Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. : HJIYCTp..u. llpeBo.u. ISBN 86-19-0151-4 llK:a.(Poljoprivredna literatura).Beograd: Nolit. . llHToMu. PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski . . 21 CM. . .fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje. 3eQeBH.eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld.92 y llYBJ[HKA~HJH (CIP) KOllAlDCKH.266 CTp. preveo s poljskog Oliver Jankovic. 1987.KATAnorH3A~HJA 636. Beozpao .

Da bismo lako otkrili bolest. kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. 4. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. 7. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. 2. oboljenja koja se prenose na ljude. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. U praksi se. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. 6. 14 Uzgoj kunica 209 . U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje. 8. medutim. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. 3. 5.

medutim. Bolesni kunici su. Dlaka je obicno nakostrešena. Krecu se lako. bez sjaja. Imaju glatku. bledoružicasta i elasticna. stresova razlicite prirode. Disanje je obicno plitko. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. promena spoljašnje temperature itd. gnoja ili delova sluzokože ereva. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. a ujutro su pronadene mrtve. za razliku od zdravih. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu. ne strižu ušima. i tI t \ J . Disanje je ravnomerno. rase i starosti. sjajne i svetlocrvene boje. Koža im je meka. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). imaju mutne oci i tužan izgled. Sede ili leže. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Merenje vrednosti telesne temperature. Ponekad pate od zatvora. Sve sluznice su vlažne.3° do 39°C. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. a cesto i mokra. Mada 210 1 . glatke. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. dobro jele i ponašale se normalno. sjajnu u gustu dlaku. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi. što zavisi od velicine. Kod zdravog kunica.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. krvi. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. gnoj ili krv. Obicno se kaže da su delovale zdravo. Ponekad se. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje.

Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. obicno sa malo sluzavog sadržaja. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. najverovatnije je rec o bolesti. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca.dijafragmom. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo. zatim žute ili bele fleke. svetloružicaste boje. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Ovaj organ je manji od slepog creva. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje. Kod oboljenja debelog creva u. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe.. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . Zdrava pluca su. želudac i creva. Ako je boja ovog organa ljubicasta. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. veoma glatka i sjajna.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. 14* 2U . i to jetru. a normalno sadrži loptice izmeta. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. a u njima vodenasti sadržaj. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu.

u blizini bubrega.. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice. a kod mužjaka na penis i testise. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. 212 ~ . Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. a mokraca jemutna. Boje su smede do ljubicaste.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. obicno ne veci od zrna pasulja. Promene u velicini i obliku bubrega. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak. Veoma su mali. a postavljeni su sa obe strane kicme. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. Slika 93. verovatno je posredi neka bolest. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. Velicine su oraha. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. sa glatkom površinom. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. I. Boja materice je slicna boji trbušnog zida.

Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. bolest ometa rast i razvoj. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. To vreme je nekada krace. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. a po uputstvima veterinara.1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. Pored toga što može izazvati uginuce. ako je do bolesti ipak došlo. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. tj. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. u karantinu. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. stanja zdravlja. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. ukljucuje preventivu. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. nekada duže. tj. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. a ne zna o cemu se tacno radi.zdravstvena zaštita. Ovaj pojam . Ako 213 . Osipl toga. Na ovom mestu posebno treba ukazati. što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj.

da bi se danas raširila po celoj zemlji. pored ostalog. o cemu je ranije vec bilo više govora. dezinfekciju i dezinsekciju. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. godine. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. . Oni medutim. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima. tj. buva i krpelja. životinja i biljaka. Razne vrste komaraca. macke. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci.. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. ptice.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja.. ali je najcešce prenose insekti. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. 214 1 1 t . danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. i to u okolini Novog Sada. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja. sisajuci krv bolesnih jedinki. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. godine.. MIKSOMATOZA J' ~ . itd. kliconoše. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza. Ova bolest. smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. psi. koje same ne obolevaju. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. vec samo prenose uzrocnik bolesti.. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973.

Oboleli kunici su neveseli. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Naime. Kod mužjaka . ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. U ovoj pocetnoj fazi bolest . slicne promene zahvataju usne i nos. što je simptom koji se lako zapaža.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. slabo jedu i mršave. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. i tada se naziva »lavlja glava«.215 . U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. a javlja se i otok ocnih kapaka. neretko se razvija i zapaljenje pluca. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa. uglavnom leže.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. do 7 dana. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. pa glava pomalo 'lici na glavu lava. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu.

