Mr in.

ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

NOLIT

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. in. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

KATAnorH3A~HJA 636.92

y llYBJ[HKA~HJH

(CIP)

KOllAlDCKH, PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski ; preveo s poljskog Oliver Jankovic; poglavlje Zatita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. - Beograd: Nolit, 1987. - 266 CTp. : HJIYCTp.; 21 CM. - (Poljoprivredna literatura). llpeBo;u; ;u;eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. ISBN 86-19-0151-4 llK:a. 3eQeBH, llHToMu,fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje, Beozpao

ZATITA ZDRAVLJA I BOLESTI

KUNICA

Dobro i ekonomski uspeno poslovanje u kunicarstvu, kao i u drugim granama stocarske proizvodnje, moguce je jedino ako se gaje zdrave ivotinje. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. U naem klimatskom podrucju kod kunica se moe javiti oko 100 razlicitih oboljenja. U praksi se, medutim, srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti, koje se prema razlogu nastanka najcece dele na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutranjih organa nasledne bolesti trovanja.

Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze, oboljenja koja se prenose na ljude, jer se u svakoj delatnosti zatiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca panja. Da bismo lako otkrili bolest, sprecili njeno irenje i na vreme preduzeli lecenje, moramo dobro poznavati izgled i normalne ivotne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih.
14 Uzgoj kunica

209

ZDRAV I BOLESTAN

KUNIC

Zdravi kunici su ivahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. Krecu se lako, striu uima i ocima prate pokretne objekte. Imaju glatku, sjajnu u gustu dlaku. Koa im je meka, bledoruicasta i elasticna. Sve sluznice su vlane, glatke, sjajne i svetlocrvene boje. ivotinje rado uzimaju ponudenu hranu, a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. Disanje je ravnomerno. Bolesni kunici su, za razliku od zdravih, najcece ravnoduni prema svojoj okolini. Sede ili lee, ne striu uima, imaju mutne oci i tuan izgled. Dlaka je obicno nakostreena, bez sjaja, a cesto i mokra. Kod bolesnih ivotinja koa obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna arita. U uima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. Sluzokou cesto pokrivaju sluz, gnoj ili krv. Apetit je slab ili kunic uopte ne uzima hranu. Ponekad pate od zatvora, ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja moe biti i sa primesama sluzi, krvi, gnoja ili delova sluzokoe ereva. Disanje je obicno plitko, a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu), i ona se kod zdravih ivotinja krece od 38,3 do 39C, to zavisi od velicine, rase i starosti. Puls merimQ tako to dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koa ivotinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Kod zdravog kunica, vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. Merenje vrednosti telesne temperature, brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja, ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce, stresova razlicite prirode, promena spoljanje temperature itd. Ponekad se, medutim, dogada da ivotinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Obicno se kae da su delovale zdravo, dobro jele i ponaale se normalno, a ujutro su pronadene mrtve. To samo znaci da se postojanje bolesti ne moe uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod ive ivotinje. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom lea i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Mada 210

1 . i

tI

t \

tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru, uspean uzgajivac bi trebalo sa sigurnocu da razlikuje spoljanji izgled, a takode izgled i poloaj unutranjih organa zdrave i bolesne ivotinje. Do takvog iskustva se najlake dolazi upornim pregledom leeva zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leevima uginu1ih ivotinja od poznate ili nepoznate bolesti. PREGLED UNUTRANJIH ORGANA LEA KUNICA Posmrtnom pregledu unutranjih organa kunica treba
.

postupiti nasledeci nacin:

~otpuno ili delimicno ukloniti kou, le postaviti na leda i otrim noem ili makazama napraviti rez du sredine linije trupa. Otvaranjem trbunog zida i uklanjanjem dela grudriog koa dolazi se do organa utrobe. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Zdrava pluca su.. svetloruicaste boje. Ako je boja ovog organa ljubicasta, ili ako postoje ljubicaste i ruicaste mrlje, zatim ute ili bele fleke, najverovatnije je rec o bolesti. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smetene u trbuhu, i to jetru, eludac i creva. Grudna i trbuna duplja odvojeni su miicnom pregradom - dijafragmom. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Ova lezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje, veoma glatka i sjajna. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom eluca. Ovaj organ lei ispod jetre i redovno je ispunjen kaastom meavinom hrane i vode. Na eludac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo, obicno sa malo sluzavog sadraja. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. Sadraj ovog dela creva je polucvrst. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma, a u njima vodenasti sadraj, to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. Ovaj organ je manji od slepog creva, a normalno sadri loptice izmeta. Kod oboljenja debelog creva u, njegovom sadraju obicno nema formiranih loptica izmeta, a sadraj podseca donekle na vaze1in. 14* 2U

Nakon pregleda eluca i creva treba obratiti panju na bubrege. Ovi parni organi su smeteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloeni masnim tkivom. Velicine su oraha, a postavljeni su sa obe strane kicme. Boje su smede do ljubicaste, sa glatkom povrinom. Promene u velicini i obliku bubrega, zatim pojava belih fleka na povrini ili hrapava povrina obicno govore o bolesti.

I.,

Slika 93. Zapaljenje

creva praceno nakupljanjem licine gasova

vece ko-

Od organa lea koje uzgajivac moe i treba sam da pregleda, ostaju jo mokracna beika i reproduktivni organi. Mokracna beika je smetena u zadnjem delu trbune upljine, i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Zid mokracne beike zdravih ivotinja je normalno tanak, a mokraca jemutna. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma, pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. Dalje se kod enki panja obraca na jajnike imatericu, a kod mujaka na penis i testise. Jajnici su smeteni :ha kraju rogova materice, u blizini bubrega. Veoma su mali, obicno ne veci od zrna pasulja. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na povrini jajnika sadre jaje u razvoju. Boja materice je slicna boji trbunog zida. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadri i belicast sadraj, verovatno je posredi neka bolest. 212

1
-i I

Stalnim posmatranjem ivih ivotinja, kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica, odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. Osipl toga, u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Pored toga to moe izazvati uginuce, bolest ometa rast i razvoj. Bolesna ivotinja loije napreduje i slabije koristi hranu, to sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja ivotinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zatite. Ovaj pojam - zdravstvena zatita, ukljucuje preventivu, tj. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje, ako je do bolesti ipak dolo. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI

PREVENTIVA

~ I

+ )

Pravilna nega i ishrana od prevashodne su vanosti u sprecavanju pojave bolesti, kao to je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. Na ovom mestu posebno treba ukazati. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili vie jedinki u zapatu pojavila bolest, a ne zna o cemu se tacno radi, mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. ivotinje treba izolovati od zdravih ivotinja, ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno, posebno kada je zaraza opasna po druge ivotinje ili ljude, vlasnik kunica je duan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza, a po uputstvima veterinara. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. To je period koji protekne od ulaza tetnog mikroorganizma u organizam ivotinje do pojave prvih simptoma bolesti. To vreme je nekada krace, nekada due, ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. Zbog toga se smatra da novonabavljene ivotinje treba 30 dana drati izolovane od drugih kunica, tj. u karantinu. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. Tokom karantina paljivo posmatramo njihov izgled i ponaanje radi procene. stanja zdravlja. Ako
213

se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja, smatra se da kunice moemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Da bi se sprecilo unoenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima, preporucljivo je pri kupovini kunica traiti od prodavca zdravstveno uverenje. Od velike vanosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju, pored ostalog, dezinfekciju i dezinsekciju, o cemu je ranije vec bilo vie govora. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. Grada virusa je toliko jednostavna da jo uvek nije izvesno da li su to uopte iva bica. Oni medutim, izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi, ivotinja i biljaka. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u ivom organizmu, tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspena. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja ivotinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza.
MIKSOMATOZA

J'

Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa, koji je u Evropi prvi put uocen 1952. godine. Ova bolest, koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza, danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. godine, i to u okolini Novog Sada, da bi se danas rairila po celoj zemlji. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih ivotinja, ali je najcece prenose insekti. Razne vrste komaraca, buva i krpelja, sisajuci krv bolesnih jedinki, mehanicki prenose virus sa ivotinje na ivotinju. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci, tj. kliconoe. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge ivotinje: glodari, macke, psi, ptice, itd., koje same ne obolevaju, vec samo prenose uzrocnik bolesti. 214

1 1

....

Vreme od unoenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3, do 7 dana. Oboleli kunici su neveseli, uglavnom lee, slabo jedu i mrave. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog mirkanja, koje je posledica preoset1jivosti

Slika 94. Miksomatoza

kunica

'" I

na svet1ost. Sluznice ociju su usled zapaljenja zaarene, a javlja se i otok ocnih kapaka. U ovoj pocetnoj fazi bolest ,se obicno moe ustanoviti pregledom unih koljki. Naime, ako se une koljke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti, na njima se zapaaju manje ili vece crvene povrine. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom, a na uima se sa spoljanje i unutranje strane javljaju otoci velicine zrna graka do oraha. Otoci su najbrojniji u korenu uiju. Ove cvorove cine takozvane miksomske celije po kojima je bolest i dobila ime. Pod teinom' cvorova une koljke ne stoje upravno vec padaju na stranu, to je simptom koji se lako zapaa. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti, slicne promene zahvataju usne i nos, pa glava pomalo 'lici na glavu lava, i tada se naziva lavlja glava. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto mrkcu, zapaa se sluzav ili gnojan izliv iz nosa, neretko se razvija i zapaljenje pluca. Kod mujaka .215

moe nastati otok monica sa cvor6vima velicine zrna graka, a kod enki otok stidnice. Sem na pomenutim mestima,zadebljanja koe se mogu naci i na ledima, apama i drugim delovima tela. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. dana posle infekcije dolazi do uginuca. Mladi kunici uginu i ranije, pre nego to su se razvili svi simptomi bolesti, a stariji kunici boluju neto due, da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. Osim opisanog akutnog toka, ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. Tada bolest traje mnogo due, i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koi, a veci broj ivotinja preivi. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje, po zakonu je duan da izvesti mesnog veterinara. Veterinar o ovome obaveJava veterinarskog inspektora, koji vri pregled kunica, a neku od obolelih ili uginulih ivotinja alje u laboratoriju na pregled. Posle izvrenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE IRENJA, SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA - MIKSOMATOZE. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica, mesa, sirovina, otpadaka ili proizvoda iz zaraenog dvorita, kao i unoenje u dvorite novih kunica. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih ivotinja i njihovih proizvoda. U zaraeno dvorite se zabranjuje pristup stranim osobama, a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. Kunici koji ne izgledaju bolesni, moraju se odvojiti od obolelih u posebne, prethodno dezinfikovane kaveze, a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). Svi bolesni kunici, ali i oni sumnjivi na bolest, unitavaju se, a leevi zakopavaju ili spaljuju. Prostorije,kavezi, pribor, hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. ubre se obicno stavlja u dakove, polije naftom i zapali, i to obavezno u dvoritu gde se pojavila zaraza. Nakon svega se preporucuje temeljno cicenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti, ali veoma otporan prema hladnoci, zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadrao sposobnost infekcije 300 dana.
216

Nabavka novih grla je dozvoljena .'. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja, sprovedene zavrne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. , U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opte zatite od zaraznih' i .parazitskih bolesti; ali i specificna zatita, tj. vakcinacija radi zatite od miksomatoze kunica. Uopte mere zatite, pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata, dranja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu, redovna dezinfekcija kunicarnika, hranilica i pojilica, i povremeno unitavanje komaraca i drugih tetnih insekata. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorite u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom ive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mreu koja sprecava ulaenje insekata. Kao specificna zatita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom MIXOVET. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. ivotinje se vakciniu najranije u uzrastu od 6 nedelja; pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne enke. Vakcina se daje injekcijom u miic, a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i titi ivotinju jednu godinu. Svakom kunicu

se daje po 0,5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. :'

Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka), ali bez ikakvih teih posledica.
ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA

Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kou i sluzokou) infektivan samo za kunice. Zaraza najcece obuhvata sve ivotinje na jednoj farmi ili u dvoritu, augine i do 50% od obolelih ivotinja. Posle inkubacije, koja traje 3 do 17 dana, javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. Na sluznici usana, usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnocu. Ovi mehurici prskaju, ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (ivotinja balavi), pa je podrucjeI;1juke, gue, grudi i apa stalno vlano. Kunic jeneveseo, slabo jede

i brzo mravi. Povrede' koe izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama, to komplikuje pocetnu bolest.
.

Specificnog lecenjau

ovom slucaju nema. Preporucljivo

..,

je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju, kao to je 0,1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode).
BOGINJE

Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. Posle inkubacije koja traje do 14 dana, po koi i sluzokoi se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnocu ili gnojem. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu, a narocito na uima, ocnim kapcima, oko usana, na ledima i u predelu genitalija. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja, a bolesne ivotinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Ovde ih pominjemo ukratko, da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna, a i zato to je njihova pojava ipak moguca. AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO
1

(PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA)

Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa, koji uglavnom napada svinje. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja, mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i mievi. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab .na pojedinim delovima tela. ivotinja cee ili zubima raskida mesta koja moe da dohvati, a to su najcece noge. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. Medutim, treba imati u vidu da se svrab moe javili i pri infekciji gljivama, najcece iz roda Trihofiton, tj. bolesti trihoficije.
BORNA BOLEST

Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. Izaziva je virus koji napada nervni 218

sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene modine. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnotee, neprirodni poloaji tela, a nekada je glava zabacena unazad i sl. Ni ova bolest se ne leci, a obolele ivotinje se unitavaju. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku jo nekih oboljenja, kao to je zapaljenje creva, to je ozbiljan problem u kunicarstvu, ili zapaljenje disajnih organa, ali za to jo uvek nema dovoljno konkretnih dokaza.

BOLESTI

IZAZVANE

BAKTERIJAMA

Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije, daleko sloeniji mikroorganizmi od virusa. U dananje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija, tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija.

Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u naim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida, koji moe da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih ivotinja. Ono to se obavezno mora imati u vidu kada se razmilja o pasterelozi svih ivotinja, a posebno kunica, jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcece prisutni i u zdravom organizmu. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma, nakon cega pocinje razmnoavanje i ispoljavanje tetnog delovanja prisutnih bakterija. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi,zma najcece su nepovoljni uslovi ambijenta u kome iv9tinja ivi: hladnoca, vlaga, loa ishrana, uznemiravanje, pa i trudnoca. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. mikroorganizmi postaju virulentniji, opasniji, i prelazeci sa ivotinje na ivotinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. Uzrocnici pastereloze u pritajenom obliku najcece se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i drela. Zbog toga pastereloza najcece i 219

pocinje kao zarazna kijavica, svim kunicarima vrlo dobro pozn,at zdravstveni problem kunica. U no su ivotinje obolele od zarazne kijavice, pored pasterela, obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus, mikoplazme, bordatele, stafilokoke, streptokoke, a po nekima i virusi. Postoji miljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolecu koja se najcece pojavljuje u prolece i u jesen. Pored toga to kijaju, zapaa se bistar, sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. Kunic teko die, cuje se krkljanje, a deo nosnog iscetka se ponekad moe videti i na prednjim apama. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima moe leciti antibioticima. Iskustvo je pokazalo da najcece pomae penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.j. uz 0,5 g streptomicina po ivotinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici irokog spektra delovanja, kao to su hloramfenikol, tetraciklini i drugi. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin, i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. Prema naem iskustvu, za pojedinacno lecenje ivotinja, pored antibiotika datih injekcijom, dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi irokog spektra delovanja (na primer, otonazol kapi proizvodi Krka, Novo Mesto). Medutim, mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma tetno i mogu izazvati uginuce.
t1CZA1l
P'\.U~A SRCE. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA

..4

UNuT. UHO

ff
MATE~ICA TKIVO

Slika 95. ematski

prikaz irenja uzrocnika organizmu kunica

pastereloze

po

220
Ii'

Iz nosne upljine i drela pasterele, a i druge prisutne bakterije, bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca, srca, materice, testisa, koe i potkonog tkiva, zatim sluznice oka, srednjeg i unutranjeg uva i mozga. Na taj nacin se pastereloza, osim kao kijavica, pojavljuje i kao zapaljenje pluca, zapaljenje srednjeg i unutranjeg uva, mozga, testisa ili materice, koe i potkonog tkiva, sluznice oka itd. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom, depresijom ivotinja, oteanim disanjem, ali se moe desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi, mada su se dan pre toga ponaali normalno. U oVoj fazi bolesti, lecenje se moe pokuati vec pomenutim antibioticima, ali je efekat uglavnom lo. Poboljanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat unitavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. Zbog,t6ga se javljaju prolivi i uginuca. Ako je dolo do irenja l?olesti na srednje ili unutranje uvo, ivotinja dri glavu nakrivljeno, slabo jede i mravi, ali moe iveti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. Cvorovi po koi i potkonom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama, mada su cece karakteristika bolesti stafilokokoze. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurkim otvaranjem i ispiranjem otoka. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati, a moe biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. Ako je bolest zahvatila testise, matericu ili porodajne kanale, posledica moe biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom, te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. U suzbijanju pastereloze, zbog svega navedenog, najvecu ulogu igra preventiva, tj. sprecavanje bolesti. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unoenja novonabavljenih ivotinja ti zapat. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo, nikako se ne smeju meati sa drugim ivotinjama. Ipak ce jedino bris iz nosa i drela, to znaci bakterioloki pregled, sa sigurnocu pokazati da li je ivotinja nosilac pasterele ili nije. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada, ukoliko su rezultati pregleda negativni, moemo smatrati da tetan mikroorganizam nije prisutan. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki, najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221

irenje infekcije. Kaveze treba dezinfikovati, a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati.
J

Slika 96. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha

pastereloze

sred-

U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba reavati pre svega vodeci racuna o ivotnim uslovima kunica, za koje su bitni odgovarajuca temperatura, vlaga, dobra ishrana i to manje uznemiravanja. Jedno od vanih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti ivotinja jeste da li je rec o zoonozi, tj. da li se bolest moe preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko, treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih ivotinja nije za jelo. - RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje), a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. postepeno ,.slabi, sve manje uzima hranu, mravi i ugine. Kao izvor tetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom ivotinja na kraju Jersinija

pseudotuberkulosis} smatraju se mievi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. Tacna dijagnoza se moe postaviti jedino obdukcijom (pregledom lea) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. Pri obdukciji se na slezini, jetri, plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni uckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme, moe se pokuati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci ivotinja, unitavanje tetnih glodara, izdvajanje obolelih kunica, dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cicenje prostorija. Upotreba mesa zaklanih bolesnih ivotinja se ne preporucuje, jer se, prema nekim informacijama, ova bolest moe preneti i na ljude..
NEKROBACILOZA

Da bi dolo do pojave ovog oboljenja, sluznica usta ili koa moraju biti mehanicki oteceni. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se moe naci u hrani i koja kroz otecenu kou ili sluzokou prodire u organizam. Kod inficiranih ivotinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke, otok usana, usne upljine i delova glave. Kunic teko uzima hranu, brzo slabi i na kraju ugine. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Efikasnog lecenja nema. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase ivotinje, a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0,1% hipermangan). Preporucuje se izdvajanje bolesnih ivotinja, cicenje i dezinfekcija, a svakako i promena hrane. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi.
SPIROHETOZA

