hromit itd. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch.   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena. alkalnni feldspat u granitu. sa 45 . Ø sporedne ili akcesorne minerale. magnetit. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. sa 52 . sfen. koji grade do 5% vol. minerali se dele na: Ø primarne minerale.). stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit.). dejstvom hidrotermalnih rastvora.

Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. alklnog feldspata i bojenih minerala. 13. u okolne stene. prema mestu stvaranja. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). koja pripada kiselim magmatskim stenama. Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. . ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. načinu pojavljivanja. obično duž pukotina lučenja ili. koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. retko. Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita. Izgrađena je od kvarca. Izlivne. zbog čega imaju porfirsku strukturu.   64   Dubinske magmatske stene. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. Sl. Grade batolite lakolite itd. nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu.

dvoliskunski granit. u kojoj su bitni minerali kvarc. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. kvarc i feldspate. Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. nema kvarca i Ø grupu peridotita. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. Takođe spada u kisele stene. Najčešći su dvoliskunski graniti. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa.zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. Kao i grupa granita spada u kisele stene. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. bitovnita i bojenog minerala. olivina i piroksena. Ø grupa kvarcdiorita. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. labradora. bez slobodnog kvarca. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. Ø grupa sijenita. Ø grupa granodiorita. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. koja ne sadrži salske minerale. muskovitski granit. sa muskovitom i biotitom (Sl. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca.14). mikroklina). Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. Ø grupu monconita. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. Ø grupa diorita. izgrađena je od kvarca. intermedijarni plagioklas.   65   Ø grupu kvarcmonconita. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. . izgrađena je od kvarca. amfibolski granit itd. alkalni amfiboli i pirokseni.

U . Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. Od granita se prave kocke za puteve.14.15) Sl. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju. Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. kamen za gradnju ivičnjaka. itd. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. grus. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. kod Vršca. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. teksture su masivne. Ceru. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. stepenica. (Sl. Granitski grus. najčešće kaolinit. 15.   66   Sl.

kod Vršca. obično oko 0. jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. na Bukulji. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. 16. mikroklina ili albita.   67   masi. . Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. pola metra. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. ponekad svetlosive. najviše. koja podseća na pesak. ako je bio prisutan.16). granit. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. Boje su bele. zrnaste strukture. sitnozrne. Ž ice su debljine od nekoliko santimetara do. Javljaju se u žicama. debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. ortoklasa. Nemaju ekonomskog značaja. na Staroj planini itd. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. Raspadanje kao kod granita. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. Apliti Apliti su takođe žične stene. Sl. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. Svaki granitski pluton ima žične pratioce.

berila. 17. epidot itd. kasiterit. Boranji itd. kvarca itd. Bukulji. pomenute. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. molibdena itd. na primer. muskovita. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. Vidojevici Željinu. turmalina. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. nađeni su berili dužine preko 2 m. na Bukulji. U Africi. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. spodumena.17).Žica pegmatita sa kristalom berila. berila. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. Ceru. . Obično su krupnozrne stene. uz sve granitske masive. biotita. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. minerali kalaja. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. Sl.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. Ceru itd. Kopaoniku. gore desno. topaza. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće.

Sl. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. sanidina i bojenih minerala. Među njima razlikujemo obsidijan. izgrađene od fenokristala kvarca. bimštajn. blizu Sicilije. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. kada stenu nazivamo albitskim riolitom. sfena. coisita. tamnosiva i crvenkasto-mrka.18). neiskristalisala lava) crna. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. epidota. Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. često i sa hidroksidom gvožđa . U ovim stenama umesto sanidina. neiskristalisale stene. bez fenokristala. kao fenokristal može se javiti albit. 18. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. Strukture su porfirske. Strukture su porfirske. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. pehštajn.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. gde su veoma rasprostranjene. Riolit. kalcita. Boje su sivo-bele. ružičaste (Sl. izgrađeni od fenokristala kvarca. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. hlorita.

Kvarckeratofir. kod Sene. apatit i sfen Teksture su masivne. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje.19. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. podjednake količine alkalnog feldspata. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. zatim planparalelne. lakoliti. šliraste. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon. škriljave.Ima ih u Istočnoj Srbiji.20). Javljaju se kao batoliti. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala.   70   Boje su zelene. Sl. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. Teksture su masivne. najčešće biotita ili hornblende. kod Prijepolja itd. . Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. retko kuglaste itd. trijasu i juri. krupnih dimenzija. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. Strukture su zrnaste. u paleozoiku. često šupljikave i mandolaste. štokovi. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl.19). katkad zelenosive i crvenkaste. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije. veličina zrna kao kod granita.

  71   Sl. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. veličine i do 10 cm. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. Srbovcu. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču. biotit. kao i graniti. srednjeg i sitnog zrna. izlivima. (Sl. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. ivičnjaka. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. Cer Kvarcmonconiti su. Upotrebljava se za izradu kocki. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. Kvarcmonconit. Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. Fruškoj gori itd. apatit i cirkon. javljaju se kvarc. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. hipokristalasta i staklasta. kupama. . oko Trepče. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. hornblenda ili augit.20.21) Osim sanidina kao fenokristali. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). gde je polifazno utiskivan. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. ploča. na Kotleniku. naročito ako je povoljno lučen. Zvečana i Sokolice. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. južnom Kopaoniku.

Od sporednih minerala javljaju se: sfen. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. pa se. po obodu masiva. pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. hornblende. teško obrađuju. Kvarclatit. hlorit. monokliničnog piroksena (Sl. . Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. kalcit. 21. Lako podležu raspadanju. krupnih fenokristala sanidina.22). izgrađene od kvarca. epidot. ako su sveži. apatit itd. ortit. Uz ove stene.   72   Sl. limonit i drugi. a od sekundarnih sericit. cirkon. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. uglavnom koriste za nasipanje puteva.

Granodiorit. epidot. Od sporednih minerala sreću se sfen.22. Granodioriti su česte stene. kalcit. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija).23). intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). hornblende. limonit i drugi. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. hlorit. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. ortit. apatit itd. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Besnoj Kobili itd. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene. Surdulici.   73   Sl. kao i graniti. i bojenog minerala. Ove stene su. Gorjanu. cirkon. Željinu. Kopaoniku. Po mineralnom sastavu. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. biotita i augita (Sl. izgrađene od kvarca. a od sekundarnih sericit. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. Zbog svojih dobrih .

Ime su dobili po Daciji. biotitski dacit. uglavnom sive do mrke. Boranje. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. ploča. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. biotit. andezin) i bojeni minerali. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. intermedijarni plagioklasi (oligoklas. Kvarcdiorit. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. . To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. Sl. hornblenda. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. ivičnjaka. Kao fenokristali javljaju se: kvarc. Besne Kobile itd. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Upotrebljavaju se za izradu kocki. Boje su različite. amfibolski dacit itd.23. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. za tucanik itd. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:.

retko albita i bojenog minerala. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. kvarcmonconita. Krupnoća zrna varira. titanit i cirkon.24). Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita. Najveći kamenolomi su u Slavkovici. na zapadnim padinama Kopaonika. kao kod granita. Teksture masivne. apatit.24. lomljeni kamen itd. sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. najčešće hornblende. Strukture su zrnaste. Kadinoj Luci. ortoklasa ili mikroklina. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. kada je nepovoljan za eksploataciju. koji određuju varijetet stene (Sl. bankovito. . zatim biotita i augita. kod Slavkovice (Sl. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. Zagrađu. Sl. ponekad i kuglasto.25). To su svetlosive. kao i tucanik. granita. ivičnjaka. Primena sijenita ista kao i kod granita. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen).

Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita.25. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. Sijenit. Boje su sive. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji. Sl. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. Brestovačka banja .26). Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. sivkastobele do bele boje. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita.   76   Sl. izgrađena samo od sanidina. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. albitski trahit. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. 26.

i bojenih minerala.26). dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). Sl. Strukture su porfirske. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. najčešće piroksena. retko piroksena i bez slobodnog kvarca. biotita. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. hornblende. trijasu i juri. najčešće hipidiomorfno zrnaste. izlivne stene sijenita sa primarnom. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. sericita. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. izgrađeni od fenokristala albita. Monconit.27. Izlivane su pre kenozoika. manjih pojava. Po sastavu. magnetit i sfen. kalcita itd. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl. Strukture su zrnaste. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. ima i nekoliko drugih. hlorita i relikata bojenih minerala. ponekad i porfiroidne. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. u paleozoiku. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita.   77   Keratofiri su submarinske. epidota. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. Valja Strž .

andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. Strukture su porfirske. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. sivozelene. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. sfen i ponekad cirkon. masivne teksture. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende.28. na Zlotu (Sl. biotitski diorit itd. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. augita. u Istočnoj Srbiji. biotita i hiperstena(Sl. Strukture su zrnaste. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. i bojenih minerala: biotita. izgrađene od fenokristala sanidina.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita.28) i na Fruškoj Gori. hiperstenski diorit. ponekad i tamnozelene boje. Lučenje i .29). hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj. zelene. Tekstura stene uglavnom masivna. retko staklastoj osnovnoj masi. Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. Sl. raspadanje i grus kao kod granita. ponekad i porfiroidne. To su stene tamnosive. magnetit.

bogata biotitom. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. Diorit. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. sa malom količinom alkalnog feldspata. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Lučenje i način pojavljivanja. masivne teksture.   79   način pojavljivanja kao kod granita. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju. Boje je tamno zelene do sivozelene.29. Strukture je zrnaste. retko gradi manje mase. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. Dioriti su u Srbiji retke stene. deo hotela Moskva. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita. Sl. . skupštine. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita. stepenište na Kalemegdanu.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. kvarcmonconita i granodiorita. andezina i biotita. fontane itd. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. Kersantita ima u Ripnju (Sl. zbog čega je ovde prikazujemo.

30. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem.31). koje pri raspadanju. Andeziti se javljaju sa krupnim. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. Ako su sveži. biotita augita. živa itd. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. Kopaoniku itd. Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija.Kersantit. antimon. tamnozelene ili sivozelene boje. sivozelene do sivocrvene. cink srebro. hiperstena. Andeziti su masivne teksture. Osim pomenutog bakra. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. Andezita ima i u okolini Trepče. arsen. Bor i Majdanpek. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. oglavnom oksidacijom. javljaju se olovo. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. u Zapadnoj Srbiji. veličine i preko 10 cm. na Rudniku. . kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. piroksena i biotita. Ljubovije. fenokristalima hornblende. idiomorfnim. postaju sivožute. boje tamnosive.   80   Sl. Strukture su porfirske. Javljaju se kao veliki izlivi. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. andezina i bojenih minerala hornblende.

najčešće dijalaga. Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. zelene ponekad i crne boje. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. olivini itd. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. Takvih pojava ima na Zlatiboru.   81   Sl. tamnozelene. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. labradora. Teksture su masivne. To su stene zelenosive. Andezit. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. lučenja pločastog. Zrnaste su strukture.32). bitovnita i monokliničnog piroksena. Priboja i itd. javljaju se i rombični pirokseni. . ponekad trakaste i planparalelne. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica. Maljenu. kod Bogutovačke Banje. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. pojava se naziva labradorizacija. magnezijumom i gvožđem. bankovitog do nepravilnog.31.

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, č esto afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. feldspatoide i kvarc. rombičnog i monokliničnog piroksena. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to č vrste. . izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. Ø verlite. hroma.36). Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. retko hotnblenda i biotit (Sl. platine. U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. Ø lerzolite. izgrađene samo od olivina. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. siromašne silicijom. Sl. Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. monoklinični i rombični pirokseni. Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore.36. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. Peridotiti. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. Peridotiti ne sadrže feldspate. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima. aluminijom. Ø harcburgite. izgrađene od olivina.

37. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. . pehštajn i perlite. Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni.37) koji ponekad grade i rudna ležišta. u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. na Zlatiboru itd. talka i magnezita (Sl. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. Obično su serpentinisani. na Kopaoniku. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. zavisno od sastava i stepena svežine. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri.38). tamnozelenu pa čak i crnu boju. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Sl. Boje su različite. Golešu itd. posebno azbesta. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno.

Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. Lipari. prirodno nabubrela vulkanska stakla. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po č emu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom.   . Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. Na tankim ivicama je prozračan. U grupu perlita spadaju i plovućci. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. do 30 puta. Imaju primenu i u industriji hartije.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. 38. mrke. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. u pehštajnu je može biti i do 10 %. U tankim presecima je prozračan. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. crvene i zelene. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Boje su različite: tamnosive. Perliti i plovućci. gume i boja. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Vulkansko staklo. toplotnom i mehaničkom izolacijom. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. Sl.

abrazija. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. do oko 100oC. Površinsko raspadanje može biti fizičko. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. radu vode i vetra podležu tzv. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. vetrom.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. očvršćavanje. Prenos se najčešće vrši vodom. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. Ø transport. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. Stvaraju se na temperaturama od oko . Iako su različiti. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. Ø rastom korenja biljaka. ledom ili gravitacijom. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. bogatih vodom. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. međutim. površinskom raspadanju. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. Zemljina kora. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. Ø delovanje talasa duž obala. atmosferilija. bez humusa i vegetacije. Fizičko raspadanje stena. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. sedimentnih i metamorfnih stena. promeni u temperaturi. .25oC. i pri relativno malim pritiscima. a hemijsko u pokrivenim terenima.

Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. nadmorske visine. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. temperatirna razlika je znatno viša. kada se hlade. U Africi. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. u stenama ugrađenim u različite objekte. tj. nadmorske visine.9). Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. . uz ostale procese.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. Prelaskom anhidrita u gips. Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. u pustinjskim predelima. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. klime. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. pokrivenosti vegetacijom. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). pokrivenosti vegetacijom. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. klime. morfologije terena. debljine humusnog pokrivača itd. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. Kolebanje dnevnih temperatura. debljine humusnog sloja itd.. morfologije terena. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu.

I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena.39. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%. Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga.40.   90   Sl. Rad morskih talasa. kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb. Delovanjem talasa duž obala. abrazija . Sl. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije. u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl.40). Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja.

nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom. š ljunak pesak. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. Mogu biti veoma daleko transportovane. koje nose sporog toka.41). Sl. koju nose reke srednje brzine toka. mostova. tj. planinski potoci i reke. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. brana. majdana kamena. delimično do potpuno zaobljenu. Ø sitniju frakciju. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. tunela. klaste finog zrna. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena. 41. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. Ø prašinu i mulj. puteva. jer ove čestice lebde u vodi. Regioni sa nivalnom klimom .

hemisko podređeno. osim povremeno. vegetacija je slaba. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi. 43. Voda teče po površini terena. Regioni sa aridnom klimom .42).   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl. 43). humusni pokrivač mali ili odsutan. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno. U ovim oblastima nema tekuće vode.. 42. Fizičko raspadanje je intenzivno. Sl. Sl.

Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. kristališu na visokim temperaturama. kod karbonata. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. Iako su slabe. Voda je. vode.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. bez alumijske amfibole. veoma je stabilan. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja.   . Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. hlora itd. kiseonika. zbog bipolariteta molekula. kamena so. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. vetra. raznih kiselina. kao što je pomenuto. sadržaja ugljene kiseline. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. liskuni. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. hlorite. pesak. granitoidima i granitima. njene kiselosti. granati itd. humidni uslovi. Kompaktna i uglačana stenska masa. kvarc. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. feldspata itd. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. kiseonika. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. peridotita i gabra. tj. gasova i organske materije. Olivini i pirokseni. Rastvorljivost minerala je različita. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. šljunak.

Transport zavisi od specifične gustine. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom. šljunak. Kod snažnih vetrova. Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. ima glečera. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. vodom. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. gde i danas. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. . zajedno se talože blokovi stena. Po zaustavljanju tj. najviše nekoliko metara na dan. sitniji komadi i i glinovita frakcija. Krupnozrni materijal. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. č esto biva donešen u mora. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare.   94   Transport i sedimentacija Nakon. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. na nekima od njih. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. iznad preko 3000 m. blokovi stena. stapanju glečera. Transport glečerom je spor. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. vetrom i ledom u nova. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. oblika i veličine komada stena i minrala. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. javlja se u gornjem toku brzih reka. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. planinskim potocima i bujicama. Materijal srednjeg zrna. Nisu klasirani po krupnoći. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. ljuspičastog i pločastog oblika. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). strujanja. kuglastog oblika. lakše manje specifične težine. površinskog i hemijskog raspadanja. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. Na svom putu glečer po dnu i bočno.

Očvršćavanje hemijskih sedimenata. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. u obliku hidroksida. Na i K sulfati i sl. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. promene vrednosti pH. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. Ako vode sadrže CO2. aluminijum. natrijum kalcijum. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih č estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. magnezijum a kao koloidi.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. vode. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. zatim KCl. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. silicijum. sulfati putuju kalijum. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. Sulfati kalcijuma. Ova jedinjenja (NaCl . Ø isparavanjem rastvarača. Kao jonski rastvori. karbonati. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. hidroksidi. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača.halit. gips i anhidrit. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. gvožđe. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem. pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. mali. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd.

kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze . Sl. ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu.obrazuju se direktno pri taložennju. cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. 44. Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične. amorfne i organogene. istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. poluzaobljena (subzaobljena). kristalaste.   96   manje zapremine sedimenta. tj. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. kod nekih glina nema transporta. kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija.44). Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. itd. poluuglasta (subuglasta). Na primer. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos. zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. . način vezivanja zrna i ispunjenost prostora. uzajamne odnose sastojaka. Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta).

i Ø pelitske (finozrne klastične strukture).05 i 2 mm.45). Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla.005 mm. sa veličinom zrna ispod 0. silicijski. gde spada pesak. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. gde spadaju gline. gde spada prašina. glinoviti.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. . laporoviti i gvožđeviti.05 mm. i u steni može biti različito zastupljen.45. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste. Sl. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata. od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena.005 i 0. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine.

gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena.   98   Sl. 47. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl. Sl.47). Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima. fosfatnih. Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. .46.48) čiji vrsta. Dimenzije tih tvorevina su različite. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene.

ploče debljine 5-50 mm. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. banke debljine 60-200 cm. liske debljine ispod 5 mm. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje.49). Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu.48. Boljetinska reka . Sl. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra. Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora.   99   Sl. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). slojeve debljine 5-60 cm.49. Slojevi mezozojskih krečnjaka. Prema debljini sloja razlikujemo.

č esta je kod eolskih.   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl. Podela sedimentnih stena . Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. ali poreklo materijala vulkansko. priobalnih i lagunskih sedimenata.50): Ø klastične sedimentne stene. vulkanoklastične stene. Sl. 50. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama. mehaničke sedimente.

Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore.05-2 mm. krupnoće zrna između 0. krupnoće zrna od 0. Ø alevrite.005-0. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati. jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena. nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. one će biti prvo prikazane.51. Vulkanski pepeo Sl. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. breče i tufovi . prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika. Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. 51). Ø pelite.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene.005 mm. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja. gde spada prašina i alevrolit.05 mm. krupnoće zrna ispod 0. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. Ø psamite. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. gde pripada glina. šljunak i konglomerat. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm.

Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. (Sl. pesak. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana. vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča.52). Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi.   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. . Često se. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl. Lapili. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0.53). Vulkanska breča. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. 52.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Najkrupniji fragmenti. Sl. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice. međutim.25 mm.

Vulkanski aglomerat.meka. na primer: andezitski tuf. Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. . itd. Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. vodom može otići vrlo daleko. dole levo detalj stene. Sl. međutim. Obično se javljaju u slojevima. 53. Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana.   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. Naslage tufa u Grškoj (Santorini).54). minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. Nošen vetrom. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje. Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave. kvarclatitski tuf. Vrlo se često. 54. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. riolitski tuf. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela. rastresita peskovita masa (stena). Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. kako ih uobičajeno nazivamo.

Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu. Alterisani tufovi. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani. sapuna. zatim u industriji cementa. šljunkom. za proizvodnju insekticida. na planini Rogozni. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. peskom. Slovenija . U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. Sl. od 30 -90%. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. industriji guma. od Ušća na severu do Zvečana. Pojave vulkanskih breča. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. Alpi.55. boja. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. u Ibarskoj dolini. aglomerata. tufova i tufita veoma su česte. Stvaranje drobine. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva. zatim na Radanu (područje Leca). hartije itd. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. Veličina odlomaka je veća od 2 mm.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri č emu transport nije dug. na Rudniku. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. olovki. drobinu i šljunak i vezane. mada se može naći kod svih stena.

nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. 56. Ø obalske. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. Sl. . Ø tektonske. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom. Tektonska breča.56). Arilje Ø vulkanske. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. (o kojima je bilo reči). naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. kod raznih vrsta intruzija i dr. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. osim fragmenata stena. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. U brečama se. Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. Prema mestu postanka. Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. breče delimo na: Ø padinske.

Brečama se oblažu stepeništa. dolomitske. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan š ljunak između 2 mm i 10 mm. zbog č ega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. jajaste. Najkrupnije fragmente. Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. Šljunak.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. Materijal od 0. vaza itd. Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu. serpentinske i krečnjačke breče. pepeljara. naročito za dekorativne svrhe. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. To je mermerna breča. koturaste i druge valutice. pribora za pisanje. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. kamini i dr. 57. heterogene itd. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). u prečniku nazivamo blokovima. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). vrlo dobro vezana. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0. Sl.1 m i 25 mm. serpentinske. mermerne.1m do 1 m nazivamo krupicama. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. naročito ako su lepih boja. Morača . preko 1 m. Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu.

Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama. Kopneni se stvaraju radom reka. naročito glinovitih primesa. Dunavu. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. sivi. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. laporovitog itd. Drini itd. Savi. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. Moravi. šareni. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. Mogu biti beli. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til).Konglomerat. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. silicijskog.58). Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. lednika i vulkana. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera. Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. 58. Šljunak je heterogenog sastava. (gore levou krštena slojevitost) . odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. vetra. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. Istočna Srbija. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. jezerski i marinski. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat.

stepena obradivosti itd. odnosno minerala. rečni.0. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. Po načinu postanka pesak delimo na eolski. zavisno od sastava valutica i cementa.2 mm. granat.25 mm. sjajnim ljuspicama. apatit. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. 59. stepena.25 . na primer crveni konglomerati u permu. . Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. Sl. (sl. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. Imaju ograničenu primenu. Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena.0.5 .5 mm i sitnozrni pesak od 0. Pesak. turmalin i dr.59). jezerski i marinski. srednjezrni pesak od 0. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. magnetit. ili verukano konglomerati i dr. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar.   108   delovima. rutil. zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0. pesak je homogenog sastava. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal.05 mm i 2 mm. načina vezivanja.05 . Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara.

dijamanti itd. Slojevi peščara u sekvenci fliša. sastava i veličine zrna. organski (bituminozan) itd. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. zlato. limonitske. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. ljuspica muskovita. Kao i pesak. hloritske. ilmenit. laporoviti. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara. Tako razlikujemo kvarcne. karbonata itd. Pesak je beo. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. Š tetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. srednjezrne i sitnozrne peščare. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. granat. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. Ljig .   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine.60). limonitski (gvožđeviti). koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. Sl. podređeno feldspata. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. i peščari su veoma rasprostranjene stene. silicijski. Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. U njemu se mogu koncentrisati monacit. dolomitski. magnetit. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. 60. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. glaukonitske. te razlikujemo krupnozrne. glinoviti. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa.

sa povečanjem zrna klasta. minerala glina i dr. minerali glina. santimetara. feldspati. liskuna. liskun. 61.05 mm. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom. liskuni. ili za izradu kamenih ploča.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. do 50-ak. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha. ali su slojevi male debljine. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom.005 do 0. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. feldspat. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. Slankamen . Transportuje se vodom ili vetrom. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta.61). karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. Alevroliti su slojevite stene. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen.Les. Primena alevrolita je ograničena. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. prelaze. feldspata.U sastav praha ulaze čestice kvarca. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. karbonati. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. karbonata. Sl. Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. iz Ostružnice kod Umke itd. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju.

nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. Les se pod prstima drobi. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. ž uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. tj. vezanom stenom. zatim u Zemunu itd. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. Korisne lesne naslage u Banatu. bez opasnosti za odronjavanje. na Titelskom bregu. Gline i vezane. Iako les smatramo alevrolitom. hidroliskuni (ilit). poluvezane. što je značajno.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom.62). Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. . les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. U lesu se. Gline često. Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. Mulj. Glinci. kao primese. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane). sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama.

Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. često sadrže primese kvarca. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita.obično 5 . izmenama vulkanskog pepela . 62. ako sastav gline nije strogo standardizovan. Debljina slojeva je mala. tekstilnoj industriji. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. sadrži kalcijom karbonat . industriji šećera i dr.15%. livačkoj industriji. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina. Ø laporovita glina. Onečišćene su š ljunkom. U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po č emu je i dobila ime. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. Glina. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline. Koriste se u industriji fine keramike.tufova. Prema mestu postanka gline delimo na rečne. Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. barske jezerske i marinske. Ø rečne gline su retke. kao š to je pomenuto. koje su izgrađene od kaolinita. peskom i organskom materijom. .   112   Sl. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta.

pritiska i dužine trajanja procesa. temperature. rutil. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. U hemijske sedimente spadaju. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. bigar mermerni oniks. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. . Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. muskovit. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. kerogena. ako su čiste. Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. Gline. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. sedimenti sonih ležišta. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. cirkon i dr. To su tamnosive. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. biotit. Slojevitost je česta. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. Ledničke gline nisu slojevite stene.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. slična lesu. po čemu je dobila ime. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena.

  114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga. Mermerni oniks je jedra stena.63). Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. Stvaranje bigra. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. žutozelena ili zelena. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode.63. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. Izgrađen je od kalcita. rečni i izvorski. Bigar je dobar građevinski kamen. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. Bigar. Zato je bigar šupljikava stena. zatim u selu Brasina u okolini Loznice. ili je pak . ređe od aragonita. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže.64). karakteristične trakaste građe (Sl. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture. najčešće žuta kao ćilibar. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice. Stvara se oko hladnih slatkih voda. kod Niške Banje. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. Sl.

Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca.evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama. Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki.64. što zavisi od sadržaja gvožđa. mangana i magnezijuma u ovim stenama.tj. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi . Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. gips kao vezivni materijal. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. poljoprivredi.   115   crvenkasto bela ili siva. industriji hartije itd. Sijarinska banja Naslage soli . gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama. Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). 65). Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. Mermerni oniks. u hemijskoj industriji. . Sl. Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe.

U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl. Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali.   116   Sl. Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. Zlatibor. Sl. Stvaranje sedimentnog gvožđa. 66. 65.66). .

a delimično i nafta i asfalt. Od zoogenih sedimenata najvažniji su. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. krečnjaci i dolomiti. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju.67). Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda.   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka. Koralni greben. mesto gde se najviše stvara krečnjaka . Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. To je jedra i čvrsta stena. Ova stena obično ne sadrži i fosile. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. To je slojevita stena. Sl. Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. 67. koralnim grebenima (Sl. a kao primese i organsku materiju i grafit. preloma je ravnog i školjkastog. najčešće tankopločasta. naročito u paleozoiku. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). Katkad sadrži i malo opala. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je.

Slojeviti krečnjaci. gvožđa. peskovite krečnjake. kada šušti. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. Sadrže primese gvožđa. Krečnjak je dobar građevinski materijal. sive boje sa 5 . bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. 68.. fosfora i sumpora. zrna peska. litotamnijski i dr.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. zatim gline. u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. hipuritski. sive ili sivobele boje.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. cefalopodski. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast. organsku materiju itd. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. sa do 5% glinovitih minerala. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. Stara planina . Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila. dolomitične krečnjake. mangana i magnezijuma. koji sadrže do 40% MgCO3.25% glinovite supstance. kada im se zrna jedva vide golim okom. Boja je različita u zavisnosti od primesa. Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. poljoprivredi. industriji gvožđa i čelika. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. gvožđevite krečnjake. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. hemijskoj industriji itd. brahiopodski. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. laporovite krečnjake. naročito za pravljenje spomenika.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd. Sl. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu.

U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju.69). Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. bituminozne. kod Užica. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. Pirota itd. peskovite i druge dolomite. kod Novog Popovca itd. Sl. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. siliciozne. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. boje uglavnom sive. Kosjerića. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. kao i kod krečnjaka. Eksploatišu se na više kamenoloma. mangana i hroma. gvožđevite. Čisti dolomiti su retki. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl. Laporci. Čisti . glinovite. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. 69. Eksploatišu se u Beočinu.70). laporovite.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. Golupca. To su finozrne stene.

u hemijskoj industriji itd. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. kod Jarandola. Alpi. naime. čija veličina varira između 0. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. jako porozan i higroskopan. kada su ostaci organizama retki.10 mm. Sl. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. 70. . Pranjana itd. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica. od primesa često žu ćkasta. veoma sitnozrn. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. Trijaski dolomiti. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). Ima ih na Zlatiboru. Obično je slojevita. minerale glina i organsku materiju.0.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. foraminifera. ili kao primese. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. zelenkasta ili crvenkasta. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi. Pisaća kreda je bele boje. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. Dolomiti se. Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. Dolomit. područje Braneškog polja. kao i krečnjaci. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog.008 . grade velike masive.

U ovom sedimentu č este su primese glina. lakova. Upotrebljava se u izolacione svrhe. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. slabo provodi toplotu. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. svetlosiva ili tamnosiva. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. Dijatomejska zemlja. za izradu gita i dr. zelena. boja. Otporna je orema kiselinama. linoleuma. Baroševac . zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste. međutim. Debljina sloja ke oko 2 metra. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. Stena je higroskopna. sapuna. dijatomeja.9). Bele je boje. katkad i praškasta.71). Za ove potrebe mora biti čista.4 -0. rastresita. Dijatomejska zemlja je meka.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. slabo vezana stena. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta. gramofonskih ploča. Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. sitnih zrna kvarca i organske materije. Od nje se. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala.71. Sl. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. plastičnih masa. u pastama za zube. U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. gume.

Istočna Srbija . žutomrku ili crvenomrku boju. Izgrađeni su od opala. smeđu. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. kalcedona ili kvarca. Gore desno ostaci radiolarija.72. Od primesa gvožđa. Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. laporovitim i karbonatnim sedimentima. dobijaju žutu. pre svega radiolarija i silicispongija. ili se obaraju kao hemijski talog. Sl. jedre stene vrlo različite boje. crveni (levo) i crni (desno). Rožnaci. U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. To su kompaktne. crvenu. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni.

klime. temperature. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. sa porastom dubine. kada se uočavaju reliktne strukture. sastava stene. ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. tj. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. . metagabro. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. na primer metapeščar. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. stena nastala metamorfozom gabra itd. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. Često se javlja na velikom prostoru. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. stena nastala metamorfozom peščara. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. soli. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. njene strukture i teksture i prisustva fluida. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. tj.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. Uticaj atmosferilija. temperatura i prisustvo fluida i gasova. leda. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska.

Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. hornblenda itd. Karakteristični minerali ove facije su albit. kalcit. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. lavsonit. epidot. tj. Karakteristični minerali su hlorit. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. Karakteristični minerali su granati. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. almandin. serpentin. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. disten itd. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. aktinolit itd. plagioklasi. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. hlorit. ribekit itd.. muskovit. diopsid. aktinolit. tj. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. aragonit. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. almandin. diopsid. biotit. talk. Na taj način uslovi metamorfizma. jadeit. andezin. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. silimanit. ortoklas. dolomit. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. staurolit. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. . Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. disten. hipersten itd.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. pirop.

oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma.   125   Sl. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa.74). hloriti. Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. talk itd) (Sl. 73. blastezom. vreme nastanka minerala. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. odredbu stena od koje su nastali itd. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik. Struktura nastale rastom. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu. blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd. .

75). kod magmatskih stena.Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. po kojoj je i dobila ime (Sl.   126   Sl. 75) i Sl. feldspati. od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. Sl. 74. nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. amfibola i piroksena (Sl. Porfiroblastična struktura . Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima. Struktura podseća na porfirsku. 75. karbonati itd)(Sl. 76. Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. obično izometričnog oblika ( kvarc.76).

Ubrana tekstura . gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine. Ako su nabori veoma mali.. veličine do par milimetara.78. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene.78). nematoblastičnu i granoblastičnu. kažemo da je tekstura plisirana. zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. Sl. Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd.77). Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl. 77. Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama. na primer klivaža. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. ako je stena izgrađena od kvarca. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma.   127   Metamorfne stene. felspata i liskuna. lineare. Sl.

strukturi. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. stepenu kristaliniteta itd. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. trake koje se međusobno razlikuju. obično kvarca ili feldspata. naročito su česte u migmatitima. Stene su škriljave teksture. (Sl. bez orijentacije. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene.79. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena.   128   Ø trakasta tekstura. .79) Sl. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. gde minerali grade nagomilanja. po kojoj su dobili i ime. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. teksturi. mineralnom sastavu.

termolit. aglomerata. epidot. području Vlasine. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. retko ortoklas. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). Izgrađeni su od hlorita.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. cojsit. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac. bazalta. kvarc itd. spilita. Veoma su mekane stene. Hloritski škriljci su č este stene. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. ima ih i u mezozoiku. Povljenu. albita i kvarca. Hloritski škriljci (Sl. kristalastim krečnjacima. kalcit. metapeščarima. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. leukoksen. Kučajskom teranu. kod Rama na Dunavu. stilpnomelan.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. aktinolit. U ovim stenama često se sreću: sericit. u Istočnoj Srbiji itd. i laporaca. aktinolitski škriljac itd. U našoj zemlji su paleozojske starosti. kada su orto porekla. cojsit. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. zatim epidot. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. Strukture su lepidoblastične. retko masivne. na Šari itd. spilita. hlorit. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. Teksture su škriljave. spesartin. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. aktinolit. ako je najzastupljeniji aktinolit. metamorfozom stena okeanske kore. naročito ako imaju malo kvarca. dijabaza. hloritsko-sericitski š kriljac. i piroklastičnih stena. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. piroklastita. vulkanskih breča. Ram . ponekad i manganov granat. ako dominiraju hlorit i sericit. (80) Hloritski škriljci. Sl. keratofira itd kada su orto porekla. Brezovici. Od feldspata najčešći je albit.

Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum.(Sl. Spadaju u grupu tipskih orto stena. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). karbon). metamorfozom stena okeanske kore. Sadržaj kvarca u njima jako varira. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. Izgrađeni su od aktinolita. epidota. piroklastičnih stena (tufova. kozmetike itd. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične. Nastaju metamorfozom bazičnih stena. hromit itd. bazalta. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita. niskog stepena metamorfizma. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. škriljave teksture. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. magnetit. Uglavnom prate serpentinite. kalcit. Sl. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. albita. hartije. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit. cojsita i ponekad kvarca i hlorita. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. 81.81). spilita (orto porekla). dijabaza. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. industriji guma. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene.   . Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca.. Zelene su do sivozelene su boje. tremolita. Zelenkaste su boje. Izgrađene su od talka. Aktinolitski škriljci.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori.

koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. Najčešće su asocirani sa metapeščarima.82).83) . rifeo-kambrijum. Filiti su rasprostranjene stene. Stene pelitske do metapelitske strukture. često ubrane ili plisirane. Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. Starosti su paleozojske. Izgrađeni su od sericita i kvarca. biotit. devon. Struktura filita je lepidoblastična. metaalevrolitima i zelenim stenama. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. na jugu Srbije itd. rekristalisana organska materija. Tada obrazuju tanke. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija). Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. Teksture su škriljave. Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. tamnosive do crne boje. karbon.83. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. Na ravnima škriljavosti. albit. i retko. 82. Kuća pokrivena filitom . Filiti. ravne ploče. nemaju sjaj koji je Sl.   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. koji je znatno manje zastupljen. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. zemljastog preloma i škriljave teksture. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj.

granate. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. kordijerit. povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. Sl. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. Mikašisti. nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. staurolita itd. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. tj. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. silimanit. Izrazito su škriljave stene. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. srednjeg i visokog kristaliniteta. čiji sadržaj u steni varira. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture.84). 84. To su tipične para stene. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. Retko su trakaste teksture. često se kidaju u tanke ploče. alkalne feldspate itd.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. metamorfnim terenima. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. distena. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. . staurolit. tj.

tj. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. okcaste. alkalnog feldspata.85). masivne. disten. Lebane. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. reliktnu. silimanit. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. naročito ako su izražene škriljave teksture. kada imaju sačuvanu. prinosom alkalnog feldspata. u Istočnoj Srbiji. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. muskovita i biotita (Sl. Medveđa . ortoklasa ili mikroklina i liskuna. Vršac.staurolit. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. kordijerit itd. Gnajsevi. Gnajsevi nisu otporne stene. Bujanovac. Vranje. veći nego kod granita. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. Sl.   133   Izgrađeni su od kvarca. Golubinje itd. zatim porfiroblastična i nematoblastična. trakaste. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. ubrane itd. Tekija. 85. zrnastu strukturu. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. Teksture su škriljave. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla.

kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. labradora. blastoofitska. hlorit. ako sadrže krupna zrna granata. Teksture su škriljave ili masivne. epidot. Amfiboliti. strukturu itd. ilimenit i magnetit. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. leukoksen itd. gnajsevima. tamno zelene do crne (Sl. blastopsamitska itd. Boje su zelene. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. bitovnita. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. U ovim stenama mogu se javiti granat. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. piroksen. zelenih do crnih amfibola ili piroksena. andezina.86). Tulare Amfiboliti su stare stene. a od sekundarnih kalcit. . blastoporfirska. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. 96. U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti).   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. Sl. naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. cojsit. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. mikačistima itd. ako su prisutni. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. Sreće se i trakasta.

zbog velikog sadržaja granata. suvim sistemima). samostalne masive. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. Eklogiti su teške stene. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Tekstura ovih stena je. biotita i kvarca. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. rutil. ili kontinentalnu litosferu.97. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. ribekitom itd. magnetit itd. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. U eklogitima Ogošta. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. kvarc. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. u okolini Bujanovca. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. specifične gustine preko 3. .   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. kao što je pomenuto. Tulara itd. Eklogit. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. naročito ako su masivne teksture. hornblenda. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. kada granat uklapa piroksen. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. u eklogitskoj faciji. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. masivna.97). na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. Sl. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. Bojnik. Izgrađene su od piropa. kod Lebana. Veoma retko grade veće. glaukofanom. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa.

Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. Boje su crne. U mermerima se. plavkasti. bele boje. granata. Štetne primese su pirit. sočiva u gnajsevima. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). dekorativni kamen. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. hlorit. mangana mogu biti zelenkasti. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. kvarc i organska materija. oksida i hidroksida gvožđa. crvenkasti. zupčasto do mozaično srasla. magnetit rutil. tufoznih do laporovitih sedimenata.98). sa elementima porfiroblastične. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. kao sporedni minerali javljaju muskovit. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. Usled sadržaja primesa. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. piroksena i kvarca. peščara. silimanita. Mermeri su granoblastične strukture. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. kvarc. albit. Izgrađeni su od ortoklasa. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. Javljaju se kao trake. kvarc. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. kao što je pomenuto masivne. Pri obradi mermera. . Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. ortopiroksena i granata. grafit itd. hemijskoj industriji itd. Teksture su. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. kamen u vajarstvu. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. masivne teksture Javljaju se kao trake. silimanitom). magnetit. mogu nastati i termokontaktno. Boja mermera zavisi od njegove čistoće.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). retko grade veće mase. Strukture su granoblastične. nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. sivi itd. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. distena.

Mermeri. kod Aranđelovca i kod Batočine.99) ali su najčešće.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca. Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. Kvarcit. Čisti kvarciti su bele boje (Sl. Sl. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste. grafit. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). epidot i dr. hidrokvarciti i dr. sivi. Kvarciti su granoblastične strukture. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. 99. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. zbog primesa. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu. Užice . Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. Sl. silimanit.98. mrki ili crni.

uglavnom glinovitih sedimenata. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. Između magme i okolnih. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. tj. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. ali su često trakaste tj. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski. U građevinarstvu primena im je ograničena.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. naročito kao građevinskog kamena. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. . Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. tj. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. vatrostalnih opeka. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. Eksploatišu se u rejonu Gostivara. koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme.

premineralizacije. kordijerita.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. Teksture su masivne ili trakaste. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. pri čemu nema promene u hemizmu stena. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. kordijerita i feldspata. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. andaluzita. augita. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite. prelazni do bazični plagioklas).100. glinovitih stena. ponekad porfiroblastične. Izgrađeni su od biotita. Ø zona kornita. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. Korniti su obično sitnozrne stene. feldspata (ortoklas. tj.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. U ovim stenama sreću se i granati. Osnova stene (matriks. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. muskovita (sericita). tamne boje i veoma tvrde. Sl. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. hornblende. (Sl. Ø zona bobičavih škriljaca. mešanih stena. kvarca itd. .100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. kvarca. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. Kornit. Radalj. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih.

Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac.   Sl. uočavaju se i reliktne strukture.   140   biotita. Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). feldspata itd. feldspata. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju). Boranje itd. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. liskuna itd. leže pomenuti minerali. . Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). sačuvani klasti kvarca. u kojoj. U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. andaluzita.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene.101). Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika. Radalj.101. naročito ako su nastali metamorfozom peščara. bobičave teksture (Sl. Bobičavi škriljac. kao porfiroblasti. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca.

Jaram.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. zelene. osim predavanja toplote. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. . graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. zavisno od mineralnog sastava. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena. Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. ponekad i crne. Skarnovi. bele. masivne do trakaste teksture (Sl.102). Boje su. magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). ušli u reakciju sa magmom. crvene. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih. Sl.102. pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka.

ima i škriljavih. cinka itd. magnetit. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. prenita itd. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Takve stene nazivamo skarnoidi. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. volastonita. aktinolit.   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. CO2 itd. granata (grosularsko-andraditskog tipa). magnezit. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. Pri tome se. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. feldspata. talk. hedenbergita. Strukture su granoblastične. Boje su tamno zelene. Tako su. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. diopsida. U unutrašnjoj zoni skarnova. epidot. Od sporednih sastojaka sadrže hromit. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. cojsit. magnetita itd. malo volastonita i granata. Skarnovi su nosioci orudnjenja. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. olova.). a od sekundarnih azbest. . plagioklas (albit do andezin). retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. zelene do šarene. mogu se stvoriti magnetit. vezuvijana.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit. Serpentiniti su masivne teksture. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. azbesta i drugih sekundarnih minerala. neposredno uz kontakt.

koje su. kao punilo. usled procesa serpentinizacije. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. elektro i mašinskoj industriji. Deli Jovan. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. azbesta i magnezita. Rad u serpentinitima je veoma težak. U njima se javljaju ležišta talka. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. putnički i železnički saobraćaj. zatim u kozmetici. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Paraćinska Glavica itd. . Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. kao što je pomenuto veoma česte. Uglavnom su jurske i kredne starosti.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. kod Donjeg Milanovca. Duž pukotina ovih stena. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful