1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. š to odgovara starosti “rane” Zemlje. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Nijedna druga planeta. Ispitivanjem stena. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač.4 do 4. Najstarija stena na Mesecu je 4. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu.5 milijardi godina. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema.5 do 5 milijardi godina. Mada postoje brojni modeli stvaranja. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce. Mesec. pre oko 4. . mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”.9 milijardi godina. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik.45 milijardi godina. „mesečevim okeanima . meteorita. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit.morima“. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd.. uz astronomska. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. minerala. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme. osim Zemlje. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja.

čvršće i gušće a površina ravnija. Na planetama gde nema atmosfere.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. O. i leda.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. podaci dobijeni na živim vulkanima i. Na osnovu petroloških. a najdublja bušotina je oko 12 km. ugljendioksida. tj. Nazvan je gvozdena katastrofa. stene zbog č ega se nazivaju terestične. Ni. terestične planete. Najdublji rudnici su oko 2500 m. izdvajanjem slobodnog kiseonika. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. Al. Da je Sunce manje. stenovite planete. Unutrašnje. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. Zemlja bi bila mračna. Mg. Na osnovu . frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. podaci o sastavu meteorita. Ca Si. akrecija. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. nema ni erozije. (Sl. između 2900 i 6370 km. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. da je Sunce veće. omotač i kora. mrtva planeta. Na. podaci geofizičkih ispitivanja. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. azota i uz tektonske pokrete. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. omogućio intenzivnu eroziju. Na. dubine i veće je od Marsa. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. Co. ispod površine. naravno. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. “uglačanija”. pa su planetozimale bivale sve veće. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. na Zemlji. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. do 13 g/cm3. naša planeta bi bila spržena. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. proces poznat kao hladno narastanje. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje.

U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . pomenuti metali su u čvrstom stanju.5. kieonika. Zbog vrlo visokih pritisaka. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje.8 mase Zemlje. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. sumpora. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. ali ne i silikate ili okside. Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. i iznose i do nekoliko km za godinu. na granici sa spoljašnjim jezgrom. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. silicijuma. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit). oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. izgrađeno je od Fe i Ni. Unutrašnje jezgro je. zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu č ega se pretpostavlja da je čvrsto. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. kao što je pomenuto. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom.7% mase Zemlje i Sl. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30.

nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima.2% mase Zemlje. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. Do sada ga nismo videli. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. . O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. Pretpostavlja se da ispod 670 km. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. meteorita.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. Kapljice magmi. deli se na donji omotač i gornji omotač. jer su u tečnm stanju. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. imaju odgovarajuću gustinu. odnosno 67% mase Zemlje. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. Na osnovu hemijskog. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja. perovskitskim strukturama. U gornjem delu. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. izdižu. sumpora i/ili kiseonika. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. dodirnuli. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena.

tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”. do 100 km. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. Astenosfera. Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. pošto je polutečna. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima). Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. subdukcionim zonama i transformnim rasedima. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. “D” sloj koji je. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima. ispod nas (Sl.6) Gradi 18% mase naše planete. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. dok je ispod okeanske litosfere deblja. do 125 km u .   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. Sl. zbog prisustva magmatskog rastopa. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km.6. U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3.

Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. metamorfizma ili sedimentacije. koja je znatno manja.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. “dugo živećih” elemenata U. Debljine je od oko 80 km do 200 km. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. pritisak 270 bara po kilometru dubine. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje. egzotermnih reakcija itd.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. samo oko 300C po kilometru dubine. slična onoj koju daje kontinentalna kora. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3.7 g/cm3. Th i K. peščara. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. magmatzma. Radioaktivno raspadanje pre 4. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. krečnjaka itd. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. zbog njegovog velikog volumena. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. uglavnom u kontinentalnoj kori. glina. aluminijom. frikcionog zagrevanja. astenosfere. mikašista.5 milijardi godina. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. granit. . Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. odnosno kore. prisustva “kapljica” magmi. nema tektonike. adiabatske dekompresije. Toplota koju daje omotač je. oko 300 bara po kilometru dubine. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom.

jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. konvekcionog strujanja. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi. zbog razlike u temperaturi. Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. njihovo razmicanje. podvlačenje ili sučeljavanje. postaju teže i proces se ponavlja. Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. One se hlade. ponekad i vremenske nepogode. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. Gušći. “putuje” više hiljada kilometara. Subdukcija omogućava podvlačenje. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju.   Sl.7) i generalno se vezuje za fluide. Konvekciona strujanja u omoču. U velikim basenima. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. Pomenimo Golfsku struju gde voda. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi.7. hladniji vazduh tone a lakši. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd.

I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. Na osnovu hemijskog. gde gradi zonu širine oko 0. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. nema magmatzma vulkanima. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. . koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. koji mogu biti ostaci starije okeanske kore.5 km. po drugoj. kontinentalnu koru.1 km. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. Konvenciono strujanje u omotaču je. razlikujemo tri tipa kore: a. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. mineralnog sastava i strukture.1). to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. prihvaćena saznanja. dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. mesta i načina pojavljivanja. kako pomenusmo. Novija. jedan sloj ispod 670 km.8-3. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. Po jednoj. c. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. gde gradi zonu širine oko 0. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču.9 milijardi godina. okeansku koru. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. 2. potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. metamorfizma ili tektonike. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. u Gornjem omotaču.

Sl. Debljina ovog paketa je do 2 km. Ujednačenog je sastava. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. da varira s vremenom.8. Magnetna svojstva. rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. koje se nalaze iznad. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava. Debljina dajkova je od 0. podređeno pločastih izliva.5-7. odnosno najviši delovi omotača.52. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6. utvrđena u okeanskoj kori. širenjem. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. 2. Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana.7 km/sec. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča.8). Debljina sedimenata može biti i do 1 km.0 km/sec. Ø jastučastih (pillow) lava. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: .0 km/sec.5 do 3 m. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti. Atlantski okean itd. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik.) i debljine je od 2-12 km (Sl. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima. od nekoliko mm do desetak cm za godinu. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane.3).4-5. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1. Daljim razvojem. širine je od 50-100 m. Ø Paketa sedimentnih stena. zavisno od brzine razmicanja ploča.

8 milijardi godina). vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. "Gornji sloj". Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3. Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi.   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. Izgrađena je od dva "sloja". TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). Pedesetih godina ovog veka. Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet.9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. ali je ovu hipotezu tek 1915. novembra 1930. Sl. veku. izgrađen je od oko 90% magmatskih.9. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. amfiboliti).9). Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. veće gustine. ne dokazavši svoju hipotezu. godine. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. iznad Moho diskontinuiteta.   "Donji sloj". Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. koje su putovale do sadašnjih položaja. Hess (1962) je . okeanskoj kori. ploče. pod uticajem gravitacije Meseca. različite gustine i sastava (Sl. manje gustine. kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone.

Kasnih šezdesetih godina. kao i njihov međusoban odnos. određeni su kombinacijom navedenih granica. Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). preko gornjeg dela omotača. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. koja je polutečna. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. Granice kretanja ploča . Veličina ploče se tokom vremena menja. Južnoamerička ploča itd. ploče koje “plivaju” po astenosferi.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. zbog čega se povećavaju (narastaju). subdukcijom. 10. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. Ploče se ne kreću istom brzinom. Sl. Prema teoriji tektonike ploča.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. tj. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. riftom. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja. tj. Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. merenjem sa satelita itd. Tako na primer. da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. Zavisno od vrste granica. narastaju ili se smanjuju. astenosfere. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. stvorena je teorija tektonike ploča. kretanja. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze.

Naca. U toku geološkog vremena. Najveća je Pacifička ploča. stvaranje planinskih pojaseva itd.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. unese u dubinu Zemlje. Južnoamerička. međutim. Pacifik). Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Južnoamerička itd. Afrička. Pacifička. duž zona podvlačenja. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. kolizija kontinentalnih ploča. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. Pošto je veličina Zemlje ista. Javljaju se u svim okeanskim basenima. subdukcije.) i pripadaju tzv. . kontinentalnim pločama. položaj vulkana. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. slabi zemljotresi.11).12). jer se žarišta nalaze na malim dubinama. Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička. Većina ploča. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. koji se još uvek povećavaju. Filipinska. U njima se javljaju plitki. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. zemljotresa na Zemlji. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. ostrvski i vulkanski lukovi. Evroazijska. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali. Ploče srednje veličine su: Karibska. Australijska i Antarktička (Sl. Arabijska.

verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. 11. Ugao subdukcije menja se sa dubinom. sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. Sl. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. graben Rajne itd. Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). Položaj ploča na Zemlji. .   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv.). kada dolazi do sudara tj.

12. Sl. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. Okeanski rov je uska zona. a od plutonskih stena granodioriti. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. obično je od 100 do 200 km. ugla i brzine subdukcije. Veličina. Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). dubine preko 10 km. Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench).   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. U . širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km. U vulkanskom luku dominiraju andeziti.

Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. u području bez tektonske aktivnosti. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike). Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. odnosno turbiditni sedimenti. Imaju izraženu morfologiju. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. Apalaške planine. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. Transformni rased može biti i granica ploča. . Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. javljaju i aktivne kontinentalne margine. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. bez njihove destrukcije ili narastanja. U njima se. Alpi. Ural itd. Tako su nastali Himalaji. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče. pre sučeljavanja. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. tj. malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. uz složenu tektonsku aktivnost. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča.

bubrežasti agregati (Sl. K2OxAl2O3x6 SiO2. SiO2.1. ortoklas. Nastaju iz rastopa (magme). ljuspasti.2). Bubrežasti limonit Sl. grafit itd. .   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. koji su pravilnih formi (Sl. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. ili amorfno. kada su nepravilnog oblika. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. bakra.1). Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje. bez slobodnog. 2. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. igličasti. Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. Sl. prizmatični. vlaknasti. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. sumpor. dijamant. peska itd. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. fizičkih osobina i strukture. zemljasti. zlata. samorodni bakar. glina. One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka. srebra. praznog prostora. CaCO3. kalcit.

osa simetrije i centar simetrije. ivice i rogljevi. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. 3. kada su pljosni različitih oblika. trougaone. Ivica Rogalj Pljosan Sl. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. oblika romba i dr oblika romba i dr. Pljosni mogu biti različitog oblika. kvadratne. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. Zavisno od položaja pljosni. mogu biti oštre i tupe.4). Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. Svaka klasa sadrži sedam mogućih . lagana kristalizacija i dovoljno prostora. složenog rombododekaedar. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. Kristali se javljaju u prostim oblicima. četvorostrani i dr. pravougaone.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

dijamantu. . Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. Ime je dobila po mineralu ugljenika. Sl. galenit (sulfid olova) itd. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna. Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost.8.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja).8). na primer liskuna. ispod 1 mm.7. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. Sl.. To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime.

tj. 9. Staklasta sjajnost kvarca Sl. Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu.10). Mineral se može cepati i po više ravni . kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl. koju imaju vlaknasti minerali.tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. hloriti i svilasta sjajnost. 9. prizmatska cepljivost i sl. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti . Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene .   25   Ø staklasta. minerali sa neravnim površinama preloma.konstantne površine. 10. Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost. amfinoli. Sl. ona se i naziva po tim pljosnima . liskuni (Sl.oktaedarska cepljivost.).

Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista. preko savršene. koji može biti različit i u okviru jednog minerala.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. Prelom minerala Osim cepljivosti. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. iverast.11. itd. Karakterističan je za pojedine minerale. neravan. š koljkast.11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. što je u prirodi česta pojava. što je karakteristično kod anizotropnih minerala. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita. kvarc. granati itd. katkad i značajan za determinaciju. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. Mosova skala tvrdine . Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. nesavršene do nejasne. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Prelom može biti različit: ravan. koji nemaju cepljivost. Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. zemljast. jasne. Tvrdina minerala može se meriti. Prelom imaju i amorfni minerali. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama . Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima.

5 . zavisi od unutrašnje strukture minerala. Gustina minerala kreće se od 2. kod . Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. 9 i 10 seku staklo. odnosno gušćih minerala. na primer liskuni. Elastičnost. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. halit (kuhinjska so). itd. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). dok je u kristalografski identičnim pravcima ista. Ø minerali tvrdine 3. ako lebdi. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. gustina mu je ista ili približno ista. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. Ø minerali tvrdine 8. Ovu osobinu imaju minerali glina. aerometar. U ovu grupu spada kvarc. Ako mineral u tečnosti potone. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo.5 mada ima i znatno lakših. Gustina minerala Gustina minerala. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. a ako pliva ima manju gustinu. Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. kao i cepljivost.).za njih kažemo da su plastični. 4 i 5 paraju se nožem. Određuje se različitim metodima (piknometar. Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. Toplotna provodljivost. gustina mu je veća od gustine tečnosti. dok drugi toplotu propuštaju.3.

spadaju ukus. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. oksid gvožđa. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. koje zapažamo neposredno čulima. u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. miris i opip. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). . Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. Prilikom obrnutog procesa . Ovaj metod koristi se u geohronologiji. Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). i tek onda će početi da se dalje hladi. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake.koja se naziva latentna toplota kristalizacije. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala. mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori.hlađenja rastopa i kristalizacije. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava.

. zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. imaju mastan opip. Minerali arsena. Grafit. gorkoslanu silvin itd. oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. Izomorfizam (grčki: isti. 12. mirišu na beli luk. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). Specifičan miris emituju gline. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. naročito pri udaru). levo i dijamant. bezbojan ili različito obojen. azbest i dr. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. Sl. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. crne je boje.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. minerala. na primer.12). Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl).

U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke. višim ili nižim PT uslovima. koje nazivamo metamorfnim mineralima. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. snega. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. Primeri magmatskih minerala su kvarc. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. vazduha. cink. liskuni i dr. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. opala. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. kalceona. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. bakar. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. silikatnih minerala: olovo. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. vode. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. granate. karbonata itd. . feldspati. srebro zlato itd. topaz. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . ispod 5 km.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali. plagioklasi. beril. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. dubine ili pod uticajem tople magme.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2).magme. svuda gde se hladila i kristalisala magma. liskune itd. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. Pomenimo neke od njih: turmalin. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene.

Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. karbonate. Mg itd. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. kiseonika. oko 100.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. Ca. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. 13) Sl. Fe. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . Na. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate. okside itd. 13. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. K. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv.

gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin..6 do 2. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. Veoma je osetljiv na pritiske. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. morion.14). . Nema cepljivost. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra. Sl. Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. zinka. 7.15). Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. karbonatima gradeći predivne druze. Krt je. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca. kvarcmonconita. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra. 14. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. Kristališe direktno iz magme. Vlaknasti. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. crni. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. neravnog je preloma (Sl. gorski kristal. ametist. Tvrdine je. bezbojan i providan. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. Kvarc se javlja u različitim bojama. bakra itd.7 gr/cm3. plavo. metamorfno i hidrotermalno. olova. zeleno. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). gustine 2. ljubičasti. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. Postaje magmatski.

5 i 2. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. Školjkastog je preloma. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima.4 do 2. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost. uglavnom na niskim temperaturama. Bezbojni su do beli.6 gr/cm3. masne. ortoklas i plagioklase. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. u tanjim pločicama providni. grozdastim i jedrim masama. na prelomnim površinama smolaste. dok se albit i anortit mešaju neograničeno. oko 1000C. gustine od 2. staklaste sjajnosti. Najčešće se javljaju kao blizanaci. fizičkih i optičkih karakteristika. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena.5 do 6.6. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. . 15.5. između 6 . Feldspati su minerali velike tvrdine. Sjajnosti je staklaste. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. gustine između 2. prosti ili složeni.5. S Sl. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama. bliskih strukturnih. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. (ortoklas). Grade oko 60% magmatskih. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma.5 gr/cm3. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora. krt. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. Tvrdine je od 5. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. kalija i natrija.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije.

16. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. turmalinom itd. kaolinit.17). hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. granita. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. granodiorita. 17. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata.16).   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. kvarcmonocita. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. Sl. Nastaje magmatski i metamorfno. Pod uticajem toplih. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. CaOxAl2O3x2SiO2. sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. Sl. sijenita. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. biotitom. Najčešće je bele boje. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. anortita. aplita i pegmatita. ponekad i u krupnim. kada je udružen sa muskovitom. Kristali albita .

gustine od 2. Za stvaranje liskuna neophodna je voda. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl. ljuspice su veoma elastične.7 do 2. Muskovit . Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. Savršene su cepljivosti.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. sedimentnih stena. 18.5. S Sl. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. Sl. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. 8 gr/cm3. Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita. Bezbojan je i u tankim listićima providan. U ovu grupu spadaju labrador. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit. 19. Tvrdine oko 2. metamorfnih stena. gnajseva i mikašista. u liskama do pločastim oblicima. Kristališu monoklinično.19). Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. granita i granitoida. bitovnit i anortit (Sl. peščara.

Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. peščara. jezera mora ili kontinentalnoj. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. Pri metamorfnim procesima. najvećim delom za pravljenje maltera. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. Često je udružen sa biotitom. aridna područja. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. 20. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. Biotit Biotit. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. granodiorite. atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. pustinje itd. mikašista. Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka. kornita. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. Sl. kvarcmonconite.   36   Muskovit postaje magmatski. amfibolita. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. koji su kratko transportovani i brzo taloženi. kvarcdiorite. . vodenoj. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. rečni tokovi. za raliku od muskovita. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. Boje je tamnomrke do crne (Sl. granite.20). U prisustvu vode. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita).

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

Nastaju magmatski i metamorfno. Boje je svetlozelene. Staklastog do smolastog sjaja. Nastaje magmatski i metamorfno. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena. 26. zelene. Pirokseni su bele boje. U rombične piroksene spadaju enstatit. Sl. Sl. hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. bazalta.26) i hipersten. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. 27. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. do crne. U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. augit i alkalni pirokseni. Transformiše se u amfibole bez aluminije. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. ultrabazičnih stena itd.2 do 4 gr/cm3. gabrova. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. Augit . opal i okside gvožđa. Među njima najvažniji su diopsid. bronzit (Sl. preko raznih nijansi zelene.27).   40   5 – 6. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. gustine 3. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. aktinolit. andezita.

5 . Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. Sl. boje zelene do tamno zelene (Sl. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. intermedijarnim i bazičnim stenama. tvrdine od 5 do 6. izgrađenu od hornblende.5 gr/cm3 . Aktinolit je hidratisani magnezijsko . Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat. staklaste do smolaste sjajnosti. pri niskim pritiscima i temperaturama. aktinolit i hornblendu. Nastaju magmatski i metamorfno. Mg. Pomenućemo tremolit. tamno zelene do crne.28) . pre svega natriju po čemu su i dobili ime. diorita itd. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. Bitan je mineral u kiselim. U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi.6. kristalima. beo ili siv. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena.29). Fe alumosilikati sa vodom.gvožđeviti silikat. Amfiboli Amfiboli su Ca. Nastaje magmatski i metamorfno. tvrdine 5. Javljaju se u stubičastim. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit). prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. Fizičke osobine su slične augitu.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. kvarcmonconita. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne.. . Boje su zelene. granodiorita. gustine 3 do 3. amfibolita. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. 28. igličastim kristalima. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. Javlja se u fibroznim agregatima. kod magmatskih stena. Staklaste sjajnosti. kao i metamorfnih stena. Savršene cepljivosti. Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . Bezbojan je.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom.

5 .7. epidot. Ca. Na niskim temperaturama. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit).3 gr/cm3. Sl. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. Sjajnosti su staklaste. gustine od 3.30) Sl. maslinastozelene. na prelomnim površinama masne. tamnozelene do crne boje (Sl. opal. 29. limonit. Raspadanjem serpentina. 30. ali nikada sa alkalijama. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). minerale glina itd. Al.2 do 4. Fe. Bele su svetlozelene. . tvrdine 6. Olivini su nestabilni minerali. ređe talk i azbest. Vrlo su slabe cepljivosti.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit.

Sjajnosti je staklaste do sedefaste. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti. izduženim. retko kontakno metamorfno. tvrdine na raznim pljosnima. Tvrdine oko 7. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti.6 gr/cm3. Disten. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina.2 gr/cm3. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl.31). andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit. Boje je bele ružičaste do zelene.1 gr/cm3. Javlja se u tabličastim. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom . savršene cepljivosti. gustine 3. tvrdine od 6 do 7. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. Sl.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično. 32. Boje je bele. Sl.5 do 3. ž ute do svetlozelene. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. gustine 3. od od 4 do 7. Javlja se u stubičastim kristalima.32). često se koncentriše u nanosima. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl.33). 31. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. gustine oko 3. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata.

najčešće kiselog sastava (granita). peridotitima (pirop). Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. zelene. Nemaju cepljivost.34) . Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. često u lepim. ili pegmatitima (almandin). Kristališu teseralno.5. granitskih magmi.5 . Velike su tvrdine: 6. Zavisno od sastava boja im varira od žute. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. S Sl. gustine 3. grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. sreću se i u magmatskim stenama. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit. crvene do crne (Sl. Calcijski granati. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe .   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom. gvožđa i kalcijuma. 33.7. Neki od njih sadrže mangan i hrom.5 do 4 gr/cm3. U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen.

tvrdine 6. hornblende. granata. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim.6 do 2. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. . sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. Kristalliše rombično.35). Boje je svetlosive. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. Savršene je cepljivosti. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot. često se javlja i u jedrim. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3. Sjajnosti su staklaste. kristalima. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. gustine 2. mamgnezijsko. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. Pri površinskom raspadanju je otporan. Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. Zeleni . nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije.5. Od primesa može biti. plave do ružičaste (Sl.9 gr/cm3(Sl. gustine oko 3.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko. jedrim agregatima. Boje je plave do plavozelene. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta.2 gr/cm3. 35. Sl. tvrdine 7.36). Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama.35).5 – 8. katkad veoma krupnim. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma. granitima. međutim.

preko zelene. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. izduženim kristalima. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju. Turmalin . 3 do 3. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. (Sl. Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava.5. S Sl. Nema cepljivost. Prema raspadanju je otporan. koja varira od bezbojne. Javlja se u trigonalnim. gustine. Spada u grupu otpornih minerala. 37.1 gr/cm3. 36. žutomrke do crne.37).   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. S S Sl. Postaje pegmatitski. Velike je tvrdine 7-7. ponekad veličine i preko 10 cm. alkalija i OH grupe.

U površinskim uslovima. kontaktno metamorfno. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je.5. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. magnetičan (Sl. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima. bez cepljivosti. posebno zemljišta. Ogreb mu je uvek crven. Nastaje magmatski. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3.6. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. Hematit .5 . Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. Tvrdine 5.38). liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim. Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3. Raspadanjem prelazi u limonit. Kristališe teseralno. Sl.39). Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. Postaje magmatski. crnog ogreba. hematit i limonit. Sl. amfiboli. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. Metalne sjajnosti. 38. transformacijom minerala koji sadrže gvođe. gustine 5. olivini. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. Crne je boje. u skarnovima (Kopaonik). metalične sjajnosti.krv). pirokseni. 39. mada može biti i metalno siv do crn. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. tvrdine oko 6. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima.2 gr/cm3. praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina.

Pri raspadanju su otporni. Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi.40).3 gr/cm3. Tvrdine je od 2 do 4. Sl. Preloma je neravnog. prevlakama. zlata. korund i boksite. 41. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. staklaste sjajnosti.40. zemnoalkalijama. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. Amorfan je javlja se u skramama. gustine 2.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. 9. Korund . bez cepljivosti. katkad u lepim oblicima (Sl. gvožđem i magnezijom. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl. gustine oko 4 gr/cm3. koncentrišu se u nanosima. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama. olova i cinka. Kristališe trigonalno.41). Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra.7 do 4. Al2O3. Korund je oksid aluminijuma. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl.

Može biti ružičast. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti. 42. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3). snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. gde ulazi u sastav ljuštura ž ivotinja ili biljaka. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn.6 gr/cm3. biogeno. gustine 2. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. gustine. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. crven. Karbonati Sl. . Sl. tvrdine 3. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. Tvrdine 3. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom. zbog karakteristične crvene boje.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. i mermera. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma.43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. (Sl. liskunima itd. hidrargirit. Boje je bele (Sl. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan.42). Tvrdine su oko 2.5. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. Mogu nastati i hidrotermalno.5-4. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka.44).7 do 2. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. 2. gustine oko 2. plagioklasima. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. 43. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. laporaca. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi.9 gr/cm3. po čemu se razlikuje od kalcita. zelen. džipsit. amfibolima.4 gr/cm3. Kristališe romboedarski.

Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka. žute do mrke boje (Sl. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata.   50   Postaje na razne načine. Sl. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. Cu itd. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa. Tvrdine je 3.5 do 4. žični magnezit) ili slojeve. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite.5 do 4 gr/cm3. Boje je bele. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena.5 gr/cm3. Stvara se i sedimentno. gustine od 3 do 3. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina.46). 46. 45. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. Sl. javlja se u sitnozrnim. Zn. olivina uz prisustvo CO2. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. 45). kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. MgCO3. Tvrdine 4.5. tj. 44. Siderit . FeCO3. Pb. gustine 3. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe. S Sl. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl. ili sedimentno. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral.

takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. bez vode. u morskoj sredini.3 gr/cm3 . Najčešće se stvara u sonim ležištima. Savršene je cepljivosti. 48. gutine 2. najčešće isparavanjem. Gips. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. . Primanjem vode prelazi u gips. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. Male je tvrdine.48).47). Ponekad gradi ž ice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda.3 gr/cm3. Sl. bele boje i sedefastog sjaja. Tvrdine je 3. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno. u pustinjskim oblastima (Sl. Kristališe monoklinično. 2. CaSO4x2H2O. U stenama su manje zastupljeni od karbonata. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. gustine 2. Savršene cepljivosti. CaSO4. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. cinka i bakra. Manje su zastupljeni od karbonata.   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. 47. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. Anhidrit je sulfat kalcijuma. sa lepim staklastim sjajem (Sl. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Gips Sl. Beo je ili providan do bezbojan.

bisulfid gvožđa. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa. bela. Pirit je po sastavu je FeS2. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. naročito među metaličnim mineralima. a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa.50) ili zrnastim masama i agregatima.6. Pomenućemo samo halit .kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. bezbojna.2 gr/cm3. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl. metalne sjajnosti. Obično nije čist. gustin 2. bez cepljivosti.5 gustine 5 3 gr/cm . Boje je mesinganožute. magmatski. 49). ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. Savršene je cepljivosti. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine. Slanog je. 50. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. ružičasta ili zelena.   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. po sastavu natrijum hlorid (NaCl). retko javljaju kao petrogeni minerali. 49. Pirit . Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. Halit. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. Sl. Tvrdine 2. U stenama se najčešće javlja pirit. Halit je kuhinjska so. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . Nastaje kao mineral sonih ležišta. staklaste sjajnosti.

katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. ugljenik i sumpor. ljuspastim agregatima ili gustim masama. 52). savršene cepljivosti. male tvrdine. Metalnog sjaja. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. Grafit . gustine 3. Primarno se javlja kao magmatski mineral.5 gr/cm3. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje.51). Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. Sl. 52. 51. Ima važnu primenu kao dragi kamen. U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. Savršena cepljivost. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. pri dodiru prlja prste. U stenama je takođe mali broj minerala . Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. gustine 2. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10. Izotropan. Crne je boje (Sl. 1-2. Sl.elemenata koji su bitni sastojci stena.2 gr/cm3.

Krt je. cinka itd.5. bakra. olova.53). Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela. Sumpor . male tvrdine.5 do 2. Boje je ž ute (Sl.   54   Sumpor Samorodni sumpor. Velike mase mogu se razviti organogeno. prevlakama ili zemljastim masama. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. Sl. gustine oko2. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. od 1. 53.

Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. Sl. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl. nevezana (pesak) ili plastična (glina). peščar.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. hidroksidi. eklogit itd. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. kvarcit od kvarca itd. andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. Zemljina kora. karbonati.1. Stena može biti čvrsta (granit).2. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. U ovu grupu spadaju granit. dunit od olivina. oksidi. Sl. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. andezit. Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita. mermer (levo) i polimineralna stena. Monomineralna stena.2). Različitog su hemijskog sastava: silikati.1). Rudno ležište .

više pokretljive. SO2. Na2O. MgO. hloride. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. Al2O3. fizičko mehaničkim svojstvima itd. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. u gasovitom ili tečnom stanju. olova. teksturna i strukturna svojstva. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). HCl.). U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. U lako isparljive komponente spadaju voda. fluoride teških metala i dr. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. sedimentne i metamorfne. manje viskozne. Cr2O3 i dr. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme.3). TiO2. Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. izotopska starost itd. SO3. HF. FeO. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. zatim CO2. određuje se mineralni sastav stena. Magma Magma je zagrejani. iznad oko 5%. gipsa. H2S. promena. smeštaja. olova i cinka. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. K2O. P2O5. MnO. tj. H2O (najvažnija). U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. Sve stene se dele na: magmatske. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. magme su vlažne. . dijamanta itd.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. fluidalni rastop silikatnog sastava. Kad god je moguće. CaO. odnos prema okolnim stenama itd.

Sl. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. HF itd. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne.3. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. dubine na kojoj se magma nalazi. Sl. tektonskih zona. HCl. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. antiklinale.4). Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. tj.   57   Eskalacije. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena. sinklinale ili duž raseda. fumarole. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. 4. Magme bogate vodom. hidrotermalnih rastvora. SO3. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. SO2. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala.

odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. Oblici magmatskih tela . tj. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. Sl. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. 5.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. pokretljive. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. stresom. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. Viskozitet zavisi od temperature. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne.

Stubasto lučenje. Ø linearne. kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Erupcije lava delimo na: Ø centralne.6). Sl. Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. 6. tipa dovodnog kanala itd. Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra.. kao na primer Vezuv u Italiji. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. Lece kod Medveđe itd. kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). Ø arealne. viskoziteta magme. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju.). Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. Rumunija . Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija.

8).   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. Paralelopipedsko lučenje. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. Kuglasto lučenje. Karakteristično je za izlivne stene i pliće. sneg.7). voda. Sl. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. 8. S Sl. 7. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. periferne delove intruzija. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. Kuglasto lučenje je retko (Sl. Kopaonik . kuglasto lučenje je jasnije. Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija.

ivičnjaka. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. 9. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. kada se lava izlije na površinu. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. pravilnost. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. U drugoj. spomenika. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena.9). oblaganje itd. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. Krupni. mlađoj fazi. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme.   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu.). tj. za njegovu obradu (izradu kocki. od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena.

amfiboli. 10. Sl. Ako je mehura u steni preko 20% vol. Pritkasti i ljuspasti minerali. pirokseni. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture.10).12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. orijentisani su u pravcu tečenja lave. hlađenja magme. zeolitima i kalcedonom. Sl. Mikroliti. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Posledica je procesa kristalizacije minerala. hloritom. Mandolasta tekstura . 1 1. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl. 12. dijabaza i spilita. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima.11) S l . Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije.

Ø žične i Ø izlivne . dejstvom hidrotermalnih rastvora. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu. tj. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. sa 45 . cirkon. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske.66% SiO2. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala. Ø sporedne ili akcesorne minerale.). atmosferilija itd.   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. Ø bazične stene. alkalnni feldspat u granitu. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. koji su nastali u toku stvaranja stene. koji grade do 5% vol. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. sfen. koja je kasnije dopunjavana (Sl. davne 1890 godine. magnetit. hromit itd. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch. sadržaju SiO2.). sa 52 . minerali se dele na: Ø primarne minerale. stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit. koji određuju vrstu stene (kvarc.13). Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne.

načinu pojavljivanja. Izgrađena je od kvarca. zbog čega imaju porfirsku strukturu. u okolne stene. obično duž pukotina lučenja ili. Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. Sl. retko. Izlivne. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu. 13. . Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. alklnog feldspata i bojenih minerala. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. prema mestu stvaranja. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita. Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu.   64   Dubinske magmatske stene. koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. Grade batolite lakolite itd. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. koja pripada kiselim magmatskim stenama. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se.

retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. Ø grupa kvarcdiorita. intermedijarni plagioklas. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. Ø grupa granodiorita. Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. amfibolski granit itd. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. muskovitski granit. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. labradora. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca. olivina i piroksena. Ø grupa diorita.zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. alkalni amfiboli i pirokseni. bitovnita i bojenog minerala. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. kvarc i feldspate. Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende. Najčešći su dvoliskunski graniti. nema kvarca i Ø grupu peridotita. Ø grupa sijenita. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. u kojoj su bitni minerali kvarc. izgrađena je od kvarca. . koja ne sadrži salske minerale.   65   Ø grupu kvarcmonconita. sa muskovitom i biotitom (Sl.14). Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. Ø grupu monconita. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . dvoliskunski granit. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. Kao i grupa granita spada u kisele stene. mikroklina). bez slobodnog kvarca. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. izgrađena je od kvarca. Takođe spada u kisele stene. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena.

Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. Granitski grus. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. stepenica. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom.   66   Sl. U . (Sl. najčešće kaolinit. 15. itd. kod Vršca. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju. Ceru. grus. teksture su masivne. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni.15) Sl. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. Od granita se prave kocke za puteve. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina.14. Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. kamen za gradnju ivičnjaka.

pola metra. granit. kod Vršca. na Bukulji. Apliti Apliti su takođe žične stene. zrnaste strukture. ortoklasa.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. na Staroj planini itd. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. sitnozrne. jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. . Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. Sl.   67   masi. Javljaju se u žicama. Boje su bele. Ž ice su debljine od nekoliko santimetara do. Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. obično oko 0.16). Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). mikroklina ili albita. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. Raspadanje kao kod granita. koja podseća na pesak. Svaki granitski pluton ima žične pratioce. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. ponekad svetlosive. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. ako je bio prisutan. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. najviše. 16. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. Nemaju ekonomskog značaja.

gore desno. na primer. berila. . po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. Vidojevici Željinu. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. Sl.Žica pegmatita sa kristalom berila. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. U Africi. minerali kalaja. turmalina. biotita. berila. Boranji itd. topaza. Ceru. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. epidot itd. nađeni su berili dužine preko 2 m.17). Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. na Bukulji. Obično su krupnozrne stene. uz sve granitske masive. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. 17. molibdena itd. kasiterit. muskovita.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. spodumena. Kopaoniku. Bukulji. kvarca itd. Ceru itd. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. pomenute. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće.

Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. kao fenokristal može se javiti albit. coisita. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. kalcita. 18. bez fenokristala. bimštajn. kada stenu nazivamo albitskim riolitom. hlorita. Među njima razlikujemo obsidijan. Strukture su porfirske. sanidina i bojenih minerala. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. blizu Sicilije. često i sa hidroksidom gvožđa . dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. U ovim stenama umesto sanidina. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. izgrađene od fenokristala kvarca. gde su veoma rasprostranjene. epidota. izgrađeni od fenokristala kvarca. pehštajn. neiskristalisala lava) crna. Strukture su porfirske. ružičaste (Sl. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. sfena.18). Sl. tamnosiva i crvenkasto-mrka. Riolit. Boje su sivo-bele. neiskristalisale stene. Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima.

škriljave. zatim planparalelne. Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. šliraste.Ima ih u Istočnoj Srbiji. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. u paleozoiku. apatit i sfen Teksture su masivne. najčešće biotita ili hornblende. kod Sene. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon.19. katkad zelenosive i crvenkaste. kod Prijepolja itd. Javljaju se kao batoliti. .   70   Boje su zelene. krupnih dimenzija. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. trijasu i juri. veličina zrna kao kod granita.19).20). Strukture su zrnaste. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl. Kvarckeratofir. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. retko kuglaste itd. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje. Sl. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. lakoliti. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. često šupljikave i mandolaste. Teksture su masivne. podjednake količine alkalnog feldspata. štokovi. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije.

južnom Kopaoniku. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). srednjeg i sitnog zrna. na Kotleniku. Cer Kvarcmonconiti su. javljaju se kvarc. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. ploča. naročito ako je povoljno lučen. apatit i cirkon. Upotrebljava se za izradu kocki.20. kupama. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. oko Trepče. gde je polifazno utiskivan. Zvečana i Sokolice. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. hipokristalasta i staklasta. kao i graniti. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. izlivima. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. veličine i do 10 cm.21) Osim sanidina kao fenokristali. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. Fruškoj gori itd. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. ivičnjaka. Srbovcu.   71   Sl. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. hornblenda ili augit. Kvarcmonconit. biotit. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. (Sl. .

Uz ove stene. monokliničnog piroksena (Sl. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. hlorit. teško obrađuju. krupnih fenokristala sanidina.   72   Sl. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. po obodu masiva. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. hornblende. epidot. uglavnom koriste za nasipanje puteva. ortit. limonit i drugi. izgrađene od kvarca. pa se. Kvarclatit.22). Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. ako su sveži. 21. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. Lako podležu raspadanju. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. cirkon. a od sekundarnih sericit. kalcit. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. apatit itd. .

epidot. Zbog svojih dobrih . apatit itd. kao i graniti. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). i bojenog minerala. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu.22.23). Besnoj Kobili itd. uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. limonit i drugi. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. Granodiorit. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. ortit. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita. hornblende. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija). Granodioriti su česte stene. a od sekundarnih sericit. kalcit. izgrađene od kvarca. Po mineralnom sastavu. Kopaoniku. Gorjanu. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene. kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Surdulici. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. Željinu. Od sporednih minerala sreću se sfen. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. hlorit. cirkon.   73   Sl. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. biotita i augita (Sl. Ove stene su.

amfibolski dacit itd. andezin) i bojeni minerali. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. Boranje. starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:.23. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. Kvarcdiorit. biotit. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. ploča. ivičnjaka. intermedijarni plagioklasi (oligoklas. Besne Kobile itd. za tucanik itd. Boje su različite. Sl. biotitski dacit. Upotrebljavaju se za izradu kocki. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. . uglavnom sive do mrke. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. hornblenda. Ime su dobili po Daciji. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Kao fenokristali javljaju se: kvarc.

24). sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. kada je nepovoljan za eksploataciju. Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. ivičnjaka. granita. zatim biotita i augita.25).24. kao i tucanik. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. Strukture su zrnaste. lomljeni kamen itd. ortoklasa ili mikroklina. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. Sl. titanit i cirkon. Kadinoj Luci. kao kod granita. retko albita i bojenog minerala. kod Slavkovice (Sl. apatit. Zagrađu. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. Primena sijenita ista kao i kod granita. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. ponekad i kuglasto. . Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. bankovito. Najveći kamenolomi su u Slavkovici. koji određuju varijetet stene (Sl. kvarcmonconita. Teksture masivne. To su svetlosive. na zapadnim padinama Kopaonika. Krupnoća zrna varira. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen). najčešće hornblende. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita.

Sl. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. Sijenit. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita.25. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita.   76   Sl. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji. albitski trahit.26). Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. izgrađena samo od sanidina. Boje su sive. 26. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. sivkastobele do bele boje. Brestovačka banja .

trijasu i juri. hornblende. izgrađeni od fenokristala albita. ima i nekoliko drugih. Sl. najčešće piroksena. Monconit. retko piroksena i bez slobodnog kvarca. kalcita itd. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl. epidota. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. Valja Strž . sericita. najčešće hipidiomorfno zrnaste. a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite.   77   Keratofiri su submarinske.27. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. izlivne stene sijenita sa primarnom. Strukture su porfirske. Po sastavu.26). i bojenih minerala. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. Izlivane su pre kenozoika. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). u paleozoiku. magnetit i sfen. ponekad i porfiroidne. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. manjih pojava. hlorita i relikata bojenih minerala. biotita. Strukture su zrnaste. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata.

Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. Sl. i bojenih minerala: biotita. magnetit. na Zlotu (Sl. zelene. Lučenje i . Strukture su zrnaste.28) i na Fruškoj Gori. hiperstenski diorit. sfen i ponekad cirkon. hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj. Strukture su porfirske. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. sivozelene. Tekstura stene uglavnom masivna.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. masivne teksture. To su stene tamnosive. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. augita. raspadanje i grus kao kod granita.29). ponekad i tamnozelene boje. izgrađene od fenokristala sanidina. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. biotita i hiperstena(Sl. u Istočnoj Srbiji. ponekad i porfiroidne. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende. biotitski diorit itd. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. retko staklastoj osnovnoj masi.28.

Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. . Diorit. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. stepenište na Kalemegdanu. kvarcmonconita i granodiorita. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. Dioriti su u Srbiji retke stene. sa malom količinom alkalnog feldspata. andezina i biotita. deo hotela Moskva. Sl. retko gradi manje mase. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju. Boje je tamno zelene do sivozelene. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. masivne teksture. bogata biotitom. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. Strukture je zrnaste. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita.29. Kersantita ima u Ripnju (Sl. skupštine. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. fontane itd. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Lučenje i način pojavljivanja.   79   način pojavljivanja kao kod granita. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita. zbog čega je ovde prikazujemo.

izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. Andeziti su masivne teksture. Bor i Majdanpek. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. biotita augita. Andezita ima i u okolini Trepče. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. Ljubovije. Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. koje pri raspadanju. tamnozelene ili sivozelene boje. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. postaju sivožute. cink srebro. piroksena i biotita. andezina i bojenih minerala hornblende. kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. na Rudniku. hiperstena. 30.Kersantit. javljaju se olovo. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. veličine i preko 10 cm. živa itd. Andeziti se javljaju sa krupnim. idiomorfnim. Javljaju se kao veliki izlivi. Ako su sveži. antimon. .   80   Sl. boje tamnosive. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. Osim pomenutog bakra. sivozelene do sivocrvene. arsen. oglavnom oksidacijom. fenokristalima hornblende. u Zapadnoj Srbiji. Kopaoniku itd. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl.31). Strukture su porfirske.

  81   Sl. magnezijumom i gvožđem. Priboja i itd. Takvih pojava ima na Zlatiboru. tamnozelene. bankovitog do nepravilnog. Andezit. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. . Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. kod Bogutovačke Banje. lučenja pločastog. To su stene zelenosive. labradora. zelene ponekad i crne boje. olivini itd. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. pojava se naziva labradorizacija.31. Teksture su masivne. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. Maljenu. javljaju se i rombični pirokseni. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa. bitovnita i monokliničnog piroksena. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. najčešće dijalaga. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica. ponekad trakaste i planparalelne. srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. Zrnaste su strukture. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji.32).

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, č esto afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

aluminijom. Ø verlite. U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. hroma. . Sl. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. Peridotiti. retko hotnblenda i biotit (Sl.36). Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini.36. rombičnog i monokliničnog piroksena. izgrađene samo od olivina. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. platine. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. izgrađene od olivina. monoklinični i rombični pirokseni. siromašne silicijom. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. feldspatoide i kvarc. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. Ø lerzolite. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to č vrste. Ø harcburgite. Peridotiti ne sadrže feldspate.

  86   Lučenje ovih stena je nepravilno.38). Sl. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. posebno azbesta. Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. tamnozelenu pa čak i crnu boju. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. zavisno od sastava i stepena svežine. pehštajn i perlite. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. Obično su serpentinisani. na Zlatiboru itd.37) koji ponekad grade i rudna ležišta. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. Golešu itd. Boje su različite. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. 37. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. . na Kopaoniku. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. talka i magnezita (Sl.

Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. U grupu perlita spadaju i plovućci. Sl. Boje su različite: tamnosive. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. 38. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Vulkansko staklo. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. Lipari. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po č emu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. toplotnom i mehaničkom izolacijom. Imaju primenu i u industriji hartije. u pehštajnu je može biti i do 10 %. crvene i zelene.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode.   . Perliti i plovućci. prirodno nabubrela vulkanska stakla. U tankim presecima je prozračan. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. Na tankim ivicama je prozračan. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. mrke. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. do 30 puta. gume i boja.

i pri relativno malim pritiscima. Fizičko raspadanje stena. međutim. Ø delovanje talasa duž obala. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. radu vode i vetra podležu tzv. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. Prenos se najčešće vrši vodom. abrazija. vetrom. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. površinskom raspadanju. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. bez humusa i vegetacije. Ø rastom korenja biljaka. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. Iako su različiti. atmosferilija. a hemijsko u pokrivenim terenima. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. promeni u temperaturi. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih. do oko 100oC. očvršćavanje. bogatih vodom. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. Stvaraju se na temperaturama od oko . Površinsko raspadanje može biti fizičko. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. Zemljina kora. .25oC. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. ledom ili gravitacijom. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. Ø transport. sedimentnih i metamorfnih stena. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene.

Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. Prelaskom anhidrita u gips. klime. morfologije terena.9). .. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. Kolebanje dnevnih temperatura. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. debljine humusnog pokrivača itd. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C. morfologije terena. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. debljine humusnog sloja itd. u pustinjskim predelima. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. pokrivenosti vegetacijom. pokrivenosti vegetacijom. kada se hlade. klime. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. nadmorske visine. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. U Africi. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. tj. u stenama ugrađenim u različite objekte. nadmorske visine. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. uz ostale procese. temperatirna razlika je znatno viša.

kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase.40). I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Sl.39.40. Delovanjem talasa duž obala. abrazija .   90   Sl. u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl. Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga. Rad morskih talasa. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije. Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja.

Sl. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. koju nose reke srednje brzine toka. Ø prašinu i mulj. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine. planinski potoci i reke. 41. š ljunak pesak. Regioni sa nivalnom klimom . gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. majdana kamena. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. mostova. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature. koje nose sporog toka. tunela. klaste finog zrna. puteva.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. Mogu biti veoma daleko transportovane. brana. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena.41). jer ove čestice lebde u vodi. Ø sitniju frakciju. tj. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. delimično do potpuno zaobljenu. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom.

Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. hemisko podređeno. Regioni sa aridnom klimom . Fizičko raspadanje je intenzivno.42). osim povremeno. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi. Voda teče po površini terena. Sl. 43. humusni pokrivač mali ili odsutan.. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. 43). Sl.   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno. vegetacija je slaba. U ovim oblastima nema tekuće vode. 42. Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl.

peridotita i gabra. granati itd. sadržaja ugljene kiseline. kamena so. vode. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. bez alumijske amfibole. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode.   . Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. kiseonika. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. kiseonika. tj. feldspata itd. njene kiselosti. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. granitoidima i granitima. Voda je. Rastvorljivost minerala je različita. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. vetra. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. zbog bipolariteta molekula. Iako su slabe. pesak. šljunak. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. humidni uslovi.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. kvarc. raznih kiselina. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. kristališu na visokim temperaturama. kao što je pomenuto. hlorite. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. liskuni. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. Olivini i pirokseni. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. gasova i organske materije. kod karbonata. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. veoma je stabilan. hlora itd. Kompaktna i uglačana stenska masa. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina.

Kod snažnih vetrova. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. č esto biva donešen u mora. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. Po zaustavljanju tj. zajedno se talože blokovi stena. ljuspičastog i pločastog oblika. Nisu klasirani po krupnoći. najviše nekoliko metara na dan. stapanju glečera. strujanja. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. na nekima od njih. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. lakše manje specifične težine. Transport zavisi od specifične gustine. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. Transport glečerom je spor. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. blokovi stena. sitniji komadi i i glinovita frakcija. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom. planinskim potocima i bujicama. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. . Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. ima glečera. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. vodom. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. oblika i veličine komada stena i minrala. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). Na svom putu glečer po dnu i bočno. površinskog i hemijskog raspadanja. šljunak. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. iznad preko 3000 m. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. vetrom i ledom u nova. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. gde i danas. Krupnozrni materijal. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava.   94   Transport i sedimentacija Nakon. Materijal srednjeg zrna. javlja se u gornjem toku brzih reka. kuglastog oblika. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava.

u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. gvožđe. natrijum kalcijum. Ø isparavanjem rastvarača. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih č estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. u obliku hidroksida. magnezijum a kao koloidi. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. aluminijum. zatim KCl. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . Ako vode sadrže CO2. Sulfati kalcijuma. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača. vode. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata.halit. pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. hidroksidi. Kao jonski rastvori. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. Na i K sulfati i sl. promene vrednosti pH. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. gips i anhidrit. silicijum. mali. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Ova jedinjenja (NaCl . sulfati putuju kalijum. karbonati.

cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. uzajamne odnose sastojaka. istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta).   96   manje zapremine sedimenta. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične. Sl. poluzaobljena (subzaobljena). poluuglasta (subuglasta). Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. Na primer. tj. Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. itd. Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija.obrazuju se direktno pri taložennju. 44. amorfne i organogene. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos. zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. kristalaste. način vezivanja zrna i ispunjenost prostora. kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze .44). . kod nekih glina nema transporta.

Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. silicijski.005 mm.005 i 0. od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. gde spadaju gline. Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla. gde spada pesak. laporoviti i gvožđeviti. glinoviti. Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. Sl. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. gde spada prašina. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena.05 i 2 mm. i u steni može biti različito zastupljen. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak.45. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste.45). i Ø pelitske (finozrne klastične strukture). Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. . sa veličinom zrna ispod 0. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata.05 mm.

fosfatnih. Sl. Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih. 47.46. . Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene.47).   98   Sl. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. Dimenzije tih tvorevina su različite.48) čiji vrsta.

slojeve debljine 5-60 cm. liske debljine ispod 5 mm.49.49). ploče debljine 5-50 mm. Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. banke debljine 60-200 cm.48. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora. Sl. Prema debljini sloja razlikujemo. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra. Slojevi mezozojskih krečnjaka. Boljetinska reka .   99   Sl. Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju.

priobalnih i lagunskih sedimenata. 50. Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. vulkanoklastične stene. Podela sedimentnih stena .   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. mehaničke sedimente. č esta je kod eolskih. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi. ali poreklo materijala vulkansko.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl.50): Ø klastične sedimentne stene. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama. Sl.

Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena. breče i tufovi . nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala.51. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. krupnoće zrna od 0. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. krupnoće zrna ispod 0. one će biti prvo prikazane. jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena.005-0. prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika. Ø psamite. šljunak i konglomerat. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene. Ø pelite. krupnoće zrna između 0. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore.05-2 mm. Vulkanski pepeo Sl. Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati. 51). gde spada prašina i alevrolit. Ø alevrite. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. gde pripada glina.005 mm.05 mm.

  102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica.53). Vulkanska breča. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. međutim. 52. Sl. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. (Sl. Često se. Lapili. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice.25 mm. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0. Najkrupniji fragmenti. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. . pesak. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana.52). Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela.

kvarclatitski tuf. 53. na primer: andezitski tuf. međutim. minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. 54.   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. itd. Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave. vodom može otići vrlo daleko. Sl. Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. Nošen vetrom. . Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana. Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. Obično se javljaju u slojevima. kako ih uobičajeno nazivamo. riolitski tuf. Naslage tufa u Grškoj (Santorini).meka. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . dole levo detalj stene. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa.54). Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. Vrlo se često. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela. rastresita peskovita masa (stena).Vulkanski aglomerat.

U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. boja. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. Sl. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. od 30 -90%. na Rudniku. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. drobinu i šljunak i vezane. aglomerata. mada se može naći kod svih stena. za proizvodnju insekticida. zatim u industriji cementa. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri č emu transport nije dug. industriji guma. zatim na Radanu (područje Leca). Pojave vulkanskih breča. na planini Rogozni. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. Alpi. šljunkom. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. u Ibarskoj dolini. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. sapuna. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. Alterisani tufovi. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva. hartije itd. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. Slovenija . peskom.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. olovki. tufova i tufita veoma su česte.55. od Ušća na severu do Zvečana. Stvaranje drobine. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani.

Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm.56). Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. Arilje Ø vulkanske. . Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije. breče delimo na: Ø padinske. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. kod raznih vrsta intruzija i dr. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. U brečama se. Ø tektonske. (o kojima je bilo reči). Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. 56. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. osim fragmenata stena. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. Sl. Ø obalske. Tektonska breča. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. Prema mestu postanka.

jajaste. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. vrlo dobro vezana. koturaste i druge valutice. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. vaza itd. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). dolomitske. u prečniku nazivamo blokovima. pribora za pisanje. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. heterogene itd. Brečama se oblažu stepeništa. Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu.1m do 1 m nazivamo krupicama. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. serpentinske i krečnjačke breče. zbog č ega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste. Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. To je mermerna breča. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). Morača . mermerne. Materijal od 0. Šljunak. pepeljara. Sl. naročito za dekorativne svrhe. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. kamini i dr. naročito ako su lepih boja. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0. preko 1 m. 57. serpentinske. Najkrupnije fragmente. šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan š ljunak između 2 mm i 10 mm.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima.1 m i 25 mm. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke.

(gore levou krštena slojevitost) . naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. Dunavu. Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. naročito glinovitih primesa. Savi. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. laporovitog itd. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. lednika i vulkana. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. jezerski i marinski. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. sivi. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva.58). Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Šljunak je heterogenog sastava. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. 58. Drini itd. Kopneni se stvaraju radom reka. vetra. Moravi.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. šareni. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. silicijskog.Konglomerat. Mogu biti beli. Istočna Srbija. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka.

05 mm i 2 mm. načina vezivanja.59). Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. (sl. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar. Po načinu postanka pesak delimo na eolski. Sl. granat.25 .0. jezerski i marinski. magnetit. stepena.   108   delovima. odnosno minerala.2 mm.05 . Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena. 59.5 .0. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim. srednjezrni pesak od 0. turmalin i dr. sjajnim ljuspicama. Imaju ograničenu primenu. na primer crveni konglomerati u permu.5 mm i sitnozrni pesak od 0. rutil.25 mm. Pesak. zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0. rečni. apatit. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. . stepena obradivosti itd. ili verukano konglomerati i dr. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal. pesak je homogenog sastava. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. zavisno od sastava valutica i cementa. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži.

litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. ilmenit.   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine.60). podređeno feldspata. sastava i veličine zrna. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. Š tetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. glaukonitske. magnetit. Tako razlikujemo kvarcne. Pesak je beo. i peščari su veoma rasprostranjene stene. Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. organski (bituminozan) itd. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. laporoviti. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. ljuspica muskovita. zlato. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. limonitske. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. 60. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. glinoviti. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. U njemu se mogu koncentrisati monacit. Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. hloritske. Sl. Kao i pesak. silicijski. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). Ljig . Slojevi peščara u sekvenci fliša. limonitski (gvožđeviti). dijamanti itd. srednjezrne i sitnozrne peščare. dolomitski. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. granat. te razlikujemo krupnozrne. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. karbonata itd.

iz Ostružnice kod Umke itd. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju. Alevroliti su slojevite stene.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom. Transportuje se vodom ili vetrom. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom.05 mm. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. karbonati. sa povečanjem zrna klasta. feldspat.61). minerala glina i dr. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen. 61. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0. Sl. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. liskuna.005 do 0. feldspati. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. liskuni.Les. minerali glina. Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. feldspata. santimetara. Primena alevrolita je ograničena. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. liskun. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. ali su slojevi male debljine. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. prelaze. Slankamen .U sastav praha ulaze čestice kvarca. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. do 50-ak. karbonata. ili za izradu kamenih ploča. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena.

Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. Les se pod prstima drobi. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. na Titelskom bregu. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. Mulj. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. U lesu se. kao primese. Glinci. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. Korisne lesne naslage u Banatu. . nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom. ž uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. vezanom stenom. Gline i vezane. Gline često. sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Iako les smatramo alevrolitom. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. zatim u Zemunu itd. hidroliskuni (ilit). Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. što je značajno. tj. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane). Male količine mangana boje stenu zalenkasto. bez opasnosti za odronjavanje. poluvezane. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama.62).

  112   Sl.obično 5 . Ø laporovita glina. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina. kao š to je pomenuto. peskom i organskom materijom. izmenama vulkanskog pepela .15%. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta.tufova. Onečišćene su š ljunkom. Glina. tekstilnoj industriji. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita. Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po č emu je i dobila ime. Prema mestu postanka gline delimo na rečne. livačkoj industriji. Koriste se u industriji fine keramike. Ø rečne gline su retke. koje su izgrađene od kaolinita. često sadrže primese kvarca. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat. sadrži kalcijom karbonat . Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline. Debljina slojeva je mala. . barske jezerske i marinske. 62. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. ako sastav gline nije strogo standardizovan. industriji šećera i dr.

Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. biotit. kerogena. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. temperature. pritiska i dužine trajanja procesa. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. muskovit. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. . Gline. Slojevitost je česta. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. po čemu je dobila ime. rutil. To su tamnosive. slična lesu. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. bigar mermerni oniks. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. cirkon i dr. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. U hemijske sedimente spadaju. Ledničke gline nisu slojevite stene. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. sedimenti sonih ležišta. ako su čiste. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte.

Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. kod Niške Banje. ili je pak . zatim u selu Brasina u okolini Loznice. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. Zato je bigar šupljikava stena. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. Izgrađen je od kalcita. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. Mermerni oniks je jedra stena. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. ređe od aragonita.63.63). Bigar je dobar građevinski kamen. žutozelena ili zelena. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga. karakteristične trakaste građe (Sl. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. Stvara se oko hladnih slatkih voda. rečni i izvorski. Stvaranje bigra. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže. Bigar. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat. Sl. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice. najčešće žuta kao ćilibar.64). ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture.

poljoprivredi. gips kao vezivni materijal.   115   crvenkasto bela ili siva. 65). Sijarinska banja Naslage soli . Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. u hemijskoj industriji. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. Mermerni oniks. što zavisi od sadržaja gvožđa.tj. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi . Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so).evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama. . Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe. Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. mangana i magnezijuma u ovim stenama. gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama. Sl.64. industriji hartije itd. Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca.

Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. . Zlatibor.   116   Sl. Sl. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl. 66. 65. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Stvaranje sedimentnog gvožđa.66). Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali.

silicijski sedimenti (rožnaci) itd. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. To je jedra i čvrsta stena. koralnim grebenima (Sl. krečnjaci i dolomiti. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). Ova stena obično ne sadrži i fosile. ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). a kao primese i organsku materiju i grafit. najčešće tankopločasta. Koralni greben.   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. To je slojevita stena.67). Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. Od zoogenih sedimenata najvažniji su. Sl. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. preloma je ravnog i školjkastog. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka. Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. 67. Katkad sadrži i malo opala. a delimično i nafta i asfalt. naročito u paleozoiku. mesto gde se najviše stvara krečnjaka .

brahiopodski.25% glinovite supstance. naročito za pravljenje spomenika. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. Slojeviti krečnjaci. zatim gline. Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila. Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. hemijskoj industriji itd. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. dolomitične krečnjake. Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. Sl. gvožđevite krečnjake. kada im se zrna jedva vide golim okom. Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. Sadrže primese gvožđa. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. gvožđa. organsku materiju itd. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. fosfora i sumpora. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. koji sadrže do 40% MgCO3. industriji gvožđa i čelika. Krečnjak je dobar građevinski materijal.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. laporovite krečnjake. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl.. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. hipuritski. sive ili sivobele boje. sive boje sa 5 . sa do 5% glinovitih minerala. mangana i magnezijuma.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. Stara planina . u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. zrna peska. peskovite krečnjake. kada šušti. Boja je različita u zavisnosti od primesa. 68. litotamnijski i dr. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. cefalopodski. poljoprivredi.

69. Čisti . gvožđevite. Golupca. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. bituminozne.69). Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. Sl. boje uglavnom sive. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. mangana i hroma.70). peskovite i druge dolomite. kod Novog Popovca itd. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. laporovite. Pirota itd. Kosjerića. Eksploatišu se na više kamenoloma. kao i kod krečnjaka. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. Laporci. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. To su finozrne stene. siliciozne. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. Čisti dolomiti su retki. kod Užica. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. glinovite. Eksploatišu se u Beočinu. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine.

ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi. Dolomiti se. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. minerale glina i organsku materiju. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju).10 mm. . Ova stena može biti Može biti i hemijski talog. grade velike masive. od primesa često žu ćkasta. veoma sitnozrn. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. Dolomit. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica. naime. Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. u hemijskoj industriji itd. zelenkasta ili crvenkasta. Obično je slojevita. Pisaća kreda je bele boje.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. čija veličina varira između 0. foraminifera. Trijaski dolomiti. Sl. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. kada su ostaci organizama retki. kao i krečnjaci. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. kod Jarandola. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. 70. Ima ih na Zlatiboru. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. ili kao primese.008 . područje Braneškog polja. Pranjana itd. jako porozan i higroskopan.0. Alpi. Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča.

Sl. slabo vezana stena. lakova. katkad i praškasta. plastičnih masa. Otporna je orema kiselinama. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. Od nje se. Upotrebljava se u izolacione svrhe. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi.71. gume. gramofonskih ploča. Za ove potrebe mora biti čista. svetlosiva ili tamnosiva. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. Jako je porozna i male zapreminske težine (0.9). Dijatomejska zemlja je meka. Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta.71). U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. Stena je higroskopna. linoleuma. sitnih zrna kvarca i organske materije. boja. Debljina sloja ke oko 2 metra. za izradu gita i dr. sapuna. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. Bele je boje. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste. U ovom sedimentu č este su primese glina. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala. zelena. Baroševac . u pastama za zube. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. Dijatomejska zemlja. međutim. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. dijatomeja. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. rastresita. slabo provodi toplotu.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma.4 -0.

U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. žutomrku ili crvenomrku boju. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima.72. Od primesa gvožđa. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. Izgrađeni su od opala. laporovitim i karbonatnim sedimentima. crveni (levo) i crni (desno). dobijaju žutu. pre svega radiolarija i silicispongija. Rožnaci.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. Sl. jedre stene vrlo različite boje. ili se obaraju kao hemijski talog. Istočna Srbija . smeđu. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. crvenu. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. To su kompaktne. Gore desno ostaci radiolarija. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. kalcedona ili kvarca. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura.

tj.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. stena nastala metamorfozom peščara. sastava stene. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. sa porastom dubine. ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. temperatura i prisustvo fluida i gasova. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. soli. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. na primer metapeščar. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. njene strukture i teksture i prisustva fluida. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Često se javlja na velikom prostoru. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. stena nastala metamorfozom gabra itd. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. . vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. temperature. kada se uočavaju reliktne strukture. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. tj. metagabro. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. Uticaj atmosferilija. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. klime. leda.

Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. serpentin. epidot. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. aktinolit. hlorit. ortoklas. biotit.. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. dolomit. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. kalcit. hornblenda itd. disten.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. Na taj način uslovi metamorfizma. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. . pirop. diopsid. almandin. plagioklasi. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. hipersten itd. aragonit. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. tj. Karakteristični minerali ove facije su albit. muskovit. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. jadeit. aktinolit itd. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. ribekit itd. talk. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. disten itd. lavsonit. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. Karakteristični minerali su granati. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. staurolit. andezin.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. almandin. tj. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. diopsid. Karakteristični minerali su hlorit. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. silimanit. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama.

Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. Struktura nastale rastom. . odredbu stena od koje su nastali itd. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. talk itd) (Sl. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik.   125   Sl. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. blastezom. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene. Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. hloriti. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. vreme nastanka minerala. 73. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu.74). blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu.

Struktura podseća na porfirsku. Sl. od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima.   126   Sl.Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala.76). Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. feldspati. 74. 75. 76. Porfiroblastična struktura . amfibola i piroksena (Sl.75). kod magmatskih stena. karbonati itd)(Sl. 75) i Sl. nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. obično izometričnog oblika ( kvarc. po kojoj je i dobila ime (Sl.

Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. nematoblastičnu i granoblastičnu. ako je stena izgrađena od kvarca. ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd.78). Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. Sl. Ako su nabori veoma mali. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene.   127   Metamorfne stene. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. na primer klivaža.77). Ubrana tekstura . Sl.. 77. gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. veličine do par milimetara. lineare. felspata i liskuna. Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama. kažemo da je tekstura plisirana. Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine.78. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl.

. trake koje se međusobno razlikuju. naročito su česte u migmatitima. mineralnom sastavu. stepenu kristaliniteta itd. bez orijentacije. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. gde minerali grade nagomilanja. po kojoj su dobili i ime. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. strukturi. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta.   128   Ø trakasta tekstura. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac. teksturi.79. (Sl. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. Stene su škriljave teksture. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma.79) Sl. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. obično kvarca ili feldspata.

vulkanskih breča. Strukture su lepidoblastične. Ram . ima ih i u mezozoiku. kada su orto porekla. Teksture su škriljave. Sl. epidot. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac. spesartin. hlorit. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. keratofira itd kada su orto porekla. kristalastim krečnjacima. spilita. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. leukoksen. (80) Hloritski škriljci. aglomerata. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). bazalta. ponekad i manganov granat. aktinolit. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. Hloritski škriljci su č este stene. aktinolitski škriljac itd. aktinolit. Veoma su mekane stene. cojsit.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. U ovim stenama često se sreću: sericit. ako je najzastupljeniji aktinolit. Hloritski škriljci (Sl. kvarc itd. na Šari itd. Od feldspata najčešći je albit. retko ortoklas. kod Rama na Dunavu. metapeščarima. u Istočnoj Srbiji itd. retko masivne. stilpnomelan. Brezovici. Povljenu. dijabaza. zatim epidot. metamorfozom stena okeanske kore. hloritsko-sericitski š kriljac. termolit. piroklastita. U našoj zemlji su paleozojske starosti. Izgrađeni su od hlorita. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. cojsit.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. Kučajskom teranu. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. području Vlasine. albita i kvarca. i piroklastičnih stena. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. ako dominiraju hlorit i sericit. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. spilita. i laporaca. naročito ako imaju malo kvarca. kalcit.

kalcit. niskog stepena metamorfizma. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit. spilita (orto porekla). industriji guma. kozmetike itd.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. Izgrađene su od talka. metamorfozom stena okeanske kore. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične. magnetit. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. Nastaju metamorfozom bazičnih stena. Spadaju u grupu tipskih orto stena. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. dijabaza.   . albita. Uglavnom prate serpentinite. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. Izgrađeni su od aktinolita. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita. Zelene su do sivozelene su boje. cojsita i ponekad kvarca i hlorita. Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum. Aktinolitski škriljci. karbon).81). 81. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. Zelenkaste su boje. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. hromit itd. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. tremolita. hartije.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. epidota.. Sl. piroklastičnih stena (tufova. Sadržaj kvarca u njima jako varira. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla).(Sl. škriljave teksture. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. bazalta.

albit. 82. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. Filiti. i retko. rekristalisana organska materija. Stene pelitske do metapelitske strukture. karbon. Tada obrazuju tanke. Filiti su rasprostranjene stene. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). Struktura filita je lepidoblastična.83.83) . Starosti su paleozojske. Izgrađeni su od sericita i kvarca. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. zemljastog preloma i škriljave teksture. zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. Najčešće su asocirani sa metapeščarima. tamnosive do crne boje. metaalevrolitima i zelenim stenama. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. koji je znatno manje zastupljen. Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. biotit. Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. rifeo-kambrijum. nemaju sjaj koji je Sl. Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija). Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. Na ravnima škriljavosti. Teksture su škriljave. Kuća pokrivena filitom .   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene. devon. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. ravne ploče. na jugu Srbije itd. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti.82). niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. često ubrane ili plisirane.

Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. Mikašisti. kordijerit. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. metamorfnim terenima. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. alkalne feldspate itd. tj. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. tj. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. Sl. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. Izrazito su škriljave stene. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. staurolit. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. Retko su trakaste teksture. granate. čiji sadržaj u steni varira. To su tipične para stene. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. distena. silimanit. .84). često se kidaju u tanke ploče. 84. staurolita itd. srednjeg i visokog kristaliniteta. povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene.

85. muskovita i biotita (Sl. Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Lebane. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. Gnajsevi nisu otporne stene. Teksture su škriljave. zrnastu strukturu. reliktnu. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. kada imaju sačuvanu. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. silimanit. Medveđa . Sl. kordijerit itd. zatim porfiroblastična i nematoblastična. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. Vranje. trakaste. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. prinosom alkalnog feldspata.85). Vršac. alkalnog feldspata. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu. ubrane itd. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. Bujanovac. u Istočnoj Srbiji. Golubinje itd.staurolit.   133   Izgrađeni su od kvarca. naročito ako su izražene škriljave teksture. veći nego kod granita. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. Tekija. okcaste. disten. masivne. Gnajsevi. ortoklasa ili mikroklina i liskuna. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. tj.

zelenih do crnih amfibola ili piroksena. blastopsamitska itd. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. Boje su zelene. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv. mikačistima itd. U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. U ovim stenama mogu se javiti granat. bitovnita. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. ako su prisutni. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. tamno zelene do crne (Sl. blastoofitska. Sl. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. blastoporfirska. epidot.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. strukturu itd. Teksture su škriljave ili masivne. naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. ilimenit i magnetit. hlorit. gnajsevima. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. cojsit. leukoksen itd. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. 96. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti).86). a od sekundarnih kalcit. andezina. piroksen. Sreće se i trakasta. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. . Amfiboliti. ako sadrže krupna zrna granata. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. labradora. Tulare Amfiboliti su stare stene. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku.

magnetit itd. Eklogiti su teške stene. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. masivna. . kvarc. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. naročito ako su masivne teksture. Veoma retko grade veće. Izgrađene su od piropa. na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. u eklogitskoj faciji. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente. hornblenda.   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. Sl. Bojnik. kao što je pomenuto. Tulara itd. samostalne masive. Tekstura ovih stena je. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. u okolini Bujanovca. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. suvim sistemima). rutil. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. biotita i kvarca. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom. ili kontinentalnu litosferu. ribekitom itd. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene.97. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. U eklogitima Ogošta.97). Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. glaukofanom. Eklogit. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. kod Lebana. zbog velikog sadržaja granata. specifične gustine preko 3. kada granat uklapa piroksen.

hlorit. kao sporedni minerali javljaju muskovit. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. granata. ortopiroksena i granata. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom. Teksture su. magnetit. tufoznih do laporovitih sedimenata. Pri obradi mermera. kvarc i organska materija. albit. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. Strukture su granoblastične. mogu nastati i termokontaktno. plavkasti. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. Usled sadržaja primesa. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. kao što je pomenuto masivne. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. Boje su crne. silimanitom). To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. Boja mermera zavisi od njegove čistoće. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. piroksena i kvarca. magnetit rutil. crvenkasti. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. retko grade veće mase. sivi itd. Štetne primese su pirit. Mermeri su granoblastične strukture. sa elementima porfiroblastične. sočiva u gnajsevima.98). Javljaju se kao trake. grafit itd. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. kvarc. peščara. bele boje. dekorativni kamen. kvarc. distena. zupčasto do mozaično srasla. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. kamen u vajarstvu. silimanita. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. masivne teksture Javljaju se kao trake. Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. . strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. hemijskoj industriji itd. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). Izgrađeni su od ortoklasa. mangana mogu biti zelenkasti. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. oksida i hidroksida gvožđa. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. U mermerima se. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti).

Užice . Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. silimanit. Čisti kvarciti su bele boje (Sl. 99. epidot i dr.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca. kod Aranđelovca i kod Batočine. sivi. zbog primesa.98. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. Kvarciti su granoblastične strukture. Kvarcit. Sl. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). Mermeri. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. Sl. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. mrki ili crni. Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu. grafit. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti. hidrokvarciti i dr. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu.99) ali su najčešće. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene.

Eksploatišu se u rejonu Gostivara. tj. i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. ali su često trakaste tj. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski. vatrostalnih opeka. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. naročito kao građevinskog kamena. tj. U građevinarstvu primena im je ograničena. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. Između magme i okolnih. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. . uglavnom glinovitih sedimenata.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa.

  139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih. tamne boje i veoma tvrde. Korniti su obično sitnozrne stene. premineralizacije. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. augita. kordijerita. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. hornblende. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala. feldspata (ortoklas. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. Osnova stene (matriks. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. Teksture su masivne ili trakaste. pri čemu nema promene u hemizmu stena. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. prelazni do bazični plagioklas). Kornit. Ø zona kornita. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije. kvarca. ponekad porfiroblastične.100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. Sl. tj. kvarca itd.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. U ovim stenama sreću se i granati. . glinovitih stena. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. kordijerita i feldspata. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite. mešanih stena. muskovita (sericita). andaluzita. (Sl. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). Izgrađeni su od biotita.100. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. Radalj. Ø zona bobičavih škriljaca.

ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). feldspata itd. liskuna itd.   140   biotita. feldspata. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. naročito ako su nastali metamorfozom peščara. leže pomenuti minerali. . Bobičavi škriljac. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. kao porfiroblasti.101. pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. sačuvani klasti kvarca. u kojoj. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju).101). Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji.   Sl. Radalj. Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. uočavaju se i reliktne strukture. Boranje itd. andaluzita. bobičave teksture (Sl.

crvene. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. masivne do trakaste teksture (Sl. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi. Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. zavisno od mineralnog sastava. magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi).102). Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. ušli u reakciju sa magmom. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena. zelene. ponekad i crne. . Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. Skarnovi. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka.102. Boje su. osim predavanja toplote.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. bele. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. Jaram. Sl. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih.

Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. volastonita. aktinolit. cojsit. magnetita itd. hedenbergita. zelene do šarene. Takve stene nazivamo skarnoidi. epidot. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. diopsida. magnezit. . magnetit. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. talk. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište.   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. Tako su. malo volastonita i granata. U unutrašnjoj zoni skarnova. azbesta i drugih sekundarnih minerala. mogu se stvoriti magnetit. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. Pri tome se. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. olova. prenita itd. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. Boje su tamno zelene. vezuvijana. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. Skarnovi su nosioci orudnjenja.). plagioklas (albit do andezin). Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. Strukture su granoblastične. feldspata. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. granata (grosularsko-andraditskog tipa). CO2 itd. a od sekundarnih azbest. ima i škriljavih. Od sporednih sastojaka sadrže hromit. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Serpentiniti su masivne teksture. neposredno uz kontakt. cinka itd.

Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. putnički i železnički saobraćaj. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Uglavnom su jurske i kredne starosti. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. azbesta i magnezita. kao punilo. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. Paraćinska Glavica itd. Rad u serpentinitima je veoma težak. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. koje su. . kod Donjeg Milanovca. kao što je pomenuto veoma česte.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. elektro i mašinskoj industriji. Duž pukotina ovih stena. zatim u kozmetici. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. U njima se javljaju ležišta talka. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. usled procesa serpentinizacije. Deli Jovan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful