Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski . .Beograd: Nolit.fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje. 3eQeBH.eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld.u.92 y llYBJ[HKA~HJH (CIP) KOllAlDCKH. 21 CM. llHToMu.. Beozpao . ISBN 86-19-0151-4 llK:a.266 CTp. preveo s poljskog Oliver Jankovic. .u. : HJIYCTp. . llpeBo. .KATAnorH3A~HJA 636. 1987.(Poljoprivredna literatura).

U praksi se. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti. Da bismo lako otkrili bolest. 14 Uzgoj kunica 209 . kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje. 6. oboljenja koja se prenose na ljude. moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. 5. 2. 8. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. 4. 3. medutim.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. 7. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja.

Životinje rado uzimaju ponudenu hranu. Ponekad pate od zatvora. što zavisi od velicine. gnoja ili delova sluzokože ereva. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Disanje je obicno plitko. Bolesni kunici su. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. medutim. Dlaka je obicno nakostrešena. krvi. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. glatke. sjajnu u gustu dlaku. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. Mada 210 1 . ne strižu ušima. imaju mutne oci i tužan izgled. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. Sede ili leže. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. bledoružicasta i elasticna.3° do 39°C. Koža im je meka. Disanje je ravnomerno. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. za razliku od zdravih. a ujutro su pronadene mrtve. Krecu se lako. Ponekad se. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. a cesto i mokra. Obicno se kaže da su delovale zdravo. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. gnoj ili krv. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. Merenje vrednosti telesne temperature. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. stresova razlicite prirode. dobro jele i ponašale se normalno. Kod zdravog kunica. Sve sluznice su vlažne. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). Imaju glatku. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. sjajne i svetlocrvene boje. rase i starosti. i tI t \ J . bez sjaja. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. promena spoljašnje temperature itd.

Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. svetloružicaste boje. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu. zatim žute ili bele fleke. a u njima vodenasti sadržaj. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. a normalno sadrži loptice izmeta. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje. Ovaj organ je manji od slepog creva. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. i to jetru. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. 14* 2U . Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. obicno sa malo sluzavog sadržaja. najverovatnije je rec o bolesti. Kod oboljenja debelog creva u. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. želudac i creva. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . Zdrava pluca su..dijafragmom. Ako je boja ovog organa ljubicasta. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. veoma glatka i sjajna. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode.

pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. Velicine su oraha. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. sa glatkom površinom. a postavljeni su sa obe strane kicme. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. a kod mužjaka na penis i testise.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. verovatno je posredi neka bolest. 212 ~ . Slika 93. Veoma su mali.. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak. I. a mokraca jemutna. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. obicno ne veci od zrna pasulja. u blizini bubrega. Promene u velicini i obliku bubrega. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice. Boje su smede do ljubicaste. Boja materice je slicna boji trbušnog zida.

Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. stanja zdravlja. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. ukljucuje preventivu. Ako 213 . na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. To vreme je nekada krace. a ne zna o cemu se tacno radi. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu.zdravstvena zaštita. Ovaj pojam . odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. tj. Osipl toga. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. Pored toga što može izazvati uginuce. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. ako je do bolesti ipak došlo. tj.1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. Na ovom mestu posebno treba ukazati. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. bolest ometa rast i razvoj. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. a po uputstvima veterinara. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. nekada duže. u karantinu. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti.

psi. kliconoše. Razne vrste komaraca. da bi se danas raširila po celoj zemlji. ali je najcešce prenose insekti. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. životinja i biljaka.. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima. pored ostalog. buva i krpelja. smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. i to u okolini Novog Sada. .. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja.. tj. Ova bolest. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. macke. o cemu je ranije vec bilo više govora. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. dezinfekciju i dezinsekciju. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. godine. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. koje same ne obolevaju. ptice. itd. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja. danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. sisajuci krv bolesnih jedinki. vec samo prenose uzrocnik bolesti. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973.. godine. 214 1 1 t . Oni medutim. MIKSOMATOZA J' ~ .

ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. do 7 dana. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. uglavnom leže.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. Kod mužjaka . Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine.215 . slicne promene zahvataju usne i nos. i tada se naziva »lavlja glava«. neretko se razvija i zapaljenje pluca. Oboleli kunici su neveseli. slabo jedu i mršave. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. pa glava pomalo 'lici na glavu lava. Naime. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. što je simptom koji se lako zapaža. a javlja se i otok ocnih kapaka. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. U ovoj pocetnoj fazi bolest . zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa.

