Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje.u.u.eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. llpeBo.Beograd: Nolit. . . llHToMu.KATAnorH3A~HJA 636. 21 CM. 1987. .. . ISBN 86-19-0151-4 llK:a. : HJIYCTp.266 CTp. preveo s poljskog Oliver Jankovic.(Poljoprivredna literatura). Beozpao . poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. 3eQeBH.92 y llYBJ[HKA~HJH (CIP) KOllAlDCKH. PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski .

4. U praksi se. kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. 8. 3. oboljenja koja se prenose na ljude. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. 14 Uzgoj kunica 209 . moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje. 2. 7. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja. 6. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. Da bismo lako otkrili bolest. medutim. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. 5. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1.

najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. Imaju glatku. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi. krvi.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. gnoja ili delova sluzokože ereva. glatke. bledoružicasta i elasticna. Merenje vrednosti telesne temperature. Ponekad se. što zavisi od velicine. Dlaka je obicno nakostrešena. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. Disanje je ravnomerno. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. dobro jele i ponašale se normalno. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Koža im je meka.3° do 39°C. Bolesni kunici su. za razliku od zdravih. Krecu se lako. Kod zdravog kunica. a ujutro su pronadene mrtve. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. stresova razlicite prirode. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. gnoj ili krv. promena spoljašnje temperature itd. bez sjaja. Disanje je obicno plitko. Sede ili leže. ne strižu ušima. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). Mada 210 1 . Sve sluznice su vlažne. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. sjajnu u gustu dlaku. i tI t \ J . Obicno se kaže da su delovale zdravo. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. sjajne i svetlocrvene boje. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. medutim. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. a cesto i mokra. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. Ponekad pate od zatvora. rase i starosti. imaju mutne oci i tužan izgled.

Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. najverovatnije je rec o bolesti. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra.dijafragmom. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. Ako je boja ovog organa ljubicasta. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. a u njima vodenasti sadržaj. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. obicno sa malo sluzavog sadržaja. želudac i creva. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. Zdrava pluca su. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. 14* 2U . a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje.. Kod oboljenja debelog creva u. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. svetloružicaste boje. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo. veoma glatka i sjajna. zatim žute ili bele fleke. Ovaj organ je manji od slepog creva. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. a normalno sadrži loptice izmeta. i to jetru. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst.

Boja materice je slicna boji trbušnog zida.. Veoma su mali. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. sa glatkom površinom. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. Boje su smede do ljubicaste. a mokraca jemutna. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. 212 ~ . verovatno je posredi neka bolest. Slika 93. Promene u velicini i obliku bubrega. u blizini bubrega. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. I. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. Velicine su oraha. a kod mužjaka na penis i testise. obicno ne veci od zrna pasulja. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. a postavljeni su sa obe strane kicme. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice.

odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. bolest ometa rast i razvoj. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu. Osipl toga.zdravstvena zaštita. To vreme je nekada krace. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. ukljucuje preventivu. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. stanja zdravlja. Ako 213 . što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. Pored toga što može izazvati uginuce. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. Ovaj pojam . Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. tj. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza.1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. nekada duže. ako je do bolesti ipak došlo. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. a po uputstvima veterinara. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. a ne zna o cemu se tacno radi. tj. u karantinu. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Na ovom mestu posebno treba ukazati. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene.

koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima. godine. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. macke. itd. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza. Ova bolest. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica.. kliconoše. sisajuci krv bolesnih jedinki.. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. pored ostalog.. danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. i to u okolini Novog Sada. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. buva i krpelja. vec samo prenose uzrocnik bolesti. životinja i biljaka. Razne vrste komaraca. dezinfekciju i dezinsekciju. Oni medutim. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. godine. da bi se danas raširila po celoj zemlji. ali je najcešce prenose insekti.. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi. o cemu je ranije vec bilo više govora. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. koje same ne obolevaju. tj.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja. psi. 214 1 1 t . Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. ptice. smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. . MIKSOMATOZA J' ~ .

Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa. Oboleli kunici su neveseli. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. što je simptom koji se lako zapaža. uglavnom leže. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. Naime. na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. U ovoj pocetnoj fazi bolest . Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. a javlja se i otok ocnih kapaka. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Kod mužjaka . U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. slicne promene zahvataju usne i nos. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. neretko se razvija i zapaljenje pluca.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki.215 . i tada se naziva »lavlja glava«. do 7 dana.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. slabo jedu i mršave. pa glava pomalo 'lici na glavu lava.

pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). Osim opisanog akutnog toka. prethodno dezinfikovane kaveze. a veci broj životinja preživi. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. ali veoma otporan prema hladnoci. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta. Mladi kunici uginu i ranije. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. polije naftom i zapali. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. pribor. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. Ðubre se obicno stavlja u džakove. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. Prostorije. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. uništavaju se. Sem na pomenutim mestima. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. mesa. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. koji vrši pregled kunica. dana posle infekcije dolazi do uginuca.MIKSOMATOZE.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. šapama i drugim delovima tela. kao i unošenje u dvorište novih kunica. ali i oni sumnjivi na bolest. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. a stariji kunici boluju nešto duže. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. a kod ženki otok stidnice. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. 216 ~ . sirovina.kavezi.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. Svi bolesni kunici. a leševi zakopavaju ili spaljuju. Kunici koji ne izgledaju bolesni. Tada bolest traje mnogo duže. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA .

sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora.parazitskih bolesti. ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. guše. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. tj. Kunic jeneveseo. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. hranilica i pojilica.1juške. slabo jede îïé . Ovi mehurici prskaju. redovna dezinfekcija kunicarnika. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. . Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu. ali i specificna zaštita. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). Na sluznici usana. držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. pa je podrucjeI. Svakom kunicu se daje po 0. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . Uopšte mere zaštite. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata.'. grudi i šapa stalno vlažno.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu.Nabavka novih grla je dozvoljena . pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. Posle inkubacije. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. ali bez ikakvih težih posledica. koja traje 3 do 17 dana. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. augine i do 50% od obolelih životinja. Vakcina se daje injekcijom u mišic. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit.

a i zato što je njihova pojava ipak moguca. BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. Medutim. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. Ovde ih pominjemo ukratko.. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. a to su najcešce noge. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. a narocito na ušima. tj.na pojedinim delovima tela. koji uglavnom napada svinje. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. bolesti trihoficije. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. . najcešce iz roda Trihofiton.1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). na ledima i u predelu genitalija. AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. ocnim kapcima. Preporucljivo . Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . Posle inkubacije koja traje do 14 dana.. oko usana. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. kao što je 0. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca.i brzo mršavi. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. što komplikuje pocetnu bolest. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace.

zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. ili zapaljenje disajnih organa. a nekada je glava zabacena unazad i sl. pa i trudnoca. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. a obolele životinje se uništavaju. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. vlaga. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. opasniji. Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. uznemiravanje. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. a posebno kunica. mikroorganizmi postaju virulentniji. loša ishrana. kao što je zapaljenje creva. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. neprirodni položaji tela. Ni ova bolest se ne leci. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže.

5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg).at zdravstveni problem kunica. t1C»ZA1l P'\. Pored toga što kijaju. otonazol kapi proizvodi »Krka«. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. za pojedinacno lecenje životinja.U~A SRCE. Kunic teško diše. UHO . a po nekima i virusi. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. stafilokoke. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' .pocinje kao zarazna kijavica. bordatele. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus.. pored pasterela. streptokoke. cuje se krkljanje.j. mikoplazme. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. Novo Mesto). pored antibiotika datih injekcijom.4 UNuT. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. kao što su hloramfenikol. Medutim. tetraciklini i drugi. uz 0. Prema našem iskustvu. zapaža se bistar. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. svim kunicarima vrlo dobro pozn. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95.

Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. sluznice oka itd. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . testisa. Ako je bolest zahvatila testise. mozga. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. slabo jede i mršavi. osim kao kijavica. tj. depresijom životinja. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. zatim sluznice oka. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. srca. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. otežanim disanjem. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. što znaci bakteriološki pregled.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. testisa ili materice. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. životinja drži glavu nakrivljeno. zbog svega navedenog. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. kože i potkožnog tkiva. Zbog. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. Na taj nacin se pastereloza. najvecu ulogu igra preventiva. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. matericu ili porodajne kanale. ali je efekat uglavnom loš. materice. ukoliko su rezultati pregleda negativni. U oVoj fazi bolesti. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. a i druge prisutne bakterije. U suzbijanju pastereloze. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. kože i potkožnog tkiva. sprecavanje bolesti.

. Kaveze treba dezinfikovati. tj. sve manje uzima hranu.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje). a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo.širenje infekcije. mršavi i ugine. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. dobra ishrana i što manje uznemiravanja. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati. vlaga. za koje su bitni odgovarajuca temperatura. J Slika 96. postepeno .slabi. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß .

Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja.1% hipermangan). Kunic teško uzima hranu. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. brzo slabi i na kraju ugine. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. a svakako i promena hrane. Pri obdukciji se na slezini. plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. jer se. Efikasnog lecenja nema. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. uništavanje štetnih glodara. usne šupljine i delova glave. jer napada polne organe. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. jetri. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. prema nekim informacijama.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme. Prvi 223 . Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. cišcenje i dezinfekcija. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. izdvajanje obolelih kunica. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:.. ova bolest može preneti i na ljude. otok usana.i.

(internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana.j. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda. ali je uspešno samo u pocetku bolesti. nemaju apetit.. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. odnosno . Lecenje se sprovodi antibioticima. tj.Bakterija. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. . posebno sasvim mladih životinja. uzgoj" i izazvati uginuca. koji prelaze u cireve. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju. ocnih kapaka. Ukoliko se to ne dogodi. grebanjii sl. nekvalitetna ishrana itd. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog.gnojavog sekreta. usana i na drugim delovima tela. naziva se Stafilokokus atlreus. crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i. tj. a ponekad i proliv. Obolele životinje treba izolovati. Bolesne jedinke se pokunje. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. . vimena. tizrocnikoboljenja. kao i prisustvo parazita. a kaveze i .Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca. može izazvati sepsu i brzo tiginuce. 224 ~ .2naci bolesti. imaju groznicu. jesti crvenilo i otok vulve. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica.prostorije dobro dezinfikovati. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena.

a i starije životinje. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. na primer. bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. ciji je simptom izrazit proliv. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. 15 Uzgoj kunica 225 . obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. a sluznica creva je otecena i zapaljena. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). što takode ima najcešce i smrtni ishod. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. opisali smo izdvojeno. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. bolesti takode izazvane bakterijama. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi. Ipak. Zbog složenih razloga nastanka. najcešce u predelu vrata i leda. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. Takve su. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. salmonelozu. tularemiju i tuberkulozu. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. . u poglavlju o zoonozama. mada mogu oboleti mlade. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. na sisi«. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . Medutim. ovo bolesno stanje. postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. aktinomikoza i druge. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti.

U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. preporucljiv{) je promeniti hranu.ti 2 % sirceta. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. prema nekim praktic~rima. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. zatim kvašceve glji. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. gorka so. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. u ovom slucaju kunica. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. u vodu za pice treba doclava. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. na primer. tj. u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. itd.i tkivima domacina).. kao što je. Sadržaj želuca. vice. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. organima. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. Kod prvih simptoma (proliv) . opisana je u poglavlju o zoonozama. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama. 226 .

Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom. Ovo oboljenje prouzrokuje. sulfakvinoksalin. Kunici gube apetit. METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj.creva (Eimeria. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae. najviše mladih životinja. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. sa suženim zadnjim delom. Eimeria media i dr. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. nadun debelog creva. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki.znatne gubitke. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. proliv. Da bi se onemogucila pojava bolesti. mršave. Javlja se voden. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. Zaražene životinje imaju slab apetit. nekroze. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. 15* 227 . irpsilac parazita.{ad i krvav. sulfametoksin). Eimeria magna.kanalice.Dštecuje.žucne . intestinalis. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. Odrasli kunic.). itd. sa stolicom gube tecnost i sali iz.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. sluzokože su blede. Kunici ne u~imaju hranu. aponekad i žute. a cesta je i nadutost. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. krvarenja. Kada se u izmetu nadu jaja parazita. osetno mršave. pone).

za ljude i životinje. kratkih ili dužih belih glista. Slika 97. pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. opasne bolesti.insekticidima (alugan. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. odnosnokrznu krpelji. vaši i buve. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci. jesu. odnosno crne boje. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. šugarci. KRPELJI kuni~a. To su insekti smede. neopitroid i sL). 228 L . Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži.

nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. îîç × ¶ . Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. u posebnom poglavlju. . Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. slaba i nekvalitetna ishrana. da bi na kraju nastupila i smrt. ali i preko posrednika: psa. gusto i dugacko krzno.šUGARCI . šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. " Šugarci su paraziti.. VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. a ponekad i do zapaljenja mogza. kože i šugu ušiju. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. miša i dr. koji izazivaju šugu . Zbog svraba. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. bolesne životinje. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. ektanon i sL). Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. u odnosu na druge parazitarne bolesti. ne predstavlja veliki problem. prljavština. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. a može preci i na coveka. oko ociju) sa pojavom svraba. Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. . opadanjem dlake i stvaranjem krasta. Životinje postepeno mršave. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. . izaziva jak svrab. osnova Dva. . i funkcije organizma. takode insekti. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. macke.

krivljenja nogu i sl. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. hipovitaminoze. koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. tj. cesti su i poremecaji reprodukcije. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Ako hrana nema dovoljno D vitamina. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. . mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. 230 . nedovoljno razvijeni fetusi i sl. kalcij um i fosfor.. zapaljenje pluca i sL). kao i dobro seno i minerali. ako uzgajivac priprema obrok sam. Medutim.. ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama).. Usled deficita A vitamina u obroku. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. mali okot. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. kalcij uma i fosfora. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice. javice se bolest rahitis. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu.. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. tj. pa stoga i u organizmu..

tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. Kod slabih tmdova. 231 . pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). carskim rezom i sl. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. pregojenost. Životinje su tltucene. parenje u srodstvu. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. bolest polnih organa i sl. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. prcuske vagine i sl. ne uzimaju hranu.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. Osim navedenog. a cesto nastaju i grcevi.

udarci. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti.. tokom nekoliko dana. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. udarca i drugih mehanickih nadražaja. grubi zahvati). prisustva parazita i sl. Radi sprecavanja navedene pojave. obicno injekcijom pod kožu. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. Osim toga. što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. pa su ova oboljenja za 232 . U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. ovde pominjemo još abortus. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka.r . buka i uznemiravanje tokom porodaja. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem.

obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija.(ili drugim .. ish:r:ane 1J:a.. r~tka stolica. Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika. Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne.. oblih glista). ba znati da. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat). 233 . Zivotinja je naduvena.cvrstimhranivom).CREVNI KATAR. pre- ~EL. davanja vlažne.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. mada je teško zamisliti da na nastanak.ice ishran~. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n.UDAcNO.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. Takve su. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti.ishranU-':koncentratom . Uprkos tome.kunicarstvo od malog znacaja." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora.

Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). Slika 98. premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. Rane na nogama . RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice.ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. lenjo se krecu. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. 234 rI . . a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat . Prilikom 'tecenja najpre se.. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. . mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. Zivotinje ne jedu. a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta.laksans). I I . a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane. Lako dolazi do infekcije i gnojenja. . Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga.

Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq. Žiyotinja li izr:azitim slucajevima.ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU .. što onemogucava normalno uzimanje hrane. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije. tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. Prerasli zubi se mogu skracivati.ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj. Ovde pominjemo samo o~e koje su n.bkrenuteza.{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu.)ma zadnje . 235 ..na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše. Sumnja.noge . ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.. tako .. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu. Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje. pola kruga (položaj foke). Slika 99.da je hodanje onemoguceno... Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima..iz priploda.

dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka.1kojoj kolicini.da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. 236 . da zna kad je šta koristio 1'1. Najcešce se dešava . Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. tj. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja.. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. Da bi se postavila. preparata protiv štetocina.). tacna dijagnoza ttovanja. ali ipak moguca. Slika 100.ju korišcenja. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata.

miševi. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. Uz ove simptome javljaju se klonulost. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. proliv ili zatvor. Pocinje obicno glavoboljom. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. patke. ovce. barama i na drugim mestima. glodari pa i covek. mada kliconoše mogu biti golubovi. Gravidne ženke cesto pobacuju. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. nemir i pospanost. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. guske. otpadnim vodama. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. nije potrebno da se zaraza unese spolja. a moguc je i smrtni ishod. Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. veverica. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. pacov.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. da bi jedan organizam oboleo. 237 . odakle se mogu preneti u sve organe. smanjeno izlucivanje mokrace. Za lecenje se koriste antibiotici. žed. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. bolovima u trbuhu i prolivom. nedostatak apetita i mršavljenje. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). nisu za ishranu ljudi. Kunici oboleli od salmoneloze. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. nekvalitetne ishrane. kokoši. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. konji. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) . Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. Prema tome. svinje.

mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis.). prepelica.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. divljih i domacih svinja. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. jarebica. a i kod coveka. lisica. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa.hrcak i dr. komarac. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. slezinu. apaticna je i ima povišenu temperaturu. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. vaš. a koža crvena. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. pluca i moždane ovoj nice. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. krpelj). Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. Krzno je na tim mestima ocupano. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. Može se pojaviti i kod fazana. TUBERKULOZA . Životinja se teško krece.

zatim pasa. tj. mozga pa i' smrtnog ishoda. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. gripoznim stanjem. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga.!. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. bez vidljivih simptoma. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. narocito kunica. cesto obole majke u drugom stanj}. macaka. koža se ljušti. pokrivena mehuricima i krastama. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. 239 . svinja.smatim delovima glave. narocito kod odrasIihosoba. Koža obolelog predela je crvena. oticanjem limfnih cvorova i slezine. ovaca. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. Tada može doci do pobacaja. javlja se opšta slabost. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. Kod ljudi. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici. Dlaka opada. dolazi do zapaljenja i gnojenja. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece. i to u vidu celavih površina. mršavljenje i proliv. Kako se covek najcešce. Medutim. cesto sa paralizom zadnjih nogu. ptica pa i kod gmizavaca. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. lisica. Obolela životinja ne uzima hranu. zeceva i drugih glodara. goveda i coveka.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful