1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja.4 do 4.5 milijardi godina. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. Mada postoje brojni modeli stvaranja. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita.morima“. uz astronomska. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu. š to odgovara starosti “rane” Zemlje. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. pre oko 4. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. osim Zemlje. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce.45 milijardi godina. meteorita.5 do 5 milijardi godina.9 milijardi godina. Ispitivanjem stena. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. Mesec. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač. . minerala. „mesečevim okeanima . Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme. Najstarija stena na Mesecu je 4. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. Nijedna druga planeta. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit.

pa su planetozimale bivale sve veće. omogućio intenzivnu eroziju. naravno. izdvajanjem slobodnog kiseonika. azota i uz tektonske pokrete. a najdublja bušotina je oko 12 km. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. omotač i kora. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. nema ni erozije. Nazvan je gvozdena katastrofa. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. Na. Ni. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. tj. ispod površine. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. Na. (Sl. Co. podaci o sastavu meteorita. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. O. Ca Si. Najdublji rudnici su oko 2500 m. terestične planete. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. Al. Mg. stenovite planete.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. i leda. da je Sunce veće. Zemlja bi bila mračna. naša planeta bi bila spržena. podaci geofizičkih ispitivanja. Na osnovu petroloških. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. do 13 g/cm3. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. proces poznat kao hladno narastanje. Na planetama gde nema atmosfere. između 2900 i 6370 km. mrtva planeta. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. Unutrašnje. “uglačanija”. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. ugljendioksida. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. dubine i veće je od Marsa. podaci dobijeni na živim vulkanima i. na Zemlji. Na osnovu . čvršće i gušće a površina ravnija. Da je Sunce manje. akrecija. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. stene zbog č ega se nazivaju terestične. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena.

Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu č ega se pretpostavlja da je čvrsto. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. kao što je pomenuto. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. ali ne i silikate ili okside. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit). Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno. Zbog vrlo visokih pritisaka. silicijuma. na granici sa spoljašnjim jezgrom. i iznose i do nekoliko km za godinu. kieonika. pomenuti metali su u čvrstom stanju. Unutrašnje jezgro je.5. izgrađeno je od Fe i Ni. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. sumpora.7% mase Zemlje i Sl.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo.8 mase Zemlje.

Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. Pretpostavlja se da ispod 670 km. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. Kapljice magmi. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. izdižu. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. jer su u tečnm stanju. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja. imaju odgovarajuću gustinu. dodirnuli. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. U gornjem delu. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. . Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C.2% mase Zemlje. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka. deli se na donji omotač i gornji omotač. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. perovskitskim strukturama. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. sumpora i/ili kiseonika. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. meteorita. Do sada ga nismo videli. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. Na osnovu hemijskog. odnosno 67% mase Zemlje. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km.

On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. subdukcionim zonama i transformnim rasedima. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. pošto je polutečna. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. do 100 km.   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km.6. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”. Sl. “D” sloj koji je. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava. ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima).6) Gradi 18% mase naše planete. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. dok je ispod okeanske litosfere deblja. Astenosfera. ispod nas (Sl. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. zbog prisustva magmatskog rastopa. do 125 km u . Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere.

3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje. prisustva “kapljica” magmi. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. samo oko 300C po kilometru dubine. granit. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. uglavnom u kontinentalnoj kori. Th i K.5 milijardi godina. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. astenosfere. Radioaktivno raspadanje pre 4. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. Toplota koju daje omotač je. peščara. Debljine je od oko 80 km do 200 km. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača.7 g/cm3. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. . Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. mikašista. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. oko 300 bara po kilometru dubine. slična onoj koju daje kontinentalna kora. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak. metamorfizma ili sedimentacije. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. adiabatske dekompresije. magmatzma. koja je znatno manja. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas. glina. odnosno kore. zbog njegovog velikog volumena. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. egzotermnih reakcija itd. aluminijom. pritisak 270 bara po kilometru dubine. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. nema tektonike.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. krečnjaka itd. frikcionog zagrevanja. “dugo živećih” elemenata U.

Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. U velikim basenima. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . hladniji vazduh tone a lakši. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. Gušći. One se hlade. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. zbog razlike u temperaturi.7. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. Pomenimo Golfsku struju gde voda. njihovo razmicanje.   Sl. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. ponekad i vremenske nepogode.7) i generalno se vezuje za fluide. podvlačenje ili sučeljavanje. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. “putuje” više hiljada kilometara. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. konvekcionog strujanja. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi. Subdukcija omogućava podvlačenje. Konvekciona strujanja u omoču. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi. postaju teže i proces se ponavlja.

I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. gde gradi zonu širine oko 0. kako pomenusmo. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. metamorfizma ili tektonike. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km.1). Po jednoj. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. Konvenciono strujanje u omotaču je.8-3.1 km. kontinentalnu koru. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. mineralnog sastava i strukture. ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. . okeansku koru. koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. c.5 km. prihvaćena saznanja.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa. po drugoj. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. Na osnovu hemijskog. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. razlikujemo tri tipa kore: a. 2. jedan sloj ispod 670 km. u Gornjem omotaču. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. Novija. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. mesta i načina pojavljivanja. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. nema magmatzma vulkanima. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta.9 milijardi godina. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. gde gradi zonu širine oko 0. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti.

od nekoliko mm do desetak cm za godinu. širine je od 50-100 m. Ujednačenog je sastava.5 do 3 m. Ø Paketa sedimentnih stena. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. da varira s vremenom. Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja.8). rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane.) i debljine je od 2-12 km (Sl. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6. podređeno pločastih izliva. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. Magnetna svojstva. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. utvrđena u okeanskoj kori. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. odnosno najviši delovi omotača.4-5. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita.0 km/sec. Debljina ovog paketa je do 2 km. širenjem. koje se nalaze iznad.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. zavisno od brzine razmicanja ploča. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava.7 km/sec. Debljina dajkova je od 0. Daljim razvojem. Sl. 2.3). Atlantski okean itd. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: .8. Ø jastučastih (pillow) lava. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima.0 km/sec.52.5-7. rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km.

uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. godine. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. ne dokazavši svoju hipotezu. ploče. On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove. manje gustine. iznad Moho diskontinuiteta. Izgrađena je od dva "sloja".   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu. Pedesetih godina ovog veka.9). detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. okeanskoj kori. različite gustine i sastava (Sl. vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. ali je ovu hipotezu tek 1915. Hess (1962) je .9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. koje su putovale do sadašnjih položaja. TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. izgrađen je od oko 90% magmatskih. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. veće gustine. "Gornji sloj".9. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3.8 milijardi godina). kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. amfiboliti). veku. Sl. novembra 1930. pod uticajem gravitacije Meseca.   "Donji sloj".

  14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. kretanja. Sl. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). Granice kretanja ploča . Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. riftom. subdukcijom. kao i njihov međusoban odnos. ploče koje “plivaju” po astenosferi. Ploče se ne kreću istom brzinom. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. Tako na primer. Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča. merenjem sa satelita itd. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased. tj. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. Zavisno od vrste granica. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. tj. Prema teoriji tektonike ploča. Veličina ploče se tokom vremena menja. stvorena je teorija tektonike ploča. da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. koja je polutečna. zbog čega se povećavaju (narastaju). dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. Kasnih šezdesetih godina. preko gornjeg dela omotača. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. astenosfere. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. Južnoamerička ploča itd. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). narastaju ili se smanjuju.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. 10. određeni su kombinacijom navedenih granica.

Većina ploča. U njima se javljaju plitki. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. Evroazijska. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. Australijska i Antarktička (Sl. Filipinska. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. Najveća je Pacifička ploča. zemljotresa na Zemlji. subdukcije.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. kontinentalnim pločama. Pacifik). međutim.12). Afrička. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. Pošto je veličina Zemlje ista. Javljaju se u svim okeanskim basenima. U toku geološkog vremena. koji se još uvek povećavaju. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. Naca. odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. Ploče srednje veličine su: Karibska. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). slabi zemljotresi. položaj vulkana. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana.11). ostrvski i vulkanski lukovi. unese u dubinu Zemlje. duž zona podvlačenja. Južnoamerička. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. kolizija kontinentalnih ploča. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. Arabijska.) i pripadaju tzv. Pacifička. . Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. Južnoamerička itd. Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička. stvaranje planinskih pojaseva itd. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali.

Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). .   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv. 11. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču. graben Rajne itd. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. kada dolazi do sudara tj. Ugao subdukcije menja se sa dubinom.). Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. Položaj ploča na Zemlji. pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). Sl. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču.

dubine preko 10 km. Sl. U vulkanskom luku dominiraju andeziti. obično je od 100 do 200 km. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). a od plutonskih stena granodioriti.   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. ugla i brzine subdukcije. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench). Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. U . Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk.12. položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km. Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Okeanski rov je uska zona. Veličina.

Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona. javljaju i aktivne kontinentalne margine. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. Apalaške planine. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. Alpi. Transformni rased može biti i granica ploča. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike). Ural itd. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. U njima se. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. bez njihove destrukcije ili narastanja. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. Imaju izraženu morfologiju. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. u području bez tektonske aktivnosti. . bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). tj. pre sučeljavanja. odnosno turbiditni sedimenti. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. Tako su nastali Himalaji. uz složenu tektonsku aktivnost. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova.

kalcit. One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka. ili amorfno. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. dijamant. peska itd. glina. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. Nastaju iz rastopa (magme). ljuspasti. Bubrežasti limonit Sl. ortoklas. sumpor. Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. srebra. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali.1). SiO2. prizmatični. 2. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. bakra. vlaknasti. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. zlata. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. bez slobodnog. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. kada su nepravilnog oblika. fizičkih osobina i strukture. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. praznog prostora. zemljasti. grafit itd. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje. igličasti. Sl.2). samorodni bakar.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. koji su pravilnih formi (Sl. CaCO3. bubrežasti agregati (Sl.1. K2OxAl2O3x6 SiO2. .

Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. pravougaone. kvadratne.4). Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. Ivica Rogalj Pljosan Sl. mogu biti oštre i tupe. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. ivice i rogljevi. Zavisno od položaja pljosni. trougaone. kada su pljosni različitih oblika. Pljosni mogu biti različitog oblika. četvorostrani i dr. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. Kristali se javljaju u prostim oblicima. oblika romba i dr oblika romba i dr. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. složenog rombododekaedar. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. lagana kristalizacija i dovoljno prostora. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. 3. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. osa simetrije i centar simetrije. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. Svaka klasa sadrži sedam mogućih .

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

8. Sl. galenit (sulfid olova) itd.8). Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost. . Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. na primer liskuna. Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja). Ime je dobila po mineralu ugljenika. Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl.. dijamantu. Sl. ispod 1 mm. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime.7.

minerali sa neravnim površinama preloma.tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti . koju imaju vlaknasti minerali. Sl. Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama. ona se i naziva po tim pljosnima .10). Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti. hloriti i svilasta sjajnost. kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl.   25   Ø staklasta. 9. Mineral se može cepati i po više ravni . Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene . 9. Staklasta sjajnost kvarca Sl. 10. amfinoli. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost.oktaedarska cepljivost.konstantne površine. liskuni (Sl.). tj. prizmatska cepljivost i sl.

granati itd. Prelom minerala Osim cepljivosti. š koljkast. Prelom imaju i amorfni minerali. koji nemaju cepljivost.11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. jasne. Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene. Tvrdina minerala može se meriti. katkad i značajan za determinaciju. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama . koji može biti različit i u okviru jednog minerala. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista. neravan. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. kvarc. iverast. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. Prelom može biti različit: ravan. nesavršene do nejasne. što je karakteristično kod anizotropnih minerala. Karakterističan je za pojedine minerale. Mosova skala tvrdine . preko savršene.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. itd. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. zemljast.11. što je u prirodi česta pojava.

zavisi od unutrašnje strukture minerala.).5 . Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). Gustina minerala Gustina minerala. gustina mu je ista ili približno ista. Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. 4 i 5 paraju se nožem. kao i cepljivost. kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. 9 i 10 seku staklo. kod . aerometar. Ovu osobinu imaju minerali glina. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. Gustina minerala kreće se od 2. Određuje se različitim metodima (piknometar. Toplotna provodljivost. U ovu grupu spada kvarc. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. odnosno gušćih minerala. Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. itd. na primer liskuni.3. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. Ø minerali tvrdine 8. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. gustina mu je veća od gustine tečnosti.za njih kažemo da su plastični. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista. Ako mineral u tečnosti potone.5 mada ima i znatno lakših. halit (kuhinjska so). i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. dok drugi toplotu propuštaju. Ø minerali tvrdine 3. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. a ako pliva ima manju gustinu. ako lebdi. Elastičnost.

spadaju ukus. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala.koja se naziva latentna toplota kristalizacije. mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet. odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. .hlađenja rastopa i kristalizacije. Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). Ovaj metod koristi se u geohronologiji. oksid gvožđa. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. Prilikom obrnutog procesa . koje zapažamo neposredno čulima. Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. i tek onda će početi da se dalje hladi. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. miris i opip. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake. Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata.

Izomorfizam (grčki: isti. oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. levo i dijamant. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. Grafit. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. azbest i dr. bezbojan ili različito obojen. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. . Minerali arsena. minerala. mirišu na beli luk. 12. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. na primer. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar. Sl. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. Specifičan miris emituju gline. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. naročito pri udaru). Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. gorkoslanu silvin itd. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl.12). crne je boje. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. imaju mastan opip. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl).

Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali. silikatnih minerala: olovo. opala. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). beril. plagioklasi. .) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. višim ili nižim PT uslovima. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. Primeri magmatskih minerala su kvarc. liskune itd. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. topaz. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. snega. feldspati. granate. ispod 5 km. srebro zlato itd. dubine ili pod uticajem tople magme. koje nazivamo metamorfnim mineralima. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. kalceona. svuda gde se hladila i kristalisala magma. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. liskuni i dr. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . bakar. Pomenimo neke od njih: turmalin. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih.magme. karbonata itd. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. vazduha. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. vode. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. cink. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C.

oko 100. okside itd. Mg itd. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. Fe. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . kiseonika. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. Na. 13. 13) Sl.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. K. karbonate. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. Ca.

Tvrdine je. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. Sl. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. Vlaknasti.15). 7. Krt je. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm. gorski kristal. zinka. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. gustine 2.6 do 2. olova. Nema cepljivost.7 gr/cm3. bezbojan i providan. . Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. Kvarc se javlja u različitim bojama. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. karbonatima gradeći predivne druze. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). neravnog je preloma (Sl. plavo. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. bakra itd. Postaje magmatski. crni. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. Veoma je osetljiv na pritiske. ametist. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. morion. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. ljubičasti. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra. Kristališe direktno iz magme.14). 14.. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. zeleno. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. kvarcmonconita. metamorfno i hidrotermalno. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra.

gustine od 2. uglavnom na niskim temperaturama. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata.5 do 6. gustine između 2.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. kalija i natrija. (ortoklas). Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. na prelomnim površinama smolaste. Školjkastog je preloma. ortoklas i plagioklase. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora. Feldspati su minerali velike tvrdine. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost. Najčešće se javljaju kao blizanaci. Bezbojni su do beli. staklaste sjajnosti. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. grozdastim i jedrim masama.6.5. masne. Sjajnosti je staklaste. između 6 . u tanjim pločicama providni.5 gr/cm3. oko 1000C. krt. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije. fizičkih i optičkih karakteristika. Grade oko 60% magmatskih. dok se albit i anortit mešaju neograničeno.6 gr/cm3. prosti ili složeni. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji.4 do 2. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama.5. 15. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. bliskih strukturnih. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. .5 i 2. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). Tvrdine je od 5. S Sl. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena.

Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. anortita. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. Pod uticajem toplih. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. kaolinit. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. Kristali albita . Sl. Sl. albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. kvarcmonocita.   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. CaOxAl2O3x2SiO2. biotitom. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. Nastaje magmatski i metamorfno. sijenita. 17. granita.16). Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. Najčešće je bele boje. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. 16. granodiorita. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. turmalinom itd. ponekad i u krupnim. aplita i pegmatita.17). kada je udružen sa muskovitom.

Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni. S Sl.7 do 2. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. metamorfnih stena. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. Sl.19). Za stvaranje liskuna neophodna je voda. Savršene su cepljivosti. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. peščara.5. granita i granitoida. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj. Bezbojan je i u tankim listićima providan. Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). 18. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. Kristališu monoklinično. sedimentnih stena. gnajseva i mikašista. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita. ljuspice su veoma elastične. bitovnit i anortit (Sl. 8 gr/cm3. Muskovit . u liskama do pločastim oblicima. gustine od 2. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. Tvrdine oko 2. U ovu grupu spadaju labrador.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. 19.

Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. Sl. Biotit Biotit. 20. Često je udružen sa biotitom.20). Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. kornita. Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka. granite. atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. vodenoj. najvećim delom za pravljenje maltera. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita). kvarcdiorite. jezera mora ili kontinentalnoj. rečni tokovi. Pri metamorfnim procesima. Boje je tamnomrke do crne (Sl. amfibolita. kvarcmonconite. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. mikašista. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. . Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. granodiorite. koji su kratko transportovani i brzo taloženi. peščara. pustinje itd. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama.   36   Muskovit postaje magmatski. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. U prisustvu vode. za raliku od muskovita. aridna područja.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

26. U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. Transformiše se u amfibole bez aluminije.   40   5 – 6. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. Sl.2 do 4 gr/cm3. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. zelene.27). Augit .26) i hipersten. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. gustine 3. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena. Među njima najvažniji su diopsid. opal i okside gvožđa. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. Nastaju magmatski i metamorfno. Nastaje magmatski i metamorfno. andezita. Pirokseni su bele boje. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. Sl. bronzit (Sl. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. do crne. aktinolit. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. 27. U rombične piroksene spadaju enstatit. Staklastog do smolastog sjaja. Boje je svetlozelene. gabrova. preko raznih nijansi zelene. augit i alkalni pirokseni. ultrabazičnih stena itd. bazalta.

kristalima. Javlja se u fibroznim agregatima. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. Javljaju se u stubičastim.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. Boje su zelene. boje zelene do tamno zelene (Sl.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. pre svega natriju po čemu su i dobili ime. beo ili siv. tvrdine 5. kod magmatskih stena. . Amfiboli Amfiboli su Ca. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne. Staklaste sjajnosti. Mg. gustine 3 do 3. Bitan je mineral u kiselim. pri niskim pritiscima i temperaturama. Bezbojan je. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. Pomenućemo tremolit. Nastaje magmatski i metamorfno. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit). U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. Savršene cepljivosti. kvarcmonconita.29).6. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. diorita itd. 28. Sl. igličastim kristalima.5 gr/cm3 . Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. Fizičke osobine su slične augitu. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena. kao i metamorfnih stena.28) . tamno zelene do crne. amfibolita. Nastaju magmatski i metamorfno. aktinolit i hornblendu. intermedijarnim i bazičnim stenama.. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. izgrađenu od hornblende. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat.gvožđeviti silikat.5 . Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . Aktinolit je hidratisani magnezijsko . Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. staklaste do smolaste sjajnosti. granodiorita. tvrdine od 5 do 6. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. Fe alumosilikati sa vodom.