Svi bolesni kunici. koji vrši pregled kunica. kao i unošenje u dvorište novih kunica. sirovina. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. a kod ženki otok stidnice. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. a leševi zakopavaju ili spaljuju.MIKSOMATOZE. ali veoma otporan prema hladnoci. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. 216 ~ . šapama i drugim delovima tela. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. ali i oni sumnjivi na bolest. Prostorije. Ðubre se obicno stavlja u džakove. Sem na pomenutim mestima. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. mesa. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). pribor. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. Tada bolest traje mnogo duže. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza.kavezi. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. uništavaju se. a veci broj životinja preživi. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. a stariji kunici boluju nešto duže. dana posle infekcije dolazi do uginuca. polije naftom i zapali. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Osim opisanog akutnog toka. Kunici koji ne izgledaju bolesni. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. prethodno dezinfikovane kaveze. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. Mladi kunici uginu i ranije. i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži.

Kunic jeneveseo. Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu.parazitskih bolesti. Posle inkubacije. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. hranilica i pojilica. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. tj. grudi i šapa stalno vlažno.'. guše. Ovi mehurici prskaju. javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. Uopšte mere zaštite. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. Na sluznici usana. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i .Nabavka novih grla je dozvoljena . redovna dezinfekcija kunicarnika. pa je podrucjeI. usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. slabo jede îïé . Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). Vakcina se daje injekcijom u mišic. Svakom kunicu se daje po 0. . ali i specificna zaštita.1juške. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). augine i do 50% od obolelih životinja.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. ali bez ikakvih težih posledica. koja traje 3 do 17 dana.

Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto.na pojedinim delovima tela.i brzo mršavi. AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. a narocito na ušima. a to su najcešce noge.. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. ocnim kapcima. tj. Medutim. koji uglavnom napada svinje. što komplikuje pocetnu bolest. Ovde ih pominjemo ukratko. na ledima i u predelu genitalija. oko usana. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . Posle inkubacije koja traje do 14 dana. bolesti trihoficije.. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. najcešce iz roda Trihofiton. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. kao što je 0. Preporucljivo . U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. a i zato što je njihova pojava ipak moguca. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca.1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. . mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi.

Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. Ni ova bolest se ne leci. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. neprirodni položaji tela. pa i trudnoca. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. opasniji.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. loša ishrana. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. vlaga. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. a nekada je glava zabacena unazad i sl. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže. ili zapaljenje disajnih organa. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. a obolele životinje se uništavaju. uznemiravanje. a posebno kunica. kao što je zapaljenje creva. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. mikroorganizmi postaju virulentniji. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja.

cuje se krkljanje. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. Prema našem iskustvu. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95. Medutim.pocinje kao zarazna kijavica. pored antibiotika datih injekcijom. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. a po nekima i virusi. Kunic teško diše. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.U~A SRCE.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. pored pasterela. uz 0. tetraciklini i drugi. svim kunicarima vrlo dobro pozn. kao što su hloramfenikol.j.4 UNuT. za pojedinacno lecenje životinja.. otonazol kapi proizvodi »Krka«. Pored toga što kijaju. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. zapaža se bistar. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' . stafilokoke. mikoplazme. t1C»ZA1l P'\. UHO . bordatele. streptokoke.at zdravstveni problem kunica. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. Novo Mesto). sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa.

sluznice oka itd. ukoliko su rezultati pregleda negativni. što znaci bakteriološki pregled. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. sprecavanje bolesti. tj. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. otežanim disanjem. zbog svega navedenog. kože i potkožnog tkiva. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. životinja drži glavu nakrivljeno. kože i potkožnog tkiva. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. U suzbijanju pastereloze. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. Na taj nacin se pastereloza. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. testisa. osim kao kijavica. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. matericu ili porodajne kanale. zatim sluznice oka. materice. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. depresijom životinja. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. Zbog. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. srca. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. Ako je bolest zahvatila testise. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. testisa ili materice. U oVoj fazi bolesti. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. a i druge prisutne bakterije. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. najvecu ulogu igra preventiva. ali je efekat uglavnom loš. slabo jede i mršavi. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. mozga. pojavljuje i kao zapaljenje pluca.

za koje su bitni odgovarajuca temperatura. Kaveze treba dezinfikovati. postepeno . tj.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje). Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica.. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. J Slika 96. sve manje uzima hranu. mršavi i ugine. a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. dobra ishrana i što manje uznemiravanja. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß . da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko.slabi. vlaga.širenje infekcije.

dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. izdvajanje obolelih kunica.i. Efikasnog lecenja nema. ova bolest može preneti i na ljude. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. otok usana. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. a svakako i promena hrane. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. Pri obdukciji se na slezini. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja. usne šupljine i delova glave. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. jetri. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke.. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. brzo slabi i na kraju ugine. Prvi 223 . jer napada polne organe. jer se. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. cišcenje i dezinfekcija.1% hipermangan). plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme. prema nekim informacijama. uništavanje štetnih glodara. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. Kunic teško uzima hranu.

Lecenje se sprovodi antibioticima. a kaveze i . vimena. uzgoj" i izazvati uginuca.2naci bolesti. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. ali je uspešno samo u pocetku bolesti.j. grebanjii sl. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena.. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti.gnojavog sekreta. a ponekad i proliv. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i.Bakterija. može izazvati sepsu i brzo tiginuce.prostorije dobro dezinfikovati. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. tj. kao i prisustvo parazita. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. nekvalitetna ishrana itd. tizrocnikoboljenja. odnosno . U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka. nemaju apetit. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda. Obolele životinje treba izolovati. imaju groznicu. crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. koji prelaze u cireve. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. Ukoliko se to ne dogodi. posebno sasvim mladih životinja. jesti crvenilo i otok vulve. 224 ~ . ocnih kapaka. . . Bolesne jedinke se pokunje. tj. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. naziva se Stafilokokus atlreus. usana i na drugim delovima tela.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca.

a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. Ipak. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. Zbog složenih razloga nastanka. 15 Uzgoj kunica 225 . a sluznica creva je otecena i zapaljena. Medutim. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. a i starije životinje. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. . obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. aktinomikoza i druge. tularemiju i tuberkulozu. salmonelozu. bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. na primer. što takode ima najcešce i smrtni ishod. Takve su. bolesti takode izazvane bakterijama. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. najcešce u predelu vrata i leda. opisali smo izdvojeno. mada mogu oboleti mlade. u poglavlju o zoonozama. ciji je simptom izrazit proliv. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. na sisi«. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. ovo bolesno stanje. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi.

Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Sadržaj želuca. prema nekim praktic~rima. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. vice. u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. opisana je u poglavlju o zoonozama. gorka so. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. 226 . a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. u ovom slucaju kunica. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. Kod prvih simptoma (proliv) . organima.i tkivima domacina). stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija.ti 2 % sirceta. kao što je. a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. u vodu za pice treba doclava. itd. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. tj.. zatim kvašceve glji. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama. na primer. preporucljiv{) je promeniti hranu. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima.

sulfakvinoksalin. sa stolicom gube tecnost i sali iz. nekroze. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. aponekad i žute. Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki. osetno mršave. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. krvarenja. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. Eimeria media i dr. mršave. 15* 227 .kanalice. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. intestinalis. Javlja se voden. Kada se u izmetu nadu jaja parazita. pone).žucne . sluzokože su blede.creva (Eimeria. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. itd. sulfametoksin).Dštecuje. Zaražene životinje imaju slab apetit. Ovo oboljenje prouzrokuje. METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto.znatne gubitke. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom. Kunici gube apetit. sa suženim zadnjim delom. Kunici ne u~imaju hranu. a cesta je i nadutost. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika.{ad i krvav. najviše mladih životinja. Odrasli kunic. irpsilac parazita. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . proliv.). nadun debelog creva. Eimeria magna. Da bi se onemogucila pojava bolesti. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama.

KRPELJI kuni~a. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. Slika 97. 228 L . jesu. za ljude i životinje. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih. To su insekti smede. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci. pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. kratkih ili dužih belih glista. opasne bolesti. Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. odnosnokrznu krpelji. vaši i buve. šugarci. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . odnosno crne boje.insekticidima (alugan. neopitroid i sL).

îîç × ¶ . nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. . kože i šugu ušiju. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. . gusto i dugacko krzno. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja.šUGARCI . slaba i nekvalitetna ishrana. VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. a ponekad i do zapaljenja mogza. opadanjem dlake i stvaranjem krasta. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. miša i dr. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. . Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. oko ociju) sa pojavom svraba. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. a može preci i na coveka. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. takode insekti. macke. ektanon i sL). Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. Životinje postepeno mršave. Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. i funkcije organizma. osnova Dva. izaziva jak svrab. u odnosu na druge parazitarne bolesti. Zbog svraba. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. . ali i preko posrednika: psa. ne predstavlja veliki problem.. da bi na kraju nastupila i smrt. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. prljavština. " Šugarci su paraziti. bolesne životinje. šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. koji izazivaju šugu . u posebnom poglavlju.

cesti su i poremecaji reprodukcije. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. 230 . pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. Usled deficita A vitamina u obroku. ako uzgajivac priprema obrok sam..\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Medutim. mali okot. pa stoga i u organizmu. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. tj. tj. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. . Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam. kalcij uma i fosfora. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani.. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice.. nedovoljno razvijeni fetusi i sl. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu. kao i dobro seno i minerali. krivljenja nogu i sl. javice se bolest rahitis... ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama). u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. kalcij um i fosfor. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. hipovitaminoze. zapaljenje pluca i sL). mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. Ako hrana nema dovoljno D vitamina.

a cesto nastaju i grcevi. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. Životinje su tltucene. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Osim navedenog. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. carskim rezom i sl. pregojenost. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. Kod slabih tmdova. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. ne uzimaju hranu.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. bolest polnih organa i sl. parenje u srodstvu. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. prcuske vagine i sl. 231 . matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion).