Ova bolest se naziva i sifilis kunica, jer napada polne organe. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi, osim to su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. Do infekcije najcece dolazi za vreme parenja, zatim dodirom i lizanjem ili :qjuenjem. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:;i. Prvi 223

2naci bolesti. jesti crvenilo i otok vulve, tj. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog, odnosno .gnojavog sekreta.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca, koji prelaze u cireve. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa tekim komplikacijama. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara, vimena, ocnih kapaka; usana i na drugim delovima tela. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postiu se penicilinom u dozi od 100000 i.j; (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. U cilju sprecavanja pojave i irenja bolesti preporucuje se paljiv 'pregled svake ivotinje pred pripust.
STREPTOKOKNA SEPSA

Nepovoljni uslovi dranja i ishrane kunica, kao i prisustvo parazita, mogu uciniti da dode do razmnoavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima, crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih ivotinja. Bolesne jedinke se pokunje, nemaju apetit, imaju groznicu, a ponekad i proliv. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. Sigurna dijagnoza se moe postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka, koje se najcece nalaze po svim 'unutranjim organima bolesne ivotinje. . Lecenje se sprovodi antibioticima, ali je uspeno samo u pocetku bolesti. Obolele ivotinje treba izolovati, a kaveze i ;prostorije dobro dezinfikovati.
STAFILOKOKNA INFEKCIJA

Ovo je bolest koja moe u velikoj meri poremetiti proizvodnju, tj. uzgoj" i izazvati uginuca, posebno sasvim mladih ivotinja. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao to su loa higijena, nekvalitetna ishrana itd; .Bakterija, tizrocnikoboljenja,. naziva se Stafilokokus atlreus, a u organizam dospeva preteno preko povreda koe koje su posledica ujeda, grebanjii sl. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok, moe izazvati sepsu i brzo tiginuce. Ukoliko se to ne dogodi, 224

na koi ivotinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) , najcece u predelu vrata i leda. Ova forma bolesti se naziva kona stafilokokoza. Kod ivotinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca, gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutranjim organima, to takode ima najcece i smrtni ishod. U cilju lecenja bolesti koe i potkonog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loi, a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. Ipak, bolje je ivotinje sa vidljivim simptomima bolesti rtvovati, a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu

ljudi.

Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica, postoje i druge koje se u naim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Takve su, na primer, listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi), aktinomikoza i druge. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi, salmonelozu, tularemiju i tuberkulozu, bolesti takode izazvane bakterijama, opisali smo izdvojeno, u poglavlju o zoonozama. Medutim, na ovom mestu treba neto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja vie mikroorganizama i nepovoljnih faktora, pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. Zbog sloenih razloga nastanka, ovo bolesno stanje, ciji je simptom izrazit proliv, u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. Ispitivanjem je utvrdeno da tetno dejstvo na sluzokou creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti, od kojih veci broj vec ivi u aparatu za varenje zdravih ivotinja. Najvie uginuca je zapaeno kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja, mada mogu oboleti mlade, a i starije ivotinje. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi, obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. Tada je prvi simptom uta vodena stolica pracena zatvorom. Ovakvo stanje je nazvano uti proliv kunica, na sisi. Pregledom lea u elucu se nalazi zgruano mleko, a sluznica creva je otecena i zapaljena. U slepom crevu se najcece nalaze gasovi i sadraj uckaste boje. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli, davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate.
15 Uzgoj kunica

225

. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. Sadraj eluca, tj. stepen eludac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnoavanja i delovanja tetnih bakterija. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o vie bolesti) promenljivog' je uspeha. Kod prvih simptoma (proliv) , preporucljiv{) je promeniti hranu. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno, a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu, prema nekim praktic~rima, u vodu za pice treba doclava,ti 2 % sirceta. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi, u kojoj se nalaze i svima poznate umske gljive, zatim kvaceve glji. vice. itd. tetno delovanje na organizam ivotinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke ive kao redovni stanovnici creva.
SAHAROMIKOZA

Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica moe biti izazvana ba jednom od gljivica koja obicno ivi u crevima kunica, a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. Ova kvaceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnoava i ispoljava tetno dejstvo, a tacna dijagnoza se moe postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pranjenje crevnog sadraja, kao to je, na primer, gorka so. Jedna od cecih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Kako se u nekim okolnostima ona moe preneti i na ljude, opisana je u poglavlju o zoonozama. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji ive na racun domacina, u ovom slucaju kunica. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. Parazite nacelno delimo na spoljanje (ive na spoljanjoj p()vrini tela) i unutranje (ive u telesnim upljii1ama, organima.i tkivima domacina). 226

UNUTRANJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. Ovo oboljenje prouzrokuje,znatne gubitke, najvie mladih ivotinja, Odrasli kunic, irpsilac parazita, izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom, koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoi creva> kunica. Zaraene ivotinje imaju slab apetit, osetno mrave, a cesta je i nadutost. Javlja se voden, pone).{ad i krvav, proliv. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Kunici ne u~imaju hranu, sa stolicom gube tecnost i sali iz, 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' lea. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava .creva (Eimeria, intestinalis, Eimeria magna, Eimeria media i dr.), na sll1zbkoi se mogu naci zapaljive promene, krvarenja, nekroze, nadun debelog creva, itd. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae.Dtecuje,ucne .kanalice, tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin, sulfakvinoksalin, sulfametoksin). Da bi se onemogucila pojava bolesti, kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. Isto tako je vano na vreme odvajati mladunce od majki, a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. METILJAVOST U ucnim kanalima kunica kao paraziti ive veliki i daleko rede mali metilj. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera, sa suenim zadnjim delom. Bolest se moe pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih panjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. Promene izgleda i ponaanja bolesnih ivotinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. Kunici gube apetit, mrave, sluzokoe su blede, aponekad i ute. Kada se u izmetu nadu jaja parazita, moe se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. 15* 227

Radi sprecavanja pojave bolesti ivotinjama ne treba davati svee seno sa plavnih terena, vec ga prethodno treba suiti bar 6 meseci.

Slika 97. Kraste

u uima

kunica

bolesnog

od uge

U crevima kunica moe se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju, pa im ovde i ne poklanjamo panju. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih, kratkih ili duih belih glista, ivotinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. SPOLJANJI PARAZITI Paraziti koji ive u koi, odnosnokrznu krpelji, ugarci, vai i buve.
KRPELJI

kuni~a, jesu,

To su insekti smede, odnosno crne boje. Hrane se sisajuci krv ivotinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge, za ljude i ivotinje, opasne bolesti. Uspeno se unitavaju sredstvima protiv insekata - insekticidima (alugan, neopitroid i sL). 228

UGARCI
, "

ugarci su paraziti,

takode insekti,

koji izazivaju ugu

.

koe i ugu uiju.

uga koe u industrijskom uzgoju kunica, u odnosu na druge parazitarne bolesti, ne predstavlja veliki problem. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih ivotinja, ali i preko posrednika: psa, macke, mia i dr. Prenoenju bolesti doprinosi nehigijensko dranje ivotinja, prljavtina, slaba i nekvalitetna ishrana, gusto i dugacko krzno, nedovoljno suncani objekti i sL Covek se moe inficirati uzrocnicima uge kunica, dok se na druge domace ivotinje ova bolest ne prenosi. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste, ali kako u ovom slucaju nije rec o teem i cestom oboljenju, nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koi glave (celo, osnova Dva, oko ociju) sa pojavom svraba, opadanjem dlake i stvaranjem krasta. ivotinje postepeno mrave, da bi na kraju nastupila i smrt. Lecenje celog zapata se vri insekticidima (alugan, ektanon i sL). Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. . . uga uiju je u uzgoju kunica mnogo ceca i opasnija bolest nego uga koe. Ovaj parazit ivi u unom kanalt:/. bolesne ivotinje, izaziva jak svrab, a moe preci i na coveka. Zbog svraba, ivotinja cee ui i dri glavu iskoeno. Kod mladih kunica moe doci do zapaljenja srednjeg Dva, a ponekad i do zapaljenja mogza. Ovaj vid uge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. .. . Pored vec pomenutih ugaraca i krpelja, VAI i BUVE mogu imati ulogu u prenoenju raznih bolesti. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije, u posebnom poglavlju. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. i funkcije organizma, pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Na ovom mestu smo eleli da neto kaemo o neunoenju ili nedovoljnom unoenju vitamina u organizam.

VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. Njihovo neunoenje il nedovoljno unoenje u organizam, izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadri sve neophodne hranljive materije. Medutim, ako uzgajivac priprema obrok sam, mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka, tj. mora se pridravati recepata ishrane za kunice. Retko se deava da pojedinih vitamina uopte nema u hrani. Mnogo je cece da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego to je to potrebno organizmu, pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unoenja vitamina, tj. hipovitaminoze.
A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu)

Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju, pa lako dolazi do oboljenja (kijavica, zapaljenje pluca i sL). Usled deficita A vitamina u obroku, pa stoga i u organizmu, cesti su i poremecaji reprodukcije, mali okot, nedovoljno razvijeni fetusi i sl. Da bi se sprecili navedeni poremecaji, u hranu treba dodavati argarepu i kvalitetno livadsko seno. Takode nije loe kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadri dovoljno vitamina A. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama.

D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu)

Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih ivotinja u zimskom periodu. Ako hrana nema dovoljno D vitamina, kalcij uma i fosfora, ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu, javice se bolest rahitis, koja se ispoljava u nedovoljnom okotavanju skeleta, krivljenja nogu i sl. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama), kao i dobro seno i minerali, kalcij um i fosfor. 230

......

E-HIPOVITAMINOZA

(manjak

vitamina

E' u organizmu)

Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti, pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. Kod mujaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. Osim navedenog, miicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija, tako da su sapi i zadnje noge ovakvih ivotinja nedovoljno razvijene i mrave. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost moe predstavljati problem. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana, parenje u srodstvu, pregojenost, bolest polnih organa i sl. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost, mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje.
OTEANO KOcENJE

Do ovoga moe doci ako enku male rase priputamo pod mujaka velikih rasa, tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. U ovom slucaju se pomae izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Kod slabih tmdova, prcuske vagine i sl. veterinar moe pomoci i hormonskim injekcijama, carskim rezom i sl. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je dolo do ispadanja materice, matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion), enku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom.
POSTPOROAJNA PARALIZA

Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu enke koji je utroen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. ivotinje su tltucene, ne uzimaju hranu, a cesto nastaju i grcevi. 231

r
.;

t!
!

Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma, obicno injekcijom pod kou, tokom nekoliko dana.
ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE

Do zapaljenja mlecne lezde moe doci usled pritiska, udarca i drugih mehanickih nadraaja, ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne lezde, to moe biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja.
2DERANJE MLADUNACA

Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih enki. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje, buka i uznemiravanje tokom porodaja, ed enke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponaanje. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta, enka troi velike kolicine mineralnih materija i vode. Prvorotkinje koje su prodrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja, ivotinju treba iskljuciti iz reprodukcije. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem, ovde pominjemo jo abortus, koji kod kunica najcece nastaje kao posledica uticaja iz spoljanje sredine (stres, udarci, grubi zahvati). Osim toga, do pobacaja moe doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane, prisustva parazita i sl. Radi sprecavanja navedene pojave, ivotinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i to manje ih uznemiravati. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRANJIH (organske bolesti) ORGANA

Kunici se iskoricavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti, pa su ova oboljenja za 232

kunicarstvo od malog znacaja. Uprkos tome, postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Takve su, na primer:
NADUN

To je oboljenje pri kome u elucu i crevima, a najcece u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. Zivotinja je naduvena, gas ovi vre pritisak na dijafragmu (miic veoma bitan za disanje) i pluca te se ivotinja moe uguiti. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica oteanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. Hronicna (dugotrajna) nadutost moe biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija, oblih glista). Oslobadanje ivotinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masaom trbuha. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomae pasau crevnog sadraja (magnezijumsulfat). Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. davanja vlane, pre-

~EL.UDAcNO.CREVNI KATAR,." (nezarazno zapaljenje sluznice e1uca i creva)

'.

ba znati da, poremecaji u funkCiji eluca i cteva najcece

,,'

Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.ice ishran~,. mada je teko zamisliti da na nastanak.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima,Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Tre-

nastaju pri prelazu sa mlecne. ish:r:ane 1J:a,ishranU-':koncentratom ,(ili drugim .cvrstimhranivom). Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika, moe i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i, r~tka stolica. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora. 233

ZATVOR

To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadraja creva. Najceci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode, a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapuiti lumen creva. Zivotinje ne jedu, lenjo se krecu, a u trbuhu se mogu

'"

napipati tvrde loptice izmeta.

Lecenje pokuavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekavanje crevnog sadraja (magnezijumsulfat - laksans), a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane.
RANE NA NOGAMA

Ovo je bolest specificna za kunice. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se ivotinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. Uzrok ovome je obicno neravna i vlana podloga, gruba icana mrea po kojoj se ivotinje krecu. Prilikom 'tecenja najpre se. mora otkloniti uzrok mehanickog draenja, a zatim se otecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1), premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima.

Lako dolazi do infekcije i gnojenja.

Slika 98. Rane na nogama .. . 234

rI . I I


qva grupa oholjenj;;{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. Sumnja..na naslednu bolest je dovoljna da se ivotinja eliminie..iz priploda. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije.. Ovde pominjemo samo o~e koje su n,ajcece:
'BOLEST ISCAENHf NOGU

,..

Ovde je rec o utodimom icaenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq.. iyotinja li izr:azitim slucajevima.)ma zadnje .noge .bkrenuteza. pola kruga (poloaj foke), tako ,da je hodanje onemoguceno. Sltgna deformacija se ponekad moe zapaziti i na prednjim ekstremitetima.

Slika 99. Bolest icaenih IZDUENA

nogu

DONJA VILICA

U ovom slucaju donja vilica je dua od gornje, tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu, to onemogucava normalno uzimanje hrane. Prerasli zubi se mogu skracivati, ali takve kunice nikako ne treba putati u pripust.

235

.).

Slika 100. Previe izrasli donji zubi

1ROVANJA

U int~hzi\'1iom uzgoju u kome ivotinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka, ali ipak moguca. Najcece se deava ,da ivotinje budu izloene delovanju vece kolicine sredstava zapnitavanjejnsekata, ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zatiti bilja. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata, prilikomkoricenja insekticida u kunicarniku ili na samim ivotinjama treba veoma precizno potovati uputst\i'd proizvodaca. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. Da bi se postavila, tacna dijagnoza ttovanja, dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld.ju koricenja, preparata protiv tetocina, tj. da zna kad je ta koristio 1'1.1kojoj kolicini. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA

Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih, gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka, a koja mogu biti neprijatna jer se tee lece ili ozbiljnije ugroavaju zdravlje ljudi. 236

SALMONELOZA

Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim ivotinjama, mada kliconoe mogu biti golubovi, mievi, guske, patke, konji, ovce, svinje, kokoi, glodari pa i covek. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. One se mogu naci u povrinskim slojevima zemlje, otpadnim vodama, barama i na drugim mestima, gde mogu da ostanu u ivotu i mesecima. Takode se mogu naci i u crevnom sadraju raznih vrsta ivotinja. Prema tome, da bi jedan organizam oboleo, nije potrebno da se zaraza unese spolja. Ona moe da nastane i u uslovima slalbe higijene, nekvalitetne ishrane, nepovoljne klime ambijenta u kome ivotinje ive itd. Kod bolesnih kunica moe se zapaziti groznica ili utucenost, proliv ili zatvor, nedostatak apetita i mravljenje. Gravidne enke cesto pobacuju. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom lea ili izmeta bolesne ivotinje. Za lecenje se koriste antibiotici, a neophodno je temeljno cicenje svih prostorija u kojima ivotinje borave. Kunici oboleli od salmoneloze, ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze, nisu za ishranu ljudi, vec se moraju nekodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Salmonele ulaze u organizam ivotinja i ljudi preko organa za varenje. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice eluca i creva. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi, odakle se mogu preneti u sve organe. Od ivotinja se covek najlake zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaraene hrane. Pocinje obicno glavoboljom, a zatim groznicom i povienom temperaturom (40C) , bolovima u trbuhu i prolivom. Uz ove simptome javljaju se klonulost, ed, nemir i pospanost. Kod tekih slucajeva nastaju grcevi, smanjeno izlucivanje mokrace, a moguc je i smrtni ishod.
TULAREMIJ A

Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca, ali pre svega male glodare (umski i poljski mi, veverica, pacov, 237

hrcak i dr.). Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. Moe se pojaviti i kod fazana, jarebica, prepelica, lisica, divljih i domacih svinja, a i kod coveka. U prenoenju oboljenja vanu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva, va, komarac, krpelj). Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo mieva i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. ivotinja se teko krece, apaticna je i ima povienu temperaturu. Covek se inficira najcece uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne ivotinje. Uzrocnik se u organizmu iri limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih lezda. Iz 'Iimfnih arita prelazi u krv i dospeva u jetru, slezinu, pluca i modane ovoj nice. Laki oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja, a tei oblici se mogu i smrtno zavriti.
TUBERKULOZA

,L

Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Najcece se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom, mlekom tuberkuloznih krava i unoenjem novih kunica u zapat. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi, i da je to bolest koja se dugo i teko leci.
TRIHOFICIJA

Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i, tako da ovde nisu bitni loli uslovi nege i uzgajanja. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama moe imati presudnu uloglu u irenju infekcije. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava, a neto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Krzno je na tim mestima ocupano, a koa crvena. Svrab je tako jak da se ivotinja ponekad glode do kosti. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici, koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koi i na ko238

smatim delovima glave. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece, i to u vidu celavih povrina. Koa obolelog predela je crvena, pokrivena mehuricima i krastama. Kod odraslih mukaraca javlja se i trihoficija brade. Dlaka opada, koa se ljuti, dolazi do zapaljenja i gnojenja.
TOKSOPLAZMOZA

Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. ivi u telesnim celijama mnogih sisara, narocito kunica, zeceva i drugih glodara, zatim pasa, macaka, lisica, svinja, ovaca, goveda i coveka. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih ivotinja, ptica pa i kod gmizavaca. Kunic se najcece inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Obolela ivotinja ne uzima hranu, javlja se opta slabost, mravljenje i proliv, cesto sa paralizom zadnjih nogu. Ponekad se mogu zapaziti i znaci otecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Tacna dijagnoza moe se postaviti' samo u laborqtoriji. Kako se covek najcece. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih ivotinja, jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. Kod ljudi, narocito kod odrasIihosoba, toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku, tj. bez vidljivih simptoma. Rede se ispoljavasa neto povienomj temperaturom, gripoznim stanjem, oticanjem limfnih cvorova i slezine, prolivom iIi zapaljenjem bronhija. Retko' moe doci i do zapaljenja pluca, mozga pa i' smrtnog ishoda. Medutim, cesto obole majke u drugom stanj}.!. Tada moe doci do pobacaja, prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. Nema podataka ouspenoin lecenjuivotinja, dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici.

239