DRAGICA KOJIC - ARSENIJEVIC dip!' ing.

GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE
ZA KVALlFlKOVANE RADNIKE GRADEVINSKE STRUKE
Beograd, - 1969. godine
PRESTAMPAVANJE ZABRANJENO
Recenzen!: Anaelka PaiaviCini, dip!. ing,
Lektor: Nadezda skoro, prof,
Prirucnik je raden prClna nujnovijem progran1u skolc za kvalifi-
kovane radnike gradcvjnske struke.
L:l\!'\,< :.'" "Ii,: " .. ,.,C} ({l)
<,; c :,-,', iU;'-u{;!i);-
Izdavac: OBRAZOVNI BIRO - BEOGRAD
Marsala Birjuzova 50
UVOD
Zadatak predmeta gradevinskc konstrukcije je da llcenlcrma pre
svega ukaze na delatnosti pojedinih tehnickih nuuka, da u jednom op-
stem potezu rasclani njihov delokrug rada. Pored toga, osnovni cilj i
zadatal<; predmeta je cia iz oblasti gradevi.narstva pojedinacno razradi i
upozna ucenike sa svirrl probIerniIna visokogradnje.
Podela tehnlckih nauka
Tehnickc naukc se dele 11n: gl'aclevinsku, masinsku, elektrotehniku,
rlldarstvo, geologiju i tehnologiju.
Tehnologija je nauka kuja se bavi iZllcavalljem postupaka prera-
de, abrade i dorade sirovina iIi polupreradevina do gotovih proiz;'oda.
Ona ll10ze biti hemijska iE n1ehanicka.
Rudarstvo i geologija je tchnicka grana koja se bavi pronalazenjcul
i eksploatacijom ruda i mil1erala kao sirovine za dalju preradu.
Elektrotehnika je nauka koja se bavi proucavanjem problema do-
bijanja elektricne energije, njcnog koriScenja i pretvaranja u toplotnu,
mehanicku i svctlosnu kao i primcnc U ostaliln obJastima nauke.
Masinska tehnika se bavi projcktovanjcm i izvodenjem. e1elncnata,
masina i luasinskih postrojenja.
Gradevinarstvo je grana tehnlcldh nauka koja se bavi problcmima
visokogradnje, niskogradnje :t hidrogradnje.
Niskogradnja obuhvata oblasti: zeleznice, putcva, mosiova kao i
-svc pratece elemcnte iz tih oblasti. Hidrogradnja je vrIo siroka oblast
gr'aacvinske tehnike i podcljena je na: melioracije reka i recnih korita,
navodnjavanja, vodovodne mreze gradova i Citavih oblasti itd.
Visokogradnja je vrsta gradcvinske tehnike koja izucava problematiku
zgradarstva.
3
I
I
I
KONSTRUKTVNI SKLOP GRM>EVINA
U oblasti visokogradnje gradevine smo podelili prema konstruk-
tivnom sklopm na rnasivne i skeletne.
Masivne zgrade su one cjji masivni zidovi primaju optereccnja po
eelonl svom zidnom sklopu i prenose ih na tcmcljnc trake, a preko
njih ravnomerno na gradcvinsko tle. Masivnl zidovi mogu biti napravljc-
ni od razliCitih materijala na pr. drvo, kamen, beton, opeka, prefabri-
kovani elementi. ObieTIo se izvode od opeke u malteru koji ih po utvr-
(tenom redu povezujc u jcdinstvCl111 ccIinu s1. 1.
r\L."'\V<J1 CIACTE.M

r-




Ii.!>

0/
i

dl
0
Ii'
--
4. ",'Q.G.K/.:>.S--n \,st--\SQ
2. Sf.:>QQWl ).JO'-v\20.CI DD
2Q, U0l1Tf?A<;I.,Y;J\ IJO':::>ECI ZJD
;:,. \ PR-SE,'2L...()U\ 7..IG
4.
S. cow
6.
'7. \::::52.0\./
CD
5
Skeletni sistem je sklop salnostalnih stubova postavljenih na iz-
vesnim razrnacima koji saCinjavaju skelet graacvinc - primaju svo
opterecenje i prenose ga na odrea-ene temcljc, a preko njih na graae-
vinsko tlo, s1. 2.
6
'SISTf-l

i L 5 rcOl".J,
"\. E,EO,",
8 _ S'\'U@::O\./\
L ___ m-c TSt'---YE.GL
c,LkA-C

-;-/

./
./

SL.2
Skeletni sistem gradevina se maze izvoditi, takode, iz VIse vrsta
materijala: beton, drvo, gvozde. Kod skelctnog sistem_a prostori izmeau
stubova su zatvoreni zidovima od razlicitih materijala, koji U ovom slu-
caju nisu noseCi elementi vee sarno delovi ispune.
SISTEM GRADNJE
Masivni i ske1etni sistem grac1evina moze se izvesti na klasiCan
naCin npr. masivni opeci u slojevima po tacno utvrdenom redu, a ske-
letni u betonu Iivenom na lieu mesta. Osim ovog naCina izvouenja oba
sistema mogu biti polumonta:ina, kad se jedan deo konstruktivnih ele-
menata izvodi na lieu mesta, a drugi deo montira.
TreCi naCin izvoaenja je montazni sistem gradnje, kad se svi ele-
menti donose na gradevlnu i montiraju na lieu mesta.
DELOVI ZGRADE
Svaku zgradu rnozenlO podeliti u tri dela, s1. 1.
a) Pod rum sat e mel jim a. Podrurnski prostor uol(vinlju
podrumski zidovi i on predstavlja najnizi deo zgrade. Tenlelji su kon-
struktivni delovi koji prilnaju svo optercccnje i prenose ga na grade-
vinsko tlo.
b) Prizelulje i spratovi. Dolaze .ledno iznad drugog i
predstavl.laju say ostali koristan prostor zgrade podeljen u horizonta1-
nom smislu meauspratnim tavanicama.
c) T a van i k r 0 v. Tavan je najviSi prostor zgrade uokviren me-
duspratnom konstrukeijom i krovnim pokrivacem. Krov sa krovnim
pokrivacem je zavrsni deo zgrade koji ima uloga da zastiti zgradu od
atmosferskih padavina i vremenskih nepogoda.
KONSTRUKTlVNI ELEMENTl ZGRADE
1) Temelji - konstruktivni delovi zgrade koji neposrcdno pret-
hode izvodcnju SaIne zgradc, primaju svo optereccnje i prcnosc ga na
graaevinsko tlo s1. 1.
2) Zidovi - in1aju zadatak cia zatvore ili pregrade unutrasnji pro-
stor zgrade. Prerna SVUlIl polozaju i funkeiji lnogu biti vrIo razliciti.
Spoljni zidovi nose u sebi otvore I(oji povezuju unutrasnji prostor sa
spoljnim svetonl, propllstaju svetlost i sluie za provetravanje pros to-
rija.
Spoljni zidovi su kod masivnih zgrada najcesce i konstruktivni
nosed, te sluze da prime i prenesu celokupno opterecenje. Osirn spolj-
nih noseCih zidova postoje i srednji noseCi zidovi s1. 1 koji najcesce
sadrze kanale i eventuaIno otvore za unutrasnja vrata.
7
I

.
1' ..:.
"' ,
l!
.,
,
I
1
'1...
,
i
Ii
ii

t}
f:

Ako zidovi 'iskljuCivo sluze za pregraaivanje unutrasnjeg prostora,
onda se takvi zidovi nazivaju pregradni s1. 1.
3) Gredni nosaci sluze da pren10ste nekakav otvor ili da povezu
stubove primajuCi na sebe opterecenja iz polja koja obrazuju ti stuboyi
sI. I i 2.
4) Meauspratne konstrukcije sluze da podele i ukrute zgradu u
horizontalnorn smislu. Pored pokretnog opterecenja (stvari i Ijudska
navala) iroa i stalni teret: pod i plafon koji se ne izvode istovrerneno
sa konstrukcijama s1. 1 i 2.
5) Stepenice mogu biti unutrasnje i spoljasne. Unutracnje stepe-
nice sluie za povezivanje spratova u vertika]nom smisJu. Spoljne ste-
penice sluie za povezivanje ulaza zgrade sa okolnim terenom.
6) Krov 5titi zgradu od svih vremenskih nepogoda i svojim nagnu-
till1 ravnima odstranjuje vodu sa zgrade. Sastoji sc od krovnog pokri-
vaca i krovne konstrukcije 51. 1.
7) Serkla7i su betonski prstenovi koji celom svojom dOlljom po-
vrsinom leze na zidu i sluze da ukrute zidove izmeau sebe.
ZEMLJANI RADOVI
Kopanje zemlje za podrum j temelje nazi va se zcmujanim radovima.
Pre nego sto se za zgradu otpocnu zemljani radovi, mcsto buduce zgracle
se mora obeIeziti i tacno razmcriti prema situacionol11 pJanu gradevine,
koji obuhvata polotaj zgrade nn pareeli u odnost! suscdne zgrade i ta-
can poloiaj prema ulici. ,
Polozaj prema ulici je utvrden reglliaeionom linijom koja poka-
zuje granicu gradevinske parecle prem,a uBei. Posto je regulaciona
5a zamisljena linija na tacno odredenol11 mestu n3znacena mestimicno
geodetskhn belegama, potrebno je fiksirati zatcgnutim koncem iIi zicom
izmedu tih be,lega i pomocll nje konstruisati uglove zgrade.
Osnovna pomocna sredstva pri ovorn radu su pravougli trougao
koji moze biti napravljen na gradilistu od obicne daske sa stranama 3,
4 j 5 s1. 3 zatim pantlika i visak. Na uglovima se pobljaju drveni ko-
8
....... --" ---I
SL
cevi i na taj naCln se mogu dobiti konture buduce gradevine. U daljem
radu prilikom iskopa zemlje posto hi se kocevi nelninovno pomerili i
time doveli u pitanje preciznost razmeravanja, na uglovima se na me-
stima sticanja zidova postavljaju pomocne skele. Pomacne skele se sa-
stoje iz tri drvena kol,ea rjJ 10-15 sm, aka je skeIa na uglu zgrade.
Kocevi se pobijaju 0,5--2,00 ill od ivice iskopa. Visina skele treba da je
tolika da gornja ivica daske bude nesto visa od nivoa poda prizemlja.
Pomocu zarcza na gornjoj ivici daske obclezavaju se sirina za iskop,
leao i sirina zidova iznad filesira zategnuta iiea ili leonopac, pa se sa
ukrsnim tacaka, pon:lOcu viska, spusta na potrebnu dubinu odreaenih
dilnenzija zgrade. sl. 4.
6L4
ISKOP I OTKOP
Ako zgrada podrum potrcbno je odredeni dec zemlje iskopati
da bi se obezbedio prostor za pocirUln. Vadenje zemlje za podrumski
prostor nazi va se iskop zen11jc u sirokom obimu. Ako se zemlja iznad
buduce nivelete dvorista zgrade, onda se to naziva otkop. Iskop U S1-
rok-om obimu i otkop zemljc II grac1cvinarstvu se radi ba-
gerima - specijalnc maslne za ovu vrstu posIa, sl. 5. Za temelje zgrade
iskop se vrs! u vidu rovova, uglavnom rucnim ala tom. Koji ce se rucni
alat upotrebiti zavisi od kategorije zelulje. Dimenzije temeljnih rOVOV8
zavise od veliCine temelja i od luaterijala od kojih ce se temelji izvesti.
Za temelje koji se zidaju rnalterom u kamenu iIi opeci, potrebno je da
temeIjna jama bude sira za po 10 sm. sa svake strane, zbog potrebnog
radnog prostora. Ako je temelj od betona, a zemljiSte rastresito, po-
9
3 UN!Vt2ZAUII
51'4602
.
Sl..5
"
:
/ t
" * / '"
trebno je da se sa svakc strane Slnna rova veca za po 20 sm, zbog po-
trcbne opIate za teIndj. Ako jc zcmljiSte cvrsto, a tC111eij betonsld, 5i-
rina rova i sirina temelja je ista 131. 6.
RDPl4-!:J5 U ZVML::J\
10
!"R..IZJ?,,l..ft;JE

6. i\;HEl3!ez OJ)
TO::!
L __
'1
,
,
I
I
,
,
,
,
'1
,
,
PODUPlRANJE I RAZUPlRANJE ISKOPA
Prilikom iskopa zemjc ncobicno jc vazno obratiti paznju na bocne
povrsine iskopa. Ako je zgrada na slobodnom zemljistu, bocne povr-
sine iskopa se moraju koso zasecati i to strane zaseka ne smeju biti
strmije od 60. Ako se iskop vr5i na veciln dubinan1a, na svakih
m vrsi se prekidanje kose strane zaseka horizontalnin1 ravnima sirine
0,80 - 2,00 ill koje Inogu posluziti kao pomocne platforme za preba-
civanje zemlje, 51. 7 .. Ako jc zasecanje kosih strana jskopa vece od 60
D
,
onda se siranc iskopa zenlljc Inoraju osigurati od oburvavanja zClnlje
pouupiranjclIl. Strane tskopa SLl obczbedcnc daskan1u na kant, koje se
oslanjaju na vcrtikalnc stubovc <6 10 na razmcru od 2,00 In., kosnici
prihvataju vertikalne stubove i pri,maju sile potiska 51. 8.
Podupiranje se 11e mora vrsiti sarno u slucaju ako je zenlIjiSte
cvr'slo, a dubina iskopa manja od 1,50 111.
Iskop zernlje za ten1eljnc radovc se vrsi kod zgrada bez podruma i
za polaganje kanalizacionih i vouovodnih cevL Povrsine strana iskopa
kod rovova se moraju obezbediti od oburvanje, osiguranje se vrsi dr-
vcnim talpama koje se postavljaju. horizontalno izmeau vertikalnih
talpi.
11
lje,
Broj horizontalnih talpi i njihov razmak lavisi od zhijenosti zem-
a vertikalne talpe se postavljaju TIa razmaku od 1,50 - 2,00 m,
'i",WPA SA W::,)J1UHA
f----.- z-oo
SL 8
Horizontalni razupiraci su oblice q) 10-20 sm. Inlaju zadatak da
pritisnu preko vertikalnih talpa oplata uz bocne strane iskopa i na taj
naCin sprece oburvavnjc 7.cmljc sa bocnih stranica 1'ova 51. 9.
':JS\6UKA'.J/:::o..S.J:JE. <.,rz.P,).j\W
1_---150 -\
12
l?.ovUvp.
r-----.-.---.'"\ 50 -2 00 .--.. 50 .../2.00 -----.
Y////////PP//PJh'//////$/////#///J,.
SL Q
NASIPANJE I PLANIRANJE
Po zavrsnim radovima poclrullla, pOirehno Je lzvrslti nasipanje
zemlje iznad telnelja, ili izmedu zidova podruma. Naslpanje je patrehno
izvr51ti da hi se poravnao teren iii da bi se dobila kota terena projcktom
predvidena. Zemlja za nasipanje treba da je Cista, bez biljnih otpadaka.
Ne treba upotrebiti nlokru i raskvasenu zemlju, niti krupnu zemlju u
grudvama. Razastire se U slojevirna od 10 do 15 sm. i nabija drvenim Hi
gvozdenim nabijaCima. Ovaj rad se mora izvesti po pro)Jisu 'kvaIitetno,
jer CC se nasuta zemjla nepravilno slegnuti. Za dobra nabijenu zemlju
u takvim slojevima neminovno sleganje je 1/12 do 1/24 od visine nasipa.
ZIDOVI
Radi lakseg izucavanja funkcije zidova, njihovog polozaja, kao i
rnaterijala od kojih se prave, zidove sma podeliE u tri grupe: I - po
polozaju, n - po funkciji i In - po rnaterijalu.
I - PO POLOZAJU - zavisno od toga gdc se zidovl nalaze u
zgradi oni mogu biti temeJjni, podrumski, prizenlni, spratni j tavanski.
II - PREMA FUNKCUI koju vrse zidovi mogu biti:
1. Samost<llni koji se izvode van zgradc optereecni sarno svojom
tehnom i pritiskom vetra sa obe strane (ogradni zidovi).
2. Potporni zidu\'J optereceni sopstvenom tezinoLTI i potiskon1 zemje
(oslguranje recnih oba la, pri izradi pulcva kod useka itd.).
3. Izo:acioni (toplota, zvuk i vlaga) izvode se 11a razliCite nacine i
od razliCitih materijala.
4. Sastavni zidovi zgrade. Ovi zidovi obrazuju zgradu i lllOgU biti;
a) glavni iii noseCi - primaju teret krova, meuuspratne konstruk-
cije i pokretnog opterecenja. Dcbljina im zavisi od veliCine celokupnog
opterecenja i vrste materijala ad kojih se prave.
b) Razdelni i pregradni neoptereceni; izvode se obicno od lakog
Inaterijala kaa, na primer, gips - ploea, suplje opeke itd. Razdclni ocl-
vajaju stanove, a pregradni dele prostorije istoga stana.
c) Potarni zidovi vrse celokupnu podelu zgrade u vertikalnom
smislu. Oni su visi od krovnog pokrivaca 30 snl. i postavljaju se na
svakih 25-30 nletara. Ovi zidovi nisu optereceni.
d) Zabatni zidovi su spoljni bocni zidovi prcm<l susedu.
e) Kalkanski zid je spoJjni zid sa zadnje strane zgrade pra-vouga-
onog obIika.
f) Stcpenisni zidovi ograduju stepeniSni prostor, optereceni su
sopstvenom tezinom i stepenicarna.
HI - PO MATERTJALU. Zidovi mogu bid izvedeni od:
1. prirodnih matcrijala: kamena, drvcta i ilovace.
2. vestackih Inaterijala koji se spravljaju iIi proizvocie, pa tek
onda ugraauju, na primer: beton, opeka, prefabrikovani elementi itd.
3. Od mesovitih 111atcrijala uzetih iz prirode i prefabrikovani na
primer: opeka i kamen, drvo i opeka ltd.
13
ZIDOVI OD OPEKA - 0 P E K A kao glavni sastavni materijal.
Ovi zidovi su stastavljeni iz viSe slojeva opcka postavljenih po izvesnom
redu i meausobno povezani Inalterom kao spojnim n1aterijalon1. Deb-
Ijine zidova od opcke zavisi od njihovc funkcijc i polozaja ll"""'zgradi,
kao i ad optcrecenja kaje sc na njih rasporeduje, Opeka, kao glavni
gradevinski materijal ovih zidova, napravljena je od pecene gline. Moze
se proizvoditi rucnim i masinskhn putClTI. Usitnjena glina i ociScena od
raznih primesa se poliva vodom i mesanjem pretvara u plasticnu ,masu
koja se kalupi u tacna odrcGcne dirnenzijc koje su za 1/7-1110 vece od
propisanih JUS-Olll. Ol/aka iskalupljena se susi na promaji (ne na SUll-
eu), a potorn se pete na tcmperaturi 800-1000n, Prcrna vcliCini
raturc pecena opelea DlOze biti: obicna opeka, dobra peccna i specijalna
klinker, koja se pece na visokoj tCITlperaturi 1200-1400. Zbog tako vi-
sake temperature na povrsinama opekc, otopi sc glina i stvori staklastu
skrmnu koja jO] daje otpornost no. hemijske uticajc, vlagu, hladnocu i
cvrstocu. Sa njOlu se ziJa U CClncntnOID. rnaltcl'u. PostQji .los jedna vrsta
spccijalne opckc - sarIlot opcka, koja se pece jos na vccoj temperaturi
tj. no. iCInperaturi od 1600-1800, Ova opcka sIuzi za oblaganje visokih
pcb, .leI" izdrzava visoke temperature. So. njom. Sf' zida u san1otnoID .
. malteru.
Opckc kojc sc upotrebl.javaju za zidanjc zidova su: A) puna opeka,
B) suplja cpeka, C) radijalna opcka. 51. 10.
A)puna opcka ima dilllcnzlj<: koje su t11vrdcne zakonoln od 1932.
godine, 25/12/6,5 sn1. Ovaj format nijc isti. u svim zemljama. Puna opeka
lnoze biti obicna opcka, koja se najviSe upotrebljava i njcna oznaka je
Op. Oblozna opcka SIllZi za spoljnc stranc fasade zidova i ostaje kao
ukrasna vidna povrsina zicia, Njena oznak8. jc 00. Porozna opeka - laka
dobija se dodavanjcm sagorivih rnaterijab, upr. drvenjh strugotina,
glincnoj smesi koji prilikOlll pecenja le opckn. ostane supljikavaj
ispunjena v<lzduhorl1, Ova opeka je laka, ali zaLu ruale nosivosti. Njena
Gznaka je OJ.
OSOBINE OPEKE - bko sc izraaujc, lako se transportuje, njOITlC
se lako radj, jer je malog fonnata i rnalih Lezina, Porozna je, a vazduh
koji se nalazi u port-una sluli kao toplutni izolator u zidovima u koje je
ugradcna. PostojanZt je na at.rnosfcrske uticaje::. M.ozc primiti velika na-
prczanja, ako se pra\'ilno upotrebl. Obicrw opcku prerna kvalitctu
izvodnje moze irnati razlicitu (;Vrstocll na pritisak. CVf'stoca nn priti-
sak koja se uzi,ma u l(iIogrami.rna. nil 1 sm
2
nazivu sc marka opeke. Za
punu opcleu predviliaju se llwrkc 200, 150, 100, i 70,
B) suplja opeka jc isle vcliCinc j 0<1 istog materijala kao i puna
opeka. Za ovu opeku plasticna lHasa je kalupljcna u specijalnim kalu-
pima koji daju poduzne ili poprct';ne supljine U opeci. Ova opcka jc laka
i upotrebljava se za pregradne ziclovc Dl.alih teiina s1. 10.
C) radiialna se racli kao puna Hi !cao supljao -SIuzi za zidanje
dimnjaka bunara itcl. SL 10.
14
,P
/
v
SL.10
-
1S
Za zidanje zidova naJc.esce se upotrcbljava cela opeka. Pored cdc
opeke redovno se upotreblJavaju j deIovi opcke. Delovi opeke se ne
proizvode, oni sc dobijaju lomJjenjem celih opcka zidarskim cekiCem.
SI. 12.
n.

i i
I i
i I
L_. __ J
D
'[
r-----: T n. CU.A OPlOKA
I i
I I t[J b. Tft!tcTVRTK;.
j 1 rf!
i i t .. C, POLUTKA
= d CETVRTKA
f-12---1
NAZIVI OPEKA I SPO] NICA U ZIDU - Opeke i malter uzidani u zidu
dobijaju razhCite nazivc, zavisno od polozaja u zidu, 51. 13.
16
a) sloj - niz opeka horizontalno postavljenih po izvesnom redu i
meausobno povezanih maltera.
g) LeziSna spojnica je malter koji povezuje slojeve izmedu sebe.
Debljina IeZisne sp9jnice 1,2 Sm.
d) dodirna spojnica - vertikaIna, maIler koji spaja opeke u jed-
nom sloju. Debljina dodirne' spojnice 1 sm.
a) Duznjak je opeka u jednorn sIoju koja je postavIjena para-
leJno sa duzinom zida.
e) Vezac je opeka u jednom sloju koja stoji upravno na duzinu
zida, paralelna sirini zida.
i) Ako se sa liea zida vide sarno vezaCi, sIoj se naziva 510j vezaca.
z) Ako se sa liea zida vide sarno duznjaci, takav sIoj se naziva sloj
duznjaka.
i) Slog je niz uzastopno p05tavljcnih slojeva, po izvesnom redu i
jzmedu sebe povezanih maltera.
Jedan slo.1 zajcdno sa svojom lcziSnom spojnicorn ima visinu 6,5 +
+ 1,2 = 7,7 SID. Znaci u visini zida od 1 m
1
ima trinaest sIojeva opeke.
PRAVILA ZA SLAGANIE OPEKA
1) Opelea koja sc upotrebljava za zidanje rn.ora biti zdrava, cvrsta,
dobro pecenn i bez naprslina.
2) .I\1alter upotrebljen za zidanjc treba da je dobro iZlnesan i na-
pravljen U odrea-enoj razlueri.
3) Svi slojevi treba cia su horizontalno postavljeni, a horizontal-
nost sc kontrolise Hbe]om.
5) Spojnice u zidu ne smeju se pokJapati vee se moraju prekla-
pati za jednu polovinu iIi jednu cctvrtinu opekc.
6) U svinl slojevima upotrebiti sto vise celc opeke, sem u Slll-
cajevima gdc je to neophodno potrebno, upotrebiti i dclove opeke.
SLOG DUZNJAKA PREVEZ 1/2 OPEKE (zavrsen sa jedne strane).
Ovaj slog se radi kod zidova dcbljine 12 sm, Sa liea zida u svirn sloje-
virna vide se duinjaci. Prevez moze biti 1/2 iii 1/4 opeke. SI. 14.
:;;,LUJ
PRSVEZ. -t OP!?I':E

i

_ ... __
'PR.E\JE"Z. : ORotIC::



I !
_,Lt,-J-r---L.--'---'-----'----i. -14"f-- .-1 11.
L.I I I II
2 Gradevinske konstrukcije
17
SLOG VEZACKI PREVEZ 1/4 OPEKE (zavden sa jedne strane).
Vezai'ki slog se radi kod debljina zidova od jedne opeke. U svim sloje-
virna sa liea zida vide se cela opeka. Ovaj slog se upotrebljava za unu-
tarnje nosece zidove. 81. 15.
H
n
! Ii
B.LOK VEZA ILl OBICAN SLOG je onaj slog kod koga je svaki
drugi sloj ish. ZnaCi sa liea zida sc naizrncnicno smenjuju sloj vezacki i
sloj duznjacki. Prevez opeka u elva uzasLopna sloja je 1/4 opeke.
no je resiti elva uzasiopna sloja za pravilnu vezu. Ako je ziti ravno za-
vrsen sa obc stranc u vczackorn sloju na krajcvilna zida su vezacke
tricetvrtaste, sarno u slucaju aka je duzina zida de-ljiva sa polutacom.
Aka je duzina zida Jeljiva sa cctvrtacorn, a ne sa polutaCOlTI onda leva i
desna stram). zlda nisu Slll1ctricne. U oba sIoja na jednoj strani su duz-
njaci, a na drugoj vezacke tricetvrtace i obrnuto. OYa bIok veza u zidu
se kod nas najviSe priu1enjuje za zidanje zidova. Upotrebljava se za sve
debljine zidova, pocev od jedne opeke. 51. 16.
18
SUCELJAVANJE ZIDOVA POD PRAVIM UGLOM. Ovaj naCin po-
vezivanja dva zida, koja izmeau sebc zaklapaju neki ugao, najcesce se
upotrebljava kod fasadnih zidova. Ugao suceljavanja ce zavisiti od par-
cele na kojoj se zgrada podize, najcesce je 90. Nacin resavaIija: 1. sloj.
Prvo se prolJUsti jedan zid i u tom zidu sloj je dufujacki (sa lica zida
se vide opeke po duzini). Kod zida koji se propusta (M) spojnice rna-
OblCAw ""LOGO - !'::oLDtc VSZA.
-uo O\) -1. ope!'::; Z,\D 00 -1 Of'ER.'F ZAvR.Se..e--
I I I II I I ULUJ I I I I I !
-I.a+- .
11111 III If E+=1-J-- I I I 81
..JJ::JS" ZIOA... rz..H,E:i)1J OTVORA.
LlD OD OPEC' DUZIWt>... DELOVA. SA..
[iI I [I HJ Eh 1IIIIItTER
r-':-. --i-Bc"f-c..,-,-.,--r-r-r-r-r-r--r--r
]1\ III H f HJ I II II II II Hi
1111 IlEa
-it"
1
-
1 I
I J-
J
raju biti pomerene u odnosu na tacku rn. za 1/4 opeke. Drug; zid (N)
koji se zavrsava u tacki m ima pocetnu spojnku kroz tacku m, a ad
nje se redaju cele opeke, tako da se sa lica zida u zidu N vide tela opeka
- vezacki sloj.
19
II sloj. Postupak je isti, sarno obrnuto. Zid koji je bio propusten
(M) zavrsava se u tacki ill i od nje se redaju vezaCi. Drugi zid (N) se
propusta i spojnice u tom zidu Sil pomerene U odnosu na tacku n za 1/4
opeke. Da bi sma ovo pomeranje spojnica postigli, propusteni zid
vrsavamo duznjackim trocetvrtacama U odnosu na lice propustenog
zida. 81. 17.
",UOcf2AVAJJ::JG ZIDOVA fDD Pl2AVIM U6LOM
t---,"5B ---f
IN
,

,r
I
I
,
20
I
<:3
N
H----1
--+---1
:2
,N

SUTICANJEM ZIDOVA POD PRAVIM UGLOM. Unutamji noseci
zid se spaja sa fasadnim ziciom, najcesce pod pravim uglom. NaCin
savanja: I sloj. Zid (l\1) se propusti i spojnice U odnosu na tacku m Sil
u tom zidu pomerene za 1/4 opeke, a sa lica se vide duznjaci. Zid (N)
se zavrsava u tacki m i ad te tacke se postavljaju cele opeke u vezae-korn
sloju, sa pocetnom spojriicom kroz tacku m. U drugom sloju propustamo
zid (N) sa spojnicama prornerenim za 1/4 opeke U odnosu na tacku m.
Zid (N) ce se u ovorn sloju zavrsiti na lieu zida (M) sa duznjackim tro-
cetvrtacama tako da se na lieu zida (M) vide tela opeke. 51. 18.
cc)\JTlCAWJE zIDOV1" POD 1"\2&!lk u0LDM
l---------3S--------l
[--. ----
--
-
1---
II
4-
I
m
I
I I
I
I
I i I
T

1
I
I
-.-
-
-
..j'
I
'ttl I
I
I
I
r-
I
I i r
UKRSTANJE ZIDOVA POD PRAVIM UGLOM. Pod pravim uglom
se ukrstavaju nosed zidovl ili pregradni i nosed, iIi sarno pregradni.
Nacin resavanja: I Sloj. Prvo se propusta jedan zid npr. zid (M) i u
tOln zidu spojnice su pomerene za 1/4 opeke U odnosu na tacku m.
Drugi zid (N) poCinje iz tacke n celim opekama. II Sloj. Zid (N) je
propusten i spojnice u njemu pomerene za 1/4 opcke U odnosu na tacku
21
m. Zid (M) poCinje celim opekama. Ako neki zid ima razlicite debljine
izvan zidova sa kojima se ukrstaju, onda se zidovi resavaju isto kao u
prethodnom slucaju, s tim sto se 5iri zid zavrsava u svom propustenom
sloju duinjackim trocetvrtacama. Broj duznjackih trocetvrtaca zavisi
od razlike debljine zidova. Ako jc razlika zidova jedna opeka, anda se
na mestu promene debljine zid zavrsava sa dye duznjacke trocetvrtace.
51. 19.
22
u>::.S""I2J.J:]IO. Z.IDQVA I'DO pQA\J110 U6LDH
I
I
1---$6---1
'2 UOOV(
.....
l-
T ':.:>LO:J
.Ji;
I
I I I
I-!
!-----
I
I
T
m
1
'OL 19
r--
i---
'--
I I
i---
i---
I---
I
I I I
H-m
I I I
r
I i
ZAVRSAVANJE ZIDOVA KOD PROZORSKIH OTVORA I OTVORA
ZA VRATA. U otvorima za smestaj i uGvrsCivanje spoljnih vrata i pro-
zara, mora se uraditi prilikom zidanja bocnih zidova, zub ko.1i maze
biti razliCitih dimenzija sto zavisi' ad konstrukcije tih stolarskih eleme-
nata. Zidovi se oko otvora zavrsavaju, pa se opeke sIaZu kao na ravnim
zavrsecima zidova. U vezackorn sIoju se dodaje za dimenziju zuba od-
govarajuCi deo opeke, koji forrnira zub. U duznjackom sIoju u zubu se
polaze opeka iii deo opeke u pravcu duznjaka i na taj nacin se postize
prevez celokupnog sloja za 1/4 opeke. 51. 20.
I I II h IIIII h
--PN-
I II
, I In
SL20
23
ISPADI I NI5E. testa se u zidavima ad opeke moraju raditi oja-
canja na mestima veCih naprezanja zidova. Ta ojacanja se pojavljuju
na zidu u vidu ispada, a resavanje je vrlo slicno suticanju dva zida. Is-
pad se tretira kao jedan zid vrlo male duiine, koji je ravno zavrsen, pa
se on u jednom sIoju propusti i spojnica pomera U odnosu na tacku ill
za 1/4 opeke. Leva i desno ad ispada pastavljaju se u zidu eele apelee
u vezackom sloju prema lieu zida na kame se nalazi ispad. U drugom
sloju propusta se zid celom svojom sirinom u duinjackom sloju i
nica pomera za 1/4 opeke U odnosu na tacku ID. Ispad se na krajevlma
zavrsava duznjackim trocetvrtacama i izmedu njih umecu cele opeke.
Broj opeka zavisi od sirine ispada. S1. 21.
I S\...O::J ,--
1l'tlL0.J
r--
r--
-.
- 'l-
r-
.I-
i--
I I
l j
J
T
<0
'"
1
r-jJ liT
l-
I
SL.'2:1
Ako se u nekom sirem zidu ostavi jedan deo prostcra za smestaj
sanitarnih uredaja. plakara. radijatora itd, anda se u zidu dobije niSa.
Opeke se ovcle slaiu vrio sliene kao kod ravnog zavrsetka zida. U ve-
zackom sloju na krajevima nisc se propuste spojnice do liea zida i zi-
dovi se tu ravno zavrse vezackim trocctvrtacama. U drugom sloju na
24
ivicama niSe zid- se zavrsi duznjackim trocevrtacarna, a zid oko niSe 5e
propusta duznjacima i spojnica, sarnim tim pomera od ivice niSe za
1/4 opelee. 81 22.
i lar--------i 1 I it\11 j!
181ft
"r l
STUBOVI. Akc su dimenzije zida manje ad jednog metra onda ih
nazivamo stubovima. Stubovi nisu nista drugo nego kratki zidovi Gija
je jedna dirnenzija sirina, a druga duzina. Stubovi mogu biti kvadrat-
nog preseka i tada resavamo stub sarno u jednom sloju, a u drugom
sloju opeke su potpuno isto postavljene, salno pod uglom od 900 u od-
nosu na prvi sIoj. Ako su stubovi pravougaonog preseka onda se resa-
vaju kao ravno zavrseni kratki zidovi. Stubovi rnogu biti jos i sIozenog
preseka i ani bi se resavali leao dva kratka zida koji se suceljavaju. 81. 23.
25
:')\IJWVI
EH OJ
BE
l '.1 ,
i! ~ I-+-++j
I 1 I
PREGRADNI ZIDOVL Pregradni zidovi sluzc u zgradi da podele
unutarnji prostor jcdnog stana. Zidaju se od supljc opeke sa produinim
ili ccmcntniln D1altcrorn u debljini 5irine opeke, ili u debljini debljine
opeke (opeka postavljcna nasatjcno). Slojcvi se 1110gU kod ovih Zl-
clova prevezivaLi za 1/2 opekc (sto se najceSce radi) ili prevez moze
biti 1/4 opckc (5tO se reele radi), U visinl nadvratnika U ovim zidovima
se obavezno rade betonski prstenovi - serklazi, koji ukrucuju zidove,
povezujuCi il izmedu sebe i sa glavnhn lloseCim zidovirna. Radi boljeg
ukrucenja zidova od nasatiCno slozenih opeka, u noseCim - punim zi-
dovirna ostavlja se zljeb duiine 65 sm i sirine jednake sirini zida. Po-
moeu tog zljeba zidno platno je celom visinom fiksirano za noseCi zid.
S1. 24. Ako u zidu nemamo serklai, ukrucenje se moze poboljsati p o ~
stavljanjem pljosnog gvozda u svaku trecu spojnicu. Pljosno gvo:iae u z i ~
dujemo u zljebove u nosecem zidu, a kod dovratnika prikucavamo za
dovratnik 5-6 sm. u visinu.
26
Ako su pregradni zidovi od opeke pljostimice postavljene, pove-
zivaju se nosedm zidovima zupcima od opeke koji su ispusteni iz sva-
kog drugog sloja noseceg zida. I kod ovih zidova u visini nadvratnika se
rade serklazi preko celog zida koji stvaraju jedan kruti okviL Sl. 24.
2. tG!'.EfS U ZIDu
<::'1- 24
27
Zidovi od d u p l ~ postavljcne nasaticne opeke sluze za podelu u n u ~
tarnjeg prostora izmcau dva stana. Oyakav zid se radi ad dva zidna
platna na razmaku ad 1/4 iii 1/2 opeke. Zidna platna stJ od opeke na
satiCno postavljene, a u supljini izmedu njih se nalazi vazduh koji je
vrlo dobar izolator i toplotni i zvucni. Zidanje ovih zidova je u potpu-
nosti isto kao i obicnih zidova nasaticno postavljene opeke, s tiln sto se
zjdna platna IIlestin1icno izmedu sebe povezuju vezacima, pa se tako
stvara jedna jedinstvena zidna celina. S1. 25.
cf)'P_+_
~
,-il;-
,0
sL'2..5
IZOLACIONI ZIDOVI. lzoJacioni zidovi se rade u zidnom sklopu
zgrade na mestima gde je potrebno pojedinc delove zgrade zastititi od
hladnoce, od buke, od vlage itd. Od prcteranog hladenja iii zagrcvanja
zgrada se 5thi fasadninl ziciovima, koji vee po svojoj osnovnoj nanleni
treba da su tennoizolacioni. Zidovi izlozeni viazi su podrumski zidovi i
28
na njih se postavljaju bitumenski namazi, te se na taj nacin stiti cela
zgrada od prodiranja vlage. Od buke se mogu izolovati pojedine pro-
storije dodavanjerIl na zidove razne izolacione ploce kao, na primer.
stiropor. SI. 26_
JZOLACjONf ZJD
MALTERX
Malter sl112i kao spojno sredstvo u zidovilna od opeke, km11ena, i
pojec1inih prefabrikovanih elemenata. Npr. u zidu od opeke 200/0, za-
prelnine zauzin1a malter. Pra.vi se od nekog vezivnog sredstva (krec.a,
cementa, glpsa) peska kao agregata i vode. Odnos oyih materijala je
tacno utvraen. Koji ce sc odnos uzeti zavisi l(akuv je kvaBtet Inaltera
potreban. Spravljanje maltera moze hiti rueno i masinskiln putem.
Rueno se spravlja u plitkim drvenim_ koritima 2 X 4 m
1
postavljeni kod
boksa sa peskom i barake sa krecom. Masinsldm putem se spravlja
29
pomOCll masina malterki u koje se ubacuje odredena kolicina materi-
jala, a priticanje potrebne kolicine vode je takoae regulisano. S1. 27.
PosIe izvesnog vremena od spravIjanja voda iz maltera ispari, a u mal-
teru se izvrSi hemijski proces stvrdnjavanja. Isparavanje vode i stvrd-
njavanja rnaltera kad tanjih zidava je brze nega kad debljib. Prasecna
vrelue trajanja ovog procesa je oko pet dana. Naglo isparavajne vode
u. toplim letnim danima onemogudlo bi hemijski proces u maiteru, pa
bI malter, urnest? c:vrstog vezivnog sIoja, postao trosan i pri najmanjem
udaru opeke U zldu bi se razdvojile. Zato se prilikom zidanja zidova u
letnjim danima opeke obavezno moraju neprestano kvasiti. 1sto tako
na vezivanje. maltera stetno utice luraz, te se na temperaturi manjoj
od _2 ne zlda. Malter moze vezivati na vazduhu - vazdusni i u vodi
- hidraulicni.
I
I
0\
0,
'f
'C
I
I 1<;000 ___ , __

:'L27
KRECNI MALTER je n1csavina krcca kao vezivnog materijala i
peslea kao agregata sa VUdOD1. Krec koji se upotrebljava za spravljanje
ovog m.altera je plasticna masa gascnog, dobro odlezanog kreca, ili hi-
dratisani krec u prahu, pakovan u dzakovima od 33 kg. za 1 m
3
gasenog
kreca potrebno je 450 kg. negasenog kreca. Za zidanje gaseni krec treba
da odlezi dye nedelje, a za malterisanje najmanje sest nedelja. Pesak
treba da je Cist, bez organskih primesa. Cistoea peska se moze popra-
viti ispiranjem, dozvoljena koliCina gline u pesku je 3
%
od ukupne te-
zine peska. Najbolji je pesak Cist kvarcni, ko.1i ne sadrfi gline. Voda
takode mora biti cista, bez organskih sastojaka, kiselina i dr. Za sprav-
ljanje maltera moze se upotrebiti kiSnica, reena i jezerska, dok je mor-
ska voda nepodesna.
30
Kreini malter se moze spravljati kao i ostali malteri rueno i
masinskim putem. Rueno se spravlja u plitkim koritima na taj nacin
sto se u razredenu kasastu masu gasenog kreca dodaje pesak U odre-
aenoj razmeri i mesa cakljama dok se TIe dobije ravnomerna masa.
Ako se malter pravi od kreca u prahu onda se krec i pesak u odredenoj
razm.eri mesaju u suva, pa se na kraju doda voda, te se dobije plasticna
n13sa maltera. Gustina maltera se odreduje prema upotrebi. Za zidanje
se spravlja gusCi malter, dok za lualterisanje maher treba da je razre-
deniji sa vodom. Krecni malter se, uglavnom, upotrebljava za rnalteri-
"anle, rede za zidonic zbog manje jacine-
Razmere maltera 1 1'Io.0licine materijala
za 1 H1
3
krecnog maltera
Razmera Gaseni Pesak m
3
Voda rn
3
krec: pesak krec rn
3
1:1 0,55 0,55 0,14
.'------ --._-------
1:2 0,40 0,80 0,16
1:3 0,311 0,93 .0,18
------.. ....
1:4 0,256


0,20
CEMENTNI MALTER se spravlja ad cementa kaa veziva, peska
kao i vode. Cement je prirodna Hi vestacka rnesavina gline i
krecnJaka koja se sitni, kalupi i pece na temperaturi od 1400. Ovako
ispecena masa izvesno vreme odlezi i melje se u najfiniji prah koji
vrlo laka upija vlagu, te se mora cuvati u suvim i zatvorenim prosto-
rima. Transportuje sc obicno u vrecama od 50 kg. Na arhitektonskim
graacvinama se upotrebljava portland cement i cen1ent visoke otpor-
nosti. Malter od portland cementa sa pcskom i vodom je najjaCi malter
koji vezuje na vazduhu i u vodi. Spravlja se rucno iIi maCinski. Rucno
na taj naCin sto cen1enta i peska u odrea-enoj razmeri izvrsi prvo u
suvo, pa se zatilu dodaje potrebna koHCina voda. Masinskim putcm
spravljanje lualtera je rnnogo olaksan i ubrzan postupak. U masine
maIterke se sipa U odredenoj razmeri cen1ent i pesak i regulisanim pri-
ticanjem vode masa se rnesa masinskim putem, te na kraju izlazi gotova
ravnomcrno spravljcna Hlcsavina veziva i agregata. Upotreba cementnog
maltera je velika. Primenjuje se tan10 gde je potrebna veea cvrstoca
zidova i brie vezivanje PrHikom zidanja u toplim danima, opeke treba
kvasiti da ne bi naglo izvukle vodu iz maltera i onemogueile hemijsld
proces vezivanja. Zimi na temperaturi manjoj od _3 ne treba raditi
ovim malterorn, jer ce malter izgubiti svoju tuOe i svojstva. Oshu za
zidanje zidova, ovaj maIter se upotrebljava i za oblaganje zicio"tra ka-
menom, plocicama iii za izradu izravnjavaju6h podloga podova.
31
Razmere maltera i kolicine materijala
za 1m
3
cementnog maltera
Cement kg.
.-;---_ ... _-
Pesak m
S
Voda m
S
Razmera
cern.: pes.
1:1 930 0,67
.. --...
1:2 ...... __ .... _ .. ____ ... 0,96 ... _ .... __ 0,.<!Q....
0,45
. ____ 02.5..... 1:3 470
.... ..
I,OJ
1o...._ ... ___ 375 ____ 1,08_ ...... ___ 0.2.....
PRODUZNI MALTER, Kod produznog maltera glavno vezivo je
ccn1ent, a kree je sarno dodatak koji sluzi da produzi vreme vezivanja
i stvrdnjavanja po cemu je maher i dobio ovaj naziv. Agregat je i za
ovaj Inalter pesale, koji treba da sadr.zi iste osobine kao i pesak za
spravljanje ostalih maltera. Krec. povecava plasticnost maltera, taka da
se njime moze lakse raditi i pri susenju 111anje puca. Spravljanje mal-
tera se i ovde vrsi rucno i 111a51nsk1111 putem. Ako se za maher
l.1ava krec u prahu, onda sc U odredenoj razmeri izmesa krec, pesak i
cement u suvo, pa se onda dodaje voda i lagal10 prctvara u plasticnu
masu. Ako se upotrebljava gascni krec, onda se spravljenom cementnom
malteru U odreclenoj razmeri dodaje plasticna kasasta masa gasenog
kreca i sve dobro izmesa. Ovi naCini spravljanja odnose se na roeno
spravljanjc malterao
Razmera ma1tera i koHCina materijala
za 11U
3
produznog maItera
Razmera cern.
krec, pesak
Cement kg, Pesak m
Z
Voda m'
--_ ......... _ .. -
1:1:5 270 0,19 0,95 0,28
-----:: ........ --..--.--
1:1:6 240 0,17 1,02 0,27
-.. .. --- .. ..
1:2:6 210 0,29 0,87 0,27

1:2:5
1:3:9
2,3() ___ ......_0,3} _ ...__ .. 0,82" ...... _.... .....::,,:::"-
146 0,31 0,93 0,24
ZIDARSKI ALAT Sl. 28.
1.) Zidarska kasika ili fangla upotrebljava se za zahvatanje malte-
ra iz sanduka i nabacivanje maltera na zid. Okruglog je oblika, naprav-
Ijena od gvozdenog lima sa drVenOlTI drskom.
2) Mistrija je napravljena ad celicnog lima koja ima drvenu drsku
podignutu iznad ravni lista. Mistrija sluzi za razastiranje lua1tera po
zidu, a prilikom zidanja za ispunjavanje spojnica.
3) Zidarski celdc sluff za secenje opelca sa svojom ostrom zavr-
senom stranom, a na drugoj strani njegova kvadratna povrsina je
udarna.
32
Ii
ii I
I,
',j
3 Gradevinske konstrukcijc
33
4) Visak je eeliena iii mesingana kupa, obesena na konopac koji
prolazi kroz centar kvadratne placice. Sluzi za odrcdivanje vcrtikalnosti
zida.
5) Libela je napravljena od tvrdog drveta sa Lldubljenjilna u koja
su ugradcne cevcice. CevCicc su ispunjene tako da jedan cleo zapremine
cevCice ispunjava vazduh. Kad se libela nalazi u horizontalnom polo-
zaju, vazdusni mehur je t;).C110 na sredini cevCice. Sredina je obelesena
sa dye paralelne crticc. Na taj nacin se libeloln odrcauje ili praverava
horizontalnost zida.
6) Gladalica ili perdaska je kratka daska sa jcdne strane uglacana,
a na drugoj strani ima pricvrikenu drsku. Sluz! za ravnanje lualtera na
ozidanim povrsinama, gde je sloj maltera vee nabacan.
U ZaVrSl10ln sloju, prilikorn glacanja zklova gladill'corn,: zidove
kvasin10 u zavrsnom sloju cctkOITl (braj 7) da bi se Ol11alterisanc po-
vrSine sto bolje uravnale.
7) Prav ugao iIi vlnkla rnozc biti naprm
r
ljclla od tvrdog drveta -
brastovine u vidu pravouglog trougla. Sluci za odredivanje pravog ugl;:t
kod sllceijnvanja, sllticanja iIi ukr};[anja zidova. Ona ll1Dze bitl nal-
pravljena jos i od pljosnog gvozaa.
8) Za -'Llierivanjc pravca zida sluZi kanap koji sc nan10tava net dr-
venu letv1cu.
9) Vagres crevo iIi libda ad cc\'i sIuzl :ta odrcdivanje vis ina II
is tom nivoo. U gumenom crcvu, I(>oje se na elva .kraja ZU\TSaVa stakle-
111m cev(:1uuna, se nalazj voda. Po zakonu spojenih sudova, niva tee:-
nosh se podesava prerna zarcziIna na ccvCici i tako odrectujclTIO visine
u istOln nivou.
10) Kako alat se moze u.zeti i Inasina za rnaltcrisanje koja auto-
matski nabacujc l11<J!ter na zid, a gbcanje povrsina moze bHi automatsku
Hi rueno, sto zm/isi od konstrukcije 111asina. U S3.VremenOln gradevi-
narstvu se sve viSe uputrebljava Il1altel'isanje nwsinskim putcrn. 51. 27.
ZIDOVI I STUBOVI OD KAMENA
Kan1en je kao n1:1terijal jos u daIckoj proslosti, zbog
svojih osobina i lcpog izglcda, irnao vcliku prirnenu, pa i danas u raz-
licnhn vidovir113 se upotrcbljava.
Kamen se vadi u prirodl lz siena koje Cine cv1'sti cleo zcmljine
kore. Njcgova pl'imcna u gr<::u::k\,lnarstvu Z:lvisi ud fizickih osobina slc-
nn iz kojih se dobija, kao i od vrste graaevinskog objekta za koji ce se
upotrebiti. Svaka vr.sia stena od h:,oje se kamcn vadi ima razlicite 050-
biDe, zavisno od naCina posianka. Prcmn l1w:inu 'j)ostanka stene smo
podelili na:
1) Eruptivnc nastalc crupcijom vulkana ud rastopljcne mineral,
ne mase koja je jzbila 11a povrsinu. To su granit, bazalt, diorit itd. lz
njih se dobija learnen velike cvrstoce.
2) Sedilnentne - postale lalozcnjcJH U VOUl iIi na vazduhu i to
su: krecnjaci, dolomiti, pescari it.d. Ove slene su vrlo n1.alc cvrstocc,
krte su i vrlo 1ako se eepaju.
34
3) Metamorfne su nastale metamorfozom - Inenjanjem eruptivnih
ili ,sedlmentnih stena usled pokreta u samoj zemljinoj kori. Npr. Iner-
mer, kvarciti itd. Kanlen koji se dobija iz metamorfnih stena vrlo Iepe
je strukturc, laka se polira, m.oze dati visok sjaj. Otporan je na pritisak
i habanje. Pri izboru kamena u gradevinarstvu rnaraju osobine kamena
odgovarati vrsti konstrukcije za koju se upotrebljavaju, jer nisu potreb-
ne uvek iste osobine kamena. Za zidanje zidova karnen mora imati
odreacnu cvrstocu na pritisak. Za ovu vrstu rada minimalna cvrstoea
na pritisak je 700 kg/sm
2
Kod hidrotehnickih objekata kumen treba
cIa je vodonepropustljiv. Za gradnju puteva kamen treba cia je otporan
na habanje. Za oblaganje fasada birace sc kamen otporan na sUlleu, ki-
s1, rnrazu itd.
V ADENJE KAMENA. Kal11Cni 111ateriajal se dobija iz kamenolama
vacienjcrn na razne nacine u zavisnosti ad strukture, Inasivnosti, s10je-
vitosti, zilavosti, majdanske vlage i svrhe za koju ce se upotrebitL Va-
(tenje i obrada oIaksani su podobnoscu stena da se lako cepaju. Meke i
slojevite stene se odvajaju pijudma i polugalna, a tvrde uterivanjern
celicnih klinova iIi uglavljivanjcru suvih drvenih kEnova, koji se poli-
vaju vrelam voclol11 cIa bi I(ad nabreknu ocIvojili kOl1lade- stena. Lomljeni
kamen SC IIlOZC dobiti i upolrebom cksploziva. Dobijcui blokovi cepaju
klinoviIna lJ In::mje komadc ili nlasinskim putcm busenjcm rupa
kornprimiranlrn vazdu11011l ili elcktricnom busilicol1l.
Obrada. Tvrd kaulen sc sece bezuboll1 testeron1 sa dodatkom vode
i peska leao npr.: granit, sijenit, bazalt itd. Obraduje se siljastiln dletOlu,
stokuje i polira. MeIe sc sece zupcastol11 teste-ronl i Iciese alatkanla sa
ostricollL Moze se izbrazdati i uglacati, ali bez sjaja npr. pescari, krcc-
njaci itd. Na obradu kamcna zuatno utice Inajdanska vIaga. Svez learnen
sa prirodnom vlainoscu se rnnogo lakse cepa, klese, teste-rise.
ZlDANJE KAMENOM
Zidovi od iOlnljenog kmnena se izvode od kame-na koji se dobija
u kamenolol11ima upotrebom ekspIoziva iIi se dobija uzgred pri odva-
janju k<:unenih blokova. Svaki kmnen treba postaviti u svoj prirodni
polozaj kako je Iciao u steni) .ler tako najbolje nosi. LeziSnc spojnice
rnoraju biti horizontalne, tc sc komadi moraju duterivati grrlbo gvoz-
denim .<;ekicima prilikorn zidanja. Dodirnc spojnice uzastopnih slojeva
se ne sn1cju poklapati. Na ]leu zicla vise od tri spojnice 1Z jedne tacke
He sme polaziti. U svakom sloju, makshnalno 11a 1,80 Illl
sc moraju postaviti kOlnadi. u vidu vczaca, koji cc povezivati lice i na-
licje zida. Ako sc prilikom zidanja dobiju meduprostori ne treba ih
ispunjavatl samo malter0l11, vee 111alim parcadima kamcna, koji se zovu
Civije. Na svakih 1,80 - 1,50 mt visine, zid je potrebno izravnati u
horizontalnonl smisiu, radi boljeg prcnosenja opterecenja. Ako se lca-
Il1enOITl sarno oblaze zid ad opekc, onda je debijina kamenog obloga
najmanja 20 sm, i kmncn 111estinlicna mora zadirati u zid od opeke radi
cvrsce veze dva raznorodna materijala. Zid od lomljenog kamena se
moze rad-iti
35
1) Od obicnog lomljenog kamena (kamen grubo doteran cekicem
u pravilnije oblike) SI. 29.
1===;,= IF'"'1r1n---.-.-- 1
rg

_-""-"-_"--_J-.J-.l
'L9
2) Nepravilno lomljenog kamena eksplozivom od koga se zidaju
kiklopski zidovi, koji se kod stambenih zgrada uvek iznutra oblazu
opekom. Kiklopski zid moze biti kombinovan sa opekom vidnom sa
36
lica zida. Na uglovilna se postavlja opelca u vidu stubova a na vi-
sini od 1,20 - 1,50 m
1
opeke se prevlace u 3 - 6 slojeva cele duzine
zida, te se na taj naCin vrsi horizontalno izravnjavanje i ravnomerno
rasprostiranje sUa. Ovi slojevi opeke se nazivaju libazni slojevi. SI. 30.
1.,' KJ K1 ...(lf>'2,\:::::j 'l.\ 'i)
V U OP2.(J
37
3) Od slojevito lornljenog karnena (komadi kamena su sa ravnima
skoro paralelnim a razlicitih visina) Sl. 31.
38
ZJDO\/\ ()D SLD:JEVI:\Ob LOHQt:=\VJ.:-:=:>
~ E W A
10"" U0l.-1J PQ.(:;:V!;2,
R.RVPrvPE:6 l'::.4Mt::I0"'-
4 ~ e o
Zidovi 0& tesanika. Tcsanici Sll komadi kamenih bJokova koji se
sa svc cetiri strane obraauju, te sc dobijaju pravilni oblici ravni11. po-
vrsina i ostrih ivica. Za zidanje punih zidova od tcsanika, kaIncni komadi
su paralcIopipednog obHka, za lukove klinastog oblika i za oblaganje
plocastog oblika. Zidovi ad tcsanika se rade po istorn principu kao i
zidovi od opcke u slojevillla cije S11 leziSne spojnice 4 - 5 TnUl , a do-
dirne 3 - 4 111m. Prevezi se llloraju 05tvariti u svakorn sloju i: najccsce
su za 1/2 duzine tcsanika Sl. 32. Vdicine tesanjka su razlicite 40-50-55/
80-90-100. Ako Sil lezisne ravni tesanika male 1110raju se povezati
iljebovima radi kOlnpaktnijeg sklopa zida. SL 32 i SL 33. Tesanici se
0?A,J\\-\,
'2.L.'J !V \
39
m.ogu povezivati i gvozdenim pOlTIocnim sredstvima u hbrizontalnOln
smislu pijavicama 81. 34 i u vertikalnom smislu mozdanicima 51. 35.
T
40
Stubovi od tesanika se rade od punih komada Cije spojnice dva uza-
stopna sloja se ne smeju poklapati 51. 36.
41
"Na Sl. su vrstc alata .koji se upotrebljavaju za zjda-
nje l\.amClla 1 za llJegovu obradu.
. Zidovi mesovitog lnaierijala. Ako je zid sastavljen 1.Z dva razno-
matenJala zid se naziva ll1csoviti zid, a izveden je leao
jCdlDstven konstruktlVDl sklop, tc sc staticki racuna sa celom deblji-
......
V
42
nom. Najcesce se <mesa kamen i opeka iii kamcn i beton. Ove zidove
treba razlikovati cd oblog koja se naknadno priCvrscuje. Zidovi od
mesovitog Inaterijala se rade radi ustedc, jcr se spolja upotrebi boljl
materijal, posto se unutarnja strana zida u veCini slucajeva pokriva
roalterom.
Z i d 0 v i 0 d t e san i k a i 0 p eke. Ovi zidovi se zidaju u produz--
nom ili cementnom Ihaltcru. Povezanost se postiZe tako, sto pojedini
tesanici ili citavi redovi zidaru vise iii manje u zidnu masu. 81 38. Vi-
7JD /Kp-.'-1.EW-OP'1Oo.RJ>.-j
I

\
I

I I
I I
I I
CD
w
6

+
ro
!

" g"
f
. zs
""
'"
I'"

r--- REb
if
I
I
I

'"
""
.,;
(I)
t<D
TI . =n1
11 t';
.!---25-+--. 5!:-----'-l--
::'0
RE.D PLQC"A -Dv1.lJ::y,..KA
itp VEZA.CA
43
jednaka je visini 3 - 4 sloja opeke zajedno sa leziSnim
SpoJ111Cama. Naizrnenicno, po visini zida, se slazu duznjaci, pa vezaCi.
Na T zidova koji se suceljav.aju, postavljaju se tesanici kaji se
P?-:ezuJt.;t na ,ob.e strane u. .zldova. Duinjaci se moraju obezbe-
O? ?v?krakIm kOje se postavljaju na
SPO]DICI duzllJaka. DUZn]aCI se JOS lzmeau sebe povezuju na Sva-
ko] spojnici obicTI01TI pijavicom, dok se vezaCi izmeau sebe po-
vezuJu na svakoj spojnici obicnim pijavicama 81. 34.
Z i d 0 v i 0 d k a ill e n a i bet 0 n a. Ako se sa Hca zida postavi
nelca v!.sta kam.evna koja (:e sc .sa ruasom spojiti u jedinstve-
nu celum, postlzu se vrlo 1cPl erektl, a ia povrsina kamena se u isto
vrenle koristi kao ,?plate zidu od betona. Sa suprotne 5tra-
se mora napravltl proplsna Jednostrana oplata. Ovakav zid se beto-
Dlra da kan1ena povrsln3 ne bi bila suviSe veHka i izlozena
preturarlJu. 51. 40.
44
ZIDOVI OD PREFABRIKOVANIH SUPLJIH ELEMENATA
Zbog ekonomicnosti i brzine gradnje sve se viSe za zidanje kon-
struktivnih i pregradnih zidova koriste prefabrikovani elementi: sljako-
betonski blokovi, durisol-blokovi, gipsne ploce, trscane ploce, lake be-
tonske place i uvek sve, novi i novi materijali.
NOSECI ZIDOVI OD PREFABRIKOVANIH ELEMENATA
Z i d 0 v i 0 d S 1 j a k o-b e ton ski h b 10k 0 v a. Blokovi za ovak-
ve zidove se prave od pregorene i dobro odlezane sIjake i cem.enta.
Odnos je: na I m' sljake ide 170-200 kg. cementa. Od ovako spravlje-
nag betona, Cija se marka krece od 30-50 proizvode se na vibropresama
blokovi veliCine 39/19 iIi 24/19. 51. 41. Ovakva veliCina sljakobetonskih
blokova uklopljena je u gradevinski modul duiine 10 Sill., odnosno b10-
kovi zajedno sa malterom su duzine 4 lTIodla i 'visine 2 n10dla. Posto se
blokovi ne mogu lako sed, veHCina blokova je prilagodena razliCitim
..o?oE-TO W",IC-\
lSLOIC-OV\
:R T-,,!',
velicinama zidova, koji se u savremenom projektovanju takoac ukla-
paju u gradevinski modul. Ako se sljako-betonski blokovi upotreblja-
vaju za unutarnje nosece zidove, onda se uzimaju debljine 2 modula,
a za spoljne nosece zidove 2,5 modula. Zidaju se u produznom malteru
45
kao duinjacki slog sa prevezom od 1/2 blaka. Na krajevima zid dobija
zavrsne polutace naiznlcnicno u svakorn redu, iii sa obe strane u svakom
drugom redu, zavisno ad duzine zida. 81. 42.
'V",OVI 0';:' SDAt:o\!:oC'c""TO(0Sl':\ b-l
I!;,w,,"n, fA
Ako se zidovi suceljavaju, u jednom sloju sc propLlsti jcdan zid,
a drugOJTI sloju clrugi zid. Prupl1stcni zid 58 uvek postavlja na sl'edinu
donjeg zavrsnog bloka. Ba bi se to rnog]o uvek oslvadU; kod zidOlm sa
ncjecinakim debljinaIrla Sc; postadja k;-1o zavrsni u lanjem zidu
blok sa zubol11, 51. 43 (Ln.), cija duzllla popravlja razliku u debliini
zidova. Ovi zi?ovi su dobri terrnoizolatori, jer Stl unutarnje supI.Jinc
ispunjene vazduhom.
: 10
,--

'T
----
,-
UI
-

_I
I
"" 7f"
.,-
\\

I
.
,
-'-
!" III '"
IBL
I
46
Z i d 0 v i 0 d d uri sol a. Ovi zidovi su napravljeni od durisol
blokova Cije su supljine popunjene betonom MB160, zajedno sa bIo-
kovirna cine kompaktan nosed zid.
Durisol blokovi su napravljeni od rnineralizovane drvene strugo-
tine pomesane sa cen1cntpm i kalupljenje pod pritiskom u specijalnim
kalupima. Zbog svoga pogodnog sastava mogu se rezati testerama, tako
da za njih niSH znacajne modularne mere. 81. 44 i 51. 45. Debljina su
razliCitih 15, 20, 25 i 30 S111., VlSlne 25 sm. i duzine 50 sm. Blokovi
imaju po dye stojcce .supljine, Cija srednja pregrada ne ide u visini ce-
log bloka. S1. 45. Blokovi se postavljaju u suva, jedan iznad drugoga,
47

(8LC9COVI
I
za prevezom od paia bloka i poslc svakog drugog reda sup]jine se za-
llvaju betonom. Srcdnja niza pregrada omogucuje cia se beton: moze raz-
!ivati na SVe strane. 51. 46. Iznad prozora se rade nadprozornici od go-
e:,E-TO W,,=>I'A-. ISI"VIVA.
48
tovib blokova sa zubom, a supljinc se ispunjavaju armaturom i betonom.
Zbog boljeg ukrucenja zida u podprozorniku se radi isto, sarno se zid
zavrsava odozgo rayno. SI. 47. Aka se zidovi suceljavaju, u jednom sloju
se propusta jedan zid, a u drugom drugi, kao kad zidanja opckom. Na
\)STAG! 0= l"enzDi2A
",LA7
uglu se u prepustenolIl zidu postavlja specijalan blok S1. 4.1 )III), koji
povezuje oba zuba. Sl. 48. (a), Ako su zidovi razliCitih debljina, onda
se prazan prostor koji ostaje ila spoju zatvara malterom iIi trakama od
durisoJa SI. 48 (b).
"ovCeQ,;,VAU::JE Z.I\=OOV""
if ",LO'J b/

15LDJ
5L48
4 Gradevinske konstrukcije
49
PREGRADNI ZIDOVI OD PREFABRIKOVANIH ELEMENATA
Z i d 0 v i 0 d I a k i h g ips nih pi 0 is a. Gipsne place ad kojih
su naCinjeni zidovi su razliCitih dimenzija 2,00-2,50 sm./25-S0 sm./
5-10 sm, napravljene od graaevinskog gipsa, impregnisane kudeljorn,
drvenom strugotinom, trskOlll, telecom dlako111, i t. s1. Ove place su
vrio lake, DC opterecuju konstrukciju, dobar su toplotni i zvucni izo-
lator, seku se testerom i lako se sa l1jima radio Na lezisnim ravninla,
celom duzinOlTI, imaju zJjebove, raJi ostvariv3nja bolje veze. Ploce se
slaiu u slojevima koji sc privczuju za 1/2 duzine ploce i spajaju Cistim
gipsnim lualterom. S1. 49. LeiiStc i dodirne ravni, prilikom zidanja i
postavljanja maltera se moraju kvasiti da ploce naglo ne povuku vodu
21
iz lualtera. PrilikOll1 izradc pIoca ostavljaju sc kanali i otvori za pro-
!vlacenje elektricnc instalacije. Ovi zidov'l sc ne rnoraju rnaltcrisati.
Na njih se posie evenlualnjh popravk.i ost:.:cenih povrsina gipsnilll mal-
ter0111, mogu direktno lepjti tapeti.
Z i d 0 v i 0 d t r sea nih pI 0 ca. Trscane ploce se izraauju od
dobro sabijcnc tr!;;ke, cvrslo povczanc z!corn. Dulin<l tabU je 2 ill, raz-
liCitih sirina, a dcbljine tabU za sarnostalnc zidove su SUi. Table se
ucvrscuju za pod i pla[on i rnalterlsu sa obe strane. Ov1. zidovi su dobri
izolatori jer se u supljinanm trske na1azi vazduh.
Z i d 0 v i 0 d I a k i h bet 0 11 ski h p 1 0 c a. Beton za proizvod-
nju ovih plota je spravljcn od poroznih agregata Cnpr. drobljena zgura
(sljaka), skriljac, plovucac itd.) i cernenta. Masa se kalupi ll1asinskim
presama u paralclopipednim obHcima punog preseka, ili sa supljinama.
50
Zid se izvodi u duznjackom slogu sa prevezom od 1/2 bloka u produz-
nom malteru. 81. 50. Dimenzije blokova: 39 sm duzina, visina 19 Sill i
sirina 7,9 i 14 sm.
ICJCJCJi
;--.. X3 '-----------l
50
R a b i c z i d 0 v 1. Kao pregradni zidovi danas se vrlo retko upo
trebljavaju. Sluze najcescc kao maska, ako se zaklanja neka kanaliza-
ciona cev iIi bEo kakva instalacija koja bi estctski lose delovala u pro-
storiji. Rabie zidovi, bilo da su pregradc, bilo cia su maske, se sastoje
od cvrstog kostura od bctonskog gvozda ko .1i jc zatcgnut i pricvrscen za
meuuspratnu konstrukciju i glavnc zidove. Na razrnaku ad 50-60 sm
na kostur se razapne iiCana pocinkovana mrcza iii paljcna, debljine 0,7
_ 1 111m koju saCinjava splet :liea na razmaku od 20 mm. 81. 51. Na
ovakvu podlogu nabacuje se maher od kreca i gipsa sa dodatkom
ske dlake. Posto ovaj sloj nesto ocvrsne, glaca se gornja povrsina
nim rnalterom sa dodatkom gipsa.
R a b i c pIa f 0 n i, se rade vrlo slieno kao i zidovi. Rabie plafon
je najjesce postavljen kao spusteni plafon da bi zaklonio horizontalni
kanalizacnoni razvod. Iz meauspratne konstrukcije se ispustaju brkovi
4'
51
od bctonskog gvoiaa, koji sluie cia prihvate Ietve iIi gvozdcne sipkc, na
koje ce se pricvrstiti rabic pletivo. 51. 51. Rabie pletivo se razastire i
zateze preko llcvrscene podloge, vezuje paljcnom iicom ili ekserima i
istim postupkom se preko njega postavlja malter. Za postavijanje rabic
plafona rad je otezaniji zbog pre-teino okrenutog polozaja g1ave navise.
Plafonska konstrukcija od rabjc pletiva se jos izvodi kad se pletivo
razastire dlrektno ispod rebara. Prilikom postavljanja opIate, po duzini
rebara na svakih 30--40 Sl11 prikucava se na oplatu donjeg dela rebra
ekser, koji ce po zavrsenolll betoniranju i skidanju opIate ostati da viri
"-
"
"-
---::.,.
Go-Go
&
,
0
iJ)
1Z rebra. Glava eksera je ubetonirana, a slobodni kraj ce sluziti da se
udarom cekiCa POllOCU l1jega fiksira rabie pIetivo za rebro. Dalji postu-
pak malterisanja preko ovako zategnute rabic lIlreze je u svemu isti,
kao i u prcgradhodnom sIucaju.
52
..
!i
+r
j
I
i;
)1
:1
!t
,t
PROZORSKI OTVORI
Na arhhektonskim graCievinama prozon Imaju vda vaznu ulogu.
Povezuju unutarnje prostorije sa spoljnim svetom, propustaju svetlost i
omogucuju provetravanjc, a svojim oblikom, polozajem i velkinon1
dekorativno dduju na fasadniIn povrsinama. VeliCine prozora mogu bitl
vrlo razlicite. Mere otvora u zidu mot'aju odgovarati veliCini predviae-
nag prozora. Svaki prozorski je u,okvircn bocnin1 .. sa
strane, nadprozornom gredom III lukom E:lad 11:0]1 lIna
cia opterecenje iznad otvo1'a prenese .r:a boene. 1
cija visina zavisi od nan1ene prostonJe za kOJu ce prozor SluZltl. 51. ,:,3.

-- [
r IbOiOf-Jt =
= LtD 2\D =
POOPRDZO.
ill!!!!11 !llii!
53
Nadprozornik moie biti od drveta, celicnih nosaca i naJcesce od
armiranog betona. Ako su nadprozornici armiranobetol1ski nl0gu biti
liveni na licu rnesta i montaini. 81. 54. Pre izrade nadprozornika potreb-
+
T
,
t
no je predvideti VI'stu 1'olctnc, je1' za s_mestaj razliCite vrste roletne, po-
treban je prostor 1'az1iCite vcliCine. Za smeslaj kutije za drvcnu - eslin-
gel' roletnu dirnenzija zuba je 6,5/20-30 5111, jer 512 kutija ne SIne vi-
ded sa spoljne 5trane. Da bi se obezbedio prostor II Sanl0lTI prozoru za
smestaj platnene roletne, potrebna veliCina zuba je 12/13 sm. Za prozor
bez roletne veIicina zuba je 12/6,5 sm i sluii cia pridrii prozor i obezbe-
di ga od ispadanja u polje. Ako je nadprozornih liven na lieu mesta radi
54
se propisna oplata prenla sl: 55. Daskama na kant, koje su povezane ku-
sacima (vertikalne lctye) se pravi kalup U obliku i sa dinlenzijama nad-
prozornika. Oplata jc poduprata horizontalnim gredicarna koje SU oslo-
njene na podupiracc. Pomocu klinova celokupna oplata se uc.vrscuje i
dovodi u horizontalan polotaj, koji se IstO'wenwllo kontroIise libelom.
Prilikom demontaze oplata, prvo se izbiju klinovi, a zatim se olabavlje-
na oplata laka skida.


. . ..
.. rTT-T-r:i.. .'..
.,..L-:::r:- .. ,.
-='T TITLTTT.l...I::::l.J .. IL
SL.SS
I
JJ
..
I ,
Lif. rih'
I I
I [ I
I
I .
I I I
I I i
I
I
, I
LL
Podprozornik je deo zida sa donje stranc prozorskog otvora, koji
jc obraden taka da svojom gornjom ravni odvcde vodu sto pre od pro-
zorskog okvira. Moze biti lzveclen od nasaticno postavljene opeke u
nagibu sa donjom lv]com izbacenom za 3--4 sm ispred zidne ravni.
55
Spojnice podprozornika se fuguju cementnim malterom, ako se i fasada
obraduje na isti nacin. 51. 56. Ako je fasada sa omalterisanim zidovima,
onda se na sloj maltera u nagibu, na gornju povrsinu podprozornika,
postavlja opas od lima. 51. 57. Prilikom zidanje p1'ozorskog otvora pod-
prozornik se moze zavrslti bankom od karncna, Cija je gornja ravan sa
potrebnim nagibom i okapnicom kako bi se sprecilo prodiranje vode u
prostoriju. 51. 58.
I r::::
OD OP>E:f:.::..s.
Visina od gornjc povrsine podprozornika do povrSinc poda naziva
se parapet S1. 59. Njegova visina zav]si od namcne prostorije npr. U 50-
bama 0,80--0,90 rn, u kupatilima, kuhinjarna, klozetilna 1,30-1,50 TIl.
Bebljina podprozorTIog zida najcescc je jednaka dehljini fasadnog zida.
Slnanjuje se ako se teE dobiti Disa za smestnj grejnih tela.
Prozori i otvori u palirskom planu sc kotiraju vr10 de-
taljno, da bi se tacno izveJi otvori 1<Oj1 se odreduju prcm3 merama go-
tovih prozora. Mera gotovog prozora od iVlce do iV1eC prozorskog rama
na koga se kace kdla naziV3 se sto1arska meTa. 51 59 (a). Prozorski raIn
se prislanja na forrniranl zub bocnog zida. Od iVIcC do lvice zuba zida
je zidarska mera. Kad se zid omalterisc sa 2-2,5 SIn debljinc sIoja mal-
tera, onda se srnanjujc zidarski ot-vol' i ta 11lera se naziva arhitektonska.
Po JUS-u je usvojeno da su razlike izmcctu ovih mera kod. sirine: sto]a1'-
ska + (2x2,5) = arhitektoIlska, + (2X2.5) zidarska. (S1. 59 (a).
Kod visine: stolarska + 2,5 + 5, 5 = arhitektonska, arhitektonska +
+ 2,5 + 3,5 = zidarska S1. 59 (b).
56
SL.59
57
Kod fasada koje se ne ma,ltcriSu zidarska i arhitektonska mera su
isto.
Na sL 60 prikazan je jedan ozidani prozorski otvor U osnovi, iz-
gledu i preseku. Prozor ima nadprozornik za platnenu roletnu, a u pod-
prozorniku Disu za smestaj racijjatop _
lL6LEP
D
!
I 4-1
z., S ------ ----------f

58
:;
Podrumski prozori mogu biti iznad nivoa zemlje i tada se zbog
upadnog ugla svetlosnog zraka unutarnja povrsina koso zavrsava. 81 61.
Ako su prozori ispod nivoa terena, unda se oko prozora moraju raditi
sahtovi u sirini prozora, a dUZlne 0,80-1,00 mi. Sahtovi se rade zidom
od opeke ili zidom od beiona, a odozgo se pokrivaju armiranim staklom.
51. 62.

$.',>.J-.1,TOH
OTVORI ZA VRATA
Spoljna vraia vezuju zgradu sa spoljnim svetorn, a unutarnja omo-
gu,cuju vczu izmeuu pojcdlnih oJcljcnja. Polozaj, broj i dimenzije zavise
'xl praktiCnih potreba. Otvor za vrata je uokvlren sa strane boc-nim zi-
dovi111a udozgo noscCirn elcrl1cnLom -- naclvratnikom, a odozdo pragom.
Sl. 63. Boenl zidovi sc izvode ravnl iIi sa zubonl. Kod spoljnoh vrata
bocni zid je sa zubom, a kod unutarnjih vrata bocni zid moze biti sa
ZUb0111 Hi ravno zavrScn, sto zavisi od predvidene konstrukcije vraia.
VeliCina zuba je 6,5/12; 6.5/25; 13/25; 13/12. Nadvratnik prima celo-
kupno opterccenje i prcnosi ga na bocnc zidove. Radi se od armiranog
betona livenog na lieu mesia, ill prefabrikovanog elementa. Prag zatva-
ra vrata sa donje stranc. SVOj0111 visinom iznad poda sprecava cirkuli-
sanje vazduha ispod krila. Na spoljnim vratin1a se mora izvesti, dok
kod unutrasnjih obicno ostaje u ravni poda.
59
Vrata mogu bid razliCite konstrukcije: sa stolarskim dovratnikonl
ununtarnja, sa stolarskim dovratnikorn spoljna vrata i vrata sa posta-
VOID, koja se rade uvek kao ununtarnja. Kod unutarnjih vrata sa posta-
vonl razlikuju se stolarska i zidarska mera. Sl. 64. Stolarska mera je
Cista korisna sirina (otvor koji se vidi kad se skine krilo). Stolarska vi-
sina je od postave do poda. Zidarska mera je veea ad stolarske za
Ijinu dye postave, odnosno za debljinu postave i debljinu poda. Kod
60
unutarnjih vrata sa stolarskim dovratnikom, stolarska i zidarska mera su
jednake. 51. 65. Spoljna vrata imaju zidarsku, stolarsku i arhitektonsku
meru. 51. 66.
I
I
Il
T
!I
I
w

"1'-50
OIW sc G-'::J

s
F*==='!


61
Vrata Ee ugraduju na taj nacm sto se pri zidanju u hocne zidove
uzidaju komadi drveta - gredice SI. 67, pa se u gotov omalterisan zid
postavlja okvir od orendisanih i priprcmljenih dasaka koje cine postavu.
One se fiksiraju za gredice ekserima. Na sl 67 prikazana je osnova iZH
gled i poprecni presek unutarnjih vrata koja su ucvrScena
62

I-I
SA... POs-rA.vOi-\
1?k.L..EO
",-. 67
L VCI
Zidani luk je konstruisan od kamena ili opeke zasveden preko ne-
kog otvora. On nosi opterecenje iznad sebe i prenosi ga na svoje oslonce
leao i gredni nosact. Dok greda osionca opterecuje sarno vertnkalno, Iud
opterecuju oslonce Ove kose sUe se mogu razloziti u dye kOlnpo-
nente: horizontalnu, koja potiskuje zidove osioTIca i zove se potisak i
vertikalnu koja opterecuje zidove oslonca vertikalno. S1. 68. Prema ob-
lik.u lucne linijc razlikuju se: ravan, segmentni, polukruzni, elipticni i
gotski Iuk.
PR.\:JEH

LUK-
1 1
I
='
1m
i
I 1 T
,
;"c..68
luka. Luk ima najmanje Lt'i sastavna elelnenta ito:
elva upurnika i jedan zavrsac. Ako je raspon luka vcCi, unda se iZITleaU
ovih elcmenala ubacujc i drugi clementi da bi se raspon ispunio. l. 69.
63
R a van 1 u k se izvodi nad rasponima manjim od 1,5 m. sa cen-
trom postavljenim 1,5-2 duzine raspona luka, Strela luka je 1/50 dela
raspona, a posle skidanja skele luk ce zauzeti horizontalni polozaj SI. 70.
~ L 70
S e g men t 11 i 1 u c i se mogu izvoditi kao pojasni Iud koji nose
svodove, iznad vrata i prozora, u fundiranju radi prenosenja opterecenja
na vecu povrsinu tla itd. Konstruisue s6 tako, sto se iz tcrncna luka po-
vuce vertikala koja na preseku sa simetralom duzi, koja spaja terne i
otpornu tacku luka, daje centar ]uka. Strela luka je 1/6-/10 raspona
luka, 8\. 71.
64
SE6f.-1E,W"W\ u-.JCI
\ / h
-}:_ OO\!:;,\'J,J.',..w-::-..E CEW\""",t....
, \ I
\
\
Pol u k r u i nil u c i su najcesce primenjeni kod stilske arhitek-
ture. Strela ovog luka je jednaka 1/2 raspona Iulea. Kod ovih lukova se
cesto desava da se opeke moraju tesati vise od 1/3 debljine, te se u tom
sIucaju mora izvoditi prstenast ~ u k sa dva i viSe koncentricna nezavisna
lulea. 51. 72. Zbog svog obIika Iuk se mora izvoditi iIi sa klinastim ope-
kama (ako je od opeke) iii sa klinastim spojnicama, gde spojnice idu
fJOLUCQ.UZW\ LLJCI
lea centru kruga po kome je luk ertan. Debljina spojnica ne SDle biti
veea od 20 mm, na spoljnoj povrsini Iuka, niti manja od 7 mm na donjoj
povrsini luka. SL 71. Aka je oblik luka takav da spojnice moraju preCi
ovu granic,uu vrednost, onda ce se izvesti luk od klinasto pritesanih
opcka. Spojnice su u edonl luku jednake 8-10 m.m, a opelce TIe smeju
biti otesane viSe ad 1/3 svoje debljine, odnosno po 1/6 sa svake stram::.
Okoliko se ne moze izvesti Iuk ni na ovaj naCin onda se visina luka
smanjujc i radi se iz koncentricnih poluknlgova. S1. 72. Luci se kon-
struiSu sa neparnim brojcln slojcva tako cia U osovini luka ne bude
spojnica vee zavrsni slo.1 - zavrSac. Luk se reSava kao i stub. Re.sc se
dva uzastopna sloja koja se naizl11cnicno pon<lvljaju celom duzinom luka.
Luleovi se jzvode 1121 dascanoj oplati koja se podupire stubovima,
iii se oslanja na zidne ispade. Ostaje na mcstu sve dole lllalier to1iko
ne stcgne da konstrukcija moze samu sebe da nasi. Sl. 73. Oblik i kon-
strukcija opIate zavisi od obHka Iuka, veliCine raspona i veliCine strole
luka, Na oplati se rade vece strele za 1/50 I da bi posle skidanja oplata
stinjavanja luka ostale predvidene strek Sl. 70,
5 Gradevinske konstrukcijc
65
DIMNJACI
Da hi se oD10gudlo sto prijatnijc slanovanje, potrebno je u hlad-
ni111 danima svaku stalTlberm prostoriju zagrcjavati. Zagrejavanje moze
biti reseno centralniu1 grejanjt.::m Hi lokalnilIl grejanjcrn. Za jedan i za
drugi nacifl zagrcjavz..nja prustor.ija potrebno jc dirnnc gasovc koji se
stvaraju u lozistima odvcsti sto bl'ze van zgradc, Da bi se to postiglo
potrebno je pravUno posta viti i pravilllo izvcsll dimnjac].;:e kanalc::.
Ako je kroz dimn,iacki lutnal ornugnceno pravilno strlljanjc vazduha,
smatra se da je dirnnjacki kanal dubro resen. Na resenje tog bitnog
uslova utiCu mnogi faktori. Sagoreli gas zagrcjan u lozistu. Kao laksi
ad spoljnjeg vazduha pcnjc Se u gurnji pojas uimnjackog kanala i na
kraju izlazi napolje. Znaci bi tao je cia sc. gas u dimnjack.om kanalu ne
ohladi i prcstane da siruji, da postoji tenlpcraturna razIika spoljnjeg
vazduha i gasa, da dejstvu yetra l1C priiiskujc i zausiavlja dirnni gas u
kanalu i cia dilnjak, odnosno visina loZista do kraja dimnjaka, bude
dovo1jno velika, tc da stvori cug, koji omogucuje jace slrujanje,
66
NAZIVI DIMNJACKIH DELOVA
Dim n j a c k i k a n a I je otvor u zidu od prikljucka lozista do
dilllnjacke kape, koji prim.a dimni gas i sprovodi ga van zgrade. Otvor
dim.njackog kanala moze biti razliCitih preseka: kvadratnog, pravouga-
onog i kruinog. Dirnenzije otvora su 14/14, 14/20,5, cp 14/15 itd. i za dirn-
njake centralnog grejanja povrsina otvora se proracunava:- Oko otvora
najrnanja debljina zida 5e 12 sm. 51 74.
Iq-ltil_iH 111 PJ+atflf
riff :llt
' ..'-f-20
S
,r. +20
S
+--
[;1fr( H I fL4
r+-r
p-il-L. __ -LI __ __ -L.
67
U jedan dimnjacki kanal se mogu prikljuciti ped sarno jednog
etaza i to dye male ill jedna veca. Visinska razlika prildjucaka osovin-
skih, minimalno 30 sm 51. 75.
V\S\\.JSiC\ POL07J._:)

T
I
I
I
b L-1
1-12+ ,4 + 12-j H2-l
1
sl75
P r i k 1 j u c a k je vcza grejnog tela, odnosno njegovog loziSta sa
dimnjackom vertika]01l1 Na \/'isini od oko 2,00 -- 2,5 m. postavlja sc oi-
vor obicnog kruznog prcscka u koji sc umecc prsten cd gvozdenog lima,
ill za kaljcvu pee ce\'o
Na zidove dimnjaka iz sagorelog dimnog gas3, hvata se cad koja
sc mora povrenlcno cistiti i vaditi 1.z dimnjackog kanab. Radi toga 5e
obieno u tavanu, ako on p05t0.11, postavljaju dimnjaeka vratanca, kroz
koja 5e uvlacj dimnjacka cetka, pomo6.-l kojc se skida cad: sa zidova
kanab.
Dim n j a c k a v rat a n c a S8 postavljaju i u podrumu, odnosno
u najnizern etazu, kroz koja se vadi cad napolje. Vratanca treba da su
od nesagorivog rnaterijala, da dobro dihtuju, odnosno da De propu-
68
staju ni dimni gas rii cad, priliko111 ciScenja kanala. Izraauju se od gvoz-
denog lima iii betona. Sirine su prema sirini dimnjackog kanala, a vi-
sine 25-30 sm. 81. 76. Ako su napravljena od gvozdenog linla, u tavanu
SL 76
moraju biti dvostruka, a u podrumu jednostruka. Sa svojirn ramOlTI lez,e
na debljlni zida od 12 SIn, tako da je ravan yratanaca u ravni zida. Na
visini od 0,80 III ad poda se postavljaju djrnnjacka vratanca za svaki
kanal po jedna.
Grupa dimnjackih kanala u tavanskom prostoru obrazuju dim-
njacki stub kOj1 nosi dimnjacka vratanca. S1. 76.
PriIikom voaenja dimnjackih kanala mora se voditi racuna da dim-
njacki stub ne izbije na 110sece grede krovne konstrukcije, jer moze
doCi do ostecenja i pozara. Dimnjacki kanaIi u din1njackorn stubu u tom
slucaju moraju skretati pod uglom ad 30
0
toIiko da od zapaljivih no-
69
seCih greda od drveta budu odnlaknuti zidovi dimnjackog stuba za 8 sm,
i taj prostor se ispuni betonom iIi nasaticno postavljenim crepovima
51. 77.
70
o

SLEMEIJ:1AICA,'!
"'1
, .

SL. '77
D i ill n j a L Ie a g 1 a v a je cleo dirnnjaka iznad krova. Ona je na-
stavak dhul1jackog stuba koji prolazi kroz tavanski prostor. U tavan-
skorn prostoru dimnjacki stub se lualterise i taj sloj maltera sluzi kao
toplotna zastita od pozara. Dimnjacka glava se zida od dobro pecene
opekc sa cemntnim ili produzninl l11alteroill. Ne IllalteriSese vee se sarno
popune i izravnjaju spojnicc, ili se spojnice fuguju, sto daje vrlo lep iz-
gled dilnnjackoj glavi Ako diInnjacka glava iz1azi iz ravni krova u bli-
zi11.i slcrnena, njena visina iznad slcmena mora biti najmanja 0,.50 ITl.
SL 78 i 79. Ako je dimnjacka glava udaljcn3 od slemena, njena visina
, ,
-===:J / A:;:;, /';-/ ! T
t--,-- __ - 1 "So
JOT--':
... 'k
: ! i i /1! ...
.. .. N
D t-
------7 r
I
l2 __ .. _____ : ..
;-20
64 -_.._.j
'coL '78
71
VISIUA. D\\-\!J:JA.L'f:.E GLA.VE
Fj I
c
50
I I J
r----- Goo,i.S0 i
1 50

, I
I I
! I I i I g 1 II!
n III tl ! I t i 111&111 d
L ___ I
",'-,80
nije odreaena i zaVlS1ce od llagiba krovne ravni. Od gornje IVlce diIn-
njacke glave povuce se horizontaIna linija koja ce scCi krovnu ravan.
Duiina te horizontale ne smc biti manja od 1,50 m
1
SL 79. ZnaCl, sto je
krov strmiji, dimnjacka glava ce biti viSa.
Dinlnjacka gIava se zavrsava d i 111 n j a C k 0 m k a p 0 Dl, lcoja je
uajecsee od hctona, sa padom na cetiri strane, prepusthna 4-5 S111 i
okapnicom, tako da se na dimnjaku llC zadrzavaju atmosferske pada ..
vine 81. 78.
Za snlcstaj dimnjackih kanala U1110g0 su povoljniji unutarnji zi-
dovi, jer ne postoji opasnost od h1adcnja dimnog gasa. Kad dilnnjak 1Z-
bije 5vojom g13V0111 van krovne ravni, povoljnije .Ie kad se nalazi blize
slemenu, jer krovna povrs'ina mu ne smeta za pravilno strujanje
duha. Ako se mora posta viti u bilo kOln spoljnom zidu, onda se kanal
mora obezbediti od hlaacnja debljim zidom iIi jos balje vazdusnim
slojem. SI. 80.
72
VODENJE DIMNJAKA, Prilikom projektovanja dimnjaka, loziste
se postavlja na najpovoljnijen1 n1.cstu u prostoriji. Posto svaki etaz ima
svoj kanal, pomeranjc loziSta hi bilo ncminovno. Da bi se 10ziSta kroz
sve spratove jednog dimnjackog kanala nalazila na istoj vertikali, iznad
svake meduspratne konstrukcije vrsi sc krctanje pod ugloD1 od 30
0
pre-
Ina vertikali i kanal koji je prirnio dirnni gas ustupa mesto suseduOlu
kanalu. CiScenje svih kanala se vrsi u podrumu, prema tome kanal ka
svaki sprat bez obzira kad prima dirnni gas, polazi od podrun1a (najnizi
etaz). S1. 81. 81 (c). VeHki broj kanab u jednoj grupi slabi zidove na
velikoj dulini. NaroCito su ugrozeni zidovi donjih spratova, podruma i
prizemJja, jer su na njih svedena opterecenja iz spratova. 1z tog razloga
se preslo na zidanje tz\'. sabirnlh dimnjaka. I kod ovog sistema su 10""
ziSta na istoj vertikali, svaki ("lSZ imZl S'i.roj kanaL Pored l1jih postoji jes
a.
'1 '
ii'll:-
il i i.
I! I )
i ".'/
, I

--4--. ..
" .
II
11 I'!
!ZI !1L-------i
..
I,.@
i/
II
II

----4.'-____ _
"
"
" i2l
SL, 81
73
jedan kana} koji lIe sprovodi dimni gas, vee sluii da sc Ll njega skuplja
cad iz svih etaza i (,1St1 kruz :ie-dna vratanca u pOdrUlTlU. Ovim nacinom
voaellja postignuto je cia sc najrnanjc slabi najnizi ctaz, koji je i najvise
opterccen. 51. 81 (a, b).
I z v 0 ct e 11 jed i m n j a k <1. Za odrzavanje vertikalnog pravca i
tacnih dil11.enzija sIuze drvcl1i kalupi odrec1enog preseka, Cija je spoljna
n1era jednaka preseku dimnjackog ka11ala, a duiina mu je 1,00 m
1
81. 82.
PrilikoJ:ll zidanja kalup se ughtvi i oka njega slazu opeke do visine fil-
Cice. Za svaki 1,00 In1 --- za duzinu kalupa vrsi se pomeranje, a verti-
kalnost kalupa kontrolise viskorn.
!>SUNT DllViNJACL Ovo .Ie Jrugl nacin odvo(\cnja dirnnih gas ova
od Jo:iIsta van zgl'adc< l'vlogu u potpunusti zalncniti kJasican nacin izvo-
6enja dlrllnjaka. Rade se od pn.:fabriko";J,nih sljakobclol1skih blokova iz-
radenih u spc-cijalnlrn kalupjrna. Sl 83. Sasfojc se od jcdnog sckundar-
nug kanab. 12/20 SIll, ko.11 izuzelno HlOze biti podcljcn u dvc ouvojent:
k01110re za prijCll1 clvc peel u. jcdnorn clazu, i jednog rnaticnog kanab
20/20 SIll. PrilikoHl zidanja ov\:' vrsLc dimnjaka, blokovi se postavljaju
.1e-dan iznad drugog i produznirn rnalteroHl. Sekundarni kanal
ce na vlsini od 80 sm. prirnlti prikljucak prcko bloka koji na SV0111e
celu in1<1 ostavljcn otV01". IznDd konstrukcija nC1 podu sledeceg etaia,
postavlja se blok prclaznik ku.1i poklapa sekundarni kanal i .kOSOIl1 stra-
norn poldopnog zida prcvodi dinlnj gas u prima1'ni kanal, k1'o7o koji struji
vazduh i PO[l1UCLt posLojeccg cuga u primarnom kanalu izvlaCi dimni
74
8::'
2:as. 51. 84-. Posto je primarni kanal veceg preseka moze prin1iti dilnni
gas iz 5 etaza, s tim sto bi se iz sestog etaza izvco dirnni gas direktno
van krova, poslcdnjim! sekundarnim kanaloHl. Na primarni kana1 se ne
SIT1Cju prlkljuciti sekundarni za ana lozisla iznacl kojih ncma min, 6,25
lnt lznad krova luinirn"Jna visina dirnnjaka je 1,20 mt, na
koji se jos doJaje arspirator. ad J?I"ste-
nova, postavl.icdh na bctonsku plocu Jcdan lznud drugog). Zuao, Jedan
stub sazidan od. blokova jcdnog sekundarnog i jeclnog primarnog kanala
se moze upotrebiti za zgradu od scst sprat ova. Za zgrade vise od, sest
etaza karistc se elva sabirna prlI-narna kanab. Ovi dimnjacki stubovi
napravljcni od sljako-bctonskih blokova,obziduju sc zic10rn oel opeku na
kant. Zicl cel opekc sc ncpriljubl.jujc, \'C(; sc odmicc prlblizno elva san-
tirnetra, tako da izmeau zida i dimnjackog stuba ostajc vazdllsni pro-
stor koji je najbolji izolator. Posto su zidovi prcko bctonskih
za ave dirnIl.1ake vrio u1ali 2,5 sm, ovaj zid na kant ovako postavl.Jcn
s]uzi kao dobra zastita dimnmn gasH od naglog hladenja prilikom pro18-
za kroz dim.njacki stub. Da bi ovaj sistem pravilno funcionisao, svi pr1-
Idjucci u svim etaZima moraju bi.ti postavljcni na i$to.1 visini od poda.
75
1] mogu biti prikljuccna samo dV8 lr.yzista i to po-
mOCH bloka, kop Je u sekUllcbrnom kanalu pregradcn u dva jednaka
deja. LJ primarm kanal se ne sme vrsiti prikljuCivanje.
DSTAI1
I
I) ,
-1
SL.84
76
MALT ERr S ANJ E
Pri izvoaenju objekta u zgradarstvu, lualterisanje spada u grupu
zavrsnih radova. Zidovi zgrada se najccsce malteriSu spolja i iZllutra.
Mesto rnalterisanja, obra:.ra zidova se moze izvesti i nekim drugim uk-
rasnim materijalom plocarna, kerarniCkim plocicama, moza-
ikom, drvetom ltd,). Ako su zidovi radeni od dobro pecene, duplo pre-
sovane opeke, zidovi se obraduju sarno fugovanjem spojnica, bez do-
davanja nekog drugog luaterijala kao oblogc. Oblaganje zidova pOl11.e-
nutim materijalom, ne postize S0 sarno estctski efckat, vee se zidovi
stite od atmosfersIdh uticaja i povccava se toplotna zastita. Izravnja-
vanje neravnina, tehnikOlTI spoljne obrade i prirnenom odgovarajuCih
boja, postizu se zeljeni efekti. Malterisanje unutarnjih zidova istovre-
Ineno se stvara podJoga za dnlju obradu: za bojenje, malanjc, postavlja-
nje tapeta itd. Za malterisanje zidovi moraju biti pripremljcni da bi
malter dobro prionuo i pravilno vezao. Prilikorn zidanja spojnice se
upustaju 1,5-2 sm, da bi se u te meduprostorc uvukao malter kojim iz-
ravnavarno povrsine zidova, 4--6 nedelja po za'V',:-sctku zidanja zidova,
kada je maher stegao i zidovi slegH, pod uslovom da je zgrada pokri-
vena i zastiCena od atmosfcrskih padavlua, moze se vrSiti malterjt;anje
zidova. Pre maItedsanja zid se mora dobro oCistiti od prasine ostrim
cetkama, a zatirn politi vodorn da SU\,1 zidovi ne bi naglo povukH YOaU
1Z 11laltera, potrcbnu za njegovo hcmijsko "vczivnnje. Za vrerne ietnjih
zega, omaherisanc treba zastititi od jake top]ote i naglog is-
paravanja vode iz mal tcra \'laznim zastorima. Maltcrise sc najprc U11U-
trasnjost zgrade, pocev od zadnjeg sprata. Kad se osuse unutrasnje
povrsinc, zgrada se malteriSe spolja. Za l11alterisanje unutrasnjih povr-
sina upotrebljava se krecni i gipsni malter, a u po.i-edlnim slueajevima
produz111 i cen1entni. Da bj kvalitet i trajnost maltcra bila odgovarajuca
potrebno je pored dobro priprcmljcnc pod loge, da je i lualter spravljen
od cistog kvarcnog peslm bez organskjh primcsa i muljevitih sastojaka.
Gaseni krec za malterisanjc trcba da je odlczao najmanje sest nedelja.
Krecni maJter za malterisanje se spravJja u razmeri 1:2 ili 1:3 (krec :pe-
sak), Gipsni malter za malterisanje spravlja se u razmcrl 1: 3 : 9 ili
1: 2: 6 (krec: gracievinski gjps: pesak), pa se dobija produznj gipsni
rnaltcr kojim je lakse raditi nego Cistim gipsnim malterom.
CcmentnT maJter se upotrcbljava U Inalterisanju povrsina izlozene
vlazi iIi mehanlckim osteccnjima. Spravlja sc u razmcli 1 : 2 1 : 5
(cen1ent: pesale).
Produzni malter se upotTcbljava za malterisanje pTostorija u ko-
jima se poja-vljuje vlaga i kao podloga za plernenitim ma1-
terima. Pogodniji je za rad od cementnQg maltcra zbog produzenog vrc-
Illena vezivanja. SpravJja sc u razlTIcri 1: 1 : 6 (cement: krec:: pesak).
Malterisanje se izvodi u dva sloja. T sloj se radi realm malterom
od masnog kreca i ostrog peska u sloju od 1-1,5 sm. Nabacujc se ostrim
potezima na xidn11strijom, da bi sto boljc zaS80 u upustcnc spojnicc i
prionuo uz opeku. Da bi malter koji sc nanos] bio rowan i u vertikalnoj
ravni, zidar prvo nanosi na zid u vertikalnin1 reciovima, na razmachna
oko 1,5 ll1 plasticne p]ocaste grudve maltcra sa iZTavnatom prcdnjom
77
povrSlDom, koja se viskOll1 ravnja{;OIn i libeloI1l doterllje u vertikalnu
1'avan. 81. 85. Nabacivanjem maltera spajaju se grudve istc vertikale
u traku 10-15 sm. sirine, koje se uravnaju prerna povrsini na grudvama.
Kad ovc trakc Inalo ocvrsnu sluzc kao vudice za poravnjavanje maltera
koji se nabacuje iZlneciu njih. Ravna 5e kratkinl pokrctirna levo-desno,
a istovrclneno povlaCi naviSc, 51. 85. Ivice na stubovinw iii ispadima
kod zidova izvodc se tako, sto se ravna daska pljostirnice utvrdi kuka-
rna na ziti koji se suceljava tako cIa ispada za debljinu rnaltera. Daska
sluzi leao voalea za rnaltcrisanje do samog ugla. Kada se Inallcr prvog
sloja dovolzno prosusi cela 130V1'S1n<1 sc kvasi vodorn, pa nabacuje drugi
sJoj hnog zitkog prosejanog rnaltera u clebljini od 0,5 Sil1.. i raVila veIi-
kon1. gIadilicom. Kada se prosusi glaca se malDIn gIadilicom - perda-
sicOTn kruznim_ pokrctima ruke, staluo kvaseCi povrSinu koja sc perdasi,
dok se ne poravnjaju sve neravnine.
Betonski zidovi se l'nalteriSu posto se prethodno ociste ostrilTI cet-
kama i dobro nakvasc vodorn. Najpre se povrsine isprskaju cemcntnim
mlekom iii iitkim produznil'l1 lualterom .. Kada ovaj sloj otvrdne, maltc-
rise se odozgo krecnim ili proJuzuirl1 rnaltcrOlll u dva sioja.
De r 5 0 van j e je je-dan vid izravnavanja ziJova. CcmenLnirIl mal-
teI'Oln se ispunj3.\'aju. spojnice uo spoljnc ravni zida.
F u g 0 van j e je nat:-in obradivanja zidova kada ostaje vidna
struktura zida, a cenlentni rnaher 1.1 spojnicama se uglaca gvozdcnam
sipkoTIl dok DC pocrni.
U Ie r a s n 0 ill a 1 t e r i san j e --_. Stuko rnerrncy. Radi se ad al-
baster gipsa u. dva sIoja. PI'vi sloj debljinc 1,5 Sill nacinjen je od gIpsa i
peska u razmcri 1 : 1, pomc.s<1o sa tUlkalnom VOdOlIl, koja ovcle sluzi za
usporavallja vczivanja gipsa. Prvi slo.1 se izravna j ostavi ua sc osusi dva
dana. Drugl 51 oj .se raUl od alabaster gipsa sa tutkalno111 vodom i sa vrlo
malo gasenog kreea. Tcstasta lHasa sc podeli u grudve i oboji u nijan-
sarna, prema izabranorn uzorku IllLTmcra. Nekoiiko nijansi se zatinl iz-
mesaju pa rastanje po razastrloj nabranoj juti u debljini od 1,5-2 Sill.
Gornja povrsina se pospc gipsll.im praholl1 da juta povuce i dobiju se
78
llaprsline - nep.ravilne pukutine u. koje se sipa bojcl;a 1T1asa istog ma-
terijala, tako da se dobiju iice kao u uzorku mermera. Ovako izradene
ploce prenose se na zidove tako, sto se na njih stave drvene table u veli-
Cine ploce, pa se pomocu jute ploea prevrne na tablu, prenosi do zida i
pritiskom na zid lepi sa masom od istog materijala. Spojevi se pazljivo
poravnavaju nozenl. Posle 24 casa pristupa se glacanjem pescarem, naj-
pre grubiln, a kasnije sVe finijim sitnozrnijim i to u razmaku od ne-
.koIiko dana, Eventualne pukotine se ispunjavaju i popravljaju tokom
gIacanja. Na kraju se povrsina isperc vodom.,- a kad se osusi zid se natapa
Ianenim uljem i prcmazc voskorn rastvorenirn L1 terpentinu, pa se dobije
polirana povrsina. Ova vrsta ukrasnog malterisanja dolazi U obzir sarno
za ununtrasnje povrsine zidova.
MALTERISANJE PLAFONA. Plafon - donja povrsma tavanice se
luoze malterisati neposredno nabacivanjem maltcra ako se tavanica
rav.na, ali je cesto potrebno napraviti plafonsku konstrukciju za koju
ee sc pricvrstiti podloga za nab<:lcivanjt; maIteI'a. Podloga za 111alter nlOra
biti od rnaterijala za koji malter dobro prijanja, da ne otpada i da se
ne Ijuska, kao l1Pr.: t1';C8.11C asure, Zicana rabie, lake ploce -.
heraklit, taro lit, itd. Ova podloga se najviSe upotrebljava za m.alterisa-
njc plafona drvenih i anIliranobctonskih meduspratnib tavanica. Pod-
luga se pricvrscuje prikueavanjcrl1 ckscrima iIi ekserima u
obliku slova U duzine priblizno 3 Sill., obicno po vee izletvisanim povr-
sinalna. Letve su prikovanc upravno na pravac bClonskih I'ebara iii
drvcnih greda 11.a I'azrnaku od 15 SIn. Ako je betonska konstrukcija za
s\'ako rebro se vczujc gredica za koju ce sc prikucati lctva. Za nlalteri-
sanje plafona upotrebljava se malter: krecni, produzni _. gipsni iIi cist
gipsni. Raai se u dva sIoja ukupnc dcbljine 511"1. Prvi sloj 1 : 1
(krec : pesak) nabacuje se pritiskivanjelu maltera pomocll vcce drvenc
gladili.ce, kako bi maher obIepio trscane stabljike. Kad je prvl sloj pro-
susen, nabacujc se drugi OU sitnog peska i rnasnog krec:.a dcbljinc 0,3-0,5
sm,Kad se lualo prska t:.e vodom i gIaca malum drvenom gla-
dilicom. Drugi sIoj se moze raditi i od gipsa.
SPOLJNA MALTERISANJA ZIDOVA PLEMENITIM MALTEROM.
U plemenite maltere spadaju ani n1ulteri oct kojih se radi spoljni
ukrasni sIo.1 i to su.: terabona, lcraplast, silikolor ild. Teranova i tera-
gona se pravc ad InJevenog prirodnog ka_men3 razliclte krupnoce zrna.
Kao vczivo se upotrcbIjava m"lc,,cni negaseni krec i cement. Ukrasni
luaIter 1110ZC ilnati boju priroclnog kamena iE sc doclaju zClulane boje :i
liskuni. Ovako spravljena masa sc prska prcku l11aItcrisane povrsine
zida rueno, brezovim 111etlarna Hi masinskim putcrIl. Podloga za ovo
prskanjc se radi od produznog rnaltera, kao 1 mal1erisanje unutarnjih
zidova. avo malterisanje spoljnih zidova se izvodi po zavrsetku unu-
tarnjih radova u vrenwnu kad ne11.1.:1 mrazeva. Ako sc fasada radi u Iet-
njim Zegama, vlagu odrZuvati polivanjcrn.
79
U novije vreme primenJuJu se mesa vine od plasticnih masa i na-
roCito izabranih punila i pigmenata (kao npr. })ArteKs, Teraplast{( i
dr.). Ove mesavine imaju veoma dobru adheziju i ne pucaju, otporne su
prerna atmosferilijama. Nanose se pod specijalnim pritiskom piStoljirna.
Isto tako uspesno se prhnenjuju })silikoloT{( maIteri, koji su otpor-
ni prelna atmosferama, veoma su cvrsti i tvrdi. Nanose se specijal-
nlm aparatima na k01uprirnirani vazduh.
OBRADA FASADE VESTACKIM KAMENOM. Materijal ad koga so
radi ova vrsta obrade fasadc je 111leveni prirodnj kamen i cement u raz-
meri 1 : 2. Prvi sIoj se sastoji od clstog cenlentnog 111altera koji se na-
bacuje na zidne povrsinc u debljini 1,5. Cementni malter je za ovu vrstu
posh napravJjen od prosejanog sIjunka i cementa. los dok sc prvi sloj
ne osusi, nabacuje se drugi s]oj. Kad kamcn ocvrsne poslc 5-10 dana
obraouje se u kamenorczackoj tehnici: ozrnjavanje, pikovanjc, stoko-
vanjc, brusenje, glacanje itd,
OBLAGANJE unOVA KAMENOM. Ovo je nacin obrade kamenim
gotovih zidnih povrsina uDutarnjih ill spo1jnill. Ako se upo-
trebljava za spoljnu povrsinu, kamcn n101'3 bjtj postojan n<1 atrnosferskc
uticajc (voda, mraz, gDSOVl). Glaca se da sadri; sjaj i da nc menja boju.
Za l1nuntarnja oblaganja upotrebljavaju se svc vrstc t:amena koje se
mogu sed u tanke ploce i gL)catL Obbganje moze biti tako da se u sva-
kOln redu poklapaju sastavi -- spojnice (fug8 n3 fngu) i kads se uza-
stopni redovi pomeraju (sa p1'cvczon1). Ohloga sc sastoji od tankih p10-
ca c-ija debljina 11C ubzl. u konst1'uktivDU debljinu zjdova. ObJaganjc se
vrsi naknadno po zavrsctku 1'adova, kad zidovi slegnu i malterske spoj-
nice se stinu. N'e sme se raditi n<1 l1izoj temperaturi od +5, a pri
vlsokim tempcraturalTl<1 moraju sc kvasiti i ploce :i zidovL VeJl{cine
ploca za obiaganje lllOgU bid vrio razIic.i1c, Dcbljine zavlsc od vrste
upotrebljenog kamena, krecu se oc1 20-60 HIm. Kamene ploce se odlni-
CU od zidoVl. 2,3 sm. i taj prostor sluzi za zalivanjc maltcrom koji jc
pored drugih pomocTllh sredstava spojnj materijaL NJjcesce se upo-
trebljava cemcntni malter, produzni i hrdraullcni krecnL Pre postavlja-
l1ja kamene ploce se Inoraju dobro oClstiti i oprati vodom, koja je he-
mijski cista cia 'bi. maher mogao da prione uz plocu. Takode i zidove
treba prati i kvasiti "odam kao i rupe za ankere. Izvodac mora najpre
da na zidnu povrsinu nancsc lnTeiu karncne obloge, ,] zatirn da iSternujc
otvore trapezastog prescka prema broju i polozaju ankera. Svaka ploca
Cija je povrsina vcca od 0,06 mora da bude vezana za zid ankerin1a,
koji prenose celu teiinu place. Na plocmna izbuse rupe u koje ce 5e
uvuCi jedna strana ankera, One su priprcmljene pre oblaganja. Od ver-
tikalnih iVlca su udaljene 10 S11l, a minimalno rastojanjc "izrnedu dye
80
01 I
I 10

o
I 10

PE.TA12
SL 8S
rupe le 20 sm Prerna lome minimalna sirina ploce ie 40 sm. Anker
nOS1 gornJu plOCH, a dOl1Ju zid Sl. Plote izmeau
vezuJu CeptH'lnld 51 87. J?cbll11W SPoJ.1!lca su 01(0 ClJa
sc debljina rcgu lise o!ovmm trak.ama, lste deblJlne. vez:;'anJa vlTI,al--
("era one se vade, spojnice pOpUllpY3JU malter01TI, a ploce bnsu vlazmm
krparna d", ne ostanu prljave od maltera.
ME;8U":,Or.c,wO SPAJAW::JE
ChJ--\E{'--"l-i PLDCA CsPOVINi'-,
r
_---L
I
J

I
--
-+
30 30
SL. 67
TEMELJ!
Temelj je konstruktivni cleo gradevjne koji prima celokupno opte-
recenje i prenosj ga SVOjOlTl. donjom gradevinsko
moze biti vrlo razlkite nOS1v05t1. Kohlca Je nOSlvost tia, od vehkog Je
znacaja za povrsinu prenoscnja opterecenja, stn c,e u rnnogorne uticati na
oblik i vrstu temelja. lspitivanje tcrana se mora lzvrsiti pre postavlja-
nja zgrade i pre izracunavanja temelja. Is pit i van j e sc sastoji iz
d:va naCina: 1) sondaza tla gde se na odredenom terenu gde ce biti po-
stavljena zgrada, vrsi vadenje uzoraka, posmatranjcm j ispitivanjeIIl slo-
6 Gradcvinske konstrukcije
81
u laboratoriji: 2) direktno opte;ecenjc na odredcnoj povrsini zemlje,
stop u pri povecavanju tereta.
sIoJeva na dublnl na kO)C:J ce postavly'na zgrada. Ispitivanje se sa-
>:_ , Ako. su _ ve.c Inulinl dubinam.a iIi na povr-
51,ill. zen;IJ.e, telTI_IJl ce mlatl phtko fundlranje. Ako su ti sIojevi na clu-
bl1;l veeoJ ad potrebe temelji se moraju spustiti do dobro no-
seceEf na razne nacme, Prema tODle razlikujemo pEtko i duboko
fundlranJe.
Kod plitkog fundil'anja najmanja dubina telnelja
za nas,.:::; klimatske prilike, jer ,ie to dubina smrzavanja.
1 TEf--\EQ SMJ2tSJt=.G 21Gb..
""EeL poaRu",,,,
n
, I
I I
I" , j
"
Q


f'
10
0
2
0
0
N
0
!l
Sl 88
82
je 0,80-1,00 In
51. 88. Povrsjna
r-""RI2EkQ..E
,
4'
i
&
0
2
.{
2
,n
5
na kojoj lezi dno temelja treba da je potpuno zastiCena od smrzavanja
da bi zgrada mirovala. Ako zgrada ima podrum, temelji se postavljaju
odmah ispod poda podruma, s tim sto se ad donje povrsine poda od-
miCu za 5 SIn" cia ne bi betonski pod vezao za terneljne stope i prilikom
sleganja zgrade tonuo i na ivicanlU zidova pueao.
Obi i cit e In e 1 j a, Po obliku tcmelje mozcmo podeliti u tri
osnovne grupe: 1) trakasti temelji, 2) temelji u vidu ploca i 3) tem.elji
saroci.
TRAKASTI TEMELJL Ovi temclji se izvode kod zgrada rnasivnog
sistema 1 postav!jaju se kao osnova masivnih noseCih zidova. ZnaCi tra-
kastl tc.melji se prostiru kontinualno dui noscdh zidova 1.1 vidu ncpre-
kidnih traka stu 1m i same lmc kaze. Kako trakasti tcmcJji u svorn po-
prccnom prcscku mogu 1rnati: p r a v 0 u gao n i 0 b 1 i k, koji se 1z-
vode kod maUh zgrada, Lad su prosirenja ziJova mala, kacla je nosivost
tercl1a dobra, a opterecenje kojc treba svcsti na tlo nlalo. Mogu hiti od
opcke, kamcna i nabijcnog bctona. Sl 89. Koji ce se materijah upotrebiti
zavisi od. lllOgucnosti 11;1bavkc pojedinc vrsLc xnatcrijala. Ako se Tade od
opeke tlo treba da je zdravo ] dobro suvo, a opcka dobro pecena. ad
kamcna se radj kad u blizini irna ovog materijala. Kod ove vrste l1l.ate-
rijala prvi sloj se postavlja L1 deblji sIuj maltcra. Zidanje se vrSi u pra-
vilnoj vezL Ako je lcmelj oJ nabijenog betona, betoniranje se VI'S] II
slojevim.a od 15-20 sm i nablja rue-no ili masinskim putcm,
Ako je opterecenjc kojc treba prcl1cti n<.l. gradevinsko tID veee iIi
;;enlljiSte 11C, koje cc se prendi josijeg kvaliteta, potrebno .Ie
izvesti tnndje veCih dirnenzija. Optcrcccnjc se prcnosi jz zidoVG kroz
terndje pod izvesnim. uglovinla. 1'i uglovi su razliCitih veliCina u razli-
citinl materijalima, sto .Ie opilima utvraeno. Ugao prenosenja up
terecenja za opeku je 75
u
, za beton 60
n
a za arrl1irani beton 45, Zna6
sav onaj l113terijal koji se naIazi jzvan ovc ivicne linije prenosenja op-
terecenja nema nikakvu ulogu, tc sc zato odbacuje, jer bi bez potrebc
svojom sopstvenom tezinom op1ereCivao tio i neckonomicno bio upo-
trebljen. lz svega ovoga je i proizasao ovaj oblik temelja.
6' 83
~
ill
Q
0
~
:0
Sl
W
:
fJl
r
84
~
0
6
tJ
~
D w.
1
J
~
J)
,
0
~
2 2
Ul
~
C
~
is
~ :2 ,
0
d
0
~
is
,
~
"
I ,
"
4
c
J,
"
!ij
Q.
~
0
2
r
J
0
~
"
~
w
"
,J
C
,
r-
~ ~ ~ ~ " " 0 '
!-- 'f' B-l
.'q
1
.L
2
I
'"
J
9
T
S t e p n a s top r 0 1 r e nit em eli 1 se mop:1J T'aciiti od opeke
Hi kamena i produznom iIi cemntnom maltcru prema 51. 90.
2, TEkEQ. ;;;TEf'ENA.S,O f'R!:.'l":,Ii?EN
I
l
,
I
--\i
<5
1:'2<: 0 .
+=. U1
J

"
1
G .
:,L,
90
85
T r a? e z a s tit e III e 1 j i se obicno rade kod ten1eija od plastic-
nIh Ciji. je ugno prostiran,ja sila 600. Zato se je-
dan cleo lznad hnlJa prostIranja sila odbacuje kao u prethodnom slu-
caju, jer je ukupna dimcnzija tenlelja veea llego kod pravougaonog ob-
lika. 51. 'I!.
?oj TEMEG'_ '''-'''''''EVJOG PRESECJ'...
OD e:,ETOfJf',
--51--
POD !DOiJRUhA.
..
T"'AJ"S'LAS,TI RA:z...V\JCS/J1
TEkt:::2 Ot) A]i:2AA,.
1----;0,'0-
'-- POD I

h-l!
L-.-----'.1
f---.-.--.-. b -------]
SL.. 91
Trapezasti razvllceni tcmelji Sil od armiranug bctona, gde se opte-
recenje prenosi pod uglorn od priblizno 45, pa je samim tim_ potrebna
manja visina, temelja, te se dobija razvucen oblik.
86
TEMELJ! U VlDU PLOCA, rade se na slaoom gradevinskom tlu
male nasivosti. Ako jc opkreccnje kojc treba da se prenese na ovakvo
tIo velika, biCe potrebna velika sirina temelja. Tako bi se tcmelji zbog
velikih sirina skoro spojili. U tom slucaju radimo ploce ispod cole
vrsine zgrade. 51. 92.
T1
,
sl.9'2-
TEMELJI SAM,CI. T() Su pojcclinacni tcrnelji ispad stubova skelet-
nog sistclna gradnje. 51. 93. Oni se rade:: kvaclraLnog iIi pravougaonog
preseka U osnovi, zavisno 0<1 stubova Cije optcreccnje treba da se pre-
nese na nosece tIo. Na poprccni presck stuba prosircnje temelja se radi
poJjednako 11<1 sve cetiri strane.
SL92'::1
ZAVISNOST TEMELJA OD ZGRADE. Aka se zgrada
na1azi na slobodnom terenu onJ.a su svi temclji centricno optereceni i
njihov oblik U odnosu na osu zida Hi stuba jc simetriC:an. Mcautim, ako
je zgrada svojim bocnim stranama zatvorena susednim zgradama, onda
su Leluclji ispod zldova do suseda sa prosirenjcm salllO na jednu stranu.
Sl. 88. Vrlo je vaino pre postavljanja tog telnelju do suscda, konstanto-
vati, da Ii se temelj susednc zgrade nalazi ispod ili iznad ternelja no
voprojcktovanc zgrade, pa prema Lome predllzeti odrcuene lucre. Mogu
nastati dva slucaja:
87
1) ako se tenlelj l1ovoprojektovane zgrade mora spustiti na veCll
clubinu od susednog, onda se pre iskopa za temelj, susedna zgrada Illora
poc1zidati, iIi podbetonirati. Debljina tog sloja bice jednaka visinskoj
razIici iZllleaU donje kote suscdnog temelja i donje kote tCluelja novo-
projektovane zgrade. Foclzidivanje se mora vrsiti u lamelama postepe-
no. Maksimalna duzina Imue1e je 1,00 m. Prvo se postavljaju lamele na
uglovima zgradc, a preostala duzina se izdeli i numerise prelna redu
izvoaenja. Ne raditi lanlclu do Iamde, vcc. preskakati po .lednu da bi
se (ako se radi od nabijenog betona) ostavilo vrernena da beton dobra
ocvrsne, ill (aka se radi od opekc) da spojnice vezu. Pri pod:bdivanju
Ope-kOD1, voditi racuna da se poslednji sloj klinasto pritesane opeke
dobro podbije, cia zgracla ne bi nepozeljno sJegla. S1. 94 (a).
2) Aka je kota temelja susedne zgrade niza od kote temelja no-
voprojektovane, onda se rov za temeJje do suseda mora kopati
i telnelj spustiti 1.1 ravan suscdnog, iako prcilla koti poda podruma to
ne bi bilo potrcbno. 51. 94 (b).
LA\J\
S10
0
C
;::"1 \sMC'::2A. OD
SUSt::.Db...
'0L.
88
KASKADE KOD TEMELIA. Vrlo cesto se gradevina mora posta-
viti na terenu koji je u veeem ill manjem padu. Da ne hi doslo do
velikih koHCina zemljanih radova, temelji se ne postavljaju u istom ni-
vou ispad cde zgrade, vee se prostiranje temelja prilagodava terenu,
Prilikom postavljanja kaskada voditi ra(:11na cia donja ravan temelja
ne bude plica ad 0,80 - 1,00 m, kako zC1l1lja na kojoj leti zgrada, ne
bi bila podloina mrinjenju. SI. 95.
DUBOKO FUNDIRANJE. Kada se zbog Inale nosivosti terena na
koji treba cia se osbnja zgrada moraju temelj] SPU5t3ti do dobro no-
seCih slojeva, onda se to fundiranje nazlva duboko fundiranje. Duboki
temelji moga bit] postavljeni ispod cde gracevine, ispod stubova gra-
ili ispad pojedinih mestc! zidova. Oslanjanje objekta na poje-
dine tacke se moze izvrsiti na bunarima i otvoreninl kesoninla. Ako
5C objckat oslanja na slpove, onda se to vrsi preko drvenog rostilja,
iIi betonske ploce, koja direktno prima optercccnje i prenosi ga na vr-
hove sipova iIi na tIo preko zidova sipova trenja. Kada se odlucuje cia
li eSe se objekat duboko fundirati na bunarima i otvorenim kesonirna
iE sipovima od bitnog znacenja je vrsta objekta i vrsta njegove kon-
strukcije. Ako se spllstanjc temeJja zbog lose nosivog t1a mora izvcsti,
a iz razloga to spustanje nije opravdano, onda se tlo moze
pojacati. Pojacanje t1a se sastoji iz toga, sto se povrsina
tcmelja postavlja ne po zc.mljistu, vee po prosirenjima od bolJe nOS1-
vog Inaterijala, kroz koji ce se sile od opterecenja prenositi pod uglom
i na taj naCin prosirivati povrsinu oslanjanja,
89
BETON KAO GRADEVINSKI
MATERIJAL
OPSTI POJMOVI 0 BETONU. Bcton je vestacki napravljena ll1t'-
savina celnenta kao veziva i kamenog agregata sa vodom. Agregat treba
da je Gist bez lnuljcvitog sastojka i organskih prim,esa i razlicite krup-
noce zrna. Cement treba da je posle proizvodnje propisno odlezan, a
ne SIne biti ni ustajan. Na gradilistu se lTlOra cuvati na SUV0111 mestu,
na dascanoj podlozi poaignutoj od zemlje gredicarna. Posto je pakovan
u diakovilna od 50 kg. koji sc slaiu jedan na drugi, svakih 15 dana
cement treba prevrtati. Prevrtanje se sastoji u tOll1e sto se dOri]i dza-
kovi prem.estaju 11 gornjc redove, a gornji na njihova Inesta. Voda ne
SIDe imati u sebi nikakvih kisclina niti organskih sastojaka. koliCina
vode pri spravljanju lnoze uticati na ::'-:valiict bctona. Sa povecanjcm
vode opada cvrsloca beiona, po. prc1l1<l tonIC treba dodavali vode sarno
koJiko je potrebno da beton budc obradljjv. Prema kvalite:tu, odnosno
prerna pokazanoj cvrstoci probne kocke ispltivane poslc 28 dana, bcton
je svrstan u dye grupc: ob]can heton i beton visoke -otpornosti. Kad
ce se upotrebiti koji beton u pOjcclininl konslrukcijarna odreduje sta-
ticki proracul1. Cvrstoca probnc kO<..:kc dirncnzije 20 X 20 opterecena si-
10m pritiska postepeno do pokazuje rrtarkll betona. Marke be-
tona se krecu za obican beton od 70 do 300, a za beton yisoke otpor-
nosti od 220 do 400, pa j vge, sto pokazuje koliko kilograma izdrzava
1 sm
2
preseka. KoliCina potrebnih sastavnih lnaterijala se uzirnaju pr'G-
l11a utvrdenirn tabeIarna za odl'edenu lTlarku bctona.
S p r a v 1 jaIl j e bet 0 11 a moze biti rm:no i 111flSinsko. Ako je
potrebna manja koliCina betona, onda sc 1I1Oze spravljati ruena, inace
se izbegava, Odredcna koIiCina agregata sc pomesa sa odrectcllom koli-
CinOlTI cenlcnta i ll1csa 11a ravl10j poJlozi (dascanoj ili betonskoj), u
suvo 3 puta i 2 do 3 puta dudajuCi polrcbnu koliCinu vode. Mesanje
se sastoji u tome sto 5C lHasa premcSta lopalarna na drugu gornilu,
ponovo vraea onoliko puta koUko jc to odrccleno. Masinsko spravlja-
nje se vrsi n1asinama rnc.saJicama. Si. 96. Punjcl1je mesalice moze biti
rucnim ubacivanjem, Hi D1Cilanick.im putem pom,oeu specijalnih do-
zatora.
90
U g r a d.i van j c be ( 0 II a) Lakoclc moze bii} rUC110 i rnasin-
sku. GoLov belo"l treba ulJotrehiti odrnah po spravljanju, IJre nego sto
otpocne vczivanje. j nasli:1yljanjc bcloniranja ne Sl11,e se iz-
voditi n41 svakom J.nesLu. Za'ilSIlO od vrste konstrukcije prckidanjc sc
vrsi uvel( na mc.stirna gde su najrnanji rnomenti. Prekinute povrslDc
trcba orapaviti. Pri nastav':janju bctuniranja 111CStO prcklda oCis'titi od
otpadaka i oprati vudom. Betonintnjc u clasbmoj oplati SIC posto
se dascana onlata namaic tankim sJojem pregorde nafte, III dobra na-
kvasi, u sloj;vilna od 15 - 20 sm. i dobro nabija rucno iii masinskim
91
put em pcrvibratorirna. U vt'(:'-nicnu kad beton vezuie treba ga zastititi
od vetra, sunea i hladnoee. Ako se radovi izvodc u "letnjirn danima, po-
trebno je tri puta dnevno obilno poIivati beton, bar 5 dana uzastopno
posle betoniranja. Od isparenja beton se zastiCuje pokrivanjem
dzakovirna, daskama iIi vlaznim slojem peska.
KONSTRUKCIJE OD BETONA I ARMIRANOG BETONA. Nabi-
jeni beton moze se bez armature upotrcbiti sarno za centrieDo optere-
cenje, stubove i zidove. Ovakve konstrukcije rnogu primiti samo pri-
1iskujuce sileo Rade se od Dizih marId betona do 160. Sve konstrukcijc
napregnute na savijanje: 11a pr.: grede, ploce, ckscentricno pritisnuti
stubovi i zidovi ll10raju sc arrnirati da bi armatura primila napone na
zatezanje, a pritiske ce j dalje prin1ati beton. Znaci, armiranobetonske
kOl1strukcijc mogu prilniti slozena naprezanja. Armatura je obieno od
gvozdenih sipki okruglog preseka c[) 6 - 1) 30 ,mm koje se postavljaju
u zategnutu zonu konstrukcije. Kod konstnlkcija sa jednim osloncem
(konzolne grede iIi place) armatura mora biti u gornjoj zonL Kod gre-
cia i p]oca sa dva i viSe oslonca annatura se postavlja u poljiIna u do-
lljU zanu, pa se na osIoncima povija i prelazi u gornju zonu. Armatura
mora biti Cista, DC sme biti zardala niti zamascella ad podmazlvanja
opIate. U konstrukciji gvozdene sipkc moraju biti zastiCeni slojem bc-
tona. SJoj hetona za ploce je ] - 11/2 sm., a za grede 2,50 - 3 sm.
Stu b 0 v i. Od nabijcnog bctona se rade kad su stubovi optl'-
receni centricno, a vitkost stubZl koja se dobija iz odllosa visine i stra-
ne stuba -- nije veea od 10. Mark a bctona za izradu ovakve vrstc
konstrukcije se uzima 1 J 0-160. Betoniranje se vrsi u, unaprcd pri-
premljenoj oplati, u slojevima nd 20 sm sa istovremenilll nabijanjem
rucniln iIi D1asinskim putcm. Oblik stuba moze biti razlicit: pravouga-
onog, kvadratnog, kruznog vlScugaOl1og preseka.
Ako je stub ekscentricno napregnut ili vitkosti veea ad lO, Inara
se armirati. Armatura sc postavtja II uglovc stuba, zavisna od obIika, a
razmak sipki se regulisc u uzcngijama koje sc vczuju za glavnu anTIa-
turu pocinkovanom zicom. Maksimalni razmak uzengija jc 15 d, gdc jc
d precnik glavnc armature. Stubovi sc oslanjaju na tcmc1je od nabijc-
nog betona iIi na serkJaze, prcko DoscCih zidova< Armatura stubova ne
uJazi u podlogu, vee se vczujc ZZl uJ1Zlpred ugradene ankere, koji iz]azc
jz podlage za 30 d, a tolika i51.o ulaze i u pod]ogu (teme1j). Braj an-
kera za jedan stub, jednak je broju sipki u stubu i iz tih preseka 1<ao
armatura stuba? Kada se stu'bovi n<J.stavljaju kr02 spratove armature ni-
zeg sprata propusta se za 30 d od meduspratne konstrukcijc. Ako je gor-
nji stub Inanjcg preseka propustena armatura iz nizeg sprata se povija u
92
meduspratnoj konstrukciji. za s1. 97. :rsostur ar-
mature sastavljen od vertlkalmh sIple I uzenglJa, se 0I?-
late. Stavlja se U oplatu tako sto se od opiate admlce za deblJm,:.
titnog sloja 2,5 _ 3 SID. Pre ugraaivanja betona oplata se Inora OClst!t]
SL 97
od otpadne gnH.ie i prasinc i pukv<1siLi VUd01Il. Oplata za stubove se
sastoji od dasaka l.ncQusobno povezanih U liJb:c hurizontalnim preca-
gama, takode cd dasaka na rasiojanju od 0,70 - 0,80 ITL Dye table
imaju sirinu jednaku jcunoj dirncnziji stubu, a druve dye imaju dimen-
?:ije vece oct dimcI1zij(; stnba za dvc deb"!jinc table. 51. 98. Table se
':
426
I
I
Q-6
II 1
l"
I '0
I
I
I T
.,.
: 1- "!2
I
,.
SL 98
iZlnedu sc:bc spajajl_: dTvcn'im SLCLdi)J;:'\ KU.ie J{iogu bid od dasaka ili
od grecika, -iIi mogu biti G'<t'o''::ilim g\,o!.tk'uirn stegan1.:L U do-
njern ddu oplata stubu<:u 111CT8. in.};) i utvur za ci3ccuje opiate. Pre be-
tonlranja otyor mora dobru /,;:tt\',)riti. uplata stubova se
rnora podupreti kusnic:::una d21 'bi sc udrzala u \/eriiL.alnorn polozaju,
Pri demontazi opIate- treba raditi \TJO UO:_lZl-ivo, be:?: potresa. Daske koje
sc skinu H10raju sc bl"iz!.iivu oCl.'-ii.ili .l :,ilo;:;ilt udrc(lcno mesto kako
bi se opet !llog1e upuLn:biti.
94
G red e su konstruktivni elementi gradevine na koje su oslonje-
nc ploee ili sitnorebraste konstrukcije, te jc opterecenjc 11a gredu sve-
dena odozgo, Greda je znaci pritisnuta snama koje je naprezu na savi-
janje, jer greda uyek premoscujc neke o'Lvorc. Annatura kod greda je
postavljena tako, cia primi sve napone zatezanja. U polju se postavlja
u donju zon'll, a na oslon'cima sc jedan cleo povija pod 'llgloro od 45
0

81. 99. Razmak sipki mora biti hJC?tV cia pro(lu 5va zrna sljunka, Mak-
simalna velicina zrna za annirani beton je 30 !TIm, pa jc maksimalni
sipki 3 sm.

Oplata grcdc S<l sastoji vel poduzn,ih dasaka povezanih letvicarna.
Sa donje stranc, oplata leZi na poprecnim kratkim gredama i stubovil11a
koje se kosniciIna obezbcduju od lz\ijanja i. pomcranja. Sl. 100.
M e d u s p rat n e k 0 n S t r u k c 1 j e sluze cia horizontalnom po-
delom izdcle zgradc na daze" One: nose piafunsku konstrukciju, pod,
pregradne zidove, pokre1an ie-ret i istQ\'fCmeno povczuju zidove zgrade i
ucvrscuju ih u jednu c.elinu. Izvode se kao ploce, ploee ojacane rebrima i
sitnorebraste tavanice,
95
A
I
5,L 100
I
I I

Ploce su povrsinski nOS<1C1 sa 111alim visinama, a vclikinl
Rade se kao ravne i pecurkaste, Ravlle mogu biti sa jednim osloncem
-- konzo]nc, na dYlJ osIonca ""- prostc, n3 viSe os10nac3 ..._-- kontinualnc.
81. 101. Krstata plocH je p05('bn8. vrsta kuja inl;} glavnu armaturl1 U ob,1
pravca i oslonjena je na cetiri zida ili grcdc. Pccurkaste p]oce su 0510-
njene na stubovc, a stubovi na mcstimn oslanjanja ploca ima prosirenja,
kapitcle u vidu pecud;:i. Armatura ide 5a1110 prcko kapitela stubova u
aba pravca. Noseca armatura kod ohicnih ploc.a ide po kracem rasponu,
a za njcno fiksiranje mesto u7,engija upotrebJjav<:\ se tzv. podeona ar-
m.atura. Noseca annatura $C sastoji od pravih i povijcnih sipki na raz-
Tnaku ll1anjern od 2 d, gde je cl debljina ploce. Podeona armatura jc
prava, najn1anjeg preseka i postavlja s12 upravno na glavnu
Maksimalni razmak podeon12 arn1atUYC jc 35 sm.
96
"
--r
::- [,--.
-
-+
::-
"IT"
Oplata 5e radi od dasaka dcbljine 2,5 5111, koje su oslonjene na
duine grecle, a one n3. podupirace koji su ukruceni izmeclu sebe daskarna
dijagonalno postavljcnim. 51. 102.
plo c a 0 j a can are b rim a. Kad ploca u srednjirn osloncim8
ne naleze na noscce zidove vee na armjranobctonske pod-dake, oneia sc
dobija ploca ojacana rebrima. To je upravo ploea sa viSe oslonaca, pa
S8 tako statiCki j proracunava, a rebrastu, u stravi grede optereeene re-
akcijama od ploca. 5irina rebra se uzima 20--30 sm., a visi11a ukupno
sa p10C011'1 1../20, gdc je L rasp on rebra. Ova konstrukcija se izvodi gde
7 Grac1cvinskc konstl"ukcijc 97
su veliki rasponl noseCih zidova i najcesce gde se ne trati ravan plafon.
51. 103. Razmak rebara je od 1,00-3,00 m, pa se avde plafon moze iz-
..SL ......
.-"\ 00 - :SDO I
~ ~ ~ ~ ~ - - ~ ~ - - +-
Sl.. - 1 0 ~
ravnati sarno preko l'abic pbfonske kOnsll"ukcijc. Radi sc kuo konstruk-
cija Hvena rw Lieu rnesla .prcko pune ch\scanc opIate, Oplata jc sastavlje-
na iz opIate plo{:e i oplaLe grede. SoL 104.
SL -10")
Si t nor e bra s t e ill e d u s p rat n e k 0 n s t r u k c i j c. I kad
ave vrste mcauspratne konstrukcije ploca se oslanja na rebra koja SE
oslanjaju na razH1.aku najlnanje od 80 sm. Posto su rebra na lnanjim
98
raz111ucima nego kod place ojaeant: rebrin1a, na svako rebro pada manje
tereta, te su dimenzije rebra Inanje. Tako je ova vrsta kODstrukcije i
dobila naziv sitnorebrasta meauspratna konstrukcija. Prelna naCinu iz-
voaenja podeljene su u tri grupe:
1) monolitnc - livene na lieu rnesta gde se i rebro i ploea liju u
oplati posta se prcdhodno postav! propisna annatura .
2) Polumontazne gde se rebro donosi na gradiliste, a sarno ploea
lije nn lieu mesta.
3. Montazne kod .k.ojih se i rcbro i ploea donose na gradiliste i
montiraju no. Heu Inesta.
Monolitna sitnorebrasla kOl1strukeija se obicno izvodi za raspone
cd 4,00-8,00 m (reck 10,00 m). Razmak rebara se krece od 40-80 sm.
Dimcnzije rebra i ploee, zavisno ad ukupnog opterecenja su razlicite .
Predpostav1jene dinlCllzije se uzinl.aju: debljina ploce 1/10 razrnaka reb-
ra, visina rebra 1/20 raspona rebra. Oblik rebra je trapezast. Donja
strana je uza i krece se od 8--10-12 itd.; gornja je sira uvek za 2 sm
od donjc. 51. 105. Aka je razmak rebara ved od 50 sm. u ploCi se mora
99
postaviti annatura U oba pravca cD .5 - (/) 6 lUln na razmaku od 25 sm.
U rehrin1a se postavlaju najn1anjc dve sipke kOle moau biti i razliCitih
preseka, od kojih se veea povija na osloncu, (';1 D1<.:mJa ostavlja pravo.
PlafoD se kod ove vrste konstrukcije radl tako sto se ispod rebra po-
stavlja poduzna gredka. UcvTsdvanje ove gredlce se moze izvcsti na trl
nacina. Sl. 106.
f
J UCvt'25CIVA}.r::.n::: JOl.A.f"O\-.lbIC-e
M ., (w -.:--- : J ,-1 G-DIC.S
I 'OJ
, I r---I

{;).) Pre betonlranja konstr1.1kcije. kro? oplalu, preko armature se
provl1ce l"")ocinkovan;} ZICQ (lJ 4 n<1 razmaku oct 30 5111. i ostave sIobodni
krnjcvi da 'vise. Kad sc Opbt3 sldnc brkovi zice s]uze da stegnu O"redicu
i prHjube jc za donju ravan rcbra. to
b) Pre post<:n'Ijanja armature duiinom rehra se postav] gredka
trapezastog Oko njcne hocne strane zaoe bcton i t<lko ioj zhoO"
njenog obllka nijc mogu{e ispadanje, ' 0
e) U donju ravan oplatc rcbra pdkucavaju Sf'. dllgackim ekscrima
100 mm, na 1'az111,I1;::n od 30.:;.111, glava ostajc u bctonskoj masi. Kacla
se skinc oplata 1ct\'lcC se pdkuC<.1VDjU, a ckscr cekicern podvrne.
Za ovaj sistcm rnc(luspratnc konstrl.1kdjc oplata ie kompHkovana.
Radi Sf'. U obliku drvenjh koric<.l (k.oruhc) koje se skidaju po zavdenom
bctoniranju bctona, Opbta jedne craze Sf'. moze upotrcbiti za viSe spra-
tOV3, ukoliko dimcnzlje konstrukcijc odgovarajl.1 31. 107. Korube se
'107
100
oslanjaju na daske ko.1e stoje na podupiraCima ispod svakog rebra. Boe-
ne stranice koru"be i njihov raZ1Tlak daju oblik rebrima. Pre betoniranja
kornbe sc podmazuju prcgorelom naftom da bi se lakse mogle skidati.
Da bi se ubrzalo izvoaenje, prostor izmedu rebara se popunjav<.l
kalupljenim blokovima od pecene gline, lakog betona, durisola itd. Oni
ostaju ugradeni i u isto "reme sluze kao podloga Z3 malter. Jedno od tak-
vih konstrukcija je tzv.' ))TM-3 i TM-5( konstrukcija i moze se raditi
na tri na6na.
1.) Kada se blokovi postavljaju 11a dascanu oplatu, slazu po odre
denom redu, anniraju i ispunjavaju. betoIlOll1. Dascana oplata za ovaj
naCin izvodenja se postavlja samo ispod rebara i na nju oslanjaju blo-
kovi svojim krajevima,
2) Blokovi se spajaju cCHlC:ntnim rnalteroD1, a u zljebove se po-
stavlja montazna arnlatura Cb 6 ili (b 8 i na taj nacin se stvaraju gre-
dice koje se posle 8 dana mogu dizati na lieu mesta i redaju jedno do
drugo, U kana Ie izmedu gredlca koje obrazuju gredice svojirl1 oblikorIl,
postavlja se gkrvna noseb, armatura i poton1 konstrukdja betonira.
Noseci elementi kOllstrukdjc su armirzmobetonska rebra koja se nalaze
iZIrleaU gred1c8, p3 se zato ova konstrukdja stavlja u grupu livcnih na
lieu mesta monolitnjh. SL lOR
3) Kada se vece povrsine kao eJernenti gotove konstrukcije u vidu
ploca sa ispunoru od supljih tela podizu i sarno spajaju na lieu Inesta.
Ako se ova konstru kcija radi po ovorn trecem naCinu, onda se ne hi
mogla svrstati u monolitne k011strukcije - livene 11a lieu mesta.
Koji ce se nacin prhneniti pri izradi ove vrste konstrukcije zavisi
od mehanizadje gradiliSta.
101
, "' Pol1:lnlontalne konstrukcije Avcrrnenkol< spadaju u ovu vrstu mc-
Gotova 1'ebra koja sc 1110gU praviti ivan gra"
ih na nosece zidove 5-10 Slll, a pIoe-a
J.l111cd:u rCD.c:ra se hJe na heu nlesta. Oplata za ploce je postavijena taku
cla konstru!se n,a rebru, vutu 6/6 Ova sc radi za raspon
do 6 I? su obhka sa dOll]OlU siroll1 stranOlU. Prilikom
rebara U V1S111.1 od oko 15 SIn od donje ivice rcb1'a, ostavljaju
.::>e otvon nn 50 sm koji in1aju dvostruku ulogu. Kroz ove
koji sluie kao drzaci opIate
place Inoze blll 00; drveta III od gvozdcnog lima, Pre be-
se oplata p:JCIDlazuje tankim slojem_ pregorelle nafte
1 pohva vodonl. zavrsJ?-0Il; tJctoni1'anju i dcmontazi opIate k1'02 ove
otv?re se provIau ZlC<t kOJa c: sluziti da sc pomocu nje veze gredica za
Prvo rebro se sto na paralclni nosed zid naleze
SdlllO do uzengije serklaza 1 SlUZl urnesto opIate 51. 109, a na noseCi zid
"-,L. ,09
102
Da koga rebro stoji upravno nuleie 5-10 sm. Oplata serklaza do kon-
strukcije meouspratne nc fadi se od dasaka, vee se razmak izmeuu re-
bara zatvara betonskim celikOIl1.0va konstrukcija je u prednosti nad
monolitnorn, jer se re-bra mogu raditi u zatvorenoj prostoriji bez uti-
caja atmosferskih nepogoda, zatim ubrzano jc izvodenje, posto se za
rebra ne radi oplata. Rehro za uk1'ucenje ovde se radi izmeau betonskih
celaca bez annature. Betonska ceIca se ugrauuju izmeau rebara sa raz-
makorn za debljinu rebra i na taj nacin formiraju rebro za ukrucenje.
Rebra za ukrucenja postavlaju se kod sitno1'eb1'astih konstrukcija:
za 1'aspon od 3-6 m jedno rebro za ukrucenje na sredini lWl1strukcije,
od m dye rebra za uk1'ueenje na t1'eCinama raspona gIavnog rebra,
i preko 9 m t1'i 1'ebra za ukrucenje na cetvrtinanl<1 raspona glavnog reb1'a.
Montazne sitnorebraste konstl'ukcije. Kod ave vrstc konstrukcije
svi bClonski elenlcnii sc donose na g1'adiliste i l110ntiraju na lieu Iucsta.
Rcbra su dimcnzije 7/22 j rnontiraju se na razmaku oJ 50 5111 OSOVill-
skih. Ploce izmcau rebara SL1 sirine 43 sm. visinc 7 srn i duzinc 99,5 sm.
Oslanjaju se S<.UTIO aI'lllai:urom koja viri iz polja na rcbra, a s::lstavi zali-
vaju betonom MB 220. P1'vo rebro se posUl\.'lja n<1 zid do uzcngije l<ao
koJ. polUl1lOntaine konstrukcije. S1. 110.
Ove montazne konstrukcije 51.1 u vdikoj prcdnosti nad ostalima,
jer mogu odmah prinliti optereccnja. SeIn skerle za namestanje ne zahte-
vaju nikakvu oplatu niti podupirace, Proizvodnja sastavnih elelTICnaia
ne zavlsi od vreluenskih nepogoda. Kontrola izvoaenja je nuzna i na
kraju veea brzina izvoaenja postignuta.
103
S e 1 z i 3'1l betonski presteni koji prihvataju meduspratnu
konstrukclJU 1 sluze da ukrute zgradu i povezu zidove jedne etaze.
Rade 5e svakoj po celoj sirini zida, a u visini illcduspratne
5e lstov,:remeno sa rncduspratnom kon5trukcijOlTI,
ArmlraJu sa dye sIpkc u zoni i dve sipke istoga pre-
seka u dODJOJ ZODI, povezane uzenglJama na razmaku od 25 sm,
v za se sarno sa bocnih strana, jer patos ser-
klaza Je i'ad na kOJI JC serklaz postavljen. SI. 111. Nad otvorima ser-
kJaz postaje greda - no sac koji se dimenzionise prclua opterecenju i
rasponu otvora.
,
I
I
I
I I
I I
I I
I
!
--'!.- .!i....-- _
1
Li&,
t t . 04
SL.11,,\
PODOVI
. Svaka prostorija u svonl konsLruktivl1om sklopu sadrzi pod. Pod
St..; llvck elva sJoja: 1) lice poda je jedan je-
dInl \.'ldIJ1Vl, zavrsm 8J0.1 po komc sc hoda i 2) poclloga poda, svi 05-
tali sIojevi kojl su prckrivcni ]icon poda. Ovi slojevi $U izvcdeni kao
oel. ,:l,age, od zvuka . .i kao top]?tna Kakve ce osobine pod
m1atI zaV1SIce od prostonJc gde se lZvodl I uJenc namene, od lTIateri-
jala od koga ce pod biti izv(;:clen, leao i od konstruktivnog sklopa Cell;
pod treba de:- lma osobinc: trajnost koja se sa-
stOJl od cvrstocc, otpornostl 113 aban]e, otpornosti na mehanickc udare
hemijske uticaje itd, Udohnost ko.1a sc odnosi 113 to da pod treba d;
je. !-avan, t:::pao, . cia r:-ijc kJizav itd. Lep izglcd se moze po-
StlCI, ako JC pod hJgljCnsln pOdoban da ne upJja prasinu, cia se 1ako
Ci5ti, bez teiSkoca odrzava i popravJja, Za izradu liea, poda i podlocrc
:postoj.i veli!ci .l11?tc!-ijab., te ?<:'; ?110gU s:'!st.ati u dve vclike
.t) matenph, .L) !natcrIjab: Koji ce sc materijal
lzabratl za lzradu pod a 1 poaloge, zaV1S/ od osobma poda kojc on treba
da irna na sa1110111 rncstu postavljanja.
Podovi se mogu svrstati 1J dve velike grupe: topli podovi i
ni podovi, sto zavisi od materijala koji sc upotrebljavaju za izradu
poda.
104
TOPLI PODOVI
Dr v e 11 i pod 0 v i. Drvcni rnaterijal za podove treba cia je pot-
puno SUV, da ne sadrzi viage vise od 9fJ/o i treba da se postavlja po
sasvim suvoj podlozi. Zil ove podove najcesce se upotrebljava jela, Silll"-
ca, hrast, buka, jasen, brest i dr. Drvo mora bib pravo, bez pukotin
a
i ispadajudh cvorova.
Brodski pod. Preko dobro osusene betonske podloge iIi medu-
spratne konstrukcije postavlja se sloj SllvOg i cistog peska. U pesak
se polaiu pocipatosnice 48/76 mm 11a razmaku od 60-80 Sill, a prek
o
11jjh se postavljaju daske iSh-ine 6--1.6 sm koje se spajaju na pero i
Zljeb i na taj naCin oncrnogucuje prociiranje prasine iz podloge.
se postavljaju upravno 118 rnvan pasaZl10g zida na kome su prozorskJ
ot1.'o]i. Daska je sa jedne st1'ane obradcna perom, a sa druge strane
i.1jebom. PrHikom postav]janja peru se utiskuje u iljeb, a prcdhodno
se kroz 71jeb prikucava na 5v<11.;:u podpatos111CU, pa tek ouda ntisne pero
sledece daske. UtiskiY0nje sc vrsi. pornocll IdinO'\ra koji se postavljaju
izmedu privrcmcno postavJjene,; klanfe. na podpatosnki i daske koja
treba cla bude utisnuta u preclhodnu. SL ] 12. Spoj izmeou poda j zi
clova pokriva se profilisanom lajsnom. koja se l1akucava na pod po
obimnim ivicama prostorija.
E.::L.112
Podovi od parketa. Ovi podovi Sli toplotno ugodni, habanja osred-
njeg, klizavost z3"\dsi od naCina oddavanja. Obican parket se radi od
parketnih dascica, od suve i zdrave hrastovine, parenc bukovine iIi
,tasenovinc. DasClcc sc rezu po jednoj duzoj i jednoj kracoj strani na
pero, a suprotne stranc su ohradene zljcbom. Vc1kinc parketnih clas-
tica su vrIo razliCite: 26 -- 105/190 - 550/18 - 25 mm.
105
Par k e t 11 a s I e p OlTI pod u. Prcko sloja 'peska postavljaju
podpatosnice na raZInaku ad 0,60 - 0,80 In kaje sluze da se na njih
ucvrsti obican grubi pod od Jasaka. Park,et se prikucava na ovu das-
canu podJogu ckscrirna kroz iljeb, pa se sledeca parketna elascica svo-
jhn peram udaron1. cekica utiskuje u vee llcvrscenu dascicu. Izgled po-
da lTIOfa biti razlicit, najcesce se pastavlja 11 vidu ribljc kosti. 81. 113.
eA 115
Par k e t 11 a b 1 i n d i t u. Za podlogu ave vrste parketa sluz1.
blinclit koji se posL.l'dja dircktno prcko bClonske pudiogc. BlindiL je
mesavlna "Sorelovog" mnltera (rnagnczijun1 oksid i hlo-
rid) i agregata. Za agregat sc uzirna slrugoLlna nekog drveta iii Llrob-
Ijena pluta. RaZluera ,rIlCS<lYlne preIna jUS-u je 1:3 1:5. Po ivicama
zidova pre rasprostiranja bHndit SIHcse, po':Olm{ja sc traka leT hartijc
iIi bitulncnski premaz U vlsini od 5 sm. 51. H4. Dcbljill<1 .sIoja blindita
je 2,5 - 3 SIn. Kad se podloga dobro osusi na nju sc prikucZtv<1 parket
islo kao na dascanu podlogu.
1()6
Par k e t n a a s [ a I t u. Preko betonske podloge ili annirano-
betonskc ploce lllcausprat.nc konstrukcije se postavlja sloj plute deb-
ljine 1 sm koja ce posluziti kao zvucni izolator i p6boljsace elasticnost
poda. Preko toga se postavlja sloj cementne kosuljice kao sloj za izrav-
nanje debljine 2 - 3 sm. Ova podJoga treba cia se dobro osusi i tek
onda se preko nje moze nanositi asfalt u sloju od 0,5 sm u koji se
utiskuju rukom parketne dascke zarezane u donjoj ravni zljebom na
Jastin rep. SI. 115. l] zljcb ce se utisnuti u asfalt i posto ocvrsne ve-
c/\ 11S
zacc parkclnu dacci.cu cvrstu za pocllogu. Prilikom izrade ove vrste po-
da Inorn se 'paZljivo raJiti, cIa se asfultom nC napravc mrlje po par-
ketu. SL 116.
M 0 z a i k par Ie e L Po kvalilctu i udobnosti zadovoljava kao
i ooican parkct. Posto s6 izraauje u ydo silnirn ploCicama ekonomican
I-\A

;o..S"e/:o-l:" 05
CEM '2:-::;;
0lTrJ.::.-- u'"\
107
je, Jer slcdi granu. 5e i prodaje u plocama 48/48.
Ploce se sasto.Je 1Z kvadratmh polJa parketnih dasciea 12/12 kojc su
svojirn licem na]cp15c11c n8 hartiju. 51. 117. Preko betonske podloge
postavlja se sloj za termoizolaciju koji se maze radhi ad razni11 mate-
rijala: pluta, staklena vuna, heraldit, trscane ploce ltd. Ovaj slo.1 ter-
rnoizoiacije se izravnjava perdasenom cementnom k05uljicOll1 2-3 sm.
Posto 5e dobro OS1151 nanosi se lepo.k cetkama na manj1.1 povrsinu i na
taj sloj se odmah postavJjaju table 1110zaik parketa koje 5e pritiskuju
na podlogu. Hartija na kojoj stoje parketne dasCice nalazi se na po-
vrsini. _Posle 6 casova lepak se dobro oSllsi i parket je cvrsto vczan
sa podlogom, Hartija se raskvasi vodom j ,na taj nac.in skida sa par-
keta, hobJuje .i Jakira.

108
.."1
;Ii
I
KsiloJit je pod ko.1i se radi preko podloge od blindita, Sastav
ovog pod a -je isti kao kod blindita sarno je agregat za ksilolit sitniji
(brasno mlevene koze iJj plute m strugotine), Toj plasticnoj masi za
gazeCi sloj dodaje se i hoja metaloksicla. Gornji sloj debljine 8 1UID na-
nasi se preko ocvrslog donjeg sloja blindita, ravna se ravnjaCima koje
kUze po vodjicama, dobro nabija. Zagladi se celicnom mistrijom sve
dok se ne dobije povrsina ravnomerne boje i lepog izgleda. Ovaj pod
je elastical1, ugusuje lupu, Iepog je izgleda. Izvodi se u sta1ubenim pro-
sj'orijama, hoteIima, bolnicarn8, itd,
Linoleum pod Jepi se za podlogu od ccmentnog maltera, gipS3,
ksilolita koja mora hti SU\'8 i ravna, narocitirn smobstim Iepkovllua.
Proizvodi se u tubama slrinc 2 ill, duzine 25 - 30 ill., debljine 2,2; 3,36;
4 mm. Proizvodi se i linoleum sa jutafiJcom n3 polcuini, te se taka
povecava toplotna za.stita, ugusuje lu.pa i povec::wa elastiCnost. Lako se
odrzava, pere se vodom i l11S7,e parketnom masc,u, Izvodi se u stanbe-
nim zgradama, kancclarij8ma, bolnicama, skolan13 itd,
Pod od gmne. Podn<l guma se lepi za ravnu i suvu podlogu od
cernentnog maltera, gipsa, ksi.lolita -ltd., u jednOlTI ili u dva sloja, Deb-
Ijine je 3, 4, 7 i 10 mm. Izvodi sc u skolmna, holnicama, elektroin-
dustri.1i itd. Pere se 111lakom sapunicom,
Podovi od piasticnih :masa koji sc proizvode u vidu t1'aka, ploea i
prcmaza. Postavljaju se na potpuDO ravnu isperdasenu cem,entnu kosu-
lieu. Podloga mora hiti dobro suva, bez ncravnina i ne sm,e biti glat-
ka, jer Iepak nece dobro priolluti za podIogu i ariati ovaj pod, Ispod
sIoja cementnc kosuljice, prcko hetnnske podloge mora sc staviti slo.1
za poboljsanje zvucne zastitc. Polozenc trake, jedna uz drugu zavaruju
5e na sastavicamn. Deblji.na Hea poda je 2 - 4 lUlU,
Plastic.ne mase u p10cZlma su nesto krtije, Polatu se na istu
logu kao kod prcclhodnog poda i 1epe specijalni111 lepkovima_, Za 1 m
2
poda potrcbno je 300 350 g. kpka. VeliCina ploce je 25/25 sm. deb-
ljinc 2,5 - 3,00 mm. Poznatc su kao vinaz p10ce,
Trcd nacin izvoaenja p]asticnih pOdOVCl je postavljanje u vidu pre-
maza dcbJjine 2 - 3 5 111m. Dobro obllceni majstori nanose l11eSa-
vin'll emuJzije poliviniJacetata, ispune i boje prcko gotovo svake cvrstc
podlogc i ostavljaju 2 - 3 danCl cia OC'-Tsne. Poznat .ie u gradcvinar-
stV11 leao SIMP - pod. Za sve ove vrste podova podloga od kosuljice
se ostavlja cia odleZi 6 - 8 nedelja. Podovi od plasticnih ll1asa se lako
odrzavaju, Peru sc bJagom sapunicorn i mai.u parkctnom mascu,
109
HLADNI PODOVr
Pod od kalnenih ploca se izvodi U onim prostorIJama gde je
ki saobracaj i gde se zeli postiCi efikaSDost poda. Debljina poda je 2,
4 i 6 sm, VeliCina ploea je, takode razli6ta: 20/40 - 50/80. Tanje pla-
ce se postavljaju u podlogu od produinog iIi hidraulicnog maltera. Aka
su ploce deblje 1110gu se polagati u s.loj peska, a spojnice 2 - 4 mm
se zatvaraju 111altcrom. Za izradu poda upotrebljava se kamen vece
doce i vece trajnosti. Napr.: granit, sijenit, bazalt, gabro i 51. 51. 118.
i---
i
I
I
I
I_
I
I
1-
- -,
!
I I I
,
I J.J::
1
:-

-----1
KAN'i;.tv

I 4.KN
i . I I
e- - ---.,
. '! -1-- -

6L 1,5
Bctoll.ske ploce izraduju se obicno kvadratnog oblika 20 - 50/20
50 S111 debljine 2 - 5 sm. Ploce se polaiu u cist cementni maIter
sa spojnicama 2 3 n1lTI koje se zalivaju cemcntnim rnlckom. Izvode
se za plocnike] st8.ze] terase itd. 51. 119.
110
I
:
I
n
-}-
o!

I
01
t'l'

(SEra PWCt
eEk Hh,L


POD 00 iERAc.o
tEN. l .... ...L
\)80'-> 'oK>"- ?ODLV6'"

6L_119
Pod od teraca se rnoze raditi 1110nol.itan - liven na lieu mcsta
u vidu ploca, I jcdan i drugi nacin izrade poda izvodi se od tcraco
smcse koja se sasLoji 1z rnlcvcl10g Tl1Crmera i cementnog maltera. ..
111ere rl1cs8.nja su od 1: 1]5 do 1:3. Takoclc sc uzimaju razhCltc
krupnoce zrna i razliCitc bojc mlcvenog rncrmera] sto zavisi od
arhitckte. Izbor vclicine zrna trcba cia bude takav da 5e sto manjc pn-
mecuje vczivo. Cement i kamcH sc najprc pomesaju u suvo da bi se
dobio ujednacen izgled poda, pa potom dodaje potrebna koHcina vode.
Ako se tcraCQ SIl1eSa nan05i na 111CSto ugradivanja, betonska podloga
sc mora dobro oCistiti i pokvasiti. Debljina teraco sloja je oko 3 SI11.
Kad teraco sasvinl ocvrsne glaca se brusilicom do sjaja, uz stalno kva-
senje vodol11. Po zavrsenom gIacanju dobro se ocisti i potpuno suv pod
sc maze lancnim uljem. Ako se pod racE od tcraco ploca] polazu se u
postel.jicu od cemcntnog maltera, debljine 2 sm. Spojnice sc zalivaju
ccmentnim nllekom i ccla pmit'sina ocisti drvcnom strugotinom, feruco
pod se iz\'odi u stcpcniStirna, hodnicin1a, tcrasama, kupatilama, we-hua
itdo SI. 119.
V c nee i jan ski 1 era c 0 sc ::;astoji od veCih kamenih koma-
da u ccmcntnorH maltcru korne .'3C moze dodati oksidna" boja, jei su
spojnice zbog vcCih i ncpravilnih komada kamena veee i ova] se te-
raco glaca brusallcarna do sjaja.
Pod ud keraulickih plocica. Plocice se proizvode od najholje gIi
ne sa dodatkom felspata, kvarca i oksidne bojc. Imaju veliku cvrsto-
61, otpofnc s1..1 na habanje, postojanc nn mrazu i ne propustaju vodu.
Proizvode se u razliCitim bojama i razliCitim veliCinama. Polai.u se u
posteljicu od cementnog rnaltera 1 :5] pomoelJ metalne mreze koja se
popunjava plocicama. Mrcza se vadi, a spojnice popunjavaju beHrn ce-
mentom.
111
Kerarnicke plocice se jos mogu postavljati kao n10zaik-pod. plo-
Clee maHh dhnenzija 2/2 5m zalepljene su na hartiji svojim licem. Ve-
lieina papira je 50/50 zajedno sa zalepljenim plocicama utiskuju se u
cementnu posteljicu dcbljine 2 - 3 Sill, tako da hartija bude okrenuta
nagore. Kad malter veze, hartjja se raskvasi i pobko skine. Zavrsena
povrsina poda se perc razblazenom SODom kiselinom da bi se skinule
svc Inrlje i tragovi maltera. 51. 120.


F"
,
3":
I:Sij
,
,.
L.- .,
ICEKh-M\ CK.F_ PLOC1Cb::
,.\.b.L:T E" >'.
&L.1'20
J
I
i
;

,
1
. ...L-. __
.
Cementna kosuljca se radi vdo cesto kao pod]oga novih pod ova
iJi u nckim slucnjevlma i kao lice poda. Ako se radi kao lice pod a
debJjina .ie 2 -- .) S111. Maze hiti gbtka iIi orapavljcna. Kao podloga
debJjine je do 4 sm., Dajc.ei';ce kao lzravnavajuCi s]oj preko neke druge
podJogc iii ll.leduspratnc konstrukcijc. Ako jc podloga stara dobro se
opere, pa 5e ua tako pl'jpr(::mJjcnu podlogu ll;:!Ilosi 1l1aItcr. Na razmaku
od 1,00 _ 1,5 ill postave sc dIVene vooice u debljini poda, p8. se rav-
njacOlu razv]aCi Inalter iZJ1lcciu voaica. Po zavrsenom radu voruce sc
vade, a prostor ispunjava malterom i glaca. Da bi se poboljsao kvalitet
ovoga poda dodaju se ral'J1C slllolastc emulzljc.
112
STEPENICE
Na arhitektonskilu gradevinama se vezulu
spratovi i uspostav1ja vertikalni 5aobracaj, a spo1Jne stepe
mce
povezuJu
zgradu sa okolinom (ulicom iIi dvoriStem). .".. .
N a z i vis t e pen i S 11 i h del 0 v a. 51. zldoVI
su noseCi zjdovi 1\:oji zatvaraju stepeniSni prostor 1 nose stepenlce.
DELOv.b.
PREbE.IC A-.--A-.
':;'L 1'2.1
113
8 Griiocvinskc konstrukcijc
StepcniSni krak je ncprekidni niz stcpenika koji obrazuju ravan u
nagibu. Nagib te 1'avni cc uticati na udobnost stepcnist:OL Sirina stepe-
niSnog kraka je sirina od zida do profilne ravni stepenica. Sirina ste":
penisnog kra.ka zavisi od veliCine saobracaja i namene zgrade. Za spo-
redne stepemce (podrurnske iIi tavanske) sirina k1'aka moze biti i 0,80
m. Za manje porodicne zgra,de uzirna se sifina kraka 0,90 - 1,00 m, a
za viSespratne stambene 1,20 - 1,50 m.
Duzina stepenisnog kraka je duzina od prilaznog do izlaznog ste-
penika. Izracunava se prCIna broju 1 sirinj gaziSta, stepenika. Linija
hoda je zarniSljcna linija _koja pokazujc uvek Siller penjanja. Postavlja
Se uvek na sreelinu slepcnisnog kraka j na nju se upisujc broj komada
stepenica i njihove dirnenzijc.
Oclrnorisie, iii podcst jc horizontalna pmiJ:sina, gde se preldda pe-
njanje. VeliCina odmorista u,dma sc najce:ke kao sirina kraka, a mini-
malna sirina podesta je 63 -+- b (sirim.l gazisla sicpcnika). GaziSte ste-
penika je horizontalna povrshm od tela do cela stcpenika.
Visina stepenika je yisinsk21 razlika dva gaziSta.
Ogl'ada je zastila na slubudnoj strani stepcnica. Moie biti izra-
aena od razliciiih matccijaia i n;;l razJil':ilc naCinc.
SiepcniSni prusl.or' jc uot.\'ircn zidovima, ispunjcn ste-
peniSnim kracima i KoIika cc biLi njcgova vcliCina, z<:\-
visi od visine sprato\:a pon:::zujc i od obHka slcpcnica.
Pod e 1 a s t c. pen i cap 0 0 b 1 i k u 51. 122. Pu svome obliku
stcpcniSta mogu bid;
114
1) jednokrake, koje 5e sastoje iz jednog kraka i dva ocimorista.
2) dvokrake, ako su jednokrake stepenice zbog velikog broja stc-
penica prckinuta odnl0riStcm, dobijaju se dvokrake stepenice. One mo-
gu biti sa paralclnim knu;:ima, sto je najcesCi slucaj i sa k1'acima koji
izmedu sebe zaklapaju neki ugao.
3) Trokrake siepenice su one kod kojih je stepenisni kraIt izlom-
Ijcn u tri ada i mogu biti razliCito post.avljeni.
4) Polukrui.ne su one kod l.;:ojih je krak postavljen polukruzno
izlazeCi n<1 raV<ln podest.
5) Zavojne stepenice lmaju neprekidno pcnjanje po kruznoj liniji,
Da bi slepcnice oclgcnrarale nall'lcni i cia bi bile udobne za sluca-
jevc za kojc se moraju sc izracunati. Dobijcna vis ina c:e uti-
cati na veUe:inu gaziSL<1. Ako 5e \!isina stepenica krecc od 14 - 19, anda
sc uzima ohraLac 2h f- b i po njeIllu izracunava ncpoznata S1-
dna gazista. Za visinu manju iIi jcdnaL:u 14 sm (o'01cno ulazne), uzima
Sl:; obrazac h b j za podrumske i lavanskc stcpcnicc Cija .Ie
visina veea iIi jcdnaka 19 obrazac za izracunavanja gazista se uzima
I,
Prirrler:

3.06

2
153: 17 9
2h+b=63

sprafna vis ina koju treba savladati za uyok1'akc.
vlsill<J koju treba savladali sa jcdnim krakol11.
bn)j vislna gdc je 17 najudobnija visina za
spratnc stepenice.
sidna
(JJ-l)-,;=;-broj gazista gde .ic 11 broj visina.
(9-1) =8.
(n-1) xb=.:::L gde jc L uulina kraka.
sm.
Usvoj''::110 17/29
dimcnzije stepen.
Pod e 1 a s t c pen i cap 0 k 0 11 S t r u k c i j i. Stepcnice lUO-
gu bili na dva oslonca: pouzidanc, uzidanc i osIonjenje na obraz i no-
sac. Sl. 123. Ove stepenicc imaju armaturu (ako su od armiranog beto-
na) u donjoj zoni, odnosno u zoni zatezanja, a nn mcstu oslanjanja
8"'
115
j
r- I i II i I
: ii,'
i' ! ! : I
I
! 16
fvTEPr:H\Ct:
4A Of-;PbJ:,NE HO<.:::,,::oJ:_E"
armatura se povija u gornju zonu, Kada bi S1110 na sredinj kraka prc-
seIcli jcdan stepenik koji :im2 dva' njegova armatura bi se vi-
dela u donjoj zoni. 51. 124.
Druga vrsta stepenica .le, nko step en ice leze celom svojom povr-
sinom na 1'10Ci koja moze biti oslonjena na podesne nosaEe ill na ob-
razne nosace, Ovde 513 stcpcnice oel n8bijcnog bet on a i svojim zasece-
nim testerastim ravnarna omogl1cuju krctanje u vertikalnom pravcu.
5l. 122.
Armiranohetol1ske stepcnice. Ova vrsta materijala za stepenice se
najcesce primcnjuje. Ako stcpcnice lete na ploCi i sluze same kao is-
puna, onda se ploc3 arm ira i 111072 se n.1eno oslanjanje reSiti na trl
naNna:
1) Kose ploce krakova kojc prihvataju stepenike se oslanjaju na
pociesne nosacc, pa je raspon ploce jednak duz'ini kraks. Aka .Ie duzina
kraka do 3 In, dcbJjina kosc plo{:e je od 12 - 14 sm. Glavna armatura
jc od nos;]ca do 110saca u pravcu duz'!ne kraka. Podesni 110-
saCi 'nose 1 'se ploCE' stepenica i po]ovlnu optcrccenja podesue ploce,
Oni se osL.njaju na nosU:e stepeniSne zidovc. Dimenzija podesnih gre-
da je 20-25/30-40 sm. 51. 125.
2) Ako je k05a ploca koja nasi stepenke vece duiinc, prihvata se
obraznim nosaCima ko]; sluze kao oslanci place, Ovde je debljina p10-
('c manja ad 8 - 10 SIn., jcr je Hlspon ploce jednak 5irini kraka. Sl.
126. Obrazni n05a(: je grcda koja sc prostire paralelno sa krakom i os-
Ianja na podesne nosace. Jedan stcpcniSDi krak S0 maze osloniti na dva
parale1na obrazna nosses, obrazni nosae i zid, iii sarno jedan obrazni
nosae na sredini, sto zavisi od konstruktivnog sklopa zidova,
117
STE.'i>ENIC PO
f-.lA
0"0
Sb.-. If>.'\.

MOtE <O\T\
sPuS'Et-lA PLoCA,
=S\,"- PLO(A.M-A
\J.OSAC""'"A
sv\,l6
Q?::;'Rb...Z-N l

3) Ako je kOl1Si1"ukc.ija stepenica resena bcz obraznih i podesnih
greda, kosc place SC: osIanjaju na podesne ploce, Podesnc ploce
moraju imati jacu armaturu i nesto vectl visinu, jer prihvataju svo
opterecenje od kl'akova. Ona se oslal1jaju na stepeniSne l10sece zidove.
Glavna arn1atura kosim plocama stoji u donjoj zoni i prostire se od
podesne ploce do poucsnc pioce. 51. 127. Stcpenice od armiranog be-
tona nlOgu biti livene na beu Dl_csta j montaznc.
118
FQ 1Ca;::D::J f>L.Oc\-Sf-\A.F.<-I..VTE
T
119
Montazne stepenicc se rade kod polumontaznih iIi montainih zgra-
da, tame gde postoji 111chanizacija gradilista za takvu vrstu posla. Po-
moeu luana se montiraju gredni nosaCi - podesni i obrazni, koji sc
na luestu spoja zalivaju bctonorn na lieu mesta. Montirani nosaCi po-
desni mogu odmah prinliti podesne ploce, a na obrazne nosace se mo-
gu OdlTIah ugradivati stepenice.
Stepenice se rade razliCitih oblika, u poslednjc VrelTIe najcesce u
vidu talpi koje sc gotove, potpuno obradene zavrsnilU slojem poda, sa-
lno cementnim malterom pricvrscuju za obrazni nos3c. 51. 128.
DETAL"J SI:'EPr.:::W\CA
10
fDOE>:)N\

Ako su stepenice i podcsni nosaCi livcni od bctona, U zavrSl1Jm
radovirna zgradc obriJduju sc na razliCitc nac.'inc. Koji ce sc naCin upo-
trebiti zavisi od vrstc obrade cdc zgradc, od njcnog znacaja j namene,
kao i od ukusa arhitckte projcktanta.
Najcesce se obraduju ve.<;tackim karncnom - tcracom. Tcraco smc-
sa se nanosi leao i kod pod()\'a prostorija. Na gaziStc se postavlja sloj
teraca dcbljine 4 SIll., a na cela stcpcnika dcbljine 3 sm. 51. 129.
Prcvlake od linoleuma i gume se postadjaju preko clobro izracle-
nog, osusenog i ociSccnog izravnavajuccg sloja cementnog maltera deb-
l.1ine 1,5 STH., na isti naCin 1<:ao i kod. ravnih podova. Sl. 129. Ako se
stepenice oblaiu clyvetom, u gaziSta se ugyactuju clrvcne paknicc u koje
ce se priCvrstiti zavrtnjima hrastove daske, orendisane i priprcrnljenc
po merama stcpcnica kojc se oblazu. Cela stepcnika se oblazu istovrc-
meno na taj naCin sto se 5vo.11rn perom utlskuju u tljebove gazista.
Debljina gazisne daskc je 4 S111., a ceonc daske 2 sm. SI. 129.
120
Kod reprezentativnih objekata upotrebljava se za oblaganje pri-
rodni kamen. Mermerne ploce sc postavljaju na sloj ccm,entnog mal-
tera debljine 1,5 - 2 sm. GaziSta ploca jc debljine 5 sm. i svojom
tezinom pritiskuje plocu ko.1om je oblozeno celo i drii ga u vertikal-
nom polozaju. Ccona pIoca .ic debljinc 2 sm., a gaziSna sc ispusta is-
pred ceone ravni za 2 sm. S1. 129. Cela struktura stepeniSnog kraka
se pokriva naroCito skrojenim mcrmernim plocama, koje su ccmentnim
malterom zalepljene za profilnu ravan kraka.
Pored nabijenog 1 armiranog betona koji se najviSe upotrebljal,
r
a
u savremcnom gradevinarstvu z<:\ izradu stepenica sc mogu primeniti i
drugi. materijali: opeka, kamen. clrvo i gvozde.

STEPE\-J.\CA OD uwOLE..uJ'v\t>...
MAL TE rt
111(11 BETON
AlAo SEroA!
,_ ORVENA 6REOIC4
P00l1ET4C
CA, 12:"-
121
Stepenke od opeke se prUllenJUJU U naroelnoj arhiaekturi, kako
spolja tako i unutra. Rack se od dobro pecenc opeke u cementnom
rnalteru. Spojnice se fuguju i Jepa crvena boja opeka dolazi do izra-
iaja. Opekc se slaiu nasaticno, a da bi se dobila potrebna visina ste-
penika prvo se postavlja jed,an 510.1 pljostirnice postavljenih opeka. Ope-
ke se postavljaju na dobro nabijenoj zemlji iIi betonsku punu podlogu
sa padom od 1-2'J/o kako bi voda oticaIa bez zadrzavanja. Sl. 130. Ako
su stepenice spoljne - ulazne, onda se 1110raju propisno podzidati, od-
nosno postaviti 11a temelje na dubini mrtnjenja oel 0,80 ~ 1 m. Prih-
kon1 ,Postadjunja za ispoc1 nivon. zernlje koji ec llOSttl stepcnice, spoj
izmeau noseeeg zida i stepelliSnog odvojili slojcrl1 tel' - papira. Ta fuga,
koja ih razuvaja, naziva se razdelnica. Postavlja se zato cia ne bi pri-
likom sleganja zgrade fasadni zitI puvukao ul1utrasnju stranu stepe-
niSnog kraka. Voda koja padne na stcpcnicc 11e bi odlazila rcgulisanim
padOlll, vee suprotno, skuplj<lla bi se kG zgradi. SL 131.
122
Ulazne stepenice 5e mugu pusta\riti na konzolnu armirano beton-
sku plocu koja je ukljestcna II fasadni noseCi zid, pa ce sleganjc ste-
penica bib ravnomerno i istovremello sa sleganjem z:idova zgrade. Du-
}.ina konzolne ploce maksimalno 1,5 m. S1. 131.
\2GLP
Stepcnicc od kamena. Pre nego sto jc prronaCkn armirani beton,
1::.an1en se naj\'iSe upotrebljavao za izradu stepcnica. Zbog svojih dobrll1
osobina i lepog izgleda i danas sc lIpotrebljava 118. objcktima stambenih
i drustevnih zgrada .i to najccSce za stepenice ulaza, povezivanjem pla-
toa na razlictirn visinama u parkovima, spoljnim terasama, stadionima
itd. Kamcni matcrijal koji se upotrebljava za ove slepenice trcba cia je
otporan na habanje i na atmosferskc uticaje. Ulazne stepenicc se na.1-
cesee radc od kamenih blokova oaralelopipednog prcseka sa visinom
od 14--17 Sill. Gornja povrsina s ~ obradi grubo da stepcnice ne budu
klizave i u paclu 1--2"'I'u. Kamcni kornadi se postavljaju na podlogu jstu
kao leod opeke i izmedu sebe sc prcklapaju za 3--4 sm, 81. 132.
123
H
q
'I
I
__ --?S- _____ j ______ 0>"
-10-,\-
t rn

ISLDr::ov(

Drvene stepenice se upotrchljavaju samo za kraca visinska
stojanja: u dvoetaznim stanOYJDlZl kao interne stcpenicc, U lnanjirn zgra-
dama kao tavanske stepenice u planinskim kucama, drvenim zgradam3
itd. Drvene stepenice rnogu vrlo lepo deIovati u stanu, nisu teske, Iako
se obraduju i montiraju. Mogu se raditi u svin1 oblicima, kao i stepcnice
od dnJgih materijala. Pored oV1h dobrih osobina imaju i Iosih strana:
ncotporne $U na vlagu, pa sc za spoljne stepenice ne upotrcbljavaju i u
prostorijama gde hua v]age (podrurnima), lako su zapaljive i neotporne
na habanje.
Dr-vo z.a izradu stepenica treba cia je zdravo i suvo. Upotrebljava
se jelovjna, smrca, borovina i za Juksuznije stepenice hrastovina. -Kon-
struktivni sklop drvcnih stepcnica je vrlo sliean armiranobetonskim
stepenicarna. Stepenice su uraclcnc od dasaka koje 511 posta'\rljene kao
gazista j cela j oslonjcne na obrazne nosacc. Obrazni nosaci SU oslonjeni
Da grede odmoriSta i ucepljcni pogodnom VCZOlll. On1 se kod drvcnH1
stepenica nazivaju odrazine (zidna i sIcbodna) i racIe se od talpi 50-80
llllU sto zavisi od raspona kraka. Ako je visina obrazinn u visni stcpe-
nika, moze se zased tako da gaziSta naJczu na njenu horizontalnu sase-
cenu ravan, a tela se sarno priljubljuju uz vertikalno Z3secenu ravan
Gazista dcbljine 40-42 mlTI i ce.la dcbljinc 20-22 mm se
lllOgU ucepiti uz zljebove na punhn obrazinama, ako je njena visina veea
124
od visine stepenika. Cela l1logu bib izostavljena, zavisno ad ukusa pro-
jektanta. Na s1. 133 dat je primer ukljestenih stepenica jednokrakih sa
izostavljenim celom.
Drvene stepenicc se premazu.lu lanenim uljcm i drugim hemikali-
.lama radi zastite od crvotoCinc, vlage i drugih nepogoda.
Gvozdcne stepenice. Ova vrsta sterenica se ne radi u stambenim
zgradama za vertikalnu kOlTIUnikaciju, scm 11 kotlarnicama koje rnog
u
biti u sklopu stambenih zgrada i za izlaz 11a krov. Ove stepenice imaju
Veell primenu u industrijskim objcktima, ili se mogu primeniti tako da
se gaziSta obrazuju drugim rnaterjjalim3 (clrvo, kamen), pa
utisak gvozclenih stcpenica. s1. 134. Gvozdene stepeniace sa praVllTI kra-
cima rade se slieno kao i drve-nc. Sa si:rane imaju po jedan obrazni no-
sac od U ili T profila za koje se pricvrscuju ugaonici. Preko ugaonika
sc postavljaju gajiSta od rebrastog 11ma. Ako su stcpenice
razni l10saci se rade prema krivini kraka, a U sredi.ni kruga kO]l OPISUJC
krak se nalazi vreteno od .lace ccHcne cevi za koje se zavrtnjiIna pri-
cvrscuju stepenice.
125
POMOCNA VEZNA SREDSTA
Drvcne nasLaju sast!.1\-ljalljcm 2 ili vise clcmenata koja
Sl1 prethodno obl:<.1ckna za spoj. Vrlo je cest slucaj da obrada i naCin
povczivanja elcmcuab nlsu dovoljni, vec se Veza mora pojacati iii uevrs-
tiii nekin1 vezniro srcrlstvom. Vczna sreusLv<.\ rnogu biti: drvcna, celicna
i lepkovL
Dr v e n a v e z n a s red s t v a su "do jcdnostavna j prakticna.
Izraduju sc od Lvrdog dn't.;ia, uaj(dicc od h1'a5to\'1nc i mugu imali elvoj-
au ulogu. Drvena vezna snxistnl rnugu posluliLi clirckLno n vezi za spoj
dva elelnenta (drveni ekseri i drvena pera) ili mugu ve.zu sarno potpo"
rnagati (klinovi, mo;cch\nlci i dr-vent; podveze).
Drveni ekseri mogu biti prizmaticni, valjkasti i kOlljcni. Na ele-
rnentima koji treba da budu spojcni, buse St: rupc precnika 18-20 rnin i
u njih utiskuju drveni ck.seri. Ako se upoirebljavaju ckscri kruznog prc-
seka, onda prccnik ckscra trcba da je 3
tO
/o veCi od mere olvora. Ako je
drvcnl ekser prizrnatican, gornja si.rina je 19 ITHn, a donja 17 mn1. L 1350
Upotrcbljavaju se Z8. vezivanje onih del ova gdc u spojevirna ne del.uju
sHe koje bi kidale.
G,;1
L.::.
126
Drvena pera su letvice koje se umeeu u zljebove, pa se elementi na
laj nacin povezuju,
Drveni klinovi sc prave tesanjem iii rezanjcm otpadaka drvene
grade sa dve paralelne i dve ravni koje nisu paralelne. Klinovi se abieno
postavljaju u panl i trcnjem izmedu svojih kosih ravni poboljsavaju
vczu koja jc povezana drugin1 srcdstvima, 51. 136.
\OE\V>.
'Ruw..OV\
5
C. 7/
;til ,

I
/

A
Drveni mozdanid iIi zaglavci, paralclopipcdnug su oblik.a i pobolj-
savaju vee ostvarenu vezu. L 137.
/=<4
I
'!5"- W
Drvenc podveze nujvlsc dUll" kau poumctac:i. Oblik i vcHCina im se
prilagoaava mestll upotrebe. 51. 138.

A
'1'11'1"1111 'liJIIlP'!'t


..
I

,
1
fODVE.ZA
, ,
iii,I'lri:I'I/,
SL
eel i en a ve z n a s red s t v a su jaca i efikasnija od drvenih
veznih sredstava. U tesarskim vezan1U sc rcdovno upotrebljavaju i pre-
uzimaju vaznu ulogu jer su otporni prcma silama kojin1a vcza bez njih
ne bi odolcla. Glavna celicna vczna sreustva su: ekseri, srafovi, zavrtnli,
pijavicc, kadlee, papuce i razne spone, .
127
Ekseri su sredstva masovne upotrebe, Proizvod'i ih ccliena indu-
strija, razHCitih veli6ina i oblika, Dimenzije ekscra se obelezavaju prema
njihovoj debljini i duzini, gde se debljina obelezava u desetim delovima
milirnetra, a duzina u Inilimetrima. Na pro 42/100 (debljina 4,2 111m, du-
zina 10 sm.). Ekseri se zabijaju udarcem cekiCa u gIavu eksera dircktno
j svOjiU1 VrhOlTI se lako utiskuju u drveni elcmenat. Razlikuju se tesar-
ski ekseri, stolarski ekseri (bez gIavc), ckscri za krovnc hartijc (sa uvc-
canom glav0111), ekseri trskari (zavrnuti) i dr. 51. 139.
6vOZDEtJ\
:"
::'L. 1:::'9
Zavrtnji. U izvesnim vczal11<1, cksen zbog svoga glatkog trupa, ne-
maju potrebno dejstvo, jer prilikom racb( drvcta, vlakna oko cksera
o1abave, tako da sc u izvesnim slucajevima ekseri zamcnjuju srafovima.
Za postavljanjc srafovn u vezi, najprc se u d1\.'etu izbuse rupe nesto
pJice od duZine sT8a, pn sc tek onda sraf potiskujc okrctanjem sraf-
cigcra koj] se postavlja u zarez 113 glClvi srafa. SL 140.
2:.G..VR\\\]JI
('Jl'f!
. /
SL. 1'\0
128
Zavrtnji sa maticom su pomocna vezna sredstva Cije se dimenzjje
moraju staticki utvrdaivati. Njihovo mesto je propisima odreaeno. Deb-
Ijina zavrtnja se obeleiava u colovima. Svaki zavrtanj se sastoji iz tela
Z3vrtnja, sa fiksiranom gIavom kvadratnog iii sestougaonog oblika, za-
tiln iz matice koja se pomocu nareza na telu zavrtnja i na samoj matici
navija na telo zavrtnja. Pre postav]janja .matica navuce se na zavrtanj
ploCica kvadratnog iIi prstenastog oblika, koja sprecava usecanje gIave
i kidanje vlakna drveta. Zavrtanj se postavlja u vezu, posto mu se bur-
gijama obezbedi mesto II drvenim dementima koje treba da spoji. Ako
zavrtanj spaja dve grede zove se jednosecan, ako spaja tii grede dvo-
secan itd. Ovi naziV1 se daju prerna broju ravni u zavrtnju napregnuti
na smlcanje. 51. 141.

I __ -t h j,
! R\ r....1A-. i
, PW('.E:
sc.AA"I
Pijavice ili Idanfe Sll nnijednostavnija vezna sredstva. Sluze vise za
privremene, ponekad i za stalne ycze konstrukcija. Izraauju se od 6e-
!ika. Presek mote biti pravollgao kvac1ratnog i polukruinog oblika.
Najjednostavnija Idanfa je pr3voug]ozavrnutih knljeva i spicasto zavr-
Ako zahteva mesto gclC [-r:' SC:' upotrebiti, k1an[a moze biti j sa raz-
nosmcrnim kracima. 51. 142.
l[ V 0
9 Gradevinskc konstrukcijc 129
Karike iii obruCi se prave od pljosnatog cellka, najvise se
Ijavaju za vezivanje oble grade. 51. 143.
Papuce se rade od celika i rnogu se navlaCiti na drvo kao zastita,
osiguranje drveta i mogu se postavJjati kao posrednik na spoju drveta i
konstrukcije od nekog drugog materijala.
ICAgl r::A"
Quo)
L e p Ie 0 v j deluju u ceIoj vcznoj povrsinl, nasuprot pomcnuthn
veznim srcdstvima, koji deluju sarno 111estimicno. Buscnjem rupa se
slabi drvena konsLrukcija, dol... kod upotrcbc lcpkova konstrukcija ostaje
u ccIosti. Rad lepkom Inoze biti mnogo precizniji.
Vrste lepka 5U: kazdn, koji sc upotrcbljava Z<l konstrukcije na
suvirn mestirna, zasticenim od vlnge. Dubija se iz n1leka. Druga vrsta
kaurit, koji se dobija iz smule tropsl;:og drvcta. U Zapaunin1 zcrnljama
se lepkovi Ull1ogo upolrcbljavaju kao pOlTlocna, vezna sredstva i ima ib
vi.se vrsta.
TESARSKE VEZE
Kao pripren1ni rad na gradiliStu, pored ostalog je i nabavka, SOf-
tiranje i grade, ku]a ce sc llpotrcbili k_ako Z,1 noscce kon-
struktivne clemente, tako i grade za oplaLu. Svc potrebnc mere se citaju
iz plana i uvek se 1110ra uzeti U obzir ua ce pri krojenju drvcnih elcme-
nata jedan deo oLpasti za prckl.ope i za oslonce. Zbog toga SI:': uvek du-
zina grade uzin1a 101)/0 vcea no sto je u planu. Uvck pre secenja gractu
1reba pregledati i n1cre prckuntrolisati. Sluienije konstrukcije su uvek
sastavljene iz viSe kOlTlada. Svaki pojcdini komad je povezan na razli-
Cite naCine 11 jcdnu cvrstll konstrukciju. Prema cvrstoCi koja se zahtcva
od konstrukcije, birmTIo tesarskc veze j pomocna vezna sredstva.
130
H 0 r i z () n ta 1 n () n a s t a v I jan j e g red a, Ako je potrebno
elva elernenta nastaviti, odnosno produiiti jedan drugirn, ta veza se moze
uraciiti na cetiri naeina: 1) dodirom, 2) preIdopom, 3) prevezom i
4) ucepljenjem. SI. 144.
1) Nastavljanje dvc gredc u horizontalnom. smislu ceonim dodirom
najccsce se upotrebljava kod dascanih podova, nastavljanju letava k.od
plafonsJ,;_c konstrukcije, mccluspratnih grccla i jos u mnogirh slucajevima
kada se ispod spoja nalazi. cvrst oslonac. Grcde se obrade tako da se
dobiju rayne ceone povrsinc, posLavi sc celo na celo i dva elemeta spoje
nekim pOll1ocnim vcznim srcdstvom (pijavicOITl ili ckscrima). Sl. 145.
Ako se pri nastavljanju grcda os()vinc iz nekog razloga morajll biti po-
grede se povczuju smaknutim d.odirnirn ravnima.
131
2) Preklopima se povezuju rnasivniji elementi drvenih konstruk-
cija, jer se grada zaseca da bi se 05vtarilo preklapanje, a grede ostale
u istoj ravni. Ova veza jc sigurnija od veze sa ceonim dodirom, Najboljc
je da se ispod veza nalazi oslonac, ili ovako nastavljene grede se mogu
izvesti i kada je oslonac u blizini veze, Ako grede nisu zategnute, na-
stavljanjc se rnoze izvrsiti ravno i koso zaseccnim prcklopnim ravnilua i
veza poboljsati zavrtnjima iii drvenirrl ekscrilna. SL 146. Dodirne ravni
su zasecene upravno na ivicc gredc iIi upravno na preklopnc ravni i na
taj naCin se postize nesto kruca veza, Kvakastim prevczima se nastavljaju
grede napregnute na zatezanje. Preklopna povr5111a jc obraacna 1.1 dye
ravni koje zadiru jedna u drugu i pri zatezucoj sUi De dozvo]javaju ra-
stavJjanje grcda, Veza se obezbeauje drvenim ekserim.;) m ceHcnim za-
vrtnjima. l. ]46.


3) PrevezirniJ se nastavljaju dve grede por110CU trcccg dodatnog
deb i svc to povezuje zavrtniimu, cijc se dimenzijc moraju staticki izra-
cunati. Duzina dodatnog parceta i obradcnlh veznih povrSina na grccH,
uzima se kao cctiri vi sine grede. Dodirne ravni izmecl:u dodatnog par-
ceta i grede se obracluju na razne 11<16ne, 81. 147 pokazuje kvakasti pre-
vez koji se najcesc,e upotrcbJjava kod zategnutih grcda.
132
133
4) Ucepljenjc111 se grede vda retko nastavljaju. Dolazi U obzir sarno
/',a neopterecenc kOl1strukcije jer je greda 11.a mestu spaja dasta osJablje-
na. Na jednoj gredi se pravi za dcbljinu 1/3 h pero, a ua drugoj zIjeb
u istoj dehljini. Duiina veze je jednaka visini grede. Pero se uvuce u
zIjeh i veza ucvrscuje clrvenim ekserom, Sl. 148.
Ve z eve I' t i k a I n 0 g pro cl u z a van jag red a, Grccle koje
sc upotrcbljavaju ko.o HoseCi stubovi najbolje je da su iz jednog kOluada.
test je slucaj da sc to ne maze ostvariti, pa se greek rnoraju nastavljati
Ii vertikalnml1 smblu. Sve vrste horizontalno nastadjanih greda se mogu
prinlcnitl na 1stl naCin i koel nastavljanja u vertikalnoll1 srnislu, a to
su: cconi dodiri, prevczi, preklopi i llcepljenje. sl. 149.
VER,'\KAUVO GQEO'!:'"
8
"
e c\



1,1,1
W!

lJ,'!i
l.!'\h
cB::ll'J\
f'Re:c.uJ1'" f'REVEVueE-PL-JEW-:Je

SL
1) Ceani dadiri se najviSc upotrebljavaju kocl izradc skcIa i oplata
(privrenlenih kanstruk_cija) i kod nastavljanja oble grade reclovno. Ako
stub nije optereccn na izvijanje, onela se veza poboljsava drvenim trnorn.
Na k1'ajevima oba stuba izbuscno je mcsto za uvlacenje trna. Precnik
rupe je 30 mIn, a t1'n se uvlaCi U oba stuba za velicinu precnika stuba.
SI. 150.
134
PREKLOP
:6& . i!ii -H
;;;; (:)
+
Posta u vcrtikalnirn stubovima deluje pritiskujuca sHa, preklapi
SC- He rude da hi buljc prcneli pritiske, vee cia bi se elva nastavljena stuba
nlOgia ojacatl zavrtnjirna. Vcza sc radi na patpuno ist1 naCirl kao kod
horizantalnog nastavljanja greda. .
3) Prcvczi sc racle testa dvastruki, a prerna potrebi i cetvorastruki
i ta sarno nasadcni prevczl, a zavrtnjirna se veza potpuno ojaca. S1. 151.
Obla gracia sc He nastavlja prevezima.
4) Ucepljcnjcnl se vcrtikalnc gredc nastavljaju rede, leau i kod 110-
rlzantalnog palozaja gl'eda. Veza sc sporo radi i kao zavrsen spaj na-
stavljenih greda nije niSta bolja oel astalih vcza. Duzina cepa se uzima,
dve dcbljine stuba u sirini ad 1/3 dcbljine stuba i veza ojacava drvenim
ekserima i celicnim zavrtnjima. 51. 151.

il
"il
"I

il,
;.1
"
,
1\
"
p
fl
P
II
Iii
I"
iii
II':
iii "
,
I,
\
t"
:' 1\
fi!1
\",I!
,ii
1
135
V e z e g red a pod u g 10m. tJ drvenim. konstrukcijama dva
elementa vrlo cesto zaklapaju neki ugao. Taj ugao moze biti pray (naj-
cesce), ostar j tup, sto zavisi od slucaja gde se upotrebljavaju, Potrebe
vczivanja greda jedna za drugom su vr]o razlicite, pa se mogu spojiti u
vidu sllceljavanja, suticanja i ukrStanja<
1'1')'1'1'1'1'1'
I H
fj1 .. '"t\.1
I ,\j \,'-,
! ! :

SL . .-1'5'L
Ako se grede u vezi suceljavanja zaklapaju bilo kakvog ugao, veza
rnoz.e biti obradena kaa: naleganjc, prcIdopj i ucepJjcnje. 51. 153.
N ale g a n j c greda u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni se pri-
mcnjuje kado grede ne moraju rneausobno bhi (;v1'sto povezane. Veza
se posti:i.c najvise upotrebolll klanfe kao pomocnog vcznog sredstva.
51. 154.
136
Pre k I a pan j c. U ovoj vezi grede mogu biti iazHdto obradene
Jla svojim preklopniu1 ravnima, 5to zavisi da Ii u gredama vlada zate-
zanje, iIi zatezanja nema iIi postoji sarno u jedno] gredi. Ako zatezanje
postoji sarno u jednom praveu, onda zasekc ua gredama pravimo tako
da se zategnuta greda ne moze iZVUCl jz veze. 51. 155.
Suceljavanje dve grec1e sa vezom u c e p 1 j e n j a dolazi U oDzlr
uvek kada su grede II vcrtikalnoj ravnL Ucepljavanjc sa punim cepom
se l1ajvisc upotrcbIjnva kod VChC rogom U slcmcnu, 51. 156. Na kraje\'irn<:l
se gree1e zaseku tzdw cia sc 11.a jcdnoj ustavi srednja trecin3 debljinc k80
.pero, a n1 drug-oj na 151:0111 mestu 58 ost3v1.13 zljcb u istoj debljlni. Utisnu.
5C jedna uz drngu i veza drvenirn
Suticanje. Kod suticanja grcda, tak-ode, mozemo razvrstati veze:
naJegan.le, preklopi j ucepljenj<L 51. 157.
'::>L '\5G
137
N ale g a n j e. Naleganje se primcnjuje najcesce kod greda u ver-
tikalnoj ravni. U vezi je stub glavni elernenat, a horizontalna greda se
nekom vrstom zaseka upire i naleic na stub. 51. 158. Ovde je pri-
kazan kosi zasek 11a stubu dubine 3 - 5 SIn. Prema tom zaseku
je zavrsena greda, naslonjcna pomocu zaseka na stub i pijavicom veza_
poboljsana.
Pre k lop 1 se kod sutical1ja llpotrcbljavaju za veze greda u ho-
rizontalnoj ravni. Posio zasecanjima grcda vela slabi, najboljc 5e ako
se mogu oduzdo podupreti. Prcklop greda na las lin rep se radi sto sc
bocne strane zascka grcdc koja se nasbnja povuku sa svake strane po
1./6 sirine na unulrasnjoj 5tran1. vezc. Dcbljina tog zaseka se uzima 1/2
vlsine grede. Na glavnoj nosecoj gredi sc radi zasek is tog oblika. Grede
5e upasuju i veza poboljsQ dl'venirn ccporn. 51. 1 59-A.
U c e p I j en j a. Ako se grc(lt: succljavaju pod nekim uglom u
vertikalnoj ravni, oncia se obicno vela 1'adi ucepljcnjcm, koje moze biti
razliCito, sto svc zavisi oJ vdi(;jnc i oblik_a cepa. Ako ccp stuha prolazi
ceiOIn visinOIll greJe na kojoj se u srednjoj t1'e6ni urezuje Zljcb, onela
:-,e tn vela zove ucepljenje punirn CCPOlTI. 51. ].59-B.
A

SL 159
138
Pri ukrstanju se grceie mogu povezati obicnim nalega-
njem bez ikakvog zascka iIi sa zasekom na glavnoj grecH. 51. 160. U ovo.1
vezi grede mogu stajati u isto) ravni ili 5e pri ukrstanju nalaze u razli-
Citim ravnirna jedna iznad druge. Ako grede ni5u u istoj ravni iii se
uopste ne zasccaju ili se zasek radi sarno za 1/5 visine i ta veza 5e
ziva pI i t kip r e k lop. Ako je potrebno cIa grede budu u istoj ravm,
onda se zasek radi do 1/2 visine U obe grede i veza se naziva pun
pre k lop.
Pojacanje greda. Ako se pri slatickul11 proracunu ustanovi da di-
n1cnzijc grcda ne odgovaraju, odnosno da im je vlsina rnanja od potrcb-
ne, gredc se rnoraju pojacati. Pri pojacavanju greda 1110ra se voditi ra-
(una 0 obradivanju spoja grcda. SlO jc spoj boljc obraden, dva elementa
(;c dcjstvovati priblizno kao jcdan. Na 51. 161 jc pokazano pojacanje
grcJa sa k.osinl zasccanjem_. Dodirne pon"sine greda su zup{;asto
cenc, tako da vlakna jedne grcde zadiru u vbkna drugc gredc spoja.
Veza se zavrsava celicnirn zavrtnjirna na razrnaku ou dye vis inc greda.
139
DRVENE TAVANICE
Drvene tavanice su se dugo vrernena zaclriale i posle pojave ma-
sivnih armiranobetonskih tavanica. Danas se upotrcbljavaju u predeli-
Ina koji S1.1 bogati drveto1l1, za Inanje porodicne zgrade, kod zgrada pri-
vremenog karaktera, redovno kod drvenih zgrada i uglavnom. za manje
raspone do 5,00 In. Meauspratna konstrukcija ima zadatak da odvoji
dva etaia. Kod njih je vaino postid dobru zvucnu izolaciju, .leI' dyvo
dobro prenosi zvuk koj] trcba u konstrukciji ugusiti. Kod drvenih Inc-
duspratnih konstrukcija, noseCi clementi 5U drvene grede pravougaonog
preseka kojc sc postJ\djaju na razlTI.aku od 0,60---0,90 In. Kao i kod bc-
tonsldh, ce1a konstrllkrija se sastoji iz poda, nosecih elemenata i ispunc
izmeau n5ih i plafona.
Pod kod drvcnib t8vanica se uzima uvek drveni, scm u manjim
prostorijama, gdc in};} nmogo vlagc (kupatiJa, kuhinja i s1.). Za izbor
drvenih podova kod OVE' vrste konstrukcija, opravdav3 se teinja za
tim materijalima, jer drvcnc grcde, kao osno\'ni element, uvek "rade",
pa bi se ta 050bin3 nepovoljno odraziia n3 druginl matcrijalima.
Dn'cne greek, pri upotrebi Z3 tavankc, staticki se izracunavaju i
na OSDC)\7U toga im se usvajaju dimenzije. One se izracunavaju kao
proste grede oslonjcne na elva os1onca i ravnornerno optcrecene. Os-
lond su spoljni i unutrasnji konstruktivni zidovl, a grede se posta\'-
1.13ju uvek po kracern rasponu. L 162.
A-A

140
Prostor izmedu greda se mora zatvorit1 nekom ispuno1l1 koja ce
nosHi pod i redovno sloj za zvucnu izolaciju. Ispuna se moze raditi
od dasaka, gipsnih ploCa, tarolit ploca itd.
Na clrvene grede se direktno pricvrscuje plafonska konstrukcija
k.oja je najcesce klasiCna (od Jetava l.1pravno postavljenih 11a tavanja-
ce i trske prikucane na lctve). Plafonska konstrukcija moze biti od la-
kih ploca koje se takode djrektno nakucavaju na tavanjace. U izvesnim
slucajevima, maze se ostaviti idna drvena konstrukcija tako da se pla-
fon izostavi.
Ako se ne stedi u konstrukciji, na.1bolja izolovanost poda i pla-
fona za prenosenje zvuka bi bila, ako se pored greda postave gredice
p1ofonjace, kaje ce im jedhlu ulogu cia nose plafonsku konstrukciju.
Njihovo minimalno rastojanje od glavnih drvcnih greda je ? sn1. Pros-
tor izmedu tavanjaca se zatvara daskama, koje se ovde dlrektno po-
stavljaju preko tavanjace, a preko njih bilo kakav drveni pod. SL 163.

S4
Pb..RCEI '2.4

SLEP\. foD ridb

I . POD?b..IOSIVICE 4,17"
.. PSA-.K:: SCH
'2..4
Drvcna meauspratna kC'l1strukcija ad t.aJpi .Ie ekonomicna, jer 5:,"
moze O"raditi od zrcda maHh prcscka. Talpe, Cija je sirins 4,8 sm, V1-
sina od 15 -- 27 se postavljaju DS razrnaku od 50 S11.1. Osiguranjc
tavanjace od izvijanja sc vrsi grcdic81na 5/5 u vidu krsto:ra. t 164.
Za raspon talpi do 3,00 Hl. se postavljaju krstovi - ukrucenJa n3 1/2 L.
Ako je raspon od 3,00 - 4,50 Tn ukruccnja se stavljaju na 3/8 L. c;d
oslonaca greda. Za raspone preko 4,5 m - 6,00 rn 11a 1/4 se postavJ.la)u
l1krucenja. Plafonska konstrukcija se moze izvesti od lakil-: pIo.ca, k?Je
se pricvrscuju na talpe i na njih nabacllje malter. Z<;t zvucnu
ovde sluzi asfalt111 file, koji se prcbacuje preko talpl pre postavlJcllJ3
poda.
141
"c,,'
--- .-----;1"------- 00--
"L164
Klaslcan primer drvene, Illc(luspratHc konsLrukcije je na s1. 165.
Na bocnc strane tavanjaca, nakuulvaju se lclve kojc ce sIuziti za oslo-
Dae daskama ispune. Ove daske iSPUllC nose pescani nasip. Da ne bi
pesak prolazio kroz spojeve dasaka, spojcvl sc pokri\'aju ter-papirom
Hi malirl1 letvicama. Na pescani nasip se upusLaju, izmedu tavanjace,
podpatosIlkc 48/76 mm_, koje nose slepi pod i parket. Iznad tavanjaca
debljina pescanog nasipa je minimalna 2 -- 3 sm. S1. 165.
VLl>-."2-Wt-. \\...OvJ::..J::A

.----'1
\fdo cesto drvene konslrukcije su podkrovnc kOllstrukcije jer se
ovaj matedjal uglavnom i upoLn:blja\'a za 11.1<11e zgrade. PoJkrovne ta-
yanke imaju funkciju od\'ajunja prostora u kome se stanujc i tavan-r
skQg prostora, pa .Ie kud njih nnjvazni.jc postiCi dobru f
Kod podkrovnih tavanica nije vazna de,bljina, jer smanjenje tavanskog
prostora za nekoliko santhnctara nc radove na grauevini.
Preko tavanjace se postavljaju daske, prcko njih sloj blata pOlllcsan sa
plevom u debljinl od 8 10 snl., koji moze do. se zavrsi slojenl supljih
opeka. Ovi slojevi preko tavanjaca sluz,e kao vdo dobra tcnnoizolaci-
ja. SI. 166.
142
SL. "If*--
Drvene tavanjace se postavljaju na razmaku od 60 - 90 SIn po
kracem rasponu u prostoriji. Prva tavanjaca se postavlja 2 - 3 sm.
odmaknuta od zida, cia bi se zasUtila od viage zidnog maltera. Razmak
ad zida se regulise isturcnim opekarna za 2 - 3 sm kojc su umocene
u karbolineum cia ne bi vlaga iz zida prcko njih presla u dfvene grc-
de. PosIednja tavalljaca se na Ist1 nacin postavlja pored zida koji je
paralelan sa tavanjacol11. Prosior izmec1u prvc i poslednjc tavanjacc
sc izdeli no. jednake razlTwke da budc u gral1icarna dozvoljenih. Aka
zgrada ima pregradni zid on 12 sm onda sc tavanjace moraju postavitJ
sa obc strane zida kao i pre. Sl. 162. Prcgradni zid od 12 sm. ukrucen
izmedu dve tavanjo.ce ispusLenirn opckama za 2 - 3 sm se moze na-
staviti Icroz spratove. Ako jc zgrada spratna, raspored 'zidova isti u eta-
zima, a zidovi od opekc na kant prihvataju se udvojcnim tavanjacama
kojc se izmeuu sebe povczuju zavrtnjima. S1. 167. Ovako udvojena ta-
vanjaca sc maze smatrati kao podvlaka za prilwatanje pregradnog zida.
Kod prizemnc zgrade, ako su pregradni zidovi na kant, tavanjace
se postavIjaju preko zidova nn traku od tcr-hartije, (ibog viage iz zida),
pa sc 050vino. zida i osovina tavanjace poklapa. Plafonska konstrllkcija
sc moze direktno pricvrsCanttl na ta\'anjace, ako su one znatno sire
od zida, a ako nisu onda se plafonska konstrukcija moze pricvrsiiti
posrednim puLenl, na lctve :koje se prikucavaju na bocne strane tava-
njaca. 81. 167.
D..VEt-J\\-1.
ZA f>R,\2EMNU
143
Postoji jos jedan naCUl kada se eela plafonska konstrukci.1a uradi,
pa tek onda postavljaju pregradni zidovi na kant u prostorijama. Pri
rasporedu tavanjaca uvek gredu postaviti iznad kant zida, da bi ga
ona izvesnim delom svoje teiine fiksirala i ukrutila. S1. 167.
U ravui l11_eduspratne konstrukeije zidovi se zaravne i na njima se
izv1'5i obelezavanje osovina tavanjata. Tavanjacc se na nosece zidove
oslan.1aju 15 - 20 sm. Duzina oslonca zavisi od visine grede. Ako jc
greda visine do 20 sm, sirina oslonca je 15 sm., ako je njena visina
veea od 20 sm. sirina oslonca jc 20 SD1. Prilikom oslanjanja greda na
nosece zidove, kao izolacija od vlage, ispod same oslonacke ravnj sc
postavlja slo.1 ter-hartijc. U v15ini grede, na mestu oslonca, debljina Zl-
da se sman.1u.1e n<1 12 sm., a za termoizolaciju se postavija ploea od
taroHta. SVlfda oko gredc na n1estu oslonca se ostavlja vazclusni prostor
u sirini od 3 SIU., ko.1i je potrcban drvetu, jer se zna da j drvo ugra-
deno u konstrukciji "dlSe". SL 168. Svaka tavanjaca se 118 krajevirna
za duzine od oko 40 sm. umace u karbolincum i n3 t8,) nacin JDS jed--
norn obezbedi njcna izolocijQ od vJagc jz zida. Da hi sc mccluspratna
konstrukcija ukru1ila u horizontalnom smlslu, post31'J.1a 5e p1josno gvot
ae kojc sc uhctonira 11 scr1dat jcdnim svojim krajcm, 3 kra,icm
::;e nakucava na donju ravan tzrvan.1ace. Ako zgrada ncma serldaz, ond;}
se horizontalno u krm':cnjc tavanice radi vrIo sliena sa prcthodnim slu-
cajem. Istim postupkorn $(.; vczuje ta-vanjaea sa noseCim zidom, :i
cujc kOl1strukcija u horizontalnom prayeD. Pl.1osno gvozll'c 5e nakucava
na bocnu st1'a1111 tavanjacc i. sluzi da ariT kotvu k,Oj8 se llZ1duje u zid.
I kotva sc radi od p]josnog gvozcla duzlne 50 -- 60 sm, S1. 168. Kod
oba nacina ukrucenjn konstrukcljc, kotve se nakucavaju na oba kraja
jedne tavanjace da bi se ukrucenjc provuklo po ccloj duzini zgradc.
Pored zjdova 11a koje se tavanjace oslanjaju, moraju se ukrutiti i zi-
dovi koj1 stoje parale1no sa tavanjacama. To ukrucenje se vrsi na taj
144
naClD sto se pljosno gvozde sirine 4 - 5 SID, debl.1ine 1/2 sm naku-
cava 11a tavanjace upravno i to uvek preko 3 i obuhvata na drugom
kraju kotvu, koja sc uziaujc u zid kao u predhodnOlll slueaju, Ovo po-
precno ukrueenje se radi na svakih 1,50 - 2,00 m po cluzini tavanja-
ceo S1. 162 (detalj A).
Ako pored spoljneg, noseceg zida postoji i ullutarnji nosed zid,
tavanjace ce se na njemu eeono dodirivati. Ako takav pravac os1an.1a-
nja odrcduju rasponi nosedh zidova treba teziti da se U obe susedne
prostorije postave tavanjaee u istoj 050vi111. S1. 162,
Ako se U srednjim zidovima nalaze dimnjaeki kanali, tavanjaee
se ne smeju oslanjati ua te zidove, vee se moraju prihvatiti oko dim-
njaka gredama prihvatnicama. Prihvatnice se uzimaju istog prescka kao
i tavanjaee i povezuju se sa tavanjacama nekom suticanja iIi
p1'eko limenih papuczL Prihvatnice se odmiCu od dimnjaka minimalno
8 sm. Iz zida u kome se vode dimnjac_ki kanali ispustaju se opeke u
visini meouspratne konstrukcije i prostor oko dimnjaka popunjava cre-
porn postavljenim na kant sa blatnim malterom, ili se popunjava
bijenim betonom. Na taj naCin se drvena kODstI'u kcija obezbedujc od
pozara. 51. 169.
DRVENE ZGRADE
CoveIe je razvojcm svoje kulturc i svojih potreha, tokom niza go-
dina poceo graditi kuee za sebe, za cuvanje hrane i stoke. Te kuee je
u pocetku pravio od materijaJa koji je priroda prutala. Drvo iz pri-
rode je bio pogodan Inaterijal. UpotrebljavajuCi drvo, covek je uvideo
da strada od vlage, crvotoCine i vatre i poceo preduzimati mere da ga
od tih nepogoda zastite. Da bi se zastitio od vlage izdizao je svoje
10 Graaevin,;ke konstrukcijc 145
kucc od zemlje i tako su nastale prve zgrade _ sojenice. Ne sarno u
ranijhn godinama i danas se drvo mnogo upotrebljava za lzradu drve-
nih zgrada za razliCite svrhe, ne sarno u nasoj zemlji, vee svuda u sve-
tLL Prema konstrukciji zidova, ove zgradc SlllQ podclili na 1) brvnare i
talparc, 2) stari bondrucni sistem, 3) novi bondrucni sis tern, 4) pre-
fabrikovane drvene zgrade.
.1) B r v n are tal par e. U istorijskom razvoju prvo rnesto
zauzimaju brvnare. Ove zgrade su masivnog sistcn1U. Njihovi zidovi su
puni, sastavJjeni 1Z brvana iIi talpi. 0\'1 sas1avni elementi zidova su
naslagani jedan preko drugog, horizontalno postavljcni i celom svojom
duiinom primaju opterecenje od krova i prenosc ga net neku Vystu te-
lTIelja (trakastih).
2) S tar i bon d r u k. Za pune drven;:. zidove je potrebno mno-
go cirvcta, pa se nizom godina prcslo na noyiju konstrukdju koja se
zovc bondruk sistem. Ovai si.stern zgrada je skeletni sislcrn, jer nosed
clementi su siuuovi n21. r:;:ZIllaku ud 0,80 1,50 ITl, razliCitih preseka.
lzrncclu stubova prostor sc zaLvara n8. raznl2 naCinc i ta zidna platna
sluze samo z;:} iSiJunu. Za njih mogu biti upotrcbljcni razliCiti luate-
rijali.
3) Nov i bon d r u, k sc Lakodc radi kao skclctni sis tern, a no-
dcnlenti su stubovi koji. su rnalih preseka u vidu talpi i postavlja-
ju se na rnalinl razmacilna.
4) Pre f a b r i k. 0 vall e d IT C 11 C Z g r a d e sc sastoje od Ci-
tavih zidnih platana ko.1i se p.roizvodc u fabrici. i leao gotovi elementi
zgrade donose na lice 1nes1.a 1. ugratluju. Ovakvc zgrade imaju veliku
rrednost jer se mogu clemontirali i prcseljavati.
KROVOVI
KI'OVOVI su ele-menat grauevinc koji se podi.iu iznad
poslednje - tavanske konstrukcijc i sluze da zavrsc zgradc. Krov i1118.
osnovni zadalak da zast"iti zgradu od atmosfcrskih ncpogoda i sve at-
mosferskc padavinc SIO pre svujim nagnutin1 ruvnirna cia odvcde od
zgrade. Za pribvabnjc j ouvodcnjc atrnoserskih pauavlna sluzl krovni
pokrivac l(oji lTlOZe biti izvcdcn od razliCitih malcrljala. Krovna kon-
strukcija sluz! da 110S1 krovni pokriv<Clc, podlogu kl'O'vrlOg pokrivaca, op-
tere-cenie od sne-ga, vetra 1. radnika koji .k ovJc slucajni te-ret. Kako ce
se kro'..rna konstrukcija u mnogomc zavisi od izbora krovnog
pokrivaca, a oblik krova zavisi od oblika osnove, b1'o.1a krovnih ravni i
njihovih nagiba.
Prema broju kruvnib ravni kojc prihvataju i odvode vodu od zgra-
de svojim nagibom, krovove sm,o podcliJi na: jcdnovodne, dvovodne, eet ..
vorovodne, testeraste, slozene itd.
146
Jednovodni su oni koji atmosferske padavine odvode sa jeclnom
nagnutom krovnom ravni, kod dvovodnih sa dye, cetvorovodni sa ce-
tiri krovne ravni. Slozeni krovovi imaju ved broj krovnih ravni, sto
zavisi od oblika osnovc i od veze zgrade sa susednirn zgradama. Kod
tbterastih krovova postoji niz nagnutih krovnih ravni uzastopno pove-
zanih kojc sluie da pre-ko 5vojih delimicno zastakljenih povrsina 05-
vctle unutrasnje prostorijc. Podizu sc iznad fabrickih hala koje zahte--
\'aju sto viSe svetlosti. 51. 170.
Nag i b k r 0 v 0 v a zavisi od nekoliko faktora:
1) Od klimatskih uslova. U pocirucjill1<l sa veCim padavinama 12'0-
vodice se stnniji krovovi cia bi kisa i sneg sto pre otiSli sa krovnog
pokrivaca.
2) Od izbora krovnog pokrivaca. Razne VI'ste krovnih pokrivaca
zahte'\'aju razliCi1e nagibc, jcr SLl na(:injeoi od razlicltjh rnaterijala i po-
vrsina hn je razliCito obraa-ena. Ako su materijali istorodnj i obrada
povrsina ista, razliCiti nagib ce biti ako se pokrivac postavlja sa raz-
liCitim preklopom.
147
3) ad potrebe koriscenja tavanskog prostora. Tavanski prostor se
lTIOZe koristiti u razlicite svrhe, cak. u izvesnim slucajevinla i za 5tano-
vanje, pa se nagibi ravni moraju postaviti tako da omogncuju u vecem
delu tavanskog prostora uspra\Tan polozaj coveka.
4) Od arhitektonskog oblikovanja - sto zavisi od ukusa projek-
l.anta i stila projektovanja cdc zgrade.
Prema nagibu krovnih 1'avnl krovovi se svrstavaju u vdo bIago
nagnutc sa nagiboD1 do 1:20, bIago nagnute do 1:3 i strme preko ove
granice.
N a z i vip 0 jed i nih de 1. 0 v a _k r 0 v a. 51. 170.
Streha. Niz najniiih tacaka meausobno povczanih obrazuju st1'ehu
k1'ova. Streha krova stlti fasadne zidovc zgrade. Najcesce sc radi sirjnc
50--60 sm, pa i viSco
Sleme .Ie niz tac:aka mC(lusobno povezanih koji cine najvisi deo
krova.
Greben jc presccna linija izmcdu dve nagnute k1'ovnc ravni, koje
!ZmCaU sebc zakbpaju ugao manji od 180.
Uvala jc linija po kojoj sc seku dve llagnntc krovne, r3\'n1 Cijj jc
ugaa veCi od 180
0

K 0 n s t r u Ie c i j a k r 0 v 0 v a. Svaki krov se sastoji iz k:rovnih

l10saca koji Sl1 glavni noseCi clementi celog opterecenja krova. K1'ovni
nosa61 mogu biti razlic-itih sistema. Sastojc se iz sklopa g1'ecta u jednoj
vertikalnoj ravn1 mcc.i:usobno povezani. Postavljaju 5C 113 razmaku od
3,50---4,50 m. i in1aju zadatak cia opterc.c.cnje oel krova prilue 1 prenesu
na nosece zidovc. Prelna konstrukciji nosaca krovovi su podeljeni u ne-
kolik_o grupa: J) Prosti krovovi, 2) kroyovi sa stolicarna, 3) krovovi sa
vesaljkam i 4) resetkasti krovovi.
Prosti krovovi. Kao sto 1m. j Samo hue kaze, sastojc se sarno lZ ro-
gova, te svaki pJr rogov3. zajcdno sa svojom osnov1con1 cine krovni
nosac.
Krovovi sa stolir..ama su oni Ciji se k1'o\,111 nosac sastoji 'tz para
rogova, osnovice, stubova, kosnika i klesta. Stolice su stubovi sa pajan-
tama, koje su ucepljene u stub i pod uglom od 451), poduhvataju roinja-
en i skracuju joj raspon. Kod ovog sistema krovova, zavisno od du-
zine roga, postoje krovovi sa jednostrukom StoliCOIl1, dvojnom stolicom i
trojnom stolicom. Stolin::: se ne lTIOgU izvesti, ako se ispod njih Hi mak-
simalno 11a 0,80 m osovinc stoIice ne na1azi srednji zid.
148
Jed nOs t r u k a s t 0 1 i case radi kada raspon roga nIJe vec{
od 4,50 m. 51. 171. Kod dvovodnih krovova u slemenu se postavlja roi-
njaca koja se hlize naziva slemenjaca poduzna grecia, koja sluzi za
L
R:LSTA. 'l)<.roj11.
.. \'.oS '\0/-14

STV\!;,
ot'

:1
-
il
,
,
,
, ,
, ,
, ,
,
,
,
_.
'-
---n
c
Sl 171
149
Hac rogov i nusi polovinu optcrcccnja sa svake ravni krova. Druga pulo-
vina optcrecenja sa svakc ravni krova preko vencanica se prenosi na
nosece fasadne ziclovc. Ako jc ugao nagiba k1'ovnih ravni veCi od 25,
stubovi koji nose slcrnenjacu se 1110raju poduhvatiti kosnicilua i na taj
naCin obezbeditj stubove ad izvljanja S1. 171, S1. 172 - M. Jedan cleo

r.JAP
OSIVOVOH
SL . .-1'7'2..
FiX"?
I
tereta ce h.osnici preneti na noscce zidovc preko drvcIlc tavanjacc ili
drvenog podmetaca (ak .. o je osnO\'d betonska), Za poprecno ukrllcenje
krova scm kosnika, sl.uie i .kksta, koja sc kod jcdnustrukc stolice po-
stavljaju u slemenu. KleSta zahvataju. s oDe strane stub za 2 sm., a is-
tovremeno se navlace l Iut slcmcnjacu za 2 sm. Sl. 172 detalj A.
Za ugao krovuih 1'(1\'ui 1"n;]njc od 25
11
u krovnom vczacu se DC stavlja
kosnik, jer za tako rnali ugao hi kosnik s:..uno 5V0.10111 tezinOlll pritis-
kivao stubac i optereCivao ga, lT1CSto da ga rastcrecuje prenoseCi jedan
deo tereta. Sl. 172 - N.
Ako je betonska osnova ispou osnovice krovnih greda koje prc-
nose opterecenje, Inora se posta-viti bctonski jastuk sa drvenim podme-
taccm, Podmetac je kotvama na raznulku od 40 SIn vezan za betonsku
podlogu i sJuzio da prihYali, nekOln vczom uccpljcnja, krovne grede i8-
pod sto1ice stubova, a na krajevima kosnike. Sl. 172 (detalj A. i B,).
150
K r 0 v 0 vis a d v 0 j n 1 ill, S t 0 i i cam a se rade aka je duzina
rega veea ad 4,50 m, a rnanja od 7,00 In. Poduzne grede koje se ovcle
zovu roinjace, postavljaju se od oslonca u vencu maksinlalne lldalje_
n05ti 4,50 rn, i od slcmcna Inaksimalne udaljenosti 2,50 ffi. SI. 173. Roz-
njace su pocluhvaccnc sa dye kruvne stolice. Krovne stolice se oslanjaju
na srednje nosece zklove iii 1110gU biLi odmaknute (ako je to nuzuo)
maksimalno 0,80 ID. od ivice srednjih lloscCih zidova, I ovcle su rOlnjace
I
J
pocluhvaccnc pajantama koje se posluvljaju pod ugh.nu od 45\), skracuje
raspon roznjac81Ila i u iste vrcme sJuze za pociuzno ukruccnjc krova,
Ovde se, kao i kod jcdnostrukc stulice, za vcce uglove krovnih ravni ad
25 postavljaju U "vczacu kosnici koji se ucepljuju u stub na razmaku
od roznjace 15-20 SITl, a od vcncanicc 10-15 sm. Sl. 173. Ako se kosnik
vezuje sarno nalcganjem kojirn zasckOln onda sc veza poboljsava
zavrtnjem, (Sl. 172 - dctalj A), a ako se u vezi radi ucepljenjc zavrlanj
se zarnenjuje samo drvcnim ceporn. S1. 171 - detalj B. .
Krovovi sa kosinl stolicama. Alw U osnovi zgracle postaji srednji
noscCi zid za prijcrn oplcreccnja oJ. tmTanske konstrukcijc, a prave
stolice se ne mogu lzvesti jer udaljcnost stuba od noseceg zida prelazi
0,80 ITL, unda se lTluraju racHti krov0vj, r;<l kosim stolicama. Ovi kro-
vovi se mogu izvesti na Jva naCina, to zavisi od zahteva za koriSccnje
tavanskog pros lora i ad nagi.ba krovnih ravni. Kod ovih krovova sistem
rcsavanja krovova je vdo sUcan kao i kod krovova sa pravim slolicama.
Stupci koji poduhvataju roznjacc nemaju vEe vertikalni poloiaj, vec
su iskoseni prcma unutarnjirn ill spoljnim nosedm zidovim.a.
Krovovi na vesaljke. Ako zgrada nCl1la ullutarnjih noscCih ziduva
Hi bi stubovi pravih sto1ica paJi vrlo dalcko od oslonca, oncia se radi
ova vrsta konstrukcije. Pomocu krovova na vdaljke, podkrovne drvcne
tavanice se mogu raditi i nad vecirn rasponima od 6,00 m. Raspon no-
seCih ziclova koji ce primiti svo opterccenje od krova i tavanicc 1110ze
iei do 12,00 m pa i 14,00 U1. Tavanjacc se vesaju za stubovc specijalnim
celicnim vezama, pa je tako konstrukcija i dobila hne - krov na Ve-
saljkc. Stubovi su obcSeni. 0 kosnikc, pa se celokupno optcrecenje od
krova i tavanske konstrllkcije prenosi iz stubova kroz kosnike na spolj-
ne nosece zidove.
151
Kao i kod krovova na prave stolice, vesaljka se mozc izvesti kao
1) prosta (jednostruka), 2) dvostruka, 3) trojna i vesestruka, koja se
radi kao re5ctkasti krovovi.
Krovovi na vesaljke
Pro s t a v e sal j k a. Krovni nosac proste vesaljke se sastoji iz
osnovice (zatege) jednog stuba sa pajantama, dva kosnHca i klesta. SL
174 i 175,
E 31
Sl174
152
D v 0 j n a ve 5 a 1 j k a. Dvojna vesaljka se sastoji ad 2 stuha
sa pajantama, dva kosnika i grede raspinjace, koja se postavlja izmeau
stubaca u visini ucepljcna kosnika i stubova. 51. 176.
lilill
HIIIIH
'@ i fi 6 Ii--,ri
Kod proste vesaljke u slcmenu se redOYllO postavljaju klesta za
poprecno ukljucenje, dok kod dvojne veSaHce raspinjaca sa
tini jedan kruti trapez, koji pored ostalog vr5i i popreena uldjuccnje
krova. Klesta sc postavJjaju samo kad raspon noseCih zidova preae 10,00
ill, jer se tada i raspjll13ca, pod sHama iz kosnika moze saviti i pore-
mctiti krutost krova. Prilikom k'onstnll(dje krova n3 vesaljke rotrebuo
je zadovoljitj sledece uslove:
1) Osovine greda koje se susticu u jednom cvoru moraju se sed
11 jednoj tacki.
2) Osoviua kosnika i osovina zatega treba da se seIcu iznad zida
na osloncu CnajboJje u srednjoj treCini zjda).
3) Nagib kosnjJm ne sme biti Jnanji od 30.
Prvi uslov je ocl veJikog znacaja za ovu vrstu konstrukcije. Ako
se on ne zadovolji, onda hi zbog ekscentricnosti bio poremecen uslov
ravnoteze, a time hi se clovelo u pitanje opstanak konstrukcije.
Drugi uslov je, takode, znacajno zadovoljiti zbog naprezanja u zidu.
Kose sHe iz kosnka se razlaiu n<:t horizontalne i vertikalne sileo Hori-
zontalne zateiu gredu osnovice, pa je i ana dobila tako naziv, a verti-
kalne komponente pritiskuju zid. Znaci, ako bi vertikalne sHe
van povrsine zida, one se DE' bi prcnosjje direktno na zid, vee bl naprc-
zalc zategu i na s(1\'ijanjc, 51'0 se kod ove konstrukcije ne predvlda.
TreCi uslov je vazno zadovoljiti, jer kosnici kod ove ,konstrukcije
igraju najznacajn\iu ulogu. Oni podupiru stuhove koji Sil 0 kosnike
obeseni. Ako bi uguo bio manji od 30
n
kosnici hi suprotno, pritiskali
stubove.
Kod ove konstrukdje, sve veze greda kao i veze U cvorovima se
staticki proracunavaju, prerna sHama koje vIadaju u sklopu krovnog
vezaca.
Kod krovova na vesaljke, drvena podkrovna tavanica se vesa 0
stubove na cetiri nacjna i to pomocu:
153
1) 0 k a g ace. Okagaca iIi nadvlaka je greda kuja se postavlja
na zategu blizu njcnog stuba oslonca i sluii da se na niu zakace tava-
njace. Tavanjace su postavljenc paralelno sa zategom i' za okagace su
pricvrscene zavrtnjima, koji se lTlOraju izracunati prema opterecenju od
tavanjaca. S1. 176.
2) Pod v I aka. Podvlaka je greda koja stoji U osovini stuba j
sa njim jc direknto vezana. Sl. 174 - detalj A. Preko podvlake se po-
stavljaju tavanjace, naslanjaju se na podvlake i fiksiraju da ne bi doslo
clo pomeranja. Pas to se tavanjace nalaze iznad podvlake, ovim naCinom
resenja vesaljke ne moze se dobiti ravan plafon, jeT se podvlaka vidi
duzinom celog krova u plafonu.
3) D ire k t n 0 g 0 s I a n jan j a tavanjace na zategu. Ako se
tavanjace postavljaju dircktno preko zategc, njihov raspon je jednak
razmaku krm
i
n.ill nosaca. Poste sc prva tavanjaca Inora postaviti 2 -
3 SIn. oJ zicla, a na zategi je to mcsto zauzeto uccpljcnjcn1 kosnika,
tavanjaca se Inefa osloniti na prHl\'<llnicu koja se oslanja na zid sa
jedne stl'anc, a ;;a clruge stranc 11<1 prvu suscdnu tavanjacu. Na ovaj
naCil1 se ne dobija plafon, jcr sc 118 mestima krovnih vczaca zatege vide u
pIafenu. S1.
4) L i In e nih pap u ca. Ako se trati ravan plafon u posled-
njoj prosloriji i 1'<l\'an pod na tavanu zgradc, to resenje se moze ostva-
ritt ako se taval1jace oslanjaju na zaprcge prcko llrnenih papuca. Li-
me.nc papuce sc prave od celiCnog lilna debljine 1,50 InID koji se ispre-
savija tako da se dobijc os10nac grecli, a dva kraja limcne papuce
pricvrste na drugu gredu, koja 51uzi kao prihvatnica. S1. 176.
5) N a d bet 0 n s k 0 rn 0 S nov 0 HL Ako je poslednja,
ska konstrukcija od anniranog betona, vesaljka se nad ovakvoll1 os-
novom radi tako, sto S0 preko osnove postavi zatega, s"uno 11a ll1esti-
lllJ. krovnih nosaca. Serkbii se prilikom betoniranja izdizu za 2 - 3
sm. pa se zatega osloni n21. ser.klaze, a lzmeCl:u zatege i ploce armira-
no-betonske konstrukcije ostaje vazdusni prostor. SL 177.
154
Svi ovi izneti fdClni rescnja povezivanja krova i tavanice se mogu
izvesti i kod dvojne vesaljke. Dvojna vesaljka se radi, k30 i dvojna
stolica, ako duiina ruga prelazi 4,50 rn, a nije veCi od 7,00 m. RoznjD-
ea se ovde postavlja maksirnalno 4,50 od osIonca u vencu (od venca-
nice), a od slemcna nlOze biti odmaknuta maksimalno 2,50 rn. S1. 176
i 177.
Krovovi sa nazidkom. Ako se u venell rogovi oslanjaju na ven-
canicu, a vCl1canica izdize nn stubovc, onda S0 dobija veCi tavanski
prostor. Dca od serklaza do gornjc povrsinc roga se ispunjava zidorll
od 25 SIrL iIi 12 Sin., tc se na taj naCin zatvara tavanski prostoL Tako
se krovovi sa stolicama (pravim i kosim), leao i krovovi na vesaJjke
izvode kao krovovi sa nazidkOlI1.
Nazidak sc moze uracliti sin1etricIlU s obe strane ili sarno sa jed-
nc strane stu zavlsi od potrcbe. Na 51. 178 prikazano jc resenje sa kom-
binacijmIl stoltec i vcsaljkc, gdc jc jedna strana krova obrac1cna sa
nazidkom.
Jtodnovodni krovovL Ovi krovovi SLl ncekonomicni, a njihov izglcd
kocl stnnih kro\'o\,a nije lcp, pa sc ova Vl''::ita k1'ova izvodi sanlO ako
sc- to ne l110l.C izbeci. Tavanski prostor .ie .ko.1 ovc vrstc krova zatvo
rcn sa dve stranc trougaoninl zabatnirn zidovima, sa jednom krovnom
ravni i sa cctvrtc strane kalkanskim pra\'ougaonim zidorn. 51. 179. Vi-
sina kalkanskog zida zavisi oel nagiba krovnih ravni i od raspona ruga.
Sto jc kalkanski zid vEil, postoji \'CC3. upasnosl da dUde do njegovog
prcturanja pod uticajC111 sHe vctra. Rugovi sc u slcmcnu rnoraju oslo-
niti uvck 11a SlcITICnjac;u, koju nose stubovi sa pajantama, a klesta ispoel
sljemenjace u'k:rucuju rogove i kcllkal1ski zid obezbeCl:uju u najvlSoj tac-
lei od preluranja. Ako je raspon roga ved od 4,50 m postavlja se roi-
nj,,\(:.a koja ce biti nosena pravOlU Hi kosom stolico,m iIi vesaljkorn, sto
zavisi od rasporeda zidova. Ispod roznjace se uvek postavljaju klesta
koja eSe i ovde posluziti za priclrzavanjc kalkanskog zida.
155
Resetkasti krovovi. To je vrsta krovne konstrukcije kojom se mo-
gu prenositi veCi rasponi, pa su pogodne za sale, hale, magacine itd.,
gde ne postoje srcdnji nosed zidovi i gde se he zahteva koriScenje
tavanskog prostora. Resetkasti nosac] su s10zeni krovni nosaCi koji se
sastoje iz greda gornjeg i donjeg pojasa medusobno su povezani 5ta-
povirna ispune. Ovako konstruisani krovni no sac 5e tretira kao greda
'JSDlJOVODiJ I KleO\JO\J I
156
oslonjena na dva oslonca i naprcgnuta na savijanje. Stapovi gornjeg
pojasa su kod resetkastih nosaca napregnuti na pritisak, a ,stapovi do-
njeg pojasa na savijanje. Oni su izmedu scbe povezani stapovima ispu-
ne, v su .naizmenicno napregnuti na pritisak. iIi Da hI 1.-1
celOJ resetkl vladaJa sarno ova vrsta naprezanJa, osovme stapova S0
moraju sed u jednoj tacld,
.. Postoje razni o?lici resetke: trapezasti i trougaoni jednu
III na dve vode) obhk raYne resetke, lucne itd. Raspored stapova moze
takone biti razlicit. Razmak vertikalnih stapova moze biti jednak (di-
jagonale pod razlicithn uglovima) ili razlicH (dijagonale pod istirn ug-
lovima) i hece se od 2,00 - 3,00 - 3,50 m.
Razmak krovnih nosaca se krece od 4,50 - 5,00 m. Resetkasti
krovni nosaci se mogu iZ\'oditi nn dva naCina:
1) Kada se preko gornjeg pojasa postavljaju na svakih 4,50 m
maksimalno, gde roznjace koje nose rogove i preko njih krovni po-
krivac. Ovde rogovi stoje upravno nn strehe.
2) Kada se ragavi posta-djaju dircktno na grede gornjeg pojasa
na maksimalnom razmaku od 1,50 lTI. Ovde rogovi stoje paraIclno sa
strehorn. 51. 180,
\2.SSI3'\Cb.-.':;, -(' I t:::.'RO\.JOU I
k
fP
4",f
2= -"", ..
SL. -i80
157
" y, z:a nos.ace se upotrebljava drvo boljeg kvaliteta, naj-
CE'sce Jelovma, sa pnlvllll vlakmma i os trim Ivkama. Zategnuti stapovi
treba da budu bez cvorova.
KROVNI POKRIVACI
Krovni pokt-ivac cuva zgradu od kiSc, snega i ostalih
skih nepogoda. Pri zgradc, pre nego stu se pristupi iz-
boru krovne konstrukc] le, mora se odrediti vrsta krovnog pokrivaca,
jer ce on diktirati nagib krovnih ravni. Da bi jedan krovni Dokrivac
zadovoljio po svome kvalitetu treba da budc lak, cia ne vo-
du, otporan. na vetar, mraz 1 pozar, cia ,ie ekonomican i da se lako
odrZava i popravlja.
Prerna vrsti materijala od kojih su izradeni postoje sledeCi po-
krivaCi: 1) od peccnih proizvoda Cravan hibcr crep-, zlcbasti ili fako-
van] i ceramida), 2) od kcuncna (ploce ad skriljaca, ploce od karnena),
koji se upot:rebljc.1"'va najviSe u primorskiIll krajevima, 3) ccmcntnoaz-
bestni (eternit i salon it) , 4) od bitumcnskih proizvoda (krovna har-
t]ja, asfalt), od stakla (snir staklo, arrnirano slaklo j luksfeI priZ111Z).
POKRIVANJE PECENlM PROIZVODIMA. Biber crep, ceramida i
fakovani crep se prulzvocte od dobro pccene gliDe: rD,asinskim putcm.
VrIo su postojallJ prema atrnosfersl;:jm uticanjima i' ne lume se pod
tezinom coveka. I\'>10gu se lako z.ame:niti jer irn je uvck jcdan kraj slo-
bodan. Dugotrajan pokrivac, ekOnOIl1.ican zbog lnalih troskova odrZava
nja, ima veliku otpornost protiv pozara _l hemijskih uticaja . .Nedosta,"
tak ovog krovnog pokrivac-a je H tome, stu zbog vc1ike sopstvene
Zinc zahtcva velike dimcrnijc krovfle grade. Kvalitet ovog krovnog
krivaca zavisi i od drugih 'bl:.1.ura, ne saffiO ad In'aliteia n1aterijala od
koga je pokrivac napravljcn. Prilikom pokrivanja mora se podloga po-
krivaca propisno postaviti, jeT bi se inac.e doveo u pitanje kvalitet ce-
lol-;:upnog pol:.rivaca. Pokri.va __nje biber creporIl se maze vrsiti na
Cite nacine, S1.0 zav1s_i ou rasporcda letvi za koje se c.rcpovi zakacuju,
D.imenzija biber crepa po ,TUS-u je 38/18/1,4 sm. Svaki c:rep na svojoj
donjoj raVllJ irna ugraden nlOHolltan 'ispad koji Se 11 praksi nazivD. nos
crepa. On sluzi da sc POIHOCll njega crcp zakaCi za lctvll i S'VOjOlTl te-
zinom i teiinom sleJeceg reda koji ga prcklapa ostajc priljub1jen za
podlogu.
DvosLruko pokrivanje biDer crep0111 se \'[si preko lcta\':::t 38/48 sm.
na taj naCin sto se za s\'aku kivu zakaCi elva reda crcpova. Preklop
redova se uzima za :razliCitc nagibe. Za nagib 1:1,5 (33
0
40') je 10 SID.,
1:1 (45) je 8 SIn. i za nagib 1:0,55 (60t)) je 6 sm. Preklop je razmak
od donjeg reda crepova zakaccnih na jednll letvu do donjeg reda crc-
pova koji su zakaceni na prvu slcckcl! lct\'u. IIi to isto za gornji red
crcpova. Crepovi zakaceni na jeJl1u letvu u svojim uzastopnim redovi-
158
rna smaClnJU za polovinu, sirine crepova. SI. 181. Pokrivanje se vrsi od
strehe ka slemenu. Streha ;moze biti obradena na viSe naCina. Na ovoj
slici je streha opsivena limom, a prvi red crepova jc pomaknut za 16
_ 20 sm. od ivice strehe. Posto je potrebno da prvi red preldopi kraj
lima kojim se opsiva streha za 8 - 10 sm, letva na koju se kaCi crep
postavlja se na 20 snl razmaka od letve na koju se crep nastavlja.
16
-+
1." i<i


+H--
4+


r--n":
, d I
I,
!
i
I:
ill!
:
i i
1m! .
I,
I
I ,
[i
l7'
i! !
J
' J

t --,/
Gusto pokrivanje biber crepOnl. Kod ove vrste pokdvanja za sva-
ku letvu je zakacen po jedan red crepo\'a, ali su letve postavljene na
manjim razrnacima, tako da se svaki crep oslanja na dye letve, te su
letve nlanjih dimenzija. Preklopi su za nagib 1:1,50 10 sm, a razmaci
letava 14 s;m. Ovo je u isto vreme i minimalni nagib za ovu vrstu po-
krivanja. Za nagib 1:1 preklop je 8 sm, a za nagib 1:0,55 preklop je 6
159
sm. ZnaCi, sto je krov sa vise nagnutim ravnirna voda sa njih brze
odlazi i preklopi su lnanji. 51. 182. Prvi red crepava kad ove vrste
pokrivanja je dvostruk, jer na krajevima krova viada najvece sisajuce
dejstvo vetra, pa je i poslednji red takouc dvostruk. Sleme se poklapa
specijalno napravljenim polukruznim salonitkama, koje se izraduju kao
cerami de. One obuhvataju abe ravni krova, a izmedu scbe se prelda-
paju za 10 sm. S1. .182. Spojevi se zatvaraju produznim malterorn, a
pravac prcklapanja zavisi od pravca najjaceg vetra. S1. 182.
Pokrivanje falcovanim crepom. Kao sto mu i 5a1110 ime kaze, ovaj
crep je kalupljen u spccijalnhn kalupima tako da se dobila povrsin8.
neravna, obradCn<l kana1ima i ispadima_ da hi voda oticala usmercno
~ t o pre sa krovnog pokri\'aca. Posto su dimenzije crepa veee kod crepa
40/22/1,4 sm, razmak ktava je veCi i jednak 30 sm. za ovu vrstu fal-
covanog crcpa, gdc sc uzastopni reclovi smicu. Dimenzija letava je 28/48
mm, a prcklop je 10 sm. 51. 183. Svaki crep na donjoj ravni, osim nosa
koji se kaCi za letvu, ima ugradcn cleo sa rUpiCOl1l kroz koju se pro
vlad pocinkovana zica. Pomocu nje se bar svaki. drugj erep mora vc-
zati za podlogu i 11a taj naCin ovaj pokrivac sc obczbeauje od sisaju-
ceg dejstva vetra.
160
o
'T
POKRIVANJE AZBEST CEMENTNfM PROJZVODlMA. Ova vrsta
gradevinskog materijala spnda u novije- materijale, ko.1i ima dosta dob-
rih 050bina i zato je. brzo zauzco mesto rnetlu dobrim pokrivacima. Az-
bestna vlakna spojena sa cementom dala su ove proizvode znatne IUC-
bauiclee otpornosti. Azbcstna vlakna ovdc sluzc kao armatura, Cija je
fUl1kcija sliena gvoz.QU kod armiranog betona. O\raj materijal je vrio
postojan na atmosferske promene, 1ak ,ie, moze se sed i busiti. Pro-
izvodi se u vidu raynih pJoca - eternit i u. vidu talasastih ploca _
salonit. TaIasaste ploce imaju veeu otpornost 113 zatezanje i savijanje,
pa je omogucena proizvodnja ovakvih ploca u znatno veCim dirnenzi-
jmna nego kod etcrnita i prcma tome i ustcda u podlozi koja moie
biti na vcciln razmacima. Podloga za etcrnit ploc:'e jc dascana, dole pod-
Ioga za salonil ploce .1e od gredica, pa je j u tome usteda u materijalu.
Pokrivanje salonit plocama. Salonit ploce se proizvode u razJiCi-
tim dimenzijama slrine 105 sm., duzine 61 _.- 305 sm, debljine 6 - 8
mIn. Svaka ploca jnla 7 talasa. Na drugom i sestorn talasu se postav-
Ija specijalni zavrtanj kojim se salon1t pricvrScuje za podlogu. PodJoga
salonita su grcdicc 48/76 sm. Njihov razmak zavisi od duzine salonit
11 Gradevinske konstrukcije 161
table i od duzine preklopa ploea, a najveCi je 75 S111. Duzina preklopa
zavisi od nagiba krovnih ravni. 51. 184. lVlinimalni preklop je 14 sm. za
nagibe preko 170 Maksim_alni preklop je 20 sm i kod blagih nagiha
[ I
LJ
i1


""7---\Ch
krovnih ravni od 5 ---- 9() rnora sc prcklop obezbcditi zalivanjem bitu-
menom 11.a preklopnoj povTsini. plut:e sc moraju prekbpati i izmectu
sebe prdd.opilJla koji su upravni Da slrchu. Sidnu preldopa je iIi 5 iH
17,50 SID. sto takoac zavlsi oel nagiba krova. Da Ii ce taj prcklop biti
sa leva ua desno ili obrnulo, zav1si od pravca najjaceg vetra. Preklopi
uvek moraju biti posLavljeni tako da vetar nc podiie table, vee da
najjaci vctar kliz! po tablarna i preklopilna. 51. 184. Kod dvovodnih
krovova slerne se lIlora z<1tvo1'iti specijalno izractenim_ delom koji je
zavrsen tako da njegovi zaobljeni zupci upadaju u uvale talasa.
162
Kod zabatnog zida salonit table se prepustaju za 5 sm izvan rav-
ni zida, a spoj izmedu tabli i zida se zatvori malterom. 81. 185. Na
strehi se takode table mogu prepustiti za 7 - 25 sm i u ravni zida
malterom popuniti prostor izmeau talasa da voda naneta vetrom ne bi
odlazila pod pokrivac.
"
!; PRETCLOP Uf"RA\JP--!-.J +-. 14_6 ____,L
,L- Wk STR.21-\'c,J I =, I
I -1 ' -1'------/17 ---.---t-

DETL:::,..L""Jl \0Kt:.!C.LOr:)h 'P.l:>...KA..U:==-
LlV06 s-n;zt::o:.-W,0h
_"'" /11
\
17 I
......... " ..... L
- v __ '20--
-----
-
<CC

11*
163
POKRIVANJE TERISANOM HARTlJOM. Ova vrsta krovnog po-
kTivaca se danas upotrcbljava samo za sporedne objektc priVfe1Uenog
karaktera.Proizvodi se od sirove hartije natopljcne terOHl. Sa obe
11e povrsine hartije su posute sitnilll peskom da se ne bi povrsine
meau sebc zalepilc. Proizvode se u rolnama 'duZine 10 m., a sirine 1,25
m. Ovaj pokrivac se prikucava na dascanu podlogu debljine 24 mm.
Daske se najcesce postavljaju paraIeino sa strchom. Terpapir se za pod-
Jogu prikucava specijalnim ekserin1a sa sirokorH glavOlll. Roine se mo-
gu razvijati na podlogu upravno na strehu (ako su nagibi strmiji) iIi
paraIcIno sa strehOD"1 (ako 51..1 nagibi bIaii). Oba nacina mogu biti
dena kao jednostruko i dvostruko pokrivanje, sto zavisi od vafnosti i
trajnosti objekta.
N'a sl 186 prikazano je. jcdnostruko pokrivanje paraicIno sa stre-
hom. Pokrivanje se poCinje od strehe ka slemenu i to se streha najpre
PRosrO
SL. 1136
obezbedi sa jednom trakom terp..lpira sirine 25 sm, Ciji se jedan kraj
savije na strehu i prikucava gusto ckscrima na razmaku od 4 sn:- Ovaj
savijeni deo obrazuje okapnicu. Prcko ove prve trake se postavlJa cela
ro]na, postc-pcno razvija pocev?:;i od same iVlce strebe. SledeCi sloj se
postavlja sa- prekloporD od 8 - 10 sm i slojevi fiksiranu ekserima sa
164
sirokom glavom. Ako je krov dvovodni, preko slemena se moze posta-
viti na abe ravni po 15 sm sil-ine paree tcrpapira koje ce zatvarati spoj
dva poslednja sloja. SI. 186. Ako se neki sloj Illora nastaviti, preklop
koji stoji upravno na strehu se radi 10 - 12 sm i prikiva ekscrima,
i5to kao u preklopima paralelni sa strehoD1. Svi preklopi se pre pri-
kucavanja gornjeg sloja ckserima 1epe katrnnisanim Iakom.
POKRIVANJE LIMOM. Ovaj krovni pokrivac je Iak i siguran od
pozara. Moze sc upa1rebiti za vrlo bJage nagibe. Trajnost cc zavisiti od
kvaliteta i vrste lima upotrebljenog za pokrivanje. Najcesce se upotreb-
ljava gvozdeni pocinkovani Jim, zat1n1 u novije vreme aIumh1ijlullski,
rede bakarni, sarno za objekte gde bi njihova arhitektura bila dopn-
ujcna zelenopatiniranin1 pokrivacem od bakarnog lima, jer bakar na
vazduhu oksidise, prevlaCi se patinom koja ga sLit od atn10sferHija i
bni ga dugotrajnim. Pokri\'8njc Hmom se vrsi preko dascane podloge
24 IDID, 11a koju se predhodno nakucava slo] ter-hartije na Cijoj povr-
sini 'nema pcska ni kamena, da bi se podloga sto bolje izravnala. Ovim
slojem ter-papira podloga se zasticuje od vIage koja se stvara sa donje
strane lin"1a. Limene table se proizvode 100/200 sm. j postavljaju se
duzom stranom upravno 11a strch-u. A'ko se prvi red poCinje celom tab-
lorn, sIedcCi red se IJoCinje polovinom table. Redovl se smicu za po-
lovinu table da bi se oJaksalo spajanje. Spajanje tabti se vrsi vertikal-
nim, savovima koji ostajl1 stojed., upra'\rno na strehu, pa se na strehi
obaraju da hi se voda s1"o pre razlivala U oluke. 81. 187. Savovi para-
"Z.A, 'l0A.F
i PRIL\R.:E

,
,
: ,
I. r"
/ / ./' i /-/v //
/ / /
S""'l:O'":la'.1
165
lelni sa strehom su oboreni - leieCi, jer se voda prcko njih preIiva i
odlazi 1.1 oluke. Limcne table se pricvrscuju za podlogu podvezama koje
se postavljaju na svaldh 35 SID., prikucavaju za podlogu jednim krajem,
a drugim se umecu na spoju dye table. SavijajuCi savove i vertikalne
i horizontalne, podveza se istovremeno savija i na taj na6in cvrsto
drii tablu za podlogu. Na ovaj nacin je postignuto da su table pri
cvrscene za podlogu bcz busenja tabU nekim pomocnim sredstvima. Na
strehi se podveze postavljaju na isti nacin, ukoliko pokrivae nije vczan
sa olucnim limom.
L i ill a r ski r ado v ina k r 0 v u:
OLueI I ODVODNE CEVL Atnlosfcrska voda koja se sa nagnuLih
krovnih ravni regulisanim padOITl sliva na strehu, no. ivici strehe je pri-
hvate oIuci, a preko njih odvodnim olllcnim cevinla odvodi van zgrade.
Oluci i olucnc cevi se racle od gvozdenog pocinkovanog lima. aluei po-
lukruznog ili kvadratog oblika, a oluene eevi kruz.nog Hi kvadratnog
oblika.
OIue! su za krov vczani pOIIwell gvozdenih kuka koji se postav-
Ijaju na 80 SIrL 51. 188. Kuke su nakuc8.ne na rog sa bocne stranc ili
ako se streha opsiva limonl, kuka se postavlja odozgo preko dascane
POOOVc J'('
.t:.
/
'<>L . .-188
166
podloge. Da bi se voda 1z oluka sprovela do oluene cevi, koje se po-
stavljaju na razmaku od 15 -- 30 ID. Oluci se moraju postavljati u
padu. Pad za oluke se uzima od 30/0 - 8
1l
io, a izvodi se na taj na6n
sto se kuka dr-zac prikucava na razliCitim visinama bocne strane roga
ili 5e spusta llizc i aka 5C ucvrscuje preko dasaka. Kuke ddaci
su dimenzije 4 - 5/25 mm - 6/30 ITIlTI i na njima je pricvrscena
podveza od linla 1/25 nlm koja se savija zajedno sa savom oluka i na
taj naCin oluk ucvrscuje i obezbeduje od pomeranja. Oluk se pravi iz
clanaka, duzine 1,00 mm sa preklopom ad 3 sm koji su na spoju zale-
tovan1. Krojcnje, s3.vijanjc i spajanje oluka se vrsi u limarskoj
nid. Na gradiliste sc donosi oluk spreman za montazu u duzini od 4
clanka. Takav se postavIja na vee fiksiranc ddace i spojevi zaletuju na
lieu mesta. Pri savijanju i montazi oluka, njegova strana do zgradc mo-
ra biti visa za 1 sm da bi sc u slucaju naglog nagomilavanja vode, prc-
livanje v1's110 od zgradc, a ne lea zgradi. Dimcnzije oluka se odrcauju
prema potrebnoj povrsinl prcscka. Za 1 m
2
krovne 1'8vni sa koje se voda
sliva u dotiCni oluk uzima sc 1 preseka oluka.
o d v 0 d 11 e c c vi sluzc cia nagomi.lanu vodu iz oluka prime 1.
odvedu van zgradc, bilo slobodnim paclanjem vode kroz najnizu tacku
pri zemlji (u manjim gradavima), biJa povezlvanjem sa kanalizacijom
(u veCim gradovima). Povrsina preseka odvodnih ccvi se uzi,rna 3/4 po-
vdine prescka oIuka. Ako je zgrada sa izbaccnom nadstrcsnicom, oluk
i oIuena cev sc moraju spojiti zakoscnim dc10m oclvodne cevi. Ugao
zakosenog dela jc minim.aIni 45(1. S1. 189. Odvodnc cevi se odmicu od
zgrac1e za 2 sn1 i pridriava,iu driaCima od pljosnog celika dimenzijc
3/25 mm. Ovi drzaCi su is tog oblika kao i oIuene cevi. Napravljeni su
1Z dva dela koji sc mugu rastavlti, a P01110CU zavrtnja sc spajaju i OD-
razuju zatvoreni krug cIa bi sc u njega uvukla gotova odvodna cev koja
se kao i oluk sastoji 1Z clanaka i 11a gradiliste donosi i sarno montira.
Ovaj drlac je flU Jcc1noj strani spojcn sa jednim gvozclcnim siljkom
duzine 12 - 20 SID ko]i se udaCi u spojnicu, zaccmenUra i cvrsto fik-
sira obrue, a preko njega i ulucnu cey, .51. 189. Savovi na olucnoj cevi
se mogu raditi na dva nacina prema datoj skici i okrecu se uvek su-
protno od zida.
OPSIVANJE UVALE, STREHE. ZIDA I DIMNJAKA. Ova mesta na
krovu se smatraju kao opasna mesta na krovll, gde bi voda vr10 lako
prodda, pa se lTIOraju briZljivo opsiti limom. Za opsivanje je sigurnijc
upotrebiti cinkani lim.
167
OLtii:>JE CtV\
n:I
L
I./m. i

, !
: I I

. SL
o psi van j e u val c. Kod slotenih krovova, uvala koju ciDe
dye krovne ravni koje zaklapaju ugao ved cd 180
0
111.ora se obezbediti
oel prodiranja atrnosferskih padavina u tavanski prostor. erepovi koji
se postavljaju kao poslcdnji red u abe ravni krova razmicu se mini-
111alno 30 sm, a preklapaju limenu traku za 12 sm. 51. 190. Limena
traka se postavlja po dascanaj podlozi i pricvrscuje za podlogu pod-
vezama na svakih 35 sm, kao kod pokrivanja limom. Razvijena sirina
limene trake je 60 sm.
]68
c,L '190
o psi van j eve n c a. Gornje povrsine -ve-nca iIi zidova se op'
sivaju lim om na \'iSe naClna. Ako je zid ad betona, pIjosna gvozaa za
kojt treba da se zakaci sav limenih traka, llJogu se ubetonirati jednim
l<;:rajem u zid ili se sarno prillkorn betoninmja ugraauju paknice na
razmaku od 50 _ 80 SID, a za njih pricvyscuje pljosno gvozae. Lin1ena
traka kojom se opsiva streha zavrne se savoll1 oko drugog slobodnog
kraja ovog pljosnog gvozaa i na taj naCin pricvrsti uz podlogu. I pljos-
no gvozde i lim se ispustaju za 2 - 3 sm od vertikalne ravni zida i
talco stvaraju okapnicu. 51. 191. Da bi povrsina na kojoj sc postavlja
lim b:ila sto ravnija, izmedu betona i li.lna se postavlja sloj terisane
hartije .
169
o psi v a 11 j e z a bat a. Kod jednovodnih i dvovodnih krovova
opasno mesto za laka prodiranja vode u tavanski prostor je spaj izmeau
pokrivaca i zabata. Na zabatni zid se postavlja pljosno gvozae, kao i
kod venca koje ce priddati jednu stranu limene trake. Limena traka se
obradi u vidu kalkana koji stoji u padu, prema padu krovnih ravni.
Drugi kraj limene trake sc pricvrscuje podvezama za podlogu na svakih
50-80 sm. Uspravni say kanala ide do gornje povrsine pokrivaca i 5VO-
jOlTl visinOlll obrazuje kanal kojim voda lako otice sa krova. S1. 191.
o psi van j e c1 i ill n j aka. Kad climnjak izbije iz povrsine kiov-
ne ravni, krovni pokrlvac se oko dimnj<:lka postavlja propisna odmak-
nut za 5-7 sm od njegovih zidnih povrsina. Na 5VC cetiri ravni zida
dimnjaka uvisini ad 20-30 sm, postavlja se limena traka koja se na
drugom siobodnom kraju obraduje na razlicite naCine, zavisno koje
mesto zLluzima na diIImjaku. Za dvc bocne stranc se zavlaCi pod pokri-
vac SIn j pucivczarna pricvrscuje Z,l podlogu. Ovaj dec lima je u
padu, jednak je padu krova i na 5-7 sm. od ravni zida climnjaka ob-
razuje Se vcrtikalni say koji cc spreCid podlivanje nagmnilanc vode
pod pokrivac. Sa prednjc stranc limcna iraka sc prcbacujc preko krov- ,
nog pokrivaca za lS-30 SIn, a na suprotnoj strani se podvlaCl, takoae,
pod pokrivac ubrazujuCi na sreclini dimnjaka grbinu, da hi voda otekla
na krajevil1w lil1lcnc lrake i pre'ko njc na krovni pokrivac. De!=> koj1 se
uspravlja uz dinl.njak, svojirn, slobodni111 krajem se uvlaCi u spojnicu
dirrll1jaka i pricvrscujc kukama. SI. 192.
r
-r
"
.M
++
170
MASIVNI RAVNI KROVOVI
Ovi krovovi se izvode iznad masivnih armiranobetonskih konstruk-
cIJa. Za nase klimatske uslove (velikc temperaturne promene, i velike
naslage snega u daniITw) su nepogodni. Zbog svoje rayne po-
vrsine, koja se maze koristiti u razliCite svrhe, zbog mogucnosti nazi-
divanja zgracie, zbog otpornasti na po:l.are '1 uticaja vetra, ipak se cesto
primenjuje.
Kad masivnih krovova nemarna korisnog tavanskog prostora, a 4
clementa krova: tavanica, izolacioni vazclusni prostor, podloga pokri-
vaca i pokrivac sjedinjuju se u jedan-jedini konstruktivni elemenat koji
pokriva zgradu i koji treba cia ispunjava sve osobine dobrog krova i
krovnog poktivaca.
Posto su izlozcni vclikirn temperaturnirn promcnalua potrebna je
vcli1ca obazrivost prllkom izvoaenja ovih krovova kao i kontrola upo-
trebljenog materijala.
Sa ravnog krovl.l voda sc OdVOlli ravninl.a tcrase. koji su u nagibu
2-51J/
o
(ugao 1,5-30). Voda sc najpre skuplja sa ravni u uvale, a zatim
uvalama U odvodne cevi ako je ograda puna. Ako je ograda gvozdena,
voda sc 1110ZC nagnutiln ravnima odvoditi dlrektno u oluke i oluene cevi,
kao kod klasiCnih krovova. U aba naCina, prilikom postavljanja odvod-
nih cevi voditi racuna da ne dade do zagusivanja. Odvodne cevi kod
sIucaja sa punom ogradOlTI, rnogu se postavljati tako sto se odvodenjem
maze vrsiti kroz zgraclu iIi kroz ogradu.
Iznad armiranobetonskc konstrukcije postavlja se sloj za pad koji
regulise ot.icanje vode sa krova. On cc nositi sIoj za termoizolaciju koja
Inoze biti izvedena ad raznih materijala (tarolit ploce, heraklit, pluta,
suplje opckc u pesku itd.). Ova] sloj terrnoizolacijc treba da odgovara
zidu od 38 S111_ koji je oxnalterisan sa abe Ovaj sloj se mora po-
ravnati slojem cementne :La izravnjanje, da bi se dobila pot-
puno ravna podloga za postavljanje hidroizolacionog 510ja. Hidroizola-
ciani sIoj je glavni krovni pokrivac koji se sastoji iz 2-3 sloja asfaltne
hartije sa bitumenskinl prenl<J.zima. Preko ovog sloja zavisno ad konacne
abrade terase, maze sc pastaviti pescani nasip u koji se utiskuju
ske ploce Giji se spojevi zalivaju asfaltom. 81. 193.
171
172
Aka je terasa neprohodna i odozgo se zavrsava gIavnim krovnim
pokrivacem (hidroizolacionirn slojem), onda je pokrivac direknto 1Z-
lozen zagrevanju i hladenju, pa se cesto stiti odozgo slojem krupnijeg
peska (krupnoea zrna veea od 5 rmn) cija je debljina 5-8 sm.
Kod balkonskih terasa hidroizolacija se postavlja preko izravna-
vajueeg sloja cementnog maltera. Hidroizolacija se sastoji ad jediog
sloja asfaltne hartije sa dva vruea bHumenska premaza i na taj naein
se stiti armiranobetonska p]oea balkona od prodiranja vode. Preko hid-
roizolacionog sIoja moze se izvesti pod balkona na vrlo razlicite naeine.
Limena traka koja se postavlja na krajevima balkanske place obrazuje
okapnicu koja odbacuje vodu od eeone ravni balkonske place. 51. 194.
IZOLACIJA ZIDOVA OD VLAGE OD01:DO
Ako se zgrada mora postaviti na zcrn]jiste 1.1 koje izbi.1a podzemna
voda, zgrada se mora obezbediti od njer\Og prodiranja, Ako je nivo pod-
zen111e vade ispod nivoa tcrnclja, mora se postaviti horizontalna zastita
zidova j evcntualno podova, od zemljine vlage. lzvodenje (lVe zastite
moze biti vrlo razlicito, sto z8visi od stepena v]aznosti zel11jc kao i od
konstruktivnog 5k10pa zgradc. Ako se predvida zastita poda, onda se ho-
rizontalna izolacija postavlja ispod pada i u istoj ravni preko svih zi-
dova, pa je na spoljnoj povrsini zidova povezana vertikalnom izolacijom.
Na tRj nadu je cela zgrada jzolovana od prodiranja vlage.
Ako se pod ne zastieuje ad vIage] tada se harizontalna izoIacija
vrSi preko svih zidova zgrade u ravni iznad poda, tako da vIaga koja
eventualno prodre kro7. pod bude zaustavljena izoladonjrn slojem koji
173
stoji preko zidova. Deo zgrade ukopan u sa spoljne strane se ob-
laze bitull1Cnskin1 prernazima preko vee postavljene podloge ad cemen-
nag maltera, tako da je prodiranjc vlage u zidove zgrade onemoguceno.
51. 195.
174
Ova vertikalna izolacija zidova se cesto izvodi vaZdusnim slojem
koji je kanalima vezan sa spoljnim vazd",:?om. F.odrumski zid se odvaja
ad zcmlje zidoll1 ad 12, sm, a izmeuu nJlh ostaJc sloj 65-10
sm. Da ne bi zbog potiska zemlje JCl OVoga zida, on se
povezuje sa podrumskim zidom, veza.clma kOji su zamoceni
u vruc bitumen. Vazduh oko zgrade Je na ad 1,5-2 m vezan
kanalinla sa spoljnim vazduhoID, a ti otVOrl su spolJa zasticeni od pro-
diranja vade i aubreta. .
Na SI. 196 prikazan je oSl1ovni tesarskl alat.
Na SI. 197 prikazan je ar,miracki alat sa masinama za secenje i sa-
vijanje betonskog gvozda.
SL.
175
176
SADRZAJ
UVOD - - - - - - - - -
KONSTRUKTlVNI SKLOP GRADEVINE -
SISTEMI GRADNJE ~ - - -
DELOVI ZGR,\DE - - -- --
KONSTRUKTIVNI ELEMENT! ZGRADE -
ZEMUANI EADOV!
Iskop i otkOlJ -- - -
Podupirunjc i razuplran jc iskopa
Nasipanje i planirzmje
ZlDOVI
Zidovi ael opeke
Nazivi opeka i spojnica 11 zidu
PraviJa za sbg3nje opcka
Slog duznjak;:l, p!-ev('.z 1/2 opcke
Slog vczacki prevez 1/4 opcke -
Blok veza iJi abiear slog
Suceljavanje zidova pod pravirn ugIom
Suticanje zidova pod pravim uglom
Ukr.stanje zidova pod pnwim uglom
Zavrsavanje zidov<.\ kod prozorskih otvora i otvora za vrata
Ispadi i nisc
Stuhovi
Prcgradni zidovl
Izolacioni zielovi
MALTER! - - -
Krecni malter -
Cementni lualter
Produzni lualter
ZIDARSKI ALAT -
ZIDOVI I STUBOVI OD KAMENA
Vadenje karnena
Obrada kamena
Zidanje kamenom
Zidovi od tesanika -
Zidovi od ll1esovitog materijala
Zidovi od tesanika i opeke
Zidovi od kamena i betona
Str.
3
5
7
7
8
9
11
P,
13
14
17
17
18
18
19
21
21
23
24
25
26
28
29
30
31
32
32
34
35
35
35
39
42
43
44
177
ZIDOVI 00 PREFABRIKOVANIH SUPLHH ELEMENATA
NoseCi zidovi od prefnbrikovanih elcrncnata _
Zidovi od sljako-bctonskih blokova
Zidovi od durisol
a
_ _ _ __
Pregradni zidovi od prcfabrikovanih elemenata
od ,gipsni? ploca
Zlclo\Tl od irsG:\Dlh ploca _
Zidovi od Iakih betol1skih plo(a
Rabie zidovi --
Rabie plafoni
PROZORSKI OTVORI
OTVORl ZA VRATA _._
LUCr
Konstrukci ja J11ka
Ravni Iud :.... ,.
Segmentni Iud
Polukru;j;ni lud -"'-
DIMNJACI _._ _ _
Nazi'll dimnjackih ddova
PrHdjucak
Dimnjacka vratanca
Dimnjacka glava
Vodenje dimnjaka
Izvoclenje dirnniaka
"Sunt" dimlljaci
MALTERTSANJE
Dersovanje
Fugovanje
Ukrasno malterisanje
i.\1alkrisanje plafona
Spoljno IIlUILCrisGlnjc zidova
Plemenitim malterom
Obrada fasade ve.stacldm ka11lenom
OBLAGANJE ZIDOVA KAMENOM
TEMEUI
Trakasti temelji
Temelji u vidu ploca
'i'emdj i sarnd .
Zavisnost temc!ja (ld suscdnc zgrade _
KasIcadc kod temelja __
Duboko fundiranje _ _ _
BETON KAO GRADEVINSKI MATERlJAL
Opsti pojuJOvi 0 betonu _ _ _
Konstrukcije od betona i anniraaog tJdona
Stubovi _ _
PODOVI
Grede
!vl
ea
l1spratna konstrukcija
SerkJazi
Topti podovi
178
Str.
45
45
45
47
50
50
50
50
S1
51
53
59
63
63
64
64
65
66
67
68
68
71
73
74
74
77
78
78
78
79
79
79
80
80
81
83
87
87
87
89
89
90
90
92
92
95
95
104
104
105
Brodski pod -- -
Podovi od parketa
Ksilolit
Linoleurn -
Pod od gume - - - -
Podovi od plasticnih masa -
\ lladni podovi - - - -
Pod od kamenih ploca -
Pod od be10nske ploce -
Pod od teraca - - -
Pod od keramickih yl?clca
Pod od CClTlcntne kosulJlce -
STEPENICE
h"n:-ivi stcpcni;:'nih delova
:;t;.:pcnica po obliku --
l'odda stcpenica po konstrukcij.i-
Armiranohctol1skc stepemce
Stcpt..:nicc od opeke -
Stcpcnice od kamcna
Stepenice od drveta
Slepenice ou me-tala
rOMOCNA VEZNA SREDSTVA
Drvena vezna srcdstva --
Celicna Vezna sredstva
LCDkovi
TESARi;KE VEZE
1 1 1 llJ"e areda -
I"iorizonta. no "rtas av .1<1 v - b .d
Veze vertikalnog produzavanJ<l gre a--
Veze greda pod uglmn -
DRVENE TAVANICE
ORVENE ZGRADE
KROVOVI -- -
Prosti krovovi -
Krovovi sa stolicama
Krovovi na vesaljke
Resetkasti krovovi -
KROVNl POKRIVACI ..
Pokrivanjc peccl1im --.
Pokrivanje azbcst cementnnn prOlzvochma
Pokrivanje terlsanorn harti,iorn
Pokrivanjc limon1 -
LIMARSKI RAOOVI - -- -.-
Oluci i odvodne olucne ceVl . " .
V" valc strehe zabata 1. dlmnJaka
0pslvanJe u, !
MASIVNI RA VNI KROVOVI -- _.- - - -
IZOLACIJA ZlDOVA 00 VLAGE ODOZDO
Sir.
105
105
109
109
109
109
1)0
UO
110
111
111
112
113
113
114
115
117
127.
123
124
125
126
126
127
130
130
136
14()
]45
146
148
148
151
156
158
158
161
164
165
166
166
167
171
173
179