Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

: HJIYCTp..eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. 1987. llHToMu. .u. . PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski . .266 CTp. 3eQeBH.KATAnorH3A~HJA 636.u. . preveo s poljskog Oliver Jankovic.fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje.(Poljoprivredna literatura). ISBN 86-19-0151-4 llK:a.Beograd: Nolit. 21 CM. poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. Beozpao . llpeBo.92 y llYBJ[HKA~HJH (CIP) KOllAlDCKH.

kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. Da bismo lako otkrili bolest. 3. 14 Uzgoj kunica 209 . 4. 2. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja. moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. 8. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. 5. oboljenja koja se prenose na ljude. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. medutim. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti. 6. 7. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. U praksi se.

vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. Ponekad se. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. sjajne i svetlocrvene boje. za razliku od zdravih. dobro jele i ponašale se normalno. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. sjajnu u gustu dlaku. imaju mutne oci i tužan izgled.3° do 39°C.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). Disanje je ravnomerno. Koža im je meka. što zavisi od velicine. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. krvi. i tI t \ J . Imaju glatku. Merenje vrednosti telesne temperature. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Bolesni kunici su. stresova razlicite prirode. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu. Mada 210 1 . Obicno se kaže da su delovale zdravo. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. bez sjaja. ne strižu ušima. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Krecu se lako. rase i starosti. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. promena spoljašnje temperature itd. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi. Kod zdravog kunica. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. Sede ili leže. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. Dlaka je obicno nakostrešena. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Sve sluznice su vlažne. gnoj ili krv. glatke. Ponekad pate od zatvora. a cesto i mokra. Disanje je obicno plitko. medutim. a ujutro su pronadene mrtve. bledoružicasta i elasticna. gnoja ili delova sluzokože ereva.

najverovatnije je rec o bolesti. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. a normalno sadrži loptice izmeta. i to jetru. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. veoma glatka i sjajna.dijafragmom. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. a u njima vodenasti sadržaj. obicno sa malo sluzavog sadržaja. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled. Kod oboljenja debelog creva u. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Ovaj organ je manji od slepog creva. želudac i creva. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. Zdrava pluca su. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje.. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. svetloružicaste boje. 14* 2U . Ako je boja ovog organa ljubicasta. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . zatim žute ili bele fleke. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo.

Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Promene u velicini i obliku bubrega. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak. a postavljeni su sa obe strane kicme. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. verovatno je posredi neka bolest. Velicine su oraha.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. a mokraca jemutna. obicno ne veci od zrna pasulja. 212 ~ . Boje su smede do ljubicaste. I.. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. u blizini bubrega. Boja materice je slicna boji trbušnog zida. Slika 93. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. sa glatkom površinom. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. a kod mužjaka na penis i testise. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. Veoma su mali. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice.

Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. nekada duže. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. Pored toga što može izazvati uginuce. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. a ne zna o cemu se tacno radi. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. stanja zdravlja. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. Ako 213 . kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. ukljucuje preventivu. što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj.1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Na ovom mestu posebno treba ukazati. odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. Osipl toga. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. To vreme je nekada krace. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu.zdravstvena zaštita. bolest ometa rast i razvoj. u karantinu. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. a po uputstvima veterinara. ako je do bolesti ipak došlo. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. tj. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Ovaj pojam . tj. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano.

Ova bolest. da bi se danas raširila po celoj zemlji. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. ptice. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. macke. itd. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi. tj. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. . godine. i to u okolini Novog Sada. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja. životinja i biljaka. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima. dezinfekciju i dezinsekciju. 214 1 1 t . tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna.. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. kliconoše. ali je najcešce prenose insekti. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. godine. psi. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza.. o cemu je ranije vec bilo više govora. sisajuci krv bolesnih jedinki. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. pored ostalog.. smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Oni medutim.. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. koje same ne obolevaju. MIKSOMATOZA J' ~ . vec samo prenose uzrocnik bolesti. buva i krpelja. Razne vrste komaraca. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju.

i tada se naziva »lavlja glava«. ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. neretko se razvija i zapaljenje pluca.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. slicne promene zahvataju usne i nos. do 7 dana. Naime. Kod mužjaka . Oboleli kunici su neveseli. pa glava pomalo 'lici na glavu lava. na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. što je simptom koji se lako zapaža. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja.215 .Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. a javlja se i otok ocnih kapaka. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. uglavnom leže. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. slabo jedu i mršave. U ovoj pocetnoj fazi bolest .

moraju se odvojiti od obolelih u posebne. šapama i drugim delovima tela. Osim opisanog akutnog toka. Prostorije. a kod ženki otok stidnice. Ðubre se obicno stavlja u džakove. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. 216 ~ . Mladi kunici uginu i ranije. dana posle infekcije dolazi do uginuca. a stariji kunici boluju nešto duže. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. pribor. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. a leševi zakopavaju ili spaljuju. kao i unošenje u dvorište novih kunica. prethodno dezinfikovane kaveze. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana.MIKSOMATOZE. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. Kunici koji ne izgledaju bolesni. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. polije naftom i zapali. ali i oni sumnjivi na bolest. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. Tada bolest traje mnogo duže. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. Sem na pomenutim mestima. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. Svi bolesni kunici. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). sirovina. mesa. uništavaju se. i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. koji vrši pregled kunica. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. ali veoma otporan prema hladnoci. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. a veci broj životinja preživi.kavezi.

Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata.1juške. ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. ali i specificna zaštita. augine i do 50% od obolelih životinja. Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu. grudi i šapa stalno vlažno. koja traje 3 do 17 dana. Vakcina se daje injekcijom u mišic. slabo jede îïé . guše. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. Posle inkubacije.'. . Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. Ovi mehurici prskaju. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . Svakom kunicu se daje po 0. Na sluznici usana. sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. ali bez ikakvih težih posledica. i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu.parazitskih bolesti.Nabavka novih grla je dozvoljena . Uopšte mere zaštite. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. pa je podrucjeI. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. tj. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). redovna dezinfekcija kunicarnika. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). hranilica i pojilica. Kunic jeneveseo.

i brzo mršavi. na ledima i u predelu genitalija. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. a i zato što je njihova pojava ipak moguca. a narocito na ušima. bolesti trihoficije. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. Ovde ih pominjemo ukratko. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. ocnim kapcima. AUJESKIJEV A BOLEST LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. Medutim.. kao što je 0. što komplikuje pocetnu bolest. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. oko usana. a to su najcešce noge. koji uglavnom napada svinje. tj. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati. Preporucljivo .1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna.. najcešce iz roda Trihofiton.na pojedinim delovima tela. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. Posle inkubacije koja traje do 14 dana. . BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto.

koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. mikroorganizmi postaju virulentniji. opasniji.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. kao što je zapaljenje creva. neprirodni položaji tela. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. ili zapaljenje disajnih organa. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. a nekada je glava zabacena unazad i sl. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. uznemiravanje. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. Ni ova bolest se ne leci. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. pa i trudnoca. a obolele životinje se uništavaju. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . loša ishrana. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. vlaga. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. a posebno kunica. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela.

tetraciklini i drugi. pored antibiotika datih injekcijom. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer.U~A SRCE. svim kunicarima vrlo dobro pozn. Prema našem iskustvu. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. Kunic teško diše. streptokoke. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.pocinje kao zarazna kijavica. mikoplazme. sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice.at zdravstveni problem kunica.. bordatele. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). otonazol kapi proizvodi »Krka«. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. za pojedinacno lecenje životinja. zapaža se bistar. a po nekima i virusi. cuje se krkljanje. kao što su hloramfenikol. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' . stafilokoke. t1C»ZA1l P'\. Pored toga što kijaju. uz 0.j. Medutim. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. pored pasterela.4 UNuT. UHO . Novo Mesto).

kože i potkožnog tkiva. ali je efekat uglavnom loš. matericu ili porodajne kanale. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. testisa ili materice. sprecavanje bolesti. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. najvecu ulogu igra preventiva. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. Ako je bolest zahvatila testise. što znaci bakteriološki pregled. zbog svega navedenog. testisa. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 .t6ga se javljaju prolivi i uginuca.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. Zbog. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. a i druge prisutne bakterije. životinja drži glavu nakrivljeno. slabo jede i mršavi. zatim sluznice oka. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. srca. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. osim kao kijavica. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. tj. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. otežanim disanjem. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. mozga. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. kože i potkožnog tkiva. depresijom životinja. materice. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. ukoliko su rezultati pregleda negativni. Na taj nacin se pastereloza. U suzbijanju pastereloze. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. sluznice oka itd. U oVoj fazi bolesti.

treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati. mršavi i ugine. Kaveze treba dezinfikovati. a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko.slabi.širenje infekcije. J Slika 96. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje). tj. vlaga. postepeno .. dobra ishrana i što manje uznemiravanja. za koje su bitni odgovarajuca temperatura. sve manje uzima hranu. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß .

Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja.1% hipermangan). ova bolest može preneti i na ljude.. prema nekim informacijama. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. jer napada polne organe. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme.i. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. jer se. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. Prvi 223 . izdvajanje obolelih kunica. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. cišcenje i dezinfekcija. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. usne šupljine i delova glave. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. Efikasnog lecenja nema.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. brzo slabi i na kraju ugine. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. a svakako i promena hrane. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Kunic teško uzima hranu. Pri obdukciji se na slezini. otok usana. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. jetri. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. uništavanje štetnih glodara.

Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. . crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. tizrocnikoboljenja. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. kao i prisustvo parazita. a ponekad i proliv. može izazvati sepsu i brzo tiginuce. a kaveze i . ali je uspešno samo u pocetku bolesti.2naci bolesti. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. uzgoj" i izazvati uginuca. grebanjii sl. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog. koji prelaze u cireve. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca. nemaju apetit. tj. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana.j. naziva se Stafilokokus atlreus. ocnih kapaka. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. 224 ~ .gnojavog sekreta. usana i na drugim delovima tela. odnosno . Lecenje se sprovodi antibioticima. posebno sasvim mladih životinja.prostorije dobro dezinfikovati. imaju groznicu. tj. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju. Obolele životinje treba izolovati. . U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje.Bakterija. nekvalitetna ishrana itd. Ukoliko se to ne dogodi. jesti crvenilo i otok vulve.. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka. Bolesne jedinke se pokunje. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena. vimena. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda.

na primer. aktinomikoza i druge. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. 15 Uzgoj kunica 225 . obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. ciji je simptom izrazit proliv. ovo bolesno stanje. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. što takode ima najcešce i smrtni ishod. najcešce u predelu vrata i leda. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. Takve su. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. tularemiju i tuberkulozu. mada mogu oboleti mlade. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. u poglavlju o zoonozama. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). Ipak. postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. bolesti takode izazvane bakterijama. salmonelozu. opisali smo izdvojeno. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. Medutim. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. a i starije životinje. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. na sisi«. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. Zbog složenih razloga nastanka. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. a sluznica creva je otecena i zapaljena. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. . Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca.

BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama. na primer. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. organima. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. vice. Kod prvih simptoma (proliv) . u vodu za pice treba doclava. stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. preporucljiv{) je promeniti hranu. opisana je u poglavlju o zoonozama. Sadržaj želuca. zatim kvašceve glji.. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu.i tkivima domacina). Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. u ovom slucaju kunica. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. a koja se naziva Sacharomyces guttulatus.ti 2 % sirceta. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. itd. kao što je. 226 . Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. gorka so. prema nekim praktic~rima. tj. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude.

irpsilac parazita. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša.). Eimeria media i dr. nadun debelog creva. intestinalis. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza.{ad i krvav. sa suženim zadnjim delom. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica.kanalice. Da bi se onemogucila pojava bolesti. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. Ovo oboljenje prouzrokuje. Odrasli kunic. Kunici gube apetit.znatne gubitke. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. proliv. aponekad i žute. Javlja se voden. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom. sulfametoksin). Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. pone). a cesta je i nadutost. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. najviše mladih životinja. itd. mršave.creva (Eimeria. krvarenja. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Zaražene životinje imaju slab apetit.žucne .UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. Kunici ne u~imaju hranu. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. sluzokože su blede. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae. osetno mršave. nekroze.Dštecuje. sulfakvinoksalin. 15* 227 . Kada se u izmetu nadu jaja parazita. sa stolicom gube tecnost i sali iz. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Eimeria magna. METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki.

odnosnokrznu krpelji. kratkih ili dužih belih glista. jesu. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . šugarci. Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. KRPELJI kuni~a. opasne bolesti. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. Slika 97. To su insekti smede. za ljude i životinje. 228 L . pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. neopitroid i sL). SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih. vaši i buve.insekticidima (alugan.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. odnosno crne boje. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci.

ektanon i sL). životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. . pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica.. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. gusto i dugacko krzno. macke. i funkcije organizma. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak.šUGARCI . dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. ne predstavlja veliki problem. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. oko ociju) sa pojavom svraba. prljavština. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. a ponekad i do zapaljenja mogza. . VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. kože i šugu ušiju. nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. Zbog svraba. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. izaziva jak svrab. " Šugarci su paraziti. Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. u odnosu na druge parazitarne bolesti. takode insekti. . u posebnom poglavlju. koji izazivaju šugu . Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. da bi na kraju nastupila i smrt. bolesne životinje. slaba i nekvalitetna ishrana. a može preci i na coveka. Životinje postepeno mršave. îîç × ¶ . Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. osnova Dva. . šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. miša i dr. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. ali i preko posrednika: psa. opadanjem dlake i stvaranjem krasta. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam.

. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. ako uzgajivac priprema obrok sam. kalcij uma i fosfora. hipovitaminoze. kalcij um i fosfor. Usled deficita A vitamina u obroku. cesti su i poremecaji reprodukcije. koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. 230 . Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. nedovoljno razvijeni fetusi i sl. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama).. javice se bolest rahitis. mali okot. pa stoga i u organizmu. krivljenja nogu i sl. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. tj. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. kao i dobro seno i minerali.. Ako hrana nema dovoljno D vitamina... tj. . Medutim. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. zapaljenje pluca i sL). mora se pridržavati recepata ishrane za kunice.

veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. parenje u srodstvu. pregojenost. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). Kod slabih tmdova. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. Osim navedenog. carskim rezom i sl. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. bolest polnih organa i sl. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. 231 . POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. prcuske vagine i sl. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. Životinje su tltucene. ne uzimaju hranu. a cesto nastaju i grcevi.

koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. obicno injekcijom pod kožu. 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem.. udarca i drugih mehanickih nadražaja. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. tokom nekoliko dana. Osim toga.r . Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. Radi sprecavanja navedene pojave. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. grubi zahvati). udarci. pa su ova oboljenja za 232 . ovde pominjemo još abortus. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. buka i uznemiravanje tokom porodaja. životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. prisustva parazita i sl.

cvrstimhranivom).ice ishran~. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat)..." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. mada je teško zamisliti da na nastanak.ishranU-':koncentratom . Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. Zivotinja je naduvena. ish:r:ane 1J:a. Uprkos tome. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora. postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. 233 . pre- ~EL. r~tka stolica.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.UDAcNO. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih.kunicarstvo od malog znacaja. oblih glista).Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne. ba znati da..(ili drugim . poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . davanja vlažne.CREVNI KATAR. Takve su.

lenjo se krecu. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). Rane na nogama . . Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice. a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane. 234 rI . . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat . Lako dolazi do infekcije i gnojenja. ..ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. Slika 98. I I . a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta. Prilikom 'tecenja najpre se. Zivotinje ne jedu.laksans).

Žiyotinja li izr:azitim slucajevima. Sumnja. 235 .da je hodanje onemoguceno. što onemogucava normalno uzimanje hrane.{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.)ma zadnje .ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU . tako . Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima..noge .... pola kruga (položaj foke). tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju..na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije. Prerasli zubi se mogu skracivati.iz priploda.bkrenuteza.. Ovde pominjemo samo o~e koje su n. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu.ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj. Slika 99.. Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje. Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq.

). 236 . tacna dijagnoza ttovanja. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata. da zna kad je šta koristio 1'1. dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld. Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih. Najcešce se dešava .1kojoj kolicini. tj. preparata protiv štetocina. Da bi se postavila.ju korišcenja. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. Slika 100.da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. ali ipak moguca. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja..

Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. a moguc je i smrtni ishod. nedostatak apetita i mršavljenje. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. mada kliconoše mogu biti golubovi. guske. nije potrebno da se zaraza unese spolja. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. glodari pa i covek. nemir i pospanost. veverica. 237 . Gravidne ženke cesto pobacuju. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Kunici oboleli od salmoneloze. bolovima u trbuhu i prolivom. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. barama i na drugim mestima. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Prema tome. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. Uz ove simptome javljaju se klonulost. patke. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. žed. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. pacov.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. miševi. smanjeno izlucivanje mokrace. ovce. nisu za ishranu ljudi. proliv ili zatvor. otpadnim vodama. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) . Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. kokoši. Za lecenje se koriste antibiotici. svinje. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. Pocinje obicno glavoboljom. da bi jedan organizam oboleo. odakle se mogu preneti u sve organe. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. nekvalitetne ishrane. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. konji.

vaš. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici.). Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. krpelj). Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. TUBERKULOZA . Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. komarac. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . a koža crvena. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom. apaticna je i ima povišenu temperaturu. Krzno je na tim mestima ocupano. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. Može se pojaviti i kod fazana.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. divljih i domacih svinja.hrcak i dr. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. pluca i moždane ovoj nice. lisica. Životinja se teško krece. prepelica. a i kod coveka. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. jarebica. slezinu. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje.

inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Kako se covek najcešce. mozga pa i' smrtnog ishoda. cesto obole majke u drugom stanj}. svinja. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. Koža obolelog predela je crvena. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. pokrivena mehuricima i krastama. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Dlaka opada. ptica pa i kod gmizavaca. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. mršavljenje i proliv. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici. narocito kunica. Kod ljudi. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. zatim pasa. gripoznim stanjem. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. tj. bez vidljivih simptoma. oticanjem limfnih cvorova i slezine. ovaca. dolazi do zapaljenja i gnojenja. Obolela životinja ne uzima hranu. 239 . narocito kod odrasIihosoba. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. i to u vidu celavih površina.!. cesto sa paralizom zadnjih nogu. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. koža se ljušti. macaka. Tada može doci do pobacaja. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. Medutim. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece. goveda i coveka. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. zeceva i drugih glodara. javlja se opšta slabost. lisica.smatim delovima glave.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful