P. 1
kopiranje sposobnosti

kopiranje sposobnosti

|Views: 249|Likes:
Published by Tatjana Vukovic

More info:

Published by: Tatjana Vukovic on Jun 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/13/2013

pdf

text

original

INTELIGENCIJA

1. Inteligencija – pojam, definicije i pristupi.
Gledajući sa jedne strane, svi znaju šta znači inteligencija, svako ima određenu implicitnu teoriju o tome šta
ona predstavlja. Gledajući sa druge strane, iako je prošlo dosta godina od kako se u nauku uveo pojam
inteligencije, niko još ne može da odredi njenu tačnu definiciju.
+ Boring (1923) – "ono što testovi inteligencije mere"
+ Moždai najpoznatijadefinicijaintel. Ovudefinicijunetrebashvatitikaokrajrazumevanjakonceptaiq,
većkaopočetakzaraspravu o tome štasveonamože da predstavlja, s obziromnaraznovrsnostsamihtestovaiq. A
poštonidandanas ne znamoštatestovizapravo mere, ne možemoznatiništa je tačnoiq. Drugi problem koji se
javljapridefinisanjukonceptaiq, jesteštotestovimeđusobno ne koreliraju u potpunosti
+ Journal of Educational Psychology "Intelligence and its measurement“, 1921. Pokušano je da se
definiše šta je to iq na osnovu tadašnjih istraživanja. Inteligencija je opisana kao složen koncept i to
pomoćupobrajanja aspekata kognicije, sposobnosti apstraktnog mišljenja, preko kapaciteta učenja, do
sposobnosti adaptacije.
+ Sternberg &Detterman (1986) 65 godina kasnije pokušali su da utvrde kako se sada definiše iq
+ preklapanje r=.50 prošlih i novih koncepata inteligencije: adaptacija na sredinu, rešavanje problema,
donošenje odluka, rezonovanje.
+ Ostala su slična nerešena pitanja: jedna ili više iq? koliko široko treba shvatiti iq- da li pored kognicija
treba uključiti i motivaciju i ličnost kao nekognitivne aspekte ponašanja?
+ Ipak utvrđene su i razlike:
+ Uvodi se pojam Metakognicija-znanje o kognicijama i njihova kontrola. Ispust ovog pojma i
egzekutivnih funkcija 1921. Moguće d je nastao usled računskog pristupa iq i koeficijenta iq.
+ Pridaje se veća uloga znanju i interakciji između znanja i mentalnih procesa
+ Naglašava se kontekst i kultura u novijim def.
Od početka pokušaja def iq, traga se za opisima inteligentnog ponašanja, dakle šta osoba treba da poseduje da
bi se msatrala inteligentnom, međutim ne mogu se nači tačna ponašanja koja će isključivo značiti da je osoba
inteligentna. Drugi način definisanja jeste preko prototipa inteligentne osobe, ali pošto se intel ponašanje može
manifestovati na različite načine-njega je gotovo nemoguće utvrditi.
º metafore ekspertskih koncepcija:
+Sternberg (2000)
Metafora Predstavnik Bazična jedinica (koncept) Problem (komparativna prednost)
1.geografska Spearma
n
faktor specifikacija strukture
Faktor kao jedinica povezan je sa individualnim razlikama, kreira se mapa uma, operacionalizacija kroz
mentalne testove
2.računarska Hunt informaciono
procesiranje
specifikacija procesa i strategija
Uključivanje kognitivnih procesa, meri se RT, prednost uvođenje preciznog merenja aparatima, mana
nedovoljno uključivanje strukture kao osnove indiv razlika
3.biološka Luria neuralno procesiranje povezivanje (mentalnog) sa
1
neuralnim osnovama
Ovo predstavlja potencijalan način merenja intel slobodnog od kulture
4.epistemološk
a
Piaget shema intelektualni razvoj
Problem je što su istraživanja mahom na deci do 12. God, što je mnogo pre nego što se doseže intelektualna
zrelost
5.sociološka Vygotsky internalizacija razlikovanje kapaciteta i aktualne
sposobnosti
Daje se značaj internalizaciji (posmatranje ponašanja i zatim usvajanje relevantnih aspekata situacije), ističe
značaj medijatora-roditelja za razvoj, zonu narednog razvoja-iq promenljiv pod uticajem učenja i kulture
6.antropološk
a
Berry interakcija individue i
kulture
detekcija uloge kulture u
inteligentnom ponašanju
Kulturna relativizacija-u kojoj meri pojam inteligentno ponašanje varira u zavisnosti od kulture
7.sistemska Sternberg interakcija elemenata
sistema
integracija različitih nivoa analize
Inteligencija je kompleksan sistem koji se sastoji od mnogo nivoa (geografski, računarski...) što komplikuje
istraživanje. Prednost sistemskog pristupa jeste širina sposobnosti koje mogu biti uključene u definisanje kroz
različite teorije. Nedostatak je što naučnici više teže da idu u širinu nego u dubinu problema
Pauel-pokušaj da se u koncept uključi i interakcija kognicija i ličnosti
Prva 3 čine hardver koncepta.
2. Istorijat merenja sposobnosti.
º Galton prvi pokušao da meri IQ-antropološka merenja
– merenje individualnih razlika u obimu glave, osoba pametnija ako su joj pragovi čula niži jer raspolaže
većim brojem informacija
+ merenje jednostavnih (psihičkih?) procesa- Rt i zadaci perceptivne diskriminacije o sposobnost oseta
+ Doprinos jer je primenio statistiku u istraživanju untel, formulisao nativističko shvatanje-visoke
sposobnosti su determinisane isključivo nasleđem (Nasledni genij), otkrio pojavu regresija prema proseku-
ekstremna vrednost u jednoj generaciji pomera se prema proseku u drugoj
º Cattell, J.M. – pokret mentalnog testiranja (testovi iz Vuntove laboratorije)
+ neki testovi: DP bola, taktilna diskriminacija, RT na auditivne stimuluse, pritisak dinamometra...
+ Prvi uveo pojam mentalni test, pokušaj integracije psihometrije i kognitivnih procesa
+ Istraživanja pokazala da nema korelacije između uspeha na testovima i akademskog postignuća, kao i
da nema značajnih interkorelacija među testovima
º Binet, A. – prvi pravi test inteligencije za potrebe selekcije dece pri polasku u školu-postignuće
izražava preko mnetalnog uzrasta
Zaključio je da se mentalne funkcije ne mog precizno meriti ali a se ljudi u pogledu njih neuporedivo više
razlikuju pa bi i grublja merenja bila od veće praktične vrednosti
+ neki zadaci: definisanje pojmova, ponavljanje rečenice, vizuelna diskriminacija, precrtavanje...
2
+ Bine-Simonova skala-zasnovana j na zadacima praktičnog i svakodnevnog znanja
+ Zadaci su razvrstani po uzrastima na osnovu iskustvenih podataka o tome koje vrste problemskih
situacija prosečno dete određenog uzrasta može da reši
+ Ipak u Bineovim radovima se malo govori o razvoju inteligencije, on upoređuje intel dece i odrslih
preko odlika intel: svojstveno za dečije mišljenje: nepostojana direkcija, neuočavanje razlika između bitnog i
nebitnog, površna i ograničena inventivnost..
º Terman učinio prvu reviziju skale-omogućio 1. Normiranje testova za američku decu
º Stanford-Bine
Uveo je IQ: mentalni u. /kalendarski u X 100
Industrija testova se tako seli u SAD
º I svetski rat (timski rad regrutovanih psihologa)-alfa i beta t za potrebe vojske
+ grupni testovi, neverbalni testovi
º Weksler prvi kritikovao-IQ je smao psihometrisjki skor, a ne pokazatelj nepromenljive intel
Devijacioni umni količnik- relativni položaj pojedinca u odnosu na prosečno postignuće njegove uzrasne grupe
º WB, WAIS, WISC...
+ kompilacija armijskih testova, praktične prednosti (kratko traje, više subtestova, verbalni i praktični
deo)
º U to vreme nastali sutestovi za procenu g-faktora (Progresivne Matrice, domino testovi, PMB, D48)
+ uticaj spirmanovog modela inteligencije
º Nastaju i testovi (i baterije) za procenu različitih sposobnosti
+ uticaj terstonovog modela inteligencije
º Cattellovi testovi –od neverbalnih testova se dolazi do testova slobodnih od kulture
º savremeni testovi i baterije:
+ testovi sa istorijskom empirijskom tradicijom-Weksler
+ modifikacija baterija u skladu sa C-H-C modelom (Catell-Horn-Cerol)
+ testovi iz drugih teorijskih perspektiva (Garner- status testova nije naročit, ali su korisni za
istraživanja, Cognitive assesment vezan za PAS-Lurijin model
3 . Pristupi interpretaciji testovnih rezultata.
KVANTIFIKACIJA OPŠTEG NIVOA: PRVI TALAS
+ IQ mera i pripadajuće klasifikacije
Pre početka 20. veka na identifikaciju mentalnih sposobnosti se gledalo kao na čisto
medicinski problem, rečnik je uključivao medicinsko-pravne izraze: idiot, imbecil, moron.. Međutim,
početkom 20. veka praktičari u oblasti psihologije i obrazovanja osećaju uticaj Alfreda Binea.
Bineove studije mentalnih osobina dece za polazak u školu doveli su do prvog, i zaista uspešnog
metoda za klasifikaciju osoba na osnovu kognitivnih sposobnosti. Uporedo sa ovim studijama Katel
razvija 50 mentalnih testova za klasifikaciju studenata. Sve ove studije imale su za cilj da identifikuju
opšti nivo inteligencije.
3
Procedure za standardizaciju uvedene su sa idejom da bi mere vezane za individuu bile
informativnije kada bi se upoređivale sa merama druge osobe, iste uzrasne grupe na istom testu, pod
istim uslovima. Bine-mentalni uzrast, Terman-količnik inteligencije.
Veksler je uveo devijacioni umni količnik i podelu u kojoj je svaki klasifikacioni nivo
zasnovan na opsegu skorova koji su na određenoj distanci od aritmetičke sredine. Računanje skorova
na testu inteligencije je bio uobičajen način opisivanja kognitivnih sposobnosti osobe i to je jedan od
prvih koraka u procesu interpretacije. Koriste se klasifikacione šeme testova i interpretira se opšti
skor koji predstavlja najrobustniju meru sposobnosti.
KLINIČKA ANALIZA PROFILA:DRUGI TALAS
+ dominantno u kontekstu Wechslerovih skala; interakcija inteligencija – ličnost
Rapaport i njegovi saradnici zalagali su se za interpretaciju subtestnih skorova koji su bili
inovacija u Wechsler-Bellevue skali da bi postigli bolje razumevanje kognitivnih veština osobe. Oni
su takođe proširili interpretaciju testova inteligencije na psihijatrijske dijagnoze. U njihovim
radovima pretpostavlja se da bi obrasci povišenja i sniženja subtestnih skorova mogli koristiti u
dijagnostičke i psihoterapijske svrhe.
Sistem Rapaporta i saradnika imao je pet velikih postavki. 1. interpretacija ajtemskih
odgovora. 2. poređenja subjektovog odgovora unutar subtestova. 3. unutarsbujektna poređenja
subtestnih skorova. 4. dobijanje dijagnostičke informacije iz poređenja verbalne i manipulativne
skale. 5. poređenja nalaza sa testa inteligencije sa drugim nalazima.
Veksler se takođe zalagao za metod interpretacije analize profila koji je favorizovao oblik u
odnosu na opšti nivo, a posebno je naglašavao subtestni profil i verbalno-manipulativnu razliku.
Ipak, postojali su metodološki problemi koje je pokušao da reši treći talas.
PSIHOMETRIJSKA ANALIZA PROFILA: TREĆI TALAS
+ od provere psihometrijskih svojstava instrumenta, preko provere i izgradnje teorija, do primene u
informativnijoj interpretaciji rezultata ispitanika
Dostupnost kompjutera i statističkih softverskih paketa omogućili su istraživačima 60ih i 70ih
veću mogućnost procene valjanosti različitih interpretativnih metoda i psihometrijskih osobina
popularnih skala.
Koenova prvobitna istraživanja najviše su zamerila drugom talasu interpretacije testova
nedostatak empirijske osnove za kliničke metode analize profila. istakao da bi razmatranje
specifičnosti subtesta trebalo da prethodi interpretaciji skora. Ispitivanje metrijskih osobina subtesta,
po njegovom mišljenju, bilo je krucijalno, jer se doktrina svela na kliničku upotrbu Wechslerovih
skala. Implicitno u ovome leži pretpostavka da je znatan deo varijanse testa povezan sa specifičnim
funkcijama. Kliničarmožeizvestidijagnostičkiilidrugizaključak, zasnovannasubtestovimapouzdanosti
0.80, siguran u interpretaciju. Međutim, Koenupozorava da ovajkoeficijentmožebitiiluzoran,
zatoštokliničarevainterpretacijapretpostavlja da subtest merisposobnostkoja je
isključivomerenatimsubtestomizbaterije. Koen je naosnovuanaliza WISC-a zaključio da
zagovornicikliničkogobrazloženjanemogunaćipodršku u faktorsko-
analitičkimstudijamaWechslerovihskala.
Daljidokaziuticajapsihometrijenainterpretacijutestovainteligencije i
problemapovezanihsaanalizomprofilamogu se naći u uticajnojKofmanovojknjiziIntelligent Testing
with the WISC-R.Obezbedio je logičkidopadljivu i sistematičnumetoduzainterpretaciju WISC-Ra
Madasutakveinterpretativnemetodeostalekliničke, u smislu da interpretacijarezultataprocenedeteta i
daljezavisiodnjegovogjedinstvenogprofilarezultata, oslanjanjenapsihometriju u
procesuinterpretacijestvorilo je novestandardezapraksuprocene.
4
Primenatihmetodazahtevaznanjeosnovnihpsihometrijskihosobinainstrumenta, i
posledičnozahtevavećupsihometrijskustručnostodkliničara.
PRIMENA TEORIJE NA TESTOVE INTELIGENCIJE: ČETVRTI TALAS
+ usklađivanje teorije i merenja; dodatne informacije-integrativni pristup
Kofman je među prvima ubedljivo razmatrao činjenicu da testovima inteligencije nedostaje
teorijska jasnoća i visoka validnost. Predložio je reorganizaciju subtestova u klastere koji bi
odgovarali teorijama inteligencije, što bi omogućilo kliničaru da izvodi više smislenih zaključaka.
Četvrti talas je posmatrao validnost testova inteligencije kroz razvoj savremenih instrumenata
zasnovanih na teoriji, i kroz integraciju testnih rezultata sa višestrukim izvorima informacija –
validacija hipoteze kao i testiranje suprotne hipoteze.
Tokom druge polovine 20og veka, postavljeno je nekoliko teorija o strukturi inteligencije,
unapređujući preokret ka traženju teorijske podrške za sadržaj testova inteligencije. Među
najznačajnijim teorijama bile su
-Kerolova troslojna teorija kognitivnih sposobnosti
-Horn-Katelova fluidno-kristalizovana teorija,
-Luria-Das model procesiranja informacija,
-Gardnerova multipla inteligencija,
-Sternbergova triarhična teorija inteligencije
Efekti zasnivanja testova inteligencije na spajanju teorija i istraživanja su:1 umanjuje se
značaj obuke za konkretan test. Ako psiholozi znaju ove teorije, koje karakterišu mnoge sličnosti,
moći će sa sigurnošću da interpretiraju većinu modernih testova. 2. kako testovi inteligencije teže da
mere slične suštinske konstrukte, sve više podsećaju na serijsku proizvodnju. Odluka psihologa da
koristi određeni test može biti zasnovana ne na razlikama u valjanosti, već na razlikama u
preferenciji; izbor testa inteligencije neće uključivati probleme vremena za administraciju, dostupnost
softvera za skorovanje, cenu, i druga, na ugodnost orijentisana razmatranja.
Da bi se sprečili neuspesi da se integrišu informacije, Kamphaus savetuje korisnike testova
inteligencije da ustanove standard za integraciju rezultata testova inteligencije sa drugim nalazima.
(kliničkih nalaza, informacija o sredini, i drugih izvora kvantitativnih i kvalitativnih informacija).
Poznavanje teorije je bitno iznad i izvan nalaza istraživanja, budući da teorija dopušta
kliničaru da bolje odradi posao konceptualizacije rezultata osobe. Jasnija konceptualizacija detetovog
kognitivnog statusa, npr, dozvoljava kliničaru da bolje objasni detetove rezultate roditeljima,
nastavnicima, kolegama i drugim korisnicima nalaza testa. Roditelje često zanima etiologija
detetovog postignuća. Često pitaju „Da li sam ja kriv što joj nisam čitao? Ili „Da li je nasledio ovaj
problem? Moj otac je imao iste probleme u školi.“ Bez adekvatnog teorijskog znanja, kliničari će se
osetiti nespremni da odgovore na takva pitanja.
PETI TALAS? Ipak, i pored mnogobrojnih teorija, psihometrijske analize nisu dale dokaze o
sadržinskoj validnosti. Zbog toga, razvoj testova inteligencije i njihove interpretacije još uvek nije
okončan. Sada se nameće pitanje na koji način će se u narednom periodu uzorkovati ponašanje koje je
reprezentativno za konstrukt inteligencije.
4. Kognitivni i neurofiziološki korelati inteligencije.
Brojneskorašnjestudijepokazalesu da brzinasakojomljudiobavljjujednostavneperceptivne I
kognitivnezadatkejestepovezanasainteligencijommerenom u testovima.
Ljudisavećominteligencijomnatestupokazujubržeuviđanjeproblema, pretragu, I reagovanjena stimulus.
5
º inteligencija i kognicija:
+ istorijska shizma eksperimentalnog i korelacionog, procesa i struktura
U brojnim istraživanjima od ispitanika je traženo dadaju mišljenje o vizuelno sve kraće prikazivanim
stimulusima, što je uzeto kao mera brzine procesuranja određenih informacija. Pokazalo se da ova brzina
korelira sa verbalnom sposobnosti.
+ pokušaji integracije – Hunt, Sternberg, Carroll
+ od prostog RT, preko izbornog RT, vremena inspekcije (koja linija je duža-zadatak se čini lak što mu
daje prednost-povezan sa spacijalnom intel, ipak kad se da isto/različito slovo povezanost je sa verbalnom
sposobnosti, što znači da prilikom ovog zadatka ipak angažujemo kompleksni sistem informacijskog
procesiranja), do brzine pristupa memoriji
+ generalno: neočekivano niske korelacije između mera kogn procesiranja i podataka o kogn
sposobnostima, razlog: tehnička priroda: uglavnom se ispituju studenti što sužava intelektualni raspon uzorka,
neki zadaci su i previše jednostavni pa ne crpimo potrebne podatke iz njih.
+ Što je kognitivni zahtev složeniji veća je korelacija koja se dobija istraživanjem
+ alternativni pristupi: odozdo ili odozgo
º inteligencija i biologija:
+ traganje za neurofiziološkim osnovama, još od Spearmanove "mentalne energije“
+ pretpostavljeni korelati: brzina provodljivosti impulsa (ruka i šaka), arborizacija kortikalnih neurona,
cerebralni glukozni metabolizam (inteligentniji su oni koji ga manje troše dok rade), evocirani
potencijali-manje inteligentni već varijabilnost u aktivnosti mozga zbog grešaka u transmisiji informacija-
visoka korelacija s iq i vizuelnih i auditivnih stimulusa
Neki istraživači veruju da inteligencija pogotovo g direktno zavisi od neuralne efikasnosti mozga (Vernon,
Eysenk). Oni su kao dokaz uzeli korelaciju između skorova sa testa i brzine učinka. Ipak u toku radazadatka ne
utiče samo neuralno procesiranje na brzinu učinka. Tu su i: motivacija, kriterijum odgovora-tačnost ili brzina,
perceptivne strategije, pažnja i stepen u kom smo upoznati sa izlaganims timulusima. Postavlja se pitanje da li
visoka neuralna efikasnost ubrzava razvoj inteligencije ili inteligentniji ljudi jednostavno nalaze načine da brže
nađu rešenje u perceptivnim zadacima?
-problem je kako d aznamo da neuralna efikasnost jeste dobra mera inteligencije ako ni ne znamo šta je tačno
ona, takođe rezultati se ne ponavljaju uvek.
5.Sociokulturalni korelati inteligencije.
º inteligencija i školovanje:
+ školski uspeh
Testovi inteligencije su prvenstveno bili namenjeni da mere sposobnost dece da uspeju u školi-Bine. Zapravo,
oni dosta dobro predviđaju školski učinak-korelacija.50 sa ocenama. Iapk uspeh u školi zavisi od brojnih
drugih faktora, ne samo inteligencije.
Da li je uopšte bitno meriti školski uspeh-da li je on odraz inteligencije-da jer je uspeh u školi uspeh u realnom
životu za decu tog uzrasta
+ dužina školovanja;
Zbog čega neka deca ostaju u školi duže i idu na fakultet, a druga ne? 2 varijable koje se mogu meriti još u
osnovnoj školi koreliraju sa dužinom školovanja: skorovi na testu o socijalno okruženje-razred. Skorovi sa IQ
testa i broj godina školovanja koreliraju .55, dok druga varijabla ima znatno nižu korelaciju. Brojni su razlozi
zašto deca sa boljim rezultatima na iQ testu provode više godina školujući se: dobijaju bolje ocene, podsticani
su od strane učitelja i ssaradnika u nastavi, roditelja, često idu na dodatne nastave gde upoznaju vršnjake koji
su takođe podstičući za razvoj. U suštini sistem školovanja ih nagrađuje na način na koji deca sa malim IQ
6
skorom nisu nagrađena ni stimulisana. Ipak neka deca sa visokim IQ odustanu od škole, dakle i sama ličnost
utiče na dužinu školovanja kao i motivacija koju dete razvija. Ipak testovni skor je najbolji prediktor dužine
trajanja školovanja
-edukacioni status
inteligencija i profesija:
+ vrsta profesije (profesionalci, beli i plavi okovratnici)
-određena zanimanja biraju inteligentniji ljudi (prava, medicina, ekonomija). Mnogi prijemni ispiti sadrže i
neke od testova inteligencije. U svakom slučaju u SAD, da bi se studirali prestižni fakulteti potrebno je 16
godina školovanja-što samim tim znači da će u tome istrajati oni učenici koji su postigli iveće iq skorove.
+ performansa na poslu
korelacije se kreću od .30-.50, iq je dobar prediktor
º inteligencija i socijalni status:postoji povezanost ali još nije jasno zašto
+ visina prihoda
ovaj odnos je jako složen za ispitivanje, zato što je uključen veliki broj varijabli-SES roditelja. Ekonomsko
stanje odrđuje vrstu škole koju dete može da pohađa. Podjednako inteligentni ljudi razlikuju se u socijalnim
primanjiama, inteligencija je samo jedan od brojnih faktora koji utiču na prihode.
+ prestižni položaji (socijalna dominacija)
º inteligencija i socijalni ishodi:
+ negativni socijalni ishodi: delinkvencija, kriminal...
povezani sa nižom inteligencijom,ipak korelacije su male, do .20 povezanost je indirektna: deca koja su lošija
u školi, otuđuju se i počinju s delikventnim ponašanjima jer se u školi nisu osećali prijatno, za razliku od
inteligentnije decembar
-inteligentniji se ređe razvode
6. Inteligencija – hereditarni i enviromentalni faktori
º izvori individualnih razlika: nasleđe+sredina
+ studije:
+ porodične; blizanačke; usvojeničke
+ generalni nalazi:
+ značajna hereditarnost (.50), nizak ili nikakav efekat deljene sredine, šta je nedeljena sredina?
+ dodatne komplikacije i pitanja:
+ interakcija genotip-sredina; konstrukcija niše-interakcija genotip-sredina: dete stavljamo u adekvatnu
sredinu gde se dodatno razvija ako ima genetsku predispoziciju
+ efekti treninga i edukacijskih programa-kratkotrajni su, dugotrajni i jake efekte imaju na socijalno
depriviranoj deci
+ opšti enviromentalni faktori i Flinov efekat –zašto postajemo pametniji ako se geni ne menjaju
Istraživanja o doprinosu nasleđa i sredine
º Istraživanja u kojima se varijansa postignuća na testu deli na proporciju uticaja nasleđa, odn.
sredine na taj način što se jedan od faktora drži konstantnim, a drugi se varira
º Dve velike grupe istraživanja:
Istraživanja sa jednojajnim blizancima – velika genetska sličnost; varira se uticaj sredine
Istraživanja sa adoptiranom decom – sredinski faktor konstantan; varira se genetska osnova
Metodološki nedostaci studija sa identičnim blizancima i adptiranom decom
7
º I pored istog genetskog potencijala kod identičnih blizanaca ne postoji potpuna identičnost u
trenutku rođenja zbog kongenitalnih uticaja
º Odvojeno odgajanje ne daje realnu sliku o sredinskim uticajima, jer sredine nisu bile drastično
različite
º Početni uzorak adpotirane dece je bio selekcioniran po IQ-u
º Diferencijalno osipanje porodica usvojitelja tokom vremena
º Selektivni smeštaj dece u domove usvojitelja
º Nepouzdane mere inteligencije
º Nedostatak pouzdanih informacija o biološkim roditeljima
º Nemogućnost separacije uticaja nasleđa i sredine zbog kasne separacije od bioloških roditelja
ili kasnog usvajanja
º Nekontrolisanost starosti bioloških roditelja i usvojitelja
º Uticaj vežbe na rezultate zbog ponovljenih testiranja dece
Različita određenja sredine
º Sredinski uticaji su vrlo heterogen skup faktora
º Problemi:Kako se definiše sredina?Šta se sve od sredinskih uticaja može posmatrati?
º Sredinski uticaji se dele na dve komponente:
Deljena sredina – sredinski uticaji koji decu čine sličnom (npr., obrazovanje i socijalni status
roditelja)
Nedeljena sredina – sredinski uticaj zbog koga se javljaju razlike među decom (npr., različit stav
roditelja prema deci, način na koji pojedino dete reaguje na roditeljevo ponašanje)
º U ranom detinjstvu značajni je uticaj deljene sredine
º Sa odrastanjem uticaj nedeljene sredine postaje važniji
º Sredinski mikrofaktori (porodično okruženje, školska sredina...)
º Sredinski makrofaktori (karakteristike šireg okruženja, zajednica u kojoj pojedinac živi)
Flynn-efekat
º Analizirajući IQ skorove u različitim populacijama tokom 60 godina Džejms Flin (1994)
uočava da se IQ skor povećava iz generacije u generaciju
º Veličina flin-efekta različita od zemlje do zemlje i kreće se od 5 do 25 IQ jedinica
º Veći porast se uočava na testovima fluidne inteligencije (oko 15 jedinica ili 1 SD po
generaciji)
º Manji porast na testovima kristalizovane inteligencije (u proseku 9 jedinica po generaciji)
º Moguća objašnjenja:
º Povećava se izloženost apstraktnim problemima
º U mnogim zemljama raste nivo obrazovanja opšte populacije
º Savremena društva pojedincima sve više nameću zahteve za uspešnim radom i
funkcionisanjem u vremenskom ograničenju
º Kvalitetnija ishrana kod sve većeg dela svetske...
Kompenzatorski programi
º Sistematski i planski sprovođeni programi kognitivnog podsticanja dece koja potiču iz
nepovoljnih sredinskih okolnosti
º Efekti kompenzatorskih programa na intelektualno funkcionisanje mali i kratkotrajni (priraštaj
od 5 do 10 IQ jedinica gubio se već godinu dana nakon završetka programa)
8
º Značajniji efekti postignuti u oblasti motivacije za školovanje (povećanje školskog
postignuća, redovnost u školovanju, pozitivan stav prema obrazovanju, pozitivna slika o sebi i
svojim sposobnostima...)
Intenzivnije intervencije u smislu trajanja, uvremenjenosti i širokog spektra delovanja daju veće i
trajnije efekte
Zaključak o odnosu nasleđa i sredine u razvoju inteligencije
º Danas prevladava mišljenje da se veći deo varijanse individualnih razlika treba pripisati
nasleđu.
º U razvijenim zemljama gde su obrazovne i socijalne pogodnosti srazmerno dobre i dostupne
čitavoj populaciji, treba očekivati manji udeo sredinskih činilaca dok je udeo tih činilaca veći
u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju.
º Nasleđe određuje maksimalnu gornju granicu razvoja, a da li će ona biti dostignuta zavisi od
sredinskih faktora.
7. Inteligencija – grupne razlike
º inteligencija i rasa/etnicitet/kultura:
+ (američka) poređenja belaca, crnaca i azijata . . .
Japanci i Kinezi bolji u spacijalnim sposobnostima- moguće jer matematika ima važno mesto u obrazovnom
sistemu
+ individualističke i kolektivističke kulture; kulturalni relativizam
+ faktori u osnovi grupnih razlika
º Džensenizam – različito prosečno postignuće pripadnika različitih rasa na testovima
inteligencije neki nativistički orijentisani naučnici interpretiraju kao krucijalni dokaz da su
neke rase intelektualno superiornije (Džensenov članak “Koliko možemo podići školski
uspeh”; Hernstajnova knjiga “Zvonolika kriva”)
º Većina naučnika koji se bave ovom problematikom ne deli takvo mišljenje, već smatra:
• da su genetski potencijali za intelektualno funkcionisanje podjednako raspodeljeni
među rasama
• da postoje ozbiljni metodološki problemi zbog kojih je teško nepristrasno meriti sve
varijetete intelektualnog funkcionisanja među rasama
Izvori i mogućnosti manipulacije međurasnih istraživanja
º Razlike u razvojnim okolnostima za belce i ostale rase u SAD vekovima su bile drastično
različite
º I danas postoje drastične razlike u edukacijskim, socijalnim i zdravstvenim resursima među
pojedinim grupama; odsustvo “obrazovnog optimizma”
º Pristrasnost u merenju IQ-a se javlja jer testove inteligencije konstruišu belci na belcima, čak i
kad je reč o neverbalnim testovima
º Često su testiranja u okviru takvih istraživanja sprovođena na jeziku većine
º Različita postignuća na testovima slobodnim od kulture mogu se pripisati specifičnom
kontekstu istraživanja (istraživanje Labova, 1972)
Zaključak o međurasnim istraživanjima
º Rezultati istraživanja koji govore u prilog nepostojanja razlika
9
º Koncept rase: može li se danas u Americi uopšte govoriti o crnoj rasi, kada gotovo i da nema
osobe koja među svojim precima nema belaca?
º Zaključak: genetske varijacije unutar pojedine rase veće nego između rasa
º inteligencija i tip/stepen razvijenosti:
+ sever i jug (pr. Evropa)-pod uticajem industrijalizacije razlike se smanjuju
+ selo i grad
º inteligencija i pol:
+ kvantitativne i kvalitativne razlike; pitanje kauzaliteta
Razlike po polu: postoje među određenim sposobnostima, ali ne na G nivou
RAZLIKE U VERBALNIM SPOSOBNOSTIMA
Analiza razlika u pojedinim verbalnim sposobnostima (prosečna veličina efekta u korist žena): - sa
slajda
RAZLIKE U SPACIJALNIM SPOSOBNOSTIMA
Razlike u korist muškaraca javljaju se u adolescenciji i zadržavaju se do kraja života
Veličina efekta:
¤ Veće razlike uočene na višim intelektualnim nivoima
¤ Najveći efekat je za zadatke mentalne rotacije (d = 0,93)
¤ Na zadacima spacijalne vizualizacije razlika nije statistički značajna (d = 0,13)
Objašnjenje razlika:
¤ Hereditarna komponenta
¤ Faktori socijalizacije
¤ Interakcija između maturacije i socijalizacijskih postupaka
OSTALE ISTRAŽIVANE RAZLIKE U ASPEKTIMA KOGNITIVNOG FUNKCIONISANJA
Vreme reakcije – kontradiktorni rezultati
Cerebralna lateralizacija – nema definitivnih odgovora; istraživanja sugerišu sledeće trendove:
¤ Kod žena postoji manja cerebralna lateralizacija nego kod muškaraca
¤ Muškarci pokazuju nešto izrazitiju lateralizaciju verbalnih sposobnosti od žena
¤ Kod žena opažena veća lateralizacija auditornih stimulusa nego vizuelno-spacijalnih
Efekti ranije maturcije devojčica na uspeh u testovima inteligencije
Polne razlike u načinu odgovaranja u test situaciji
Polne razlike u varijabilitetu kognitivnih sposobnosti
Diferencijalni pad kognitivnih sposobnosti u funkciji uzrasta
Zaključak:
Na velikim uzorcima dobijaju se statistički značajne razlike u nekim aspektima inteligencija,
ali te razlike nisu brojčano velike i ne dopuštaju generalizacije na pojedinačnom nivou.
Uočava se trend smanjenja razlika
Usled sve većeg smanjivanja razlika u ženskim i muškim polnim ulogama, kao i sve izjednačenijih
obrazovnih mogućnosti.
8. Klasični modeli sposobnosti- g- ne g diskusija
º Spearman – dvofaktorski model
10
º Thurstone – primarne mentalne sposobnosti
+ faktori: prostorni, perceptivni, numerički, verbalni, v. fluentnosti, memorijski, rezonovanja
(indukcijski i dedukcijski)
º hijerarhijski modeli: Vernon
+ specifični faktori: k:m (mehaničke i spac. sposobnosti)
v:ed (verbalne i edukovane sposob.)
º Cattell – Gf-Gc teorija
Faktorske teorije sposobnosti
Þ Nastaju u okviru psihometrijskog pristupa proučavanju inteligencije
Þ Naziv “faktorske” dobijaju jer su nastale primenom statističko-matematičkog postupka
faktorske analize
Podela faktorskih teorija sposobnosti
o Hijerarhijske teorije sposobnosti – svoj začetak imaju u Spirmanovoj teoriji; većina
zastupa ideju o postojanju jednog opšteg faktora koji se nalazi na vrhu hijerarhije, dok
se na nižim nivoima nalazi veći broj šire ili uže definisanih faktora inteligencije koji se
mogu razlagati do vrlo specifičnih usko definisanih sposobnosti
o Teorije bazičnih sposobnosti (faceta) – svoj začetak imaju u Terstonovoj teoriji;
zastupaju pluralističko stanovište o inteligenciji kao skupu većeg broja međusobno
nezavisnih faktora među kojima nema povezanosti ni hijerarhijskog odnosa
1. Spirmanova dvofaktorska teorija sposobnosti
Þ Zakon o univerzalnom jedinstvu intelektualnih funkcija -u svim testovima sposobnosti, kao i
u svim vrstama intelektualne aktivnosti manifestuje se jedna opšta funkcija
Þ Dokaz – u faktorskim analizama uvek se izdvaja jedan opšti faktor u kome učestvuju svi
testovi i indikatori koji su u jednom istraživanju primenjeni
Þ Ovaj opšti faktor Spirman je nazvao g-faktor
Þ G-faktor: konstituiše celinu intelekta; on predstavlja zajednički faktor svih sposobnosti;
prisutan je u svakoj vrsti intelektualnog ispoljavanja (u rešavanju testa inteligencije ili u
obavljanju neke intelektualne aktivnosti u svakodnevnom životu)
Þ S-faktori: pored opšteg faktora svaka intelektualna operacija sadrži i jedan specifični element,
koji pripada samo toj vrsti operacije i razlikuje se od elemenata svih drugih intelektualnih
operacija
Þ Veći broj specijalnih sposobnosti: logička, mehanička, psihološka, aritmetička, muzička i
različite vrste pamćenja (moguće je identifikovati i druge s-faktore)
Odnos i priroda g-faktora i s-faktora
Þ Spirman je smatrao da g-faktor zavisi od opšte mentalne energije koju u određenom stepenu
poseduje svaki pojedinac.
Þ S-faktore je poredio sa mehanizmima koji mentalnom energijom g-faktora bivaju aktivirani.
Þ Kako je pod mentalnom energijom podrazumevao organski supstrat inteligencije, g-faktor je
urođen i nevaspitljiv, dok su specifični faktori podložni obrazovanju i vežbanju.
11
Þ U svakom intelektualnom funkcionisanju prisutan je g-faktor i neka specijalna sposobnost
koja je karakteristična za tu intelektualnu aktivnost.
Implikacije Spirmanove teorije na merenje inteligencije
Þ Kako je g-faktor opšta i svuda prisutna sposobnost, Spirman je formulisao
teoremu o nevažnosti indikatora:
U cilju određivanja g-faktora koji neka osoba poseduje može se jednako valjano upotrebiti bilo koji
test inteligencije. Važno je samo da je dokazano da on visoko korelira sa g-faktorom
Þ Svi testovi sposobnosti mogu se svrstati u jedan hijerarhijski niz prema snazi sa kojom mere
g-faktor
Tri zakona o principima saznanja
Þ U knjizi “Priroda inteligencije i principi saznanja” Spirman analizira bazične mentalne
procese koji stoje u osnovi intelektualnog funkcionisanja i formuliše tri zakona:
Zakon iskustva
Þ Jedna osoba je manje ili više sposobna da posmatra ono što se odigrava u njenoj svesti. Ona
ne samo da oseća već i zna da oseća, ne samo da zna već i zna da zna – svesna je tog znanja.
Þ Čovek može da zna za svoja sopstvena iskustva s različitim stepenom jasnoće. Nekad ta
jasnoća može spasti do nule, tako da to znanje nestaje, ali ne nestaje iskustvo.
Þ Prema Spirmanu demonstriranje validnosti ovog zakona je suvišno. Postojanje tog iskustva se
egzaktno može dokazati u toku introspekcije.
Zakon odnosa – edukcija relacija
Þ Kada jedna osoba ima u svesti dve ili više ideja, ona je više ili manje sposobna da shvati
odnose koji među njima postoje.
Zakon korelata – edukcija korelata
Þ Kada je u svesti data jedna ideja zajedno sa određenom relacijom, svaka osoba ima veću ili
manju sposobnost da shvati ili stvori korelativnu ideju.
Operacionalizacija g-faktora
Þ Dve vrste mentalnih operacija ( e relacija i korelata) predstavljaju osnovu za operacionalno
određenje g-gaktora
Þ G-faktor se ispoljava u sposobnosti izvođenja relacija i otkrivanja nedostajućih korelata
Þ Zadaci u testovima za merenje g-faktora konstruisani su po principima edukcije relacija i
edukcije korelata
Značaj Spirmanove teorije
Þ Ideja o g-faktoru sastavni je deo čitave grupe teorija sposobnosti koje su nastale posle
Spirmanove
Þ Mnogi konstruktori testova prihvatili su principe edukcije relacija i korelata kao modele za
sastavljanje zadataka u testovima sposobnosti
Þ Spirmanova je zasluga za uvođenje faktorske analize u psihologiju
12
Kritika Spirmanove teorije
Þ Autori koji su prihvatili ideju o g-faktoru i nastavljali rad na otkrivanju strukture intelekta po
liniji koju je zacrtao Spirman, smatrali su da je on dao suviše pojednostavljenu strukturu
intelekta.
Þ Pojava pozitivne korelacije među svim merama intelektualnog funkcionisanja nije rezultat
samo postojanja jedne opšte intelektualne sposobnosti, već u toj korelaciji svoj udeo imaju i
neki drugi činioci kao što su SES, psihičko i fizičko zdravlje ispitanika, njegova motivacija i
sl.
Þ Pluralistički orijentisani autori su se usprotivili ideji o g-faktoru i pokušali da svojim
faktorskim istraživanjima daju dokaze da ne postoji nešto takvo kao što je jedinstvena
intelektualna sposobnost.
Testovi g-faktora
Þ Primeri testova g-faktora: Ravenove progresivne matrice, Domino test
Þ Većina testova g-faktora su koncipirani kao “testovi slobodni od kulture”
Þ Nedostatak testova g-faktora: slaba prognostička valjanost
2. Terstonova teorija primarnih sposobnosti
Þ došao do 7 nezavisnih primarnih sposobnosti.
Þ Za svaku primarnu sposobnost moguće je napraviti monofaktorski test na kome je postignuće
ispitanika zasićeno samo tom sposobnošću.
Þ Njegova teorija spada u grupu bazičnih teorija sposobnosti i predstavlja tipično pluralističko
stanovište.
Þ Prostorni faktor (S) – predstavljanje, zamišljanje, vizualizacija odnosa u prostoru.
Test zastava, Test kocke
Þ Perceptivni faktor (P) –Test grupisanja reči, Test istovetnih oblika
Þ Numerički faktor (N) –Testovi sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja
Þ Verbalni faktor (V) –Test pronalaženje opozita, Test verbalnih analogija, Test rečnika, Test
sinonima
Þ Faktor verbalne fluentnosti (W) Test anagrama, T neuređenih reči, T proizvođenja reči
Þ Faktor memorije (M) – sposobnost neposrednog pamćenja izolovanih elemenata:
Test pamćenja brojeva, Test inicijala
Þ Faktor rezonovanja (R) – Test aritmetičkog rezonovanja, Test numeričkog suđenja, Test
kompletiranja rečenice
13
Kritika Terstonove teorije
Þ Spirman i drugi britanski psiholozi analizirali su Terstonove primarne sposobnosti i našli da
između postignuća istih ispitanika na monofaktorskim postoji povezanost. Iz toga zaključuju
da ih je moguće podvesti pod jedan opšti faktor.
Þ Zamerke zbog pristrasnosti uzorka
Þ U ponovljenim istraživanjima i sam Terston našao da postoje umerene korelacije među
primarnim sposobnostima
Þ Modifikacija teorije: uvodi jedan centralni faktor – “opšti faktor drugog reda”; svaka primarna
sposobnost je spoj centralnog faktora drugog reda i jednog posebnog.
Značaj Terstonove teorije
Þ Iako nije uspeo da empirijski dokaže nezavisnost primarnih sposobnosti, Terstonova teorija
imala je bitne implikacije u praktičnom testiranju inteligencije.
Þ Utvrđivanje više mera intelektualnog funkcionisanja i mogućnost predstavljanja rezultata
testiranja pojedinca preko mentalnog profila
3. hijerarhijski modeli: Vernon
º g faktor i 2 niža faktora:
+ specifični faktori: k:m (mehaničke i spacijalne sposobnosti)
v:ed (verbalne i edukativnee sposob.)
4. Teorija R. Katela i Dž. Horna
Þ G-faktor nije dovoljan za objašnjenje ljudskih sposobnosti
Þ Intelektualne sposobnosti se grupišu u dva faktora širokog opsega:
Fluidna inteligencija(Gf)
Þ Strukturira se pod uticajem neurofizioloških dispozicija organizma
Þ Nezavisna je od obrazovanja i iskustva
Þ Meri se uglavnom testovima brzine i ogleda se u brzom rešavanju problema
Þ Predstavlja opštu sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima
Þ Varijabilitet Gf je konstantan među kulturama; najbolje se meri testovima “slobodnim od
kulture”
Þ Gf fluktuira tokom dana i od dana do dana, prvenstveno zbog fizioloških uticaja
Þ Oštećenja mozga rezultiraju padom uspeha na ovom faktoru
Þ Visoko korelira sa učenjem novog materijala
Kristalizovana inteligencija (Gc)
Þ Razvija se pod uticajem edukacijskih procesa i sistematskih kulturnih uticaja
Þ Povećava se sa sticanjem obrazovanja i iskustva
Þ Meri se testovima snage
Þ Ogleda se u problemskim situacijama čije je rešavanje potpomognuto stečenim znanjem i
iskustvom
Þ Varijabilitet raste u funkciji dobi
14
Þ Gc varira od kulture do kulture
Þ Gc pokazuje male dnevne fluktuacije jer se sastoji od usvojenog sistema navika
Þ Nisko korelira sa učenjem novih aktivnosti
Razvoj fluidne i kristalizovane inteligencije
Þ Fluidna inteligencija svoj maksimum dostiže krajem adolescencije i vrlo brzo nakon
dostizanja vrhunca počinje da opada (već od 20-tih) u početku sporo, kasnije sve brže.
Þ Kristalizovana inteligencija svoj maksimum u razvoju dostiže posle 20-tih ili kasnije, što je
uzrokovano dužinom formalnog i neformalnog obrazovanja i aktivnostima osobe; ne pokazuje
pad u funkciji dobi; čak se manji priraštaj u razvoju može pojavljivati do kasnih godina
Odnos fluidne i kristalizovane inteligencije
Þ Na uzrastu od 2-3 godine Gf i Gc su visoko povezane; sa razvojem dolazi do pada te
povezanosti zbog različitih sredinskih uticaja
Þ Kod odraslih osoba izmežu Gf i Gc korelacija iznosi 0,40
Þ Pozitivna korelacija između Gf i Gc ima uzročno-posledični karakter:
Teorija investiranja– Fluidna inteligencija se investira u učenje i proizvodi prezentni nivo
kristalizovane inteligencije. Ovogodišnji nivo kristalizovane inteligencije jedne osobe jeste funkcija
prošlogodišnjeg nivoa razvoja fluidne.
Kritika Katelove teorije
Þ Samo još jedan vid hijerarhijdkih teorija – Gf i Gc podsećaju na Vernonove V:ed i K:m
faktore
Þ Da li je zaista moguće izmeriti Gf ako nije moguće napraviti testove “slobodne od kulture”?
Þ Pozitivno: pokušao da poveže rezultate faktorske analize sa istraživanjima iz oblasti
neurologije, eksperimentalne psihologije, diferencijalne i razvojne psihologije kako bi
dokazao da faktori imaju neurološku i psihološku relanost
Þ Zamerka Dž. Kerola – Katel i Horn eksplicite ne postuliraju g-faktor na najvišem nivou u
hijerarhiji
9. Proširena Gf-Gc teorija
º Cattell &Horne:
+ Gf – sposobnosti povezane sa fiziološkim nivoom funkcionisanja i incidentalnom učenju
+ Gc – sposobnosti povezane sa akulturacijom i socijalnim činiocima
Teoriju su proširili na osnovu 5 tipova dokaza: psihometrijski, razvojni, neuro-kognitivni, predviđanja
postignuća i bihejvioralne genetike.
+ Model je hijerarhijski: 80-tak faktora 1. Reda međusobno koreliraju i predstavljaju posebne
sposobnosti koje su visoko povezane sa 10-tak faktora 2. Reda. Koji uključuju: kvantitativno znanje, brzina
mišljenja, dugotrajna memorija, fluidna i kristalizovana inteligencija.
+ Faktori 2. Reda čine 3 klastera:
1. Fluidni-vulnerabilni: rano opadaju u razvoju, sporo se razvijaju, podložni deteorijacijama i povredama
2. Senzo-perceptivni: pažnja
3. Kristalizovani-ekspertize: konstantno raste do pred smrt
-Klasteri su uvedeni jer je pokazano da se različito menjaju u odnosu na nasleđe, edukaciju i sredinu
15
Teorija se pokazala korisnom u objašnjavanju i predviđanju intelektualnih promena, posebno u odraslom dobu.
Neke sposobnosti propadaju u starosti u skaldu sa propadanjem CNS-a. (brzina mišljenja, kratkotrajna
memorija, fluidna). Ipak kristalizovana, dugotrajna m i kvantitativno znanje se povećavaju ili ostaju stabilne u
starosti.
Prema ovoj teoriji ljudi dok stare kanališu svoj eznanje i intelektualne sposobnosti u određeno polje ekspertize.
Prksa sticana godinama pomaže im da održe i razviju kognitivne sposobnosti koje su povezane sa strukom.
Rezultat toga je širenje memorije za podatke iz oblasti stručnosti. Ovim se objašnjava postojanje intelektualnih
lidera-starijih od 40 godina.
Teorija se koristi za razvoj i evaluaciju kognitivnih treninga za starije odrasle.
Problem kod ove teorije jeste način na koji se meri kristalizovana. Kod dece može da se meri kroz vokabular
povezan sa sistemom obrazovanja, dok se kod odraslih postavlja pitanje šta uopšte jeste kristalizovana kada
postoji puno različitih porfesija-test mora biti različit za grupe.
10. Tristratumska teorija
º Carroll (1993) – Human cognitive abilities
Þ Kerol je načinio metaanalizu svih relevantnih i dostupnih istraživanja o strukturi inteligencije.
Þ Analizirao je više od 450 korelacionih matrica koje je pribavio od drugih istraživača iz SAD i
drugih zemalja (period od 1927. do 1987.), kojima je bilo obuhvaćeno oko 130000 ispitanika.
Þ Na osnovu tih analiza 1993. formuliše teoriju koja integriše dve dobro potvrđene i uticajne
teorije inteligencije – Spirmanov model g-faktora i Katelov model fluidne i kristalizovane
inteligencije.
Karakteristike Kerolove teorije
• Hijerahijska struktura koja pretpostavlja postojanje konačnog broja faktora na tri
nivoa
• Faktori pokazuju nepromenljivost u različitim populacijama
• Faktori su stvarni fenomeni koji upravljaju kognitivnim funkcionisanjem, a ne statistički
artefakti
• Faktori imaju realnu egzistenciju uprkos činjenici da je zasada još teško tačno odrediti njihove
fiziološke uzroke
• Faktori odražavaju opažene individualne razlike u učinku na kognitivnim zadacima
Tri nivoa
Najviši nivo: faktor generalne integracije izveden izzajedničke varijanse faktora II reda; Spirmanov
g-faktor (ed. relacija i korelata; metakognitivni procesi)
Drugi nivo faktora: predstavlja grupisanje primarnih sposobnosti prvognivoa u 8 široko definisanih
faktora (fluidna i kristalizovana inteligencija, opšte pamćenje i učenje, vizuelna percepcija, auditivna
percepcija,fluentna produkcija, široka kognitivna brzina i brzina procesiranja
Najniži nivo: usko definisani faktori koji predstavljaju specijalne sposobnosti
Identifikovao 70-ak primarnih sposobnosti, ali to nije konačan broj.
Oni su redovno zasićeni sa više faktora drugog nivoa.
16
Osam faktora drugog nivoa
Þ Fluidna inteligencija – prema tipu varijabli koje ga definišu ovaj faktor uključuje primarne
faktore indukcije, rezonovanja, rešavanja problema
Þ Kristalizovana inteligencija – definišu je primarne sposobnosti koje uključuju jezik: verbalne
sposobnosti, razvoj jezika, razumevanje pročitanog, opšta informisanost
Þ Opšte pamćenje i učenje – faktori prvog reda koji ga opisuju su asocijativno pamćenje,
slobodno dosećanje, smisleno pamćenje i u nešto manjoj meri obim pamćenja
Þ Široka vizuelna percepcija – opisuju ga faktori vizualizacije, spacijalnih relacija, mehaničke
sposobnosti i perceptivna brzina
Þ Široka auditivna percepcija – definišu ga faktori prvog reda kao što su percepcija govora i
percepcija muzičkih tonova; empirijski podaci o sposobnosti auditivne percepcije još uvek
oskudni
Þ Široka sposobnost dosećanja (fluentna produkcija) – označava sposobnost lakog pristupa
pojmovima, idejama i imenima u dugoročnom pamćenju; faktori prvog reda koji ga definišu
su fluentnost ideja, originalnost, fluentnost izražavanja, asocijativna fluentnost, figuralna
fluentnost, te osteljivost za probleme
Þ Široka kognitivna brzina – označava tempo rešavanja različitih vrsta kognitivnih zadataka;
primarni faktori koji ga definišu su perceptivna brzina, brzina pisanja, numerički faktor i sl.
Þ Brzina procesiranja – brzina obrade u elementarnim kognitivnim procesima; operacionalizuje
se vremenom reakcije ili izbronim vremenom reagovanja
Zaključak
Þ Kerol svoj model smatra najsličniji Vernonovom hijerahijskom modelu i modelu Katela i
Horna.
Þ Bitna razlika u odnosu na Katelovu teoriju je potvrda postojanja g-faktora na najvišem nivou
hijerarhije.
Þ Kerolova teorija ne donosi puno novina, ali joj bogata empirijska podloga, zasnovana na
integraciji velikog broja faktorsko-analitičkih istraživanja, daje posebnu verodostojnost i
značaj.
Þ paradigmatska faza u modeliranju sposobnosti-širi se broj uključivanih sposobnosti
Þ Trenutnemodifikacije: sposobnosti u ignorisanim modalitetima, sposobnosti ekspertize- uključuje se i
kulturološki deo
11. Triarhijska teorija (Sternberg)
¤ Pokušao da formuliše sveobuhvatno objašnjenje prirode inteligencije.
¤ Tvrdi da mnoge teorije inteligencije nisu pogrešne, ali su nepotpune – nisu dovoljno
obuhvatne da bi objasnile sve manifestacije intelektualnog ispoljavanja.
¤ Uspešna inteligentna osoba u realnom životu:
1. Set sposobnosti
2. +/- kontorla-znam šta mi ide i šta volim i ka tome težim
3. Selekcija
4. Adaptacija i modifikacija sredine
5. Balans kreativne (generisanje ideja),analitičke (procena koje su ideje korisne), i praktične
sposobnosti (implementacija u život)
17
¤ Trojnu teoriju inteligencije čine 3 povezane subteorije koje služe kao okvir i oslonac za
specifične modele ljudskog inteligentnog ponašanja:
• Kontekstualna subteorija
• Iskustvena subteorija
• Komponentna subteorija
¤ Kontekstualna subteorija – uspostavlja odnos između inteligencije i spoljašnjeg sveta u kojem
osoba živi objašnjava PRAKTIČNU INTELIGENCIJU
¤ Iskustvena subteorija – tiče se unutrašnjih i spoljašnjih aspekata inteligencije; inteligenciju
posmatra u svetlu individualnih iskustava na nekom zadatku objašnjava KREATIVNU
INTELIGENCIJU
¤ Komponentna subteorija – odnosi se na unutrašnje osnovne procese obrade informacija koji
stoje u pozadini ljudske misli objašnjava ANALITIČKU INTELIGENCIJU
Kontekstualna subteorija (INTERNI ASPEKT)
¤ Jedno od kontekstualističkih shvatanja koje ističe ulogu sredine pri određivanju inteligentnog
ponašanja u nekom miljeu
¤ Bavi se kognitivnim aktivnostima koje su potrebne za usklađivanje s okruženjem
¤ Pokušaj izdizanja iznad unutrašnjeg sveta pojedinca prema kome je usmeren tradicionalni
psihometrijski pristup
Definicija inteligencije u kontekstu:
Inteligencija u kontekstu je svrsishodno prilagođavanje sredini, relevantnoj za život, njeno
oblikovanje i izbor.
Objašnjenje inteligencije u kontekstu
¤ Stvarna sredina – podrazumeva realno svakodnevno životno okruženje, ali i artificijelne
sredine poput laboratorijskog okruženja ili test-situacije
¤ Relevantnost – inteligencija je ponašanje u sredinama koje su životno relevantne; rešavanje za
sredinu relevantnih problema
¤ Svrsishodnost – inteligencija je svrsishodna, usmerena ka cilju
¤ Prilagođavanje – inteligencija je adaptivna; pokušaj da se postigne sklad između osobe i
njene sredine
¤ Oblikovanje – inteligencija uključuje preoblikovanje sredine ako su pokušaji adaptacije osobe
na sredinu neuspešni
¤ Izbor - inteligencija podrazumeva i aktivan izbor i promenu sredine u slučaju kada su
prethodni pokušaji adaptacije ili preoblikovanja sredine ostali bez uspeha
Iskustvena subteorija ( ISKUSTVENI ASPEKT)
¤ Određuje one tačke na kontinuumu iskustva neke osobe sa zadacima ili situacijama koje u
najvećoj meri uključuju inteligetno delovanje.
¤ Nekim zadatkom se zahvata inteligencija u onoj meri u kojoj njegovo rešavanje zavisi od
ispoljavanja jedne ili obe od ovih veština:
× sposobnosti da se savlada nova vrsta zadataka ili situacionih zahteva
× sposobnosti da se automatizuje tok obrade informacija
18
Sposobnost savladavanja novine
¤ Novi zadaci:
- inteligencija se najbolje meri zadacima koji su “neuhodani” u pogledu vrste operacija
ili pojmova čiju upotrebu traže, te zahtevaju načine obrade informacija koji su izvan
uobičajenog iskustva
- Suviše novi zadaci za koje ne postoje odgovarajuće kognitivne strukture ostaće izvan
okvira shvatljivosti, te postati bezvredni u proceni inteligencije
Inteligencija se ne sastoji toliko od sposobnosti osobe da uči ili misli u pojmovnim sistemima koji su
joj poznati, koliko od njene sposobnosti da uči i misli u okviru novih pojmovnih sistema, koji se
mogu primeniti na već postojeće strukture znanja.
¤ Nove situacije:
- inteligencija se neće najbolje ispoljiti u rutinskim situacijama sa kojima se redovno
srećemo u svakodnevnom životu, već pre u situacijama koje su izuzetne i predstavljaju
izazov za sposobnost da izađemo na kraj sa sredinom
- suviše novine u situaciji može je učiniti dijagnostički bezvrednom u proceni
inteligencije
¤ Merenje sposobnosti savladavanja novine – problemi uviđanja koji sadrže 3 vrste uvida:
- Selektivno kodiranje – uviđanje koji su elemenati relevantni za rešenje problema, a
koji nisu
- Selektivno kombinovanje – uviđanje optimanog načina kombinovanja selektivno
kodiranih informacija
- Selektivno poređenje – uviđanje kako se nova informacija može povezati sa starom
Sposobnost automatizacije u obradi informacije
¤ Sa stanovišta merenja inteligencije značajni su i zadaci u kojima novina izbledi i počinje
automatizacija u njihovom izvođenju.
¤ Pri obradi informacija iz novih područja osoba se prvenstveno oslanja na voljno kontrolisanu
globalnu obradu; koristi sve svoje kapacitete, te je takva obrada ograničenog kapaciteta, sva
pažnja se usmerava na zadatak, sva znanja uskladištena u dugoročnom pamćenju raspoloživa
su za procese koji se koriste u datom zadatku.
¤ Pri obradi informacija iz poznatih područja (uhodani zadaci) osoba koristi automatsku lokalnu
obradu; više lokalnih sistema obrade može raditi paralelno; njihov rad je automatski i bezmalo
neograničenog kapaciteta; pažnja nije fokusirana na zadatak koji se rešava.
¤ Brzina postizanja automatizacije odraz je inteligencije.
Komponentna teorija (INTERNI ASPEKT)
¤ Pri rešavanju problema ljudi koriste različite vrste komponenti
¤ Komponente su jedinice obrade informacija koje deluju preko unutrašnje reprezentacije
objekata ili simbola
¤ Tri široke kategorije komponenti:
• Metakomponente: imaju upravljačku funkciju; od njih zavisi planiranje, kontrola,
motrenje i procena procesa rešavanja problema
19
• Komponente izvođenja: sprovode strategije rešavanja problema koje su odredile
metakomponente
• Komponente sticanja znanja: selektivno beleže, kombinuju i upoređuju informacije
tokom rešavanja problema i stoga omogućavaju novo učenje; procesi koji se koriste
pri usvajanju znanja
Pedagoške implikacije trijarhične teorije
¤ Prema Sternbergu, učenici sa različitim obrascima inteligentnog ponašanja razlikuju se u
školskom okruženju
¤ Učenik sa visokim analitičkim sposobnostima favorizovan je u tradicionalnim školama; on je
uspešan u usvajanju znanja, transferu informacija, planiranju i donošenju odluka, rešavanju
problema; ima dobre ocene i visoko postignuće na testovima znanja i testovima inteligencije
¤ Učenik sa kreativnim sposobnostima često nije među najboljim u odeljenju, ali se odlikuje
davanjem jedinstvenih rešenja; ne konformira se nastavnikovim predlozima kako nešto treba
uraditi; odlikuje se brzim rešavanjem novih problema i brzim uspostavljanjem automatizacije
u rešavanju poznatih problema
¤ Učenici sa izraženom praktičnom inteligencijom neretko imaju lošije postignuće na
tradicionalnim testovima inteligencije, ali se vrlo uspešno snalaze u realnom životu; oni lako i
brzo sakupljaju znanja i iskustva iz svakodnevnog konteksta o tome kako svet funkcioniše;
oni često ne odgovaraju adekvatno na zahteve škole, pa se dešava da rano izađu iz obrazovnog
sistema; međutim, njihove socijalne veštine su na zavidnom nivou, pa mogu postati uspešni u
onim poslovima u kojima su važne socijalne veštine (kao što su na pr., preduzetnici ili
menadžeri,) uprkos slabijem školskom postignuću
12. Model multiplih inteligencija (Gardner)
¤ 1983. predlaže novu teoriju koja se protivi shvatanju o jedinstvenoj intelektualnoj
sposobnosti- inteligencijakaobiopsihoocijalnipotencijal
¤ Gardnerov pluralistički pristup nije zasnovan na objašnjavanju obrazaca rezultata u
psihometrijskim testovima, već na posmatranju raznolikosti uloga odraslih osoba (krajnjih
stanja) koje postoje u različitim kulturama
Gardnerova definicija:Inteligencija je sposobnost rešavanja problema ili oblikovanja proizvoda
koji su važni u određenom kulturnom okruženju ili zajednici, razvoj je moguć
Izvori podataka za formulisanje teorije višestrukih inteligencija
¤ Moždana oštećenja
¤ Savanti i “čuda od dece”
¤ Rezultati eksperimentalne i kognitivne psihologije
¤ Psihometrijski nalazi
¤ Karakteristične krivulje razvoja
¤ Nalazi evolucijske biologije
7 vrsta inteligencija
Zastupa mišljenje da postoji nekoliko nezavisnih
inteligencija:zasebnaevolucionaistorija,niskeinterkorelacije, distinktivnisimboli
20
Lingvistička inteligencija
Muzička inteligencija
Logičko-matematička inteligencija
Prostorna inteligencija
Telesno-kinestetička inteligencija
Intrapersonalna inteligencija
Interpersonalna inteligencija
U novijim radovima pretpostavlja postojanje i osme vrste inteligencije, prirodno-naučne
inteligencije-naturalistička(sposobnost da se opserviraju i uočavaju obrasci funkcionisanja u prirodi
i da se razumeju prirodni i humani sistemi)
Lingvistička inteligencija
¤ Najtemeljnije proučena ljudska sposobnost
¤ Dokazi za njeno postojanje:Iz razvojne psihologije: sve ljudske jedinke imaju opštu i brzo
razvijajuću sposobnost govora, Iz neuropsihologije: kod izvesnih oštećenja mozga dolazi do
teškoća u govoru
¤ Vrhunski razvijena kod pesnika i književnika, ali je važna i za novinare, pisce reklama,
advokate...
Muzička inteligencija
¤ Dopušta ljudima da stvaraju, prenose i razumeju značenje zvukova
¤ Dokazi za njeno postojanje: proučavanje visoko nadarene dece i savanata, Neuropsihološka
istraživanja pokazuju da se područja mozga koja obrađuju muziku jasno razlikuju od onih
kojima se obrađuje jezik
¤ Posebno izražena kod kompozitora, dirigenata, muzičara, ali i kod audioinženjera...
Logičko-matematička inteligencija
¤ Uključuje upotrebu i prosuđivanje apstraktnih odnosa
¤ Dokazi za njeno postojanje:Izolovane pojave kod nekih savanata, Neurološki razvojni
sindromi u kojima je oštećena sposobnost računanja (akalkulija)
¤ Visoko razvijena kod matematičara, računovođa, finansijskih strunjaka, inženjera, naučnika...
Prostorna inteligencija
¤ Sposobnost uočavanja vizuelnih i prostornih informacija; mogućnost njihovog preobražavanja
i oblikovanja; mogućnost vizuelnog zamišljanja bez pomoći spoljašnjih vizuelnih stimulusa
¤ Dokazi za njeno postojanje:Ona zahteva neometeno funkcionisanje parijatalnog i temopralnog
režnja
¤ Ključne sposobnosti – sposobnost zamišljanja slika u tri dimenzije, sposobnost mentalnog
rotiranja tih predstava
¤ Visoko razvijena kod slikara i svih koji se bave vizuelnim umetnostima, kod geografa,
navigatora, hirurga...
Telesno-kinestetička inteligencija
¤ Najviše odstupa od tradicionalnog shvatanja inteligencije
¤ Sposobnost upotrebe svih ili nekih delova tela u rešavanju problema ili oblikovanju proizvoda
¤ Dokazi za njeno postojanje:Pojava apraksije pri oštećenju leve hemisfere
¤ Ključne radnje – kontrola finih i složenih motoričkih pokreta i sposobnost baratanja
predmetima
21
¤ Visoko razvijena kod plesača, koreografa, penjača po stenama, sportista...
Intrapersonalna inteligencija
¤ Sposobnost razumevanja vlastitih osećanja, te delovanje na osnovu tih razlikovanja
¤ Razvija se iz sposobnosti razlikovanja prijatnosti i neprijatnosti
¤ Na najvišem nivou razlikovanje vlastitih osećanja, namera i motivacije dovodi do
samospoznaje kakvu nalazimo kod starijih ljudi i označavamo je kao mudrost
¤ Takva vrsta samospoznaje omogućava ljudima da donose kvalitetne odluke o vlastitom
životu; zato ova vrsta inteligencije deluje kao “središni ured inteligencije” koji omogućava da
čovek spozna vlastite sposobnosti i da ih upotrebi najbolje što može.
Interpersonalna inteligencija
¤ Sposobnost prepoznavanja tuđih osećanja, verovanja, namera
¤ U svom najrazvijenijem obliku ogleda se u sposobnosti razumevanja tuđih osećanja i misli, te
delovanje u skladu s tim i u sposobnosti oblikovanja ponašanja drugih
¤ Dokazi za njeno postojanje:Povezana sa funkcionisanjem čeonog režnja
¤ U svakodnevnom životu teško je odvojiti intrapersonalnu i interpersonalnu inteligenciju, mada
je moguće naći dokaze u prilog njihove nezavisnosti u nekim oblicima patologije
Uticaj Gardenrove teorije
¤ Glavni uticaj njegove teorije ogleda se u obrazovanju.
¤ Gardner smatra da je tradicionalna škola najviše razvijala lingističku i logičko-matematičku
inteligenciju, a ostale vrste je zanemarivala.
¤ U Americi su neke škole nakon objavljivanja Gardnerove teorije reorganizovane u skladu sa
njegovim idejama kako bi deci pomogle da razviju što veći broj svojih sposobnosti.
¤ Projekat “Spektrum” – Gardnerov pokušaj da ispita mogućnost razvijanja u školama različitih
inteligencija kod učenika; svakom učeniku se obezbeđuje kontekst u kome će se najpre jasnije
moći identifikovati “jače” i “slabije” strane njegove inteligencije, a onda mu se dati
mogućnost da razvija pojedine vrste inteligencije
Kritika: opisuje talente ne sposobnosti, preterano širenje koncepta-naturalistička inteligencija
Deca koja imaju
visoko razvijenu
razmišalju... vole... potrebni su im...
Lingvističku
inteligenciju
rečima čitanje, pisanje, pričanje
priča,
knjige,dnevnici, razgovori,
rasprave, debate, priče
Logičko-matematičku
inteligenciju
zaključivanjem eksperimentisanje,
ispitivanje, rešavanje
zagonetki, računanje
Materijal za eksperiment,
naučni materijali, izleti u
planetarijum, naučne
muzeje...
Prostornu inteligencijuu slikama dizajniranje, crtanje,
vizualizovanje, švrljanje
lego kocke, video, filmovi,
slajdovi, slagalice,
ilustrovane knjige, posete
umetničkim muzejima
22
Telesno-kinestetičku
inteligenciju
kroz telesne
osećaje
plesanje, trčanje,
skakanje, građenje,
gestikuliranje
igranje uloga, drama, stvari za
građenje, sport i fizičke igre,
taktilna iskustva,
Muzičku inteligenciju preko ritmova i
melodija
pevanje, zviždanje,
pevušenje, pljeskanje,
slušanje
vreme za pevanje, odlazak na
koncerte, muzika kod kuće i u
školi, muzički instrumenti
Interpersonalnu
inteligenciju
reflektovanjem
ideja drugih ljudi
predvođenje,
organizovanje, ,
zabavljanje
prijatelji, grupne igre,
društvena okupljanja,
događaji u zajednici, klubovi
Intrapersonalnu
inteligenciju
u odnosu na svoje
potrebe, osećanja
i ciljeve
postavljanje ciljeva,
sanjarenje, planiranje,
reflektovanje
vreme nasamo, projekti bez
vremenskog ograničenja,
mogućnost izbora
Prirodnjačku
inteligenciju
kroz prirodu i
prirodne oblike
igranje sa kućnim
ljubimcima, vrtlarstvo,
istraživanje prirode,
dostupnost prirode,
mogućnost za interakciju sa
životinjama,
13. PASS model ( Das, Kirby i Jarman)
Teorija se zasniva na radu Lurije i konceptu funkcionalne organizacije mozga.
Za PASS model od velike je važnosti uloga fonda informacija kojim osoba raspolaže jer je znanje izvor
informacija koje procesiramo. Kognitivno procesiranje utiče na sticanje znanja i obrnuto. Oba su pod uticajem
socijalnih i kulturalnih činilaca (osoba može super da zna engleski i da joj svi elementi PASS sistema odlično
funkcionišu, ali kada se susretne sa japanskim neće ništa razumeti)
1. Planiranje- aktivnost frontalnog režnja: osnovna sposobnost koja nas odvaja od primata. Selekcija i
razvoj planova i potrebnih strategija za obavljanje zadataka i odabiranje rešenja problema.
2. Pažnja-moždano stablo: proces usmeravanja prercepcije i opažanja na pojedine stimuluse i ne
obraćanje pažnje na druge stimuluse iz okruženja. Što je duže potrebna usmerenost pažnje, veća je
aktivnost mozga. Paznju kontrolišu namere i ciljevi.
3. Procesiranje- okcipitalni, parijetalni i temporalni režanj: može biti:
-Simultano: ključno za organizovanje informacija u smislene celine- vizuelna i spacijalna sposobnost
-Sukcesivno: za upotrebu već organizovanih stimulusa kada je potrebno da se informacija zapamti u
određenom redosledu- za serijsku organizaciju zvukova i redosleda pokreta ( kada se uči čitanje)- verbalna
sposobnost
Teorija je značajna jer:
-umesto g naglašava kognitivne procese
-širi broj sposobnosti koje treba meriti testovima inteligencije
-Teorija umanjuje značaj verbalnih testova sposobnosti
- razvoj kliničkih i edukativnih intervencija a decu sa specifičnim problemima u učenju, ADHD, disleksija na
osnovu PASS profila
- značaj za decu školskog uzrasta sa poteškoćama u razvoju
23
-CAS instrument koji je nastao za procenu kognitivnog sistema, sistematično empirijski potvrđen, sastoji se od
12 testova
-PASS profil upućuje šta u PASS sistemu ne funkcioniše dobro, što uzrokuje određeni poremećaj. Tako je za
probleme učenja odgovoran poremećaj Pažnje, za ADHD Planiranje, za čitanje Procesiranje
Autori KOG-3 tvrde da su na osnovu PASS sačinili test
14. Catell-Horn-Caroll model
Predstavlja integraciju 2 najproverenija psihometrijska modela
Catell-Horn proširenog Gf-Gc
Caroll tristratumskog modela
Rezultat je empirijske podudarnosti, kako psihometrijskih provera tako i istraživanja koja su obuhvatala
naslednost, neuro-kognitivnu osnovu, razvojni aspekt, ali i prediktivne studije što je sve bilo dadatni izvor
validnosti teorije.
Ova teorija predstavlja značajni oslonac za stvaranje savremenih baterija i osnova je novih istraživačkih
paradigmi.
Nije usaglašeno da li postoji G faktor
Šire sposobnosti-sekundarni faktori
1. Fluidna inteligencija/rezonovanje
2. Kristalizovana inteligencija/znanje
3. Generalno znanje specifičnog domena- ekspertize za određenu oblast
4. Vizuelno-spacijalne sposobnosti
5. Auditivno procesiranje
6. Dugotrajna memorija i pobuđivanje
7. Brzina kognitivnog procesiranja
8. Kvantitativno znanje
9. Psihomotorne sposobnosti
10. Taktilne sposobnosti
Uže sposobnosti-primarni faktori
Specifični faktori
Ovo je teorija sa otvorenim krajem:
Radi se na
-Boljem objašnjenju širih sposobnosti
- dodavanju specifičnih faktora
-bolje objašnjenje povezanosti među faktorima
-deskripcija sadržaja i procesa koji leže ispod učinka na različitim kognitivnim zadacima
Ispitivanje pojma aptitude- spremnost, pogodnost: predispozicija da se na pravi način reaguje u određenoj
situaciji. Pored kognitivnih sposobnosti osoba mora da poseduje i određene konativne i afektivne sposobnosti
24
EGZEKUTIVNE FUNKCIJE
1. Egzekutivne funkcije – pojam i određenje
egzekutivne funkcije – visoko kompleksni integrisani set kognitivnih sposobnosti koje su od kritičnog značaja
za adaptivno funkcionisanje.
4 mentalni kapaciteti neophodni za: formulisanje ciljeva, planiranje načina njihovog ostvarenja i
efektivno izvršavanje tih planova
4 "dirigent " koji pokreće, usmerava, organizuje i kontroliše kognitivne aktivnosti, emocionalne
odgovore i ponašanje
4 odgovorne za sintezu eksternih stimulusa, preparaciju akcije, formiranje programa, omogućavanje
njihovog započinjanja, obezbeđenje toka i verifikaciju akcije
º neki aspekti egzekutivnih funkcija:
º inhibicija – sposobnost zaustavljanja ponašanja
º pomeranje [shift] – sposobnost pomeranja pažnje ipromene aktivnosti skladu sa novim informacijama
º emocionalna kontrola – sposobnost modulacije emocija u skladu sa situacijom
º inicijacija – sposobnost započinjanja aktivnosti igenerisanja ideja
º radna memorija – sposobnost/kapacitet zadržavanjainformacija u cilju obavljanja zadatka
º planiranje – sposobnost izrade strategija usmerenih kaželjenom cilju
º organizacija – sposobnost sistematizacije aktivnosti
º self-monitoring – sposobnost praćenja sopstveneaktivnosti
º
U okruzenju koje se konstantno menja EF nam omogucavaju brzu promenu mentalnog seta, prilagodjavanje na
novinu, inhibiranje neodgovarajuceg ponasanja, kreiranje planova i iniciranje njihovog izvrsavanja. Koncept
teike i moralnosti je takodje povezan sa EF.
º problemi u određenju (i relevantni aspekti):
4 nepostojanje opšte prihvaćene definicije
4 veći broj različitih modela
4 neurofiziološka osnova (EF i frontalni režanj)
4 priroda i svojstva instrumenata za procenu EF
4 razvojni aspekt
4 Nisu vezane samo za kognitivne procese, već i za emocionalne odgovorne i bihevioralne akcije. Zbog
toga se predlaže podela na hladne i vruće egzekutivne funkcije
hladne: čisto kognitivne, vezane za apstraktne pojmove, ne uključuju motivaciju
vruće: uključuju regulaciju emocija i motivacije, vezane za prepoznavanje tuđih emocija, mišljenja
drugih ljudi, moralno rezonovanje
25
-poremećaji ovih funkcija su raznovrsni: poremećaj fokusiranaj i održavanja pažne, impulsivnost,
dezinhibicija, smanjena radna memorija, teškoće u monitornigu i regulaciji ponašanja, nemogućnost
planiranja aktivnosti, dezorganizovanost, teškoće u generisanju i implementiranju strategija, perseverativna
ponašanja, opiranje promenama, nemogućnost učenja iz grešaka.
Egzekutivne funkcije povezane su sa akademskim i radnim postignućem, ali i sa socijalnim ponašanjem
problemi u definisanju
º EF – (pre)širok konstrukt ["umbrella" concept]
pretpostavlja veći broj povezanih kognitivnihsposobnosti-kojih?
+ koji kognitivni procesi/sposobnosti su EF
+ koje karakteristike procesa/sposobnosti ih čine egzekutivnim
unitarne ili ne?
+ koliko su procesi/sposobnosti povezane – da li su deo istog paketa i imaju svoj G ili su
različite i slučajno koreliraju (istraživanja pokazuju pozitivnu ali nisku povezanost različitih EF)
+ Razlika od IQ: neke EF imaju visoku vezu sa inteligencijom (rdana memorija), a neke ne
(inhibicija, fleksibilnost)-unitarnost diskutabilna
2. Komponente egzekutivnih funkcija
Postoje brojni modeli koji objašnjavaju egzekutivne funkcije, ipak nijedan model nije u potpunosti prihvaćen.
Ono oko cega postoji slaganje jeste da se radi o kompleksnom fenomenu koji ima veliki znacaj za adaptivno
funkcionisanje osobe. Većina modela se fokusira uglavnom na neki određeni aspekt egzekutivnih funkcija, a
postoje oni koji su razvojno usmereni. Neki se baziraju na kliničkoj perspektivi (dokaz o lokalizaciji u
prefrontalnom korteksu), dok dugi svoje modele razvijaju na ostovu statističkih podataka (identifikovanje
multiplih faktora u analizama).
4 supervizorski sistem (Norman & Shallice, 1986)
-široko prihvaćen koncept.
Oni razlikuju automatske odgovore i one za kojeje potrebna svesna pažnja da bi se obavili
4 centralni egzekutiv (Baddeley & Hitch, 1974)
-radna memorija kao komponenta EF
-WM – limitirani kapacitet sistema koji omogućava privremeno skladištenje informacija neophodnih za
kompleksne zadatke (shvatanje, rezonovanje, učenje)
-osnovne funkcije centralnog izvršioca:
+ praćenje jednog i ignorisanje ostalih tokova informacija
+ koordinacija resursa radne memorije u multiplim zadacima
+ pomeranje pažnje
+ selektivna privremena aktivacija reprezentacija iz dugotrajne memorije
26
º Barkley (1997) – egzekutivne self-regulatorne funkcije
4 osnovni element EF je samoregulacija
4 self-regulacija – bilo koji set odgovora dizajniran tako da izmeni verovatnoću narednih odgovora
individue u datim uslovima tj. na dati događaj, a time i verovatnoću kasnijih konsekvenci datog uslova tj.
događaja
4 samoregulacija uključuje ključne komponente EF: cilju usmereno ponašanje, razvoj planova za
postizanje cilja, utilizaciju unutrašnjeg govora, kontrolu impulsa
4 bihejvioralna inhibicija, kao pretpostavka svih EF ili samoregulatornih procesa uključuje:
+ inhibiciju dominantnog odgovora (odlaganje)
+ diskontinuaciju složaja odgovora (vreme)
+ interferenciju kontrole (distrakcija)
4 (Lezak, 1983)-4 domena EF, koja iako obuhvataju različite setove ponašanja, osoba retko pokazuje
oštećenja samo jednog dela
-koncept je samo okvir za posmatranje EF i bio je uticajan na kliničare i njihovo određenje i pristup
istraživanju EF
Volicija- svesna odluka da se izvede određena akcija, namera da se izvede ciljem usmereno ponašanje ili
planira buduća aktivnost,
Planiranje- kapacitet da se identifikuje redosled koraka potrebnih za rešavanje problema ili postizanje cilja,
Svrhovita akcija-inicijacija i održavanje koraka koji prate plan, kao i kapacitet za modifikovanje iili obustavak
plana,
Efektivna performansa- kapacitet da se vrši monitoring, samo-regulacija ponašanja
-mana ovog koncepta jeste što zapostavlja određene aspekte EF: radnu memoriju, kontrola impulsa nije
dovoljno objašnjena, takođe malo je istraživanja koja se bave validacijom ovog koncepta
4 Egzekutivni kontrolni sistem (Anderson et al., 2001)
4 razvojna neuropsihologija + faktorsko analitičke studije
4 EF – kontrolni sistem koji uključuje četiri domena, razvojno i funkc. nezavisna, ali povezana:
kontrolna pažnja, kognitivna fleksibilnost, postavljanje cilja, procesiranje informacija
4 analiza zadatka, strategijska kontrola, monitoring (Borkowsky & Burke, 1996)
4 fleksibilnost mišljenja, inhibicija, rešavanje problema, kontrola impulsa, formacija koncepta,
apstraktno mišljenje, kreativnost (Delis et al.,2001)
4 svrhovita i koordinisana organizacija ponašanja (Banich, 2004)
3.Distinkcije egzekutivnih i neegzekutivnih procesa
27
Pošto su dosadašnja istraživanja pokazala jako malu test-rtest pouzdanost i validnost EF, teško je odrediti
rzliku između EF i neegzekutivnih procesa. Takođe teško je povezati određena ponašanja koja su
okarakterisana kao primeri EF sa neurološkim osnovama i sistemima. Teškoće se javljaju jer se EF opisuju na
različite načine i različite širine. Pošto je teško utvrditi neurpsihološku osnovu EF neki istraživači smatraju da
je za početak najbolje jednostavno odvojiti egzek i neegzek ponašanja.
Egzekutivne- tiču se zadataka koji traže da se formuliše cilj, napravi plan, i bira između alternativa da bi se
došlo do cilja, da se vrši provera plana i njegove efikasnosti, da se inicira izvođenje plana i isprati do kraja ili
da se od njega odustane ukoliko se prepozna potreba za tim. Ovo ne znači da su neegz ponašanja manje
kompleksna. I veoma kompleksne radnje i odluke mogu se doneti na nesvesnom nivou. Razlika je dakle u
tome što za egz osoba mora da prepozna, proceni i izabere efikasno ponašanje svesno, dok kod neegz usled
uvežbavanja ona ovu radnju obavlja nesvesno i bez evaluacije alternativa.
NE su inicirane promenama u sredini i kontorlisane su spoljnim događajima ili planovima koji su prethodno
naučeni i nalaze se u dugotrajnoj memoriji. E su pokrenute i kontorlisne nezavisno od spoljnh događaja i
zadržavaju svoju fleksibilnu adaptaciju čak i kada se plan ne odvija kao je očekivano i kada nema „vodiča“ na
kog da se oslonimo iz prethodnog iskustva. Na Winskonsin testu se pravilo iznenada promeni i EF nam
omogucavaju da iz fidbeka uocimo da je doslo do promene te da testiramo nove planove dok uspesno ne
obavimo zadatak. E funkcije su odgovorne za iniciranje novih sekvenci ponašanja ili prekidanja drugih radnji,
posebno u složenim zadacima kada više različitih zahteva mora simultano da se izvrši (ovakvi dvostruki zadaci
zahtevaju stratesku alokociju paznje i sinhronizacijom odgovora sto se moze postici siftingom). E su
neophodne i za prevenciju odgovora koji nisu odgovarajući u određenom kontekstu (socijalnom).
4. Egzkutivne funkcije i frontalni lobus (PFC)
Studije neuralnih korelata EF potiču od ranih posmatranja pacijenata sa frontalnim lezijama. Vojnici koji su
povređeni u ratu patili su od promena u ponašanju kao i nemogućnosti da preduzmu određene aktvinosti kako
bi ispunili cilj. Drugi su imali problema u samokontroli i usmeravanju pažnje.
4 slučaj Phineasa Gagea-problemi bihevioralne kontrole
4 Lurijine studije
º akumulacija studija – diskutabilni odnosi egzekutivnih disfunkcija i trauma frontalnog lobusa
º problem – u nekim slučajevima povrede PFC nisu praćene očekivanim poremećajima funkcionisanja
º mogući razlozi:
4 loša hipoteza
4 nedovoljno specifikovana hipoteza
4 neadekvatni instrumenti
4 druge relevantne varijable . . .
Metode neuroodslikavanja pokazale su uključenost frontalnog režnja prilikom egz zadataka. Međutim
pokazalo se da se prilikom aktivacije EF aktiviraju različite regije mozga (frontalni lobus, talamus, bazalne
ganglije). PET pokazala da se iste regije mozga aktiviraju pri razlicitim EF, ali svaka specificna EF aktivira
specificne regije mozga.
28
PFC povezan sa planiranjem, izborom cilja, radnom memorijom i self-monitoringom.
Zbog neopravdanosti izjednacavanja frontalnog lobusa sa EF ovaj poremacaj ponasanja i kognitivni deficiti
nastali usled njegovog ostecenja dobijaju naziv disefzekutivni sindrom i ukljucujue promene u planiranju,
organizovanju, apstraktnom rezonovanju, donosenju odluka i promene u relacijama sa drugim ljudima sto se
prepoznaje kao promene u karakteru.
5. EF i inteligencija
EF je koncept koji pored kognitivnog aspekta, uključuje i domen afektivne i motivacione regualcije. Istorija
povezivanja EF i inteligencije je duga. Jos je 1940. Postojalo viđenje da funkcije kao što su planiranje i
monitornig ponašanja mogu biti narušene iako je očuvana inteligencija (merena Wekslerovom skalom).
Duncan je pokazao da osobe sa lezijama u frontalnom režnju imaju dobar učinaka na WISC-R, ali da pokazuju
niži G ako se meri testovima fluidne intel. U novijim istraživanjima pokazano je da su merene EF visoko
povezane sa određenim skalama WISC-a (radna memorija, prostorno rezonovanje, pažnja). Ipak učinaka na
Wiskonsinu nije povezan sa onim na Wekslerovom iQ testu, što može da upućuje na to da on prati specifične
kognitivne operacije.
Da li je mera inteligencije dobar prediktor EF? pokazalo se da predviđa na umerenom nivou r je oko .4, ali da
mnogo bolje predviđa brzinu procesiranja informacija
Floyd i sar su u svom istraživanju pokušali da utvrde u kojoj meri se EF uklapaju u CHC teoriju. Utvrdili su da
je teško da se mere spopsobnosti povezane sa EF jer su one kontaminirane G faktorom i specifičnim faktorima
sposobnosti. Predviđali su da EF mogu da se uklope u CHC ako se na njih gleda kao: 1. Komponente socijalne
kompetencije, 2. Meru kognitivnih sposobnosti, 3. Meru kognitivnog procesiranja.
Rezultati su pokazali da mere i EF testova i kognitivnih sposobnosti jesu povezane sa G faktorom.
Ipak, iako postoji povezanost EF i fluidne inteligencije, da li je taj rezultat pojava nedovoljno dobrih testova
EF? Ili još uvek nedovoljno jasno razvijenih koncepata kako inteligencije tako i EF?
6. Istraživanja EF- karakteristike i problemi
1. Greške merenja:
-nastale kao posledica slučajne greške (faktora promene od osobe do osobe i od ispitivanja do ispitivanja)
-merenje kognitivnih procesa koje nismo hteli da ouhvatimo testom-task impurity.veoma čest problem u
zadacima koji mere EF zbog složenosti samog koncepta-on nije operacionalno definisan-već teoretski. Takođe
zasniva se na operisanju drugih kognitivnih procesa (aktiviranje i neefzekutivnih procesa koji nisu u vezi sa
zadatkom). U nekim slučajevim ti drugi procesi u velikoj meri utiču na iskrivljenje rezultata. Učinak na WCST
npr zahteva i adekvatno vizuelno procesiranje, osnovne numeričke sposobnosti, sposobnosti indukcije pravila,
spos. Procesiranja fidbeka, radne memorije i adekvatan nivo motivacije. Zbog toga je teško utvrditi šta tačno
utiče na postignuće na testu
2. Kognitivna kongruencija- sa inteligencijom, zahteva neuropsihološka istraživanja
29
3. Problem konstruktivne validnosti-koje testove uopšte koristiti. U top 10 korišćenih su: WCST, ROCF-
precrtavanje figura na osnovu pamćenja i HCT- verbalne kategorije.
4. složenost koncepta: može se podeliiti na shifting ability (WCST), updating i inhibition
Ono što se može zaključiti jeste da se prilikom ispitivanja EF unapred mora definisati specifični E proces koji
želimo da merimo, u obzir uzimajući koje sve specifične egzekutivne komponente se misli da taj test meri.
Sama procena zahteva višestruka merenja-tj upotrebu više različitih testova. Ipak problem zato sto jedan test
meri razlicite komponente EF, pr Winskonsin meri fleksibilnost i kontrolu paznje, sifting
5. niska pouzdanost test-retest merenja. Zbog same prirode EF određeni test je najbolji ako se samo jednom
koristi na određenom ispitaniku, zbog efekta uvežbavanja. Ovako niska pouzdanost utiče na dijagnostičku
korisnost testa. Ostaje i dilema kako interpretirati promenu nastalu tokom vremena u longitudinalnim
studijama (kliničke intervencije ali i razvojne promene).
6. ekološka validnost- velika razlika između laboratorijskih zadataka i onih sa kojima se osoba susreće u
svakodnevnom životu, standardni test-zadaci ne "hvataju" disfunkcije u nekliničkom setingu
EF – problemi instrumenata
º preporuke za (kliničku) procenu EF (Miyake et al., 2000)
4 ne poistovetiti “frontalne” sa “egzekutivnim” testovima
4 razlikovati specifične kognitivne funkcije koje meri konkretni egzekutivni zadatak/test
4 koristiti više mera iste funkcije – neki testovi zahtevaju angažovanje više procesa
4 koristiti jednostavne zadatke – složenost onemogućava izolaciju problema koji je u osnovi deficita
4 kontrolisati strategije – kompleksni zadaci rešavaju se na različite načine (različiti procesi?)
4 voditi računa o IQ , brzini procesiranja i sl.
4 uključiti upitnike/samoprocenu ili procenu od strane drugih
7. Modeli EF- centralni izvršilac (Baddeley)
4 Brojni modeli su pokušavali da EF integrišu u kontrolne procese frontalnog režnja tako da stvore
koherentan okvir. Baddley i sar su predložili model radne memorije koji uključuje fonološku petlju, vizuelno-
spacijalnu matricu, (epizodički bafer)i centralni izvršilac.
4 WM – limitirani kapacitet sistema koji omogućava privremeno skladištenje informacija neophodnih za
kompleksne zadatke (shvatanje, rezonovanje, učenje) i u okviru koga se između različitih komponenti vrši
redistribucija kognitivnih resursa
4 osnovne funkcije centralnog izvršioca:
+ praćenje jednog i ignorisanje ostalih tokova informacija
+ koordinacija resursa radne memorije u multiplim zadacima
+ pomeranje pažnje
+ selektivna privremena aktivacija reprezentacija iz dugotrajne memorije
+ Donošenje odluka
-fonološka petlja služi za sladištenje verbalnih informacija na najviše 2 sek. Centralni izvršilac je sistem koji
kontroliše i menja pažnju ali bez kapaciteta za zadržavanej informacija.
30
Zamerke:
-homunkulus: čovečuljak koji obavlja mentalnu operaciju. Komponenta sistema postoji ali nije specifikovan
način na koji obavlja svoj zadatak
-model ne dozvoljava funkcionalne relacije među različitim aspektima EF kao što su planiranje i
samopercepcija.
8. Modeli EF-supervizorski sitem (Norman i Shallice)
4 naglašavanje značaja pažnje u aktivnom ponašanju
4 razlikovanje automatskih/automatizovanih procesa i procesa koji zahtevaju namernu pažnju
× automatski procesi [contention scheduling] – odgovori koji se automatski inplementiraju
4 struktuirane sheme tj. bihejvioralni programi za kompletiranje rutinskih zadataka/veština
4 sheme mogu biti u kompeticiji (dele strukture ili operacije), a ovi procesi rešavaju konflikte na osnovu
njihove aktivacione vrednosti (kombinacija niza faktora usklađenosti sheme i aktuelnih enviromentalnih i
akcionih zahteva)
4 odabrana shema funkcioniše do postizanja cilja, njenog blokiranja ili isključenja
× kontrolisani procesi – odgovori koji zahtevaju dodatni supervizorski sistem
4 SAS – globalno integrisan sistem koji vodi različite procese , a koji mogu biti realizovani različitim
supsistemima
4 SAS pretpostavlja tri faze i multiple procese koji uključuju PFC (prefrontalni korteks):
1.konstrukcija privremene sheme za novu situaciju tj. generisanje strategije
2. implementaciju nove privremene sheme u novoj situaciji, uključujući i njeno privremeno održavanje u
radnoj memoriji
3.monitoring i primenu sheme, eventualnu modifikaciju ili odbacivanje
SAS može da izvede različite procese i uključuje više subsistema koje su raspoređene po frontalnom korteksu,
ali međusobno interaktuju.
Energija- aktivacija željene šeme i održavanje pažnje
Inhibicija-odgovorna da se ne aktivira šema koja ne odgovara
Ako-onda-koristi fidbek monitoringa da bi održala ili izmenila procese reenergizacije, inhibicije ili
modifikacije
31
4 situacije u kojima se uključuje SAS:
+ zahtevaju planiranje i donošenje odluka
+ neophodna korekcija ili prevladavanje poteškoća
+ odgovori ili delovi odgovora nisu (pre)naučeni
+ anticipirana opasnost
+ zahtevaju prevazilaženje habituiranog odgovora
9. Modeli EF-model samoregulacije (Barkley)
4 osnovni element EF i primarna komponenta modela je samoregulacija
4 self-regulacija – bilo koji set odgovora dizajniran tako da izmeni verovatnoću narednih odgovora
individue u datim uslovima tj. na dati događaj, a time i verovatnoću kasnijih konsekvenci datog uslova tj.
događaja
4 samoregulacija uključuje ključne komponente EF: cilju usmereno ponašanje, razvoj planova za
postizanje cilja, utilizaciju unutrašnjeg govora, kontrolu impulsa
4 Preduslov za sve EFi samoregulatorne procese je bihejvioralna inhibicija i onaobezbeđuje potrebno
vreme da se Egzekutivni procesi pojave. uključuje 3 međusobno povezana procesa:
+ inhibiciju dominantnog odgovora (odlaganje)
+ diskontinuaciju složaja odgovora (vreme)
+ interferenciju kontrole (distrakcija)
4 primarna domena EF:
1. Radna memorija-povezuje sadšnje informacije sa prošlim iskustvom i planiranjem budućih ciljeva.
2. Samoregulacija afekta i motivacije i arausala
3.Internalizacija govora-samorefleksija i preispitivanje, pomaže u rešavanju problema i u saradnji sa radnom
memorijom dovodi do moralnog rezonovanja. U značajnoj meri utiče na samokontrolu.
4.Rekonstitucija-analiza i sinteza-omogućava rešavanje kompleksnijih zadataka.
10. Modeli EF- egzekutivni kontrolni sistem (Anderson)
32
SUPERVIZORSKI SISTEM
ENERGIJA INHIBICIJA MONITORING AKO – ONDA MODIFIKACIJA
PERCEPTIVNA
INFORMACIJA
EFEKTORSKI
SISTEM
SHEM
A
4 Nastao iz razvojne neuropsihologije + faktorsko analitičke studije
4 EF – kontrolni sistem koji uključuje četiri domena, razvojno i funkc. nezavisna, ali povezana
dvosmernim mrežama u prefrontalnom delu.
4 Mehanizam operisanja ovog sistema je uslovljen zadatkom. Svaki domen uključuje visoko integrisane
kognitivne procese, i svaki prima i procesira stimuluse iz različitih izvora uključujući i druge regije mozga
osim prefrontalne.
11. Mere EF-klinički i kognitivni testovi/zadaci
º velik broj različitih (pojedinačnih) instrumenata i baterija za procenu EF
4 neuropsihološka/klinička perspektiva – frontalne disfunkcije
4 kognitivna perspektiva – radna memorija, kompetitivni zadaci
4 psihometrijska perspektiva – neki testovi sposobnosti; neki aspekti sposobnosti
4 bihejvioralne mere i inventari
4 ekološke mere i testovi
EF – klinička tradicija - instrumenti
º procena funkcionisanja pacijenata sa patologijom frontalnog režnja; disegzekutivni sindrom. . .
4 specifični testovi u Lurijinoj tradiciji
4 adaptacija testova iz drugih domena (pr. WAIS, Stroop)
4 savremene baterije za procenu EF (pr. CANTAB)
º FAB – Frontal Assessment Battery (Dubois et al., 2000)
4 6 testova/zadataka za procenu osnovnih funkcija:
º konceptualizacija (sličnosti) – „po čemu su slične jabuka i banana?“
º mentalna fleksibilnost (leksička fluentnost) – „što više reči na slovo _“
º motorno programiranje – ponavljanje motorne sekvence „pesnica-brid-dlan“
º senzitivnost na interferencije (konfliktne instrukc.) – „tapkanje“ tipa ako ja 1 onda ti 2
º inhibitorna kontrola – „tapkanje“ sa instrukcijom ako ja 2 onda ti ni jednom
33
radna memorija
konceptualni
transfer
utilizacija fidbeka
podeljena pažnja inicijativa
konceptualno
rezonov.
planiranje
strategijska
organizac.
KOGNITIVNA
FLEKSIBILNOS
T
POSTAVLJANJE
CILJA
INFORMACION
O
PROCESIRANJ
E
KONTROLA
PAŽNJE
fluentnost
brzina procesiranja
efikasnost selektivna pažnja
samoregulacija
self-monitoring
inhibicija
º enviromentalna autonomija – „ne dodiruj mi ruke“
º BCET – Biber Cognitive Estimation Test (Bull et al., 2004)
4 20 pitanja na koja se odgovara “najboljim nagađanjem"
º koliko semenki ima u lubenici?
º koliko je težak telefon?
º koliko vremena je potrebno da se ispegla košulja?
º koliko vremena mleko u frižideru ostaje sveže?...
EF – kognitivna tradicija - instrumenti
º istraživački testovi/zadaci adaptirani za kliničku primenu
4 kapacitet radne memorije; kompetitivni zadaci
4 strategije rešavanja problema; zadaci planiranja . . .
º Stroop-test
4 procesi: inhibicija; fluidne sposobnosti; brzina
inhibiranje automatizovanog odgovora
12. Mere EF- bihejvioralni inventari i ekološki testovi
EF – psihometrijska tradicija - instrumenti
º (sub)testovi intelektualnih sposobnosti kao testovi (nekih aspekata) egzekutivnih funkcija
4 WAIS – block-design; sklop
4 Cattell – Culture Free Tests (empirijske evidencije)
4 Gf i EF – konceptualne i merne sličnosti
º FF – fonemska fluentnost
4 alternativni (anglosaksonski) nazivi: COWA, kontrolisana verbalna fluentnost, FAS-test
4 Thurstonovi testovi, neretko odsutni iz savremenih baterija za procenu sposobnosti
4 fonemska "nasuprot" semantičkoj fluentnosti kao relevantan indikator
EF – upitnici i bihejvioralni inventari
º skale samoprocene/procene od strane drugih ljudi – bihejvioralni inventari
4 pokušaj detektovanja poteškoća u svakodnevnom tj. realnom funkcionisanju
4 instrumenti namenjeniširokom dijapazonu ispitanika
EF – ekološki testovi
34
º istorijski, jedan od prvih opisa EF teškoća – pripremanje obroka(Penfild& Evans, 1935)
º MET – Multiple Errands Test (Shallice &Burgess, 1991)
4 zadatak kupovine, po određenim pravilima
4 variranje složenosti – kupiti veknu hleba; poslati pismo, ali ispitanik nema olovku...
4 osnovni kvalitet – blisko zahtevima realnog života, nedovoljno definisani problemi, mogućnost
različitih strategija, planiranje i implementacija plana
4 solidna psihometrijska svojstva
EF – neki "popularni" testovi/zadaci
º najčešće korišćeni testovi EF (Rabin et al., 2005)
4 anketiranje neuropsihologa (N=747)
rang test opis broj psihologa
1. WSCT sortiranje karata u skladu sa promenjivim pravilima 494
2. ROCF precrtavanje figura na osnovu pamćenja 268
3. HCT verbalne kategorije 262
º WCST – Wisconsin Card Sorting Test
4 originalno – za procenu sposobnosti apstrakcije i promene strategije u situaciji promenjivih
kontingencija
4 neuropsihološka upotreba – konceptualizacija, perseveracija, učenje, održanje “seta”...
4 egzekutivne funkcije – zahteva strategijsko planiranje, organizovanu pretragu, sposobnost upotrebe
enviromentalnog fidbeka u promeni kognitivnog seta, cilju usmereno ponašanje, modulaciju
impulsivnog odgovaranja
º FPT – Five Point Test (Regard et al.,1982)
4 figuralna fluentnost – delimično struktuirana
4 5-3 min.
4 zadatak: načiniti što više različitih figura povezivanjem tačaka, pravim linijama (linije ne moraju da
povezuju sve tačke, ali svaka linija mora da povezuje tačke)
4 primer: povezivanje svih pet tačaka i povezivanje samo dve tačke (ispitanik može da precrta)
4 uveravanje da i trivijalne varijacije predstavljaju različitost; ne moraju sve tačke da budu "iskorišćene"
º Fluentnost dizajna – test kreativnosti?
4 zadatak: prazne kvadrate “razdeliti” na iste delove, na što je više moguće različitih načina
º Hayling and Bringston test (Burgess& Shallice, 1997)
4 dva različita testa (verbalna produkcija/inhibicija; spacijalna anticipacija), povezana praksom
4 Brixton test – 56 stranica sa 10 krugova (2x5), od kojih je jedan plave boje
º zadatak je odrediti gde će sledeći put biti plavi krug
4 Hayling test – dva seta od 15 nedovršenih rečenica
º prvi set – dopuniti rečenicu što je brže moguće
35
º drugi set – dopuniti rečenicu besmislenom rečju
13. Vruće EF
prve ideje:
º karakteristike (posledice frontalnih trauma, pored kognitivnih):
4 insenzitivnost, egocentričnost
4 impulsivnost, dezinhibiranost
4 slaba frustraciona tolerancija
4 socijalno neprimereno ponašanje . . .
gubitak bihejvioralne regulacije ¬ produkcija ponašanja koje u datim uslovima nije adekvatno
aspekti vrućih egzekutivnih funkcija:
vezanostzasocijalne situacije – uključuju druge ljude kao izvore informacija i komunikacione partnere
4 emocionalna komunikacija – emocionalna percepcija i empatija
4 teorija uma – razumevanje ponašanja drugih osoba
× mentalna stanja
× afektivna (mentalna) stanja
× intencije
4 moralno rezonovanje
4 jezička komunikacija – socijalni i pragmatički aspekt
º emocionalna percepcija kao segment EF
4 deficiti u doživljavanju i izražavanju pojedinih emocija (problem neselektivnih oštećenja)
4 deficiti u prepoznavanju emocija u “statičkoj” formi, manje u “dinamičkoj”
4 izostanak/slabije reagovanje na tuđe emocije (gubitak empatije; odsustvo emocionalne zaraze)
4 eksplicitno procesiranje emoc. informacija (verbalna medijacija) manje pogođeno
º teorija uma – složena sposobnost registrovanja i interpretiranja mišljenja, osećanja, uverenja i namera
druge osobe
4 postepen razvoj – od deljenja pažnje (18 mes.), razumevanja da drugi mogu drugačije da misle (3-4
god), do shvatanja da drugi mogu da misle o drugima (6-7 god)
4 značajno oštećena u Aspergerovom sindromu i autizmu
4 neke lezije rezultiraju egocentričnošću, neadekvatnim humorom, grubošću manira, nedostatkom
interesa za druge, dezinhibiranim primedbama...
4 otvoreno pitanje modularnosti; oslanjanje na WM i sposobnosti zaključivanja
º moralno rezonovanje – prosuđivanje socijalnog ponašanja u kontekstu prihvaćenih standarda
4 istorijska odvojenost od opšte intelekt. sposobnosti
36
4 razvojne studije; lezije – teškoće u prepoznavanju prestupa i proceni težine
4 moguće eksplanacije:
º opšti intelektualni deficit
º deficit ToM
º hipoteza somatskih markera (Damasio, 1994)
º verbalna komunikacija kao aspekt socijalnih kompetencija
4 “suptilne” jezičke sposobnosti – razumevanje konotativnog značenja reči, metafora, ironije; produkcija
kontekstualno adekvatnog govora
4 razvojne studije – od konkretnog do metaforičkog poimanja
4 nekepoteškoće u slučaju lezija –doslovno shvatanje, neosetljivost na ironiju, humor, nepoimanje
metafora, dvosmislenosti i sl.
4 moguće eksplanacije:
º deficit ToM – nerazumevanje “pozicije” govornika
º deficit u registraciji emocionalnog stanja
zadaci namenjeni proceni “vrućih“ EF
4 neki pacijenti “prolaze“ na standardnim merama inteligencije i EF, uz značajne probleme u realnom,
posebno socijalnom i emocionalnom funkcionisanju
4 kritično: emocionalna interakcija, socijalni odnosi, donošenje (životnih)odluka
4 afektivno odlučivanje – Iowa gambling test
14. Razvoj EF
º poteškoće u izučavanju geneze EF
4 konceptualni problemi – unitarnost/partikularnost; koje sposobnosti; lista “sržnih EF”
º realni odnosi pojedinih komponenti tzv. hladnih EF (pr. planiranje zahteva memorisanje relevantnih
informacija, razmatranje višestrukih mogućih odgovora, inhibiciju instinktivnog reagovanja, monitoring,
korekciju...)
º relevantni aspekti EF u afektivnom i socijalnom domenu
4 problemi merenja – koji zadaci su adekvatni za koji uzrast; međusobna uporedivost mera
º dominantne oblasti istraživanja
4 kognitivne EF
º radna memorija – zadržavanje i manipulacija informacija relevantnih za aktuelnu performansu
º kognitivna fleksibilnost/šifting – razmatranje multi-plih, plauzibilnih, neusklađenih perspektiva
º inhibicija/kontrola odgovora – kočenje dominantne (instinktivne, naučene ili env. indukovane)
tendencije
4 afektivne i socijalne EF
º teorija uma – razumevanje tuđeg mišljenja, osećanja i namera
º afektivno odlučivanje (i moralno rezonovanje)
37
º neki testovi:
rani uzrast
4 odloženi odgovor – objekt se skriva na jednoj lokaciji, a subjektu se posle odlaganja dozvoljava da ga
traži
4 A-not-B – ponovljeno skrivanje objekta iza A lokacije, a po tom na lokaciji B
detinjstvo
4 sortiranje karata (Dimensional Change Card Sort)
4 fleksibilno sparivanje
4 dan-noć Stroop test
4 taping test
4 zadatak “pakovanja”
4 ToM – razumevanje uverenja druge osobe; test pogrešnih uverenja
EF – razvoj
UZRAST NEURALNI ASPEKTI EGZEKUTIVNE FUNKCIJE KARAKTERISTIKE
12 ned.
sinapsogeneza
mijelinizacija
struktura događaja
7-8 mes začetak WM i inhibicije živi-neživi objekti
12 mes. zajednička pažnja
14 mes socijalno referisanje
24 mes razvoj WM i inhibicije pretvaranje, „kao da“
3 god.
povećanje volumena
sive i bele mase
inh. kontrola, koncentracija afektivno rezonovanje
4 god. kognitivna fleksibilnost test pogrešnih uverenja
5 god.
WM, strategije, planiranje
počeci ToM 2
6 god.
povećani metabolizam
teorija uma
7 god. konfliktna mentalna stanja
8 god.
povećanje bele mase
u frontalnim zonama
zrela kognitivna fleksibilnost metafore, soc. obmanjivanje
9 god. razvoj WM i planiranja
razumevanje faux pas
10 god. razvoj inhibicije, budnosti,
koncentracije
11 god. kortikalni razvoj - f
12 god. kortikalni razvoj - m cilju usmereno ponašanje
13 god. dalji rast bele mase u
frontalnim zonama;
razvoj afektivnog donošenja
odluka
14 god. kontrola pažnje, brzina,
38
redukcija gustine sinaptičkih veza zrela inhibicija 15 god.
16-19 god. planiranje, rešavanje problema
20-29 god. završetak mijelinizacije zrela WM, planiranje zrelo afektivno odlučivanje
30-49 god. početak smanjenja volumena
50-64 god. gubitak bele mase PFC početak pada WM, fleksibilnosti,
sposobnosti planiranja
65-74 god. senilni plak
smanjen protok krvi
redukcija afekt. rezonovanja
75+ god. deficiti ToM
39

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->