Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

u. llHToMu.266 CTp. .. . llpeBo.fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje. ISBN 86-19-0151-4 llK:a.eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski . .u.KATAnorH3A~HJA 636. 3eQeBH. poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. 1987.92 y llYBJ[HKA~HJH (CIP) KOllAlDCKH. 21 CM. Beozpao .Beograd: Nolit.(Poljoprivredna literatura). . : HJIYCTp. preveo s poljskog Oliver Jankovic.

6. oboljenja koja se prenose na ljude. 2. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. 4. 3. medutim. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. Da bismo lako otkrili bolest. 8. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. 5. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. U praksi se. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti. 7. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. 14 Uzgoj kunica 209 . sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje.

Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. stresova razlicite prirode. a cesto i mokra. Disanje je obicno plitko. Ponekad pate od zatvora. a ujutro su pronadene mrtve. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. krvi. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. gnoja ili delova sluzokože ereva. gnoj ili krv. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. što zavisi od velicine. i tI t \ J . Koža im je meka. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. bledoružicasta i elasticna.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. sjajnu u gustu dlaku. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Sede ili leže. promena spoljašnje temperature itd. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. za razliku od zdravih. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). medutim. Bolesni kunici su. Imaju glatku. sjajne i svetlocrvene boje. rase i starosti. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. dobro jele i ponašale se normalno. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. bez sjaja. Kod zdravog kunica. Disanje je ravnomerno. imaju mutne oci i tužan izgled. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. ne strižu ušima. Dlaka je obicno nakostrešena. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. Sve sluznice su vlažne. Krecu se lako. Mada 210 1 . Životinje rado uzimaju ponudenu hranu.3° do 39°C. Merenje vrednosti telesne temperature. Obicno se kaže da su delovale zdravo. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. Ponekad se. glatke.

14* 2U . Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. veoma glatka i sjajna. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. zatim žute ili bele fleke. a u njima vodenasti sadržaj. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. i to jetru. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . najverovatnije je rec o bolesti. svetloružicaste boje. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. Zdrava pluca su. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. obicno sa malo sluzavog sadržaja. želudac i creva. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom ..dijafragmom. Ovaj organ je manji od slepog creva. Ako je boja ovog organa ljubicasta. Kod oboljenja debelog creva u. a normalno sadrži loptice izmeta.

Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. 212 ~ . obicno ne veci od zrna pasulja. verovatno je posredi neka bolest. Boje su smede do ljubicaste. Promene u velicini i obliku bubrega. a mokraca jemutna. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. Slika 93. a kod mužjaka na penis i testise. sa glatkom površinom.. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. I. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. Velicine su oraha. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Boja materice je slicna boji trbušnog zida. u blizini bubrega. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. a postavljeni su sa obe strane kicme. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice. Veoma su mali.

1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. Osipl toga. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. a ne zna o cemu se tacno radi. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. Ovaj pojam . To vreme je nekada krace. tj. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. Pored toga što može izazvati uginuce. nekada duže. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. bolest ometa rast i razvoj. a po uputstvima veterinara. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. Na ovom mestu posebno treba ukazati. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. Ako 213 . odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata.zdravstvena zaštita. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. ako je do bolesti ipak došlo. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. ukljucuje preventivu. u karantinu. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. stanja zdravlja. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. tj.

itd. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. macke. životinja i biljaka. MIKSOMATOZA J' ~ . danas je rasprostranjena na 5 kontinenata.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. 214 1 1 t . smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. pored ostalog. godine. o cemu je ranije vec bilo više govora. dezinfekciju i dezinsekciju. ali je najcešce prenose insekti. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. sisajuci krv bolesnih jedinki. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. Oni medutim. . psi. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza. kliconoše. ptice. i to u okolini Novog Sada. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. da bi se danas raširila po celoj zemlji. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. Razne vrste komaraca. vec samo prenose uzrocnik bolesti. buva i krpelja. Ova bolest. tj. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi.. koje same ne obolevaju. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima... Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa.. godine.

neretko se razvija i zapaljenje pluca. Oboleli kunici su neveseli.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. a javlja se i otok ocnih kapaka. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. U ovoj pocetnoj fazi bolest . zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa. što je simptom koji se lako zapaža.215 .se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. do 7 dana. ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. uglavnom leže. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. slicne promene zahvataju usne i nos. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. pa glava pomalo 'lici na glavu lava. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. i tada se naziva »lavlja glava«. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Naime. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. slabo jedu i mršave. Kod mužjaka .

polije naftom i zapali. prethodno dezinfikovane kaveze. ali veoma otporan prema hladnoci.kavezi. šapama i drugim delovima tela. sirovina. ali i oni sumnjivi na bolest. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. Mladi kunici uginu i ranije. a leševi zakopavaju ili spaljuju. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. a kod ženki otok stidnice. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. kao i unošenje u dvorište novih kunica. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. Prostorije. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. dana posle infekcije dolazi do uginuca. a stariji kunici boluju nešto duže. uništavaju se. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. 216 ~ . a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). Sem na pomenutim mestima. Ðubre se obicno stavlja u džakove. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. mesa.MIKSOMATOZE. i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. koji vrši pregled kunica. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. Kunici koji ne izgledaju bolesni. Tada bolest traje mnogo duže. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Osim opisanog akutnog toka. pribor. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. a veci broj životinja preživi. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. Svi bolesni kunici. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi.

Nabavka novih grla je dozvoljena . U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . redovna dezinfekcija kunicarnika. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. Svakom kunicu se daje po 0. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. . sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora.'. ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. ali bez ikakvih težih posledica. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. Ovi mehurici prskaju. i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata.1juške.parazitskih bolesti. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. Kunic jeneveseo. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. Uopšte mere zaštite. Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu. Na sluznici usana. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. Vakcina se daje injekcijom u mišic. usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu. koja traje 3 do 17 dana. Posle inkubacije. pa je podrucjeI. guše. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). grudi i šapa stalno vlažno. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. ali i specificna zaštita. hranilica i pojilica.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. slabo jede îïé . augine i do 50% od obolelih životinja. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). tj.

a narocito na ušima.na pojedinim delovima tela. Medutim. . koji uglavnom napada svinje. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. bolesti trihoficije.. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. tj. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. a i zato što je njihova pojava ipak moguca. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. oko usana. ocnim kapcima. Preporucljivo . BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. na ledima i u predelu genitalija. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati.. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. što komplikuje pocetnu bolest. Ovde ih pominjemo ukratko. Posle inkubacije koja traje do 14 dana. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna.i brzo mršavi. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema.1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). kao što je 0. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. najcešce iz roda Trihofiton. a to su najcešce noge.

Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. a posebno kunica.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. uznemiravanje. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. mikroorganizmi postaju virulentniji. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže. kao što je zapaljenje creva. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. a nekada je glava zabacena unazad i sl. Ni ova bolest se ne leci. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. ili zapaljenje disajnih organa. pa i trudnoca. loša ishrana. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. neprirodni položaji tela. a obolele životinje se uništavaju. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. vlaga. opasniji.

Novo Mesto). bordatele. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. Medutim. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' . obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. cuje se krkljanje. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95.U~A SRCE. streptokoke. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. za pojedinacno lecenje životinja. Kunic teško diše.. a po nekima i virusi. uz 0. Prema našem iskustvu.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg).4 UNuT. stafilokoke.j. pored pasterela. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. Pored toga što kijaju. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. kao što su hloramfenikol. pored antibiotika datih injekcijom. sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. otonazol kapi proizvodi »Krka«. UHO . Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i. tetraciklini i drugi. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. zapaža se bistar. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen.pocinje kao zarazna kijavica. svim kunicarima vrlo dobro pozn. mikoplazme.at zdravstveni problem kunica. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . t1C»ZA1l P'\.

slabo jede i mršavi. kože i potkožnog tkiva. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . tj. ukoliko su rezultati pregleda negativni. depresijom životinja. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. mozga. zatim sluznice oka. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. Ako je bolest zahvatila testise. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. kože i potkožnog tkiva. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. Na taj nacin se pastereloza. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. U suzbijanju pastereloze. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. sluznice oka itd. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. testisa ili materice. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. ali je efekat uglavnom loš. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. životinja drži glavu nakrivljeno. otežanim disanjem. sprecavanje bolesti. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. testisa. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. matericu ili porodajne kanale. što znaci bakteriološki pregled. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. srca. najvecu ulogu igra preventiva. a i druge prisutne bakterije.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. U oVoj fazi bolesti. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. materice. osim kao kijavica. zbog svega navedenog. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. Zbog. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama.

mršavi i ugine.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje). vlaga. J Slika 96. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . postepeno . Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. dobra ishrana i što manje uznemiravanja. Kaveze treba dezinfikovati. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko.širenje infekcije. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß . tj. za koje su bitni odgovarajuca temperatura. treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo.slabi. sve manje uzima hranu. a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti.. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi.

zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem.i. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. ova bolest može preneti i na ljude. plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. uništavanje štetnih glodara. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. a svakako i promena hrane.. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. Prvi 223 . Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. Kunic teško uzima hranu. Efikasnog lecenja nema. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. brzo slabi i na kraju ugine. jer se. jetri. cišcenje i dezinfekcija. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. otok usana. jer napada polne organe.1% hipermangan). prema nekim informacijama. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. usne šupljine i delova glave. izdvajanje obolelih kunica. Pri obdukciji se na slezini.

kao i prisustvo parazita. Lecenje se sprovodi antibioticima. nemaju apetit. nekvalitetna ishrana itd. Obolele životinje treba izolovati. naziva se Stafilokokus atlreus. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena. a kaveze i . U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i. ocnih kapaka.. Bolesne jedinke se pokunje. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca.prostorije dobro dezinfikovati. odnosno . . Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda.j. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog.Bakterija. imaju groznicu. 224 ~ . posebno sasvim mladih životinja. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. . Ukoliko se to ne dogodi. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju. uzgoj" i izazvati uginuca. tizrocnikoboljenja. U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. tj. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti.2naci bolesti. jesti crvenilo i otok vulve. a ponekad i proliv. ali je uspešno samo u pocetku bolesti. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka.gnojavog sekreta. koji prelaze u cireve. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. tj. usana i na drugim delovima tela. vimena. može izazvati sepsu i brzo tiginuce. grebanjii sl.

U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. Zbog složenih razloga nastanka. postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. bolesti takode izazvane bakterijama. salmonelozu. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. ovo bolesno stanje. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. a i starije životinje. . mada mogu oboleti mlade. 15 Uzgoj kunica 225 . od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. na sisi«. što takode ima najcešce i smrtni ishod. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. na primer. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. Ipak. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. a sluznica creva je otecena i zapaljena. u poglavlju o zoonozama. ciji je simptom izrazit proliv.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. tularemiju i tuberkulozu. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. Takve su. Medutim. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. opisali smo izdvojeno. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). aktinomikoza i druge. najcešce u predelu vrata i leda. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi.

Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama. zatim kvašceve glji. Sadržaj želuca. gorka so. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. organima. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. preporucljiv{) je promeniti hranu.. opisana je u poglavlju o zoonozama. a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. prema nekim praktic~rima. 226 . Kod prvih simptoma (proliv) . stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. u vodu za pice treba doclava.i tkivima domacina). u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. vice. itd. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. tj. kao što je.ti 2 % sirceta. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. na primer. u ovom slucaju kunica.

intestinalis. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom. Eimeria magna. nekroze. krvarenja.{ad i krvav. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. sluzokože su blede. pone). METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. a cesta je i nadutost. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. Javlja se voden. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. proliv. irpsilac parazita.Dštecuje. Odrasli kunic. nadun debelog creva. sa stolicom gube tecnost i sali iz.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. itd.creva (Eimeria. Kunici ne u~imaju hranu. Kunici gube apetit. sulfakvinoksalin. mršave. Kada se u izmetu nadu jaja parazita.). Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki. Zaražene životinje imaju slab apetit. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. aponekad i žute. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae.znatne gubitke. Da bi se onemogucila pojava bolesti. 15* 227 . koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. najviše mladih životinja. osetno mršave. sulfametoksin). Ovo oboljenje prouzrokuje. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. Eimeria media i dr.kanalice. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava .žucne . sa suženim zadnjim delom.

odnosnokrznu krpelji. kratkih ili dužih belih glista. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. šugarci.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. odnosno crne boje. opasne bolesti. 228 L . jesu. neopitroid i sL). Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. Slika 97. To su insekti smede. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . vaši i buve. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. za ljude i životinje.insekticidima (alugan. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži. KRPELJI kuni~a.

nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. takode insekti. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. macke. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. . oko ociju) sa pojavom svraba. a ponekad i do zapaljenja mogza.šUGARCI . prljavština. Zbog svraba. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja.. dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. u posebnom poglavlju. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. i funkcije organizma. . opadanjem dlake i stvaranjem krasta. slaba i nekvalitetna ishrana. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. miša i dr. koji izazivaju šugu . îîç × ¶ . . " Šugarci su paraziti. osnova Dva. kože i šugu ušiju. ali i preko posrednika: psa. bolesne životinje. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. izaziva jak svrab. ektanon i sL). ne predstavlja veliki problem. Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. da bi na kraju nastupila i smrt. u odnosu na druge parazitarne bolesti. . šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. gusto i dugacko krzno. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. a može preci i na coveka. Životinje postepeno mršave.

koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Ako hrana nema dovoljno D vitamina. kalcij uma i fosfora. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. kao i dobro seno i minerali. mali okot. kalcij um i fosfor. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. Medutim. 230 . zapaljenje pluca i sL). ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. krivljenja nogu i sl.. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam.. cesti su i poremecaji reprodukcije. tj. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. pa stoga i u organizmu. Usled deficita A vitamina u obroku. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije... U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama). tj. hipovitaminoze. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju.. ako uzgajivac priprema obrok sam. javice se bolest rahitis. mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. nedovoljno razvijeni fetusi i sl. .

ne uzimaju hranu. Životinje su tltucene. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. bolest polnih organa i sl. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. pregojenost. parenje u srodstvu. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. a cesto nastaju i grcevi. 231 . prcuske vagine i sl. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. Osim navedenog. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. Kod slabih tmdova. carskim rezom i sl. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom.

Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati.r . Radi sprecavanja navedene pojave. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. buka i uznemiravanje tokom porodaja. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje.. obicno injekcijom pod kožu. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. udarci. grubi zahvati). Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. prisustva parazita i sl. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. udarca i drugih mehanickih nadražaja. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. pa su ova oboljenja za 232 . životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. Osim toga. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. tokom nekoliko dana. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. ovde pominjemo još abortus.

. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti. oblih glista). na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima.ishranU-':koncentratom .UDAcNO. Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha.ice ishran~. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i. Zivotinja je naduvena." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. r~tka stolica. pre- ~EL.(ili drugim . Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne. poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. ba znati da.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. mada je teško zamisliti da na nastanak. Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika. postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce.kunicarstvo od malog znacaja. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat). ish:r:ane 1J:a..CREVNI KATAR. davanja vlažne. Takve su. 233 . Uprkos tome. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora..cvrstimhranivom).

mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. 234 rI . Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane.ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. Rane na nogama . I I . . . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). lenjo se krecu.laksans).. Lako dolazi do infekcije i gnojenja. a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. Prilikom 'tecenja najpre se. RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane. Slika 98. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. . Zivotinje ne jedu. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat .

. ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust. Ovde pominjemo samo o~e koje su n.na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše.. Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima.{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. što onemogucava normalno uzimanje hrane.. Prerasli zubi se mogu skracivati. 235 . Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje.. Sumnja.bkrenuteza. pola kruga (položaj foke).iz priploda.ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj.)ma zadnje . Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije. tako .ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU ...noge . Žiyotinja li izr:azitim slucajevima..da je hodanje onemoguceno. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu. Slika 99. Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq.

Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. Da bi se postavila.1kojoj kolicini. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. tj. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih. da zna kad je šta koristio 1'1. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. Slika 100.). dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld.ju korišcenja. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka.. ali ipak moguca. 236 . preparata protiv štetocina. tacna dijagnoza ttovanja. Najcešce se dešava . Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima.da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi.

Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. svinje. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. otpadnim vodama. Prema tome. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. Gravidne ženke cesto pobacuju. mada kliconoše mogu biti golubovi. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. žed. nisu za ishranu ljudi. nekvalitetne ishrane. Pocinje obicno glavoboljom. Za lecenje se koriste antibiotici. patke. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. nemir i pospanost. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. ovce. kokoši. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. Kunici oboleli od salmoneloze. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. da bi jedan organizam oboleo. proliv ili zatvor. miševi. barama i na drugim mestima. smanjeno izlucivanje mokrace. nedostatak apetita i mršavljenje. bolovima u trbuhu i prolivom. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. nije potrebno da se zaraza unese spolja. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. pacov. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. odakle se mogu preneti u sve organe. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. glodari pa i covek. a moguc je i smrtni ishod. Uz ove simptome javljaju se klonulost. veverica. guske. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) . 237 . konji.

vaš. jarebica. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa.). Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva. apaticna je i ima povišenu temperaturu. Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. pluca i moždane ovoj nice. a i kod coveka. slezinu. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. Životinja se teško krece. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja.hrcak i dr. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. krpelj). Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. Krzno je na tim mestima ocupano. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. TUBERKULOZA . komarac. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. a koža crvena. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. lisica. divljih i domacih svinja. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Može se pojaviti i kod fazana. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. prepelica.

cesto obole majke u drugom stanj}. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. Dlaka opada. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici. macaka. bez vidljivih simptoma. ovaca. Kod ljudi. Obolela životinja ne uzima hranu. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. narocito kod odrasIihosoba. Tada može doci do pobacaja. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. zeceva i drugih glodara. tj. narocito kunica. dolazi do zapaljenja i gnojenja. koža se ljušti. mršavljenje i proliv. Kako se covek najcešce. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. ptica pa i kod gmizavaca. Medutim. cesto sa paralizom zadnjih nogu. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. mozga pa i' smrtnog ishoda. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece.!. i to u vidu celavih površina. Koža obolelog predela je crvena. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. oticanjem limfnih cvorova i slezine. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. zatim pasa. svinja. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. javlja se opšta slabost. lisica. pokrivena mehuricima i krastama. goveda i coveka. 239 . gripoznim stanjem.smatim delovima glave.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful