P. 1
Zastita Zdravlja i Bolesti Kunica

Zastita Zdravlja i Bolesti Kunica

|Views: 81|Likes:
Published by sasa71

More info:

Published by: sasa71 on Jun 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/07/2013

pdf

text

original

Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

Beozpao . 21 CM. PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski .fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje.u.92 y llYBJ[HKA~HJH (CIP) KOllAlDCKH. poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic.eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. . .KATAnorH3A~HJA 636. llpeBo. 3eQeBH. llHToMu. 1987. ISBN 86-19-0151-4 llK:a. : HJIYCTp.(Poljoprivredna literatura).u.Beograd: Nolit.266 CTp. .. . preveo s poljskog Oliver Jankovic.

3. kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. 6. 2. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja. U praksi se. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. 7. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. 5. medutim. moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. 14 Uzgoj kunica 209 . sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje. oboljenja koja se prenose na ljude. 8. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti. Da bismo lako otkrili bolest. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. 4.

a ujutro su pronadene mrtve. Imaju glatku. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. a cesto i mokra. bez sjaja. što zavisi od velicine. sjajnu u gustu dlaku. krvi. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Sede ili leže. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. gnoja ili delova sluzokože ereva. glatke. sjajne i svetlocrvene boje. Ponekad se. Bolesni kunici su. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. Krecu se lako. rase i starosti. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. Ponekad pate od zatvora. Kod zdravog kunica. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. medutim. Koža im je meka. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. dobro jele i ponašale se normalno. ne strižu ušima. stresova razlicite prirode. Mada 210 1 . Sve sluznice su vlažne. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu. i tI t \ J . Obicno se kaže da su delovale zdravo. za razliku od zdravih. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. bledoružicasta i elasticna. Disanje je obicno plitko. Disanje je ravnomerno. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. gnoj ili krv. imaju mutne oci i tužan izgled. Merenje vrednosti telesne temperature. Dlaka je obicno nakostrešena. promena spoljašnje temperature itd. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini.3° do 39°C.

14* 2U . Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu. veoma glatka i sjajna. Ako je boja ovog organa ljubicasta. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta.dijafragmom. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo. i to jetru. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. a normalno sadrži loptice izmeta. svetloružicaste boje. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. a u njima vodenasti sadržaj. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo.. Kod oboljenja debelog creva u. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. najverovatnije je rec o bolesti. Zdrava pluca su. želudac i creva. Ovaj organ je manji od slepog creva. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. obicno sa malo sluzavog sadržaja. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. zatim žute ili bele fleke. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra.

Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. Veoma su mali. Boje su smede do ljubicaste. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. a mokraca jemutna. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. verovatno je posredi neka bolest. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. a postavljeni su sa obe strane kicme. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. Slika 93. obicno ne veci od zrna pasulja. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. u blizini bubrega. I. sa glatkom površinom. a kod mužjaka na penis i testise. Promene u velicini i obliku bubrega. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Boja materice je slicna boji trbušnog zida. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. Velicine su oraha. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. 212 ~ . Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak..

Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. nekada duže. Osipl toga. a ne zna o cemu se tacno radi.zdravstvena zaštita. To vreme je nekada krace. tj. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. bolest ometa rast i razvoj. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor.1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. tj. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. u karantinu. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. a po uputstvima veterinara. Na ovom mestu posebno treba ukazati. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. ako je do bolesti ipak došlo. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. Ovaj pojam . ukljucuje preventivu. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. Ako 213 . odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. stanja zdravlja. Pored toga što može izazvati uginuce. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja.

koji je u Evropi prvi put uocen 1952. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. da bi se danas raširila po celoj zemlji. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima.... macke. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. 214 1 1 t . Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. itd. buva i krpelja. koje same ne obolevaju. o cemu je ranije vec bilo više govora. psi. kliconoše. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. dezinfekciju i dezinsekciju. godine. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. Oni medutim. ali je najcešce prenose insekti. ptice. i to u okolini Novog Sada. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja. vec samo prenose uzrocnik bolesti. smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza.. . preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. Ova bolest. životinja i biljaka. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. sisajuci krv bolesnih jedinki. Razne vrste komaraca. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. tj. MIKSOMATOZA J' ~ . pored ostalog. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. godine.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja.

a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Oboleli kunici su neveseli. na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. slabo jedu i mršave. slicne promene zahvataju usne i nos. U ovoj pocetnoj fazi bolest .215 . do 7 dana. a javlja se i otok ocnih kapaka. Naime.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. uglavnom leže. Kod mužjaka . pa glava pomalo 'lici na glavu lava. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. neretko se razvija i zapaljenje pluca. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. i tada se naziva »lavlja glava«. ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa. Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. što je simptom koji se lako zapaža.

Osim opisanog akutnog toka. Sem na pomenutim mestima. polije naftom i zapali. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Mladi kunici uginu i ranije. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. ali veoma otporan prema hladnoci. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. Tada bolest traje mnogo duže. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta. kao i unošenje u dvorište novih kunica.MIKSOMATOZE. a kod ženki otok stidnice. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. a leševi zakopavaju ili spaljuju. Kunici koji ne izgledaju bolesni. koji vrši pregled kunica. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. a stariji kunici boluju nešto duže. mesa. dana posle infekcije dolazi do uginuca. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. a veci broj životinja preživi. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Svi bolesni kunici.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. pribor. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. 216 ~ .zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. Prostorije. ali i oni sumnjivi na bolest. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. šapama i drugim delovima tela. sirovina.kavezi. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. prethodno dezinfikovane kaveze. uništavaju se. Ðubre se obicno stavlja u džakove.

Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu. tj.'. i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. guše. Na sluznici usana. grudi i šapa stalno vlažno. ali i specificna zaštita. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. pa je podrucjeI. ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. .1juške. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. slabo jede îïé . redovna dezinfekcija kunicarnika. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu.Nabavka novih grla je dozvoljena . Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). ali bez ikakvih težih posledica. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. Svakom kunicu se daje po 0. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). Ovi mehurici prskaju. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. hranilica i pojilica. Kunic jeneveseo. koja traje 3 do 17 dana. držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. Posle inkubacije. Uopšte mere zaštite. Vakcina se daje injekcijom u mišic. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. augine i do 50% od obolelih životinja.parazitskih bolesti. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora.

po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. ocnim kapcima. Medutim. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. a to su najcešce noge. na ledima i u predelu genitalija. Posle inkubacije koja traje do 14 dana. Preporucljivo . . što komplikuje pocetnu bolest. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna. oko usana.na pojedinim delovima tela.. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. Ovde ih pominjemo ukratko. kao što je 0. najcešce iz roda Trihofiton. tj. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati.. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja.1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). a narocito na ušima. AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. a i zato što je njihova pojava ipak moguca. bolesti trihoficije.i brzo mršavi. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . koji uglavnom napada svinje. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju.

Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. a posebno kunica. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. Ni ova bolest se ne leci. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. opasniji. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. mikroorganizmi postaju virulentniji. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. a obolele životinje se uništavaju. loša ishrana. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. vlaga. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže. kao što je zapaljenje creva. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . uznemiravanje. a nekada je glava zabacena unazad i sl. ili zapaljenje disajnih organa.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. neprirodni položaji tela. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. pa i trudnoca. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca.

svim kunicarima vrlo dobro pozn. pored antibiotika datih injekcijom. cuje se krkljanje. Prema našem iskustvu. otonazol kapi proizvodi »Krka«. U no su životinje obolele od zarazne kijavice.at zdravstveni problem kunica. Novo Mesto).U~A SRCE. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. tetraciklini i drugi. a po nekima i virusi. za pojedinacno lecenje životinja. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja.4 UNuT. kao što su hloramfenikol.. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' . TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . Pored toga što kijaju.j. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i. uz 0. mikoplazme.pocinje kao zarazna kijavica. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. UHO . mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. t1C»ZA1l P'\. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. stafilokoke. Medutim. zapaža se bistar. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95. pored pasterela. bordatele.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). Kunic teško diše. streptokoke. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima.

Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. ali je efekat uglavnom loš. mozga. otežanim disanjem.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. matericu ili porodajne kanale. slabo jede i mršavi. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. tj. depresijom životinja. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. što znaci bakteriološki pregled. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . ukoliko su rezultati pregleda negativni. a i druge prisutne bakterije. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. osim kao kijavica. sluznice oka itd. zatim sluznice oka. testisa ili materice. životinja drži glavu nakrivljeno. Na taj nacin se pastereloza. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. srca. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. sprecavanje bolesti. najvecu ulogu igra preventiva. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. kože i potkožnog tkiva. zbog svega navedenog. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. kože i potkožnog tkiva. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. Zbog. materice. Ako je bolest zahvatila testise. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. U oVoj fazi bolesti. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. U suzbijanju pastereloze. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. testisa.

mršavi i ugine. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko.širenje infekcije. vlaga. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß . Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. tj. Kaveze treba dezinfikovati. postepeno . J Slika 96. dobra ishrana i što manje uznemiravanja. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi. sve manje uzima hranu. treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo..RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje).slabi. za koje su bitni odgovarajuca temperatura. a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti.

plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. prema nekim informacijama. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. jer napada polne organe. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme. Kunic teško uzima hranu. a svakako i promena hrane. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. uništavanje štetnih glodara. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. jer se. Prvi 223 . Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. Efikasnog lecenja nema. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. otok usana. ova bolest može preneti i na ljude.i. brzo slabi i na kraju ugine. cišcenje i dezinfekcija.1% hipermangan). izdvajanje obolelih kunica.. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. Pri obdukciji se na slezini. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. jetri. usne šupljine i delova glave. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta.

j. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama.2naci bolesti. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i.prostorije dobro dezinfikovati. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti.. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. vimena. Bolesne jedinke se pokunje. uzgoj" i izazvati uginuca. odnosno . Ukoliko se to ne dogodi. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. . Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka.Bakterija. ali je uspešno samo u pocetku bolesti. koji prelaze u cireve. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog. 224 ~ . posebno sasvim mladih životinja. može izazvati sepsu i brzo tiginuce. naziva se Stafilokokus atlreus. tizrocnikoboljenja. grebanjii sl. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. usana i na drugim delovima tela. nemaju apetit. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. kao i prisustvo parazita. jesti crvenilo i otok vulve. tj. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju. a ponekad i proliv. ocnih kapaka. Lecenje se sprovodi antibioticima.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca. imaju groznicu. nekvalitetna ishrana itd. . a kaveze i . koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. tj. U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. Obolele životinje treba izolovati.gnojavog sekreta.

15 Uzgoj kunica 225 . U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. na sisi«. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. ciji je simptom izrazit proliv. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. a sluznica creva je otecena i zapaljena. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. aktinomikoza i druge.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi. što takode ima najcešce i smrtni ishod. tularemiju i tuberkulozu. a i starije životinje. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. . bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. Medutim. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. u poglavlju o zoonozama. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. ovo bolesno stanje. mada mogu oboleti mlade. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. Ipak. opisali smo izdvojeno. salmonelozu. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. najcešce u predelu vrata i leda. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. Zbog složenih razloga nastanka. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. bolesti takode izazvane bakterijama. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. na primer. Takve su. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza.

u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. organima. kao što je. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. vice. preporucljiv{) je promeniti hranu. itd. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. u vodu za pice treba doclava. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. u ovom slucaju kunica. gorka so. 226 . prema nekim praktic~rima. a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. Kod prvih simptoma (proliv) . Sadržaj želuca. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama.i tkivima domacina). Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. zatim kvašceve glji.. na primer. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. opisana je u poglavlju o zoonozama.ti 2 % sirceta. tj.

sulfakvinoksalin. krvarenja. Kada se u izmetu nadu jaja parazita.creva (Eimeria. najviše mladih životinja.). Zaražene životinje imaju slab apetit. sluzokože su blede. Da bi se onemogucila pojava bolesti. sa stolicom gube tecnost i sali iz. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. Odrasli kunic.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto.{ad i krvav. 15* 227 . irpsilac parazita. osetno mršave. a cesta je i nadutost. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae. itd. Eimeria media i dr. METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. sulfametoksin).žucne . Kunici ne u~imaju hranu. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. aponekad i žute. Kunici gube apetit. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita.Dštecuje. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom.znatne gubitke. proliv. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. mršave. Eimeria magna.kanalice. pone). Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki. nadun debelog creva. koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. nekroze. sa suženim zadnjim delom. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Javlja se voden. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. intestinalis. Ovo oboljenje prouzrokuje.

jesu. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. neopitroid i sL). šugarci. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . KRPELJI kuni~a. To su insekti smede.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. Slika 97. odnosno crne boje. za ljude i životinje. vaši i buve. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži. opasne bolesti. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci.insekticidima (alugan. 228 L . Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. kratkih ili dužih belih glista. pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. odnosnokrznu krpelji. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih.

Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. oko ociju) sa pojavom svraba. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. prljavština. takode insekti. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. slaba i nekvalitetna ishrana. kože i šugu ušiju. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. ali i preko posrednika: psa. ne predstavlja veliki problem. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. a ponekad i do zapaljenja mogza. Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti.. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. u posebnom poglavlju. šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. i funkcije organizma. macke. . Zbog svraba. . Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. osnova Dva. gusto i dugacko krzno. . bolesne životinje. miša i dr. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja.šUGARCI . u odnosu na druge parazitarne bolesti. " Šugarci su paraziti. koji izazivaju šugu . BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. opadanjem dlake i stvaranjem krasta. ektanon i sL). nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. a može preci i na coveka. Životinje postepeno mršave. îîç × ¶ . Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. da bi na kraju nastupila i smrt. izaziva jak svrab. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. .

. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice. . tj. ako uzgajivac priprema obrok sam. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama).. mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Usled deficita A vitamina u obroku. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. zapaljenje pluca i sL). koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu. tj. kalcij um i fosfor. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. javice se bolest rahitis. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. mali okot. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. Ako hrana nema dovoljno D vitamina. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam. ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. krivljenja nogu i sl. 230 . hipovitaminoze.. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. kao i dobro seno i minerali. nedovoljno razvijeni fetusi i sl. cesti su i poremecaji reprodukcije.. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. Medutim. kalcij uma i fosfora.. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. pa stoga i u organizmu.

U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. carskim rezom i sl. Kod slabih tmdova. pregojenost. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. parenje u srodstvu. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. Životinje su tltucene. Osim navedenog. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. prcuske vagine i sl. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. a cesto nastaju i grcevi. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. bolest polnih organa i sl.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. ne uzimaju hranu. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). 231 . Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem.

što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. udarca i drugih mehanickih nadražaja. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. Radi sprecavanja navedene pojave. prisustva parazita i sl. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. buka i uznemiravanje tokom porodaja. grubi zahvati). 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. pa su ova oboljenja za 232 . Osim toga. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma.. ovde pominjemo još abortus. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska. udarci. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem. životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. tokom nekoliko dana.r . obicno injekcijom pod kožu.

Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. ba znati da.kunicarstvo od malog znacaja. r~tka stolica. Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha.ice ishran~.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n. mada je teško zamisliti da na nastanak. Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne.(ili drugim . ish:r:ane 1J:a.. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti. 233 . Takve su.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta.. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. pre- ~EL.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i.. Zivotinja je naduvena. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat).UDAcNO. oblih glista). Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija. Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora.cvrstimhranivom).CREVNI KATAR.ishranU-':koncentratom . postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . davanja vlažne. Uprkos tome.

Zivotinje ne jedu.. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. I I . a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta. Slika 98. Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat . . . Prilikom 'tecenja najpre se. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). lenjo se krecu. mora otkloniti uzrok mehanickog draženja.laksans). . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. Lako dolazi do infekcije i gnojenja. RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice. Rane na nogama .ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. 234 rI .

da je hodanje onemoguceno. Ovde pominjemo samo o~e koje su n.{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq. što onemogucava normalno uzimanje hrane. tako ...ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU .noge . Žiyotinja li izr:azitim slucajevima. 235 . Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije. Sumnja. Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu..iz priploda. ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.. Slika 99..na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše..ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj. pola kruga (položaj foke).)ma zadnje .bkrenuteza.. tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. Prerasli zubi se mogu skracivati.

U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata. Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih.. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima.ju korišcenja.). ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. Najcešce se dešava .da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. 236 . Da bi se postavila. dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld. da zna kad je šta koristio 1'1.1kojoj kolicini. ali ipak moguca. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. preparata protiv štetocina. tj. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. tacna dijagnoza ttovanja. Slika 100.

a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. nemir i pospanost. kokoši. nekvalitetne ishrane. žed. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. Uz ove simptome javljaju se klonulost. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. pacov. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. proliv ili zatvor. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. bolovima u trbuhu i prolivom. otpadnim vodama. miševi. 237 . Prema tome. veverica. ovce. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. guske. Za lecenje se koriste antibiotici. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. nisu za ishranu ljudi. barama i na drugim mestima. nije potrebno da se zaraza unese spolja. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. Gravidne ženke cesto pobacuju. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. svinje.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. mada kliconoše mogu biti golubovi. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Pocinje obicno glavoboljom. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. smanjeno izlucivanje mokrace. glodari pa i covek. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. nedostatak apetita i mršavljenje. odakle se mogu preneti u sve organe. patke. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. a moguc je i smrtni ishod. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) . ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. Kunici oboleli od salmoneloze. konji. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. da bi jedan organizam oboleo.

Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . krpelj). Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. Krzno je na tim mestima ocupano. a i kod coveka. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. prepelica. divljih i domacih svinja. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. vaš. Može se pojaviti i kod fazana. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. lisica. pluca i moždane ovoj nice. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. komarac. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva.hrcak i dr. jarebica. apaticna je i ima povišenu temperaturu.). TUBERKULOZA . Životinja se teško krece. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. slezinu. a koža crvena.

oticanjem limfnih cvorova i slezine. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. Tada može doci do pobacaja. koža se ljušti. 239 . ovaca. narocito kod odrasIihosoba. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. Kod ljudi. cesto obole majke u drugom stanj}. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. lisica. goveda i coveka. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici.!. Obolela životinja ne uzima hranu. Kako se covek najcešce. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. Dlaka opada. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. tj. gripoznim stanjem. ptica pa i kod gmizavaca. macaka. narocito kunica. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. mozga pa i' smrtnog ishoda.smatim delovima glave. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. mršavljenje i proliv. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. Koža obolelog predela je crvena. dolazi do zapaljenja i gnojenja. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. svinja. bez vidljivih simptoma. zatim pasa. cesto sa paralizom zadnjih nogu. pokrivena mehuricima i krastama. javlja se opšta slabost. i to u vidu celavih površina. Medutim. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. zeceva i drugih glodara.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->