prethodno dezinfikovane kaveze. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. pribor.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. a leševi zakopavaju ili spaljuju. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. sirovina. uništavaju se. a veci broj životinja preživi. Prostorije. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. polije naftom i zapali. ali i oni sumnjivi na bolest. Kunici koji ne izgledaju bolesni. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. kao i unošenje u dvorište novih kunica. 216 ~ . dana posle infekcije dolazi do uginuca. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. Svi bolesni kunici. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. Tada bolest traje mnogo duže. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta. a kod ženki otok stidnice.MIKSOMATOZE. a stariji kunici boluju nešto duže.kavezi. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. Osim opisanog akutnog toka. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. šapama i drugim delovima tela. koji vrši pregled kunica. mesa. Ðubre se obicno stavlja u džakove. ali veoma otporan prema hladnoci. Sem na pomenutim mestima. Mladi kunici uginu i ranije. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA.

držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu.Nabavka novih grla je dozvoljena . tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu. i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. pa je podrucjeI. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. ali bez ikakvih težih posledica. Ovi mehurici prskaju. sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica.1juške. hranilica i pojilica. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu. koja traje 3 do 17 dana. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. Svakom kunicu se daje po 0.'. redovna dezinfekcija kunicarnika. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. guše.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. Na sluznici usana. ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). Vakcina se daje injekcijom u mišic. ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. augine i do 50% od obolelih životinja. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . grudi i šapa stalno vlažno. slabo jede îïé . Posle inkubacije. . ali i specificna zaštita. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). Uopšte mere zaštite. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi).parazitskih bolesti. tj. Kunic jeneveseo.

je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. najcešce iz roda Trihofiton. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . oko usana. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati. kao što je 0. po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. ocnim kapcima. na ledima i u predelu genitalija. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. . Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. Preporucljivo . a to su najcešce noge. tj.na pojedinim delovima tela. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto.. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. a i zato što je njihova pojava ipak moguca. Posle inkubacije koja traje do 14 dana. a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Medutim. Ovde ih pominjemo ukratko. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama.i brzo mršavi. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama.. a narocito na ušima. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. Izaziva je virus koji napada nervni 218 .1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). koji uglavnom napada svinje. što komplikuje pocetnu bolest. AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. bolesti trihoficije.

kao što je zapaljenje creva. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže. a posebno kunica. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. pa i trudnoca. neprirodni položaji tela. a obolele životinje se uništavaju. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . što je ozbiljan problem u kunicarstvu. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. opasniji.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. uznemiravanje.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. vlaga. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela. mikroorganizmi postaju virulentniji. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. Ni ova bolest se ne leci. a nekada je glava zabacena unazad i sl. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. ili zapaljenje disajnih organa. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. loša ishrana.

j. t1C»ZA1l P'\. Novo Mesto). a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. pored pasterela. tetraciklini i drugi. uz 0. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . Prema našem iskustvu. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. stafilokoke.U~A SRCE.4 UNuT. otonazol kapi proizvodi »Krka«.. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' . Pored toga što kijaju. a po nekima i virusi. Medutim. sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. bordatele. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.pocinje kao zarazna kijavica. mikoplazme. Kunic teško diše. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. cuje se krkljanje. zapaža se bistar. svim kunicarima vrlo dobro pozn. pored antibiotika datih injekcijom. kao što su hloramfenikol. streptokoke.at zdravstveni problem kunica. UHO . Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. za pojedinacno lecenje životinja.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg).

sluznice oka itd. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. ukoliko su rezultati pregleda negativni. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. a i druge prisutne bakterije. U oVoj fazi bolesti. osim kao kijavica. životinja drži glavu nakrivljeno. otežanim disanjem. testisa ili materice. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. zatim sluznice oka. kože i potkožnog tkiva. srca. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. materice. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. depresijom životinja. kože i potkožnog tkiva. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. najvecu ulogu igra preventiva. što znaci bakteriološki pregled. sprecavanje bolesti. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. zbog svega navedenog. testisa. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. tj. slabo jede i mršavi. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. Ako je bolest zahvatila testise. mozga. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. U suzbijanju pastereloze. Zbog. Na taj nacin se pastereloza. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. ali je efekat uglavnom loš. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. matericu ili porodajne kanale.

sve manje uzima hranu. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi.širenje infekcije. mršavi i ugine. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje).slabi. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. tj. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß .. treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo. a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . postepeno . dobra ishrana i što manje uznemiravanja. vlaga. J Slika 96. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi. Kaveze treba dezinfikovati. za koje su bitni odgovarajuca temperatura. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko.

sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi.i. jer se.1% hipermangan). cišcenje i dezinfekcija. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. Pri obdukciji se na slezini. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. Kunic teško uzima hranu. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme. brzo slabi i na kraju ugine. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. otok usana. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. izdvajanje obolelih kunica.. a svakako i promena hrane. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. prema nekim informacijama. ova bolest može preneti i na ljude. jetri. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Efikasnog lecenja nema. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. usne šupljine i delova glave. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. uništavanje štetnih glodara. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:. Prvi 223 . jer napada polne organe. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja.

Lecenje se sprovodi antibioticima. usana i na drugim delovima tela. tj. U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. može izazvati sepsu i brzo tiginuce. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. tj. posebno sasvim mladih životinja. a kaveze i .2naci bolesti. kao i prisustvo parazita. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. vimena. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. odnosno .prostorije dobro dezinfikovati.. jesti crvenilo i otok vulve. ali je uspešno samo u pocetku bolesti. Obolele životinje treba izolovati. 224 ~ . naziva se Stafilokokus atlreus. Bolesne jedinke se pokunje. Ukoliko se to ne dogodi. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena. . tizrocnikoboljenja. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju. nekvalitetna ishrana itd.gnojavog sekreta. koji prelaze u cireve. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. nemaju apetit. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. imaju groznicu. grebanjii sl. ocnih kapaka. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca. a ponekad i proliv.j. . Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. uzgoj" i izazvati uginuca.Bakterija.

a i starije životinje. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. tularemiju i tuberkulozu. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. Ipak. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. na sisi«. u poglavlju o zoonozama. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. bolesti takode izazvane bakterijama. 15 Uzgoj kunica 225 . Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). . Takve su. salmonelozu. aktinomikoza i druge. ovo bolesno stanje. Medutim. na primer. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. Zbog složenih razloga nastanka. što takode ima najcešce i smrtni ishod. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. ciji je simptom izrazit proliv. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. najcešce u predelu vrata i leda. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . opisali smo izdvojeno. mada mogu oboleti mlade. a sluznica creva je otecena i zapaljena. obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje.

. Kod prvih simptoma (proliv) . a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. itd.i tkivima domacina). Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. preporucljiv{) je promeniti hranu. kao što je. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama. na primer. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. u vodu za pice treba doclava. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. opisana je u poglavlju o zoonozama. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. tj. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. 226 . Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. prema nekim praktic~rima. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. vice. stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. organima. Sadržaj želuca. gorka so. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. u ovom slucaju kunica.ti 2 % sirceta. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. zatim kvašceve glji.

Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. Zaražene životinje imaju slab apetit. Kunici gube apetit. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae. pone). Kada se u izmetu nadu jaja parazita. sluzokože su blede. Ovo oboljenje prouzrokuje. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. najviše mladih životinja. Odrasli kunic. sulfakvinoksalin. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. sulfametoksin). 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. sa stolicom gube tecnost i sali iz. a cesta je i nadutost. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. krvarenja. sa suženim zadnjim delom. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. irpsilac parazita. intestinalis. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. osetno mršave.žucne . METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. Eimeria magna.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu.znatne gubitke.creva (Eimeria.kanalice. mršave. Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki. koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. 15* 227 . Javlja se voden. itd. nekroze. proliv. Da bi se onemogucila pojava bolesti.). nadun debelog creva. aponekad i žute. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom.Dštecuje. Eimeria media i dr.{ad i krvav. Kunici ne u~imaju hranu. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita.

Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. 228 L . Slika 97. To su insekti smede. jesu. odnosno crne boje. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih. kratkih ili dužih belih glista. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci. vaši i buve.insekticidima (alugan. za ljude i životinje. opasne bolesti. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. šugarci. Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. neopitroid i sL). KRPELJI kuni~a. odnosnokrznu krpelji. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži.

Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. ali i preko posrednika: psa. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. . Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. kože i šugu ušiju. osnova Dva. u posebnom poglavlju. nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. Zbog svraba. u odnosu na druge parazitarne bolesti. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. i funkcije organizma. šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. . VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. da bi na kraju nastupila i smrt. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. bolesne životinje. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. prljavština. a ponekad i do zapaljenja mogza. oko ociju) sa pojavom svraba. . îîç × ¶ . takode insekti. slaba i nekvalitetna ishrana. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. ne predstavlja veliki problem. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. macke. gusto i dugacko krzno. miša i dr.. koji izazivaju šugu . nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. a može preci i na coveka. Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. opadanjem dlake i stvaranjem krasta. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. Životinje postepeno mršave. ektanon i sL). Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. " Šugarci su paraziti. . dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi.šUGARCI . izaziva jak svrab.

. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama.. nedovoljno razvijeni fetusi i sl. Ako hrana nema dovoljno D vitamina. ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. kalcij uma i fosfora. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. 230 . Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. Medutim. Usled deficita A vitamina u obroku. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. ako uzgajivac priprema obrok sam.. krivljenja nogu i sl. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu. . mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. cesti su i poremecaji reprodukcije. tj. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama).. tj. kalcij um i fosfor. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. hipovitaminoze. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. kao i dobro seno i minerali. mali okot. pa stoga i u organizmu. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. javice se bolest rahitis. koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. Da bi se sprecili navedeni poremecaji.. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. zapaljenje pluca i sL).

mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. bolest polnih organa i sl.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. Životinje su tltucene. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. 231 . OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. parenje u srodstvu. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. Kod slabih tmdova. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. carskim rezom i sl. prcuske vagine i sl. pregojenost. Osim navedenog. ne uzimaju hranu. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. a cesto nastaju i grcevi. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem.

U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. grubi zahvati). Radi sprecavanja navedene pojave. ovde pominjemo još abortus. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. buka i uznemiravanje tokom porodaja. tokom nekoliko dana.r . 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. obicno injekcijom pod kožu. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem. prisustva parazita i sl. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. udarci. Osim toga. udarca i drugih mehanickih nadražaja. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. pa su ova oboljenja za 232 ..

ish:r:ane 1J:a. davanja vlažne.cvrstimhranivom).ice ishran~. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane.. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. Uprkos tome. Takve su.CREVNI KATAR. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i. oblih glista). ba znati da. Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija.. Zivotinja je naduvena. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n. postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora.UDAcNO. r~tka stolica. Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta.(ili drugim . poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika. mada je teško zamisliti da na nastanak. 233 .ishranU-':koncentratom . Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat).kunicarstvo od malog znacaja. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti..obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi. pre- ~EL.

. 234 rI . mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice.laksans).ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. Rane na nogama . . Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat . Prilikom 'tecenja najpre se. I I . Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. Zivotinje ne jedu. Lako dolazi do infekcije i gnojenja. . Slika 98. lenjo se krecu. . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane.

Žiyotinja li izr:azitim slucajevima. Prerasli zubi se mogu skracivati.ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj. Sumnja.. Slika 99.{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. tako . tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju.)ma zadnje . 235 . Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje. Ovde pominjemo samo o~e koje su n.iz priploda.ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU .na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše.. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije.. što onemogucava normalno uzimanje hrane..bkrenuteza.. Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq. Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima. ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.da je hodanje onemoguceno. pola kruga (položaj foke)..noge . Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu..

). Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima..da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. tacna dijagnoza ttovanja.ju korišcenja. Da bi se postavila. Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. Slika 100. da zna kad je šta koristio 1'1. Najcešce se dešava .1kojoj kolicini. tj. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka. preparata protiv štetocina. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. 236 . ali ipak moguca. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih.

Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. guske. svinje. Uz ove simptome javljaju se klonulost. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. pacov.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. Pocinje obicno glavoboljom. miševi. Prema tome. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Kunici oboleli od salmoneloze. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. otpadnim vodama. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. Gravidne ženke cesto pobacuju. Za lecenje se koriste antibiotici. odakle se mogu preneti u sve organe. nisu za ishranu ljudi. bolovima u trbuhu i prolivom. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. 237 . nije potrebno da se zaraza unese spolja. nedostatak apetita i mršavljenje. nemir i pospanost. da bi jedan organizam oboleo. glodari pa i covek. a moguc je i smrtni ishod. smanjeno izlucivanje mokrace. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. kokoši. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) . mada kliconoše mogu biti golubovi. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. konji. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. nekvalitetne ishrane. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. žed. patke. proliv ili zatvor. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. ovce. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. barama i na drugim mestima. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. veverica. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja.

prepelica. apaticna je i ima povišenu temperaturu. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. komarac. slezinu. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje. divljih i domacih svinja. vaš. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. a i kod coveka. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. krpelj). koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta.hrcak i dr. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. lisica.). Krzno je na tim mestima ocupano. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. Može se pojaviti i kod fazana. a koža crvena. Životinja se teško krece. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. TUBERKULOZA . Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom. jarebica. pluca i moždane ovoj nice.

Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. zatim pasa. javlja se opšta slabost. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. zeceva i drugih glodara. oticanjem limfnih cvorova i slezine. svinja. Tada može doci do pobacaja. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. cesto obole majke u drugom stanj}. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. Dlaka opada. narocito kod odrasIihosoba. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Kako se covek najcešce. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici.!. Kod ljudi. mozga pa i' smrtnog ishoda. gripoznim stanjem. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece. pokrivena mehuricima i krastama. cesto sa paralizom zadnjih nogu. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. goveda i coveka. Obolela životinja ne uzima hranu. Koža obolelog predela je crvena. Medutim. i to u vidu celavih površina. lisica. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. ovaca. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. tj. 239 . narocito kunica. dolazi do zapaljenja i gnojenja. ptica pa i kod gmizavaca. koža se ljušti.smatim delovima glave. bez vidljivih simptoma. mršavljenje i proliv. macaka.