2 do 4. Fe. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit.7. limonit. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). tvrdine 6. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. . gustine od 3.3 gr/cm3. epidot. maslinastozelene. na prelomnim površinama masne.5 . 29. minerale glina itd. Olivini su nestabilni minerali. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit). Bele su svetlozelene. Ca. Al. 30. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. ali nikada sa alkalijama. Sl. Sjajnosti su staklaste. Vrlo su slabe cepljivosti. tamnozelene do crne boje (Sl. Raspadanjem serpentina. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin. Na niskim temperaturama.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit.30) Sl. ređe talk i azbest. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit. opal.

gustine 3. izduženim. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. Boje je bele. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. gustine oko 3. Disten. gustine 3. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl.32). 31. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. Boje je bele ružičaste do zelene. ž ute do svetlozelene. tvrdine od 6 do 7. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom .33). Javlja se u tabličastim. savršene cepljivosti.1 gr/cm3. retko kontakno metamorfno. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina. tvrdine na raznim pljosnima.31). od od 4 do 7. često se koncentriše u nanosima. andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. Tvrdine oko 7.2 gr/cm3. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit.6 gr/cm3.5 do 3. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. Sl. Javlja se u stubičastim kristalima. 32. Sl.

gustine 3. 33.5 do 4 gr/cm3. Velike su tvrdine: 6. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. najčešće kiselog sastava (granita).34) .5 . Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe . Nemaju cepljivost. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. Zavisno od sastava boja im varira od žute. Neki od njih sadrže mangan i hrom. Calcijski granati. Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. peridotitima (pirop).   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom. granitskih magmi. gvožđa i kalcijuma. sreću se i u magmatskim stenama. pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. ili pegmatitima (almandin). grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima.7.5. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit. Kristališu teseralno. često u lepim. crvene do crne (Sl. S Sl. zelene.

Boje je svetlosive. 35.36). Sl. tvrdine 6.2 gr/cm3. . hornblende.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. tvrdine 7. Od primesa može biti. Kristalliše rombično. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim. gustine 2. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot.5 – 8. Zeleni .35). Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. kristalima. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. Pri površinskom raspadanju je otporan. često se javlja i u jedrim. jedrim agregatima. plave do ružičaste (Sl. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije. granitima. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. granata.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko.9 gr/cm3(Sl. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama.6 do 2. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma.5. međutim.35). mamgnezijsko. Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima. Boje je plave do plavozelene. gustine oko 3. katkad veoma krupnim. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta. Savršene je cepljivosti. Sjajnosti su staklaste. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat.

S Sl. Postaje pegmatitski. ponekad veličine i preko 10 cm. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit.5. Spada u grupu otpornih minerala. Prema raspadanju je otporan. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. koja varira od bezbojne. izduženim kristalima.37). Velike je tvrdine 7-7. S S Sl. alkalija i OH grupe. 36. (Sl. žutomrke do crne. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. Javlja se u trigonalnim.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. 3 do 3. preko zelene. Nema cepljivost. gustine. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju.1 gr/cm3. Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava. 37. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. Turmalin .

olivini. posebno zemljišta. Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. Sl. pirokseni. Kristališe teseralno. liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. magnetičan (Sl.39). U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je.6. kontaktno metamorfno. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. mada može biti i metalno siv do crn. Nastaje magmatski. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima.krv). bez cepljivosti. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3.5. metalične sjajnosti. praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina. Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3.2 gr/cm3.5 . Tvrdine 5. Sl. Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma. U površinskim uslovima. 38. crnog ogreba. Hematit . u skarnovima (Kopaonik). transformacijom minerala koji sadrže gvođe.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. 39. Metalne sjajnosti. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. hematit i limonit. amfiboli. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6.38). Crne je boje. Raspadanjem prelazi u limonit. Postaje magmatski. tvrdine oko 6. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. Ogreb mu je uvek crven. gustine 5.

Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe.41). Amorfan je javlja se u skramama. staklaste sjajnosti. Pri raspadanju su otporni. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra. Al2O3. Korund je oksid aluminijuma. koncentrišu se u nanosima. 9. katkad u lepim oblicima (Sl. gustine oko 4 gr/cm3. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje. 41. zemnoalkalijama. gustine 2. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. korund i boksite.3 gr/cm3.7 do 4. Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. Sl.40. zlata. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. olova i cinka.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O. prevlakama. Kristališe trigonalno. Pomenuti minerali su velike je tvrdine.40). Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama. Preloma je neravnog. bez cepljivosti. gvožđem i magnezijom. Tvrdine je od 2 do 4. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl. Korund .

džipsit. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn. plagioklasima. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. zelen. gustine oko 2. zbog karakteristične crvene boje. Mogu nastati i hidrotermalno. Može biti ružičast. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. hidrargirit. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. 2. Tvrdine 3. Kristališe romboedarski. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan.6 gr/cm3. i mermera.7 do 2.5-4.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. liskunima itd. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. laporaca. .43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3). Tvrdine su oko 2. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom. 43. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma. Boje je bele (Sl. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. po čemu se razlikuje od kalcita.9 gr/cm3. gustine. (Sl. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom.42).5. tvrdine 3. biogeno.4 gr/cm3. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti. crven. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. gustine 2.44). Karbonati Sl. amfibolima. 42. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. gde ulazi u sastav ljuštura ž ivotinja ili biljaka. Sl. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa.

žični magnezit) ili slojeve. Cu itd. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. S Sl. 44. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. ili sedimentno. Tvrdine je 3. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe. javlja se u sitnozrnim. 45).   50   Postaje na razne načine. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa. Sl. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. MgCO3.5 do 4 gr/cm3. Sl. žute do mrke boje (Sl. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. FeCO3.46). zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka. Zn. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl. Pb. Tvrdine 4.5 do 4. olivina uz prisustvo CO2. 46. 45.5 gr/cm3. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. Boje je bele. gustine 3. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit.5. tj. Stvara se i sedimentno. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena. Siderit . gustine od 3 do 3.

. bez vode. U stenama su manje zastupljeni od karbonata. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. najčešće isparavanjem. u pustinjskim oblastima (Sl.3 gr/cm3 . bele boje i sedefastog sjaja. CaSO4. Anhidrit je sulfat kalcijuma. sa lepim staklastim sjajem (Sl. gutine 2. Male je tvrdine. u morskoj sredini.3 gr/cm3. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. Tvrdine je 3. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Beo je ili providan do bezbojan. Kristališe monoklinično. Savršene je cepljivosti. 47. Manje su zastupljeni od karbonata. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. gustine 2. cinka i bakra.48). 2. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. Gips. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama.47). Najčešće se stvara u sonim ležištima. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. Sl.   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. Ponekad gradi ž ice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda. 48. Primanjem vode prelazi u gips. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. Gips Sl. Savršene cepljivosti. CaSO4x2H2O.

49. ružičasta ili zelena. Obično nije čist. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. bela. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl. Tvrdine 2.2 gr/cm3. po sastavu natrijum hlorid (NaCl). Halit.6. 49). naročito među metaličnim mineralima. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl. bisulfid gvožđa. Halit je kuhinjska so. Slanog je. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. retko javljaju kao petrogeni minerali. magmatski. Pirit . bezbojna. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. Boje je mesinganožute. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa. a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. Pirit je po sastavu je FeS2. ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. bez cepljivosti. 50. U stenama se najčešće javlja pirit. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . staklaste sjajnosti. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. gustin 2. Sl.5 gustine 5 3 gr/cm .   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. Nastaje kao mineral sonih ležišta. Pomenućemo samo halit . Savršene je cepljivosti. metalne sjajnosti.50) ili zrnastim masama i agregatima.

savršene cepljivosti. Grafit . Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno. pri dodiru prlja prste. 51. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje. male tvrdine. ljuspastim agregatima ili gustim masama. ugljenik i sumpor. Ima važnu primenu kao dragi kamen. Primarno se javlja kao magmatski mineral. Izotropan. Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. Crne je boje (Sl.elemenata koji su bitni sastojci stena. gustine 2.5 gr/cm3. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. 1-2. U stenama je takođe mali broj minerala . Metalnog sjaja.51). U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. 52). Sl. 52. Sl. Savršena cepljivost. gustine 3.2 gr/cm3.

kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. prevlakama ili zemljastim masama.5. Sumpor . olova. Sl. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. 53. Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela.   54   Sumpor Samorodni sumpor. Krt je. Boje je ž ute (Sl. cinka itd. bakra.53).5 do 2. male tvrdine. gustine oko2. od 1. Velike mase mogu se razviti organogeno.

kvarcit od kvarca itd. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. mermer (levo) i polimineralna stena. dunit od olivina. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. eklogit itd.1. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala.2).2. Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita. Rudno ležište . andezit. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. peščar. Različitog su hemijskog sastava: silikati. Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. Stena može biti čvrsta (granit). Sl. Sl. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl. Monomineralna stena. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. oksidi. nevezana (pesak) ili plastična (glina).   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture.1). U ovu grupu spadaju granit. hidroksidi. karbonati. andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. Zemljina kora.

fluidalni rastop silikatnog sastava. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. smeštaja. određuje se mineralni sastav stena. tj. P2O5.). TiO2. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. FeO. hloride. olova i cinka. fluoride teških metala i dr. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. u gasovitom ili tečnom stanju. SO3. fizičko mehaničkim svojstvima itd. MnO. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. iznad oko 5%.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. više pokretljive. zatim CO2. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. izotopska starost itd. promena.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. Sve stene se dele na: magmatske. magme su vlažne. gipsa. CaO. K2O. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. odnos prema okolnim stenama itd. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. . sedimentne i metamorfne.3). Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. H2O (najvažnija). cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. MgO. HF. Cr2O3 i dr. SO2. Magma Magma je zagrejani. dijamanta itd. Al2O3. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. olova. Na2O. U lako isparljive komponente spadaju voda. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra. Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. Kad god je moguće. manje viskozne. HCl. teksturna i strukturna svojstva. H2S.

dubine na kojoj se magma nalazi.4). sinklinale ili duž raseda. Sl. Sl. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena.   57   Eskalacije. SO2. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. 4. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. Magme bogate vodom.3. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. HF itd. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. HCl. tektonskih zona. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. antiklinale. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . SO3. hidrotermalnih rastvora. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. fumarole. tj. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi.

Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. stresom. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. 5. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. pokretljive. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl. Viskozitet zavisi od temperature.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. Oblici magmatskih tela . Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe. tj. Sl.

Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju. tipa dovodnog kanala itd. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. Rumunija . kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. Erupcije lava delimo na: Ø centralne. Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. Lece kod Medveđe itd. Ø linearne.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija.). Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra.6). Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja. kao na primer Vezuv u Italiji. Sl. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama. Stubasto lučenje. viskoziteta magme. Ø arealne.. Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. 6.

periferne delove intruzija. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija. 8.   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne.8). Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. Kopaonik . sneg.7). sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. kuglasto lučenje je jasnije. 7. Kuglasto lučenje je retko (Sl. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža. Kuglasto lučenje. Karakteristično je za izlivne stene i pliće. Sl. voda. Paralelopipedsko lučenje. S Sl.

Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. tj. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. Krupni. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena.). Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu. na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. kada se lava izlije na površinu. spomenika. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. U drugoj. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . mlađoj fazi. oblaganje itd. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl.   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju. ivičnjaka.9). pravilnost. od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. za njegovu obradu (izradu kocki. 9.

Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak).12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. 12. Ako je mehura u steni preko 20% vol. Sl. zeolitima i kalcedonom. 10. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture. Mandolasta tekstura . orijentisani su u pravcu tečenja lave. pirokseni. i mesta u kome je magma smeštena i hlađena.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Posledica je procesa kristalizacije minerala. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. Sl. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima. Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. Pritkasti i ljuspasti minerali. hloritom. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. Mikroliti. dijabaza i spilita. amfiboli. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl.10).11) S l . 1 1. hlađenja magme.

Ø bazične stene. koji određuju vrstu stene (kvarc. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena. koji grade do 5% vol. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch.   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. Ø sporedne ili akcesorne minerale. dejstvom hidrotermalnih rastvora. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. koji su nastali u toku stvaranja stene. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. davne 1890 godine. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. sadržaju SiO2. koja je kasnije dopunjavana (Sl. tj. cirkon. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. sfen. atmosferilija itd.13). Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji.). Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. magnetit. sa 45 . alkalnni feldspat u granitu. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu. Ø žične i Ø izlivne . stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit. minerali se dele na: Ø primarne minerale. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. sa 52 .). sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne.66% SiO2. hromit itd.

nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu. obično duž pukotina lučenja ili. načinu pojavljivanja. zbog čega imaju porfirsku strukturu.   64   Dubinske magmatske stene. prema mestu stvaranja. koja pripada kiselim magmatskim stenama. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. Sl. Izgrađena je od kvarca. Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. retko. 13. u okolne stene. Grade batolite lakolite itd. . mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. Izlivne. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. alklnog feldspata i bojenih minerala.

Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. mikroklina). Kao i grupa granita spada u kisele stene. intermedijarni plagioklas. Ø grupa granodiorita. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. izgrađena je od kvarca. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. nema kvarca i Ø grupu peridotita. u kojoj su bitni minerali kvarc. amfibolski granit itd. . bitovnita i bojenog minerala. kvarc i feldspate. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. Ø grupa diorita. izgrađena je od kvarca. Ø grupa kvarcdiorita. Ø grupa sijenita. alkalni amfiboli i pirokseni. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum .14). bez slobodnog kvarca. Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. Takođe spada u kisele stene. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. labradora. Najčešći su dvoliskunski graniti. Ø grupu monconita. sa muskovitom i biotitom (Sl. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. koja ne sadrži salske minerale. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. muskovitski granit.zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. dvoliskunski granit.   65   Ø grupu kvarcmonconita. olivina i piroksena.

Od granita se prave kocke za puteve. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. (Sl. kamen za gradnju ivičnjaka. 15. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju.15) Sl. grus. teksture su masivne.14. itd. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. Granitski grus. Ceru. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. U . Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. najčešće kaolinit. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit.   66   Sl. kod Vršca. stepenica. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno.

Sl. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. Raspadanje kao kod granita. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. Ž ice su debljine od nekoliko santimetara do. zrnaste strukture. Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. obično oko 0.   67   masi. jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). Nemaju ekonomskog značaja. kod Vršca. ponekad svetlosive. Javljaju se u žicama. granit. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. Apliti Apliti su takođe žične stene. najviše. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene.16). mikroklina ili albita. 16. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. sitnozrne. debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara. . koja podseća na pesak. na Bukulji. ako je bio prisutan. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. Boje su bele. pola metra. ortoklasa. Svaki granitski pluton ima žične pratioce. na Staroj planini itd.

gore desno.Žica pegmatita sa kristalom berila. Ceru itd. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. Vidojevici Željinu. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. epidot itd. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera.17). . berila. kvarca itd. biotita. minerali kalaja. Sl. uz sve granitske masive. Ceru. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće. Bukulji. Obično su krupnozrne stene. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. turmalina. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. U Africi. berila. na primer. muskovita. Boranji itd.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. Kopaoniku. pomenute. 17. spodumena. nađeni su berili dužine preko 2 m. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. molibdena itd. kasiterit. topaza. na Bukulji.

izgrađene od fenokristala kvarca. ružičaste (Sl. U ovim stenama umesto sanidina. izgrađeni od fenokristala kvarca. coisita. kao fenokristal može se javiti albit.18). albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. sanidina i bojenih minerala. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. epidota. često i sa hidroksidom gvožđa . Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. Među njima razlikujemo obsidijan. Riolit. Sl. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. Strukture su porfirske. kada stenu nazivamo albitskim riolitom. hlorita. pehštajn. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. blizu Sicilije. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. 18. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. bimštajn.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. Strukture su porfirske. neiskristalisale stene. bez fenokristala. kalcita. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. neiskristalisala lava) crna. gde su veoma rasprostranjene. Boje su sivo-bele. tamnosiva i crvenkasto-mrka. sfena.

oligoklasa ili andezina i bojenog minerala. najčešće biotita ili hornblende. Strukture su zrnaste. kod Sene. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. zatim planparalelne. retko kuglaste itd. Teksture su masivne. podjednake količine alkalnog feldspata. . Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. trijasu i juri. u paleozoiku. štokovi. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije. veličina zrna kao kod granita. krupnih dimenzija. Kvarckeratofir. Sl. škriljave. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje.19). Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. Javljaju se kao batoliti. lakoliti. kod Prijepolja itd.20). šliraste. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. apatit i sfen Teksture su masivne. katkad zelenosive i crvenkaste. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon. često šupljikave i mandolaste. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl.   70   Boje su zelene.Ima ih u Istočnoj Srbiji.19. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke.

otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. južnom Kopaoniku. oko Trepče. ivičnjaka. Kvarcmonconit. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. ploča. hornblenda ili augit. biotit. Zvečana i Sokolice. . hipokristalasta i staklasta. apatit i cirkon. naročito ako je povoljno lučen. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. srednjeg i sitnog zrna. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. kao i graniti. na Kotleniku. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. izlivima. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). Fruškoj gori itd. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. Srbovcu. Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. kupama. Cer Kvarcmonconiti su. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču.20. veličine i do 10 cm. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. (Sl. Upotrebljava se za izradu kocki.21) Osim sanidina kao fenokristali.   71   Sl. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. gde je polifazno utiskivan. javljaju se kvarc.

teško obrađuju. izgrađene od kvarca. limonit i drugi. 21. po obodu masiva. a od sekundarnih sericit. hornblende. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. monokliničnog piroksena (Sl. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. apatit itd. ako su sveži. ortit.22). krupnih fenokristala sanidina. pa se. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. Kvarclatit. Lako podležu raspadanju. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. kalcit. uglavnom koriste za nasipanje puteva.   72   Sl. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. cirkon. Uz ove stene. hlorit. epidot. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. .

a od sekundarnih sericit. i bojenog minerala. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija). ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. kalcit. Željinu. epidot. Surdulici.23). kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. limonit i drugi. hornblende. hlorit.   73   Sl. ortit. apatit itd. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice.22. Po mineralnom sastavu. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. Od sporednih minerala sreću se sfen. Ove stene su. izgrađene od kvarca. cirkon. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. kao i graniti. Besnoj Kobili itd. Zbog svojih dobrih . biotita i augita (Sl. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene. Granodioriti su česte stene. Kopaoniku. Gorjanu. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). Granodiorit. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita.

starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Boje su različite. hornblenda. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. amfibolski dacit itd. biotit. andezin) i bojeni minerali. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. Besne Kobile itd. intermedijarni plagioklasi (oligoklas. Kvarcdiorit. Sl. uglavnom sive do mrke. Upotrebljavaju se za izradu kocki. biotitski dacit. . ploča. Boranje.23. Ime su dobili po Daciji. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. ivičnjaka. Kao fenokristali javljaju se: kvarc. za tucanik itd. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi.

kod Slavkovice (Sl. koji određuju varijetet stene (Sl. Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. To su svetlosive. ponekad i kuglasto. kada je nepovoljan za eksploataciju. kao kod granita.24. . Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. apatit. zatim biotita i augita. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. lomljeni kamen itd. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. Strukture su zrnaste. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita.25). Najveći kamenolomi su u Slavkovici. na zapadnim padinama Kopaonika. Zagrađu. Sl. Krupnoća zrna varira. bankovito. Teksture masivne. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen).24). ortoklasa ili mikroklina.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. titanit i cirkon. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca. ivičnjaka. granita. Kadinoj Luci. retko albita i bojenog minerala. najčešće hornblende. Primena sijenita ista kao i kod granita. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. kvarcmonconita. kao i tucanik.

Boje su sive. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. albitski trahit. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita. 26. izgrađena samo od sanidina.   76   Sl. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. Brestovačka banja . Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji. sivkastobele do bele boje. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita. Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl.26). Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. Sl.25. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. Sijenit. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni.

27.   77   Keratofiri su submarinske. Po sastavu. hlorita i relikata bojenih minerala. kalcita itd. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. epidota. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. Monconit. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. izgrađeni od fenokristala albita. retko piroksena i bez slobodnog kvarca. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. Strukture su zrnaste. biotita. sericita. trijasu i juri.26). genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. ponekad i porfiroidne. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl. Sl. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. manjih pojava. Izlivane su pre kenozoika. a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. najčešće piroksena. Strukture su porfirske. magnetit i sfen. i bojenih minerala. ima i nekoliko drugih. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). hornblende. u paleozoiku. Valja Strž . najčešće hipidiomorfno zrnaste. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. izlivne stene sijenita sa primarnom.

28. masivne teksture. Sl. izgrađene od fenokristala sanidina. biotitski diorit itd. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. sfen i ponekad cirkon. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. ponekad i tamnozelene boje. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. na Zlotu (Sl. hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj. magnetit. retko staklastoj osnovnoj masi. hiperstenski diorit. Strukture su porfirske. ponekad i porfiroidne. zelene. u Istočnoj Srbiji.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. Tekstura stene uglavnom masivna. i bojenih minerala: biotita. To su stene tamnosive. augita. Lučenje i . Strukture su zrnaste. biotita i hiperstena(Sl.29). Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene.28) i na Fruškoj Gori. raspadanje i grus kao kod granita. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende. sivozelene.

skupštine. Diorit. Boje je tamno zelene do sivozelene. . Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita. fontane itd. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje.29. Strukture je zrnaste. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Sl. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. masivne teksture. stepenište na Kalemegdanu. kvarcmonconita i granodiorita. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. Lučenje i način pojavljivanja. retko gradi manje mase.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. zbog čega je ovde prikazujemo. Dioriti su u Srbiji retke stene. sa malom količinom alkalnog feldspata. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. Kersantita ima u Ripnju (Sl. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. deo hotela Moskva. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. andezina i biotita. bogata biotitom.   79   način pojavljivanja kao kod granita. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita.

Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. Andezita ima i u okolini Trepče.   80   Sl. antimon. koje pri raspadanju. Bor i Majdanpek. tamnozelene ili sivozelene boje. Ako su sveži. javljaju se olovo. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. Strukture su porfirske. kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. andezina i bojenih minerala hornblende. boje tamnosive. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. živa itd. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj.Kersantit. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. oglavnom oksidacijom. u Zapadnoj Srbiji. na Rudniku. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. Javljaju se kao veliki izlivi. 30. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. postaju sivožute. sivozelene do sivocrvene. arsen.31). biotita augita. . Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. piroksena i biotita. Osim pomenutog bakra. hiperstena. veličine i preko 10 cm. Andeziti se javljaju sa krupnim. fenokristalima hornblende. cink srebro. Andeziti su masivne teksture. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. idiomorfnim. Ljubovije. Kopaoniku itd.

bitovnita i monokliničnog piroksena. . magnezijumom i gvožđem. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica. bankovitog do nepravilnog. tamnozelene. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. zelene ponekad i crne boje. Zrnaste su strukture. Andezit. Maljenu. najčešće dijalaga. pojava se naziva labradorizacija. olivini itd. Priboja i itd.31. ponekad trakaste i planparalelne. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. labradora.   81   Sl. Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. lučenja pločastog. srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. Teksture su masivne. To su stene zelenosive. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. kod Bogutovačke Banje. javljaju se i rombični pirokseni. Takvih pojava ima na Zlatiboru. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa.32).

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, č esto afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

36). Ø harcburgite. retko hotnblenda i biotit (Sl. aluminijom. Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. Peridotiti. monoklinični i rombični pirokseni. feldspatoide i kvarc. Peridotiti ne sadrže feldspate. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to č vrste. Sl. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. izgrađene samo od olivina. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima. Ø verlite. Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini. siromašne silicijom.36. platine. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. hroma.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. . izgrađene od olivina. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. rombičnog i monokliničnog piroksena. U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. Ø lerzolite. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit.

Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. Sl. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Obično su serpentinisani. na Zlatiboru itd. Boje su različite. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. pehštajn i perlite. Golešu itd. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. posebno azbesta. tamnozelenu pa čak i crnu boju. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. na Kopaoniku. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu.38).37) koji ponekad grade i rudna ležišta. zavisno od sastava i stepena svežine. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. talka i magnezita (Sl. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. . Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. 37.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno.

gume i boja. U tankim presecima je prozračan.   . U grupu perlita spadaju i plovućci. Imaju primenu i u industriji hartije.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode. Sl. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. do 30 puta. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. Lipari. u pehštajnu je može biti i do 10 %. Vulkansko staklo. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. mrke. crvene i zelene. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. Perliti i plovućci. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. Na tankim ivicama je prozračan. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. 38. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po č emu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. toplotnom i mehaničkom izolacijom. Boje su različite: tamnosive. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. prirodno nabubrela vulkanska stakla. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju.

i pri relativno malim pritiscima. Stvaraju se na temperaturama od oko . vetrom.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih.25oC. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. ledom ili gravitacijom. bogatih vodom. Površinsko raspadanje može biti fizičko. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. Ø delovanje talasa duž obala. Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. promeni u temperaturi. a hemijsko u pokrivenim terenima. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. površinskom raspadanju. do oko 100oC. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). međutim. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. bez humusa i vegetacije. Prenos se najčešće vrši vodom. . Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. Ø rastom korenja biljaka. Iako su različiti. Fizičko raspadanje stena. sedimentnih i metamorfnih stena. abrazija. Ø transport. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. očvršćavanje. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. atmosferilija. Zemljina kora. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. radu vode i vetra podležu tzv. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena.

U Africi. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. temperatirna razlika je znatno viša. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. uz ostale procese. klime. kada se hlade. u pustinjskim predelima. debljine humusnog pokrivača itd. klime. nadmorske visine.9). kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. morfologije terena. debljine humusnog sloja itd.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. pokrivenosti vegetacijom. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna.. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. nadmorske visine. pokrivenosti vegetacijom. . Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. Prelaskom anhidrita u gips. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). u stenama ugrađenim u različite objekte. Kolebanje dnevnih temperatura. morfologije terena. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. tj. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena.

Delovanjem talasa duž obala. Sl.40. u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl. Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja. Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga. abrazija .   90   Sl. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije.40). kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb. I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Rad morskih talasa.39. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase.

gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC.41). Regioni sa nivalnom klimom . površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). planinski potoci i reke. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. Mogu biti veoma daleko transportovane. klaste finog zrna. majdana kamena. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. mostova. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. delimično do potpuno zaobljenu. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. tj. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. puteva. š ljunak pesak. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. koje nose sporog toka. tunela. Sl. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena. Ø prašinu i mulj. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom. jer ove čestice lebde u vodi. koju nose reke srednje brzine toka. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. brana. 41. Ø sitniju frakciju.

Voda teče po površini terena. Regioni sa aridnom klimom . Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. Fizičko raspadanje je intenzivno. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. Sl. U ovim oblastima nema tekuće vode. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. 43. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno. 43). hemisko podređeno. Sl.. vegetacija je slaba.   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. humusni pokrivač mali ili odsutan. osim povremeno. 42.42). Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl.

kiseonika. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. granati itd. granitoidima i granitima. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. kamena so.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. Iako su slabe. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. veoma je stabilan. Kompaktna i uglačana stenska masa. kod karbonata. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. vode. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. Olivini i pirokseni. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). raznih kiselina. kvarc. peridotita i gabra. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. gasova i organske materije. liskuni. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. kiseonika. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. tj. kao što je pomenuto. Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. Rastvorljivost minerala je različita. feldspata itd. bez alumijske amfibole. zbog bipolariteta molekula. šljunak. pesak. kristališu na visokim temperaturama. njene kiselosti. hlorite. humidni uslovi.   . sadržaja ugljene kiseline. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. vetra. Voda je. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. hlora itd.

naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. lakše manje specifične težine. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. ima glečera. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. Na svom putu glečer po dnu i bočno. javlja se u gornjem toku brzih reka. površinskog i hemijskog raspadanja. vetrom i ledom u nova. Kod snažnih vetrova. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. Nisu klasirani po krupnoći. Po zaustavljanju tj. vodom. ljuspičastog i pločastog oblika. planinskim potocima i bujicama. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. stapanju glečera. gde i danas. Transport zavisi od specifične gustine. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. oblika i veličine komada stena i minrala. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. blokovi stena. šljunak. sitniji komadi i i glinovita frakcija. Materijal srednjeg zrna. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. najviše nekoliko metara na dan. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. zajedno se talože blokovi stena. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. na nekima od njih. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena.   94   Transport i sedimentacija Nakon. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. . Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. Transport glečerom je spor. č esto biva donešen u mora. strujanja. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. kuglastog oblika. Krupnozrni materijal. iznad preko 3000 m. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom.

pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. silicijum. gips i anhidrit. promene vrednosti pH. natrijum kalcijum. u obliku hidroksida. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Kao jonski rastvori. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. karbonati. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih č estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. magnezijum a kao koloidi. aluminijum. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. hidroksidi. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. Sulfati kalcijuma. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. Na i K sulfati i sl. Ako vode sadrže CO2. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača. sulfati putuju kalijum. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. zatim KCl. Ova jedinjenja (NaCl . zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. gvožđe. Ø isparavanjem rastvarača. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača.halit. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . mali. vode. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem.

amorfne i organogene. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične. Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). poluuglasta (subuglasta).   96   manje zapremine sedimenta.obrazuju se direktno pri taložennju. Na primer. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos. kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze . ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. kristalaste. Sl. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta). istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. poluzaobljena (subzaobljena). zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl.44). tj. Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. način vezivanja zrna i ispunjenost prostora. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. kod nekih glina nema transporta. itd. kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija. uzajamne odnose sastojaka. 44. Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. .

45. Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste. od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase.45). Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. sa veličinom zrna ispod 0. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. gde spada pesak. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. gde spadaju gline. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata.05 mm.05 i 2 mm. . Sl. i u steni može biti različito zastupljen. gde spada prašina. silicijski. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0. laporoviti i gvožđeviti. Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0.005 mm. i Ø pelitske (finozrne klastične strukture). Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla. glinoviti.005 i 0.

47. Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl.46. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl.   98   Sl. Dimenzije tih tvorevina su različite. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima. Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih. fosfatnih.47).48) čiji vrsta. . gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. Sl.

Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). Slojevi mezozojskih krečnjaka. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. banke debljine 60-200 cm.   99   Sl. Boljetinska reka . ploče debljine 5-50 mm.49). Prema debljini sloja razlikujemo.49. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora. Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra. Sl. liske debljine ispod 5 mm.48. slojeve debljine 5-60 cm.

č esta je kod eolskih.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl. priobalnih i lagunskih sedimenata. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. Sl. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama. Podela sedimentnih stena . mehaničke sedimente.50): Ø klastične sedimentne stene. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi. vulkanoklastične stene. 50.   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati. ali poreklo materijala vulkansko. Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta.

05-2 mm. nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene. one će biti prvo prikazane.05 mm. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja. šljunak i konglomerat. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika.005 mm. Vulkanski pepeo Sl. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm. breče i tufovi . jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena.005-0. 51). gde pripada glina. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena. krupnoće zrna ispod 0. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. Ø psamite. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. gde spada prašina i alevrolit. krupnoće zrna od 0. Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore. krupnoće zrna između 0.51. Ø alevrite. Ø pelite.

Često se.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. međutim.52). 52. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. (Sl. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. Vulkanska breča. . Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl.   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. Lapili. Sl. pesak. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana. Najkrupniji fragmenti. Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela.53). vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom.25 mm.

Naslage tufa u Grškoj (Santorini). Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. međutim. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje.Vulkanski aglomerat. Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. Obično se javljaju u slojevima. Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave. vodom može otići vrlo daleko.54). Sl. 53. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela. dole levo detalj stene. 54. .meka. na primer: andezitski tuf. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. kako ih uobičajeno nazivamo. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. rastresita peskovita masa (stena). Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana. kvarclatitski tuf. itd. riolitski tuf.   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. Vrlo se često. Nošen vetrom.

pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu. sapuna. na planini Rogozni. zatim na Radanu (područje Leca). Alterisani tufovi.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri č emu transport nije dug. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. industriji guma. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. peskom. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. olovki. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima.55. Alpi. drobinu i šljunak i vezane. Sl. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani. boja. Stvaranje drobine. tufova i tufita veoma su česte. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. na Rudniku. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. aglomerata. zatim u industriji cementa.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. mada se može naći kod svih stena. Slovenija . Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. Pojave vulkanskih breča. od 30 -90%. za proizvodnju insekticida.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. šljunkom. u Ibarskoj dolini. od Ušća na severu do Zvečana. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. hartije itd. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom.

To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. . nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. breče delimo na: Ø padinske. Ø obalske. Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. Ø tektonske. osim fragmenata stena. Tektonska breča. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. U brečama se. Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. (o kojima je bilo reči). a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. Prema mestu postanka. Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. 56. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom. Sl. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. Arilje Ø vulkanske.56). nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. kod raznih vrsta intruzija i dr.

One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan š ljunak između 2 mm i 10 mm. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. pepeljara. Šljunak. preko 1 m. Najkrupnije fragmente. Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0.1 m i 25 mm. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. jajaste. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. Materijal od 0. 57. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. vrlo dobro vezana. naročito ako su lepih boja.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. serpentinske.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. serpentinske i krečnjačke breče. zbog č ega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste. u prečniku nazivamo blokovima. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. koturaste i druge valutice. Morača . Sl. heterogene itd. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. kamini i dr. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. To je mermerna breča. mermerne. Brečama se oblažu stepeništa. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. pribora za pisanje. Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. naročito za dekorativne svrhe. vaza itd. dolomitske. Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu.1m do 1 m nazivamo krupicama.

Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka. Savi. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. lednika i vulkana. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. šareni. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. Drini itd. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. naročito glinovitih primesa.58). crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto.Konglomerat. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. Dunavu. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. 58. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. laporovitog itd. Istočna Srbija. Šljunak je heterogenog sastava. jezerski i marinski. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. Mogu biti beli. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. sivi. vetra. (gore levou krštena slojevitost) . silicijskog. Kopneni se stvaraju radom reka. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. Moravi.

pesak je homogenog sastava.25 . Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena.   108   delovima.05 mm i 2 mm. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. rutil. srednjezrni pesak od 0.0.5 . apatit. sjajnim ljuspicama. odnosno minerala. ili verukano konglomerati i dr.2 mm. Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. Po načinu postanka pesak delimo na eolski.5 mm i sitnozrni pesak od 0. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema.59). Imaju ograničenu primenu. (sl. rečni. na primer crveni konglomerati u permu. načina vezivanja. stepena obradivosti itd. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar. granat.0. zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0.05 . turmalin i dr. magnetit. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. Pesak. Sl. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. zavisno od sastava valutica i cementa. . stepena. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. 59. jezerski i marinski. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani.25 mm.

zlato. silicijski. limonitske. laporoviti. karbonata itd. granat. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. Slojevi peščara u sekvenci fliša. srednjezrne i sitnozrne peščare. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. Ljig . Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. podređeno feldspata. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. Kao i pesak.60). Tako razlikujemo kvarcne. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara. hloritske. Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. te razlikujemo krupnozrne. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. Š tetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. magnetit. Pesak je beo. glinoviti. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). glaukonitske. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. limonitski (gvožđeviti). ilmenit. sastava i veličine zrna.   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. U njemu se mogu koncentrisati monacit. ljuspica muskovita. i peščari su veoma rasprostranjene stene. 60. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. Sl. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. organski (bituminozan) itd. dijamanti itd. dolomitski. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima.

05 mm. Sl. minerali glina. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. ali su slojevi male debljine. iz Ostružnice kod Umke itd. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju. santimetara. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. feldspata. 61. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. minerala glina i dr. sa povečanjem zrna klasta. ili za izradu kamenih ploča. liskuni. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc.Les. karbonata. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca.005 do 0. do 50-ak.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom.U sastav praha ulaze čestice kvarca. liskun. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom. karbonati. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta. Primena alevrolita je ograničena. Transportuje se vodom ili vetrom. prelaze. feldspat. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. Alevroliti su slojevite stene. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0. feldspati.61). Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. liskuna. Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. Slankamen .

Korisne lesne naslage u Banatu. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. hidroliskuni (ilit). kao primese. Glinci. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane). Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. ž uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. poluvezane. Iako les smatramo alevrolitom. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. Gline često. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. tj. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. bez opasnosti za odronjavanje. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. zatim u Zemunu itd. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. U lesu se. sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. vezanom stenom. monmorijonit i drugi aluminijski silikati.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. na Titelskom bregu. Gline i vezane. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. Les se pod prstima drobi. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. . Mulj.62). nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja. što je značajno.

  112   Sl. peskom i organskom materijom. tekstilnoj industriji. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat.15%. industriji šećera i dr. ako sastav gline nije strogo standardizovan. barske jezerske i marinske. . Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. Ø laporovita glina. sadrži kalcijom karbonat . često sadrže primese kvarca. Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita. Prema mestu postanka gline delimo na rečne. kao š to je pomenuto.obično 5 . U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po č emu je i dobila ime. 62. Koriste se u industriji fine keramike. izmenama vulkanskog pepela . Debljina slojeva je mala. livačkoj industriji. Ø rečne gline su retke. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji.tufova. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline. Onečišćene su š ljunkom. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta. koje su izgrađene od kaolinita. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. Glina. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina.

Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. po čemu je dobila ime. cirkon i dr. rutil.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. bigar mermerni oniks. To su tamnosive. . Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. temperature. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. Slojevitost je česta. Gline. Ledničke gline nisu slojevite stene. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. sedimenti sonih ležišta. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. kerogena. muskovit. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. ako su čiste. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. biotit. slična lesu. pritiska i dužine trajanja procesa. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. U hemijske sedimente spadaju.

zatim u selu Brasina u okolini Loznice. najčešće žuta kao ćilibar. Sl. Zato je bigar šupljikava stena.63. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice. Izgrađen je od kalcita. Mermerni oniks je jedra stena. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. Stvara se oko hladnih slatkih voda. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. ili je pak . rečni i izvorski.64). karakteristične trakaste građe (Sl. Stvaranje bigra. ređe od aragonita. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. žutozelena ili zelena. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode. kod Niške Banje. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. Bigar je dobar građevinski kamen. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga.63). Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat. Bigar. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva.

  115   crvenkasto bela ili siva. poljoprivredi. Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki. Sl. Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. . Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe. Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. mangana i magnezijuma u ovim stenama. industriji hartije itd. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl.64. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi . gips kao vezivni materijal. 65).tj. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca. što zavisi od sadržaja gvožđa. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. u hemijskoj industriji. Mermerni oniks. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. Sijarinska banja Naslage soli . gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama.evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama.

Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali. Zlatibor. . Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. Stvaranje sedimentnog gvožđa. Sl.   116   Sl. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta.66). 65. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl. 66.

Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. a delimično i nafta i asfalt. koralnim grebenima (Sl. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. a kao primese i organsku materiju i grafit.   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). naročito u paleozoiku. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. najčešće tankopločasta. To je slojevita stena. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka. 67. Katkad sadrži i malo opala. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). preloma je ravnog i školjkastog. Koralni greben. Od zoogenih sedimenata najvažniji su. To je jedra i čvrsta stena. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. krečnjaci i dolomiti. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda.67). Ova stena obično ne sadrži i fosile. Sl. mesto gde se najviše stvara krečnjaka .

Boja je različita u zavisnosti od primesa. mangana i magnezijuma. kada im se zrna jedva vide golim okom. fosfora i sumpora. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. sive boje sa 5 . Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila.25% glinovite supstance.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. brahiopodski. Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. kada šušti. industriji gvožđa i čelika. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. zatim gline. koji sadrže do 40% MgCO3. hemijskoj industriji itd. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. sive ili sivobele boje. hipuritski. gvožđevite krečnjake.. naročito za pravljenje spomenika. litotamnijski i dr. organsku materiju itd. zrna peska. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. Sl. laporovite krečnjake. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. Slojeviti krečnjaci. peskovite krečnjake. sa do 5% glinovitih minerala. u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. gvožđa. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. 68. cefalopodski. Krečnjak je dobar građevinski materijal. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd. dolomitične krečnjake.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. poljoprivredi. Stara planina . Sadrže primese gvožđa. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast.

Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. siliciozne. kao i kod krečnjaka. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. Kosjerića. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. Laporci. kod Novog Popovca itd. boje uglavnom sive. Čisti . Sl.69). gvožđevite. bituminozne. mangana i hroma. 69. glinovite. laporovite. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. Pirota itd. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. Eksploatišu se u Beočinu. Čisti dolomiti su retki. To su finozrne stene.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. Golupca. Eksploatišu se na više kamenoloma.70). Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. kod Užica. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. peskovite i druge dolomite. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl.

foraminifera. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. grade velike masive. zelenkasta ili crvenkasta.008 . . čija veličina varira između 0. Dolomit. kada su ostaci organizama retki. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. Pisaća kreda je bele boje. Trijaski dolomiti. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. Obično je slojevita. 70. Sl. Alpi. veoma sitnozrn. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. područje Braneškog polja. Pranjana itd. minerale glina i organsku materiju. Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. Ima ih na Zlatiboru. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. naime.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. u hemijskoj industriji itd. kod Jarandola. kao i krečnjaci. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica.0. ili kao primese. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. od primesa često žu ćkasta.10 mm. Dolomiti se. jako porozan i higroskopan.

Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. Stena je higroskopna. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste. zelena. Od nje se. međutim. gume. sitnih zrna kvarca i organske materije. Otporna je orema kiselinama. u pastama za zube. rastresita. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. slabo vezana stena. Baroševac . linoleuma. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. U ovom sedimentu č este su primese glina. katkad i praškasta.4 -0. gramofonskih ploča. U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu.9). boja. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. Za ove potrebe mora biti čista. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala. dijatomeja. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. slabo provodi toplotu. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. Dijatomejska zemlja. Bele je boje. Dijatomejska zemlja je meka.71). Sl. sapuna. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. Debljina sloja ke oko 2 metra.71. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. Upotrebljava se u izolacione svrhe. svetlosiva ili tamnosiva. plastičnih masa. za izradu gita i dr. lakova.

žutomrku ili crvenomrku boju. crvenu.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. pre svega radiolarija i silicispongija. Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. To su kompaktne. U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. kalcedona ili kvarca. Istočna Srbija . dobijaju žutu. Rožnaci. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. smeđu. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. laporovitim i karbonatnim sedimentima. jedre stene vrlo različite boje. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima. Od primesa gvožđa. ili se obaraju kao hemijski talog. Gore desno ostaci radiolarija. crveni (levo) i crni (desno).72. Izgrađeni su od opala. Sl.

para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. sastava stene. . metagabro. tj. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. njene strukture i teksture i prisustva fluida. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. temperature. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. Uticaj atmosferilija. kada se uočavaju reliktne strukture. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. stena nastala metamorfozom peščara. tj. soli. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. na primer metapeščar. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. leda. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. sa porastom dubine. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. temperatura i prisustvo fluida i gasova. klime. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. stena nastala metamorfozom gabra itd. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. Često se javlja na velikom prostoru. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene.

Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. kalcit. plagioklasi. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. epidot. biotit. diopsid. lavsonit. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. diopsid. tj. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. aktinolit. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. ortoklas. andezin. Na taj način uslovi metamorfizma.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. hlorit. disten. jadeit. aragonit. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. ribekit itd.. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. Karakteristični minerali su hlorit. staurolit. Karakteristični minerali ove facije su albit. silimanit. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. Karakteristični minerali su granati. almandin. almandin. hornblenda itd. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. talk. serpentin. muskovit. disten itd. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. hipersten itd. pirop. . Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. dolomit. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. aktinolit itd. tj.

  125   Sl. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa. talk itd) (Sl. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. 73. vreme nastanka minerala. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. .74). Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. blastezom. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd. Struktura nastale rastom. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. odredbu stena od koje su nastali itd.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu. hloriti. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene.

76).   126   Sl. obično izometričnog oblika ( kvarc. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima. 75. kod magmatskih stena. 74.75). Struktura podseća na porfirsku. po kojoj je i dobila ime (Sl. feldspati. 75) i Sl. Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. 76. Porfiroblastična struktura .Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. amfibola i piroksena (Sl. Sl. od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. karbonati itd)(Sl.

Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. 77.77). zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl. Sl.. nematoblastičnu i granoblastičnu. kažemo da je tekstura plisirana. ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd. felspata i liskuna.78). Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. Ubrana tekstura . Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. Ako su nabori veoma mali. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. na primer klivaža. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. lineare. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. ako je stena izgrađena od kvarca. Sl. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine.78. veličine do par milimetara. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene. gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama.   127   Metamorfne stene.

Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena.   128   Ø trakasta tekstura. obično kvarca ili feldspata. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. teksturi. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. trake koje se međusobno razlikuju. (Sl. stepenu kristaliniteta itd. po kojoj su dobili i ime. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac.79.79) Sl. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. strukturi. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. naročito su česte u migmatitima. gde minerali grade nagomilanja. bez orijentacije. . mineralnom sastavu. Stene su škriljave teksture.

(80) Hloritski škriljci. ponekad i manganov granat. ako dominiraju hlorit i sericit. spilita. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. U našoj zemlji su paleozojske starosti. ima ih i u mezozoiku. kod Rama na Dunavu. naročito ako imaju malo kvarca. i laporaca. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. metamorfozom stena okeanske kore. Povljenu. retko ortoklas. Teksture su škriljave. keratofira itd kada su orto porekla. Veoma su mekane stene. leukoksen. Sl. kvarc itd.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. epidot. na Šari itd. i piroklastičnih stena. aktinolitski škriljac itd. stilpnomelan. Hloritski škriljci (Sl. vulkanskih breča. U ovim stenama često se sreću: sericit. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. kristalastim krečnjacima. kada su orto porekla. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. zatim epidot. Hloritski škriljci su č este stene. metapeščarima. aglomerata. retko masivne. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. Strukture su lepidoblastične. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. Od feldspata najčešći je albit. aktinolit. cojsit. albita i kvarca. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. spesartin. u Istočnoj Srbiji itd. Brezovici. ako je najzastupljeniji aktinolit. hlorit. Izgrađeni su od hlorita. cojsit. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). kalcit. spilita. bazalta. aktinolit. piroklastita. području Vlasine. termolit. dijabaza. Ram . Kučajskom teranu. hloritsko-sericitski š kriljac. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac.

Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum. Zelenkaste su boje. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. tremolita.(Sl. 81. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora.81). ima ih i u mezozojskim ofiolitima. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. Uglavnom prate serpentinite. Izgrađene su od talka. hromit itd. Sadržaj kvarca u njima jako varira. škriljave teksture. Izgrađeni su od aktinolita. Aktinolitski škriljci. piroklastičnih stena (tufova. Sl. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). magnetit.   . Zelene su do sivozelene su boje. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. Spadaju u grupu tipskih orto stena. epidota. spilita (orto porekla). Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. bazalta. industriji guma. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. kozmetike itd. albita. cojsita i ponekad kvarca i hlorita. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične. hartije. Nastaju metamorfozom bazičnih stena. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. dijabaza. metamorfozom stena okeanske kore. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori.. kalcit. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. karbon). niskog stepena metamorfizma.

Filiti. ravne ploče. koji je znatno manje zastupljen. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. Stene pelitske do metapelitske strukture. karbon. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala.83. Kuća pokrivena filitom . Tada obrazuju tanke. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. Izgrađeni su od sericita i kvarca. Struktura filita je lepidoblastična. Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. Najčešće su asocirani sa metapeščarima.   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene. zemljastog preloma i škriljave teksture. i retko. Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena.82). na jugu Srbije itd. devon. biotit. Na ravnima škriljavosti. Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija). koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. rekristalisana organska materija. zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. tamnosive do crne boje. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. Teksture su škriljave. rifeo-kambrijum. Starosti su paleozojske.83) . metaalevrolitima i zelenim stenama. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. 82. albit. nemaju sjaj koji je Sl. često ubrane ili plisirane. Filiti su rasprostranjene stene.

staurolit. To su tipične para stene. . tj. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. metamorfnim terenima. često se kidaju u tanke ploče. povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. čiji sadržaj u steni varira. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. srednjeg i visokog kristaliniteta. Mikašisti. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. Retko su trakaste teksture. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. staurolita itd. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. distena. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. Sl. nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. tj. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. alkalne feldspate itd. 84. Izrazito su škriljave stene. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. kordijerit. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. silimanit. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče.84). u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. granate.

Lebane. tj. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. ubrane itd. u Istočnoj Srbiji. kada imaju sačuvanu. Sl. Golubinje itd. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. Bujanovac.staurolit. prinosom alkalnog feldspata. reliktnu. trakaste. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu.   133   Izgrađeni su od kvarca. Gnajsevi nisu otporne stene. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. disten. Medveđa . ortoklasa ili mikroklina i liskuna. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. zatim porfiroblastična i nematoblastična. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Vršac. silimanit. zrnastu strukturu. naročito ako su izražene škriljave teksture. Tekija. okcaste. 85. alkalnog feldspata. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. muskovita i biotita (Sl. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. Gnajsevi. kordijerit itd. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. masivne. veći nego kod granita. Vranje.85). Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Teksture su škriljave.

naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. blastoporfirska. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv. andezina. leukoksen itd. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. Amfiboliti. a od sekundarnih kalcit. 96. hlorit. ako su prisutni. Tulare Amfiboliti su stare stene. strukturu itd. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. . najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. ilimenit i magnetit. kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. bitovnita. ako sadrže krupna zrna granata. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. cojsit. mikačistima itd. blastoofitska. U ovim stenama mogu se javiti granat.86). Teksture su škriljave ili masivne. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. tamno zelene do crne (Sl. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. Sreće se i trakasta. Sl. epidot.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. labradora. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. zelenih do crnih amfibola ili piroksena. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti). piroksen. gnajsevima. blastopsamitska itd. Boje su zelene. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola.

Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. ili kontinentalnu litosferu.97). Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Eklogiti su teške stene. naročito ako su masivne teksture. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. Tulara itd. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa. Tekstura ovih stena je. Bojnik.   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. suvim sistemima). na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. ribekitom itd. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. hornblenda. kvarc. magnetit itd. kada granat uklapa piroksen. masivna. specifične gustine preko 3. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. kod Lebana. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. glaukofanom. Veoma retko grade veće. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. kao što je pomenuto. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. u okolini Bujanovca. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. U eklogitima Ogošta. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. rutil. biotita i kvarca. samostalne masive. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. Izgrađene su od piropa. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente.97. Sl. zbog velikog sadržaja granata. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. u eklogitskoj faciji. Eklogit. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. .

Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. zupčasto do mozaično srasla. hlorit. distena. silimanita. Javljaju se kao trake. sa elementima porfiroblastične. Usled sadržaja primesa. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. tufoznih do laporovitih sedimenata. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom. To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. dekorativni kamen. Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. kvarc i organska materija. masivne teksture Javljaju se kao trake. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. ortopiroksena i granata. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. granata. hemijskoj industriji itd. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. kvarc. . Boja mermera zavisi od njegove čistoće. kamen u vajarstvu. peščara. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. magnetit. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). kao sporedni minerali javljaju muskovit. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. bele boje. magnetit rutil. Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura.98). Mermeri su granoblastične strukture. kvarc. U mermerima se. mogu nastati i termokontaktno. retko grade veće mase. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. Strukture su granoblastične. grafit itd. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. Teksture su. sočiva u gnajsevima. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. mangana mogu biti zelenkasti. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. Boje su crne. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. kao što je pomenuto masivne. Pri obradi mermera. plavkasti. albit. sivi itd. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). oksida i hidroksida gvožđa. crvenkasti. Štetne primese su pirit. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. Izgrađeni su od ortoklasa. piroksena i kvarca. silimanitom). nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili.

Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu. hidrokvarciti i dr.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. Mermeri. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene. silimanit. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste. Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. Sl.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca. sivi. Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. Čisti kvarciti su bele boje (Sl. kod Aranđelovca i kod Batočine. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti. Kvarciti su granoblastične strukture. mrki ili crni. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita.98. Sl. grafit. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. epidot i dr.99) ali su najčešće. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). Kvarcit. Užice . zbog primesa. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. 99.

Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. . i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. tj. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. ali su često trakaste tj. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. tj. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa. U građevinarstvu primena im je ograničena. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. vatrostalnih opeka. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. Između magme i okolnih. uglavnom glinovitih sedimenata. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. naročito kao građevinskog kamena. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. Eksploatišu se u rejonu Gostivara. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima.

kvarca. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. augita. glinovitih stena. Korniti su obično sitnozrne stene. Izgrađeni su od biotita. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. kordijerita. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. Sl. Ø zona kornita. Ø zona bobičavih škriljaca. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. kvarca itd. muskovita (sericita). Osnova stene (matriks. ponekad porfiroblastične. U ovim stenama sreću se i granati. Teksture su masivne ili trakaste. kordijerita i feldspata. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. Radalj. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. tamne boje i veoma tvrde. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. .100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. feldspata (ortoklas. andaluzita. (Sl. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. pri čemu nema promene u hemizmu stena. prelazni do bazični plagioklas). tj. Kornit. Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih. mešanih stena. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). premineralizacije. hornblende.100.

bobičave teksture (Sl.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene. . naročito ako su nastali metamorfozom peščara. feldspata. leže pomenuti minerali. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji. Boranje itd. Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita.   140   biotita. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. uočavaju se i reliktne strukture. Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. Radalj. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika.101.101). pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. kao porfiroblasti. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. liskuna itd. sačuvani klasti kvarca.   Sl. u kojoj. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju). Bobičavi škriljac. andaluzita. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca. feldspata itd.

Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). Jaram. ušli u reakciju sa magmom. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih. ponekad i crne. magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi. masivne do trakaste teksture (Sl.102). . crvene. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. osim predavanja toplote. zelene. Sl. zavisno od mineralnog sastava. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. Skarnovi. bele.102. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. Boje su. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena.

diopsida. hedenbergita. cinka itd. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. Takve stene nazivamo skarnoidi. CO2 itd. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. cojsit. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. Strukture su granoblastične. magnetita itd. neposredno uz kontakt. olova. a od sekundarnih azbest. mogu se stvoriti magnetit. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. epidot. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit. Skarnovi su nosioci orudnjenja. vezuvijana. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. prenita itd.). aktinolit. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. Boje su tamno zelene. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. Od sporednih sastojaka sadrže hromit. feldspata. zelene do šarene. Tako su. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. magnetit. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. . Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. magnezit. talk. granata (grosularsko-andraditskog tipa). na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. U unutrašnjoj zoni skarnova. plagioklas (albit do andezin). Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Pri tome se. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra.   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. volastonita. Serpentiniti su masivne teksture. ima i škriljavih. azbesta i drugih sekundarnih minerala. malo volastonita i granata. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove.

kod Donjeg Milanovca. koje su. U njima se javljaju ležišta talka. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. azbesta i magnezita. Duž pukotina ovih stena. kao punilo. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. zatim u kozmetici. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. Paraćinska Glavica itd. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. Uglavnom su jurske i kredne starosti. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. usled procesa serpentinizacije. Rad u serpentinitima je veoma težak. kao što je pomenuto veoma česte. putnički i železnički saobraćaj.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. elektro i mašinskoj industriji. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. Deli Jovan. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful