1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv. š to odgovara starosti “rane” Zemlje. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja.morima“. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. Najstarija stena na Mesecu je 4. Mesec.9 milijardi godina. minerala. Nijedna druga planeta. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu.5 do 5 milijardi godina. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. osim Zemlje. Ispitivanjem stena.4 do 4. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač. „mesečevim okeanima . Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema. . Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”. pre oko 4.. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme.5 milijardi godina.45 milijardi godina. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. Mada postoje brojni modeli stvaranja. uz astronomska.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema. meteorita. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd.

Unutrašnje. (Sl. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. na Zemlji. Na planetama gde nema atmosfere. Nazvan je gvozdena katastrofa. između 2900 i 6370 km. Ni. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. Na osnovu . podaci o sastavu meteorita.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. Ca Si. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. Mg. pa su planetozimale bivale sve veće. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. mrtva planeta. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. podaci geofizičkih ispitivanja. a najdublja bušotina je oko 12 km. do 13 g/cm3. stene zbog č ega se nazivaju terestične.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. Na osnovu petroloških. naša planeta bi bila spržena. čvršće i gušće a površina ravnija. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. omogućio intenzivnu eroziju. azota i uz tektonske pokrete. stenovite planete. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. proces poznat kao hladno narastanje. Da je Sunce manje. Al. ugljendioksida. O. Co. omotač i kora. tj. izdvajanjem slobodnog kiseonika. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. akrecija. naravno. i leda. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. ispod površine. “uglačanija”. podaci dobijeni na živim vulkanima i. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. terestične planete. Zemlja bi bila mračna. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. Na. Na. da je Sunce veće. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. dubine i veće je od Marsa. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. Najdublji rudnici su oko 2500 m. nema ni erozije.

Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit). Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu č ega se pretpostavlja da je čvrsto. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo. Zbog vrlo visokih pritisaka. sumpora. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule.8 mase Zemlje. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. kao što je pomenuto.5. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata.7% mase Zemlje i Sl. na granici sa spoljašnjim jezgrom. zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. pomenuti metali su u čvrstom stanju. silicijuma. i iznose i do nekoliko km za godinu. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. Unutrašnje jezgro je. izgrađeno je od Fe i Ni. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. kieonika.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. ali ne i silikate ili okside. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1.

Pretpostavlja se da ispod 670 km. imaju odgovarajuću gustinu. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. izdižu. jer su u tečnm stanju. sumpora i/ili kiseonika. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. deli se na donji omotač i gornji omotač. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. Na osnovu hemijskog. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja.2% mase Zemlje. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. odnosno 67% mase Zemlje. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. Do sada ga nismo videli. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. U gornjem delu. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. dodirnuli. meteorita. O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. Kapljice magmi. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. perovskitskim strukturama. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. .

Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. ispod nas (Sl. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. zbog prisustva magmatskog rastopa. pošto je polutečna. subdukcionim zonama i transformnim rasedima. do 100 km. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. Sl.6) Gradi 18% mase naše planete. ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima). Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima.   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. dok je ispod okeanske litosfere deblja. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. do 125 km u . Astenosfera. Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km.6. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. “D” sloj koji je. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava.

Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. koja je znatno manja. Debljine je od oko 80 km do 200 km. nema tektonike. egzotermnih reakcija itd. odnosno kore. glina. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. uglavnom u kontinentalnoj kori. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču.7 g/cm3. “dugo živećih” elemenata U. oko 300 bara po kilometru dubine.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. mikašista. granit.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak. krečnjaka itd. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. samo oko 300C po kilometru dubine. slična onoj koju daje kontinentalna kora. pritisak 270 bara po kilometru dubine. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. . Th i K. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. magmatzma. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. aluminijom. prisustva “kapljica” magmi. adiabatske dekompresije. metamorfizma ili sedimentacije. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. Toplota koju daje omotač je. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas. zbog njegovog velikog volumena. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. peščara. astenosfere. Radioaktivno raspadanje pre 4. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere.5 milijardi godina. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. frikcionog zagrevanja.

Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. “putuje” više hiljada kilometara. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi. Subdukcija omogućava podvlačenje. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini.   Sl. U velikim basenima. zbog razlike u temperaturi. podvlačenje ili sučeljavanje. Gušći. Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač. Pomenimo Golfsku struju gde voda. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. ponekad i vremenske nepogode. hladniji vazduh tone a lakši. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. konvekcionog strujanja. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. njihovo razmicanje. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. One se hlade. Konvekciona strujanja u omoču. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. postaju teže i proces se ponavlja.7) i generalno se vezuje za fluide. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana.7.

potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. u kontinentalnoj kori 6 km/sec.1). u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km.8-3. mineralnog sastava i strukture. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču.1 km. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. kontinentalnu koru. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. gde gradi zonu širine oko 0. koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. metamorfizma ili tektonike. Po jednoj. Na osnovu hemijskog. po drugoj. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. gde gradi zonu širine oko 0. . okeansku koru. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. jedan sloj ispod 670 km. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti. 2. u Gornjem omotaču. Novija. ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. razlikujemo tri tipa kore: a.9 milijardi godina. mesta i načina pojavljivanja. c. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. Konvenciono strujanje u omotaču je. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji.5 km. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. nema magmatzma vulkanima. kako pomenusmo. prihvaćena saznanja.

rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. širenjem. širine je od 50-100 m. 2. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: . Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana.5 do 3 m. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. Atlantski okean itd.7 km/sec. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. koje se nalaze iznad. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. da varira s vremenom.3). Magnetna svojstva.0 km/sec. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. Debljina ovog paketa je do 2 km. podređeno pločastih izliva. Sl. Debljina dajkova je od 0. Ø jastučastih (pillow) lava.0 km/sec. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. Daljim razvojem. zavisno od brzine razmicanja ploča. Ø Paketa sedimentnih stena. utvrđena u okeanskoj kori. Ujednačenog je sastava.) i debljine je od 2-12 km (Sl.52.8).5-7. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. odnosno najviši delovi omotača.8. od nekoliko mm do desetak cm za godinu.4-5.

8 milijardi godina). koje su putovale do sadašnjih položaja.   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu. veku. Pedesetih godina ovog veka. kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. različite gustine i sastava (Sl. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. amfiboliti). TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. ali je ovu hipotezu tek 1915.9.9). On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove.   "Donji sloj". Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. godine. Sl. Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. veće gustine. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. ploče. manje gustine. okeanskoj kori. "Gornji sloj". pod uticajem gravitacije Meseca. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. iznad Moho diskontinuiteta. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. Izgrađena je od dva "sloja". Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi.9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. Hess (1962) je . ne dokazavši svoju hipotezu. izgrađen je od oko 90% magmatskih. Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. novembra 1930.

tj.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. narastaju ili se smanjuju. riftom. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. Veličina ploče se tokom vremena menja. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. 10. Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. Granice kretanja ploča . Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča. kao i njihov međusoban odnos. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju. stvorena je teorija tektonike ploča. Zavisno od vrste granica. zbog čega se povećavaju (narastaju). Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. merenjem sa satelita itd. da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. Južnoamerička ploča itd. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). ploče koje “plivaju” po astenosferi. astenosfere. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. kretanja. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. preko gornjeg dela omotača.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. Tako na primer. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja. Kasnih šezdesetih godina. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. koja je polutečna. subdukcijom. tj. Sl. određeni su kombinacijom navedenih granica. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. Prema teoriji tektonike ploča. Ploče se ne kreću istom brzinom. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi.

U toku geološkog vremena. Južnoamerička itd. Evroazijska. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima.11). Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. Australijska i Antarktička (Sl. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. kontinentalnim pločama. Pacifička. kolizija kontinentalnih ploča. Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. Najveća je Pacifička ploča.12). Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. Pacifik). Arabijska. Filipinska. Pošto je veličina Zemlje ista. U njima se javljaju plitki. Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. položaj vulkana. koji se još uvek povećavaju. . odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. subdukcije. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali. zemljotresa na Zemlji. Južnoamerička.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. slabi zemljotresi. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. ostrvski i vulkanski lukovi. Naca. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. Afrička. duž zona podvlačenja. Javljaju se u svim okeanskim basenima. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. unese u dubinu Zemlje. Ploče srednje veličine su: Karibska. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. stvaranje planinskih pojaseva itd. Većina ploča. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. međutim.) i pripadaju tzv.

  16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču. Ugao subdukcije menja se sa dubinom. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. kada dolazi do sudara tj.). Sl. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. . verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. graben Rajne itd. Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. 11. pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). Položaj ploča na Zemlji.

obično je od 100 do 200 km. Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. U vulkanskom luku dominiraju andeziti. a od plutonskih stena granodioriti. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. ugla i brzine subdukcije. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. Okeanski rov je uska zona. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). dubine preko 10 km.12. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. Veličina. Sl. U . zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench).   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km.

bez njihove destrukcije ili narastanja. javljaju i aktivne kontinentalne margine. Transformni rased može biti i granica ploča. sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. uz složenu tektonsku aktivnost. Alpi. Tako su nastali Himalaji. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. Ural itd. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. odnosno turbiditni sedimenti. U njima se. Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. tj. u području bez tektonske aktivnosti. malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). Imaju izraženu morfologiju. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. . stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. pre sučeljavanja. Apalaške planine. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike).

sumpor. . ortoklas.1). SiO2. zlata. praznog prostora.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. grafit itd. samorodni bakar. zemljasti. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. kalcit. bez slobodnog. peska itd. bubrežasti agregati (Sl. Bubrežasti limonit Sl. bakra. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. Nastaju iz rastopa (magme). dijamant. One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. vlaknasti. CaCO3. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. glina. kada su nepravilnog oblika. ljuspasti. igličasti. koji su pravilnih formi (Sl. fizičkih osobina i strukture. srebra. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. prizmatični. Sl.2). Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. K2OxAl2O3x6 SiO2.1. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje. 2. ili amorfno.

Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. lagana kristalizacija i dovoljno prostora. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. mogu biti oštre i tupe. Ivica Rogalj Pljosan Sl. kvadratne. oblika romba i dr oblika romba i dr. četvorostrani i dr. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. ivice i rogljevi.4). kada su pljosni različitih oblika. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni. Svaka klasa sadrži sedam mogućih . Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. trougaone. pravougaone. osa simetrije i centar simetrije. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. Zavisno od položaja pljosni.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. Kristali se javljaju u prostim oblicima. 3. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. Pljosni mogu biti različitog oblika. složenog rombododekaedar.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

dijamantu.. To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl. na primer liskuna. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime.8). Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna. galenit (sulfid olova) itd. . Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. Ime je dobila po mineralu ugljenika. Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost.8. ispod 1 mm. Sl. Sl.7. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja).

Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti . kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl.oktaedarska cepljivost. Sl. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene . prizmatska cepljivost i sl. Staklasta sjajnost kvarca Sl. amfinoli.konstantne površine. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost. 9. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu.10). ona se i naziva po tim pljosnima . minerali sa neravnim površinama preloma. 10. 9. tj.). liskuni (Sl. hloriti i svilasta sjajnost.   25   Ø staklasta.tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. Mineral se može cepati i po više ravni . Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti. koju imaju vlaknasti minerali. Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama.

iverast. koji može biti različit i u okviru jednog minerala. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama . Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita. Mosova skala tvrdine . Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. koji nemaju cepljivost. preko savršene. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. zemljast. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Prelom može biti različit: ravan.11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl. kvarc.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. jasne. š koljkast. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. nesavršene do nejasne. Tvrdina minerala može se meriti. neravan. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. što je karakteristično kod anizotropnih minerala. Prelom imaju i amorfni minerali. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene. itd.11. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. što je u prirodi česta pojava. Karakterističan je za pojedine minerale. granati itd. Prelom minerala Osim cepljivosti. Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. katkad i značajan za determinaciju. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista.

a ako pliva ima manju gustinu. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). odnosno gušćih minerala. Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista.5 mada ima i znatno lakših. dok drugi toplotu propuštaju.za njih kažemo da su plastični. Ako mineral u tečnosti potone. kod . Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. gustina mu je ista ili približno ista. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. aerometar. Gustina minerala Gustina minerala. ako lebdi. kao i cepljivost. Toplotna provodljivost. gustina mu je veća od gustine tečnosti. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. itd. Ovu osobinu imaju minerali glina.5 . Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. U ovu grupu spada kvarc. zavisi od unutrašnje strukture minerala. 4 i 5 paraju se nožem. Određuje se različitim metodima (piknometar. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. halit (kuhinjska so). Ø minerali tvrdine 8. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . 9 i 10 seku staklo. Ø minerali tvrdine 3.). na primer liskuni.3. Gustina minerala kreće se od 2. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. Elastičnost.

odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. može se izračunati starost radioaktivnog minerala.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. Ovaj metod koristi se u geohronologiji. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala.hlađenja rastopa i kristalizacije. . miris i opip. Prilikom obrnutog procesa . i tek onda će početi da se dalje hladi. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet. ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. spadaju ukus. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala.koja se naziva latentna toplota kristalizacije. oksid gvožđa. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. koje zapažamo neposredno čulima.

12. crne je boje. . Izomorfizam (grčki: isti. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. Sl. Specifičan miris emituju gline. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). naročito pri udaru). desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. mirišu na beli luk. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. Minerali arsena. levo i dijamant. imaju mastan opip. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl).12). Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. bezbojan ili različito obojen. na primer. minerala. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. Grafit. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. azbest i dr. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. gorkoslanu silvin itd.

opala. kalceona. srebro zlato itd. topaz. kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. cink. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. karbonata itd. beril. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. Primeri magmatskih minerala su kvarc. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. feldspati. silikatnih minerala: olovo. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. liskuni i dr. vazduha.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali. snega. plagioklasi. koje nazivamo metamorfnim mineralima. bakar. dubine ili pod uticajem tople magme. višim ili nižim PT uslovima. . koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata.magme. svuda gde se hladila i kristalisala magma. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . granate. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. Pomenimo neke od njih: turmalin. ispod 5 km. vode. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih. liskune itd. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora.

13. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. Fe. Ca. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. Na. okside itd. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. karbonate. K. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. oko 100. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. kiseonika.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. 13) Sl. Mg itd. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate.

Krt je. kvarcmonconita. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra.14). metamorfno i hidrotermalno. Vlaknasti. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). zeleno. Veoma je osetljiv na pritiske. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. ametist. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. gorski kristal. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon.6 do 2. Kvarc se javlja u različitim bojama. olova. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm. Sl. bakra itd. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. zinka.7 gr/cm3. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. crni. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. ljubičasti. morion. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. Postaje magmatski. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. 14. karbonatima gradeći predivne druze. neravnog je preloma (Sl.. Tvrdine je. 7. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. gustine 2. Kristališe direktno iz magme. Nema cepljivost. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom.15). bezbojan i providan. Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. . Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. plavo.

krt. Školjkastog je preloma. 15. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja.5. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. gustine od 2. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca.6 gr/cm3. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost. fizičkih i optičkih karakteristika. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju. Feldspati su minerali velike tvrdine. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit).5 gr/cm3. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije.6. Tvrdine je od 5. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. kalija i natrija. S Sl. na prelomnim površinama smolaste. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. bliskih strukturnih.5. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. oko 1000C. dok se albit i anortit mešaju neograničeno. ortoklas i plagioklase. grozdastim i jedrim masama. Bezbojni su do beli. prosti ili složeni. .4 do 2.5 i 2. (ortoklas).5 do 6.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. u tanjim pločicama providni. Sjajnosti je staklaste. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. gustine između 2. Najčešće se javljaju kao blizanaci. masne. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama. Grade oko 60% magmatskih. između 6 . uglavnom na niskim temperaturama. staklaste sjajnosti.

Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. kvarcmonocita. anortita. sijenita. Sl. granodiorita. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. Najčešće je bele boje. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit).16). albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. Nastaje magmatski i metamorfno. Kristali albita . granita.17). sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. 16. biotitom. Pod uticajem toplih. Sl. kaolinit. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima. turmalinom itd. kada je udružen sa muskovitom. aplita i pegmatita. Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima.   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. 17. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. ponekad i u krupnim. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. CaOxAl2O3x2SiO2. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl.

Bezbojan je i u tankim listićima providan. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. bitovnit i anortit (Sl. granita i granitoida. U ovu grupu spadaju labrador. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). peščara. 18. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. 8 gr/cm3. Sl. Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. gnajseva i mikašista.5. Za stvaranje liskuna neophodna je voda. 19. Kristališu monoklinično. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj. Tvrdine oko 2. Savršene su cepljivosti. Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni. gustine od 2. metamorfnih stena. ljuspice su veoma elastične. u liskama do pločastim oblicima.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. S Sl. sedimentnih stena. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena.19). Muskovit . Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit.7 do 2. Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl.

granite. rečni tokovi. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. U prisustvu vode. kvarcmonconite. najvećim delom za pravljenje maltera. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. peščara. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. Često je udružen sa biotitom. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. kvarcdiorite. Biotit Biotit. Sl. Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka.20). koji su kratko transportovani i brzo taloženi. pustinje itd. vodenoj. Boje je tamnomrke do crne (Sl. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. aridna područja. . 20. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama. mikašista. Pri metamorfnim procesima. za raliku od muskovita. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. amfibolita. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita).   36   Muskovit postaje magmatski. kornita. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. granodiorite. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. jezera mora ili kontinentalnoj. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. preko raznih nijansi zelene. Sl. bazalta. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. bronzit (Sl. Sl.27). Transformiše se u amfibole bez aluminije. gabrova. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena.2 do 4 gr/cm3. Među njima najvažniji su diopsid. Nastaju magmatski i metamorfno. Staklastog do smolastog sjaja. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. Nastaje magmatski i metamorfno.26) i hipersten. Boje je svetlozelene. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. Pirokseni su bele boje. augit i alkalni pirokseni. zelene. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. andezita. gustine 3. Augit . 26. aktinolit. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. 27.   40   5 – 6. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. opal i okside gvožđa. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. do crne. U rombične piroksene spadaju enstatit. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. ultrabazičnih stena itd. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni.

Javlja se u fibroznim agregatima.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. Aktinolit je hidratisani magnezijsko . . Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. Amfiboli Amfiboli su Ca.gvožđeviti silikat. Mg. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. pri niskim pritiscima i temperaturama. Boje su zelene. tamno zelene do crne. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. Sl. Pomenućemo tremolit.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. gustine 3 do 3. Nastaju magmatski i metamorfno. Fe alumosilikati sa vodom. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena. beo ili siv. kao i metamorfnih stena. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat.. Bitan je mineral u kiselim. granodiorita. 28.28) . aktinolit i hornblendu. tvrdine od 5 do 6. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. amfibolita. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. kod magmatskih stena. intermedijarnim i bazičnim stenama. Fizičke osobine su slične augitu. izgrađenu od hornblende.29).5 gr/cm3 . Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko .5 . kristalima. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. staklaste do smolaste sjajnosti. pre svega natriju po čemu su i dobili ime. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći.6. boje zelene do tamno zelene (Sl. kvarcmonconita. igličastim kristalima. Javljaju se u stubičastim. Nastaje magmatski i metamorfno. diorita itd. Staklaste sjajnosti. U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit). tvrdine 5. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne. Bezbojan je. Savršene cepljivosti.

Olivini su nestabilni minerali. Ca. tamnozelene do crne boje (Sl.3 gr/cm3. Sjajnosti su staklaste. limonit. Na niskim temperaturama. epidot. gustine od 3. Bele su svetlozelene. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit). Raspadanjem serpentina.2 do 4. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin.30) Sl. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. Vrlo su slabe cepljivosti. 29. ređe talk i azbest. opal. ali nikada sa alkalijama. Fe. maslinastozelene. minerale glina itd. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). na prelomnim površinama masne.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. . Al.5 . Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. 30. Sl.7. tvrdine 6.

Nastaje kontaktno metamorfno termalnom . često se koncentriše u nanosima.32). katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti.1 gr/cm3.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično. Boje je bele ružičaste do zelene. savršene cepljivosti. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. 32.2 gr/cm3. tvrdine na raznim pljosnima. Javlja se u stubičastim kristalima. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. izduženim.33). tvrdine od 6 do 7. gustine 3. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti.31). od od 4 do 7. Javlja se u tabličastim. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. Tvrdine oko 7. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. Disten.6 gr/cm3. Boje je bele. Sl. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl. 31. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. gustine oko 3. Sl. retko kontakno metamorfno.5 do 3. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. gustine 3. ž ute do svetlozelene.

gvožđa i kalcijuma. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit. Kristališu teseralno. crvene do crne (Sl. Velike su tvrdine: 6. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. Nemaju cepljivost. gustine 3. granitskih magmi.5 do 4 gr/cm3. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. Calcijski granati. Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. sreću se i u magmatskim stenama. često u lepim.5 . U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima. 33.34) . zelene. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe . Neki od njih sadrže mangan i hrom. najčešće kiselog sastava (granita). ili pegmatitima (almandin). grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. peridotitima (pirop).   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom.5. Zavisno od sastava boja im varira od žute.7. S Sl.

35). često se javlja i u jedrim. Boje je plave do plavozelene. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. mamgnezijsko. Pri površinskom raspadanju je otporan. granitima.2 gr/cm3. Boje je svetlosive. Savršene je cepljivosti. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama. hornblende. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. jedrim agregatima. 35. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. gustine 2. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim. Sl. plave do ružičaste (Sl. tvrdine 7. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma.5. gustine oko 3. granata. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. Sjajnosti su staklaste. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot. Kristalliše rombično. katkad veoma krupnim. Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. kristalima. međutim. Zeleni . gvožđeviti alumo silikati sa vodom.5 – 8.6 do 2.36). Od primesa može biti. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. tvrdine 6.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma.9 gr/cm3(Sl. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat. .35).

S S Sl. Spada u grupu otpornih minerala. alkalija i OH grupe.1 gr/cm3. S Sl. preko zelene. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama.37). 37. (Sl.5. Javlja se u trigonalnim. Turmalin . Velike je tvrdine 7-7. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. ponekad veličine i preko 10 cm. gustine. koja varira od bezbojne. 3 do 3. 36. Postaje pegmatitski. izduženim kristalima. žutomrke do crne.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava. Nema cepljivost. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. Prema raspadanju je otporan.

u skarnovima (Kopaonik). Sl. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. mada može biti i metalno siv do crn.5. Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3. Sl. Postaje magmatski. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. olivini. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je. posebno zemljišta. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. Raspadanjem prelazi u limonit.krv). tvrdine oko 6. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. Hematit . Ogreb mu je uvek crven. kontaktno metamorfno. transformacijom minerala koji sadrže gvođe. crnog ogreba. pirokseni.5 . Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. 39. amfiboli. Tvrdine 5. Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. Crne je boje.2 gr/cm3. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima.38). hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma. hematit i limonit. magnetičan (Sl. 38.6.39). Kristališe teseralno. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima. metalične sjajnosti. liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim. U površinskim uslovima. gustine 5. Nastaje magmatski. Metalne sjajnosti. bez cepljivosti. Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina.

bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl. Preloma je neravnog.3 gr/cm3.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O.40. katkad u lepim oblicima (Sl. bez cepljivosti. Korund je oksid aluminijuma. gvožđem i magnezijom. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl. 9. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra. koncentrišu se u nanosima. Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama.7 do 4. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. olova i cinka. zlata. Sl.41). staklaste sjajnosti.40). Al2O3. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. Pri raspadanju su otporni. gustine oko 4 gr/cm3. Tvrdine je od 2 do 4. Amorfan je javlja se u skramama. prevlakama. Kristališe trigonalno. korund i boksite. zemnoalkalijama. Korund . gustine 2. 41.

Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. zelen. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3). amfibolima. .42).5. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. Karbonati Sl. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. zbog karakteristične crvene boje.44). (Sl. tvrdine 3. plagioklasima.9 gr/cm3. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. Boje je bele (Sl. gustine oko 2. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. Sl.43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika.4 gr/cm3. Mogu nastati i hidrotermalno. crven. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. liskunima itd. Može biti ružičast. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. gustine 2. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. 43. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala.7 do 2. gde ulazi u sastav ljuštura ž ivotinja ili biljaka. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. biogeno.5-4. i mermera. džipsit. Kristališe romboedarski. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom.6 gr/cm3. hidrargirit. Tvrdine 3. laporaca. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. 42. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. Tvrdine su oko 2. 2. gustine. po čemu se razlikuje od kalcita.

5 do 4 gr/cm3. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. Boje je bele. MgCO3. Siderit . Cu itd. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl.5. gustine od 3 do 3. javlja se u sitnozrnim. 44. ili sedimentno. Stvara se i sedimentno. tj. Tvrdine 4. žute do mrke boje (Sl. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa.5 gr/cm3. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata.   50   Postaje na razne načine. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe. gustine 3. Pb. žični magnezit) ili slojeve. Zn. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. 45. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. 46. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. Tvrdine je 3. Sl. FeCO3. 45).5 do 4. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina.46). olivina uz prisustvo CO2. S Sl. Sl.

Ponekad gradi ž ice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda. Beo je ili providan do bezbojan. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. Anhidrit je sulfat kalcijuma. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. sa lepim staklastim sjajem (Sl. Savršene cepljivosti.   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. bez vode. najčešće isparavanjem. Sl. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. U stenama su manje zastupljeni od karbonata. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova.3 gr/cm3.47). gutine 2. . Najčešće se stvara u sonim ležištima. Manje su zastupljeni od karbonata. CaSO4x2H2O. 47. Primanjem vode prelazi u gips. Gips. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. u pustinjskim oblastima (Sl. 2. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. 48. CaSO4. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Male je tvrdine. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad.3 gr/cm3 . bele boje i sedefastog sjaja.48). cinka i bakra. Gips Sl. Tvrdine je 3. Savršene je cepljivosti. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. gustine 2. Kristališe monoklinično. u morskoj sredini.

ružičasta ili zelena. 49). ređe kao produkt vulkanskih eskalacija.5 gustine 5 3 gr/cm . Pirit je po sastavu je FeS2. retko javljaju kao petrogeni minerali. bez cepljivosti. bela. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine. 49. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. Sl. bezbojna. a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. Tvrdine 2.6. 50. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. Halit je kuhinjska so.50) ili zrnastim masama i agregatima.2 gr/cm3. magmatski.   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. Slanog je. Savršene je cepljivosti. Nastaje kao mineral sonih ležišta. bisulfid gvožđa. gustin 2. Pomenućemo samo halit . sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. U stenama se najčešće javlja pirit. po sastavu natrijum hlorid (NaCl). U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl. Obično nije čist. staklaste sjajnosti. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . naročito među metaličnim mineralima. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. metalne sjajnosti. Pirit . Halit. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. Boje je mesinganožute.

U stenama je takođe mali broj minerala .elemenata koji su bitni sastojci stena. Sl. Crne je boje (Sl. Metalnog sjaja. savršene cepljivosti. Izotropan. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. 52). Sl. Grafit . Savršena cepljivost.2 gr/cm3. pri dodiru prlja prste. 52. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje. gustine 3.5 gr/cm3. Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. male tvrdine. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. 1-2. Ima važnu primenu kao dragi kamen. gustine 2. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno. U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. Primarno se javlja kao magmatski mineral.51). ugljenik i sumpor. 51. ljuspastim agregatima ili gustim masama.

53. bakra. od 1. cinka itd.5 do 2. olova.   54   Sumpor Samorodni sumpor. Boje je ž ute (Sl. Sl. prevlakama ili zemljastim masama. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala.53). Krt je. gustine oko2. Velike mase mogu se razviti organogeno.5. Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. male tvrdine. Sumpor .

andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. oksidi. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. Monomineralna stena. hidroksidi.1. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. Sl.2). U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. U ovu grupu spadaju granit. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. Različitog su hemijskog sastava: silikati. eklogit itd. andezit. nevezana (pesak) ili plastična (glina).2. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. Zemljina kora. peščar. Sl.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. Rudno ležište . karbonati. Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. dunit od olivina. kvarcit od kvarca itd. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl. Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita. Stena može biti čvrsta (granit).1). mermer (levo) i polimineralna stena.

FeO. hloride. Magma Magma je zagrejani. olova. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. fizičko mehaničkim svojstvima itd. MnO. H2S. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl.3). Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. magme su vlažne. CaO. TiO2. zatim CO2. određuje se mineralni sastav stena.). U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. iznad oko 5%. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). izotopska starost itd. dijamanta itd. U lako isparljive komponente spadaju voda. teksturna i strukturna svojstva. HF. Sve stene se dele na: magmatske. tj. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. Cr2O3 i dr. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. K2O. Kad god je moguće. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra. u gasovitom ili tečnom stanju. sedimentne i metamorfne. Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. fluidalni rastop silikatnog sastava. smeštaja. Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. odnos prema okolnim stenama itd. manje viskozne. Al2O3. Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. HCl. SO3. Na2O. H2O (najvažnija). Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. promena. više pokretljive. . Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. gipsa. MgO. fluoride teških metala i dr. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. P2O5. SO2. olova i cinka.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja.

Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne. 4. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena. antiklinale. fumarole. Magme bogate vodom. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. tektonskih zona. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. tj. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije .   57   Eskalacije. SO3. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. Sl. Sl. SO2. HF itd. HCl. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. hidrotermalnih rastvora. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme.4). sinklinale ili duž raseda.3. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. dubine na kojoj se magma nalazi. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak.

pokretljive. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Oblici magmatskih tela . Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. stresom. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. Sl. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. Viskozitet zavisi od temperature. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar. 5. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. tj. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne.

kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Ø arealne. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika. 6. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. viskoziteta magme. Ø linearne.). kao na primer Vezuv u Italiji. Erupcije lava delimo na: Ø centralne.. Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. Rumunija . Sl. Stubasto lučenje. kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana).6). Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju. tipa dovodnog kanala itd. Lece kod Medveđe itd. Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra.

Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. Sl. 8. Kopaonik . Karakteristično je za izlivne stene i pliće. 7. voda. Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. Kuglasto lučenje. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova.7).   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. periferne delove intruzija. Paralelopipedsko lučenje. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. Kuglasto lučenje je retko (Sl. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža.8). S Sl. sneg. kuglasto lučenje je jasnije. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija.

U drugoj. mlađoj fazi. pravilnost. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. 9.). na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. za njegovu obradu (izradu kocki. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. spomenika. tj. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. ivičnjaka. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. Krupni. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. kada se lava izlije na površinu. oblaganje itd. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena.9). Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu.   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju.

Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak).   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture. dijabaza i spilita. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl. Mandolasta tekstura .10). 10. amfiboli. pirokseni. Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. 12. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. Ako je mehura u steni preko 20% vol. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. hlađenja magme. i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. 1 1. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima. orijentisani su u pravcu tečenja lave. Pritkasti i ljuspasti minerali.12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. Posledica je procesa kristalizacije minerala. hloritom. Mikroliti. Sl. zeolitima i kalcedonom. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl. Sl.11) S l .

sadržaju SiO2. tj. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. hromit itd. koji grade do 5% vol. Ø žične i Ø izlivne . magnetit. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. minerali se dele na: Ø primarne minerale. sfen. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. Ø bazične stene.). koji određuju vrstu stene (kvarc. sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. sa 52 . koja je kasnije dopunjavana (Sl.). Ø sporedne ili akcesorne minerale. alkalnni feldspat u granitu. koji su nastali u toku stvaranja stene. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch. Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena. cirkon. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena.66% SiO2.   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. dejstvom hidrotermalnih rastvora. stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit. Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne. sa 45 . davne 1890 godine. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata.13).52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. atmosferilija itd.

vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. prema mestu stvaranja. alklnog feldspata i bojenih minerala. Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). Izgrađena je od kvarca. zbog čega imaju porfirsku strukturu. koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu. koja pripada kiselim magmatskim stenama. Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. načinu pojavljivanja. retko. Sl. u okolne stene. Izlivne. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita.   64   Dubinske magmatske stene. obično duž pukotina lučenja ili. . Grade batolite lakolite itd. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. 13.

Ø grupa sijenita. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. kvarc i feldspate. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. bitovnita i bojenog minerala. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca.   65   Ø grupu kvarcmonconita. Kao i grupa granita spada u kisele stene. Takođe spada u kisele stene. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende. Ø grupa diorita. Ø grupa granodiorita. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. izgrađena je od kvarca. u kojoj su bitni minerali kvarc. Najčešći su dvoliskunski graniti. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. Ø grupa kvarcdiorita. koja ne sadrži salske minerale. sa muskovitom i biotitom (Sl. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. . Ø grupu monconita. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti.14). Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. olivina i piroksena. labradora. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. amfibolski granit itd. alkalni amfiboli i pirokseni. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. bez slobodnog kvarca. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. dvoliskunski granit. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. izgrađena je od kvarca. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. mikroklina).zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. intermedijarni plagioklas. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . muskovitski granit. retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. nema kvarca i Ø grupu peridotita.

za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. Granitski grus. stepenica.15) Sl. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. najčešće kaolinit. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. teksture su masivne. Od granita se prave kocke za puteve.   66   Sl. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. kamen za gradnju ivičnjaka.14. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni. U . Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju. Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. itd. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. kod Vršca. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. grus. 15. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit. (Sl. Ceru.

Boje su bele. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. Svaki granitski pluton ima žične pratioce. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. . Javljaju se u žicama. Sl. granit. debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara.16). Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. zrnaste strukture. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. Raspadanje kao kod granita. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. Apliti Apliti su takođe žične stene. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. mikroklina ili albita. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. ako je bio prisutan. ortoklasa. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. najviše. koja podseća na pesak. obično oko 0. pola metra. Ž ice su debljine od nekoliko santimetara do. 16. sitnozrne. Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. Nemaju ekonomskog značaja.   67   masi. na Bukulji. ponekad svetlosive. na Staroj planini itd.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. kod Vršca.

Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. spodumena. 17. molibdena itd. U Africi. gore desno. topaza. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. pomenute. Ceru itd. na Bukulji. epidot itd. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. Sl. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. berila. na primer. kvarca itd.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti.17). muskovita. Kopaoniku. minerali kalaja. kasiterit. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. Obično su krupnozrne stene. Vidojevici Željinu. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće. biotita. . berila.Žica pegmatita sa kristalom berila. uz sve granitske masive. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. turmalina. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. Boranji itd. Bukulji. nađeni su berili dužine preko 2 m. Ceru.

Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. često i sa hidroksidom gvožđa . bez fenokristala. izgrađene od fenokristala kvarca. Sl. Strukture su porfirske. bimštajn. sfena.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. U ovim stenama umesto sanidina. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. blizu Sicilije. neiskristalisala lava) crna. hlorita. neiskristalisale stene. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. kada stenu nazivamo albitskim riolitom. epidota. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. ružičaste (Sl. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. sanidina i bojenih minerala. kalcita. pehštajn. Riolit. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. Boje su sivo-bele. 18. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. izgrađeni od fenokristala kvarca. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. tamnosiva i crvenkasto-mrka.18). Među njima razlikujemo obsidijan. kao fenokristal može se javiti albit. Strukture su porfirske. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. gde su veoma rasprostranjene. coisita. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala.

veličina zrna kao kod granita. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon.   70   Boje su zelene. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. škriljave. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. najčešće biotita ili hornblende. u paleozoiku. podjednake količine alkalnog feldspata. Strukture su zrnaste. često šupljikave i mandolaste. Sl. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl.Ima ih u Istočnoj Srbiji. katkad zelenosive i crvenkaste. zatim planparalelne. Kvarckeratofir. kod Prijepolja itd.19. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. lakoliti. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. retko kuglaste itd. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. štokovi. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje. šliraste. Teksture su masivne.19). .20). retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije. kod Sene. apatit i sfen Teksture su masivne. Javljaju se kao batoliti. Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. trijasu i juri. krupnih dimenzija.

kupama. gde je polifazno utiskivan.21) Osim sanidina kao fenokristali. hornblenda ili augit.   71   Sl. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Cer Kvarcmonconiti su. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. ivičnjaka. Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. . intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). apatit i cirkon. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. na Kotleniku. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. biotit. izlivima. Upotrebljava se za izradu kocki. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama.20. naročito ako je povoljno lučen. hipokristalasta i staklasta. Srbovcu. srednjeg i sitnog zrna. oko Trepče. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. (Sl. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. Fruškoj gori itd. Zvečana i Sokolice. veličine i do 10 cm. kao i graniti. javljaju se kvarc. južnom Kopaoniku. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. ploča. Kvarcmonconit.

GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. cirkon. hlorit. krupnih fenokristala sanidina. monokliničnog piroksena (Sl. Kvarclatit. ortit.   72   Sl. hornblende. pa se. apatit itd. Lako podležu raspadanju. uglavnom koriste za nasipanje puteva. po obodu masiva. teško obrađuju. epidot. 21.22). a od sekundarnih sericit. kalcit. . limonit i drugi. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. Uz ove stene. pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. ako su sveži. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. izgrađene od kvarca. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture.

kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. hlorit. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. ortit. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Kopaoniku. Zbog svojih dobrih . kao i graniti. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija).22. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. Besnoj Kobili itd. Po mineralnom sastavu. Željinu. epidot. Surdulici. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. a od sekundarnih sericit.   73   Sl. Granodiorit. i bojenog minerala. izgrađene od kvarca. uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. kalcit. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. Od sporednih minerala sreću se sfen. Ove stene su. hornblende. limonit i drugi. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. biotita i augita (Sl. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene.23). apatit itd. Gorjanu. cirkon. Granodioriti su česte stene. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita.

23. intermedijarni plagioklasi (oligoklas. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. Kao fenokristali javljaju se: kvarc. za tucanik itd. biotit. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen. ivičnjaka. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. amfibolski dacit itd. . starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. Upotrebljavaju se za izradu kocki. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. andezin) i bojeni minerali. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. Kvarcdiorit. Boranje. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Besne Kobile itd.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. Ime su dobili po Daciji. Boje su različite. uglavnom sive do mrke. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. Sl. hornblenda. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. ploča. biotitski dacit.

kod Slavkovice (Sl.24). Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. kada je nepovoljan za eksploataciju. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. To su svetlosive. apatit. koji određuju varijetet stene (Sl. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. bankovito.24. najčešće hornblende. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. Teksture masivne. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Krupnoća zrna varira. kao i tucanik. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca. na zapadnim padinama Kopaonika. zatim biotita i augita. ponekad i kuglasto. sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. titanit i cirkon. kvarcmonconita. Primena sijenita ista kao i kod granita. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen). retko albita i bojenog minerala. granita. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice.25). kao kod granita. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita. Najveći kamenolomi su u Slavkovici. Kadinoj Luci. Zagrađu. . Strukture su zrnaste.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. Sl. ortoklasa ili mikroklina. ivičnjaka. lomljeni kamen itd.

Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. Sijenit. sivkastobele do bele boje. Sl.   76   Sl. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. Brestovačka banja . Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. albitski trahit.26). Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita. Boje su sive. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas.25. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. 26. izgrađena samo od sanidina. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji.

Sl. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. trijasu i juri.26). a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. u paleozoiku. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. izgrađeni od fenokristala albita. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. manjih pojava. najčešće hipidiomorfno zrnaste. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. ima i nekoliko drugih. hornblende. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. Valja Strž . kalcita itd. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. Strukture su porfirske. hlorita i relikata bojenih minerala. retko piroksena i bez slobodnog kvarca. Izlivane su pre kenozoika. Po sastavu. izlivne stene sijenita sa primarnom. sericita. Strukture su zrnaste. epidota. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. Monconit. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina).27. magnetit i sfen. i bojenih minerala.   77   Keratofiri su submarinske. najčešće piroksena. ponekad i porfiroidne. biotita. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl.

raspadanje i grus kao kod granita. retko staklastoj osnovnoj masi. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. biotitski diorit itd.28. biotita i hiperstena(Sl. Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. na Zlotu (Sl. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende.29). U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. Strukture su porfirske. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. Sl. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. Strukture su zrnaste. magnetit. i bojenih minerala: biotita. zelene. Tekstura stene uglavnom masivna.28) i na Fruškoj Gori. izgrađene od fenokristala sanidina. sfen i ponekad cirkon. augita. hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. ponekad i tamnozelene boje. sivozelene. masivne teksture. ponekad i porfiroidne. Lučenje i . hiperstenski diorit. u Istočnoj Srbiji. To su stene tamnosive. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni.

Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. skupštine. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. kvarcmonconita i granodiorita. stepenište na Kalemegdanu. sa malom količinom alkalnog feldspata. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita. masivne teksture. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita. Kersantita ima u Ripnju (Sl. andezina i biotita. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. . Dioriti su u Srbiji retke stene. Diorit. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita. retko gradi manje mase. Boje je tamno zelene do sivozelene. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju. Strukture je zrnaste.   79   način pojavljivanja kao kod granita.29. deo hotela Moskva. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. fontane itd. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. zbog čega je ovde prikazujemo.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. Lučenje i način pojavljivanja. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Sl. bogata biotitom.

Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. Javljaju se kao veliki izlivi. Bor i Majdanpek. javljaju se olovo. idiomorfnim. na Rudniku. arsen. fenokristalima hornblende. hiperstena. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. u Zapadnoj Srbiji. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene.31). Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita.Kersantit. Ako su sveži. živa itd. oglavnom oksidacijom. Andezita ima i u okolini Trepče. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. cink srebro. Strukture su porfirske.   80   Sl. biotita augita. 30. Osim pomenutog bakra. sivozelene do sivocrvene. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. koje pri raspadanju. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. Andeziti su masivne teksture. Ljubovije. postaju sivožute. andezina i bojenih minerala hornblende. antimon. Andeziti se javljaju sa krupnim. . veličine i preko 10 cm. piroksena i biotita. boje tamnosive. tamnozelene ili sivozelene boje. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. Kopaoniku itd.

Teksture su masivne. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. labradora. javljaju se i rombični pirokseni. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena.   81   Sl. bankovitog do nepravilnog. To su stene zelenosive. Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled.32). srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. Takvih pojava ima na Zlatiboru. bitovnita i monokliničnog piroksena. Zrnaste su strukture. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica. tamnozelene. . sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. najčešće dijalaga. olivini itd. Andezit. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. lučenja pločastog. Priboja i itd. pojava se naziva labradorizacija. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. magnezijumom i gvožđem. kod Bogutovačke Banje. zelene ponekad i crne boje.31. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. ponekad trakaste i planparalelne. Maljenu.

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, č esto afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

  85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. Ø harcburgite. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. Peridotiti. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. aluminijom. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. Ø lerzolite. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. feldspatoide i kvarc. izgrađene od olivina. Peridotiti ne sadrže feldspate.36). pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini. Ø verlite. . iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima. rombičnog i monokliničnog piroksena. platine. siromašne silicijom. Sl. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to č vrste.36. hroma. izgrađene samo od olivina. monoklinični i rombični pirokseni. retko hotnblenda i biotit (Sl. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač.

posebno azbesta. Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. 37.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. zavisno od sastava i stepena svežine. na Kopaoniku. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita.38). Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. pehštajn i perlite. Golešu itd. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. Boje su različite. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. . u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. Sl. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. talka i magnezita (Sl. tamnozelenu pa čak i crnu boju. Obično su serpentinisani. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. na Zlatiboru itd.37) koji ponekad grade i rudna ležišta. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena.

crvene i zelene. U grupu perlita spadaju i plovućci. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po č emu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja.   . U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. Sl. Perliti i plovućci. mrke. U tankim presecima je prozračan. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Vulkansko staklo. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Na tankim ivicama je prozračan. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. prirodno nabubrela vulkanska stakla. gume i boja. toplotnom i mehaničkom izolacijom. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. Lipari. do 30 puta. 38. u pehštajnu je može biti i do 10 %. Imaju primenu i u industriji hartije. Boje su različite: tamnosive. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode.

očvršćavanje. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. bogatih vodom. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. promeni u temperaturi. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene.25oC. Ø transport. Zemljina kora. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. . pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. Ø delovanje talasa duž obala. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. Ø rastom korenja biljaka. površinskom raspadanju. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Površinsko raspadanje može biti fizičko. abrazija. do oko 100oC.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih. bez humusa i vegetacije. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. radu vode i vetra podležu tzv. ledom ili gravitacijom. i pri relativno malim pritiscima. Iako su različiti. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. Stvaraju se na temperaturama od oko . međutim. atmosferilija. Prenos se najčešće vrši vodom. vetrom. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. sedimentnih i metamorfnih stena. Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. Fizičko raspadanje stena. a hemijsko u pokrivenim terenima. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera.

temperatirna razlika je znatno viša. Prelaskom anhidrita u gips. morfologije terena. uz ostale procese. Kolebanje dnevnih temperatura. nadmorske visine.9). U Africi. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena. morfologije terena. klime. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). kada se hlade. nadmorske visine. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. u pustinjskim predelima. tj. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. klime. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. pokrivenosti vegetacijom.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. debljine humusnog sloja itd. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C.. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. . bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. u stenama ugrađenim u različite objekte. pokrivenosti vegetacijom. debljine humusnog pokrivača itd.

abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije. I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Delovanjem talasa duž obala. u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl. Sl.39.   90   Sl. kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb.40). Rad morskih talasa.40. abrazija . Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%.

tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. jer ove čestice lebde u vodi. klaste finog zrna. Mogu biti veoma daleko transportovane. Ø sitniju frakciju. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. planinski potoci i reke. majdana kamena. Sl. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. Ø prašinu i mulj. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. puteva. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature.41). tj. koje nose sporog toka. delimično do potpuno zaobljenu. tunela. mostova. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. š ljunak pesak. koju nose reke srednje brzine toka. brana. 41. Regioni sa nivalnom klimom . narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena.

  92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari.42). Voda teče po površini terena. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno. Fizičko raspadanje je intenzivno. osim povremeno.. Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. hemisko podređeno. Sl. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. 43). 42. Regioni sa aridnom klimom . humusni pokrivač mali ili odsutan. 43. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. vegetacija je slaba. U ovim oblastima nema tekuće vode. Sl. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl.

humidni uslovi. zbog bipolariteta molekula. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. kiseonika. granitoidima i granitima. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. njene kiselosti. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. pesak. feldspata itd.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. sadržaja ugljene kiseline. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. liskuni. kao što je pomenuto. hlora itd. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. kiseonika. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. kristališu na visokim temperaturama. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. tj. Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. vetra. Iako su slabe. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. granati itd. vode.   . takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. šljunak. Voda je. raznih kiselina. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). Olivini i pirokseni. veoma je stabilan. bez alumijske amfibole. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. kamena so. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. Rastvorljivost minerala je različita. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. peridotita i gabra. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. hlorite. kod karbonata. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. gasova i organske materije. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. Kompaktna i uglačana stenska masa. kvarc.

Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. na nekima od njih. kuglastog oblika. č esto biva donešen u mora. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. ljuspičastog i pločastog oblika. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. oblika i veličine komada stena i minrala. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava. . ima glečera. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. vodom. lakše manje specifične težine. javlja se u gornjem toku brzih reka. Na svom putu glečer po dnu i bočno. Kod snažnih vetrova. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. Transport zavisi od specifične gustine. površinskog i hemijskog raspadanja. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. gde i danas. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. vetrom i ledom u nova. planinskim potocima i bujicama. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. Po zaustavljanju tj. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. Krupnozrni materijal. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. sitniji komadi i i glinovita frakcija. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). strujanja. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom.   94   Transport i sedimentacija Nakon. Nisu klasirani po krupnoći. stapanju glečera. šljunak. Materijal srednjeg zrna. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. iznad preko 3000 m. najviše nekoliko metara na dan. blokovi stena. zajedno se talože blokovi stena. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. Transport glečerom je spor.

Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. Ø isparavanjem rastvarača.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. vode. mali. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. Kao jonski rastvori. karbonati. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih č estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura. aluminijum. promene vrednosti pH. gvožđe. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. magnezijum a kao koloidi. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. natrijum kalcijum. sulfati putuju kalijum. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. silicijum. gips i anhidrit. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. u obliku hidroksida. Sulfati kalcijuma. Na i K sulfati i sl. Ova jedinjenja (NaCl . zatim KCl. Ako vode sadrže CO2. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. hidroksidi.halit. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju.

Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. poluuglasta (subuglasta). Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta). cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. itd. Na primer.44). Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. poluzaobljena (subzaobljena). uzajamne odnose sastojaka. kristalaste. Sl. kod nekih glina nema transporta. Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos.obrazuju se direktno pri taložennju. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. način vezivanja zrna i ispunjenost prostora.   96   manje zapremine sedimenta. 44. Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. . ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. tj. Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. amorfne i organogene. kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze . kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija.

od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata. i Ø pelitske (finozrne klastične strukture).45.05 mm.45). Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste.005 i 0. . i u steni može biti različito zastupljen.05 i 2 mm. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena. gde spada pesak. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala.005 mm. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0. laporoviti i gvožđeviti. Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla. silicijski. Sl. glinoviti. gde spadaju gline. sa veličinom zrna ispod 0. gde spada prašina.

47. gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena.47). Sl. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima.46. Dimenzije tih tvorevina su različite.   98   Sl.48) čiji vrsta. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl. . fosfatnih. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene. Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih.

Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. ploče debljine 5-50 mm. Prema debljini sloja razlikujemo.48.   99   Sl. slojeve debljine 5-60 cm. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora. Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju. banke debljine 60-200 cm. Boljetinska reka .49. Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. Sl. liske debljine ispod 5 mm.49). Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. Slojevi mezozojskih krečnjaka.

Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta. vulkanoklastične stene. priobalnih i lagunskih sedimenata. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. 50.50): Ø klastične sedimentne stene. Sl. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi. Podela sedimentnih stena .   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati. č esta je kod eolskih.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl. ali poreklo materijala vulkansko. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. mehaničke sedimente. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama.

51. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore. Ø psamite. gde spada prašina i alevrolit.05 mm. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene. krupnoće zrna ispod 0. šljunak i konglomerat. Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. krupnoće zrna između 0.05-2 mm. Vulkanski pepeo Sl. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena. prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika. jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja.005 mm. breče i tufovi . Ø alevrite. 51). nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. krupnoće zrna od 0. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. gde pripada glina. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm. Ø pelite. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati. one će biti prvo prikazane.005-0. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar.

25 mm. (Sl.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Najkrupniji fragmenti. međutim. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana. vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja.52). Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela. 52. Vulkanska breča.53).   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. . Često se. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. Sl. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. Lapili. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. pesak. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru.

Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. rastresita peskovita masa (stena). dole levo detalj stene. Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. Naslage tufa u Grškoj (Santorini). Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. kako ih uobičajeno nazivamo. itd. kvarclatitski tuf. Nošen vetrom. vodom može otići vrlo daleko. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela.54). 53. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana.   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. riolitski tuf. Vrlo se često. . 54. Sl. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave.Vulkanski aglomerat. Obično se javljaju u slojevima. na primer: andezitski tuf.meka. međutim.

Veličina odlomaka je veća od 2 mm. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. Stvaranje drobine. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. tufova i tufita veoma su česte. drobinu i šljunak i vezane. zatim u industriji cementa. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. Alpi. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva. Alterisani tufovi. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. olovki. industriji guma. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. zatim na Radanu (područje Leca). u Ibarskoj dolini. sapuna.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. mada se može naći kod svih stena. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. hartije itd. za proizvodnju insekticida. Pojave vulkanskih breča. od Ušća na severu do Zvečana. aglomerata. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. šljunkom. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. Slovenija . Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. peskom. Sl. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu. na planini Rogozni. boja. U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. od 30 -90%.55. na Rudniku.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri č emu transport nije dug.

nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. Arilje Ø vulkanske. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL.56). kod raznih vrsta intruzija i dr. 56. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom. osim fragmenata stena. (o kojima je bilo reči). Ø tektonske. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. Prema mestu postanka. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. . Ø obalske. Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. Tektonska breča. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. U brečama se. breče delimo na: Ø padinske. Sl. Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva.

naročito za dekorativne svrhe. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). vrlo dobro vezana. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl.1 m i 25 mm. Morača .   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. naročito ako su lepih boja. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). vaza itd. Materijal od 0. serpentinske. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju. Šljunak. pribora za pisanje. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. Najkrupnije fragmente. serpentinske i krečnjačke breče. dolomitske. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. Sl. heterogene itd. 57. šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan š ljunak između 2 mm i 10 mm. pepeljara. Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0. Najviše se cene dobro cementovane mermerne.1m do 1 m nazivamo krupicama. mermerne. u prečniku nazivamo blokovima. koturaste i druge valutice.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. To je mermerna breča. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. preko 1 m. zbog č ega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste. jajaste. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu. Brečama se oblažu stepeništa. kamini i dr.

Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. Savi. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera. Kopneni se stvaraju radom reka. lednika i vulkana. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. (gore levou krštena slojevitost) . Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. šareni. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. vetra. Istočna Srbija. Dunavu. Mogu biti beli. jezerski i marinski. Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Drini itd. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. silicijskog. 58. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. naročito glinovitih primesa.Konglomerat.58). Moravi. laporovitog itd. sivi. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. Šljunak je heterogenog sastava.

(sl. rutil. na primer crveni konglomerati u permu. 59.5 .25 mm. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar. apatit. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim.0.05 . Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal. Imaju ograničenu primenu. Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. stepena. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. turmalin i dr.05 mm i 2 mm. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. načina vezivanja. Sl.2 mm.   108   delovima. Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena.0. srednjezrni pesak od 0. magnetit. odnosno minerala. pesak je homogenog sastava. Po načinu postanka pesak delimo na eolski. rečni. zavisno od sastava valutica i cementa. stepena obradivosti itd. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. jezerski i marinski.5 mm i sitnozrni pesak od 0.25 . ili verukano konglomerati i dr. zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0.59). Pesak. granat. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode. . sjajnim ljuspicama. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani.

dijamanti itd. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. Sl. glaukonitske. Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. te razlikujemo krupnozrne. glinoviti. i peščari su veoma rasprostranjene stene. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. magnetit. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. srednjezrne i sitnozrne peščare. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. organski (bituminozan) itd. dolomitski. Kao i pesak. hloritske. podređeno feldspata. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. Pesak je beo. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. U njemu se mogu koncentrisati monacit. laporoviti. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. silicijski. zlato.60). limonitski (gvožđeviti). Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. Ljig . sastava i veličine zrna. 60. Slojevi peščara u sekvenci fliša. Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. granat. Tako razlikujemo kvarcne. karbonata itd. limonitske. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara.   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. ljuspica muskovita. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. Š tetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. ilmenit.

Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0.005 do 0. do 50-ak. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju. minerali glina. Slankamen . Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. feldspata. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen. 61. iz Ostružnice kod Umke itd. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. feldspat. liskuna. Primena alevrolita je ograničena. santimetara.05 mm. Alevroliti su slojevite stene. feldspati. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom.Les. liskun. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. Sl. karbonati. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. ili za izradu kamenih ploča. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta.61). U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl.U sastav praha ulaze čestice kvarca. Transportuje se vodom ili vetrom. liskuni. minerala glina i dr. ali su slojevi male debljine. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. prelaze. karbonata. sa povečanjem zrna klasta.

kao primese. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. Gline često. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. Les se pod prstima drobi. U lesu se. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja.62). rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane). hidroliskuni (ilit). . Gline i vezane. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. Mulj. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. što je značajno. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. na Titelskom bregu. vezanom stenom. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. zatim u Zemunu itd. Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. Iako les smatramo alevrolitom. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. ž uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. bez opasnosti za odronjavanje. Glinci. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. poluvezane. Korisne lesne naslage u Banatu. Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). tj.

Glina. često sadrže primese kvarca. kao š to je pomenuto. Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. Koriste se u industriji fine keramike. koje su izgrađene od kaolinita. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. izmenama vulkanskog pepela . Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat. . peskom i organskom materijom. industriji šećera i dr. Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina. sadrži kalcijom karbonat . Prema mestu postanka gline delimo na rečne. livačkoj industriji. tekstilnoj industriji. Onečišćene su š ljunkom.   112   Sl. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta. Debljina slojeva je mala. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline. Ø laporovita glina.tufova. Ø rečne gline su retke.obično 5 . U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po č emu je i dobila ime. barske jezerske i marinske. ako sastav gline nije strogo standardizovan. Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. 62.15%.

Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. sedimenti sonih ležišta. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. po čemu je dobila ime. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. . Gline. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. rutil.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. kerogena. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. biotit. To su tamnosive. bigar mermerni oniks. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. muskovit. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. temperature. slična lesu. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Ledničke gline nisu slojevite stene. Slojevitost je česta. ako su čiste. U hemijske sedimente spadaju. pritiska i dužine trajanja procesa. cirkon i dr. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene.

Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže. Sl. žutozelena ili zelena. Stvara se oko hladnih slatkih voda. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. ređe od aragonita.64). Stvaranje bigra. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. Zato je bigar šupljikava stena. zatim u selu Brasina u okolini Loznice. najčešće žuta kao ćilibar. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira.63). karakteristične trakaste građe (Sl. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin.63. Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. Bigar. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga. kod Niške Banje. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. Bigar je dobar građevinski kamen. Izgrađen je od kalcita. rečni i izvorski. ili je pak . Mermerni oniks je jedra stena.

Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama. Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe. Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki.   115   crvenkasto bela ili siva. Sl.evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama. mangana i magnezijuma u ovim stenama. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi . što zavisi od sadržaja gvožđa. industriji hartije itd. .64. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. Mermerni oniks. gips kao vezivni materijal. Sijarinska banja Naslage soli . Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. 65). Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca. poljoprivredi.tj. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. u hemijskoj industriji.

Sl. .   116   Sl.66). Zlatibor. 65. Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Stvaranje sedimentnog gvožđa. 66. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl. Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit.

Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka.67). ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. krečnjaci i dolomiti. 67. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). Od zoogenih sedimenata najvažniji su. To je jedra i čvrsta stena.   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. a kao primese i organsku materiju i grafit. preloma je ravnog i školjkastog. Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. naročito u paleozoiku. najčešće tankopločasta. koralnim grebenima (Sl. Koralni greben. Ova stena obično ne sadrži i fosile. a delimično i nafta i asfalt. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. mesto gde se najviše stvara krečnjaka . Katkad sadrži i malo opala. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda. Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. To je slojevita stena. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. Sl.

zrna peska. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. hemijskoj industriji itd. Krečnjak je dobar građevinski materijal. kada im se zrna jedva vide golim okom. u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. laporovite krečnjake. mangana i magnezijuma. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti.. Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila. peskovite krečnjake. sive boje sa 5 . hipuritski. gvožđevite krečnjake. Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). industriji gvožđa i čelika. fosfora i sumpora. zatim gline. dolomitične krečnjake. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. organsku materiju itd. naročito za pravljenje spomenika. Slojeviti krečnjaci.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. Boja je različita u zavisnosti od primesa. sa do 5% glinovitih minerala. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. Sadrže primese gvožđa. Stara planina . litotamnijski i dr. poljoprivredi. Sl. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen.25% glinovite supstance. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. koji sadrže do 40% MgCO3. brahiopodski. 68. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. sive ili sivobele boje. kada šušti. Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. cefalopodski. gvožđa.

Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. Čisti dolomiti su retki. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. Sl. glinovite. laporovite. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. peskovite i druge dolomite. kao i kod krečnjaka. Pirota itd.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. Eksploatišu se u Beočinu. Eksploatišu se na više kamenoloma.69). 69. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. siliciozne. To su finozrne stene. boje uglavnom sive. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. mangana i hroma. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. kod Užica. Kosjerića. Golupca. Čisti . Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. kod Novog Popovca itd. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. bituminozne.70). gvožđevite. Laporci. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl.

ili kao primese. Ima ih na Zlatiboru. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. naime. kod Jarandola. Alpi. 70.0. Pranjana itd. čija veličina varira između 0. minerale glina i organsku materiju. Sl. Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. jako porozan i higroskopan.008 . kada su ostaci organizama retki. Dolomit. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. kao i krečnjaci. područje Braneškog polja. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. Obično je slojevita. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). od primesa često žu ćkasta. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi.10 mm. foraminifera. Trijaski dolomiti. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica. u hemijskoj industriji itd. grade velike masive. veoma sitnozrn. zelenkasta ili crvenkasta. Dolomiti se. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. . Pisaća kreda je bele boje.

koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. Za ove potrebe mora biti čista. U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. Baroševac . Otporna je orema kiselinama. katkad i praškasta. sapuna. za izradu gita i dr. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste.9). linoleuma. Upotrebljava se u izolacione svrhe. rastresita. Sl. boja. Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. gramofonskih ploča. Debljina sloja ke oko 2 metra. međutim. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. lakova. Od nje se. Bele je boje. sitnih zrna kvarca i organske materije. Dijatomejska zemlja.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. zelena. U ovom sedimentu č este su primese glina. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. slabo vezana stena. slabo provodi toplotu.71). svetlosiva ili tamnosiva. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala.4 -0.71. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. dijatomeja. Dijatomejska zemlja je meka. u pastama za zube. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. Stena je higroskopna. gume. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. plastičnih masa.

Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima. Izgrađeni su od opala.72. dobijaju žutu. smeđu. laporovitim i karbonatnim sedimentima. žutomrku ili crvenomrku boju. pre svega radiolarija i silicispongija. Istočna Srbija .   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. Gore desno ostaci radiolarija. crvenu. kalcedona ili kvarca. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. To su kompaktne. U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. Od primesa gvožđa. Sl. ili se obaraju kao hemijski talog. Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. crveni (levo) i crni (desno). jedre stene vrlo različite boje. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. Rožnaci.

tj. ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. metagabro. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. sastava stene. Uticaj atmosferilija. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. temperatura i prisustvo fluida i gasova. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. kada se uočavaju reliktne strukture. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. tj. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. temperature. leda.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. soli. stena nastala metamorfozom gabra itd. stena nastala metamorfozom peščara. klime. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. sa porastom dubine. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. na primer metapeščar. . Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. Često se javlja na velikom prostoru. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. njene strukture i teksture i prisustva fluida. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere.

Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. tj.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. silimanit. . Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. diopsid.. hipersten itd. staurolit. hlorit. hornblenda itd. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. muskovit. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. epidot. ortoklas. andezin. disten. Karakteristični minerali ove facije su albit. ribekit itd. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. kalcit. almandin. aragonit. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. jadeit. Karakteristični minerali su hlorit. aktinolit itd. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. almandin. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. Karakteristični minerali su granati. pirop. serpentin. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. disten itd. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. tj.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. talk. diopsid. plagioklasi. biotit. dolomit. aktinolit. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. lavsonit. Na taj način uslovi metamorfizma.

novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. hloriti.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu. Struktura nastale rastom. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik.74). 73.   125   Sl. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene. blastezom. talk itd) (Sl. blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd. . oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. vreme nastanka minerala. odredbu stena od koje su nastali itd. Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture.

75. 75) i Sl. amfibola i piroksena (Sl. 74. od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. Sl. Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. karbonati itd)(Sl. 76. Porfiroblastična struktura . Struktura podseća na porfirsku. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima.75). feldspati.   126   Sl. kod magmatskih stena.76).Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. obično izometričnog oblika ( kvarc. po kojoj je i dobila ime (Sl.

78. Sl.   127   Metamorfne stene. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. Sl.77). ako je stena izgrađena od kvarca.78). ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd. kažemo da je tekstura plisirana. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. Ako su nabori veoma mali. lineare. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. na primer klivaža. felspata i liskuna. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. nematoblastičnu i granoblastičnu. Ubrana tekstura .. veličine do par milimetara. Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine. 77. gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl. Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura.

Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac. Stene su škriljave teksture. mineralnom sastavu. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. strukturi. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. obično kvarca ili feldspata. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. .79. bez orijentacije. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene.   128   Ø trakasta tekstura. naročito su česte u migmatitima. stepenu kristaliniteta itd. gde minerali grade nagomilanja.79) Sl. (Sl. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. po kojoj su dobili i ime. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop. teksturi. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. trake koje se međusobno razlikuju.

Teksture su škriljave. ponekad i manganov granat. Strukture su lepidoblastične. hloritsko-sericitski š kriljac. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac. Ram . ako dominiraju hlorit i sericit. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. ima ih i u mezozoiku. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. aglomerata. na Šari itd. spilita. ako je najzastupljeniji aktinolit. naročito ako imaju malo kvarca. i laporaca. kod Rama na Dunavu. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. Od feldspata najčešći je albit. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. aktinolit. i piroklastičnih stena. Hloritski škriljci su č este stene. bazalta. Brezovici. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. području Vlasine. kalcit. cojsit. Povljenu.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. cojsit. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. Hloritski škriljci (Sl. dijabaza. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. aktinolit. epidot. u Istočnoj Srbiji itd. kada su orto porekla. piroklastita. U ovim stenama često se sreću: sericit. keratofira itd kada su orto porekla. aktinolitski škriljac itd. kristalastim krečnjacima. retko masivne. zatim epidot. leukoksen. Izgrađeni su od hlorita. spesartin. Sl. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. metapeščarima. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). Veoma su mekane stene. albita i kvarca. stilpnomelan. retko ortoklas. Kučajskom teranu. hlorit. kvarc itd. U našoj zemlji su paleozojske starosti. metamorfozom stena okeanske kore. (80) Hloritski škriljci. spilita. termolit. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. vulkanskih breča.

epidota. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. Sadržaj kvarca u njima jako varira. Zelene su do sivozelene su boje.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. kalcit. tremolita. Izgrađene su od talka. Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum. Sl. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit. albita. 81.   . kozmetike itd. Izgrađeni su od aktinolita.81). ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. Nastaju metamorfozom bazičnih stena. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. piroklastičnih stena (tufova. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. bazalta. Spadaju u grupu tipskih orto stena. hartije. hromit itd.(Sl. niskog stepena metamorfizma. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita. spilita (orto porekla). karbon). kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene. škriljave teksture. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. Zelenkaste su boje. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. metamorfozom stena okeanske kore. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. industriji guma.. magnetit. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). Uglavnom prate serpentinite. dijabaza. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. cojsita i ponekad kvarca i hlorita. Aktinolitski škriljci. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične.

nemaju sjaj koji je Sl. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija). rekristalisana organska materija. Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. Stene pelitske do metapelitske strukture. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala. Filiti su rasprostranjene stene. Filiti. Teksture su škriljave. Starosti su paleozojske. Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. na jugu Srbije itd. metaalevrolitima i zelenim stenama. Najčešće su asocirani sa metapeščarima. Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. karbon. Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. rifeo-kambrijum. tamnosive do crne boje. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. biotit. devon. Tada obrazuju tanke. Kuća pokrivena filitom . zemljastog preloma i škriljave teksture. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj).83) .82). 82. i retko. koji je znatno manje zastupljen. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. ravne ploče. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. često ubrane ili plisirane. Na ravnima škriljavosti.83. albit. Struktura filita je lepidoblastična. Izgrađeni su od sericita i kvarca. zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne.   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene.

nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. često se kidaju u tanke ploče.84). Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. silimanit. Izrazito su škriljave stene. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. staurolit. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. tj. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. alkalne feldspate itd. . epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. čiji sadržaj u steni varira. Mikašisti. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. distena. povlačenjem kvarca u liskunske škriljce.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. kordijerit. 84. srednjeg i visokog kristaliniteta. tj. To su tipične para stene. Sl. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. granate. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. Retko su trakaste teksture. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. metamorfnim terenima. staurolita itd.

u Istočnoj Srbiji. Teksture su škriljave. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. silimanit. naročito ako su izražene škriljave teksture. kada imaju sačuvanu. muskovita i biotita (Sl. trakaste. ubrane itd. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. okcaste. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. alkalnog feldspata. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. ortoklasa ili mikroklina i liskuna. Sl. reliktnu. zatim porfiroblastična i nematoblastična. Vranje. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. disten.staurolit.85). Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. tj. Gnajsevi nisu otporne stene. Lebane. Bujanovac. 85. Tekija. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. Gnajsevi. masivne. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu.   133   Izgrađeni su od kvarca. Golubinje itd. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. zrnastu strukturu. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. prinosom alkalnog feldspata. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. kordijerit itd. Vršac. veći nego kod granita. Medveđa . Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene.

ako sadrže krupna zrna granata. Amfiboliti. piroksen. Sreće se i trakasta. Boje su zelene. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv. U ovim stenama mogu se javiti granat. Tulare Amfiboliti su stare stene. gnajsevima. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. tamno zelene do crne (Sl. epidot. naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. zelenih do crnih amfibola ili piroksena. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. andezina.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. ako su prisutni. 96. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti). labradora. a od sekundarnih kalcit. hlorit. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. Sl.86). blastopsamitska itd. mikačistima itd. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. bitovnita. blastoofitska. strukturu itd. Teksture su škriljave ili masivne. leukoksen itd. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. ilimenit i magnetit. blastoporfirska. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. . U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. cojsit.

U eklogitima Ogošta. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente. rutil. biotita i kvarca. Tekstura ovih stena je. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. hornblenda. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. Izgrađene su od piropa. naročito ako su masivne teksture. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom. Veoma retko grade veće. suvim sistemima).97). Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. zbog velikog sadržaja granata. samostalne masive. Eklogiti su teške stene. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. Sl. Eklogit. kod Lebana. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv.97. specifične gustine preko 3.   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. u eklogitskoj faciji. Bojnik. magnetit itd. glaukofanom. kada granat uklapa piroksen. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. ili kontinentalnu litosferu. kvarc. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. u okolini Bujanovca. ribekitom itd. Tulara itd. . masivna. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. kao što je pomenuto. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa.

. zupčasto do mozaično srasla. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. albit.98). retko grade veće mase. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. kvarc. Usled sadržaja primesa. Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. Štetne primese su pirit. Javljaju se kao trake. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. kao sporedni minerali javljaju muskovit. Strukture su granoblastične. masivne teksture Javljaju se kao trake. granata. oksida i hidroksida gvožđa. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. hlorit. Boje su crne. silimanitom). Boja mermera zavisi od njegove čistoće. Izgrađeni su od ortoklasa. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. peščara. silimanita. ortopiroksena i granata. magnetit rutil. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. dekorativni kamen. distena. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. sočiva u gnajsevima. magnetit. crvenkasti. Pri obradi mermera. hemijskoj industriji itd. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. bele boje. kamen u vajarstvu. sivi itd. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. Mermeri su granoblastične strukture. nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. sa elementima porfiroblastične. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. kvarc i organska materija. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. Teksture su. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. piroksena i kvarca.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. mangana mogu biti zelenkasti. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. plavkasti. grafit itd. kao što je pomenuto masivne. tufoznih do laporovitih sedimenata. kvarc. U mermerima se. mogu nastati i termokontaktno. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom.

zbog primesa. Užice . Sl. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. 99. silimanit. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). grafit. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. sivi. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. Kvarciti su granoblastične strukture. Kvarcit. mrki ili crni. Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu. epidot i dr.99) ali su najčešće. Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. kod Aranđelovca i kod Batočine. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. Sl. Mermeri. hidrokvarciti i dr. Čisti kvarciti su bele boje (Sl.98. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene.

. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. tj. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. vatrostalnih opeka. i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. Eksploatišu se u rejonu Gostivara. naročito kao građevinskog kamena. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. uglavnom glinovitih sedimenata. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. U građevinarstvu primena im je ograničena. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. Između magme i okolnih. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. gde spadaju kontaktno metasomatske stene.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. tj. koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. ali su često trakaste tj. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa.

Izgrađeni su od biotita. tj.100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. feldspata (ortoklas. (Sl. kvarca. glinovitih stena. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije. Sl. pri čemu nema promene u hemizmu stena. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. Radalj. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite. . Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. Osnova stene (matriks. Ø zona kornita. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. hornblende.100.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. Teksture su masivne ili trakaste. mešanih stena. U ovim stenama sreću se i granati. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. prelazni do bazični plagioklas). andaluzita. muskovita (sericita). kvarca itd. Kornit. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala. tamne boje i veoma tvrde. Ø zona bobičavih škriljaca. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). ponekad porfiroblastične. Korniti su obično sitnozrne stene. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. kordijerita i feldspata. Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih. kordijerita. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. augita. premineralizacije.

Bobičavi škriljac. Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). feldspata itd. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika. sačuvani klasti kvarca. bobičave teksture (Sl. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. .   140   biotita. leže pomenuti minerali.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca.101. kao porfiroblasti. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji. Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. liskuna itd.101). feldspata. andaluzita. naročito ako su nastali metamorfozom peščara. Radalj. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju). Boranje itd. uočavaju se i reliktne strukture.   Sl. U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. u kojoj.

zavisno od mineralnog sastava. zelene. . magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). ušli u reakciju sa magmom. Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav.102. masivne do trakaste teksture (Sl.102). graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi. Boje su. Jaram. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. Sl. Skarnovi. Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. osim predavanja toplote. Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. bele. crvene. ponekad i crne. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena.

Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. ima i škriljavih. magnezit. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. Od sporednih sastojaka sadrže hromit. volastonita. zelene do šarene. plagioklas (albit do andezin). kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. feldspata. olova. Skarnovi su nosioci orudnjenja. malo volastonita i granata. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. diopsida. Strukture su granoblastične. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. vezuvijana. U unutrašnjoj zoni skarnova. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. Tako su. azbesta i drugih sekundarnih minerala. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. mogu se stvoriti magnetit. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit. cinka itd. neposredno uz kontakt. cojsit. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. prenita itd. talk. CO2 itd.). Boje su tamno zelene. granata (grosularsko-andraditskog tipa). magnetit. epidot. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. a od sekundarnih azbest. magnetita itd.   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. aktinolit. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. Serpentiniti su masivne teksture. Takve stene nazivamo skarnoidi. Pri tome se. . hedenbergita.

Duž pukotina ovih stena. Paraćinska Glavica itd. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. U njima se javljaju ležišta talka. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. Rad u serpentinitima je veoma težak. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. koje su. azbesta i magnezita. Uglavnom su jurske i kredne starosti. kao što je pomenuto veoma česte. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. . usled procesa serpentinizacije. Deli Jovan. elektro i mašinskoj industriji. putnički i železnički saobraćaj. zatim u kozmetici. kao punilo. kod Donjeg Milanovca.