što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. životinju treba iskljuciti iz reprodukcije.. udarci. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. Radi sprecavanja navedene pojave. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. pa su ova oboljenja za 232 . Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. Osim toga. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. udarca i drugih mehanickih nadražaja. grubi zahvati). ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska.r . buka i uznemiravanje tokom porodaja. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. tokom nekoliko dana. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem. obicno injekcijom pod kožu. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. prisustva parazita i sl. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. ovde pominjemo još abortus. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki.

ishranU-':koncentratom . Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane.cvrstimhranivom). 233 .ice ishran~. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija. Zivotinja je naduvena.kunicarstvo od malog znacaja." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. Takve su. mada je teško zamisliti da na nastanak.CREVNI KATAR. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i. Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha. pre- ~EL.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Uprkos tome.(ili drugim . oblih glista). Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika. ish:r:ane 1J:a.UDAcNO. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . davanja vlažne.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n. postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne. r~tka stolica.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane... Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat).. ba znati da.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.

a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta.. 234 rI .laksans). Prilikom 'tecenja najpre se.ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. . Rane na nogama . Lako dolazi do infekcije i gnojenja. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). . Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. Slika 98. a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. Zivotinje ne jedu. I I . lenjo se krecu. . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice. Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat . gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu.

235 ..bkrenuteza..ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU . tako . Prerasli zubi se mogu skracivati. Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq. Slika 99..iz priploda. Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje.na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše. Žiyotinja li izr:azitim slucajevima. ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu... Ovde pominjemo samo o~e koje su n. Sumnja.da je hodanje onemoguceno. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije.)ma zadnje .ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj. što onemogucava normalno uzimanje hrane. tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. pola kruga (položaj foke).{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu.noge ... Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima.

BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. tacna dijagnoza ttovanja. preparata protiv štetocina. Najcešce se dešava . ali ipak moguca. da zna kad je šta koristio 1'1. tj.1kojoj kolicini. dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld.). a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi.ju korišcenja. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima.da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca.. Slika 100. Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. Da bi se postavila. 236 .

nisu za ishranu ljudi. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. miševi. patke. Prema tome. odakle se mogu preneti u sve organe. otpadnim vodama. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Gravidne ženke cesto pobacuju. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. da bi jedan organizam oboleo. mada kliconoše mogu biti golubovi. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. a moguc je i smrtni ishod. Kunici oboleli od salmoneloze. nedostatak apetita i mršavljenje. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) . bolovima u trbuhu i prolivom. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. žed. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. proliv ili zatvor. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. guske. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. Uz ove simptome javljaju se klonulost. nije potrebno da se zaraza unese spolja. glodari pa i covek. smanjeno izlucivanje mokrace. Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. pacov. 237 . Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. ovce. konji. svinje. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. Za lecenje se koriste antibiotici. kokoši. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. veverica. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. Pocinje obicno glavoboljom. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. nekvalitetne ishrane. nemir i pospanost. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. barama i na drugim mestima.

Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. jarebica. Može se pojaviti i kod fazana. Krzno je na tim mestima ocupano. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. apaticna je i ima povišenu temperaturu. lisica.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje. Životinja se teško krece. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. pluca i moždane ovoj nice. komarac. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. vaš. TUBERKULOZA . krpelj). Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. prepelica. a i kod coveka. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. divljih i domacih svinja.). Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom. a koža crvena. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. slezinu. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis.hrcak i dr. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije.

lisica. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. dolazi do zapaljenja i gnojenja. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. narocito kod odrasIihosoba. narocito kunica. svinja. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. ptica pa i kod gmizavaca. zatim pasa.smatim delovima glave. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici. goveda i coveka. tj. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. koža se ljušti. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. gripoznim stanjem. cesto obole majke u drugom stanj}. ovaca. Kod ljudi. pokrivena mehuricima i krastama. zeceva i drugih glodara. Dlaka opada. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. javlja se opšta slabost. bez vidljivih simptoma. Kako se covek najcešce. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Tada može doci do pobacaja. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. mozga pa i' smrtnog ishoda. cesto sa paralizom zadnjih nogu. Obolela životinja ne uzima hranu. Medutim. oticanjem limfnih cvorova i slezine. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii.!. mršavljenje i proliv. macaka. 239 . i to u vidu celavih površina. Koža obolelog predela je crvena. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful