P. 1
petrologija vrste stena

petrologija vrste stena

|Views: 214|Likes:
Published by Mihajlo Stefanovic
nastanak zemlje zemljina kora svemir geologija gemologija minerali
nastanak zemlje zemljina kora svemir geologija gemologija minerali

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Mihajlo Stefanovic on Jun 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/14/2013

pdf

text

original

 

1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

osim Zemlje. š to odgovara starosti “rane” Zemlje. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Mada postoje brojni modeli stvaranja. „mesečevim okeanima . uz astronomska. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra.4 do 4. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu.5 milijardi godina. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit. Ispitivanjem stena. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd.morima“. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”. Najstarija stena na Mesecu je 4.. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv.9 milijardi godina. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme. Mesec. meteorita. Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. Nijedna druga planeta. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. minerala.45 milijardi godina. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. . ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu. pre oko 4. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač.5 do 5 milijardi godina. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje.

Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. podaci geofizičkih ispitivanja. Na. i leda. naša planeta bi bila spržena. Ca Si. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. stenovite planete. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. omogućio intenzivnu eroziju. podaci dobijeni na živim vulkanima i. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. tj. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. dubine i veće je od Marsa. ugljendioksida. do 13 g/cm3. naravno. izdvajanjem slobodnog kiseonika. azota i uz tektonske pokrete. Zemlja bi bila mračna. omotač i kora. O. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. podaci o sastavu meteorita. Co. Mg. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. Al. (Sl. čvršće i gušće a površina ravnija. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. Na osnovu petroloških. akrecija. proces poznat kao hladno narastanje. Ni. Nazvan je gvozdena katastrofa. stene zbog č ega se nazivaju terestične. nema ni erozije. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. terestične planete. Na osnovu . pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. a najdublja bušotina je oko 12 km. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. Da je Sunce manje. Najdublji rudnici su oko 2500 m. pa su planetozimale bivale sve veće. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. Unutrašnje. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. između 2900 i 6370 km. na Zemlji. mrtva planeta. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. “uglačanija”.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. Na planetama gde nema atmosfere. podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. Na. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. ispod površine. da je Sunce veće.

silicijuma. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu č ega se pretpostavlja da je čvrsto. sumpora. Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno.5. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. pomenuti metali su u čvrstom stanju. i iznose i do nekoliko km za godinu. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. Zbog vrlo visokih pritisaka.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. na granici sa spoljašnjim jezgrom. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom.7% mase Zemlje i Sl. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit).8 mase Zemlje. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. Unutrašnje jezgro je. kieonika. izgrađeno je od Fe i Ni. ali ne i silikate ili okside. kao što je pomenuto. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču.

Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. Pretpostavlja se da ispod 670 km. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. . O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. U gornjem delu. izdižu. Do sada ga nismo videli. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. jer su u tečnm stanju. Kapljice magmi. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. dodirnuli. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. deli se na donji omotač i gornji omotač. Na osnovu hemijskog. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. odnosno 67% mase Zemlje. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. perovskitskim strukturama. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. imaju odgovarajuću gustinu. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. meteorita. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. sumpora i/ili kiseonika.2% mase Zemlje. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C.

6) Gradi 18% mase naše planete. Sl. ispod nas (Sl. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”. ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima). U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. zbog prisustva magmatskog rastopa.6. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km. Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. dok je ispod okeanske litosfere deblja. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. do 125 km u . subdukcionim zonama i transformnim rasedima. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava.   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. pošto je polutečna. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. do 100 km. Astenosfera. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. “D” sloj koji je.

ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. mikašista. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas. slična onoj koju daje kontinentalna kora. magmatzma. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. egzotermnih reakcija itd. frikcionog zagrevanja. Debljine je od oko 80 km do 200 km. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. Toplota koju daje omotač je. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. aluminijom. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak.5 milijardi godina. adiabatske dekompresije.7 g/cm3. pritisak 270 bara po kilometru dubine. glina. uglavnom u kontinentalnoj kori. metamorfizma ili sedimentacije. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. Th i K. “dugo živećih” elemenata U. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. granit. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. odnosno kore. koja je znatno manja. nema tektonike. . sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. Radioaktivno raspadanje pre 4. oko 300 bara po kilometru dubine. peščara. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. prisustva “kapljica” magmi. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. krečnjaka itd. samo oko 300C po kilometru dubine. zbog njegovog velikog volumena. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. astenosfere.

Gušći. postaju teže i proces se ponavlja. Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi. Pomenimo Golfsku struju gde voda. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. U velikim basenima.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. Subdukcija omogućava podvlačenje.7. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj. njihovo razmicanje. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i .7) i generalno se vezuje za fluide. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena.   Sl. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. zbog razlike u temperaturi. Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. ponekad i vremenske nepogode. Konvekciona strujanja u omoču. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. hladniji vazduh tone a lakši. “putuje” više hiljada kilometara. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. podvlačenje ili sučeljavanje. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. konvekcionog strujanja. One se hlade.

Po jednoj. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. Novija. 2. kontinentalnu koru. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. Na osnovu hemijskog. Konvenciono strujanje u omotaču je. . dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. kako pomenusmo. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. c. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. u Gornjem omotaču. nema magmatzma vulkanima. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. gde gradi zonu širine oko 0. prihvaćena saznanja. mineralnog sastava i strukture. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. gde gradi zonu širine oko 0. mesta i načina pojavljivanja.1). koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. okeansku koru. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti. jedan sloj ispod 670 km.1 km. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. razlikujemo tri tipa kore: a. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. metamorfizma ili tektonike. ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču.9 milijardi godina. po drugoj.8-3.5 km.

Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: . Debljina ovog paketa je do 2 km.0 km/sec. Ujednačenog je sastava. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita. od nekoliko mm do desetak cm za godinu.5 do 3 m. širenjem. zavisno od brzine razmicanja ploča. Magnetna svojstva. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1.7 km/sec.52. utvrđena u okeanskoj kori. širine je od 50-100 m.0 km/sec. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. Debljina dajkova je od 0. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6.3).4-5. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. 2. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. Ø jastučastih (pillow) lava. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita.8. podređeno pločastih izliva. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava.) i debljine je od 2-12 km (Sl. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km.5-7.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. da varira s vremenom. Sl. odnosno najviši delovi omotača.8). Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. Ø Paketa sedimentnih stena. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima. Atlantski okean itd. Daljim razvojem. Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana. koje se nalaze iznad.

Hess (1962) je . manje gustine. pod uticajem gravitacije Meseca. veku. Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. amfiboliti). godine. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. veće gustine. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. ploče. Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi. ne dokazavši svoju hipotezu. iznad Moho diskontinuiteta.   "Donji sloj".8 milijardi godina). Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu.   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu. "Gornji sloj". ali je ovu hipotezu tek 1915. koje su putovale do sadašnjih položaja. vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. Sl.9).9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3. okeanskoj kori. Pedesetih godina ovog veka. Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. Izgrađena je od dva "sloja". različite gustine i sastava (Sl. novembra 1930. izgrađen je od oko 90% magmatskih. On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean.9.

kao i njihov međusoban odnos. određeni su kombinacijom navedenih granica. tj. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. 10. GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. ploče koje “plivaju” po astenosferi. Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. tj. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased. Sl. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. Kasnih šezdesetih godina. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. Tako na primer. Prema teoriji tektonike ploča. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. stvorena je teorija tektonike ploča. Veličina ploče se tokom vremena menja. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. riftom. da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. preko gornjeg dela omotača. narastaju ili se smanjuju. Ploče se ne kreću istom brzinom. Granice kretanja ploča . mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). astenosfere. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. merenjem sa satelita itd. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja. Zavisno od vrste granica. Južnoamerička ploča itd. kretanja.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). koja je polutečna. zbog čega se povećavaju (narastaju). subdukcijom.

uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. Arabijska.11). . pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali. Naca. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. kontinentalnim pločama. Pacifička. zemljotresa na Zemlji. kolizija kontinentalnih ploča. Pošto je veličina Zemlje ista. Većina ploča. Australijska i Antarktička (Sl. koji se još uvek povećavaju. Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička.) i pripadaju tzv. Filipinska. Afrička.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore.12). širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. U njima se javljaju plitki. Evroazijska. slabi zemljotresi. položaj vulkana. Javljaju se u svim okeanskim basenima. Južnoamerička itd. U toku geološkog vremena. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. Južnoamerička. Pacifik). Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. subdukcije. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. međutim. stvaranje planinskih pojaseva itd. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. ostrvski i vulkanski lukovi. duž zona podvlačenja. Ploče srednje veličine su: Karibska. Najveća je Pacifička ploča. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. unese u dubinu Zemlje. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna.

. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. Sl. verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. 11. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču.). pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). graben Rajne itd. sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. kada dolazi do sudara tj. Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. Ugao subdukcije menja se sa dubinom. Položaj ploča na Zemlji.   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv.

Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. ugla i brzine subdukcije. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. obično je od 100 do 200 km. U vulkanskom luku dominiraju andeziti. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). Veličina. a od plutonskih stena granodioriti. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. U . Okeanski rov je uska zona. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. dubine preko 10 km.12. Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench).   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. Sl. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km.

odnosno turbiditni sedimenti. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. Transformni rased može biti i granica ploča. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče. . sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. uz složenu tektonsku aktivnost. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. pre sučeljavanja. bez njihove destrukcije ili narastanja. Ural itd. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. U njima se. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. tj. u području bez tektonske aktivnosti. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike). morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. Imaju izraženu morfologiju. Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). javljaju i aktivne kontinentalne margine. Alpi. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. Tako su nastali Himalaji. Apalaške planine.

One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka.2). sumpor. zlata. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. praznog prostora. SiO2. glina.1. bubrežasti agregati (Sl. kada su nepravilnog oblika. igličasti. ljuspasti. Bubrežasti limonit Sl. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. peska itd. CaCO3. kalcit. Nastaju iz rastopa (magme). Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. bakra. dijamant. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. Sl. bez slobodnog. ili amorfno. zemljasti.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. koji su pravilnih formi (Sl. prizmatični. . srebra.1). K2OxAl2O3x6 SiO2. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje. samorodni bakar. 2. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. grafit itd. vlaknasti. fizičkih osobina i strukture. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. ortoklas.

Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni.4). Zavisno od položaja pljosni.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. 3. osa simetrije i centar simetrije. mogu biti oštre i tupe. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. Kristali se javljaju u prostim oblicima. pravougaone. oblika romba i dr oblika romba i dr. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. kada su pljosni različitih oblika. složenog rombododekaedar. četvorostrani i dr. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni. Pljosni mogu biti različitog oblika. kvadratne. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. ivice i rogljevi. lagana kristalizacija i dovoljno prostora. Svaka klasa sadrži sedam mogućih . trougaone. Ivica Rogalj Pljosan Sl. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost. Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna. .8.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja).7. Sl. dijamantu. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. Ime je dobila po mineralu ugljenika.. To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl.8). Sl. Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. ispod 1 mm. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime. na primer liskuna. galenit (sulfid olova) itd.

Staklasta sjajnost kvarca Sl. Sl. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene . prizmatska cepljivost i sl. Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti. amfinoli.konstantne površine. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu.).oktaedarska cepljivost. kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl. koju imaju vlaknasti minerali. liskuni (Sl. 9.10). ona se i naziva po tim pljosnima . Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama. Mineral se može cepati i po više ravni . 10.tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti .   25   Ø staklasta. hloriti i svilasta sjajnost. tj. 9. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. minerali sa neravnim površinama preloma.

kvarc. Prelom može biti različit: ravan.11. itd. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. iverast. Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. Karakterističan je za pojedine minerale. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista. nesavršene do nejasne. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. što je karakteristično kod anizotropnih minerala. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama .11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl. š koljkast. Prelom minerala Osim cepljivosti.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. granati itd. što je u prirodi česta pojava. preko savršene.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. zemljast. Tvrdina minerala može se meriti. katkad i značajan za determinaciju. neravan. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. koji nemaju cepljivost. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. Mosova skala tvrdine . koji može biti različit i u okviru jednog minerala. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene. Prelom imaju i amorfni minerali. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita. jasne.

gustina mu je ista ili približno ista. Ø minerali tvrdine 3. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. halit (kuhinjska so). a ako pliva ima manju gustinu. Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. 9 i 10 seku staklo.5 .za njih kažemo da su plastični. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. na primer liskuni. Gustina minerala kreće se od 2.5 mada ima i znatno lakših. Toplotna provodljivost.3. U ovu grupu spada kvarc. Ako mineral u tečnosti potone. Ovu osobinu imaju minerali glina. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). Gustina minerala Gustina minerala. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. gustina mu je veća od gustine tečnosti. Ø minerali tvrdine 8. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. aerometar. zavisi od unutrašnje strukture minerala. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. odnosno gušćih minerala. i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. 4 i 5 paraju se nožem.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. kod . Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. kao i cepljivost. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. Određuje se različitim metodima (piknometar. Elastičnost. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. itd. ako lebdi. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista.). Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. dok drugi toplotu propuštaju.

hlađenja rastopa i kristalizacije. Ovaj metod koristi se u geohronologiji. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. . ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. oksid gvožđa. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. i tek onda će početi da se dalje hladi. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. miris i opip. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala. koje zapažamo neposredno čulima. mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote .koja se naziva latentna toplota kristalizacije. Prilikom obrnutog procesa . geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. spadaju ukus.

crne je boje. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. Minerali arsena. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. mirišu na beli luk. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. . oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. Grafit. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. levo i dijamant. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). imaju mastan opip. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. naročito pri udaru). gorkoslanu silvin itd. azbest i dr. minerala. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. bezbojan ili različito obojen. Sl. Specifičan miris emituju gline. 12. na primer.12). Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl). ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. Izomorfizam (grčki: isti. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk.

feldspati. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. liskuni i dr. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih. višim ili nižim PT uslovima. liskune itd. opala.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. Pomenimo neke od njih: turmalin. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. . plagioklasi. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. vazduha. Primeri magmatskih minerala su kvarc. svuda gde se hladila i kristalisala magma.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. beril. karbonata itd. koje nazivamo metamorfnim mineralima. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. granate. bakar. dubine ili pod uticajem tople magme. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. topaz. silikatnih minerala: olovo. cink. kalceona. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. vode. koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. snega. ispod 5 km. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim.magme. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. srebro zlato itd. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke.

Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . K. kiseonika. Fe. okside itd.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. 13) Sl. 13. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. oko 100. karbonate. Na. Ca. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate. Mg itd.

zeleno. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra.. 7. bakra itd. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. Sl. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. Tvrdine je. gustine 2. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. . Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). kvarcmonconita. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O.6 do 2. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. Postaje magmatski. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. bezbojan i providan. Krt je. olova. neravnog je preloma (Sl. Kristališe direktno iz magme. morion. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. plavo. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra. zinka.7 gr/cm3. karbonatima gradeći predivne druze. Veoma je osetljiv na pritiske. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. Vlaknasti. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. Kvarc se javlja u različitim bojama. metamorfno i hidrotermalno. Nema cepljivost.15). Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca.14). crni. gorski kristal. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. 14. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. ametist. ljubičasti. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini.

5. staklaste sjajnosti. Sjajnosti je staklaste. oko 1000C.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. Grade oko 60% magmatskih. (ortoklas). Školjkastog je preloma. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. 15.5 do 6. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama. dok se albit i anortit mešaju neograničeno. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. masne. fizičkih i optičkih karakteristika. kalija i natrija. Bezbojni su do beli. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma. uglavnom na niskim temperaturama. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. u tanjim pločicama providni. gustine između 2.6 gr/cm3. ortoklas i plagioklase. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. prosti ili složeni.5 gr/cm3. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. Feldspati su minerali velike tvrdine. gustine od 2.5. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju.6. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali.4 do 2. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). Tvrdine je od 5. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. grozdastim i jedrim masama. . 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena. na prelomnim površinama smolaste. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. bliskih strukturnih. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije.5 i 2. S Sl. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima. Najčešće se javljaju kao blizanaci. između 6 . krt.

Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. Kristali albita . Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. sijenita. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). kada je udružen sa muskovitom. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. aplita i pegmatita. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima.   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. Pod uticajem toplih. ponekad i u krupnim. 17. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. 16. granodiorita. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. granita. Sl. turmalinom itd. Nastaje magmatski i metamorfno. kvarcmonocita. kaolinit. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. Najčešće je bele boje. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. biotitom. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina.16).17). CaOxAl2O3x2SiO2. Sl. anortita.

Savršene su cepljivosti. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). 19. gustine od 2. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. Kristališu monoklinično. 8 gr/cm3. Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni. bitovnit i anortit (Sl. Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl. granita i granitoida. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. Muskovit . Sl.19). Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. ljuspice su veoma elastične. Za stvaranje liskuna neophodna je voda. S Sl. sedimentnih stena. 18. metamorfnih stena. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita.7 do 2. Bezbojan je i u tankim listićima providan. Tvrdine oko 2. U ovu grupu spadaju labrador. Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. gnajseva i mikašista. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. peščara.5. u liskama do pločastim oblicima.

granite. Biotit Biotit. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. peščara. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. aridna područja. mikašista. . 20. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. vodenoj. Često je udružen sa biotitom. kvarcmonconite. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. za raliku od muskovita. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. Sl. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. U prisustvu vode. atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. Pri metamorfnim procesima. Boje je tamnomrke do crne (Sl.20). (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. amfibolita. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. kvarcdiorite. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. najvećim delom za pravljenje maltera. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. pustinje itd.   36   Muskovit postaje magmatski. jezera mora ili kontinentalnoj. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita). Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. koji su kratko transportovani i brzo taloženi. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. rečni tokovi. granodiorite. kornita.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit.27). U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. ultrabazičnih stena itd. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Nastaju magmatski i metamorfno. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. preko raznih nijansi zelene. Pirokseni su bele boje. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. do crne. gabrova.   40   5 – 6. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena. augit i alkalni pirokseni. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. Augit . U rombične piroksene spadaju enstatit. U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. Sl. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. bronzit (Sl. Sl. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Boje je svetlozelene. bazalta. aktinolit. Staklastog do smolastog sjaja. Među njima najvažniji su diopsid. andezita. opal i okside gvožđa. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. Transformiše se u amfibole bez aluminije. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. Nastaje magmatski i metamorfno.26) i hipersten. gustine 3. 27. zelene. 26.2 do 4 gr/cm3.

tvrdine 5.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . Pomenućemo tremolit. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne.. Sl. amfibolita. Nastaju magmatski i metamorfno. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat. izgrađenu od hornblende. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. granodiorita. aktinolit i hornblendu.5 . kristalima. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. intermedijarnim i bazičnim stenama. .29). Fizičke osobine su slične augitu. pri niskim pritiscima i temperaturama. pre svega natriju po čemu su i dobili ime. Bitan je mineral u kiselim. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. diorita itd. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. kao i metamorfnih stena. Staklaste sjajnosti.28) . Boje su zelene. kod magmatskih stena. kvarcmonconita. Nastaje magmatski i metamorfno. igličastim kristalima. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena. Javljaju se u stubičastim. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena. staklaste do smolaste sjajnosti. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. tamno zelene do crne.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. Bezbojan je.5 gr/cm3 . Amfiboli Amfiboli su Ca. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit).gvožđeviti silikat. Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. beo ili siv. Aktinolit je hidratisani magnezijsko . Savršene cepljivosti. Javlja se u fibroznim agregatima. Mg. gustine 3 do 3. Fe alumosilikati sa vodom.6. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. tvrdine od 5 do 6. boje zelene do tamno zelene (Sl. 28.

Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit). gustine od 3. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). opal. ali nikada sa alkalijama. . Na niskim temperaturama. Olivini su nestabilni minerali.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. Sl. Vrlo su slabe cepljivosti. tvrdine 6. limonit. Ca.7. Raspadanjem serpentina. maslinastozelene. ređe talk i azbest. Bele su svetlozelene. 30. minerale glina itd. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. epidot. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin.5 . Al. 29.30) Sl. tamnozelene do crne boje (Sl. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit. Fe. na prelomnim površinama masne. Sjajnosti su staklaste.3 gr/cm3. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit.2 do 4.

Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. Sjajnosti je staklaste do sedefaste.32). Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. Boje je bele ružičaste do zelene. retko kontakno metamorfno. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. Disten. Boje je bele. Javlja se u stubičastim kristalima. Sl. gustine 3.31). Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl. često se koncentriše u nanosima. gustine oko 3. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. tvrdine od 6 do 7. Tvrdine oko 7.5 do 3.1 gr/cm3. ž ute do svetlozelene. savršene cepljivosti.6 gr/cm3. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično.2 gr/cm3. 32. izduženim. Sl. andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. tvrdine na raznim pljosnima. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. Javlja se u tabličastim. od od 4 do 7.33). Nastaje kontaktno metamorfno termalnom . Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit. gustine 3. 31.

često u lepim. grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih.34) . peridotitima (pirop). Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima.   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom.5 . pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. ili pegmatitima (almandin). sreću se i u magmatskim stenama. gustine 3. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit.5 do 4 gr/cm3. U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. granitskih magmi. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe . S Sl. Velike su tvrdine: 6.5. Kristališu teseralno. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. 33.7. Nemaju cepljivost. zelene. Neki od njih sadrže mangan i hrom. Zavisno od sastava boja im varira od žute. Calcijski granati. najčešće kiselog sastava (granita). gvožđa i kalcijuma. crvene do crne (Sl. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima.

Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima. plave do ružičaste (Sl.35).6 do 2.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko. tvrdine 7. Boje je svetlosive. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. katkad veoma krupnim. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat. kristalima.5 – 8. međutim. 35.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. granitima. Od primesa može biti. Savršene je cepljivosti. tvrdine 6. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim. Kristalliše rombično. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. mamgnezijsko. Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. Pri površinskom raspadanju je otporan. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. Boje je plave do plavozelene. granata. gustine 2. Sl. Zeleni .35). Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. često se javlja i u jedrim. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. jedrim agregatima. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot.36). .2 gr/cm3. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. hornblende. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3.9 gr/cm3(Sl. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije. Sjajnosti su staklaste. gustine oko 3.5. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta.

37. koja varira od bezbojne. ponekad veličine i preko 10 cm. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. Javlja se u trigonalnim. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit.5. (Sl. gustine. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju. 3 do 3. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. 36. Turmalin . Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. Prema raspadanju je otporan. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. Spada u grupu otpornih minerala. žutomrke do crne. alkalija i OH grupe. Velike je tvrdine 7-7. izduženim kristalima. preko zelene. S Sl. Nema cepljivost. S S Sl.1 gr/cm3.37). Postaje pegmatitski.

5 . praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina. Ogreb mu je uvek crven. Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6.5. Kristališe teseralno. 39. olivini. tvrdine oko 6. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. Postaje magmatski. Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3. bez cepljivosti. kontaktno metamorfno. Raspadanjem prelazi u limonit. Tvrdine 5. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. metalične sjajnosti. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. 38. Crne je boje. u skarnovima (Kopaonik). pirokseni. transformacijom minerala koji sadrže gvođe. Sl. hematit i limonit.2 gr/cm3. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. gustine 5. crnog ogreba. mada može biti i metalno siv do crn.38). liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim. posebno zemljišta.39). Nastaje magmatski.krv). Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3. Sl. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. U površinskim uslovima. Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma. Metalne sjajnosti. Hematit .6. Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . amfiboli. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. magnetičan (Sl.

Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. korund i boksite. staklaste sjajnosti. Kristališe trigonalno.40. gustine oko 4 gr/cm3. 9. olova i cinka. Preloma je neravnog. zemnoalkalijama. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama. Korund je oksid aluminijuma. Al2O3. koncentrišu se u nanosima. 41.3 gr/cm3. prevlakama.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O.41).40). Amorfan je javlja se u skramama. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje. bez cepljivosti. Sl. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. Tvrdine je od 2 do 4. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl. zlata. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl.7 do 4. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. gvožđem i magnezijom. Korund . gustine 2. katkad u lepim oblicima (Sl. Pri raspadanju su otporni. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra.

plagioklasima. i mermera. crven. tvrdine 3. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. biogeno. Tvrdine su oko 2. zelen. 2. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. Karbonati Sl. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. hidrargirit. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn.9 gr/cm3.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. amfibolima. 42.5-4. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. gustine 2. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. . gustine oko 2. (Sl. Sl. liskunima itd.6 gr/cm3. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom. gde ulazi u sastav ljuštura ž ivotinja ili biljaka. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi.43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan. Može biti ružičast.44).4 gr/cm3. laporaca. Kristališe romboedarski.7 do 2. Tvrdine 3.42). zbog karakteristične crvene boje. Boje je bele (Sl. Mogu nastati i hidrotermalno. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. džipsit. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3).5. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. po čemu se razlikuje od kalcita. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. 43. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. gustine.

javlja se u sitnozrnim. Tvrdine je 3. Siderit . MgCO3.46). ili sedimentno. 44. 45). Zn. gustine od 3 do 3. Cu itd. FeCO3. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. Boje je bele.5. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. žute do mrke boje (Sl. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. Sl. 46. Stvara se i sedimentno. Pb. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral.5 do 4 gr/cm3. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka.5 gr/cm3. gustine 3. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe.5 do 4. 45. Tvrdine 4. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena. S Sl. Sl. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. tj. žični magnezit) ili slojeve. olivina uz prisustvo CO2.   50   Postaje na razne načine. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa.

  51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. bele boje i sedefastog sjaja. Anhidrit je sulfat kalcijuma. 47. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Gips Sl.3 gr/cm3. Tvrdine je 3. Ponekad gradi ž ice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda. U stenama su manje zastupljeni od karbonata.47). Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster.3 gr/cm3 . Male je tvrdine. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. Savršene je cepljivosti. u morskoj sredini. cinka i bakra. Najčešće se stvara u sonim ležištima. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. Manje su zastupljeni od karbonata. bez vode. Gips. gustine 2. Beo je ili providan do bezbojan. Kristališe monoklinično. najčešće isparavanjem. Primanjem vode prelazi u gips. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. CaSO4. . 48. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama.48). 2. Savršene cepljivosti. sa lepim staklastim sjajem (Sl. Sl. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. CaSO4x2H2O. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. u pustinjskim oblastima (Sl. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. gutine 2.

  52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala.6. metalne sjajnosti. retko javljaju kao petrogeni minerali. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. ružičasta ili zelena. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa. Tvrdine 2. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. staklaste sjajnosti. Obično nije čist. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . magmatski. Sl. Slanog je. Halit je kuhinjska so. Nastaje kao mineral sonih ležišta. bez cepljivosti. Savršene je cepljivosti. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine. 49).5 gustine 5 3 gr/cm . naročito među metaličnim mineralima. 50. Halit.50) ili zrnastim masama i agregatima. bela. Boje je mesinganožute. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl.2 gr/cm3. U stenama se najčešće javlja pirit. po sastavu natrijum hlorid (NaCl). a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. bisulfid gvožđa. gustin 2. 49. Pirit je po sastavu je FeS2. Pomenućemo samo halit . Pirit . bezbojna.

ugljenik i sumpor. gustine 3. Grafit . Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. 51. savršene cepljivosti.2 gr/cm3. Crne je boje (Sl. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. Izotropan.elemenata koji su bitni sastojci stena. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje. Primarno se javlja kao magmatski mineral. Ima važnu primenu kao dragi kamen. 52. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. Metalnog sjaja.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. ljuspastim agregatima ili gustim masama. Sl. pri dodiru prlja prste.51). Sl. 52). Savršena cepljivost. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno.5 gr/cm3. katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10. 1-2. male tvrdine. U stenama je takođe mali broj minerala . U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. gustine 2.

53. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. cinka itd. bakra. prevlakama ili zemljastim masama. Boje je ž ute (Sl. Sumpor . olova. Velike mase mogu se razviti organogeno. Krt je.5 do 2.5. Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela.   54   Sumpor Samorodni sumpor. gustine oko2. Sl. od 1. male tvrdine.53).

1). Sl. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. U ovu grupu spadaju granit. Različitog su hemijskog sastava: silikati.2). Zemljina kora. Sl. dunit od olivina. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. eklogit itd. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. Rudno ležište . Monomineralna stena. hidroksidi. Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala.1. kvarcit od kvarca itd. Stena može biti čvrsta (granit). oksidi. nevezana (pesak) ili plastična (glina). karbonati.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita. andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. mermer (levo) i polimineralna stena. andezit. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali.2. peščar.

određuje se mineralni sastav stena. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. HCl.). Magma Magma je zagrejani. hloride. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. dijamanta itd. sedimentne i metamorfne. MgO. U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. promena.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. Al2O3. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. fluidalni rastop silikatnog sastava. olova. gipsa. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. P2O5. U lako isparljive komponente spadaju voda. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. odnos prema okolnim stenama itd. Na2O. Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. FeO. Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra. MnO. H2O (najvažnija). iznad oko 5%. u gasovitom ili tečnom stanju. magme su vlažne.3). fluoride teških metala i dr. H2S. Sve stene se dele na: magmatske. izotopska starost itd. SO3. fizičko mehaničkim svojstvima itd. teksturna i strukturna svojstva. . TiO2. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. tj. manje viskozne. smeštaja. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. CaO. olova i cinka. Kad god je moguće. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. HF. Cr2O3 i dr. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. SO2. više pokretljive. K2O. zatim CO2.

Magme bogate vodom. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. antiklinale. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme. 4. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne. HCl. Sl. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. dubine na kojoj se magma nalazi. SO2.4). HF itd. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. tektonskih zona. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . Sl. hidrotermalnih rastvora. tj.3. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. SO3. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. fumarole.   57   Eskalacije. sinklinale ili duž raseda.

Viskozitet zavisi od temperature. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. tj. stresom. pokretljive. Oblici magmatskih tela . Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl. Sl. 5. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe.

petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja.. kao na primer Vezuv u Italiji. Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik. Rumunija . Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. Erupcije lava delimo na: Ø centralne. Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. tipa dovodnog kanala itd. kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). viskoziteta magme. kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. 6. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja. Ø linearne.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija. Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra. Lece kod Medveđe itd. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju. Sl. Ø arealne. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama.6). Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. Stubasto lučenje.).

periferne delove intruzija. S Sl.8). kuglasto lučenje je jasnije. Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. Kopaonik . Karakteristično je za izlivne stene i pliće. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Kuglasto lučenje. Kuglasto lučenje je retko (Sl. voda. Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. Sl. 8. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija.7). vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. 7. sneg. Paralelopipedsko lučenje.   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom.

Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena.). tj. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. za njegovu obradu (izradu kocki. spomenika. kada se lava izlije na površinu. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. pravilnost.9). krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. oblaganje itd.   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju. ivičnjaka. U drugoj. 9. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu. Krupni. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. mlađoj fazi.

Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije.12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. 12. 10. 1 1. hloritom. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima. Pritkasti i ljuspasti minerali. Mikroliti.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni.10).11) S l . dijabaza i spilita. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl. amfiboli. Sl. Mandolasta tekstura . orijentisani su u pravcu tečenja lave. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. Sl. Posledica je procesa kristalizacije minerala. hlađenja magme. i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). pirokseni. Ako je mehura u steni preko 20% vol. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. zeolitima i kalcedonom. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl.

strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. Ø žične i Ø izlivne .66% SiO2. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena. alkalnni feldspat u granitu. Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. dejstvom hidrotermalnih rastvora. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala. sa 52 . cirkon. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju.). sa 45 . Ø sporedne ili akcesorne minerale. koja je kasnije dopunjavana (Sl. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. hromit itd. minerali se dele na: Ø primarne minerale. sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. sadržaju SiO2. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. Ø bazične stene.). atmosferilija itd.13). koji određuju vrstu stene (kvarc. sfen.   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit. davne 1890 godine. koji su nastali u toku stvaranja stene. koji grade do 5% vol. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. magnetit. tj.

nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. 13. retko. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. koja pripada kiselim magmatskim stenama. Grade batolite lakolite itd. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita. Izlivne. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. . načinu pojavljivanja. Sl. Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. prema mestu stvaranja.   64   Dubinske magmatske stene. alklnog feldspata i bojenih minerala. obično duž pukotina lučenja ili. Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. u okolne stene. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. Izgrađena je od kvarca. zbog čega imaju porfirsku strukturu. Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo.

Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. mikroklina). . Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. nema kvarca i Ø grupu peridotita. izgrađena je od kvarca. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. izgrađena je od kvarca. bitovnita i bojenog minerala. olivina i piroksena. intermedijarni plagioklas. Kao i grupa granita spada u kisele stene. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. amfibolski granit itd. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. Ø grupa sijenita. Ø grupu monconita. Ø grupa granodiorita. Ø grupa kvarcdiorita. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. bez slobodnog kvarca. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. kvarc i feldspate. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. u kojoj su bitni minerali kvarc. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. Ø grupa diorita. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. muskovitski granit. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. koja ne sadrži salske minerale.14). retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. alkalni amfiboli i pirokseni. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca.   65   Ø grupu kvarcmonconita. dvoliskunski granit. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. labradora. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. sa muskovitom i biotitom (Sl. Najčešći su dvoliskunski graniti. Takođe spada u kisele stene.

itd. teksture su masivne. najčešće kaolinit. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni. Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. kod Vršca. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit.15) Sl.14.   66   Sl. Granitski grus. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. stepenica. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. Ceru. kamen za gradnju ivičnjaka. U . Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. (Sl. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. grus. Od granita se prave kocke za puteve. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. 15. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture.

debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara. Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. Ž ice su debljine od nekoliko santimetara do. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. na Bukulji.16). Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane).   67   masi. sitnozrne. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. mikroklina ili albita. Raspadanje kao kod granita. Boje su bele.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. 16. na Staroj planini itd. najviše. . jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. Sl. Svaki granitski pluton ima žične pratioce. Javljaju se u žicama. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. koja podseća na pesak. kod Vršca. obično oko 0. ponekad svetlosive. ako je bio prisutan. Apliti Apliti su takođe žične stene. Nemaju ekonomskog značaja. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. pola metra. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. granit. ortoklasa. zrnaste strukture.

biotita. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. Vidojevici Željinu. Boranji itd. Ceru. muskovita. gore desno. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. Sl. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. U Africi. Bukulji. minerali kalaja. Obično su krupnozrne stene. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. turmalina. spodumena. nađeni su berili dužine preko 2 m. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće. kvarca itd. Ceru itd.Žica pegmatita sa kristalom berila. molibdena itd. na Bukulji. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. uz sve granitske masive. na primer. epidot itd. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. 17. berila. pomenute.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. berila. kasiterit.17). topaza. Kopaoniku. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. .

kalcita. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. izgrađene od fenokristala kvarca. neiskristalisala lava) crna. epidota.18). pehštajn. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. 18. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. gde su veoma rasprostranjene. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. Sl. Strukture su porfirske. U ovim stenama umesto sanidina. hlorita. blizu Sicilije. sfena. bimštajn. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. Boje su sivo-bele. tamnosiva i crvenkasto-mrka. Među njima razlikujemo obsidijan. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. sanidina i bojenih minerala. neiskristalisale stene. kada stenu nazivamo albitskim riolitom. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. coisita. Strukture su porfirske. ružičaste (Sl. bez fenokristala. kao fenokristal može se javiti albit. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. izgrađeni od fenokristala kvarca. često i sa hidroksidom gvožđa . Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. Riolit.

šliraste. štokovi. Strukture su zrnaste. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. kod Prijepolja itd. apatit i sfen Teksture su masivne. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala. kod Sene. Sl. Teksture su masivne. škriljave. retko kuglaste itd. podjednake količine alkalnog feldspata. . katkad zelenosive i crvenkaste.20).19. često šupljikave i mandolaste. Kvarckeratofir. lakoliti. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje. trijasu i juri. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije. najčešće biotita ili hornblende. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. Javljaju se kao batoliti. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika.   70   Boje su zelene. zatim planparalelne. Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito.19). zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon.Ima ih u Istočnoj Srbiji. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. krupnih dimenzija. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. u paleozoiku. veličina zrna kao kod granita.

hipokristalasta i staklasta.20. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. oko Trepče. ivičnjaka. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. hornblenda ili augit. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču. Srbovcu. Upotrebljava se za izradu kocki. Kvarcmonconit. kupama. (Sl. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. javljaju se kvarc. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. naročito ako je povoljno lučen. biotit. srednjeg i sitnog zrna. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. apatit i cirkon. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina.21) Osim sanidina kao fenokristali. kao i graniti. izlivima. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. na Kotleniku. južnom Kopaoniku. Cer Kvarcmonconiti su. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. Osnovna masa stene može biti holokristalasta.   71   Sl. Fruškoj gori itd. Zvečana i Sokolice. veličine i do 10 cm. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. ploča. . gde je polifazno utiskivan.

izgrađene od kvarca. krupnih fenokristala sanidina. ako su sveži. cirkon. a od sekundarnih sericit. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. monokliničnog piroksena (Sl. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. Kvarclatit. kalcit. epidot. po obodu masiva. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. Lako podležu raspadanju. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. ortit. pa se. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. apatit itd. 21. hlorit. limonit i drugi. teško obrađuju.22). . Uz ove stene. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. uglavnom koriste za nasipanje puteva.   72   Sl. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. hornblende.

Kopaoniku. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. kalcit. cirkon. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). Zbog svojih dobrih . epidot. apatit itd. a od sekundarnih sericit. hlorit. kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. limonit i drugi. kao i graniti. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. Granodiorit. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija). Ove stene su. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. hornblende. Željinu. Po mineralnom sastavu. izgrađene od kvarca. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene.23). uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. Besnoj Kobili itd. Surdulici. Od sporednih minerala sreću se sfen. biotita i augita (Sl. Granodioriti su česte stene. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku.22. ortit. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita. i bojenog minerala.   73   Sl. Gorjanu.

  74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. za tucanik itd. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. Kvarcdiorit. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. andezin) i bojeni minerali.23. intermedijarni plagioklasi (oligoklas. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. amfibolski dacit itd. . Upotrebljavaju se za izradu kocki. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Kao fenokristali javljaju se: kvarc. biotit. biotitski dacit. Boranje. Besne Kobile itd. starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. Sl. hornblenda. ivičnjaka. ploča. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. Ime su dobili po Daciji. Boje su različite. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. uglavnom sive do mrke.

24). koji određuju varijetet stene (Sl. Strukture su zrnaste. ivičnjaka. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. retko albita i bojenog minerala. Teksture masivne. kada je nepovoljan za eksploataciju. Sl. titanit i cirkon. najčešće hornblende. ortoklasa ili mikroklina. Kadinoj Luci. na zapadnim padinama Kopaonika. lomljeni kamen itd. granita.25). kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita. kao kod granita. Najveći kamenolomi su u Slavkovici. Zagrađu. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. apatit. kod Slavkovice (Sl. To su svetlosive.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. kvarcmonconita. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice.24. . Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. Primena sijenita ista kao i kod granita. ponekad i kuglasto. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen). kao i tucanik. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. zatim biotita i augita. Krupnoća zrna varira. bankovito. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca.

Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. 26. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. Sl.26). Sijenit. Boje su sive. Brestovačka banja . hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita. izgrađena samo od sanidina.   76   Sl. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. sivkastobele do bele boje. Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. albitski trahit.25. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri.

najčešće piroksena. Po sastavu. trijasu i juri. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). magnetit i sfen. sericita. izgrađeni od fenokristala albita. kalcita itd.27. Sl. Strukture su porfirske. retko piroksena i bez slobodnog kvarca. Strukture su zrnaste. ponekad i porfiroidne. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. Monconit. hornblende.26).   77   Keratofiri su submarinske. izlivne stene sijenita sa primarnom. u paleozoiku. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. i bojenih minerala. ima i nekoliko drugih. Valja Strž . sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. epidota. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. manjih pojava. a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. najčešće hipidiomorfno zrnaste. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. Izlivane su pre kenozoika. biotita. hlorita i relikata bojenih minerala. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl.

retko staklastoj osnovnoj masi.29). ponekad i porfiroidne. raspadanje i grus kao kod granita. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. sfen i ponekad cirkon. sivozelene. Strukture su zrnaste. zelene.28) i na Fruškoj Gori. i bojenih minerala: biotita. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. hiperstenski diorit. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. biotita i hiperstena(Sl. biotitski diorit itd. Sl. na Zlotu (Sl. ponekad i tamnozelene boje. masivne teksture. To su stene tamnosive.28. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. Strukture su porfirske. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj. Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. Lučenje i . Tekstura stene uglavnom masivna. magnetit. u Istočnoj Srbiji. augita. izgrađene od fenokristala sanidina.

Boje je tamno zelene do sivozelene. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida.   79   način pojavljivanja kao kod granita.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. deo hotela Moskva. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita. . Dioriti su u Srbiji retke stene. zbog čega je ovde prikazujemo. Kersantita ima u Ripnju (Sl. bogata biotitom. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Diorit. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. kvarcmonconita i granodiorita. sa malom količinom alkalnog feldspata. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju. retko gradi manje mase. andezina i biotita. masivne teksture. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita.29. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. Strukture je zrnaste. skupštine. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. Sl. Lučenje i način pojavljivanja. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita. stepenište na Kalemegdanu. fontane itd.

Andeziti su masivne teksture. Ljubovije. postaju sivožute. . Andezita ima i u okolini Trepče. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. antimon. Ako su sveži. u Zapadnoj Srbiji.Kersantit. veličine i preko 10 cm. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. koje pri raspadanju. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. arsen. tamnozelene ili sivozelene boje. Osim pomenutog bakra. Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. fenokristalima hornblende. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. Kopaoniku itd.31). Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. Bor i Majdanpek. živa itd. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa.   80   Sl. 30. Javljaju se kao veliki izlivi. hiperstena. biotita augita. idiomorfnim. Strukture su porfirske. javljaju se olovo. kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. na Rudniku. boje tamnosive. Andeziti se javljaju sa krupnim. sivozelene do sivocrvene. piroksena i biotita. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. andezina i bojenih minerala hornblende. oglavnom oksidacijom. cink srebro.

srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. To su stene zelenosive. Andezit. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. zelene ponekad i crne boje. javljaju se i rombični pirokseni. Takvih pojava ima na Zlatiboru. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. Priboja i itd. labradora. Teksture su masivne. olivini itd.32). Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. pojava se naziva labradorizacija. Zrnaste su strukture. magnezijumom i gvožđem. kod Bogutovačke Banje.   81   Sl. lučenja pločastog. Maljenu. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica.31. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. najčešće dijalaga. ponekad trakaste i planparalelne. bankovitog do nepravilnog. bitovnita i monokliničnog piroksena. tamnozelene. . Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa.

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, č esto afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini. Sl. rombičnog i monokliničnog piroksena. hroma. retko hotnblenda i biotit (Sl.36). Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. Peridotiti ne sadrže feldspate. feldspatoide i kvarc. siromašne silicijom.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to č vrste. aluminijom. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. Ø verlite. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima. izgrađene od olivina. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. . izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena.36. monoklinični i rombični pirokseni. izgrađene samo od olivina. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. platine. Peridotiti. Ø harcburgite. U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. Ø lerzolite.

zavisno od sastava i stepena svežine.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. Boje su različite. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri.38). Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. tamnozelenu pa čak i crnu boju. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. . Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Golešu itd. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Sl. pehštajn i perlite. na Kopaoniku. Obično su serpentinisani. talka i magnezita (Sl. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. na Zlatiboru itd. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje.37) koji ponekad grade i rudna ležišta. posebno azbesta. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. 37.

Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. U grupu perlita spadaju i plovućci. Vulkansko staklo. crvene i zelene. U tankim presecima je prozračan. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode. toplotnom i mehaničkom izolacijom. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. Na tankim ivicama je prozračan. gume i boja.   . Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. u pehštajnu je može biti i do 10 %. Perliti i plovućci. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. prirodno nabubrela vulkanska stakla. Lipari. mrke. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Boje su različite: tamnosive. 38. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Imaju primenu i u industriji hartije. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. Sl. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po č emu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. do 30 puta.

i pri relativno malim pritiscima.25oC. bez humusa i vegetacije. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. Ø rastom korenja biljaka. međutim. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. sedimentnih i metamorfnih stena. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. bogatih vodom. abrazija. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. površinskom raspadanju. do oko 100oC. Iako su različiti. Ø delovanje talasa duž obala. promeni u temperaturi. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene. Stvaraju se na temperaturama od oko . radu vode i vetra podležu tzv. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. ledom ili gravitacijom. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. Površinsko raspadanje može biti fizičko. . Zemljina kora. atmosferilija. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. a hemijsko u pokrivenim terenima. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. očvršćavanje. Ø transport. vetrom. Fizičko raspadanje stena. Prenos se najčešće vrši vodom.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih.

Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. debljine humusnog sloja itd. uz ostale procese. . Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine.. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. u stenama ugrađenim u različite objekte. tj. pokrivenosti vegetacijom. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). debljine humusnog pokrivača itd.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. kada se hlade. nadmorske visine.9). temperatirna razlika je znatno viša. klime. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. U Africi. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. morfologije terena. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena. nadmorske visine. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. klime. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. morfologije terena. Prelaskom anhidrita u gips. u pustinjskim predelima. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. pokrivenosti vegetacijom. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. Kolebanje dnevnih temperatura. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C.

Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. abrazija . u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl.40.   90   Sl. I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Sl. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije.39. Delovanjem talasa duž obala. kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb. Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga.40). Rad morskih talasa. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%.

U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). tunela. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena.41). brana. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom. majdana kamena. Regioni sa nivalnom klimom . koju nose reke srednje brzine toka.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. Sl. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. koje nose sporog toka. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. jer ove čestice lebde u vodi. mostova. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature. 41. planinski potoci i reke. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. klaste finog zrna. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. puteva. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. š ljunak pesak. tj. Ø sitniju frakciju. Mogu biti veoma daleko transportovane. delimično do potpuno zaobljenu. Ø prašinu i mulj. gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC.

U ovim oblastima nema tekuće vode. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. hemisko podređeno.   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. Voda teče po površini terena. Sl. osim povremeno. Fizičko raspadanje je intenzivno. Sl. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi.. 42. 43). Regioni sa aridnom klimom . Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno. vegetacija je slaba. humusni pokrivač mali ili odsutan. Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl. 43.42).

tj.   . pesak. šljunak. liskuni. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. Iako su slabe. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. peridotita i gabra. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. veoma je stabilan. granati itd. kvarc. Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. raznih kiselina. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. granitoidima i granitima. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove).   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. kod karbonata. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. kiseonika. kamena so. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. kristališu na visokim temperaturama. Olivini i pirokseni. sadržaja ugljene kiseline. humidni uslovi. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. bez alumijske amfibole. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Voda je. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. kiseonika. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. vetra. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. Kompaktna i uglačana stenska masa. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. hlora itd. zbog bipolariteta molekula. hlorite. feldspata itd. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. vode. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. kao što je pomenuto. njene kiselosti. gasova i organske materije. Rastvorljivost minerala je različita.

Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. Krupnozrni materijal. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. javlja se u gornjem toku brzih reka. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. Transport zavisi od specifične gustine. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. Kod snažnih vetrova. stapanju glečera. ima glečera. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. planinskim potocima i bujicama. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. Po zaustavljanju tj. vodom. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. iznad preko 3000 m. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. . Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. ljuspičastog i pločastog oblika. Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama.   94   Transport i sedimentacija Nakon. zajedno se talože blokovi stena. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. blokovi stena. oblika i veličine komada stena i minrala. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. najviše nekoliko metara na dan. sitniji komadi i i glinovita frakcija. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. na nekima od njih. površinskog i hemijskog raspadanja. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). gde i danas. Materijal srednjeg zrna. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. Nisu klasirani po krupnoći. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava. č esto biva donešen u mora. lakše manje specifične težine. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. kuglastog oblika. Transport glečerom je spor. Na svom putu glečer po dnu i bočno. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. strujanja. šljunak. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. vetrom i ledom u nova.

Ako vode sadrže CO2. pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. Na i K sulfati i sl. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. zatim KCl. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih č estica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. karbonati. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje.halit. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača. promene vrednosti pH. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. u obliku hidroksida. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . izlučuju se nakon isparavanja rastvarača.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. Ova jedinjenja (NaCl . Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. Kao jonski rastvori. aluminijum. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. vode. Ø isparavanjem rastvarača. Sulfati kalcijuma. gvožđe. gips i anhidrit. natrijum kalcijum. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. hidroksidi. sulfati putuju kalijum. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura. silicijum. mali. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. magnezijum a kao koloidi.

Na primer. kod nekih glina nema transporta. amorfne i organogene. cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos. itd.obrazuju se direktno pri taložennju. tj. kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze . ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. Sl. poluzaobljena (subzaobljena). način vezivanja zrna i ispunjenost prostora. poluuglasta (subuglasta). 44. uzajamne odnose sastojaka. Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta). Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične. kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija. istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. .44). Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. kristalaste.   96   manje zapremine sedimenta.

Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata. i Ø pelitske (finozrne klastične strukture). Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste. Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0.005 i 0.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. silicijski.05 i 2 mm. od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena.45). Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla.45. Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. laporoviti i gvožđeviti.05 mm. . i u steni može biti različito zastupljen. gde spadaju gline.005 mm. Sl. sa veličinom zrna ispod 0. gde spada pesak. gde spada prašina. glinoviti.

48) čiji vrsta. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene.   98   Sl. . 47. gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena. fosfatnih. Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih.47). Dimenzije tih tvorevina su različite. Sl.46. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima.

Prema debljini sloja razlikujemo. Sl. banke debljine 60-200 cm. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). liske debljine ispod 5 mm.49.49). Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju. Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. ploče debljine 5-50 mm.   99   Sl. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. slojeve debljine 5-60 cm. Slojevi mezozojskih krečnjaka. Boljetinska reka . Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra.48.

priobalnih i lagunskih sedimenata. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. vulkanoklastične stene. ali poreklo materijala vulkansko. Sl. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama.   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati. 50. Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta. mehaničke sedimente. Podela sedimentnih stena . č esta je kod eolskih. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl.50): Ø klastične sedimentne stene.

Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. Ø alevrite.005-0. Vulkanski pepeo Sl. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena. one će biti prvo prikazane. krupnoće zrna između 0. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene.51.005 mm. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja. gde pripada glina. krupnoće zrna ispod 0. krupnoće zrna od 0. 51). U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. gde spada prašina i alevrolit. šljunak i konglomerat. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati.05 mm. breče i tufovi . Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena. prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. Ø psamite. Ø pelite. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore.05-2 mm.

Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. Često se. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. Najkrupniji fragmenti.25 mm. Lapili.   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica.52). međutim. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana. . Sl. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl.53). Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. (Sl. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela. 52. pesak. Vulkanska breča.

Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . 54. Obično se javljaju u slojevima. 53. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. kvarclatitski tuf. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. međutim.54). Sl. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela.   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. kako ih uobičajeno nazivamo. Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati.Vulkanski aglomerat. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. Nošen vetrom. itd.meka. Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje. rastresita peskovita masa (stena). Naslage tufa u Grškoj (Santorini). riolitski tuf. dole levo detalj stene. . Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. Vrlo se često. Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. vodom može otići vrlo daleko. na primer: andezitski tuf.

Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. Alpi. Alterisani tufovi. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva. Slovenija . zatim u industriji cementa.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. peskom. šljunkom. na planini Rogozni. Sl. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. industriji guma.55. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. hartije itd. od Ušća na severu do Zvečana. na Rudniku. mada se može naći kod svih stena. zatim na Radanu (područje Leca). u Ibarskoj dolini. sapuna. Stvaranje drobine. aglomerata. boja. drobinu i šljunak i vezane. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. tufova i tufita veoma su česte. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri č emu transport nije dug. Pojave vulkanskih breča. od 30 -90%. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani. U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. olovki.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. za proizvodnju insekticida. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane.

56. breče delimo na: Ø padinske. Prema mestu postanka. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. Sl. Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. kod raznih vrsta intruzija i dr. Ø obalske. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva. U brečama se. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom. (o kojima je bilo reči). kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. osim fragmenata stena. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. Arilje Ø vulkanske. . Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije.56).   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. Tektonska breča. Ø tektonske.

Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu.1m do 1 m nazivamo krupicama. heterogene itd.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. Sl. Materijal od 0. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. kamini i dr. koturaste i druge valutice. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). dolomitske. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. jajaste. Brečama se oblažu stepeništa. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. 57. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. serpentinske i krečnjačke breče. Morača .1 m i 25 mm. To je mermerna breča. zbog č ega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste. Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. Najkrupnije fragmente. vaza itd. naročito za dekorativne svrhe. naročito ako su lepih boja. Šljunak. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju. pribora za pisanje. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. u prečniku nazivamo blokovima. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. mermerne. vrlo dobro vezana. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan š ljunak između 2 mm i 10 mm. Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. preko 1 m.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. pepeljara. serpentinske.

sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. silicijskog. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat.Konglomerat. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. laporovitog itd. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Dunavu. Moravi. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. (gore levou krštena slojevitost) . 58. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. Drini itd. lednika i vulkana. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. Šljunak je heterogenog sastava. vetra. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. Istočna Srbija. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. Mogu biti beli. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. Kopneni se stvaraju radom reka. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. Savi. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. sivi. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama.58). šareni. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. naročito glinovitih primesa. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. jezerski i marinski. Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni.

Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. granat.25 .0. zavisno od sastava valutica i cementa. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. stepena obradivosti itd. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim.25 mm. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal. Po načinu postanka pesak delimo na eolski. na primer crveni konglomerati u permu. Pesak.0. odnosno minerala.05 . Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. Sl. srednjezrni pesak od 0. stepena. sjajnim ljuspicama.   108   delovima. magnetit. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode. . zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. rečni. (sl. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. jezerski i marinski. rutil.5 mm i sitnozrni pesak od 0. 59. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar.2 mm. apatit.5 .05 mm i 2 mm. Imaju ograničenu primenu. ili verukano konglomerati i dr. turmalin i dr. načina vezivanja.59). pesak je homogenog sastava. Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara.

karbonata itd. hloritske. Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. Tako razlikujemo kvarcne. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). 60. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. podređeno feldspata. Š tetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. U njemu se mogu koncentrisati monacit. ljuspica muskovita. Slojevi peščara u sekvenci fliša. glaukonitske. ilmenit. limonitske. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. silicijski. dijamanti itd. granat. glinoviti. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. sastava i veličine zrna. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara. magnetit.60). Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. Ljig . srednjezrne i sitnozrne peščare. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. te razlikujemo krupnozrne. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. organski (bituminozan) itd.   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. i peščari su veoma rasprostranjene stene. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. Sl. zlato. dolomitski. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. limonitski (gvožđeviti). Kao i pesak. Pesak je beo. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. laporoviti.

minerali glina. minerala glina i dr. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. feldspata. iz Ostružnice kod Umke itd. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. feldspati. Slankamen . Transportuje se vodom ili vetrom. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. sa povečanjem zrna klasta. feldspat. Alevroliti su slojevite stene.05 mm. 61. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju. liskuna. ali su slojevi male debljine. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. Sl. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen. liskun.U sastav praha ulaze čestice kvarca. do 50-ak. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta. Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit.61). liskuni. prelaze. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom. santimetara. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom.005 do 0. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. karbonata. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom. Primena alevrolita je ograničena.Les. ili za izradu kamenih ploča. karbonati. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc.

imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. što je značajno. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. Gline i vezane. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. Mulj. Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. . Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. ž uto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju.62). Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. U lesu se. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. Gline često. Korisne lesne naslage u Banatu. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja. Glinci. Iako les smatramo alevrolitom. hidroliskuni (ilit). zatim u Zemunu itd. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. bez opasnosti za odronjavanje. vezanom stenom. sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. tj. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. kao primese. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. na Titelskom bregu. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. Les se pod prstima drobi. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. poluvezane. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane).

industriji šećera i dr.tufova. . Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. Glina. izmenama vulkanskog pepela . sadrži kalcijom karbonat . U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po č emu je i dobila ime. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta.   112   Sl.15%.obično 5 . koje su izgrađene od kaolinita. tekstilnoj industriji. kao š to je pomenuto. Prema mestu postanka gline delimo na rečne. Ø laporovita glina. Koriste se u industriji fine keramike. Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. Onečišćene su š ljunkom. Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. često sadrže primese kvarca. peskom i organskom materijom. livačkoj industriji. ako sastav gline nije strogo standardizovan. 62. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat. Debljina slojeva je mala. Ø rečne gline su retke. barske jezerske i marinske. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline.

koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. To su tamnosive. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Gline. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Slojevitost je česta. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. temperature. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. pritiska i dužine trajanja procesa. . Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. rutil. po čemu je dobila ime. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. U hemijske sedimente spadaju. ako su čiste. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. slična lesu. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. Gline pripadaju kaolinitskom tipu.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. bigar mermerni oniks. sedimenti sonih ležišta. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. kerogena. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. Ledničke gline nisu slojevite stene. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. muskovit. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. biotit. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. cirkon i dr.

Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. karakteristične trakaste građe (Sl. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice. Sl. ređe od aragonita.63. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. Izgrađen je od kalcita.63). Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat. Zato je bigar šupljikava stena. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture. Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. ili je pak . kod Niške Banje. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. Bigar. najčešće žuta kao ćilibar. Stvaranje bigra.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata.64). žutozelena ili zelena. Mermerni oniks je jedra stena. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. Bigar je dobar građevinski kamen. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. Stvara se oko hladnih slatkih voda. rečni i izvorski. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode. zatim u selu Brasina u okolini Loznice.

65). Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. gips kao vezivni materijal. industriji hartije itd. što zavisi od sadržaja gvožđa. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi .   115   crvenkasto bela ili siva. . kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. Sl. u hemijskoj industriji. Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe. Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca. Mermerni oniks. poljoprivredi. mangana i magnezijuma u ovim stenama. Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki.evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama. gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama.tj.64. Sijarinska banja Naslage soli .

Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali. 65. 66.66). Sl.   116   Sl. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Stvaranje sedimentnog gvožđa. Zlatibor. . Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl.

67. a kao primese i organsku materiju i grafit. Od zoogenih sedimenata najvažniji su. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. Katkad sadrži i malo opala. To je jedra i čvrsta stena. To je slojevita stena.67). Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). naročito u paleozoiku. preloma je ravnog i školjkastog. a delimično i nafta i asfalt.   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. mesto gde se najviše stvara krečnjaka . ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). verovatno prvo istaložen kao kalcedon. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. krečnjaci i dolomiti. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. Ova stena obično ne sadrži i fosile. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda. Sl. najčešće tankopločasta. koralnim grebenima (Sl. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. Koralni greben.

kada šušti. Krečnjak je dobar građevinski materijal. 68. gvožđevite krečnjake. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. hemijskoj industriji itd. mangana i magnezijuma. poljoprivredi. Slojeviti krečnjaci. Stara planina . Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. industriji gvožđa i čelika. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd. Sl.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. brahiopodski. sa do 5% glinovitih minerala.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. organsku materiju itd. litotamnijski i dr. Boja je različita u zavisnosti od primesa. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake.25% glinovite supstance. Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. peskovite krečnjake. fosfora i sumpora.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. sive ili sivobele boje. gvožđa. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl).. dolomitične krečnjake. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast. naročito za pravljenje spomenika. Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. laporovite krečnjake. cefalopodski. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. zatim gline. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. koji sadrže do 40% MgCO3. hipuritski. kada im se zrna jedva vide golim okom. zrna peska. sive boje sa 5 . Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. Sadrže primese gvožđa.

Pirota itd. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. 69. Eksploatišu se na više kamenoloma. kao i kod krečnjaka. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. Čisti . gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. kod Užica. Golupca. bituminozne. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. laporovite. peskovite i druge dolomite. To su finozrne stene. siliciozne. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. kod Novog Popovca itd.69).70).   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. Eksploatišu se u Beočinu. gvožđevite. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. mangana i hroma. glinovite. Kosjerića. Sl. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl. Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. Čisti dolomiti su retki. boje uglavnom sive. Laporci.

zelenkasta ili crvenkasta. Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. Pisaća kreda je bele boje. područje Braneškog polja.0. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. kada su ostaci organizama retki.008 . Sl. jako porozan i higroskopan. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). Trijaski dolomiti. kod Jarandola. Dolomit. naime. ili kao primese. čija veličina varira između 0.10 mm. grade velike masive. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. Dolomiti se. veoma sitnozrn. u hemijskoj industriji itd. . Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. Alpi. Obično je slojevita. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. kao i krečnjaci. 70. od primesa često žu ćkasta. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. Ima ih na Zlatiboru. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. foraminifera. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. minerale glina i organsku materiju. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica. Pranjana itd.

U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste.71. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. svetlosiva ili tamnosiva. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. zelena. Debljina sloja ke oko 2 metra.71). Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. lakova. slabo vezana stena. Za ove potrebe mora biti čista. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. sitnih zrna kvarca i organske materije. katkad i praškasta. dijatomeja. rastresita. Sl. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala. Dijatomejska zemlja. linoleuma. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. u pastama za zube. za izradu gita i dr. Stena je higroskopna. Od nje se. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta. sapuna. boja. Baroševac . Dijatomejska zemlja je meka.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. plastičnih masa. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. Bele je boje.4 -0. gume. međutim. gramofonskih ploča.9). Otporna je orema kiselinama. U ovom sedimentu č este su primese glina. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. slabo provodi toplotu. Upotrebljava se u izolacione svrhe.

Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. žutomrku ili crvenomrku boju. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. To su kompaktne. dobijaju žutu. kalcedona ili kvarca. Istočna Srbija . U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. jedre stene vrlo različite boje.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. ili se obaraju kao hemijski talog. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. crvenu. crveni (levo) i crni (desno). Gore desno ostaci radiolarija. U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. smeđu. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. pre svega radiolarija i silicispongija. Izgrađeni su od opala. Rožnaci. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. laporovitim i karbonatnim sedimentima. Sl.72. Od primesa gvožđa.

Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. njene strukture i teksture i prisustva fluida. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. stena nastala metamorfozom peščara. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. metagabro. Često se javlja na velikom prostoru. tj. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. sa porastom dubine. temperature. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. kada se uočavaju reliktne strukture. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. tj. na primer metapeščar. Uticaj atmosferilija. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. leda. soli. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. klime. temperatura i prisustvo fluida i gasova. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. sastava stene. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. stena nastala metamorfozom gabra itd. . ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta.

disten itd. ortoklas. lavsonit. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. Karakteristični minerali su hlorit. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. Karakteristični minerali su granati. staurolit. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. andezin. pirop. tj. epidot. Karakteristični minerali ove facije su albit. hornblenda itd. almandin. . muskovit. aragonit. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. silimanit. tj. plagioklasi. diopsid. talk. disten. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. biotit. ribekit itd. aktinolit. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. serpentin. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. hipersten itd.. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. dolomit. Na taj način uslovi metamorfizma. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. diopsid.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. kalcit. almandin. aktinolit itd. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. jadeit. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. hlorit.

blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd. talk itd) (Sl. blastezom. 73. . Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. vreme nastanka minerala.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. Struktura nastale rastom. hloriti. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa.   125   Sl. odredbu stena od koje su nastali itd.74). Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene.

Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. 74.75). karbonati itd)(Sl.Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. po kojoj je i dobila ime (Sl. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima.76). od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. feldspati.   126   Sl. Sl. amfibola i piroksena (Sl. kod magmatskih stena. Porfiroblastična struktura . nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. Struktura podseća na porfirsku. 76. 75) i Sl. 75. obično izometričnog oblika ( kvarc.

Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama.   127   Metamorfne stene. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. veličine do par milimetara. felspata i liskuna. nematoblastičnu i granoblastičnu. kažemo da je tekstura plisirana.77). gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. ako je stena izgrađena od kvarca. Ubrana tekstura . zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. Ako su nabori veoma mali. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene. Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. 77.78.78). na primer klivaža. lineare. Sl. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl.. ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. Sl. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine.

Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. (Sl.79.79) Sl. strukturi. Stene su škriljave teksture. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac. trake koje se međusobno razlikuju. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. obično kvarca ili feldspata. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop.   128   Ø trakasta tekstura. teksturi. po kojoj su dobili i ime. naročito su česte u migmatitima. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. mineralnom sastavu. . bez orijentacije. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. gde minerali grade nagomilanja. stepenu kristaliniteta itd. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama.

Izgrađeni su od hlorita. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. retko masivne. ako dominiraju hlorit i sericit. Hloritski škriljci su č este stene. piroklastita. aktinolit. spilita. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. Hloritski škriljci (Sl. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. i piroklastičnih stena. spilita. kada su orto porekla.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. U ovim stenama često se sreću: sericit. metapeščarima. aktinolit. kvarc itd. cojsit. hloritsko-sericitski š kriljac. Povljenu. U našoj zemlji su paleozojske starosti. i laporaca. na Šari itd. zatim epidot. ponekad i manganov granat. termolit. ima ih i u mezozoiku. dijabaza. Veoma su mekane stene. kristalastim krečnjacima. Sl. bazalta. Strukture su lepidoblastične. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. ako je najzastupljeniji aktinolit. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. Ram . leukoksen. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). vulkanskih breča. hlorit. Od feldspata najčešći je albit. kalcit. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. keratofira itd kada su orto porekla. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. području Vlasine. retko ortoklas. (80) Hloritski škriljci. cojsit. epidot. aglomerata. spesartin. stilpnomelan. naročito ako imaju malo kvarca.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. u Istočnoj Srbiji itd. albita i kvarca. Kučajskom teranu. kod Rama na Dunavu. Brezovici. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. aktinolitski škriljac itd. Teksture su škriljave. metamorfozom stena okeanske kore.

bazalta. hromit itd. albita. Sl. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. Izgrađene su od talka. dijabaza. 81. piroklastičnih stena (tufova. Zelene su do sivozelene su boje. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. kozmetike itd. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene. Spadaju u grupu tipskih orto stena. Zelenkaste su boje. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta.81). cojsita i ponekad kvarca i hlorita. Uglavnom prate serpentinite.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. Aktinolitski škriljci. epidota. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit. Nastaju metamorfozom bazičnih stena. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. hartije.(Sl. Sadržaj kvarca u njima jako varira. metamorfozom stena okeanske kore. magnetit. karbon).   . kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. Izgrađeni su od aktinolita. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). škriljave teksture. industriji guma. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita.. niskog stepena metamorfizma. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične. Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum. kalcit.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. tremolita. spilita (orto porekla).

Tada obrazuju tanke. nemaju sjaj koji je Sl. rifeo-kambrijum. Najčešće su asocirani sa metapeščarima. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. Izgrađeni su od sericita i kvarca. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala. devon. ravne ploče. rekristalisana organska materija. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. često ubrane ili plisirane. Na ravnima škriljavosti.83) . Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. zemljastog preloma i škriljave teksture. i retko.   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene. Filiti su rasprostranjene stene. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. Filiti. biotit. tamnosive do crne boje. koji je znatno manje zastupljen. Stene pelitske do metapelitske strukture. zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. Struktura filita je lepidoblastična. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija). albit. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit.83. Kuća pokrivena filitom . metaalevrolitima i zelenim stenama. na jugu Srbije itd. Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. Teksture su škriljave.82). ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. 82. Starosti su paleozojske. karbon.

povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. čiji sadržaj u steni varira. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. često se kidaju u tanke ploče. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. To su tipične para stene. Retko su trakaste teksture. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. distena.84). nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. . Sl. tj. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. staurolit. srednjeg i visokog kristaliniteta. metamorfnim terenima. kordijerit. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. alkalne feldspate itd. Mikašisti. staurolita itd. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. tj. 84. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. silimanit. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. granate. Izrazito su škriljave stene.

Golubinje itd. muskovita i biotita (Sl. ubrane itd. 85.staurolit. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. disten. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. alkalnog feldspata. zatim porfiroblastična i nematoblastična. okcaste. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. silimanit. Bujanovac. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. veći nego kod granita.85). ortoklasa ili mikroklina i liskuna. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. trakaste. zrnastu strukturu. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. masivne. tj. Vršac. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. kada imaju sačuvanu. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu. Gnajsevi. kordijerit itd. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. Gnajsevi nisu otporne stene. Medveđa . u Istočnoj Srbiji. Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Sl. naročito ako su izražene škriljave teksture. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. Teksture su škriljave.   133   Izgrađeni su od kvarca. reliktnu. Vranje. Lebane. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. prinosom alkalnog feldspata. Tekija.

bitovnita. 96. Sl. cojsit. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. Tulare Amfiboliti su stare stene. blastoofitska. andezina.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. mikačistima itd. naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. a od sekundarnih kalcit. hlorit. epidot. ako su prisutni. Sreće se i trakasta. U ovim stenama mogu se javiti granat. gnajsevima. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. Boje su zelene. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. strukturu itd. kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. Teksture su škriljave ili masivne. blastopsamitska itd.86). Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. tamno zelene do crne (Sl. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. ilimenit i magnetit. labradora. ako sadrže krupna zrna granata. . zelenih do crnih amfibola ili piroksena. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv. Amfiboliti. leukoksen itd. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti). blastoporfirska. piroksen.

Bojnik. Tekstura ovih stena je. masivna. ribekitom itd. U eklogitima Ogošta. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. biotita i kvarca. zbog velikog sadržaja granata.97. kod Lebana. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. rutil. Izgrađene su od piropa. Eklogit. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom. u okolini Bujanovca. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. kada granat uklapa piroksen. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. magnetit itd. u eklogitskoj faciji. Eklogiti su teške stene. . kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. hornblenda. kvarc. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. Veoma retko grade veće. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. Tulara itd.97). U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa.   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. specifične gustine preko 3. kao što je pomenuto. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. samostalne masive. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. Sl. ili kontinentalnu litosferu. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. naročito ako su masivne teksture. suvim sistemima). glaukofanom. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente.

ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. Mermeri su granoblastične strukture. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. Boja mermera zavisi od njegove čistoće. kamen u vajarstvu. retko grade veće mase. Usled sadržaja primesa. mangana mogu biti zelenkasti. masivne teksture Javljaju se kao trake. kao sporedni minerali javljaju muskovit. oksida i hidroksida gvožđa. Strukture su granoblastične. granata. sočiva u gnajsevima. Pri obradi mermera. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. dekorativni kamen. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. ortopiroksena i granata. magnetit rutil. silimanitom). Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. hlorit. . Štetne primese su pirit. Javljaju se kao trake. mogu nastati i termokontaktno. Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). peščara. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. silimanita. sivi itd. kao što je pomenuto masivne. kvarc. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. Boje su crne. Teksture su. zupčasto do mozaično srasla. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. U mermerima se. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. bele boje. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. hemijskoj industriji itd. grafit itd. distena. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. albit. piroksena i kvarca. tufoznih do laporovitih sedimenata. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. crvenkasti. sa elementima porfiroblastične.98). plavkasti. kvarc. To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. magnetit. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). kvarc i organska materija. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. Izgrađeni su od ortoklasa. Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka.

To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. Čisti kvarciti su bele boje (Sl. Sl. Sl. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. zbog primesa. Mermeri. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). 99.98. Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste. Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. epidot i dr.99) ali su najčešće. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). silimanit. hidrokvarciti i dr.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. sivi. Užice . grafit. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. Kvarciti su granoblastične strukture. Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu. kod Aranđelovca i kod Batočine. Kvarcit. mrki ili crni.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca.

Eksploatišu se u rejonu Gostivara. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. tj. tj. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. . vatrostalnih opeka. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena. uglavnom glinovitih sedimenata. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. naročito kao građevinskog kamena. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. ali su često trakaste tj. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. U građevinarstvu primena im je ograničena. Između magme i okolnih. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene.

Ø zona kornita. U ovim stenama sreću se i granati. ponekad porfiroblastične.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. Osnova stene (matriks. pri čemu nema promene u hemizmu stena. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. Sl. Kornit. feldspata (ortoklas. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. tj. Korniti su obično sitnozrne stene. Izgrađeni su od biotita. premineralizacije. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. kordijerita i feldspata. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih. (Sl. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. mešanih stena. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). Radalj. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala. Teksture su masivne ili trakaste. kordijerita. . prelazni do bazični plagioklas). Ø zona bobičavih škriljaca. tamne boje i veoma tvrde. kvarca. kvarca itd. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. glinovitih stena. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. augita. muskovita (sericita). andaluzita. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. hornblende. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite.100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena.100.

U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca. andaluzita. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju). u kojoj. .   140   biotita. Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. feldspata itd. uočavaju se i reliktne strukture. bobičave teksture (Sl. kao porfiroblasti. Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. Radalj.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene. liskuna itd. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala).   Sl. feldspata. Bobičavi škriljac. leže pomenuti minerali. sačuvani klasti kvarca. Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. Boranje itd.101. naročito ako su nastali metamorfozom peščara.101).

magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. bele. Boje su.102). Skarnovi. zelene. Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. . Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih.102. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. crvene. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena. Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. osim predavanja toplote. Jaram. masivne do trakaste teksture (Sl. ponekad i crne. ušli u reakciju sa magmom. zavisno od mineralnog sastava. Sl. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi.

hedenbergita.). Takve stene nazivamo skarnoidi. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. olova. prenita itd. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. ima i škriljavih. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. Pri tome se. magnetit. malo volastonita i granata. volastonita. a od sekundarnih azbest. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit. magnetita itd. cinka itd.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. mogu se stvoriti magnetit. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. U unutrašnjoj zoni skarnova. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. CO2 itd. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. magnezit. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. cojsit. neposredno uz kontakt. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. Od sporednih sastojaka sadrže hromit. azbesta i drugih sekundarnih minerala. vezuvijana. Strukture su granoblastične. Boje su tamno zelene. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. talk. Tako su. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. .   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. aktinolit. granata (grosularsko-andraditskog tipa). zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. diopsida. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. plagioklas (albit do andezin). Skarnovi su nosioci orudnjenja. epidot. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. zelene do šarene. Serpentiniti su masivne teksture. feldspata.

Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. Uglavnom su jurske i kredne starosti. zatim u kozmetici. kao što je pomenuto veoma česte. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. Duž pukotina ovih stena. azbesta i magnezita. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. kao punilo. U njima se javljaju ležišta talka. usled procesa serpentinizacije. Deli Jovan. putnički i železnički saobraćaj. Rad u serpentinitima je veoma težak. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. kod Donjeg Milanovca.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. koje su. . Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. Paraćinska Glavica itd. elektro i mašinskoj industriji.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->