Lana Demokratija Upropastila Srbiju - I Deo istina ima samo jedno lice Tekst je preuzet od Instituta Paralaks TA RECI

KAO UVOD U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno javno objavljen. Nikoga nije zanimalo da ih detaljnije izucava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na odredene licnosti za koje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su izostavljene moguce je unoeti naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remecenja zakljucka koji se namece. Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju dravotvornost. Zakonik cara Duana bio je, posle Magna Carta Libertatum, prvi akt koji je ogranicio volju vladara, iako je Duan tada bio na vrhuncu moci, za razliku od engleskog kralja, Jovana bez zemlje koji je bio u podredenom poloaju u odnosu na svoje velikae. Sretenjski ustav Miloa Obrenovica bio je, posle americkog i francuskog, treci gradanski ustav na svetu. Za razliku od ovih primera, naa generacija ostavila je na sramotu pokoljenjima da je dananji Ustav donela mimo osnovnih civilizacijskih standarda (bez javne rasprave, na dvodnevnom referendumu uz aktivnu kampanju u vreme trajanja...). To je dovoljan povod da se zamisli u cijem interesu deluje dananja elita ako ne u interesu svoje nacije. Dananju srpsku elitu, koja je deluje izvan institucija, moemo, u skladu sa njenim nastankom i nacinom delovanja, nazvati - vlast iz senke, ili interesno drutvo bez odgovornosti. O vlasti u senci, govorimo zato to ona ocigledno nije u institucijama. Ovaj zakljucak proizilazi iz cinjenice da je odredenoj grupi doputeno mnogo toga to ne proizilazi iz pravnih i drutvenih normi, ali i da drutvenim tokovima upravlja bez ikakve odgovornosti. Nekada, pocetkom godina, novine su objavljivale liste srpskih bogataa, a izvor tacnih informacija bile su uprave prihoda. Samo dve decenije kasnije, objavljivanje zvanicnih lista poreskih obveznika izgubilo je dra. Svi smo shvatili da su pare negde drugde. Videni Srbi postali su obveznici stranih poreskih sistema, ukoliko ne uspeju da novac dobijaju na ruke, a medu prvih sto bogataa u Srbiji, nema nijednog koji je svoj imetak formalno nasledio. Na prvi pogled, izgleda kao da medu srpskim bogataima nema mnogo onih iz sistema u kome su se obveznici i poreznici medusobno oslovljavali drugovima, ali samo na povran pogled. Analiza cak i javno objavljenih informacija ukazuje da stvari na nekom nivou stoje drugacije. Nakon osam godina tranzicije u Srbiji, vreme je da ocenimo da li smo na dobrom putu i kako da nastavimo. Za tranziciju od kontrolisane ka slobodno-trinoj privredi opredelili smo se zato to su ekonomski slobodnije zemlje bogatije. Ova korelacija nije, sama po sebi, dokaz, ali jeste indikator da slobodno trite jeste povezano sa ekonomskim razvojem i da, ukoliko elimo bogatije drutvo, trebalo bi da nam cilj bude omogucavanje gradanima da slobodno biraju na tritu ta, od koga i po kojoj ceni ele da kupe. Mnogi su shvatili da je dirigovana ekonomija ucinila Srbiju siromanom, ali veliki deo gradana i dalje sumnja da je reenje koje smo traili slobodno trite. Kada je u Srbiji pocela tranzicija, strucnjaci su upozoravali da ce prvih godina biti mnogo gubitnika drutvenih i ekonomskih reformi i da ce samo uzak krug ljudi biti dobitnici. Ostala je za utehu prognoza da ce u drugoj fazi tranzicije mnogo vie gradana postati dobitnici reformskih procesa. Medutim, osam godina kasnije, u Srbiji su gubitnici ostali gubitnici, a mali broj dobitnika i dalje dobija. Sada, mnogi strucnjaci upozoravaju da Srbija na svom tranzicionom putu luta. Nismo sigurni da li je trebalo da napustimo politicko-ekonomsko-vrednosni sistem devedesetih. Izneverena

je ideja tranzicije. Slucajno ili namerno, drava nije stvorila ambijent da se stvaraju nova radna mesta, i imamo dosta gubitnika, to je normalno, ali vie nego to bi trebalo jer nama posla. Studija Svetske banke iz 2003. godine, na osnovu razvoja istocnoevropskih zemalja nakon pada Berlinskog zida, navodi da su dobitnici prve faze tranzicije iskljucivo tajkuni i insajderi u dravnim kompanijama, a svi ostali gubitnici. Tada su strucnjaci Svetske banke napisali da druga faza tranzicije donosi promene na bolje. Tajkuni, dodue, ne gube, ali zbog veceg priliva investicija, otvaraju se nova preduzeca i nova radna mesta, pa i oni koji dobiju posao nisu vie gubitnici, a nova preduzetnicka klasa postaje pobednicka. Dobitnici srpske tranzicije, pored tajkuna, su i pripadnici novostvorenog politickog stalea, koji su dobra mesta u javnom aparatu i dravnim kompanijama zauzeli zahvaljujuci politickim vezama, i na taj racun ive dobro. U dobitnike bi se mogao uracunati i deo zaposlenih u dravnim i javnim preduzecima koji zaraduju vie od zaposlenih u kompanijama. Vecina populacije sebe i dalje opravdano smatra gubitnicima. Srbija je daleko od trine zemlje. Prakticno sve velike reforme uradene su u periodu 2000.-2002. godine i svi reformski uspesi sutinski su rezultat tada donetih odluka. Od tada prakticno nije sproveden ni jedan veci reformski potez. Za ovih osam godina: valuta je stabilizovana; privatizacija drutvenih firmi je pred krajem; i trgovina je malo slobodnija ukidanjem uvoznih ogranicenja. Cak i ogranicene i nevoljne reforme doprinele su povecanju standarda prosecnog gradanina. U poredenju sa 2002. godinom, nita se nije promenilo: i tada i danas glavni dobitnici su tajkuni koji su se obogatili u vreme dirigovane privrede, a glavni gubitnici bili su i ostali nezaposleni kojih je i tada i danas, zavisno od statisticke metodologije, bila trecina ili petina stanovnitva. Do stvaranja nove preduzetnicke klase nije dolo zato to Srbija jo uvek nije ula u drugu fazu tranzicije. Nije okoncana privatizacija drutvenih preduzeca, privatizacija dravnih preduzeca nije ni pocela, ne funkcionie zakon o stecaju, monopoli su veoma jaki, a izostao je ozbiljan nivo direktnih stranih investicija. Jedino to imamo je privilegovane i gubitnike. NOKTOM PO POVRINI Analiza platnog bilansa Srbije od 2003. do 2005. godine otkrila je neke anomalije: a) Srbija je u velikom deficitu a istovremeno, od 2000. do 2006. godine, tednja je uvecana oko 20 puta; b) kumulativne neutralne transakcije, a posebno izmedu dravljana, uklapaju se u eme medunarodne triangulacije za pranje novca; c) Kipar je jedan od glavnih primalaca novcanih tokova iz Srbije a istovremeno bilateralni bilans placanja sa Kiprom belei znacajne deficite; d) medunarodni tokovi pokazuju krajnju neobicnost velicine, strukture i disbalansa neutralnih transakcija, zbog izbegavanja propisa o deviznom poslovanju i pranja novca. Ekonomski kriminal mogao bi se kvantifikovati merenjem sive ekonomije, razlikom izmedu zarade i potronje, i odnosu priliva i odliva novca. Medutim, istraivaci makro tokova novca i odnosa ekonomskog kriminala (kriminal u funkciji dobiti) i organizovanog kriminala (novac u funkciji kriminala) u Srbiji, suoceni su sa nedostatkom, nepouzdanocu i neuskladenocu podataka institucija drave. Godinja teta od ekonomskog kriminala po ekonomiju Srbije procenjuje se na oko 374 miliona evra, a ukupna teta u periodu od 2000-2005. godine procenjenjuje se na oko 1,9 milijardi evra, to je 81,2 % od ukupno ostvarene tete i 13% od svih prestupa. Na rast privrednog kriminala, osim ljudskih i sistemskih slabosti u tranziciji, uticali su i organizovani kanali izbegavanja placanja poreza, korupcije, kriminalizovanja privatizacije i drugi faktori. Kriminalne organizacije raspolau novcem kroz nove kriminalne akcije, kupovinu nekretnina, umetnickih dela, antikviteta i druge, i tako remete funkcionisanje slobodnog trita. Sistem protiv pranja novca u Srbiji je, iz nekog razloga, na jako niskom nivou, posebno u smislu i prepoznavanja i gonjenja. Da bi se sprecila institucionalizacija prljavog i opranog novca, opte je poznato da bi trebalo proveravati strukturu vlasnitva, varijacije u kapitalu odredenog preduzeca, da li je preduzece subjekt zelenakih aktivnosti, i to ne samo iz zvanicnih racunovodstvenih podataka preduzeca, vec i koordinacijom interne i eksterne kontrole finansijskih transakcija. Sve se ovo u Srbiji ne cini, a pomenuti iznos morao je od negde doci i negde da zavri.

Od i kod najirih slojeva gradana nije. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je 1992. godine Jugoslaviji sankcije, kojima je ogranicena razmena roba sa inostranstvom. Tokom sankcija, iznoenje novca iz Srbije postaje ocigledno. Drava pocinje da osniva of or kompanije kako bi prikrila poslovanja Beogradske banke na Kipru, kojoj je zbog sankcija bio onemogucen rad. Vecinu tih firmi osnovala je advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, koji je u kasnije postao predsednik Kipra. Haki istraioci i MUP Srbije, jo 2001, utvrdili su da je dravni vrh Slobodana Miloevica stajao iza 8 of or firmi na Kipru ciji su racuni u grckim i kiparskim bankama koriceni za prebacivanje milionskih suma deviza iz Srbije, i za razne bankarske transakcije . Poto je Beogradska banka osnovala svoju of or banku na Kipru, a u vreme sankcija i of or firme koje su preuzele ulogu banke, na cijim racunima su se nalazili milioni, pitanje je da li je trebalo ugasiti cetiri banke u Srbiji pre nego to novac iznet iz zemlje na racune tih of or firmi ude u njihov bilans. Kada se sagleda koncentracija novca, nema osnova za tvrdnju da je sistem iz epohe Slobodana Miloevica definitivno proao. Prepoznaju se vrste tipa bogataa. U prvoj su pripadnici stare garde. Rec je o ekipi starih direkora i partijskih funkcionera iz Titove i posttitove epohe koji su feudalizovali socijalizam i postali nesmenjivi u drutvenim firmama. Slobodan Miloevic bio im je potreban za odravanje moci, a oni njemu kao imaoci gotovine i lokalnog uticaja . Karakteristika tog tipa bogataa bila je aktivno ucece u politickoj nomenklaturi u koju ih je plasirala feudalna privredna moc. Zahvaljujuci politici uspevali su da obezbede kontingente i povlastice u poslovanju. Iako najblia glavnom centru moci, stara garda osecala je potrebu da dri privid legalnosti tako da je tip njihovog bogacenja bio: sedi na celu drutvene firme, napravi u inostranstvu srodnu ali privatnu u kojoj si sam ili preko familije vecinski vlasnik, a onda u inostranstvu posluje sa firmom u kojoj si direktor posredstvom firme u kojoj su vlasnik. Povrno, nita nelegalno, osim to odliva supstancu iz firme u kojoj si direktor. Stara garda imala je i neku vrstu politicke odgovornosti prema glavnom centru: ona je obezbedivala novac za Miloeviceve politicke projekte, ali i politicki uticaj. Ni sami, kako je primetio, ef vladinog tima za oporezivanje ekstraprofitera, Aleksandar Radovic, nisu proputali da se poslue. Iako najveci legalisti medu novim bogataima, stara garda je bila najneopreznija . Nisu osecali da rade neto nepoteno. Verovali su da su neprikosnoveni pripadnici drutvene elite, a da bi elita funkcioinisala, mora da se poslui. Zato su bogatai stare garde za ostale nove srpske bogatae prava sirotinja. Mnogo bogatiji od njih su pripadnici druge vrste, novopridoli. Oni nisu verovali da je ita vecno osim para. Ta vrsta, u koju se ubrajaju pripadnici familije Karic, 1997. godine ubijeni direktor Beopetrola Zoran Todorovic Kundak, Miroslav Mikovic, Milan Beko, Marko Miloevic, ubijeni Vlada Kovacevic Tref... svoje prve velike pare stekla je u vreme Miloevica. Njihov metod bio je jo mutniji od prethodne grupe: bili su politicki udaljeniji od glavnog centra, ali je stepen nelegalnosti njihovih poslova bio veci . Nisu se puno petljali u politiku osim kada su im na trenutke rasle ambicije ili kada su dobijali specijalne zadatke. Njihov ugovor s Miloevicem bio je jasan: omogucicu ti da se obogati, da mulja sa privatizacijom i primarnom emisijom, da radi poslove za dravu i da bude dobro i tebi i dravi. Miloevica nije zanimao njihov politicki uticaj, ali jeste gotovina. Njihovo bogatstvo je najtee proceniti zato to nije jasno koliko je para manipuliu njihovo, a koliko im je dato da ih oploduju. Kako su bili na granici politike, njihova sudbina nije bila unifikovana kao tipicnih pripadnika stare garde (odlaze) ili pripadnika sive zone (nastavljaju). Mikovic i Beko uspeli su, uz blagoslov vlasti, da zadre svoje imperije neokrnjene, Karic nastavlja da se koprca, a Marka Miloevica pomelo je ono to ga je i obogatilo - porodicne veze. Treca vrsta bogataa ima najmanje problema sa novom vlacu: nema ih na spiskovima ekstraprofitera, pojavljuju se kao donatori novih vlasti (Filip Cepter je finansirao Dima Dentona, lobistu srpske vlade u SAD), nikada se nisu zaklanjali iza patriotizma, dok politiku smatraju

zabavom za sirotinju i budale. Ne bee od veza s politicarima, ali one su iskljucivo tehnicke: oni su politicarima dobri ukoliko im povremeno uskoce s finansijskom injekcijom, ovi njima ukoliko im ne smetaju. Za razliku od prethodne dve vrste, siva zona nema neposrednu vezu s politicarima, vie je oslonjena na policijske i debeovske aparate, ne sede na kongresima, vec na zatvorenim sedeljkama. Udaljenost od politike prati vii stepen nelegalnosti posla nego u prethodne dve grupe tu se radi o golom vercu. Taj rizik prate i vece zarade: ovo je najbogatija ekipa. Pripadnici te grupe najradije se dre anonimnosti, zbog cega je njihov identitet nekad veoma teko otkriti . FILIP CEPTER roden je 1951. godine u Bosanskoj Dubici kao Milan Jankovic. Zavrio je Ekonomski fakultet. Radni vek zapoceo je u predstavnitvu makedonske firme Transkop u Beogradu koja se bavila pedicijom. Poslovnu karijeru zapoceo je u Austriji sredinom 80-ih. Za samo est meseci naucio je nemacki i zaposlio se u austrijskoj firmi za spoljnu trgovinu. U Lincu, gde je iveo sa suprugom Madlenom, Milan je posle pet godina akviziterstva uvideo da posudu koje prodaje nedostaje dobar poklopac. Sam ga je konstruisao i prijavio cepter posude kao svoj izum. Prvu fabriku erpi i lonaca Jankovici su otvorili u Italiji 1990. godine. Ovi proizvodi, kao ekoloki i industrijski novitet, osvojili su potroace u Evropi, a Milan je proglaen za evropskog kralja lonaca i erpi. Kompanija Cepter Internacional osnovana je 1986. godine i trenutno ima 2 milijarde dolara godinjeg obrta. Istice da je prvu milijardu maraka zaradio bre od Bila Gejtsa. Danas ima 11 fabrika (Italija, Francuska, vajcarska i, pored posuda, bavi se kozmetikom, medicinom, proizvodnjom satova i sistema za precicavanje vode, a sve vie ulae u sport) i jednu u Junoj Koreji gde je manjinski vlasnik. Vrednost imperije Cepter, u oko 50 zemalja, procenjuje se na vie milijardi evra. Bracni par Cepter vraca se 1990. godine u Jugoslaviju i ulae 30 miliona maraka u fabriku u Bosanskoj Dubici. Tu je Jankovic i u jesen 1998. godine otvorio i novu fabriku za zavrnu obradu posuda cepter u koju je uloio deset miliona dolara. U otadbinskim zemljama ima desetak firmi , i poslovnu zgradu u Ulici kralja Petra u Beogradu, koja je nagradena kao arhitektonsko delo. Cepter banka je dobila i ekskluzivno pravo da administrira kredite za mala i srednja preduzeca koje odobrava vladina agencija u Leskovcu, koja je osnovana kapitalom cetiri srpska anonimna biznismena koje je, kako je sam priznao, premijer indic obezbedio licnim vezama (zbog toga su ostali bankari protestovali optuujuci Cepter banku da je privilegovana). Ceptera je Srpski pokret obnove optuio da se bavi trgovinom orujem. Razlog za promenu imena objasnio je: Moje ime Milan Jankovic nije ba preporuka u svetu velikog biznisa, vec samo sumnjicavo sugerie egzotiku odakle dolazi... STANKO SUBOTIC roden je u selu Kalinovac kod Uba 1959. godine, i ima dve biografije. Jednu prica on, a drugu njegovi protivnici. Optuuju ga da je mafijaki bos, koji kontrolie verc cigareta na Blakanu. On tvrdi da su njegovi poslovi sa cigaretama legalni. Pored jugoslovenskog, od 1999. imao je nekoliko godina i hrvatsko dravljanstvo, a uglavnom ivi u enevi i u panskom letovalitu Marbelji. Cane je bio najmladi od estoro dece. U Francusku je otiao 1979, kod druga koji se bavio proizvodnjom konfekcije. U Jugoslaviji je 1988. osnovao firmu za proizvodnju konfekcije, a 1990/91. godine poceo je da se bavi i maloprodajom. Subotic se potom dao na trgovinu. Uvozio je perjane jakne za Robne kuce Beograd, aluminijumski prah za proizvodnju gradevinskih blokova, herbicide, hemikalije, metrau, izvozio teku konfekciju. Njegova firma, MIA, 1993. godine zaradila je oko milion maraka. Tvrdi da je u posao s cigaretama uao 1992: Ohis iz Skoplja mi je dugovao i umesto novca, dali su mi cigarete Makedonija tabaka. Uvezao sam ih prema vaecim propisima. Kasnije sam imao najveci lanac menjacnica u gradu. Posle sam otvorio dva djuti fri-opa, jedan na prelazu eneral Jankovic, drugi u luci Bar. Imao sam i dva bescarinska magacina, jedan u Ubu, drugi u luci Bar. Jula 1997. u Suboticev fri-op na prelazu eneral Jankovic upala je godine policija . MIA je potom

prestala da radi. Posao je obnovljen, a firma je promenila ime u D-trade. Subotic je postao poznat javnosti, kada ga je zagrebacki Nacional optuio da je u saradnji sa crnogorskim predsednikom Milom ukanovicem i bivim efom srpskog DB Jovicom Staniicem preko Crne Gore vercovao cigarete . Pravi razlog pokretanja afere su Suboticeve poslovne veze. S jedne strane, s kompanijom Briti ameriken tobako, drugim svetskim proizvodacem cigareta. Iako obe strane to poricu, izgleda da je Subotic igrao znacajnu ulogu u pregovorima oko gradnje fabrike duvana u Srbiji, u kojem je BAT eleo da obezbedi monopolski poloaj. A s druge, s premijerom Srbije Zoranom indicem: indica sam upoznao 1997. u vreme protesta Koalicije Zajedno. Posle oktobarskih dogadaja 2000. godine, u novembru smo se sreli u Beogradu. Rekao sam mu da moe da racuna na mene i moje veze po svetu za svaki projekat koji se tice preporoda Srbije. Cim je formirao vladu, indic se sudario s praznim budetom. Najveci udarac na dravnu kasu predstavljao je verc duvana. Srpskom premijeru naveo sam primer Rumunije i kako se ona izborila sa tim. Tu je glavnu ulogu odigrala kompanija BAT, sa kojom sam u odlicnim poslovnim odnosima. MARKO MILOEVIC je, uprkos tome to kada se govori o bogatstvu porodice Miloevic najcece se misli na njegovog oca, biveg predsednika, Slobodana, pravi nosilac bogatstva. Ovaj 27godinjak je posle silaska svog oca s vlasti napustio je zemlju u urbi, i jo niko nije izneo uverljive dokaze da li je u Litvaniji, Rusiji, Azerbejdanu, Kazahstanu ili Jermeniji. Kao vrlo mlad, uspeo je da ostvari americki san u Srbiji i to sve, ako je verovati njegovom ocu, pocelo je noenjem gajbi u kafani. Kako je od toga uspeo da razvije posao koji je obuhvatao lance fri-opova, trgovinu cigaretama, tehnickom robom, gorivom, kafom, parfemima, a da sve to nije ni carinjeno niti oporezivano, niko nije objasnio. U Poarevcu je imao najvecu balkansku diskoteku na otvorenom Madona, opremljenu najsavremenijim tehnickim uredajima, podigao je zabavni park Bambilend, otvorio pekaru i piceriju, prodavnicu tehnicke robe Sajbernet, radio-stanicu i Internet centar. U centru Beograda otvorio je luksuznu parfimeriju Skandal, koja je 5. oktobra unitena. Glavni oslonci u poslu bili su mu ubijeni policijski general Radovan Stojicic Bada i Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina. Sa Mihaljom Kertesom sklopio je savez koji mu je omogucio kontrolu nad prodajom cigareta Filip Morisu Srbiji. Profit od jednog provercovanog kamiona cigareta u Srbiju iznosio je oko 250.000 maraka. Jedna od bitnih odlika jeste da se nijedan fri-op nije vodio na njegovo ime, i u vecini poslova se ne pojavljuje. Jedini konkretan podatak do koga je dola nemacka policija za suzbijanje ekonomskog kriminala tice se, pokojnog Vladimira Bokana, biznismena jugoslovenskog porekla u Grckoj, ciji je ortak bio Vlada Kovacevic Tref, ubijen u februaru 1997. godine. Marko je bio clan Kovacevicevog trkackog automobilskog tima. Bio je blizak i sa efom srpske tajne policije Radomirom Markovicem, koji ga je ispratio kada je s beogradskog aerodroma, s lanim pasoem na ime Marko Jovanovic, otiao u Moskvu. Iako nije sluio vojsku, za vreme agresije NATO slikao se u uniformi SAJ, a na jednoj slici vidi se slubena znacka MUP Srbije 014119 . BRACA KARIC imaju brojnu familiju. Iz nekog razloga, trude se da dokau elitizam, pa guraju novokomponovani grb kao porodicni i drue se s politickim i kulturnim kremom . Osnovali su 1970.-ih Kosovouniverzum, jednu od prvih i najuspeniju ugovornu organizaciju udruenog rada. Vec tada braca su stekla mercedese i po kucu u Peci i Tivtu. Kasnije, postali su finansijeri okupljanja Srba sa Kosova i kao nagrada precutano je da su ukrali projekte i ininjere Minela koji su radili rashladne sisteme u Rusiji. Doselili su iz Peci u Beograd, prvo u sedam novobeogradskih stanova za koje je kupljeno sedam klavira, da bi ubrzo poceli da se ire Dedinjem. Dok je zemlja propadala, a klima za preduzetnitvo bila gora nego ikad, njima je sve polazilo od ruke i bili su prvi u svemu. Vlast je uvek rado saradivala s njima i niko nije pitao da li bi neko dao vie za koncesije koje su dobijali Karici. Bogoljub je postao prvi komija Slobodana Miloevica i s njim cesto rucao i igrao karte. Tokom 1998/99. Bogoljub je postao ministar za kapitalne projekte u Vladi Srbije, a potom ministar bez portfelja. Inicirao je i finansirao osnivanje Socijaldemokratije, a bio je i kandidat za predsednika

Srbije. Pomogao je da 1999. godine u Beograd dode misija Desija Deksona koja je ubedila Miloevica da oslobodi zarobljene americke vojnike. Bio je jedini gost iz Srbije na rodendanu Bila Klintona 1996. godine. Karici su imali prvu srpsku mreu mobilne telefonije Mobtel. Naknadno je utvrdeno da nisu platili ceo iznos osnivackog kapitala. U inostranstvu imaju 41 preduzece, uglavnom u trgovini i gradevinarstvu. Karici stalno gase i osnivaju firme, tako da izvorna BK kompanija vec godinama ne postoji. Astra grupa, a posebno Astra Simit,je u 2000. godini ostvarila najvecu dobit u Srbiji zato to je na njene racune prebacen najveci deo prihoda Mobtela. Porez na ekstraimovinu po osnovu bespravne gradnje platilo je pet clanova porodice Karic. Bogoljub - za vilu od 650 kvadrata (imao dozvolu na 450), njegova cerka Danica na 1.100 kvadrata, Zoran na 2.000 kvadrata podignutih bez dozvole i Sreten za vilu od 1.200 kvadrata (od cega je 658 bez dozvole). Mladan Dinkic izjavio je, kao ministar finansija, da oni koji su se u Miloevicevom reimu obogatili nece polagati racune o nacinu sticanja bogatstvu, ako budu redovno placali porez, a krivicni progon brace Karic objasnio je posledicom toga to oni nisu shvatili da su posle pada Miloevica nastupila nova pravila igre. Njegov stav o odustajanju od istraga o nacinu na koji su se pojedinci obogatili za vreme sankcija i ratova deli i direktorka brokerske kuce tajkuna Miodraga Kostica (M&V Investments), Dragijana Radonjic-Petrovic. Prema njenom miljenju deset najvecih domacih tajkuna, okupljenih u Klubu privrednika, predstavljaju temelj srpskog ekonomskog razvoja. Rec je, istice ona, o ljudima izuzetnog preduzetnickog duha, to je vanije od toga jesu li oni do prvog miliona doli na regularan ili neregularan nacin. Njihovo bogatstvo ce se i dalje uvecavati, a to treba iskoristiti za povecanje standarda stanovnitva i otvaranje prozora u svet. Nasuprot izjavama nje i Dinkica, domaca privreda nalazi pod upravom tih tajkuna zahvaljujuci naklonosti politicke elite koja zazire od stranih ulaganja. Nije rec o sposobnim i darovitim preduzetnicima, vec o povlacenim pojedincima, koji su zadrali status iz Miloevicevog vremena i u sadanjim politickim strukturama . Da bi se ovladalo sistemom neophodni su i kanali prohodnosti. Profil idealnog tranzicijskog manipulanta u Srbiji danas mogao bi se opisati: a) u vezi je s vladom, ali nije dravni cinovnik, c) pripada miljeu moci koji kadrira dravne slube, ali nije funkcioner stranke, d) u vezi je s preduzetnicima u regionu, ali nije tajkun ni oligarh. Niko ne zna ta tacno radi, a to se manje zna, utoliko je uspeniji. TAHIR HASANOVIC bio je u vreme moci Mirjane Markovic, skoro clan porodice Miloevic, blizak i s Mirjanom i s njenom kcerkom Marijom. Kao clan Univerzitetske konferencije SSO Beograda, imao je vanu ulogu u ustolicenju Miloevica na vlast. Pripadao je Mirinoj jurinoj grupi na beogradskom univerzitetu. Po nalogu Porodice predao je Republicku konferenciju Saveza omladine Srbije, sa svom imovinom, Duanu Mihajilovicu, da osnuje Novu demokartiju, u kojoj postaje generalni sekretar. Odigrao je veliku ulogu u razbijanju Koalicije Zajedno i tako omogucio Miloevicu da posle prvih viestranackih izbora SPS formira Vladu Srbije. Tahir je, tada, namestio Duana Mihajilovica da 1991. godine iznese iz zemlje 12,5 miliona maraka. Mihalj Kertes ga je uhapsio, a Tahir je, kao decko Marije Miloevic, toboe uspeo da umilostivi Miloevica da ga pusti iz pritvora, s tim to je Mihajilovic prihvatio da u datom trenutku podri Porodicu. Oenio je Srpkinju s Kosova, Marinu Gadic iz Sreske kod Prizrena. Njen otac tugovao je to mu se kcerka udaje za Hasanovica, i njena porodica nije prisustvovala svadbi. Hasanovic je aktivno radio za tajnu policiju i rukovodio poslovnom imperijom Duana Mihajilovica, Lutra, koja je imala dvadesetak firmi u sastavu. Rukovodio je rotari klubom u

Mihajilovicevim prostorijama u ulici Majke Jevrosime u Beogradu. Vodio je partijsku slubu bezbednosti. Za vreme sankcija Hasanovic je osnovao vie firmi preko kojih je uvoena strateka roba uz veliku proviziju. I dalje je na celu uvoznickog lobija. Proteira preduzeca iz Slovenije i uvozi njihovu robu, zastupnik je preduzeca Radenska. Mihajilovic mu je ustupio dosijea srpskih politicara i privrednika. Mihajilovic mu je, kako bi prikrio svoje bogatstvo, ustupio milione evra radi daljeg obrtanja. Koliko Hasanovic ima firmi na svoje i tuda imena, niko ne zna. Tahir Hasanovic, prema miljenju mnogih, dri znacajan kanal britanske obavetajne slube MI 6. Pocetkom osamdesetih godina kad je Tahir Hasanovic bio uzoran Titov omladinac, predsednik Univerzitetske konferencije Saveza omladine, a iza fotelje mu visila velika slika najvoljenijeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti, trebalo je da nestane iz politike. Zbog nevidene servilnosti, nekome je jo onda bilo muka od njega. Tahir je, medutim, osetio zahtev vremena. Predsednik Jugoslavije na jednogodinjem mandatu, Fadilj Hoda, poklonio je skupocen stilski orman Drutvu albanskih studenata u Beogradu. To drutvo, koje je delovalo pod imenom Prpjeka, nikako nije htelo da radi zajedno s ostalim zavicajnim drutvima objedinjenim u Kulturno umetnicko drutvo panac. Uoci Osme sednice, Tahir Hasanovic krece u akciju uterivanja albanskih studenata u panac, i spektakularno oduzimanje ormana, poklona Fadilja Hode. Od tada pocinje da raste uticaj ovog neverovatnog obrtnika. Njegov ugled kod bracnog para Markovic-Miloevic otiao je dotle da je bio medu prvim kandidatima za zeta. Kad je pocela pljacka bive republicke omladine pod vodstvom Duana Mihailovica, naao se medu prvima. Ostalo je istorija i, na alost, naa svakodnevica . LJILJANA NEDELJKOVIC, kao ef kabineta predsednika SRJ, izuzetak je od prakse da su efovi kabineta anonimni u javnosti. Mesto u novinskim stupcima izborila je umeanocu u razne afere: Periic, Gavrilovic, planirani upad u Vladu Srbije. Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic izjavio je 16. avgusta 2001. da su dogadaji oko ubistva biveg visokog slubenika Dravne bezbednosti Momira Gavrilovica skandal, koji preti da ugrozi sve rezultate demokratskih promena u Srbiji i SRJ. On je pozvao novinare da se bave istraivackim novinarstvom i sami utvrde ko pokuava da stvori paralelne centre moci, ali nije eleo da komentarie pisanja da je u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Kotunice stvarana paralelna DB Srbije. Radomir Markovic, bivi nacelnik RDB MUPR Srbije, u svojoj knjizi tvrdi da se njegova saradnja sa predsednikom SRJ Vojislavom Kotunicom odvijala preko, kako kae, neprikosnovenog efa kabineta Ljiljane Nedeljkovic. Markovic navodi: Skrenuo sam joj panju da bi njihovi koalicioni partneri mogli neto konstruisati na moju tetu jer sam ja najpogodniji za kompromitaciju vlasti Slobodana Miloevica. Rekao sam joj da su mi pretili kompromitacijom i politickim progonom. Ljiljana Nedeljkovic me je ubedivala da do toga nece doci, da ce se sve raspraviti javno i da Kotunica nece dopustiti da se zloupotrebljava vlast. Medutim, jednog trenutka je briznula u plac izgovorivi: Sve ovo to se radi sa vama je skroz pogreno Kada sam uhapen i hladen u samici, gospoda Nedeljkovic mi je poslala jednu knjigu. Tema je bila bezvlace nastalo posle 1945. godine, u kojem su, na montiranim sudskim postupcima, stradali mnogi nevini rodoljubi. Gospoda Nedeljkovic mi je nagovestila buducu sudbinu ako ne budem imao dovoljno sluha. Potpredsednik Vlade Srbije, Cedomir Jovanovic rekao je na sednici Odbora za pravosude i bezbednost Skuptine Srbije da su dosijei pojedinih celnika DOS, i dokumenta o istrazi o ubistvu novinara Slavka Curuvije predati Ljiljani Nedeljkovic, dok je bila ef Kabineta predsednika SRJ. Jula 2002, na pocetku rada Komisije Narodne skuptine Srbije, koja je formirana da rasvetli informaciju o naredbi iz kabineta predsednika SRJ, Kotunice, vojnim organima da upadnu u prostorije Vlade Srbije, Ljiljana Nedeljkovic je obavestila Komisiju da se nece odazvati pozivu i da nece dati iskaz. Kao razloge je navela: Prvi je nelegitimnost republicke Skuptine koja ne odraava izbornu volju gradana Srbije, drugi razlog je da se vaa Anketna komisija bavi stvarima iz nadlenosti saveznih, a ne republickih organa, i trece je da sam vec u predistranom postupku dala

izjavu policiji povodom tvrdnji cetvorice penzionisanih generala pa ne bih htela da ucinim nita to bi poremetilo tok tog postupka. Aprila 2007. Vladimir Beba Popovic analizirao je u magazinu Status kako je moguce da se istraga ubistva Momira Gavrilovica, jedna od kljucnih tacaka sukoba vladinog Biroa za informisanje i Kotunicinog kabineta: Zato to su ljudi koji su umeani u ubistvo Gavrilovica sedeli u kabinetu Vojislava Kotunice ili na visokim pozicijama vojne slube bezbednosti i zato to su u tome ucestvovali i penzionisani, ali i aktivni pripadnici DB-a. Skoro isti oni koji su kasnije ucestvovali i u ubistvu Zorana indica. To su cinjenice. Gavra je mnogo znao. Kad su posle 5. oktobra poceli cistke u DB-u i uklanjanje potencijalnih insajdera, a posebno posle ubistva Prike, desne ruke Frenkija Simatovica, Gavra je postao uznemiren, pokuavao je da trai neku zatitu od nas, ali je znao da je Vlada bila slaba. Ovi su to primetili i rekli: Gavra mora da nestane, a to to je sa Kotunicinom enom, po nalogu Staniica, spremao puc u policiji i DB-u, bio je samo dodatni razlog. Tako je i bilo. Momir Gavrilovic je imao rezervisanu kartu za Bec kad ga je pozvala Ljiljana Nedeljkovic i zahtevala od njega da otkae let, jer ga predsednik zove na razgovor. Gavra odlazi kod Kotunice, ovaj ga ne prima, makar su tako oni rekli, ali sa njim obavljaju razgovor Ljiljana Nedeljkovic, Grada Nalic i Rade Bulatovic. Posle tog sastanka, njega na stepenitu srece kolega kome se nesretni Gavra hvali kako je bio kod Voje i jo mu kae: Vracam se nazad na najvie mesto! Otkud vama ti detalji? Kako znate sadraj razgovora Ljiljane Nedeljkovic i Gavrilovica? Postoje izjave Gavriloviceve supruge i jo dva njegova prijatelja da je na insistiranje Ljilje Nedeljkovic odloio put u Bec i taj dan je ubijen. Kakav tu jo dokaz treba? Ja nisam rekao da ga je ubio Kotunica ili da je pucala Ljilja Nedeljkovic. Ne! Ali je jasno da je najmanje jedan covek iz Kotunicinog kabineta znao da ce se Gavrilovicu desiti to to mu se desilo. I da je naterao ili ubedio Ljiljanu Nedeljkovic da Gavru pozove ba taj dan i nagovori ga da odustane od puta. Onaj ko je Nedeljkovicevu naterao da Gavru zove, taj je znao da ce biti ubijen. Dodatno me u ovom uverenju dri i cinjenica da su svi lagali oko prirode tih susreta i krili da su sa Gavrom radili na pripremi puca. Posebna prica su mediji koji su listom stali uz Kotunicu i njegove i osuli drvlje i kamenje po Zoranu i Vladi Srbije, od dravne televizije, preko Blica, do Slavie Lekica koji u Reporteru puta svog prijatelja Aleksandra Tijanica da se, kao, brine: Ko to ubija po Srbiji?. Nezadovoljstvo politickim uticajem kruga oko Kotunice izneo je javno jedino njegov, do tada medijski savetnik, koji nije clan DSS, Aleksandar Tijanic, za nedeljnik Identitet: Nije tajna da sam nezadovoljan srazmerom podrke Srba Kotunici i kolicinom njegovog uticaja na srpske politicke prilike. Takode, nije tajna da oko njega postoje osobe koje su veoma zadovoljne ba ovakvim rezultatom Znalo se ko je najmocniji, ko je odmah do njega, ko odlucuje, a ko presuduje. Sin Ljiljane Nedeljkovic, Ratomir Milikic (29) koji je 2008. godine iz skuptinske blagajne naplatio 5,5 miliona i napravio telefonski racun od 800.000 dinara, jedini je Srbin koji je vojsku sluio u inostranstvu. Od septembra 2007. do marta 2008. bio je na redovnom odsluenju vojnog roka i angaovan na ugovoru o delu u Skuptini Srbije, kao konsultant parlamentarne delegacije pri Savetu Evrope. Na osnovu uvida u skuptinsku dokumentaciju, Press je utvrdio da je Milikic kao redovni vojnik proveo 45 dana u inostranstvu i sa skuptinske blagajne u tom periodu podigao vie od 1,5 miliona dinara. Njegova putovanja obezbedio je ef nae delegacije Milo Aligrudic, ef poslanickog kluba DSS, koji je opstanak vladajuce koalicije uslovio zahtevima da Milikic obavezno putuje sa delegacijom. ZORAN JANJUEVIC je 1992. godine bio obican operativac (ili vozac) u Slubi dravne bezbednosti u Srpskom Sarajevu. Kako je Zoran Janjuevic iz Republike Srpske doao za savetnika za bezbednost u kabinetu Zorana indica? Postoji li uopte njegova biografija? Njegova uloga kod pokojnog premijera, samo osam godina kasnije, se ne uklapa. Bio je umean u razne mahinacije u vezi sa prodajom ili upropatavanjem mnogih firmi po Srbiji. On sam, svedoceci na sudenju za

atentat na Zorana indica, pokuao je to da objasni i ispalo je da je tu doao sticajem okolnosti. Da li se savetnik za bezbednost premijera jedne drave postaje slucajno? Kasnije, Janjuevic se sasvim lepo snaao i u Sloveniji. Zakon o osnovama uredenja slubi bezbednosti ne uvodi profesionalni nador nad radom tajnih slubi, a poslanici priznaju da BIA proverava njih, umesto obrnuto. Po zakonu, slube su podredene i odgovorne izabranim vlastima Srbije, a skuptinski odbor nadzire, izmedu ostalog, i uskladenost rada slubi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane, koje strategije Srbija trenutno nema ni jednu, ni drugu. Odbor bi po zakonu trebalo da nadzire i zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, ali to dosad nikada nije uradio. Predvideno je da je direktor slube duan da se odazove pozivu za sednicu Odbora, a ako je sprecen, duan je da poalje svog zamenika. ef BIA, Saa Vukadinovic, vec po ustolicenju, nije se pojavio na sednici Odbora posle hapenja Radovana Karadica, a nije poslao ni svog izaslanika. ef BIA Rade Bulatovic izlazio je pred odbor godinje, a efovi vojnih slubi nikad. Ministar odbrane Dragan utanovac priznao je da ne moe da kae da su slube bezbednosti pod potpunom kontrolom, jer nemamo mehanizme kao to je generalni inspektorat. Clan Odbora za bezbednost Aleksandar Cotric otkrio je da mu je receno da BIA nikada nece prihvatiti temeljno reorganizovanje, jer niko ne eli da ostane bez posla. Srbija bi, smatra on, trebalo da ima generalnog inspektora tajnih slubi, ali samo kada bi on imao stvarnu ulogu. Da li i neodgovornost sistema bezbednosti nastaje slucajno? SRPSKI POSLOVNI KLUB PRIVREDNIK U ovom udruenju gradana clanarina je 100.000 evra godinje i 10.000 evra mesecno. Zanimljivo bi bilo znati da li clanovi placaju clanarine iz sopstvenih depova ili ih vode kao trokove poslovanja. Takode bi bilo zanimljivo osvetliti logiku zbog koje bi, pored smanjenja poreske osnove, neko skupo placao clanstvo u organizaciji koja bi alternativnim putevima trebalo da titi interese ljudi koji su institucionalno obezbedeni kroz komorsko udruenje. Na skuptini "Privrednik"-a za predsednika je ponovo izabran Danko unic ("Eki investments"), a u dvogodinjem mandatu izvrne odluke donosice i Izvrni odbor: Miodrag Babic ("Hemofarm"), Zoran Drakulic ("Ist point"), Miroslav Mikovic ("Delta"), Zoran Obradovic ("Petrobart"), Toplica Spasojevic ("ITM") i Dragoljub Vukadinovic ("Metalac"). U Nadzorni odbor reizabrani su: Vladimir Cupic (Hipo Alpe grup), Mica Micic ("Jedinstvo") i Nenad arenac ("Hajneken"). CLANOVI MIROLJUB ALEKSIC, predsednik ALCO GROUP doo Roden je 26.03.1957. u Vranju. Diplomirani je inenjer. Prvo zaposlenje Miroljuba Aleksica je u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Beograd (PKB). Od 1994. do 1998. godine radio je u PKB banci. U vreme Ante Markovica, kada je socijalisticki sistem poceo da se menja u kapitalisticki, Aleksic osniva i svoju ALCO - Aleksic Company. Prvi poslovi preduzeca bili su vezani za otkup ruskih potraivanja, klirinkih dolara i eskont menica na teritoriji bive Jugoslavije, rad sa komercijalnim i blagajnickim zapisima, i zajmom Republike Srbije. Prve cetiri godine poslovanja firme, do hiperinflacije 1994. godine, dominirali su finansijski poslovi i investicije u vlastite poslovne prostore. 1995. godine Aleksic osniva Alco banku, a 1998. na javnoj licitaciji kupuje preduzece Pionir u stecaju. Slede godine investiranja u Pionir, a zatim i u hotele. Posle prodaje Alco banke belgijskoj KBC banci, Alco Group danas ima cetiri segmeta: a) proizvodni, koji cine 3 fabrike Pionir-a, Amasis iz Beograda, Hissar iz Prokuplja, Tipoplastika iz Gornjeg Milanovca, Intersilver iz Zemuna i Kotana i FOS iz Vranja; b) trgovinski, koga cine Cobex iz Beograda i Autopromet iz Nia; c) gradevinarski, koji obuhvata Na Stan iz Beograda i Alco kao vlasnika nekretnina; i d) hoteli: Izvor (Arandelovac), Sloboda (abac), Tornik (Zlatibor) (svi velnes), Master hotel u Novom Sadu, a u planu je jo hotela, ukljucujuci i na Adi ciganliji.

1977. godine sagraden je u centru apca hotel Sloboda, povrine 9.000 kvadrata, sa 100 soba i 5 restorana. Avgusta 2003. godine prodat je za 25 miliona dinara, uz obavezu novog vlasnika da u roku od 12 meseci investira jo 45 miliona dinara. Drugi potencijalni kupci eliminisani su pod cudnim okolnostima pre aukcijske prodaje, i na aukciji je ucestvovalo samo preduzece Amazis, a njegov vlasnik Aleksic i direktor Denic predstavljali su dva kupca samo formalno. Najveci ugostiteljski objekat u abackom kraju prodat je po ceni viestruko nioj od realne, a kupac nije ispunio preuzete investicione obaveze. Procenjena vrednost 70% drutvenog kapitala hotela od strane Agencije za privatizaciju iznosila je 1.554.374 evra, a Aleksic ga je kupio za 383.670 evra. U tom trenutku bilo je 158 manjinskih akcionara, radnika i penzionera na koje je drava prenela bez naknade preostalih 10.965 akcija. Procena kapitala nije izvrena realno, vec po knjigovodstvenim vrednostima. Hotel je prodat po 9,67 puta nioj ceni od trine, cime su mali akcionari oteceni za preko 1.700.000 evra. Manjinski akcionari hotela Sloboda uputili su Odboru za privatizaciju Skuptine Srbije, premijeru Vojislavu Kotunici, predsedniku Borisu Tadicu, Ministarstvu za privredu i Agenciji za privatizaciju, zahtev za novu procenu kapitala, reviziju privatizacije i raskid ugovora sa firmom Miroljuba Aleksica, Amazis. MIROSLAV ATELJEVIC, predsednik ACMER-M doo Najveci akcionar Neoplante, sa 48,11% kapitala, je firma Neoplanta zajedno, u kojoj 78,1% kapitala ima beogradska firma Acmer M, a 21,9% udrueni mali akcionari Neoplante. U Neoplanti, drutveni kapital ima 16,24%, Akcijski fond ima 16,03%, a Fond PIO oko 10%, manjinski akcionari imaju 7,51%, a firma Neoatal 2,13% akcija, pisalo je na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti. ACMER-M ima 424.255 akcija Neoplante kao suvlasnicki udeo u Neoplanti Zajedno doo, iz praktickih razloga - da bi nejavno kontrolisali 166.885 akcija malih akcionara u Neoplanti Zajedno. Tako su stvorili privid vecine u skuptini. ACMER-M ce u pogodnom trenutku istupiti iz te zajednice ali tek kada uspe da dode do to veceg dela od preostalih akcija ili kada na drugi nacin dodu do vecinskog paketa. U Neoplanti Zajedno, ACMER-M ne mora nita da progurava. Svoju vecinu ACMER-M postie na tri nacina: a) mali akcionari naivno su potpisali blanko saglasnost za odluke rukovodstva; b) ostalim malim akcionarima koji nisu udruili svoje akcije, podmetnuto je da direktorici NEO-NELLE potpiu ovlacenje da ih zastupa na Skuptini, a da im niko nije rekao ko je doticna, to je prevara i sukob interesa, poto im se interesi ne podudaraju (jedni bi da to skuplje prodaju a drugi bi da to jeftinije kupe); c) iz neobjanjivih razloga, 16% akcija koje se vode kao drutveno vlasnitvo nema predstavnika na skuptini pa vecinu prakticno cini samo 42% glasova. ACMER-M tako obezbeduje prolaz svojih odluka, a kada se pojavi dravni paket bice jasno da li su stvarno zainteresovani za kupovinu. Ljudi iz uprave FK Partizan pretvorili su klupsku kasu u privatnu kasu arka Zecevica, Nenada Bjekovica, Ivana Curkovica i njihovih pomagaca. Klub dovodi anonimna pojacanja, koja malo ili nita ne kotaju, a bez obetecenja puta najtalentovanije fudbalere. U prvom timu igraju samo igraci koji imaju ugovore sa menaderom Mikijem Stevicem, Bjekovicevim zetom. Deca funkcionera Partizana koluju se na prestinim evropskim koledima, a funkcioneri Partizana voze se blindiranim vozilima i imaju po desetinu ljudi u obezbedenju. U Partizan su 1980.-tih doli skromnog finansijskog stanja, a danas poseduju velika privatna bogatstva. Kako su sve to zaradili? Malverzacije sa transferima, otvaranje sumnjivih kompanija, fonto, bingo, hot-lajn, auto kole, rent a car, gradevinska preduzeca, ruleti, poker aparati ..... sve su to delovi sistema Partizana. Umesto navijaca, na junoj tribini stadiona su prostorije agencije za pruanje seksi usluga preko telefona. U ostvarivanju ideje upropasti pa kupi jeftino, upravi Partizana ocigledno pomau neki dravni funkcioneri i poslovni ljudi, ne samo sportski funkcioneri koji imaju svoj deo dobiti, vec i mediji, neki suptilnije, a neki otvoreno kao dnevni list Sport ili televizija SOS. Sa predlogom Zakona o privatizaciji sportskih drutava, nai tajkuni postavili su na tablu svoje pione. Da li su pioni Zecevic i Bjekovic, ili su to Nenad Popovic, Dragan Vignjevic direktor JP Elektromree Srbije, Neboja Vujovic, savetnik u Hemofarmu, Dragoljub Vukadinovic, predsednik Holdinga Metalac, Draginja

Radonjic, direktor M&V investments, Miroslav Ateljevic vlasnik AcmerM, Obrad Sikimic, direktor Diners Club International, Duan Stupar, generalni direktor Univerzal Holdinga, Bojan Radovanovic pomocnik direktora Dipos, Ratko Zatezalo, direktor Petrobart-Avia, ministar Rasim Ljajic, Manojlo Vukotic direktor Novosti, Radmila Babic, finansijski direktor Minel trafo, Duan Pavlovic, predsednik UO Centra za puteve Vojvodine, koji deluju kao lovci. Ko je kralj u ovoj igri tajkuna iz senke videce se kad Partizan dobije vlasnika. MIODRAG BABIC, predsednik HEMOFARM KONCERN ad Roden je 29. aprila 1951. u Zrenjaninu. Koreni Miodraga Babica vuku poreklo iz sela Dobrun, kod Viegrada. Rano detinjstvo je proveo u selu Laudanovac, kod Vrca, gde je zavrio prve razrede osnovne kole. kolovanje je nastavio u Vrcu, pa u Pancevu gde je zavrio srednju hemijsku kolu. Bio je prvi na takmicenju srednjih koli u hemiji u Jugoslaviji.U Beogradu je zavrio Tehnoloki fakultet, odsek Organska hemija, 1974. Prvi je u generaciji zavrio fakultet, sa 23 godine. Na celo pogona Inex-Hemofarm dolazi 1982. godine, u 31. godini ivota. Hemofarm je bio prvi u procesu privatizacije, jo 1989. godine. U prvoj fazi otkupljen je dravni paket akcija, u drugoj fazi izvren je otkup akcija od malih akcionara na berzi(?), a kada je ukrupnjeno vlasnitvo, u trecoj fazi naao se strateki partner za preuzimanje. U slucaju dokapitalizacije i privatizacije Ekonomija AD iz Bele Crkve bilo je ozbiljnih zloupotreba koje su imale za posledicu milionsku tetu drave i malih akcionara, Za ceo slucaj 2006. godine zainteresovale su se poreske vlasti u Italiji zato to je dokapitalizaciju uradilo preduzece u vlasnistvu italijanskih gradana Marka i Alberta Vakija, koji posluju u Srbiji. Ovaj poslovni aranman bio je povod da se pokrenu predistrane radnje poreskih organa Italije, jer se radi o milionskoj finasijskoj transakciji. Miodrag Babic je jedan od ljudi iz konzorcijuma, ciji su kontakti doveli do poslovne saradnje sa italijanskim partnerom. 17. januara 2006. uhapen je bliski saradnik Borisa Tadica i direktor konsultantske firme Boidara elica - Branislav Andelic. Oktobra 2000. sa kalanjikovim je oslobadao preduzeca, Tadic ga je vodao po svetu, kao privrednika, a on i elic jadili su Srbiju. Dolijao je bivi agent udbe pri ministarstvu spoljnih poslova i pitanje je nije valjda da Tadic nije znao da mu je saradnik, Andelic, korumpiran? Epidemija neobavetenosti prenosi se od Slobe na Kotunicu i Tadica. Za iznoenje para, fakturama za marketinske usluge, terete se samo Karici. Ovaj metod izmislio je Miodrag Babic: Hemofarm Vrac - Hemopharm GmbH, a onda i Hemopharm USA, u kome je Neboja Vujovic. Nisu SID-ovci, poput Andelica, jadili samo Mobtel. U pljacki Hemofarma, pored Babica, ucestvuje udba iz SID, JUL-ovac, kum Radeta Bulatovica, Neboja Vujovic. Od 2003. pare se iznose u SAD tako to Babic zakljucuje ugovore sa Nebojom Vujovicem. Transfer novca vri se iz GmbH ka DC, tako to GmbH kupuje sirovine kao predstavnik Vrca. Vrednost sirovina je daleko manja od iznosa koji se placa iz Srbije. Kljucne licnosti su Babic, Nikola Stankovic i Neboja Vujovic, a Mladan Dinkic zna za ovo. Glavni titular TV Avala je Danko unic, nekad Miloevicev potpredsednik Vlade SR Jugoslavije, a sada, preko svojih konsultantskih kuca, grobar srpske privrede. Njegov Ekonomski institut je nosilac konzorcijuma osnivaca ove televizijske kuce. Tu je i Hemofarm ciji je direktor Miodrag Babic. Babic i unic deluju kao braca blizanci, pa je unic bio predsednik Upravnog odbora Hemofarma, a njegov Dilojt end tu je vrio procene vrednosti te firme. Isti par smenjuje se na mestu predsednika Srpskog poslovnog kluba Privrednik. Babicev eksponent, Neboja Vujovic, nekad pomocnik saveznog ministra inostranih poslova ivadina Jovanovica, sad je ef ispostave Hemofarma u Americi. Ne cudi da je Srdan uric sa mesta ba Kotunicinog savetnika preao za direktora TV Avala. MILIJA BABOVIC, vlasnik FASHION CO doo Milija Babovic je od butika Atila u garai porodicne kuce u Beranama doao do suvlasnitva u

Verano grupi (zastupnik Peo, Riplej, Levis, Bata, Soni, Gorenje, Armal, Gudjir guma, VIP rentakar, benzinske pumpe Ciklon, i 67% akcija Banjalucke banke). U istoriji srpskog kriminala najveci otkup za otmicu placen je za Miliju Babovica. Zemunskom klanu je preko Milorada Lukovica Legije isplaceno deset miliona evra. Te pare predali su Legiji licno arko Zecevic, generalni sekretar FK Partizan, i izvesni Danko Mladenovic, utvrdili su UBPOK i Specijalno tuilatvo. Milorad Ulemek tipovao je otmicu Milije Babovica i Vuka Bajruevica, i od oba otkupa uzeo je polovinu novca, potvrdio je svedok saradnik Dejan Milenkovic Bagzi na sudenju pripadnicima zemunskog klana. 04. avgust 2007. Let iz Beograda u Glazgov, pred mec... Jedan do drugog sjedimo Darko Pancev i ja. Ispred nas glavni sponzor Zvezde... Milija Babovic Predsednika Jelica i slavodibitnika Marica docekali su vodeci ljudi OFK Beograda: Moma Minic, Milija Babovic, Dragoljub Lekic... Novi predsednik Partizana bice Milija Babovic... Njegov jedini uslov je da Nenad Bjekovic napusti kancelariju sportskog direktora u kojoj i dalje sedi, iako je jo u junu podneo ostavku... Babovic je odustao u korist Karadica. Slobodan Vuksanovic je bio prijatelj Dragana Maleevica Tapija. 1999. godine, on i Dragan Kopcalic primljeni su u masonsku lou Pobratim, sa zadatkom da preuzmu Demokratsku stranku. Procenili su da je svojim ponaanjem tokom rata Zoran indic kompromitovan. Masonska loa pristupila je pripremama da se preuzme poloaj predsednika i Slobodan Vuksanovic je pripreman za to. U masonskoj loi, postao je prvi nadzornik, to je treca funkcija, odmah posle glumca Mikija Manojlovica, koji je ef jedne od loa u sistemu Dragana Maleevica Tapija. Jednu od sekretarskih funkcija obavljao je Duan Zabunovic koji je 5. oktobra zauzeo Saveznu upravu carina, a zatim podmetuno eksploziv u poslasticarnicu kod eleznicke stanice, ciji vlasnik nije hteo da mu je proda. Masoni i Oleg Golubovic uloili su u akciju dovodenja Slobodana Vuksnovica na celo DS pola miliona dolara. Uspeli su da pridobiju vecinu u rukovodstvu stranke, ali su zanemarili Gorana Vesica, koji je brojao glasacke listice. indic je ostao predsednik, i akcija je propala. Funkciju grani komandera loe trenutno obavlja Milan Lajhner. Na sahrani je nosio Tapijeve bele rukavice i maceve, i neku lentu. Vuksanovic je dobio zatitni status, u smislu objavljivanja podataka, od Dragutina Zagorca, kuma Radeta Bulatovica, koji ima funkciju cuvara maca loe i koji je na sahrani nosio Tapijevu sliku. Predsednik je Unije poslodavaca, i bivi ef Gradskog odbora Nove demokratije, koji je najuren zato to je vezan za masonsku lou Tapija, konkurentsku Mihajlovicevoj. Zagorac je, u odmazdu, organizovao bacanje bombe i paljenje Optinskog odbora Nove demokratije. Zagorac je bio veoma blizak sa Jovicom Staniicem, pogotovo kad se Staniicev sin zabavljao s njegovom cerkom. Sin Staniica bio je pilot kod Stanka Subotica Caneta. Kada Cane je prodao avion, Staniicev sin zaposlio se kod Petra Matica, i vozi njegov avion. Cane je eljku Maksimovicu Maki organizovao prevoz iz Crne Gore Maticevim avionom, da bi se Maka sklonio na sigurno. Slobodana Vuksanovica u masonskoj loi videli su pevac Vladimir Savcic Cobi, glumac Dragan Nikolic, glumac Dragan Bjelogrlic, Vuk Bojovic, direktor zooloskog vrta, novinar Milovan Brkic... Tapi je protivno masonskim pravilima prilikom inicijacije, Vuksanovicu dodelio treci stepen, a posle mesec dana, trideset drugi stepen, to je kod pravih masona nemoguce. Kako do jeseni 2000. godine nisu bili u stanju da sklone indica, Dragan Maleevic Tapi, Kole Kostovski i Vukain Mara iz Crne Gore odlucili su da Slobodan Vuksanovic ide kod Momcila Periica, sa zadatkom da posle izvesnog vremena preuzme tu stranu. Svojevremeno Periic je bio veoma blizak Kotunici, a promenio je tabor kada je osetio da mu se ljulja poloaj, a i zbog nekih drugih razloga, jer mu je iz Hrvatske bilo obecano ako isposluje da mu se predaju benzinske pumpe Beopetrol, koje su nekada nosile Ininu firmu, da ce ga osloboditi optube za ratne zlocine. Posle su pravljene druge kombinacije pa je Pericic izvisio. Na kraju su Duan Zabunovic, Miki Manojlovic, Dragan Maleevic, Kole Kostovski i eljko Maksimovic pristupili formiranju nove stranke ciji je

predsednik Slobodan Vuksanovic. Cilj je bio da se kriminalnim i masonskim podzemljem uvede novi element u vec postojeci obracun izmedu Zorana indica i Vojislava Kotunice. Politicki prostor nalaze u Kotunicinom politickom krugu, gde se angauju novinari za medijsku podrku, poput Milovana Brkica i Milorada Crnjanina, Aleksandra Tijanica i jo nekih. eljko Maksimovic Maka bio je u kontaktu sa kriminalcem iz Srpskog Sarajeva, krbom, koji kad je u Beogradu odlazi u FMP, firmu Neboje Covica. Maka je narucio da krba izvri dva ubistva u Republici Srpskoj. U dnevnom je kontaktu sa Bajom ivanicem, zvanim Plavi, sa Cukarice, kriminalcem i vezom pokojnog Arkana, koji je poslovni partner Neboje Covica. Baja Plavi pobegao je posle Arkanovog ubistva u u Atinu i u policijskim krugovima kotirao je kao jedan od osumnjicenih za zaveru protiv Arkana. Od arkanovaca se culo da su Baja Plavi i Andrija Drakovic organizatori Arkanove likvidacije, i da imaju spregu sa ljudima iz Dravne bezbednosti. Pored Andrije Drakovica, Baja Plavi je jedini preiveli iz afere Arkanovog ubistva koji je na slobodi, a Covicev je najbolji prijatelj. Pred 5. oktobar Baja Plavi je poslao Maku da cuva Covica, pogotovo posle otmice Milija Babovica. Tada je dolo do razlaza izmedu njih, i tada je Baji pripao Veranomotors. Plavi i Babovic danas su neprijatelji. Tu lei kljuc otmice Milija Babovica, o kojoj Babovic cuti. Baja Plavi sada je vezan za Covica, a Milija Babovic pokuava da nade druge poluge moci, kao Mladana Dinkica i arka Zecevica. Radomir ivanic, novi vlasnik Verano Motors, za Marfin fond (Laiki banka, u kojoj su zavrile srpske pare na Kipru) kupio je RK Beograd. MILAN BEKO, LADERNA Roden je 1961. godine u Herceg-Novom. Zavrio je Saobracajni fakultet, smer vazduni saobracaj u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Radni vek poceo je u privatnoj marketinkoj agenciji Spektra, kao direktor marketinga. Kada je agencija zapala u finansijske tekoce, Beko je otkupio Spektru i otvorio vrata poznatoj agenciji za trine komunikacije Ogilvi end Mejder. Kad mu je Spektra postala tesna, osnovao je firmu DiBek, koja je trgovala proizvodima od drveta, hranom i bila distributer vie poznatih farmaceutskih firmi. Kao suvlasnik DiBek, Milan Beko, nikada nije bio formalni clan neke stranke, ali je dobar prijatelj svih vlastodraca: Mirjana Markovic, Milorad Vucelic, Jovica Staniic, Slobodan Radulovic, Zlatan Perucic, Srdan Nikolic (bivi ministar trgovine koji je zatvorio novobeogradski buvljak da DiBek ne bi imao konkurenciju)... Jedan od najboljih prijatelja mu je Danko unic, nekada uticajni potpredsednik savezne vlade. 1997. godine Beko ulazi u republicku vladu i to predstavlja kao patriotski cin. Bio je ministar za svojinsku transformaciju i Miloevicev covek za osetljive ekonomske transakcije. Italijanski dnevnik Republika pisao je da je on glavni Miloevicev bankar u prodaji Telekoma. Beko je tada 683 miliona maraka prebacio u vrecama iz Atine u Beograd. Po prodaji Telekoma Beko odlazi za republickog ministra bez portfelja. Na tom mestu se ne zadrava dugo, jer dobija zadatak da vodi kragujevacku Zastavu. Poslednja Bekova funkcija u Miloevicevoj vlasti je savezni ministar za privredu. Milan Beko je 18. oktobra 2000. vratio poslanicki mandat JUL u Vecu gradana Savezne skuptine, i oglasio da se povlaci iz politike, kojom se navodno nije bavio. Milan Beko ima akcije firmi Medtrejd Interneenel sa Bahama i Medtrejd Interneenel iz Liberije, u cijem su vlasnitvu DiBek, Rapid i Dimont, firme koje su poslovale u Jugoslaviji. Komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi najavljivala je da ce pleniti imovinu njegove firme DiBek, jer nije platio 1,1 milion maraka poreza na ekstraprofit. Ekstraprofiterskoj komisiji Beko nije bio narocito interesantan, iako je 1997. godine Beko bio srpski pregovarac u prodaji 49% Telekoma italijanskom Stetu i grckom Oteu. Telekom je prodat za oko 1,3 milijardi maraka. Beko je dao nalog da se novac od prodaje Telekoma uplati u malu grcku banku gde su racune drale srpske of or firme. Dalje kretanje tih sredstava bi je za istraitelje Hakog tribunala jedan od kljucnih dokaza da drava upravlja sa 8 of or kompanija jer je novac od prodaje Telekoma zavrio na tim racunima. Premijer Zoran indic naloio je da se saslua Beko u vezi sa prodajom Telekoma, najavljivana je i naplata ekstraprofita od Beka, odnosno njegove firme DiBek, ali nije se desilo nita od toga. Pricalo da je on bio jedan od bitnih ucesnika operacije Telekom, ali taj slucaj obraduje MUP Srbije, rekao je sekretar ove Komisije, Slobodan Lalovic. Komisija je u slucaju privatizacije

firme Rapid utvrdila da Medtrejd Interneenl i Dibek nisu unele pare. Pronali smo da je vlasnitvo tih firmi 37%, a ne vie od 50%, odnosno da nisu vlasnici Rapida. Vecinsko vlasnitvo je verovatno priznato zato to je Beko stajao iza posla, objasnio je Lalovic. Sredinom decembra FPP Balkan limitid, iza kog stoji Milan Beko, saoptio je da ima oko 57% akcija Knjaz Milo. Mesec dana kasnije pojavljuje se kao suinvestitor firma Salford i najavljuje da nece biti konkurent vecinskom vlasniku. Iza FPP i Salford stoje isti ljudi, a Milan Beko je bio konsultant i Salford koja predstavlja investicioni fond sa Gibraltara, koji se pojavio u privatizaciji mlekara u regionu. U februaru, FPP je prepustio upravljanje fabrikom Knjaz Milo Salfordu, koji ima oko 38% vlasnitva. Zanimljivo je da je sekretarka Komisije za hartije od vrednosti koja prvo nije kaznila FPP, a zatim jeste kaznila konkurenta, Olivera Savovic, ranije radila kao jedan od direktora u firmi Dibek, Milana Beka. Beko je 2005. preko investicionog fonda Worldfin povezanog s FPP Balkan limitid privatizovao Luku Beograd. Mali akcionari tog preduzeca dokazuju da su oteceni jer je privatizacija izvrena po viestruko nioj ceni. Ekskluzivno zemljite u centru Beograda zavrilo je kod novog vlasnika iako nije bilo predmet prodaje. Dok se cak i o Mikovicu, iako izbegava javnost, mnogo toga zna, o Milanu Beku nema mnogo informacija, pa su mediji u nedostatku pravih informacija, prinudeni da se slue opisom senka. Postao je poznat devedesetih kada je uao u Vladu Mirka Marjanovica, zaduen za privatizaciju. Pod njegovom vlacu obavljena je prodaja dela Telekoma, to je u budet Srbije unelo 1,5 milijardi maraka. Sa ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom, Dankom unicem, smatran je za neku vrstu reformiste u reimu Slobodana Miloevica. Ni on ni unic, kao ni Mikovic desetak godina ranije, nisu dugo ostali u Vladi. Krajem devedesetih, kao predsednik UO Zastave, nije uspeo da pronade stratekog partnera. Na izborima 2000. kandidovao se za poslanika na listi JUL-a, ali je po objavljivanju rezultata vratio mandat. Od tada povezuje se s vie privatizacija, ali se ne zna ta on stvarno poseduje. Prilikom kupovine Knjaza Miloa, kada je iz igre izbacio Divca (kao i u Novostima), bio je zvanicno savetnik investicionog fonda FPP Balkan limitid, ali se pricalo da je njegova uloga mnogo znacajnija, jer se posle privatizacije cesto pojavljivao u ovoj fabrici vode. Slicnu ulogu odigrao je i u sukobu Delte i Merkatora. Najpre je ucestvovao na tajnom sastanku kada su premijer Vojislav Kotunica, Slobodan Radulovic, Mikovic i on dogovorili da C market preuzme konzorcijum srpskih biznismena, preko Primer C, Slobodana Radulovica. Potom je, sa Mikovicem, preko fondova sa egzoticnih ostrva, pokuao da preuzme Merkator, ali nisu uspeli. VLADIMIR CUPIC, predsednik IO HYPO GROUP ALPE ADRIA Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 2007. godine predsednik je Izvrnog odbora Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd, banke (kcerka firma Hypo Alpe-Adria-Bank International AG iz Austrije), zaduen za upravljanje i razvoj poslovanja sa privredom, poslova upravljanja sredstvima, pravnih poslova, interne revizije, finansijske kontrole i investicionog bankarstva, marketing, i za razvoj kadrova i nadzor rizika poslovanja banke. Bio je direktor Agencije za privatizaciju, savetnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije, i rukovodilac u Deloitte & Touche, Beograd. Od maja 2003. do decembra 2006. godine bio je clan Izvrnog odbora Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. Clan je Predsednitva Saveza Ekonomista Srbije, Poslovnog savetodavnog veca Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, Srpskog Poslovnog Kluba Privrednik; Guverner Americke privredne komore u Srbiji, clan U O Metalac ad, potpredsednik Smucarskog saveza Beograda i clan UO JSD Partizan. Govoreci o akcionarima Dijamanta, Vladimir Cupic je rekao da su preduzeca obavezna da Agenciji za privatizaciju, u cijem je sastavu tada bio privremeni centralni registar, dostave aurirane knjige akcionara. Sve promene u knjizi akcionara, moraju se pravno obrazloiti. I u prethodnom Zakonu o privatizaciji je propisano na koji nacin se moe doci i kako sa moe manipulisati

akcijama, tvrdio je Cupic, ali nije komentarisao deavanja u zrenjaninskoj uljari. Mladan Dinkic, koji u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj upravlja sa est podresora i isto toliko agencija, to nije dosta, vec je i predsednik Skijakog saveza Srbije. Na funkciju u Izvrnom odboru doveo je svog stranackog aparatcika Sau Vitoevica, nekadanjeg saveznog ministra poljoprivrede. Na celo Skijakog saveza doao je sa mesta prvog coveka beogradskog skijakog saveza, a uskocio je na mesto ministra za rad Rasima Ljajica, koji se ba zbog previe obaveza povukao sa cela Saveza. U svom prvom obracanju Dinkic je porucio da mu je elja da Srbija sa Bugarskom organizuje Zimske olimpijske igre 2022. godine. I potpredsednici Saveza poznati su politickoj javnosti. To su bivi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic i TV voditelj Petar Lazovic, koji je blizak Velimiru Ilicu. Ostala dva potpredsednika su Sandra tajner, funkcioner Telenor, i ekonomista Neboja Savic. Vidim tri potencijalna izvora finansiranja: za osnovno odravanje saveza to je budet grada i on mora biti veci. Dalje, razmotricemo mogucnost da javno preduzece Skijalita Srbije deo prihoda od ski pasa izdvoji za mlade talente..., a treci izvor finansiranja ce biti sponzorstva... i ja tu ocekujem pomoc od potpredsednika Cupica, direktora Hypo Alpe Adria banke i mislim da sa takvim timom moemo da podignemo budet Skijakog saveza Beograda, rekao je Dinkic. Novembra 2001. godine pomocnici ministra za privatizaciju Goran Petrovic i Vladimir Cupic potvrdili su da ce se RK Beograd privatizovati po posebnom programu i da nema govora o stecaju, u kome je najveci poverilac bila Beobanka. Ali 4. januara 2002, samovoljom guvernera NBJ, Dinkica, likvidirane su 4 velike srpske banke, medu kojima i Beobanka. Ljude iz uticajne MKG iznenadila je uloga beogradske filijale svetske revizorske kuce Deloitte Touche. Privatizaciju Srbije vode ljudi koji su bili zaposleni u ovoj firmi. Iz Deloitte Touche u srpsku vladu doli su Aleksandar Vlahovic (ministar privatizacije), Gordana Matkovic (ministar za socijalna pitanja), Slobodan Milosavljevic (ministar trgovine), Goran Pitic (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom), a u Agenciju za privatizaciju doli su bivi slubenici ove kuce, direktori Vladimir Cupic, pa Mirko Cvetkovic. I Sinia Mali, bivi direktor za tendere, i potonja direktorka Katarina Toncic doli su iz ove revizorske kuce, kao i savetnik u agenciji, Goran Mrda. Iza poslova Deloitte Touche u Srbiji stoji direktor za centralnu Evropu Danko unic. U Agenciji za privatizaciju skoncala su najbolja srpska preduzeca. Nepodnoljiv pritisak politicke oligarhije malo je ko mogao da podnese. Cvetkovic je od 2003. do 2004. godine kao prvi covek Agencije za privatizaciju ucestvovao u najmanje 88 sumnjivih privatizacija. Jedan od njegovih najvecih grehova je to to je dok je bio na celu Agencije istovremeno bio izvrni direktor firme CesMekon, koju je Agencija cesto angaovala, to je sukob interesa. Vladimiru Cupicu, tadanjem izvrnom direktoru Agencije za privatizaciju neto krupno otrglo se kontroli. CesMekon je za racun dravnog paketa akcija uradio presek imovine AD Grada sa 31.12. 2001. godine. Mirko Cvetkovic je u to vreme bio izvrni dirketor te konsultantske firme. AD Grada je za samo pola godine prikazala poslovni minus, pa je Bogdan Petrovic, odgovorni rukovodilac Agencije za privatizaciju, na zahtev kupaca o sudbini gubitka, poslao nalog direktoru Culibrku, koji nije odgovorio Agenciji o visini duga, mada je dokument bio spreman. Pocetkom devedesetih u Ekonomskom institutu u Beogradu Vlahovic je bio asistent Mirku Cvetkovicu za koga je tada smatrao da je patrijarh konsultantskih poslova u Srbiji. Nije cudno to ga je ministar Vlahovic uzeo za svog zamenika, a kasnije postavio za direktora Agencije za privatizaciju. Niz poslova na pocetku tranzicije u Srbiji vie je obavljao Cvetkovic. Za pretpostaviti je da Mirko Cvetkovic nije pokvario odnose sa Vlahovicem i drutvom iz Ekonomskog instituta, u koji je Cvetkovic doao kada se u njega utopio Institut za ekonomiku industrije, a ni kada su napustili dravnu slubu 2004. godine. Za te institute radili su svi koji su davali softver svim srpskim vladama poslednjih decenija: unic, Savic, Cvijeticanin, Bajec, Labus, Pitic.... Reputaciju konsultanta broj jedan, Mirko Cvetkovic je imao i u konsultantskoj firmi Zvonka Nikezica, CesMekon. ZORAN DRAKULIC, predsednik EAST POINT HOLDINGS Ltd.

Zoran Drakulic je roden u Ljubljani 1953. Njegov otac bio je pukovnik JNA. Od trece godine ivi u Beogradu, gde je pohadao osnovnu kolu, Zemunsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu, 1978. godine. Bio je uspean sportista, dravni juniorski prvak u plivanju prsnim stilom, reprezentativac a kasnije i trener plivacke reprezentacije. Karijeru je, odmah po diplomiranju, poceo u dravnom spoljnotrgovinskom gigantu Geneksu 1978. Od 1982. do 1989. bio je finansijski direktor Geneksove kompanije u Libanu, Jugo-Arab. Zbog rata u Libanu, firma je preseljena na Kipar i bila je jedna od prve tri of-or kompanije u toj zemlji, odakle je pokrivala Bliski istok. Po povratku sa Kipra, 1989, postavljen je za zamenika direktora Geneks banke, gde je imao intenzivne kontakte sa vodecim bankama i finansijskim institucijama, a bio je ukljucen u berzanske transakcije robnne i monetarne i trgovinu dugovima na sekundarnim tritima. VUK HAMOVIC nikad nije objasnio poreklo svog kapitala. Bio je finansijski direktor u Energodati, sa Zoranom Drakulicem je osnovao firmu Jupoint, a zatim napustio taj ortakluk. Neki pricaju da je za vladavine Slobodana Miloevica, kad zbog sankcija nae firme nisu mogle da posluju, na privatan racun njegovog oca Radeta Hamovica prebaceno 500 miliona dolara dravnih para. Vuk je roden u Beogradu 1949. godine. Njegov otac bio je nacelnik G JNA, i uveo je mladog Hamovica u strukture svih Republika SFRJ. Od 1968. dostudirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Na postdiplomskim studijama specijalizovao je modele verovatnoce i magistrirao je 1974. Odmah se zaposlio u Energoprojektu i nakon 10 godina napredovanja postao je predsednik informatickog ogranka Energodate. Za vreme njegovog vodstva Energodata je razvila prvi domaci sistem personalnih racunara, TIM 011. Za vreme rada u Energoprojektu puno je putovao irom sveta, sticuci iskustva u strukturiranju investicija i finansiranju kompleksnih finansijskih transakcija. Njegovo naputanje dravnog sektora privrede koincidiralo je sa otvaranjem jugoslovenske privrede za privatno preduzetnitvo. 1987. osnovao je privatnu kompaniju za ininjering u oblasti naplate medunarodnih potraivanja, to se pokazalo kao dobar potez jer je Milnah strukturirala profitabilne transakcije koje su reavale probleme spoljnih dugovanja zemljama i kompanijama, irom sveta. Nakon dve uspene godine u Milnah, napustio je firmu i postao saosnivac Ist Point Holdings. U periodu 1989.-1992. Vuk je imao veliki uspeh u trgovini medunarodnim sekundarnim dugovima i na klirinkom tritu, kroz prebijanja dugova razlicitih zemalja biveg sovjetskog bloka u transakcijama na zapadnim finansijskim tritima. U tom periodu Vuk je diskretno bio aktivan i protiv Miloeviceve vlasti u Srbiji, u kom periodu je suosnovao list Vreme. Nakon to nije uspeo pokuaj Milana Panica 1992, koji je Hamovic podravao finansijski, Vuk je napustio Beograd, i preselio se u London. Te godine prodao je svoj udeo u Ist Pointu svom partneru, Drakulicu. Vuk je poceo da radi za GML International, firmu za investiciono bankarstvo, savetujuci centralno i istocnoevropske vlade o dugovima. Kao akcionar i direktor, pod okriljem GML uradio je tokom 1990.-tih vie transakcija. U drugoj polovini devedesetih sproveo je nekoliko transakcija dugova u energetskom sektoru. Iz ove ideje razvio se, 2000. godine, EFT, koji je formirao sa partnerima iz sektora energetike i finansija. Vuk Hamovic ivi u Londonu, a otac je do smrti 2002. godine iveo u Sloveniji. Ist Point Holdings osnovan je juna 1990. na Kipru, a kasnije su otvarane firme i predstavnitva po svetu, prvo u Beogradu, pa u Moskvi i dalje se irilo odatle, u 12 zemalja. Ist Point je industrijska i rudarska firma ali se bavi i trgovinom berzanskim robama, obojenim metalima, itaricama, plemenitim metalima, naftnim preradevinama, tekstilom itd. U Srbiji, Ist Point je investirao u proizvodne kompanije i mlinove i brodarstvo. Kompanija je razvila dobre odnose sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i vodecim evropskim komercijalnim bankama. Zoran Drakulic je bio ukljucen u politiku kroz finansiranje DSS, do oktobra 2000. godine. Nekadanji finansijer Demokratske stranke Srbije, Zoran Drakulic, umeo je da naplati svoju podrku Kotunicinoj partiji. Dok je nakon obaranja Miloevica bio u milosti DOS, kupovao je po Srbiji, za bagatelu, profitabilna preduzeca. Nije nita gradio, niti otvarao nove fabrike, samo je kupovao ono to je vredno i to donosi laku zaradu.

NIKOLA AINOVIC, jedno vreme covek br. 2 u Srbiji, ne samo da je mogao unapred da zna za sukob sa NATO-om, vec je, u Racku, imao uticaj na pocetak. Zato je i pre i sve vreme sankcija forsirao proizvodnju u RTB i nastavio raniju preradu nuklearnog otpada, da bi obezbedili milijarde dolara crnih fondova za kupovinu ljudi iz pojedinih stranaka, otvaranje privatnih banaka na Kipru, u Moskvi, Atini, Solunu, Klagenfurtu, Trstu, Cirihu i Srbiji i otkup preduzeca. Tokom sankcija RTB je proizvodio mnogo bakra, a oktobra 2000. DOS je zatekao skoro uniten RTB i rudarstvo. to se nuklearnog otpada tice, da li je slucajno ainovic postao predsednik Savezne komisije za radioloku zatitu? I po izrucenju Hagu, i dalje je zvanicno ostao na toj funkciji. Manje problema bilo je sa izrucenjem Miloevica nego ainovica, koje se oduilo preko godinu dana. Naa vlast nije pomiljala da ga uhapsi zbog privrednog kriminala i organizovane inflacije, a srpski ministri davali su garancije Tribunalu da se vrati kuci do pocetka sudenja. Krajem 1988. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u kome je bilo preko 500 kilograma otrovne ive i direktori RTB odbili su da ga kupe. Firma Mark Ric ponudila je kasnije, preko Geneksa, RTB-u taj isti koncentrat. Direktor komercijalnih poslova RTB, Milija Grujicic, odbio je da potpie nalog, pa je sredinom 1989. ugovor sklopio Ninoslav Cvetanovic. Nakon ovog posla firma Mark Ric, do tada pred bankrotom, otvara nove filijale: Vest Point, Rivieru i Glenkor u Njujorku, Ist Point u Londonu, filijale Glenkora u Londonu i vajcarskoj, filijale Ist Pointa na Kipru i Jugoslaviji, Ju-Point u Beogradu itd. to se RTB-ovih direktora i ostalih ucesnika tice: - Jova Miloevic, generalni direktor, otiao je za predstavnika RTB u Bukuret; - Ninoslav Cvetanovic ga je zamenio (u vreme DOS bio je savetnik generalnog direktora); - Nikola ainovic je meteorskom brzinom napredovao do coveka br. 2 u Srbiji; - Tomica Raicevic je promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do ministra vera u Vladi Srbije; - Kosta Prstic (kum prof. Kneevica i ainovica) postao je pomocnik ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi SR Srbije (i ostao do pocetka 2001); - Mihailo Kilibarda je postao predstavnik RTB-a u firmi Mark Ric u Londonu; - Prof. dr Rade Colic dobio je mesto efa predstavnitva RTB-a u Londonu; - Zoran Mladenovic (u Boru poznat pod nadimkom Zoki Munda) postao je direktor marketinga RTB, a kasnije predstavnik RTB u Londonu i Cirihu; - Prof. dr Ceda Kneevic je postao prvi DOS-ov predsednik Upravnog odbora RTB. Njegov rodeni brat Raka Kneevic (tast biveg ministra zdravlja, Obrena Joksimovica), svojevremeno je bio nacelnik SUP-a u Boru; - Dr Filimonovic iz Zajecara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao je ministar zdravlja u Vladi SR Srbije; - mr Miroslav Jakovljevic, tadanji direktor Jugoinspekta u Beogradu, zadrao se na toj funkciji. Bivi rektor, prof. dr Rajko Vracar, i bivi ministar unutranjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanovic, ostvarivali su visoka primanja kao clanovi Upravnog odbora Jugoinspekta (bez odluke Skuptine Jugoinspekta). Kada su se zbog toga pobunili neki njihovi radnici iz Bora (clanovi Sindikata Nezavisnost) dobili su otkaz. - Geneks su ubrzo napustili Stanoje Barlov (kum prof. Cede Kneevica iz RTB-a), Milo Perovic i Zoran Drakulic i sva trojica su dobili posao u filijalama Mark Ric. Tadanji generalni direktor Geneksa Miki Savicevic (koji je sredinom 80-tih ugovorio izvoz Juga u Ameriku) u vreme DOS-a, kao potpredsednik DHSS, postao je predsednik Upravnog odbora Zastave. Ponovo se obraca starom partneru, Birklinu, iz Amerike, da se obnovi izvoz automobila i da ta firma otkupi Zastavu. Njegov ef partije, Vladan Batic, ministar pravde, nije se pitao kako je Zoran Drakulic za samo deset godina postao jedan od najbogatijih Srba i sponzor nekoliko stranaka u Srbiji i Crnoj Gori (iz tih razloga je savezni ministar zdravlja izvrio samoubistvo u Madridu). - Srbi su prole decenije kupili rudnike i flotaciju bakra u Kazahastanu (u kojoj radi bivi upravnik borske flotacije). Ta firma dala je ponudu da otkupi ceo RTB, ili bar pogone za preradu bakra. Kao njeni vlasnici, spominju se Bora i Marko Miloevic, ainovic, Miki Manzalovic (do penzije,

predstavnik RTB u Moskvi). Verovatno je Marko slucajno naao utocite ba u Kazahastanu. Ti isti ljudi, Borka Vucic i direktori Jugobanke (medu kojima i generalni direktor RTB posle oktobarskih promena Bora Stojadinovic) odigrali su odlucujucu ulogu u osnivanju Veksim banke u Moskvi, preko koje su u vreme sankcija prole stotine miliona dolara RTB-ovih para. - Seka Manzalovic, supruga Mikija Manzalovica, ima banku na Kipru, koja je u vreme DOS-a vreme dala bankarske garancije Mitilineosu iz Grcke u trgovini sa RTB. Ona je predloila da otkupi veliki hotel na Borskom jezeru (koji je svojevremeno projektovala). Mitilineos je odjednom procvetao i postao vecinski vlasnik Trepce. Mitilineos i Glenkor postali su vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajaci i Srebrenici i koncentrat alju u Zorku iz apca na preradu. Oni zaraduju, a Zorka raubuje opremu i truje grad. Osnovana je filijala Drakulicevog Ist Pointa u Beogradu, pod imenom Ju Point. RTB duguje Ju Pointu 26 miliona dolara (do danas se ne zna po kojoj osnovi)?! RTB duguje Glenkoru iz vajcarske 4.000 tona bakra (oko 6,5 miliona dolara)?! RTB duguje Mitilineosu bakar, srebro i zlato za vie od 8 miliona dolara?! Mitilineos, Ist Point i Glenkor pregovarali su da uzmu rudnike bakra RTB pod koncesiju, zakupe bar jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade. Debis (lano predstavljen kao deo koncerna Mercedes-Krajsler), u vreme Milana Beka i Nemanje Kolesara, bio je u zavrnoj fazi pregovora da zakupi borsku Topionicu i obezbedi preko 100 miliona dolara kredita za novu tehnologiju. Do tada je davao RTB-u koncentrat bakra na preradu, kao treca ruka, posle Glenkor i Ist Point. Zoran Drakulic stavlja apu na obojenu metalurgiju, od evdelije do Banja Luke. Firma Mark Ric je vlasnik jo nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, vajcarskoj, na Kipru, u Makedoniji, Republici Srpskoj i SRJ. Vlasnik firme (Mark Ric) je poznat kao trgovac prljavim koncentratima i orujem. Sve ovo. samo je deo posledica kupovine koncentrata sa ivom u toku 1989. godine. Ocigledno nije bila u pitanju samo iva. Deset hiljada tona tog koncentrata vredelo je oko tri miliona dolara. Cak i da su taj koncentrat dobili na poklon od pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari, pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom. Za ostale milijarde dolara niko ih iz Srbije ne proziva. Srbi su najveci neprijatelji srpskog naroda. U takve spadaju Miloevic, ainovic i najvaniji clanovi SPS, JUL i SRS, i svako ko im se pridruio iz DOS. DANKO UNIC, predsednik Srpskog poslovnog kluba i Ekonomskog instituta Danko unic je roden 1949. godine u Herceg Novom. Po obrazovanju je doktor ekonomskih nauka. Za vreme Slobodana Miloevica, njegovi prijatelji iz Crne Gore uzeli su u svoje ruke svu imovinu Srbije. Borka Vucic je kontrolisala banke, uz pomoc dr Miodraga Zecevica, Danko unic postao je potpredsednik savezne vlade za ekonomske odnose sa inostranstvom, a Milan Beko poceo je rasprodaju srpskih preduzeca. unic je za potpredsednka vlade doao iz americke revizorske kuce Delojt & Tu. Revizorska kuca, nakon uvida u poslovanje odredene firme, pod punom odgovornocu garantuje za uspenost svojih klijenata. S pecatom Delojt & Tu i potpisom Danka unica, cetiri najvece srpske banke (Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka i Invest banka) dobile su potvrde da posluju s velikim kreditnim potencijalom. Na osnovu ovakvih nalaza banke su ulazile u aranman sa stranim partnerima i davale garancije za kredite naim preduzecima. Kada je dola nova vlast, guverner Dinkic poslao je te 4 banke u stecaj. unic nije se uzbudio, nastavio je da se bavi biznisom i postao direktor svoje firme za istocnu Evropu. Kadrovi Dilojt end Tua rasporeduju se na kljucna mesta: Gordana Matkovic za socijalna pitanja, Aleksandar Vlahovic preuzima Ministarstvo za privatizaciju, Goran Pitic resor za ekonomske odnose sa inostranstvom, Vladimir Cupic je direktor Agencije za privatizaciju. U ovoj agenciji zapoljavaju se Sinia Mali i Katarina Toncic, a iz revizorskih kuca Ces Mekon i Citadela dolaze Mirko Cvetkovic i Jelena Milenkovic. Simbolicno, u istoj zgradi nalaze se i Ministarstvo za privatizaciju i Dilojt end Tu. unic je kao revizor ucestvovao u privatizaciji Jugopetrola Kotor, Sartida i Zastave. Dankova supruga, Pava Zecevic (sestra arka Zecevica), vodila je Akcijski fond iz Grcke i uvozila je skupu polovnu opremu.

Sa blagonaklonim odnosom vlasti prema visokom kriminalu, Srbija nema izgleda da postane clanica zajednice evropskih zemalja. Vlada pokuava da zamae oci evropskim izaslanicima i narodu, hapenjem isluenih lopova, ali najveci ostaju pod okriljem drave, a pre svih Danko unic, grobar srpske privrede, u senci. Nacin na koji se sprovodi razbojnitvo nad Srbijom i njenim gradanima ne moe se podvesti pod normalane nacine bogacenja ambicioznih pojedinaca. Diloit & Tu je najstarija revizorska firma na svetu ali partnerstvo sa unicem srozava im ugled. unic je svojevremeno otkupio Ekonomski institut u Beogradu i taj potez, kao i nacin na koji je to uradeno, bio je dugo skrivan. Ekonomski institut je 1991. godine, kao poznata istraivacka kuca, pronaao stratekog partnera u americkoj firmi Diloit & Tu. Ugovor o partnerstvu za centralnu Evropu potpisan je 1997. godine. Mada je sedite ove kompanije u Pragu, filijala Diloita za centralnu Evropu radi pod okriljem Diloit Tu Tomacu koja ima 120.000 zaposlenih i prua usluge polovini najvecih svetskih firmi u 150 zemalja. Beogradski Diloit, koji je crna ovca po profesionalnosti, hara srpskom privredom. Prosek starosti zaposlenih u beogradskom Diloit je 32 godine. unic je zakljucio da ce mladi strucnjaci, eljni brze zarade, bez suvinih pitanja slediti njegove instrukcije prilikom procena srpskih preduzeca koja idu na tender. Te procene ce biti nametene na viestruko umanjenu vrednost u odnosu na realnu. To je nacin da se odbiju potencijalni kupci, a Danko svom klijentu prikae pravo stanje stvari i da se kupovina preduzeca po tako povlacenoj ceni viestruko isplati, uz proviziju onome ko to sredi. Danko zaradi i od drave koja placa neprofesionalne konsultantske usluge njegovih firmi i od kupaca u ciju korist pakuje izvetaje. Danas se kao generalni direktor beogradskog Diloita vodi Milo Macura, dok je Danko unic pocasni predsednik. U centrali iz Njujorka nisu mogli da daju odgovor Tabloidu o statusu Danka unica, pa su pitanje prosledili u Prag. Iz te filijale, Dems Volton je odgovorio mejlom: ...hteo sam da proverim Dankov status u Diloitu, jer neko vreme licno nisam upucen u nae poslove u Srbiji. Danko je zaposlen u Diloitu i njegova titula je pocasni predsednik. Menader naih poslova u Srbiji je Milo Macura Demokratska stranka Srbije svoje kritike usmerila je najvie na korupciju u privatizaciji, koju je sprovodio Aleksandar Vlahovic, nekada zaposlen u konsultantskoj firmi Diloit & Tu, koja je imala kljucnu ulogu u ovom procesu. Nije jasno zato Bubalo nita nije promenio u pristupu privatizaciji. Diloit i Ekonomski institut i dalje su vrata do vrata sa Ministarstvom privrede. Aleksandar Vlahovic i Goran Pitic bili su unicevi ucenici, a tom timu prikljucio se Predrag Bubalo. Ministar Bubalo primecen je, kako, u trenerci i sa tamnim naocarima, ulazi u kafic Ke pasa, kod Knez Mihajlove ulice i sastaje se s Dankom unicem. Ovakvim susretima moe se objasniti kako je, na primer, vojni deo Ade ciganlije, gde je Veslacki klub Partizan, unic pripojio sebi. Jedan od slucajeva sukoba interesa Danka unica je to to je kao predsednik UO Hemofarma radio revizorske usluge toj farmaceutskoj kuci. unic je prijatelj sa Miodragom Babicem, direktorom Hemofarma, sa kojim je osnovao poslovni klub Privrednik, koji okuplja diskutabilni krem srpske tranzicione elite, a Babic i unic smenjuju se na mestu predsednika Kluba. Kao potpredsednik savezne vlade, unic je uspeo da osigura pozicije u svetu, tako to je kritikovao Miloevicevu vladu i odnosio dravna dokumenta. Skoro dve decenije, uz pomoc svog uraka, generalnog sekretara FK Partizan arka Zecevica, Danko je preko svoje firme Diloit pravio lane revizije za preduzeca, koja je kasnije otkupljivao sa arkom i njegovim ljudima. Po dolasku DOS-a na vlast, iz unicevog ekonomskog instituta i Dilot&Tu u Ministarstvo za privredu i Agenciju za privatizaciju odlaze njegovi pouzdani ljudi, Aleksandar Vlahovic, Mirko Cvetkovic, Sinia Mali... Ministar Vlahovic poverava poslove revizije dravnih i javnih preduzeca svojoj bivoj firmi, a Agencija za privatizaciju prihvata ih bespogovorno i - pola Srbije kupila je ta ista grupa ljudi, takoreci bez uloenog dinara.

Kada je Vojislav Kotunica preuzeo vlast, postavio je advokata Branka Pavlovica za direktora Agencije za privatizaciju. Ubrzo, pod pritiskom svog okruenja, koje predvodi ef kabineta, Baranin, Aleksandar Nikitovic, smenjuje Pavlovica, koji je postao prepreka da unic, sa svojom mafijom, Vukom Hamovicem, Vojinom Lazarevicem, Aleksandrom Nikitovicem, postane vlasnik vecine srpskih banaka, kompanija, osiguravajucih drutava i sportskih klubova. Zahvaljujuci bandi Danka unica, uz njegove revizorske nalaze kojima je umanjio vrednost za nekoliko puta, kupljena su mnoga strateka srpska preduzeca, uz proviziju za gospodina unica. uniceva banda je obezbedila Albancu iz vajcarske Bedetu Pacoliju da pokupuje po Srbiji pumpe i znacajane kompanije i uvede albanski kapital u Srbiju. Zahvaljujuci premijeru Kotunici, koga je jedino zanimalo kako da opstane na vlasti, banda gospodina unica uspela je da potpuno izoluje Srbiju. Nema ruskih, nemackih i drugih investitora. Sve je prodavala i pokupovala uniceva ekipa i vratila je Srbiju u srednji vek. Uspela je da je potpuno opljacka, izoluje od uticaja svetskih kompanija i evropskog trita. Danko unic je Aleksandru Nikitovicu predao dva miliona evra, navodno, da preda premijeru Kotunici kao unicev znak male panje za pruene usluge. Sa svojim urakom arkom Zecevicem unic je sklanjao sve koji su ukazivali na njihova (ne)dela. Grupa srpskih intelektualaca odlucila je da u SAD pokrene postupak protiv americke revizorske kuce Diloit & Tu iz Njujorka, za stotine lanih revizorskih nalaza svoje filijale u Beogradu. Formalno - pravno pitanje odgovornosti americke kompanije za tetu koju je ucinila njena firma iz Beograda moglo bi da se pokrene i pred srpskim sudovima, ali zbog uticaja unica i Vojislava Kotunice, postupak bi unapred bio osuden na propast. Grupa advokata prikuplja ovlacenja otecenih da pokrenu nekoliko postupaka u Njujorku, koji bi najstariju revizorsku kucu na svetu naterali da utvrdi odgovornost pocasnog predsednika njihove firme u Beogradu, Danka unica. DRAGAN URIC, generalni direktor ZEKSTRA GRUPA Dragan uric je roden 1954. godine u Derventi, a od svoje trece godine ivi u Zemunu. Kao student, 1978. godine, poceo je privatni posao u Staroj Pazovi, preko zanatskih zadruga poto tada nije bilo drugog nacina. Od samog pocetka svog preduzetnitva, Dragan uric je stalno napredovao. Uvek se radilo planski: u nedostatku prostora, koristio zajednicke prostorije kucnih saveta irom Beograda, uvek bez kredita i sa organizovanom prodajom administraciji. uric je vlasnik Zekstre, Nolita, umadije, Veterinarskog zavoda... Tokom svog prvog mandata, Milorad Dodik je, kupujuci tridesetak procenata dravnog kapitala, postao suvlasnik Agroprom banke. Ova banka postala je zatim deo Nove banke, to znaci da je Dodik i njen suvlasnik. Vlada Srpske dri na racunima Nove bankepreko 300 miliona maraka novca sa escrow racuna, i tako premijer dravne i svoje pare cuva u svojoj banci. Dodik je u to vreme postao suvlasnik i beogradske firme Zekstra, zajedno sa Draganom uricem. U to vreme, nezakonito je isplatio toj svojoj firmi 350 hiljada maraka, nakon cega je kriminalnim transakcijama navodno pokrio taj dug. Zekstra je postala vlasnik robne kuce Boska u centru Banjaluke. Dragan uric ce biti predsednik FK Partizan bar do 2010. godine. Iako najavljivan kao privremeno reenje, uric je dobio prednost u odnosu na kandidate Miliju Babovica i Radomira ivanica. BRANISLAV GRUJIC, predsednik UO PSP-FARMAN Holdings, Moskva Potpredsednik je Upravnog odbora Medunarodne asocijacije privrednih komora Rusije i Jugoslavije IBA, predsednik Odbora za kreditiranje malih i srednjih preduzeca, predsednik Upravnog odbora kompanije Jugodrvo A.D. Branislav Grujic je Beogradanin. Roden je 14. jula 1961. godine. Njegov otac je bio diplomirani inenjer i profesor Bogdan Grujic, a majka diplomirani ekonomista Milica Grujic (rodena Dedijer). Osnovnu kolu zavrio je u Nemackoj, a u Beogradu je maturirao u IV gimnaziji. 1984. godine

diplomirao je na Mainskom fakultetu u Beogradu, smer mehanizacija. Jedan semestar postdiplomskih studija sluao je na Univerzitetu u Karslrueu. U januaru 1985. godine, u 24. godini postao je asistent na Mainskom fakultetu u Beogradu za predmete Teorijske mehanike, to je za tadanje prilike predstavljalo meteorski uspeh. Usavravanje je odmah pocelo ucecem na mnogim kongresima o mehanici i mehanizaciji. 1992. godine postao je direktor inenjeringa u Jugodrvu i na tom poloaju ostao do 1994. godine. Od tada se, posle prvih preduzetnickih koraka dok je jo radio u Jugodrvu, otisnuo u privatni posao. Grujic istice da ga je trino otvaranje Rusije, posle pada Berlinskog zida, podstaklo da, sa nekolicinom istomiljenika, pocne stvaranje nove firme. Ona je danas postala znacajno ime u svojoj delatnosti. Posle formiranja sopstvene firme, 1994. godine, prva velika transformacija je 1997. godine kada se ujedinjuje sa firmom PSP, ciji je jedan od osnivaca i generalni direktor Arkadije Blank. Odluka o ujedinjenju i stvaranju nove firme PSP-FARMAN Corp. pokazala se kao ispravna. Kompanija je ubrzo postala znacajan partner mnogim svetskim velikim firmama, a Grujic i Blank postali su dva kopredsednika. Kada su mali akcionari doli u prostorije Jugodrva kako bi dobili razliku novca od akcija koje je Branislav Grujic prodao na berzi, zamenik generalnog direktora za finansijska pitanja Ivona Petrovic prenela im je njegovu poruku da nemaju pravo na razliku vrednosti akcija. Mali akcionari su u septembru 2003. godine krenuli u akciju. Znali su da je prodaja akcija u prostorijama Jugodrva predsedniku Upravnog odbora Grujicu protivzakonita, da tako dode do akcija mimo berze. Zato je vecina malih akcionara potpisala izjave. U jednoj takvoj izjavi pie: Obratila sam se Ivoni Petrovic, zameniku generalnog direktora za finansijske poslove, koja je bila zaduena za kupovinu akcija... Iznos za prodaju akcija sam dobila u evrima, koje je Ivona Petrovic u svojoj kancelariji izvadila iz fioke, a kopiju priznanice koju sam potpisala nije htela da mi da. Znajuci da akcije vrede vie, pitala sam Ivonu Petovic da li ce mi isplatiti razliku. Ona se samo nasmejala, a generalni direktor mi je rekao da to moe da se desi ako na berzi pobedi Branislav Grujic. Mali akcionari pisali su i brokerskoj kuci Stockbroker koja je pomogla u pranju nezakonito kupljenih akcija od strane Grujica: S akcijama preduzeca Jugodrvo a.d, koje glase na moje ime, trgovano je na aukciji 07. jula 2003. godine u Beogradu, u Sali za trgovanje na Beogradskoj berzi. Umesto mene, nalog za prodaju je dao Branislav Grujic. Pre prenoenja vlasnitva kupca u Privremenom registru potrebno je da kupac izmiri sve obaveze po prodajnoj ceni. Obavetavam Vas da kupac nije izmirio obaveze prema meni kao prodavcu i jedinom zakonitom vlasniku akcija (prema evidenciji u knjizi akcija Privremenog registra). Kad brokerska kuca primi dopis registrovanog vlasnika akcije kojim se osporava zakonitost prodaje, praksa je da broker uradi izvetaj i da se razmotri prodaja, kako bi se zatitili mali akcionari. Brokerska kuca Stockbroker bila je svesna da je kupovina putem punomocja, koju je sproveo predsednik Upravnog odbora, u prostorijama kompanije o cijim se akcijama radi - ilegalna. Brokerska kuca ima odgovornost posrednika da zatiti male akcionare. Stockbroker koja je prodavala akcije za Branislava Grujica, odgovorila je malim akcionarima, koji su pretrpeli tetu: ...Iz vaeg dopisa ne vidimo u kakvu vezu stavljate nau brokersku kucu s privatnim aranmanom koji ste sklopili s drugim fizickim licem. Mi smo nalog za prodaju akcija dobili od lica koje je imalo regularno sudski overeno ovlacenje potpisano s Vae strane. Mali akcionari pisali su ponovo brokerskoj kuci: U tom, tako kaete, regularno sudski overenom ovlacenju potpisanom s nae strane, nigde ne pie da opunomocenik moe prodavati akcije na berzi, a da razliku u vrednosti moe stavljati u u svoj dep... Vi niste ukazali na neregularnost prodaje akcija putem punomocja, tj. da je protivzakonit... Zbog ovakvog ponaanja brokerske kuce Stockbroker, slucaj su prijavili direktoru i kontrolnom organu Beogradske berze, i Komisiji za hartije od vrednosti... Umesto dogovorenog intervjua o spornoj trgovini akcijama Jugodrva s generalnim direktorom Aleksandrom Matijevicem, predstavnik slube za kontakt s javnoscu je putem telefona osporio navode, rekavi da su na zlonameran nacin plasirani podaci iz Bele knjige, i da iza njih iz licnih interesa stoji prethodni dugogodinji direktor. Marta 2005. godine, mali akcionari Jugodrva obavestili su Komisiju za hartije od vrednosti kako je Branislav Grujic

nezakonito otkupio njihove akcije Jugodrva i o njegovom nezakonitom delovanju: krenju njegovih obaveza kao predsednika Upravnog odbora; isplacivanju minimalne vrednosti u evrima iz ladice zamenika generalnog direktora za finansije; Grujicevoj kasnijoj prodaji ovih akcija na berzi, prodaji njegovoj licnoj of-or kompaniji, i kako je u svoj dep strpao ekstraprofit koji je zaradio od prodaje ovih akcijama na berzi za mnogo veci iznos od onog koji je isplacivan malim akcionarima. Komisija za hartije od vrednosti konstatuje da Zakon o privatizaciji nalae da bi mali akcionari svoje akcije trebalo da prodaju na berzi, i zaobilazeci nezakonitosti, prebacuje loptu Ministarstvu privrede i privatizacije, saoptivi da nije nadlena, bez pozivanja na propis po kojem nemaju nadlenost. Mali akcionari nisu bili iznenadeni, buduci da su dva clana Komisije bili osnivaci brokerske kuce Stockbroker preko koje je Grujic sprovodeo nezakonitu trgovinu na berzi. Ista brokerska kuca odradila je prodaju akcija malih akcionara preko Grujica i potom prebacila novac, ne malim akcionarima, kao to odreduje zakon, vec drugom licu cije ime nije otkrila. Mali akcionari vrili su pritisak na Komisiju i na Beogradu berzu. Za vreme Branislava Grujica, postojali su problemi sa akcijama Jugodrva koje je trebalo ispraviti pre nego to su se pojavile na berzi. Firma cijim se akcijama trguje na berzi, mora da ima validan i istinit prospekt informacija. U slucaju Jugodrva, informacije u prospektu, prikupljene u vreme kada je Branislav Grujic bio predsednik Upravnog odbora, bile su nepotpune i obmanjujuce? Prospekt nije sadravao prave informacije o imovini Jugodrva. Na primer, Jugodrvo nije prijavilo, kako nalae zakon, da je u toku bila prodaja vredne imovine kako bi se pokrili gubici. Na zahtev malih akcionara, direktorka Beogradske Berze donela je u dva navrata odluku o skidanju s trgovanja akcija Jugodrva i prenela je slucaj Komisiji za hartije od vrednosti. VESELIN JEVROSIMOVIC, predsednik COMTRADE GROUP Na sajtu Zoom info nema podataka o njegovom obrazovanju ni biografije, kako je uobicajeno za poslovne ljude. Veselin Jevrosimovic, roden 28.01.1965, studirao je menadment na Univerzitetu na Floridi. Kao student, 1986, poceo je distribuciju prvih personalnih racunara i komponenti u zemlje Srednje i Latinske Amerike. Svoju prvu kompaniju osniva 1988. godine u Nemackoj, a 1998. u Srbiji osniva ComTrade Group. Com Trade Group brzo postaje vodeca IT kompanija na Balkanu i jedan od lidera na tom polju u Jugoistocnoj Evropi. 5. maja 2008, predsednik Komtrejd grupe, Veselin Jevrosimovic, dobio je povelju pocasnog gradanina Bostona kao priznanje za napore da se izgradi i proiri poslovanje u lokalnoj zajednici. Osnivanjem kompanije u Bostonu, Komtrejd grupa je na americko trite donela napredna softverska reenja i poznavanje najsavremenijih tehnologija za razvoj softvera. irenje te kompanije obezbedice i nova radna mesta za tamonje lokalne strucnjake, a u planu je i izgradnja novih poslovnih objekata. Predsednik Komtrejd grupe pocetkom maja boravio je u Bostonu i najavio da ce u ovom gradu biti sedite poslovanja kompanije Spinnaker New Technologies, clanice Komtrejd grupe. Jedna od namera ove posete bila je i uspostavljanje partnerske saradnje sa lokalnim kompanijama koje bi mogle da doprinesu razvoju Komtrejd grupacije u Americi, i da Spinnaker New Technologies poveca prisutnost u americkoj dravi Masacusets. Jevrosimovic je (bivi) sporta, otvoren i vet u socijalnom kontaktu, ne ostavlja utisak coveka koji se ugodno osjeca za radnim stolom vec u akciji, potpuna suprotnost geekovima kakav je Gates. Stekao sam utisak da ga racunari vrlo malo privatno zanimaju radni sto mu je prazan, stonog racunara nema, a nekakav minijaturni Toshibin prenosnik izvukao je tek kada mi je poeleo prikazati planove za nekretnine i razvoj djela Beograda u kojem je ComTradeova zgrada, a koji bi trebalo postati novi waterfront, uz golem rast cene nekretnina u kvartu. 5.12.2006. predsednik Komtrejd grupe Veselin Jevrosimovic izjavio je da je poniteni tender za nabavku 30.000 racunara za kole u Srbiji bio neregularan. Ministarstvo nauke i sporta ponitilo je tender jer je samo jedan ponudac ispunio sve uslove konkursa, koji predvida da se ponuda izabere na licitaciji sa najmanje dva ponudaca. Na konkursu su ucestvovali konzorcijumi Komtrejd CT,

Pakom, MP soft. Jedna ponuda eliminisana je poto je dostavljena u koverti bez potrebnih naznaka. Predsednik Komtrejd grupe tvrdi: Sama cinjenica da su dve firme ispunile uslove, mi i Pakom, a da je na konkurent diskvalifikovan bez objanjenja, cime je onemogucena licitacija, budi sumnju u regularnost... time bi trebalo da se bave nadleni dravni organi. Na pitanje da li razlog za ponitavanje tendera vidi u zajednickom nastupu Komtrejd i hrvatske firme M San grupa kae: Izuzetno kratki rokovi isporuke naterali su nas da nastupimo u konzorcijumu sa hrvatskom kompanijom M San grupa. Ova firma nedavno je dobila veliki tender za 4.000 racunara za Vladu Srbije i ne vidim nita sporno... U kompaniji MP soft tvrde: Komisija je napravila niz prekraja u korist Komtrejd! Na dan otvaranja ponuda Komisija za javnu nabavku ostavila je tendersku dokumentaciju tri sata bez kontrole. Predsednik Komisije procitao je iz delovodnika Ministarstva prosvete da je Komtrejd ponudu dostavio 13. oktobra, dva meseca pre objavljivanja javnog poziva! Kasnije se u zapisniku pojavljuje drugi datum, zbog cega tri clana komisije nisu potpisala zapisnik. Nas su odbili jer na kovertama ponude nije naznaceno koja je original, a koja kopija! Mi smo bili najznacajniji pretendenti, uavi u konzorcijum sa ruskom kompanijom Azbis enterprajzis PLC, koja ima obrt od 2,5 milijardi dolara godinje. U kompaniji Pakom kau da su uslovi za ucece na tenderu bili loe postavljeni. Kompanija King ICT iz Zagreba, kojom rukovodi general Damir Krsticevic, zajedno sa srpskom firmom MP soft, pobedila je polovinom maja na tenderu Vlade Srbije, vrednim 10 miliona dolara. General Krsticevic, ratni drug hakog optuenika Ante Gotovine, predsednik je Upravnog odbora M San grupe, u cijem sastavu su 4 informaticke kompanije, medu kojima i King ICT. Od 2000. godine, kada je Krsticevic poceo da radi u M San grupi, ta kompanija sklopila je niz poslova sa Vladom Hrvatske, medu kojima i opremanje Banskih dvora laptop racunarima, i to bez tendera. ANDREJ JOVANOVIC, predsednik MARBO PRODUCT doo Avgusta 2008, Pepsi je kupio kompletno vlasnitvo srpskog Marbo produkt. Za koliko novca su Amerikanci, odnosno evropsko predstavnitvo iz Holandije, kupili nau industriju cipsa, je tajna. Nezvanicno se pominje 210 miliona evra. Pepsi, osim fabrike u Srbiji, postaje vlasnik i Marbove fabrike u Laktaima u Republici Srpskoj. To je potvrdeno i reenjem Saveta za konkurenciju Bosne i Hercegovine. Prethodni vlasnici Marbo bile su firme Pacifik servisis establiment i Starlajn servisis establiment iz Lihtentajna, a raniji direktor Radosav Milanovic. U javnosti se kao vlasnik najvie pominjao biznismen Bojan Milanovic. Raniji vlasnici, dve firme iz Lihtentajna, vode se i kao vlasnici polovine kapitala u beogradskom preduzecu Anbo, dok po 25% imaju Bojan Milanovic i Andrej Jovanovic. Bivi direktor Marbo, Radosav Milanovic je i na celu preduzeca Anbo, koje se nalazi na istoj beogradskoj adresi kao Marbo. Marbo ima fabriku u Backom Maglicu, kod Novog Sada, i poceo je s radom 1995. godine, dok je fabriku u Laktaima izgradio 2000. godine. Kompanija objedinjuje uzgajanje krompira, proizvodnju, distribuciju i dostavu. Marbo produkt izuzetno dobro posluje. U 2007. godini ostvario je profit od milijardu dinara, to je za 50% vie nego u 2006. godini. Ukupni prihodi u 2007. godini bili su 4 milijarde dinara (oko 50 miliona evra). Ova industrija cipsa ima preduzeca i distributivne centre u Hrvatskoj, Albaniji, Grckoj, Makedoniji i Crnoj Gori i zapoljava vie od 1.000 ljudi. LJUBIA JOVANOVIC, predsednik AIK BANKA ad, Ni Roden je 20. juna 1945. godine. Osnovnu kolu zavrio u Donjoj Trnavi, a srednju ekonomsku i ekonomski fakultet u Niu. Magistrirao je na ekonomskom fakultetu 1992. godine. Od 1968. do 1970. godine radi kao asistent za medunarodna trita u aleksinackom Fradu. Do 1973. godine bio je direktor u preduzecu Moravica. U AIK banku prelazi 1985, i tri godine bio je direktor za investicije, a 1988. godine postaje generalni direktor banke. Od stranih jezika govori nemacki. Politika i AIK banka iz Nia dole su u sukob preko svojih direktora, Hadi Antica i Ljubie Jovanovica. Antic je negirao sva dugovanja Politike ovoj banci i krenuo u estoku kampanju. U feljtonu koji je danima izlazio Politika je optuivala Ljubiu Jovanovica za finansijske malverzacije, i pripisivala mu da trai zelenake kamate. AIK banka je bila prinudena da pristupi

Beogradskoj bankarskoj grupi, to je Borka Vucic jedva docekala zbog problema sa likvidnocu. Od tri liste po kojima se banke rangiraju, AIK banka je na dve bila prva, i to dve bitnije. Raiffeisen je prva po visini bilansne aktive ali je AIK prva po ostvarenom profitu i visini kapitala (najvanija karakteristika banke). Tako, iako ima mali broj ekspozitura, AIK je lici na ozbiljnu banku. AIK banka nije niciji, pa ni dravni ili politicki eksponent, vec banka koja na zakonit i uspean nacin vodi racuna o interesima svojih akcionara. Moda tu lei objanjenje kontroverzi koje su nas pratile, poput da smo mi zelenai, te da nismo banka, vec investicioni fond, tvrdi Ljubia Jovanovic. 350 hiljada obicnih akcija AIK banke sa pravom glasa, je svega oko 5% ukupnog broja. Niko nije utvrdio kako je dolo do tolikog broja (7 miliona) akcija sa pravom glasa (ne racunajuci one bez prava glasa), naime ako je vrednost akcije bila 11.000 dinara, ispada da je banka imala kapital preko milijardu evra to nije. Posle napisa da bi mogao biti doveden u pitanje esti mandat direktoru nike AIK banke Ljubii Jovanovicu, ukoliko guverner NBJ Mladan Dinkic ne da saglasnost na njegov izbor, u pismu advokatskoj kancelariji stavlja se do znanja da Ljubia Jovanovic nikada nije bio ni u kakvom ugovornom ili radnom odnosu sa BC Bank kredit i nije mu nikada isplacivana nikakva naknada. Po clanu 13. izmena i dopuna Zakona o bankama, za direktora banke ne mogu biti imovna lica koja su bila clanovi upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, ili nad kojom je pokrenut stecajni postupak. A direktor Jovanovic je, prema podacima NBJ, bio predsednik Upravnog odbora BC Bank kredit ad, Beograd, koja je u postupku likvidacije. Nikada nisam bio clan UO te banke, a poznato je da se clan takvog odbora postaje uz licnu izjavu, saglasnost, autobiografske podatke, i dokaz da niste krivicno gonjeni. Po clanu 41. Zakona o bankama ja kao direktor u AIK banci nisam mogao biti ozvanicen za clana UO neke druge banke. Mene je neko mogao da imenuje, a da ja to ne znam, rekao je direktor Jovanovic. Preko advokatske kancelarije orda Sibinovica iz Beograda, koja zastupa AIK banku, list Glas je dobio pismo, sa potpisom predsednika BC Bank kredit dr Branka Crnogorca, koji navodi da je vlasnik 82,6% akcija te banke koja je u likvidacionom postupku. On navodi da je ova banka svojevremeno izabrala Ljubiu Jovanovica za clana Upravnog odbora, u duhu zakona koji je u to vreme vaio, ali bez njegovog znanja i saglasnosti. Poto nije pozivan, niti ucestvovao u radu UO, juna 2001, kada nismo bili u likvidacionom postupku, Jovanovica smo razreili mesta clana UO i o tome obavestili NBJ, naveo je dr Crnogorac. Izvetaj MKG primetio je da su kompanije koje su u vreme Miloeviceve diktature profitirale od neformalnih monopola, povlacenih kurseva razmene deviza, neplacanja poreza i carinskih dabina i drugih privilegija, a zauzvrat finansirale Miloevicev reim, njegove paralelne strukture i bracni par Miloevic licno, preivele Miloevicev pad, i promenu vlasti i pretvorile u srpsku oligarhiju koja finansira vodece politicke partije i ima neverovatan uticaj na Vladine odluke. U izvetaju se navode neki od Miloevicevih finansijskih stubova koji su uspeli da zadre poziciju kod novih vlasti: Delta holding (Milorad Mikovic), Karic (Bogoljub Karic), Pink (eljko Mitrovic), Zepter (Milan Jankovic), Kapital Banka (orde Nicovic), C-market (Slobodan Radulovic), Toza Markovic (Dmitar egrt), Progres (Mirko Marjanovic), Simpo (Dragan Tomic), Komercijalna banka (Ljubomir Mihajlovic), Novokabel (orde iradovic), FMP (Neboja Covic), Krmivoprodukt (Dragoljub Markovic), YU POINT (Zoran Drakulic), Dibek (Milan Beko), ABC (Radisav Rodic), Hemofarm (Miodrag Babic), AIK Banka Ni (Ljubia Jovanovic), MK Komerc (Miodrag Kostic). I najpovrnijem posmatracu politickih prilika u Srbiji 1990.-tih jasno je da su nabrojane firme i njihovi vlasnici ekstraprofiteri, ratni profiteri, glavni podupiraci, i promoteri Miloevicevog reima. Neki od njih zauzimali su vana mesta u vlasti Miloevicevog reima kao Mirko Marjanovic, Dragan Tomic, Milan Beko, Milorad Mikovic, Dmitar egrt, Neboja Covic i drugi, a neki u vlasti u senci kao Bogoljub Karic, Ljubomir Mihajlovic, Miodrag Kostic, Milan Jankovic, eljko Mitrovic i drugi. Vecina nabrojanih zbog bliske saradnje sa Miloevicevim reimom nala se na crnim listama za vize SAD i EU, a nekima su sredstva u SAD i Evropi bila zamrznuta.

MIODRAG KOSTIC, predsednik MK GROUP Ovaj estradni tajkun, roden u Nikicu, je iz dodoke familije u Vojvodinu. Po sticanju diplome na Ekonomskom fakultetu poceo se baviti odacarskim zanatom. Poslednjih 20 godina, pljackao je samo po nalogu drave, a onda se oteo i dravnom kriminalu. Kao predsednik FK Vojvodina, pie Tabloid, doao je u dodir sa izvesnim Albancem Ramadanijem koji je, uz menaderski posao, bio i zastupnik Nord cuker za Srednju Evropu. Kada je, na predlog Agencije za borbu protiv prevara i korupcije, EU suspendovala povlaceni uvoz ecera iz Srbije i Crne Gore, republicki ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljevic reagovao je da ne postoje dokazi da je problem oko izvoza ecera povezan sa procesom privatizacije ecerana u Srbiji, zaboravivi da je vecina velikih srpskih ecerana vec u privatnim rukama. Miodrag Kostic pokazao se veoma uspean u privatizaciji. Paradigma tog uspeha je suvlasnitvo MK Komerc nad zgradom biveg CK SKJ (centar Uce). Ta zgrada trebalo je, prema uslovima tendera za privatizaciju, da bude sruena a na njenom mestu da se sazida nova. Medutim, ona je samo obnovljena to svedoci i o moci njenog novog vlasnika. U prvom talasu privatizacije, MK Komerc kupio je tri velike vojvodanske ecerane. Kostic je tvrdio da je u tom poslu MK Komerc na gubitku. Ove ecerane trebalo je prvo staviti u stecaj da bi se pred privatizaciju utvrdili njihovi dugovi. Iznos te dubioze u evrima poklapa se sa sumom na koju se MK Komerc obavezao da ce investirati. Dakle, investicije ce otici ce na dubiozu! Socijalni program za zaposlene (Kostic je obecao da nijedan radnik njegovih ecerana nece biti otputen naredane tri godine) time bi bio finansijski ispranjen. Milan Prostran, sekretar Udruenja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, tvrdi da Kostic kupuje najbolje ecerane u Vojvodini. U prilog ovoj tvrdnji ide i cinjenica da je Kostic pokazao veliki interes i za eceranu u Kovinu, koja je vec bila prodata na javnom tenderu grckom vlasniku. Prodaja je propala zbog toga to ovaj nije u predvidenom roku izmirio finansijske obaveze prema prodavcu ecerane, zato to se potencijalni investitor suocio sa cinjenicim da je MK komerc kupio mnogo bolje fabrike od kovinske za tri evra. Zato se MK Komerc upustio u kupovinu fabrika ecera, ako su kako Kostic kae finansijski uslovi nepovoljni? Sutina odgovora bila je tome da je ecer od repe, koji je skuplji od ecera od trske, dostigao u Evropskoj uniji cenu da je njegov izvoz postao profitabilan, pogotovo nakon ukidanja carinskih barijera EU za pojedine robe proizvedene u Srbiji i Crnoj Gori (SRJ, to je stavilo ecer na prvo mesto izvoznih roba koje se ovde proizvode. Bilo je potrebno da se potuje uslov EU da izvezena roba mora biti proizvedena u Srbiji i Crnoj Gori. U suprotnom dolo bi do povrede uslova povlastice kojom smo nagradeni. Neposredno pre Kosticeve price, podgoricke Vijesti objavile su tekst o potronji ecera u Crnoj Gori, da je prema podacima Centralne banke Crne Gore ta republika u toku 2002. godine uvezla 28 miliona kilograma ecera. Vijesti su deifrovale ovaj paradoks: carinske dabine za uvoz ecera u Crnu Goru deset puta su nie nego u Srbiji. Nije teko pretpostaviti da se ecer uvozi i za srpske trgovce, koji imaju toliko ecera da ga izvoze u EU. Ova vest nagovestila je moguci skandal oko povrede klauzule Evropske unije o poreklu robe. Niko od naih zvanicnika nije demantovao navode iz Vijesti. Takva pasivnost vodila je Srbiju u ekonomski skandal, koji je obelodanjen izjavom Miroljuba Labusa da ce Srbiji i Crnoj Gori verovatno biti uskraceni preferencijali EU za izvoz ecera jer postoje ozbiljne indicije da je jedna vojvodanska ecerana uvezla ecer u vrecama, prepakovala ga u kese od kilogram, i onda izvezla. Ima osnovane sumnje da smo neki ecer kupili od EU po povoljnijoj ceni, pa smo ga prepakovali i prodali skuplje, rekao je Labus. Clanovi vlade pourili su da demantuju Labusa. Odmah po njegovoj izjavi javno je saopteno da se Komisija EU bavi kontrolom izvoza ecera sa zapadnog balkana u zemlje EU. Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, je u Labusovoj izjavi video umeane prste domacih krugova koji pokuavaju da povrate izgubljene pozicije na tritu i nekih politickih partija koje gube tlo pod nogama. Veselinov je zaboravio, kao to se i Miloevicu redovno deavalo: kada EU krene u kontrolu izjave se daju tek kada se stekne potpuna slika o

istraivanom. Bilo je ocigledno da Ema Advin misli na SRJ kada je govorila da neke carine ne mogu na odgovarajuci nacin da sprovode pravila na kojima je sistem baziran. Upravo o tome govorio je i Labus: Poto nemate saradnju dva carinska sistema, izmedu Srbije i Crne Gore, i poto nemate zajednicku carinsku komisiju koja bi ispitala svaku od tih zloupotreba, onda Evropska komisija moe veoma ozbiljno da reaguje. Medutim, Veselinov ce izjaviti da su vesti o zabrani izvoza naeg ecera u EU obicne glasine. Sada je ecer glavni izvozni artikal Srbije... Izvoz iz Srbije nije finansijska pretnja mocnicima u EU, jer tamo proizvodnja ecera zadovoljava potrebe sa oko 14 milion tona, dok Srbija ne izveze vie od nekih 120 do 130 hiljada tona godinje. Agencija EU za borbu protiv prevare i korupcije ustanovila je upravo ono o cemu je govorio Labus: u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji uverljiv sistem kontrole da je ecer koji se izvozi u EU proizveden u domacim eceranama. ecerna afera kulminirala je usred vanrednog stanja, kada je Sablja sekla kriminalce. Ministar Milovanovic priznao je da je iz Srbije izvezeno 180.000 tona ecera, dakle 75% ukupne godinje proizvodnje. Ovaj podatak pokazuje neslaganje sa podatkom ministra Veselinova o izvezenoj kolicini - 45%. Postavlja se pitanje kako je moguce da Srbija svoje potrebe za ecerom podmiri sa cetvrtinom godinje proizvodnje. I Hrvatsku je potresla ecerna afera. Hrvatska vlada pokazala je da su joj dravni interesi iznad privatnih: prevaranti su pohapeni i sudi im se. Stecajni upravnik Agroiva Stevan Moldovan kae da oko 220 kompanija potrauje 11 milijardi dinara od Agroiva. Medu najvecim poveriocima su Invej, Delta agrar, Dunavka, itomlin, NLB banka i AIK banka. U takvoj konkurenciji zelenaa, Miodrag Kostic odlucio je da deo duga Agroiva prema njegovoj firmi naplati tako to ce sa njiva u Vladimirovcima povaditi repu, pa je u ovo sremacko selo poslao maine i obezbedenje kako bi mogao da povadi repu. Tomislav Karadic povlacio je u Fudbalskom savezu Vojvodine poteze s kojima se organizacija nije slagala, ali su bili u interesu njegove stabilnosti. Krajem devedesetih glasovima rukovodstva FSV odluceno je da se u prvu fudbalsku ligu administrativno progura Sartid iz Smedereva, iza koga je stajao visoki funkcioner SPS Duan Matkovic, umesto sportski izborenog plasmana FK Novi Sad. To je bio najveci argument zbog kojeg su ga smenili 2001. godine. Iza te likvidacije, stajao je u to vreme predsednik FK Vojvodina Miodrag Kostic. Iz Novog Sada on je povlacio konce na kojima su bili direktor Apatinske pivare Rade Svilar (na toj Skuptini izabran na Toletovo mesto), Koletov kum, voda veternickog klana Nenad Opacic, bivi direktor Hajduka Rodic MB Radomir Curovic, zatim, posle Svilara izabrani predsednik FSV Zoran Arsic (danas predsednik OFS Subotica), gazda kulskog Hajduka Domba, pa direktor FK Novi Sad Miodrag Moraca To drutvo se brzo otelo od Koleta koji se zabavio prodajom igraca Vojvodine. Posle godinu dana, predali su Toletu Karadicu fudbalsku organizaciju Vojvodine. VOJIN LAZAREVIC, predsednik UO RUDNAP Detalji u izvetaju UBPOK o dokapitalizaciji pokazuju kako su Vojin Lazarevic i Vuk Hamovic postali pojedinacno vlasnici najveceg paketa akcija Nacionalne tedionice pre njene prodaje. Najveci kupci akcija bila su cetiri preduzeca iz Beograda, Skvadra, Pima, Principal export-import i Dajners klub. Ta cetiri preduzeca imala su racune u banci Euro aksis, gde je racun imala i Nacionalna tedionica. Oni su kupili akcije prodajom deviza sa svojih deviznih racuna. Istog dana, 13. septembra 2002. na racun Nacionalne tedionice u Evroaksis banci u Moskvi legle su dve uplate od 600.000 evra i dve uplate od po 600.000 dolara. Novac su dobili Dajners klub i Principal, a kao svrha uplate navedena je dokapitalizacija, dok je novac u korist preduzeca Skvadra i Pima uplacen kao avans za robu. Sve cetiri uplate izvrilo je preduzece Koprom iz Beca. Proverama je utvrdeno da je firma Koprom iz Beca u vlasnitvu jedne moskovske i jedne likvidirane austrijske firme, a da je kao direktor upisana Jovanka Lajtput Ivanievic. Suvlasnik u firmama Dajners i Principal je Obrad Sikimic. Proverama je utvrdeno da novac koji je legao firmi Dajners klub potice sa britanskih Devicanskih Ostrva od firme Findejl enterprajz limitid. Preduzece Pima registrovano je 1995, a kao vlasnici upisani su Pluto International Company Limited sa Sent Vinsenta s 90%. Firma Pluto

international registrovana je na Grenadirskim Ostrvima, a osnivaci su Vladan, Olivera i Vojin Lazarevic. Preduzece Skvadra registrovano je 1999, kao direktor je upisan Stevan Aksentijevic, kao zamenik direktora upisan je Zoran Milovanovic, koji je do 1998. bio direktor Pime. Osnivac preduzeca je takode firma sa Grenadirskih Ostrva. Medutim, sedita preduzeca Pima i Skvadra nalaze se na istoj adresi, Koste Glavinica 8a, i koriste zajednicki poslovni prostor, opremu i telefone. Tokom 2002. dolo je do sekundarne prodaje akcija. Deo akcija Jubmes banke kupila je Vlada Srbije, a deo krajem 2002. preduzece Dajners klub. U januaru 2003. preduzece Pima kupilo je akcije Toze Markovica. Pocetkom 2003. vlasnicka struktura Nacionalne tedionice je takva da cetiri privatna preduzeca postaju vlasnici 37% akcija, a Srbija poseduje 13,83%. Odluka o trecoj emisiji akcija doneta je u aprilu 2003, a uplata je vrena u septembru 2003. Kupci su bili preduzeca Mali kolektiv iz Beograda i firma Elim iz Beca uloivi po 2,5 miliona evra. Preduzece Mali kolektiv 91% je u vlasnitvu Angloeuropean Marketing, registrovane na britanskim Devicanskim Ostrvima. Vlasnik i direktor te firme je Vuk Hamovic. Firma Mali kolektiv kupovinu akcija izvrila je novcem od prodaje Trast banke iz Beograda koja je bila u vlasnitvu Malog kolektiva. Firma Elim iz Beca osnovana je 1995, a kao vlasnici su upisani Gorohov Aleksej i Gorohov Igor. Posle kupovine akcija dva preduzeca postala su vlasnici po 13,67% akcija, udeo cetiri preduzeca koja su prethodne godine kupila akcije bio je ukupno 26,88%, a vlasnicki udeo drave pao na 10,05%. Kada je tokom 2005. i 2006. grcka EFG banka kupila Nacionalnu tedionicu za paket Vuka Hamovica i Vojina Lazarevica, koji su uloili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, placeno je 41 milion, a drava koja je svoj udeo uvecala na 37% prodajuci 2005. N ranije ustupljen prostor dobila je 35 miliona evra. GORAN MALBAIC, predsednik ABB AUTOMATION, Moskva, Rusija ef ekonomskog tima Kotunicine vlade za KiM i jug Srbije Dr Nenad Popovic Savetnici Olivera Boic, Fond za razvoj Republike Srbije, direktor Srboljub Antic, MMF, predstavnik SCG Prof. dr Stojan Jevtic, Privredna komora Srbije, potpredsednik Goran Malbaic, ABB Automatizacija Moskva, predsednik Branko Terzic, Deloitte and Touche SAD, energetski strucnjak Dragoljub Vukadinovic, Metalac Gornji Milanovac, direktor Branislav Grujic, Farman Moskva, direktor Radoje Stefanovic, Clyde&CO Beograd, advokat Volonteri saradnici Mihail Malbaic, student na London School of Economics Bosiljka Kozomara, student na London School of Economics MICA MICIC, generalni direktor MPP JEDINSTVO Rodeni brat Vasilija Micica, Mica, direktor preduzeca Jedinstvo iz Uica, kae da njegova porodica nema nikakve veze sa v.d. predsednikom Srbije Nataom Micic. Moja firma Jedinstvo nema nikakve veze sa firmom mog brata, on gradi puteve, a Jedinstvo izraduje termo i hidro izolacije, vodovode, kanalizacije i gasovode. VASILIJE MICIC, predsednik PUTEVI GROUP Septembra 2003, spajanjem gradevinske firme Putevi Uice i Ratko Mitrovic niskogradnje, Vasilije Micic postaje vlasnik najveceg preduzeca za izgradnju puteva na Balkanu. Micic je postao vlasnik Puteva Uice po starom zakonu o privatizaciji, a sa 3.000.000 evra dokapitalizovao je niskogradnju Ratko Mitrovic, gde je postao najveci akcionar. U popisu njegove imovine su i kamenolomi Granit Pecar u selu Ba i jo jedan na Zlatiboru koje je kupio na tenderu. U Rusiji ima privatnu firmu sa seditem u Sociju, koja takode radi puteve, a u kojoj rade njegovi sinovi. Putevi Uice i Ratko Mitrovic rade na izgradnji autoputa Beograd - Novi Sad, kao podizvodaci

austrijske Alpina Majreder, i na desetak deonica irom Srbije. Vasilijev rodeni brat, Mica, direktor je uickog preduzeca Jedinstvo. Ko su braca Micic i kako su dobili poslove na putevima Srbije?, prvi se zapitao Mladan Dinkic. Dok ne progovori, Vasilije Micic, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, deluje kao gospodin. ta, bre, ti hoce ti od mene? Je l te onaj Dinkic platio da me napada? to napada mene, pa Bogoljub Karic je bogatiji od mene!, razdrao se Vasilije cim mu se novinar Kurira predstavio. Pracen direktorom preduzeca Putevi Uice Draganom Jarakovicem, Vasilije je nastavio sa verbalnim napadima, neprekidno se unoseci u lice novinaru Kurira. ta je toliko cudno to sam ja bogat? Cim neko u Srbiji zaradi pare, narodu odmah oci porastu... Razumem ja da i vi novinari morate da piete i zaradite za hleb, ali ajde sad lepo mi reci ko te je nagovorio da ovo radi. Ako nisi ti, mora da je tvoj urednik u nekoj vezi sa Dinkicem. Pa taj Dinkic nema pojma ni o cemu. Ako ja krenem da se bavim politikom, oteracu ga u politicki podrum i to mu slobodno prenesi. Ohrabren nastupom svog gazde, u napade se ukljucio i njegov podredeni, direktor Puteva Uice Duan Jarakovic: Pita odakle Vasiliju Micicu tri miliona evra za Ratka Mitrovica? Pa, on u Rusiji za jedan posao uzme preko deset miliona evra. On je uspean covek, jer nije izabrao novinarstvo za profesiju... Psovka po psovka, uvreda po uvreda, i tako je prolo dva sata razgovora sa jednim od najbogatijih ljudi u Srbiji, Vasilijem Micicem. Podrugljivi smeak njegovog podredenog, direktora Jarakovica, i opaska ma efe pusti novinara, jadnik, mora i on od neceg da ivi, govori da je Srbija tuna zemlja. Oktobra 2006. menadment uickih Puteva pregovarao je sa potencijalnim kupcima te kompanije. Ugovoreni poslovi vredni su 50 miliona evra. Akcije firme naglo su skocile posle vesti o dobijenom poslu rekonstrukcije aerodroma u ruskom Sociju vrednom 100 miliona dolara, za dva dana oko 15%, a akcija Putevi iz Poege, koja je od pocetka godine u vlasnitvu uickih Puteva, skocila je vie od 100%. Povecanu tranju za akcijama Puteva izaziva interesovanje investicionih fondova za tu kompaniju, ali se pominje da bi kompanija mogla da se nade u rukama novog vlasnika. Sve to moe da bude tacno, zagonetno kae direktor Puteva Uice Dragan Jarakovic. Menadment kompanije na celu sa vlasnikom Vasilijem Micicem, pregovarao je sa austrijskom kompanijom trabag i francuskim Vinci i Bujik. Stav kompanije je da povezivanje sa jacima nije loe sa stanovita buducnosti firme i da je to najbolja varijanta u nadolazecoj konkurenciji. Da li ce menadment pristati na vecinskog vlasnika, najvie zavisi od ishoda tendera za dodelu koncesije Horgo-Beograd-Poega. Vinci je tu ozbiljan kandidat, a sa njim i imamo predugovor o izvodenju radova ukoliko dobiju koncesiju. Prieljkujemo njegovu pobedu, a ako se mora, nek nas i kupi, kae Jarakovic i napominje da je vlasniku Vasliliju Micicu teko je da donese takvu odluku. Vasilije Micic je vlasnik 22% kapitala firme Puteva Uice. Micic je, istovremeno, vlasnik i kiparske firme istog imena Putevi, koja je vlasnik 42% akcija uickih Puteva. Micic koji je bio direktor Puteva Uice u vreme sankcija, danas je vlasnik vie od 60% kapitala te kompanije. Kompaniju Putevi Kipar osnovao je upravo u vreme sankcija, kad je iz Srbije bilo teko direktno raditi u Rusiji, i na koju je preneo poslove i opremu. Iz tog vremena kiparski Putevi imaju ugovorene poslove koji jo nisu zavreni. Kompanija je posebno usmerena na Soci, u koji ce narednih godina zbog odravanja Zimskih olimpijskih igara biti uloeno 12 milijardi dolara. Putevi su u ovom gradu izgradili i rekonstruisali mnoge objekte, a posebno mesto pripada 28-spratnici Aleksandrijski svetionik, i na kojoj se vijori velika zastava Putevi Srbija. Posao na rekonstrukciji i doradi piste u Sociju, na medunarodnom tenderu dobili su uicki Putevi. Planirano je da se koristi oprema kompanije koja je vec u predstavnitvu u Rusiji. Putevi Uice u Rusiji trenutno izvode radove u vrednosti oko 34 miliona evra. Poduhvati u Rusiji poceli su jo 1992. godine, sa rekonstrukcijom dve piste u Sibiru. U drugim zemljama za sada jo uvek ne rade, iako imaju ponude iz Dubaija, Alira, Libije... Glavna ogranicenja jesu resursi i kapaciteti, kae Jarakovic. Trenutna vrednost opreme je oko 50 miliona evra. Kompanija uglavnom obezbeduje i osnovni materijal za sopstvene potrebe, ima sopstvene kamenolome, betonjerke, asfaltne baze i

transport. Uicki Putevi su jedna od najuposlenijih gradevinskih firmi u Srbiji. Vrednost ugovorenih poslova u zemlji je oko 50 miliona evra, a rade Medicinsku kolu u Uicu i sportsku halu na Zlatiboru. Putevi Uice ucestvuju na tenderu za zakup dravnog zemljita za izgradnju zimskog sportskog centra Tornik, zbog toga to je Vasilije vecinski vlasnik hotela Palisad na Zlatiboru i suvlasnik zemljoradnicke zadruge Jablanica (nekoliko stotina hektara zemlje oko Tornika). Ruske kompanije kupile su: Beopetrol - naftna kompanija Lukoil, HTP Putnik - finansijska korporacija Metropol, Termoelektro - moskovska kompanija Harvinter, Fadip Becej moskovska kompanija Metaloruan, Goa FOM - kompanija JCS Koks, i radnici Goe, Rekord Rakovica - kompanija Viza. Ucinak je: Viza je posle dve godine obustavila proizvodnju i pokrenula stecaj u Rekordu, a Lukol ima probleme da ispuni ugovorene investicije u Beopetrolu. U Rusiji, prema podacima PKS, radi oko 160 naih kompanija mahom registrovanih van Srbije, uprkos povlacenom carinskom reimu za Srbiju. Na gradevinskim poslovima iz Srbije angaovano je oko 40.000 radnika. PKS nema podatke o opsegu tih kompanija, a upuceni ih rangiraju: ubedljivo prvo mesto zauzima Milan Jankovic Cepter, a slede ABS holding (Nenad Popovic), PSP Farman (Branislav Grujic), Putevi Uice (Vasilije Micic). Van gradevinarstva, vode Hemofarm, u vlasnitvu nemacke tade, Target Backa Palanka, Metalac Gornji Milanovac... a u sektoru trgovine Delta. Ruska Federacija je prvi spoljnotrgovinski partner Srbiji, jer uvozimo kompletnu i naftu i gas, za ta je prole godine placeno oko 2,14 milijardi dolara, to je vie od petine ukupnog godinjeg uvoza Srbije. U isto vreme, iako nam je Rusija dala mogucnost da 95% roba tamo izvezemo bez carine, vrednost izvoza je bila 315 miliona dolara. Najvece stavke su sirovine i repromaterijal, a tek oko 6,5% robe iroke potronje, dok voce i povrce cine oko 7,5%. Razlog za mali izvoz i njegovu strukturu je to u Rusiji rade firme koje proizvode te robe kvalitetnije i jeftinije. ELJKO MITROVIC, vlasnik, glavni i odgovorni urednik PINK INTERNATIONAL eljko Mitrovic ima svoju Pink-televiziju irom pravoslavne ekumene. Program Pinka je srpski Nevil... Nije nikakvo iznenadenje to je Kotunica eljku Mitrovicu, kao nacionalnom dobru, udelio za dalju prodaju tri-cetiri nacionalne televizije, nekoliko regionalnih i lokalnih, i desetak radio-stanica. Ako je vec bio od poverenja Miri Markovic i Bebi Popovicu, prirodno da je osvojio i Aleksandra Nikitovica. Vlasnik je najvece medijske korporaciji u Srbiji koja ukljucuje televizije Pink, Pink BiH, Pink Montenegro i Pink Makedonija. Ruicasta televizija je lansirala i 11 satelitskih kanala. Na Televiziji Pink emituju se najgledanije zabavne emisije i domace serije. Mitrovic poseduje izdavacku kucu Siti rekords, fabriku za tampanje CD i DVD izdanja, producirao je film Andeli 3, a u pripremi je jo nekoliko filmskih produkcija. Mitrovic je vlasnik avio-kompanije Er Pink, a otvorice veliki filmski studio PFI u imanovcima u blizini Beograda, i fabriku vaka. Iz braka sa Hani Mitrovic ima dvoje dece, dok sa drugom suprugom Milicom Mitrovic, muzickom urednicom kompanije Pink, takode ima dvoje dece. Karijeru je poceo kao basista grupe Oktobar 1864. eljko Mitrovic nije samo gospodar srpskog neba, vec i ojadenih srpskih dua. Dok je on ovde primer uspenosti Srbija nema cemu da se nada. On nikada nije dozvolio da ga viak znanja, dilema i sumnji sprecava u uspehu u ivotu. Bio bi cak i tada dostojan divljenja da je Pink televizija njegovo delo, a ne dravni projekat sistematskog zaglupljivanja Srba, da bi s njima moglo da se radi bukvalno ta god ko hoce. Ne treba precenjivati eljka Mitrovica. On gotovo i ne zna u cemu je ucestvovao i kakav je prelom u srpskom mozgu izazvao. Niko sa malo pameti, od sramote, ne bi ni mogao da odigra takvu ulogu. Njemu, dotle jednom od Rokera s Moravu, bili su dovoljni samo pare, kuce, avioni... Svejedno mu je bilo to je u meduvremenu sve to je vredelo u Srbiji potpuno propalo. Nikad nije ni bio deo sveta koji je mislio svojom glavom. Iz svoje ruicaste stvarnosti gotovo i nije izlazio. A nije ni smeo! Svi njegovi

drugovi i poslovni partneri dobili su metak, trunu po zatvorima ili su u bekstvu sa crvenim poternicama Interpola. On je ostao u Beogradu kao cuvar njihove zaostavtine, nalazili se oni na ovom ili su vec na onom svetu. Nije Aleksandar Tijanic ba neupucen kad tvrdi da je televizija Pink vie delo kolumbijsko srpske mafije, nego reima Slobodana Miloevica. On i Mitrovic su bili rivali oko Mire Markovic. Iako se natcovecanski trudio, Tijanic je izgubio. Ulicarska bistrina, drskost i bezobrazluk nisu mu dovoljni protiv nekog ko ume da se svakome i na svaki nacin uvuce. U vreme viemesecnih demonstracija 97, poto su Miloevic i Mira Markovic pokrali izgubljene lokalne izbore, Tijanic se pokolebao. Pomislio je da Sloba pada i ponudio se da ga izda. Mira Markovic mu je rekla da je najobicnija picka, kad je podneo ostavku na mesto ministra informisanja, sa koga je zabranio vie srpskih medija nego svi pre i posle njega, ukljucujuci i ratnog ministra Aleksandra Vucica. Za razliku od njega, eljko Mitrovic je zgrabio kalanjikov, otiao na kontramiting i zakleo se Miri da ce da puca na neprijatelje, inace uglavnom gledaoce Pink-a, cije su zvezde tada bili Kleopatra, Vidovita Zorka, Boris Bizetic i Ruka Jakic. eljko je tako postao Veliki eljko. Zapalio je studio, koji nije bio njegov, i preko Dunav osiguranja (pouzdana julovska veza Neboja Maljkovic) dobio odtetu da izgradi velelepnu zgradu Pink televizije na Dedinju. Kad mu je zatrebalo jo para, istim kanalom dobio je obilnu nadoknadu tete, jer mu je televizija toboe stradala tokom NATO bombardovanja zgrade CK, iako je, kao nacionalno dobro, na vreme bila evakuisana u zgradu Genexa. Poto je sa Arkanom, Cecom, Minimaksom i eeljom potpalio Srbe da se suprotstave NATO-u i svetu, Mitrovic je na celu patriotske estrade, sa beogradskih mostova pozivao NATO da ih bombarduje. to je Srbija postajala razruenija i opljackanija, on je bio uticajniji i bogatiji. JUL je stvarno bio cool za eljka Mitrovica, i za njegovog dugogodinjeg poslovnog partnera Aleksandra Lupica. Samo su obicni, kulturni, poteni i pametni Srbi patili i siromaili. U bivoj Jugoslaviji, taj Lupic radio je kao predstavnik vojne pijunske organizacija Ina-turs u Becu. Prodavao je naftu i oruje. Trebalo je unapred naoruati buduce zaracene strane. Covek takvog pedigrea bio je idealan za irenje slobode medija u despotskoj Srbiji. Da napravi novine u slubi Slobe i Mire, koje ce liciti na opozicione. Aleksandar Lupic je sa Manjom Vukoticem pokrenuo Blic, da bi se osudile demonstracije protiv Slobodana Miloevica. To je Lupica preporucilo jo vie za poverljivog svetskog coveka Vlajka Stojiljkovica i Radeta Markovica. Nije ispunio zadatak da Vlajkova simpatija Jadranka Jovanovic zapeva u beckoj Operi i probije sankcije, ali verovatno jeste neke druge. Nije on bio lo ni sa korumpiranim opozicionarima. Beba Popovic je organizovao je sastanak eljka Mitrovica, Milana Beka i Milorada Vucelica, na kome je odluceno da Lupic isplati Mariji Miloevic pet miliona maraka za TV Koavu, a da ce mu se to kasnije nadoknaditi. Kad je nacuo za to, Zoran indic je pobesneo, pa je Lupic stupio na stranu Kotunice i dve godine vodio kampanje protiv indica kao mafijaa i vercera cigareta, koji sa Cumetom asfaltira puteve po Srbiji. Nije iznenadenje to je, kao nagrada Lupicu, nacionalna frekvencija dodeljena porno televiziji Koava. Kotunica je tu bio od reci. A eljko Mitrovic, ako je ranije Mariji Miloevic napravio TV Koavu, bio je duan da pomogne i Lupicu, koji se u meduvremenu afirmisao kao uspeni producent porno filmova u Srbiji za zapadno trite. eljko Mitrovic je krenuo da osvoji Holivud. Zaduio se nekoliko desetina miliona evra i poceo da gradi dinovska studija u Dobanovcima. Sada ne moe vie da placa rate kredita, pa u tim hangarima proizvodi vake. Planira da se izvuce, kad proda televizije Koavu i Avalu, koje je, sa Lupicem i ostalim Miloevicevim ljudima (Danko unic), dobio na RRA lutriji. Ugledni Njujork tajms objavio je da je njegov kljucni poslovni partner Greg Stivens umro u Holivudu od loe srpske droge. A eljko je investirao u njega. Zemunski klan brinuo se o raspoloenju Grega Stivensa, koji je i zemuncima obecavao da ce da ih vodi u Holivud, poto su postali preveliki za Srbiju. U velelepnoj zgradi televizije Pink cece je boravio Vlada Budala, cak i od Bebe. A kad su dolazili Cume, Legija, Duan Spasojevic, Bagzi i Kum Lukovic, bili su to holivudski spektakli, pa su se eljko i Milica ponudili da ih, kao drage goste, licno posluuju. Svi oni optueni su za atentat

na premijera indica, a eljko Mitrovic se naao u narucju - Kotunice. Da ne bude suvie sumnjivo, malo ga je zavitlavao u lutkarskoj seriji Nikad izvini. odrekao se Bebe, ali nije Vlade Budale i ostalih. Stotine miliona evra zemunskog klana nikad nisu pronadene, poto ih niko, osim Tijanica, nije ni traio u televiziji Pink. eljko Mitrovic je samo veti stilista. Za televiziju Pink due ga neki mnogo mocniji. Tokom prole decenije u Srbiji se na gomili nalo prilicno neopranih para, koje su elele da nesmetano vladaju, ma ta se desilo posle Miloevica. Kao i unic, arko Zecevic, Milan Beko, Mladan Dinkic, i eljko Mitrovic pomalja se na povrini tih crnih fondova, za koje ne mora da zna Kotunica, ali sa kojima je svaki dan u toku Aleksandar Nikitovic. Tu se znaju stroga pravila igre, a javnim igracima su dati na licno koricenje iskljucivo luksuzni stan i hrana. eljko Mitrovic je jeftino proao. Posle Petog oktobra profesor Cedomir Cupic predlagao je da se zgrada Pink televizije srui, kao bespravno podignut objekat. Posle atentata na premijera indica, Neboja Covic je traio da se u Sablji uhapsi eljko Mitrovic, jer mu je bilo sumnjivo ta je petljao sa Zemuncima. eljko se lako odbranio od dva usamljena napada. Dovoljna je bila agresivna retorika u Pinkovim vestima, da ih slisti. Petog oktobra 2000. godine, Pink televizija nije radila. estog oktobra ujutro, u studiju ove televizije, uivo, pojavio se Mladan Dinkic u ugodnom razgovoru sa eljkom Mitrovicem. Bio je to znak da su ovom JUL-ovcu gresi oproteni. Televizija Pink na jaslama novih vlasti ivi jo bolje nego u milosti Mirjane Markovic. eljko Mitrovic, bivi miljenik bive prve drugarice, sada preko srpskog novinarskog taloga tvrdi da sa tadanjim vlastima nije imao skoro nita. Cinjenice govore suprotno. 24. decembra 1999. godine izbio je, u rano jutro, poar u televiziji Pink. Bilo je to pet dana nakon to je ova medijska kuca potpisala polisu osiguranja sa osiguravajucom kucom Dunav. Iz sleda dogadaja postaje jasno da je postojao plan da deo studija televizije Pink izgori, a da njegov vlasnik naplati od osiguranja veliki novac. Po nacinu na koji je osiguravajuca kuca Dunav postupala, bilo je jasno da sa naplatom nece biti problema. Bila je to 1999. godina, bila je to omiljena televizija prve drugarice Mirjane, a eljko Mitrovic omiljen u podmlatku njene partije. Nedelju dana pre paljevine u studiju televizije Pink na privremenoj lokaciji u zgradi Narodnog univerziteta Braca Stamenkovic Mitrovic potpisuje sa Dunav osiguranjem polise na pokretnu tehniku, ali - i na gradevinske objekte. Ukupan profit od ove paljevine bio je 23 miliona dinara, ili 800.000 nemackih maraka. Nije to bio ni prvi ni jedini ekstraprofitni poar u Beogradu tog doba. Na zadovoljstvo klana Aleksandra Nikacevica ondanje vladajuce partije, izgorele su prostorije Demokratske stranke u Nuicevoj ulici, i DS je naplatila veliku odtetu i otila na drugu adresu, a podmladak SPS se uselio i odmah napravio klub zatvorenog tipa. Ovo je bio primer kohabitacije i kako sloga partijskih oligarhija moe doneti korist, ali na tetu gradana. Gorelo je i Jugoslovensko dramsko pozorite, i ta sumnjiva vatra donela je veliki novac od kog su neki savremeni neimari pravili sebi zadubine. Televizija Pink i eljko Mitrovic, 22. decembra 1999. godine imali su polise osiguranja imovine TV Pink za 1998/99. godinu, uradene na osnovu nabavne, revalorizovane vrednosti prema bilansu stanja 31.12.1997, sa ugovorenim uvecanjem knjigovodstvene vrednosti 100% i ugovorenim rastom cena na malo. Osiguranje je uradeno sa rokom trajanja 10 godina i odobrenim popustom od 10%. Sa osiguranikom, televizijom Pink i eljkom Mitrovicem, ugovoreno je osiguranje od poara i nekih drugih opasnosti..., osiguranje maina od loma i nekih drugih opasnosti..., osiguranje prenosivih uredaja, aparata i instrumenata... Bilo je to u oktobru 1998. godine. A nepunih nedelju dana pre poara u televiziji Pink, ta kuca i njen vlasnik obnavljaju polise osiguranja, pa je pokretna tehnika prethodne godine osigurana na vrednost od 1,5 miliona dinara, uvecana na 2,5 miliona. Tom prilikom kontrolor uslova osiguranja i premije nije izvrio kontrolu polise i obracuna premije, kako je to predvideno u osiguravajucim kucama. Vec tada bilo je jasno da je reija ove lakrdije bila smiljena. Osiguranje imovine televizije Pink za 2000/2001. godinu od opasnosti poara i nekih drugih opasnosti, uradeno je prema podacima iz popisnih lista na dan 31.12.1999. godine, sa povecanjem od cak 500%! eljko Mitrovic je nabavnu vrednost opreme televizije Pink uvecao za 500%. Samo godinu dana pre bio je skromniji, pa je ta cena bila uvecana za 100%. Pored pomenutih osiguranja za poslovnu 2000/2001. godinu, Mitrovic je i opremu koju je uzeo u najam

od Avala filma osigurao na ondanjih 2 miliona dinara. Da mu je i DOS-ova vlast bila blagonaklona, govori i podatak da je Kontrolor primene Uslova i Tarife izvrio kontrolu zakljucenja osiguranja pred kraj decembra 2000. godine - nakon takozvanih oktobarskih promena. Nakon poara od 22. decembra 1999. godine, iz kog ce eljko Mitrovic izaci bogatiji za skoro milion nemackih maraka, strucna komisija kompanije Dunav osiguranje utvrdila je uzrok tete. U dokumentu teta PI-52/99-poar osiguranika RTV Pink internacional company, pie da se osiguranik nije sloio sa visinom procenjene tete i da je uputio prigovor. Prigovor su prihvatili clanovi veca Dunav osiguranja, pa je na osnovu toga i utvrdena visina tete. Mitrovic je formirao svoju komisiju za procenu tete koja je zajedno sa komisijom Dunav osiguranja radila na proceni. Uobicajeno je u ovakvim slucajevima da se zapisnici i obracuni obostrano potpisuju. U ovom slucaju, u dokumentu pod nazivom Analiza intervencije, koji je potpisao Duan Milicev, komandir vatrogasne brigade koja je gasila poar, pie da Objekat nije pokriven uredajima za zatitu od poara...ni u jednom delu! Dalje pie da je u hodnicima oko studija postojala zidna hidrantska mrea, ali da nije koricena. Ima u dokumentu jedna recenica koja govori o sutini samozapaljenja: da je ...do poara dolo u studiju TV Pink dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade... Milicevu nije promaklo da je u studiju televizije Pink bilo organizovano deurstvo, i da su kod studija to deurstvo obavljala dva lica. Zato su ta dva lica gledala kako studio gori dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade? Vatrogasna brigada je dolaskom na mesto poara ustanovila da je poar veceg obima, pa je narucila vozila Zemuna, Surcina i Batajnice. Prethodno u zapisniku, u delu Razvoj i gaenje poara, pie kako je zbog vece kolicine zapaljivog materijala i visine studija od 9,5 metara dolo do velike koncentracije vrelih produkata sagorevanja i dima do plafonske konstrukcije izradene od drveta i trske omalterisane sa unutranje strane.... Dakle, studio sa skoro deset metara visokim plafonom je goreo, a da to ona dva lica nisu primetila. Potporucnik Milicev u izvetaju belei kako su culi da neto u studiju puca. Milicev belei i neto to bi osiguravajucem drutvu trebalo da bode oci, da je prilikom intervencije iz poara spasena oprema: iz reije studija izneti su monitori, deset kamera i druga oprema. Iz kancelarijskih prostora izneto je vie kompjutera, na prvom spratu iz izlobenog prostora iznete su slike, notni zapisi, po recima strucnog radnika od neprocenjive vrednosti. Uprkos tome to je ova oprema spasena, eljko Mitrovic ce i nju naplatiti od Dunav osiguranja po ceni uvecanoj od nabavne za 500%. Ovu drsku pljacku nezgrapno zapakovanu u inscenirani nesrecni slucaj, Mitrovic je mogao da sprovede samo uz pomoc vlasti, koja je i propala pljackajuci vlastitu dravu, na kraju pljackajuci se uzajamno. Zakon je tu postojao za humor. Vlasnik televizije Pink kae u jednoj dnevnoj novini: Teak sam milijardu dolara. Koga bi trebalo kazniti: Mitrovica koji je zaradio otimajuci od drave i uz pomoc drave, ili one koji su ga amnestirali? Po obaranju Miloevicevih s vlasti, Mitrovic se stavlja na raspolaganje Goranu Vesicu, Cedi Jovanovicu, a Ljubia Buha Cume organizuje konkurse za izbor gologuzih devojcuraka. Kada nije bio zadovoljan programom Cume je ulazio sa naoruanim telohraniteljima. Veci deo novca koji je zaradio naplacivanjem u keu od gostovanja u njegovim emisijama, Mitrovic je ustupao glavarima. Kada je Vojislav Kotunica izabran za premijera, Mitrovic podilazi (preko svoje ene) efu kancelarije Vlade za informisanje, Srdanu uricu, i Kotunica je zamurio. MIROSLAV MIKOVIC, predsednik DELTA HOLDING Roden je 1945. u selu Bonjanu, kod Varvarina. Zavrio je Ekonomski fakultet. Radio je Jugobanci u Kruevcu. Za generalnog direktora HI upa u Kruevcu imenovan je 1987, gde je do tada bio pomocnik generalnog direktora za finansije. Miroslav Mikovic vlasnik je najvece kompanije u Srbiji. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 1,5 milijardi dolara i raste. Njegova Delta bavi se proizvodnjom, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem stranih firmi, distribucijom, nekretninama, uslugama inenjeringa i konsaltinga, brokerskim uslugama i uslugama osiguranja, i zapoljava 16.200 ljudi. Krajnji vlasnik svih kompanija Delta je of or firma sa Kipra. U vlasnitvu Miroslava Mikovica je veci deo maloprodaje u Srbiji trgovinski lanci Maxi,

Pekabeta i C market, hipermarketi Tempo. Od 2007. godine strateki partner mu je hrvatski Agrokor, Ivice Todorica, a od spajanja dve firme trebalo bi da nastane preduzece s profitom od pet milijardi evra koje bi se kotiralo na londonskoj berzi. Automobili fiat, alfa romeo, lancia, honda, reno, BMW, kozmetika nivea, sportska oprema nike, garderoba zara i jana, mnogi prehrambeni proizvodi u Srbiju dolaze preko Mikovicevih firmi. Ima ekskluzivni ugovor s kompanijom Intersport. Strateki je partner s grupom enerali i preko Delta enerali prodaje razna osiguranja. Mikovic je doao do vlasnitva Preduzeca za puteve Beograd, poljoprivrednih preduzeca Napredak iz Stare Pazove i Jedinstvo iz Apatina, firme Seme iz Sombora, somborskog Sunca i industrije ulja Dunavka iz Velikog Gradita, jagodinske klanice za proizvodnju suhomesnatih proizvoda Juhor, trgovinske firme Namateks iz Subotice, beogradske Obuce. Vecinski je vlasnik i novosadskog Bazara, i poslovnog prostora Investbanke na Terazijama. Dobio je, uz Hipo Alpe Adrija, Vladimira Cupica, pravo izgradnje smetaja za Univerzijadu koji ce posle sportskog dogadaja postati trni centar u novobeogradskom bloku 67. Veliki trni centar planiran je i na zemljitu koje je nekad pripadalo preduzecu Autokomanda, a koje je Mikovic kupio. Gradi multipleks bioskop, kuglanu, igraonice za decu i fitnes centar, tematske restorane i kafice. Jedan od najvecih vlasnika oranica u Srbiji jer je kupio 20.000 hektara zemlje kroz vojvodanske poljoprivredne kombinate. Proizvodi i trguje kukuruzom, penicom, jecmom, proizvodima od uljarica i stocne hrane, suncokretom, sirovim i jestivim uljem, bavi se i preradom mesa. Mikoviceve firme i fabrike trguju i proizvode pesticide, mineralna dubriva, granulate, gume, viljukare, motorna ulja, antifriz, akumulatore i rezervne delove za bicikle. Firma Delta brokers zauzima trece mesto po trinom ucecu trgovinom na beogradskoj berzi. Londonski Sandej tajms je pisao da je Mikovic svom sinu kupio vilu u Londonu vrednu 25 miliona funti. Iza svih Mikovicevih firmi stoji firma Hemslejd sa Kipra, koja je do prodaje italijanskoj banci Inteza bila, protivno zakonu, vlasnik banke Delta. Mikovic je na tom poslu zaradio 350 miliona evra, a novac je zavrio na Kipru. U Delti kau da je Hemslejd vlasnik po savetu stranih strucnjaka jer u svetu velike kompanije tako funkcioniu i to je po zakonu, da bi se placao manji porez. Pocetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republickog izvrnog veca, u vreme kad je istu funkciju obavljao i Duan Mihajlovic, bivi ministar policije. Kao direktor HI upa, svoju sposobnost za biznis iskazao je potezima poput, na primer, kupovine rasnih konja iz SAD i njihove preprodaje kupcima iz Holandije. Vec sledece godine osnovao je Delta holding, u kojem je kao suvlasnik imao 25 % kapitala. Za Mikovicevo ime poceli su da se vezuju poslovi na vie kontinenata: automobili, otkup stoke, bicikli, hladnjace, pecurke, trgovina, banke, poslovni prostori, prerada drveta, celuloza, te gradovi Moskva, Peking, Nikozija, Milano, Sibir... Otkud pare da zapocne sve to? Neki koji ga dobro poznaju tvrde da zatitni znak Delta holding, ne znaci Delta M, nego Delta 3 M, od Mirjana, Marija, Marko (Miloevic). Cinjenica je da dravni slubenik sa cinovnickom platom, nije mogao sve to da finansira. Logicno, Mikovic je sve to stvorio novcem Miloeviceve drave. Neki izvori smatraju da su na to racunali oni koji su ga kidnapovali 2001. godine, ekipa iz Jedinice za specijalne operacije koja je svoje policijske legitimacije zloupotrebljavala i unutar porodice. O otmici Miroslava Mikovica i danas se malo zna. U prolece 2001. godine, od strane pripadnika Zemunskog klana, Mikovic je otet po nalogu Duana Spasojevica i Mileta Lukovica Kuma, a uz asistenciju Milorada Ulemeka-Legije. Cena njegovog otkupa, 7 miliona maraka, ekspresno je placena. Razlozi njegove otmice i tako visoka otkupnina bivaju jasniji ako se ima u vidu da je Mikovic imao neizmirene obaveze JSO, koja je u jesen 1995. godine obezbedivala Mikovicevu eksploataciju umske grade iz sremsko-baranjske oblasti. Gradu je izvozio u Grcku. U dogovoru oko dobiti za tu gradu ucestvovali su Radovan Stojicic Bada i eljko Ranatovic Arkan. Kako je dogovor bio prekren, a Mikovic nije platio partnerima, dolo je do otmice nakon koje je placeno tih 7 miliona maraka. Na dan otmice, Mikovic je bio na otvaranju sajamske priredbe u Beogradu, u drutvu ljudi iz vrha vlasti, i ministra policije Duana Mihajlovica. Istog dana je otet je. Otmica se pamti po tome to je Duan Mihailovic ponudio ostavku na mesto ministra policije do 15 maja ako se slucaj ne rei, i po izrucenju grupe gradana od strane francuske policije srpskoj policiji, koji su proveli izvesno vreme u beogradskom

CZ, pa puteni na slobodu. Mihajlovic nije dao ostavku. Mikovic nije davao izjave. Niko nije osporio da su ljudi izruceni od strane francuske policije bili umeani u otmicu. Svi oni bili su i na listi osumnjicenih za atentat na premijera indica. Miroslav Mikovic zapoceo je svoju imperiju po nalogu Slobodana Miloevica i Mirjane Markovic. Kao kadar JUL-a, Mikovic dobija poziv da bude potpredsednik Izvrnog veca Srbije. Postojali su planovi da on postane premijer, ali Miloevic je od te namere odustao. U stanu porodice Miloevic, kada se porodica preselila na Dedinje, Mikovic je osnovao preduzece Delta Holding, u kome je imao 25%. Delta holding osnovana je pocetkom februara 1991. godine i imala je pet clanica Delta M, Delta banku, Delta osiguranje, Delta sport i Delta MC. Mikovic je svaku od od ovih pet kompanija razgranao na mnogo manjih poslovnih grupa, kao to je to radio Bogoljub Karic sa BK Kompanijom. Samo Deltu M, na primer, cine Delta In, Delta Auto, DMD, Delta Internacional, Madi, Detmile, Delta Agrohemija, Delta Invest, Delta Agrar, Difashion, Delta Funghi... Munjeviti uspon imperije Mikovic pocinje 1993. godine u vreme hiperinflacije. Od Narodne banke Jugoslavije Mikoviceva banka kupovala je devize parama iz primarne emisije. Dolaskom Mirka Marjanovica za predsednika Vlade Srbije, uz posrednicku ulogu Duana Mihajlovica, koji je bio koalicioni partner SPS, penzioni fond Srbije je, uz odobrenje Mirjane Markovic i Slobodana Miloevica, prebacen na racun Mikoviceve banke. Pare Elektroprivrede Srbije i drugih jakih grupacija prenete su na racun Delta banke, cijim parama je Mikovic raspolagao. Kada je Miloevic izgubio vlast, Mikovic, stari kadar Saveza komunista Jugoslavije, odmah prua svoje usluge novoj vlasti. Kontakt sa indicem ostvario je preko Milke Forcan, kceri Jovana Mileusnica, direktora Jugohemije i snaji Bore Forcana biveg nacelnika za materijalnofinansijske poslove SSUP, koja je prethodno ostvarila vezu sa Borisom Tadicem, saveznim ministrom za telekomunikacije, kada je Delta pod cudnim okolnostima preuzela kredit za prodati Mobtel, odnosno Telekom, to je premijer indic kasnije osporio i najavio Tadicevu smenu. Mikovic je nastavio, preko Slobodana Radulovica, da radi sa Dragoljubom Markovicem, vlasnikom Krmivo produkt, ali najvie sa firmama ciji je vlasnik Duan Mihajlovic, i njegovom poslovnom imperijom Lutra. Posebne pekulativne poslove Mikovic je obavljao uz pomoc Ljubomira Mihajlovica, direktora Komercijalne banke. Miroslav Mikovic je svoju poslovnu imperiju stvorio parama porodice Slobodana Miloevica. U tome lei deo enigme blaga koje je Miloevicu pripisivano do oktobra 2000. godine, a koje kasnije Interpol nije mogao da pronade. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladan Dinkic nastojao je da to prikrije i omogucio je Mikovicu i njegovim saradnicima da ga sakriju. Dok Karici, poreklom iz Peci, tee brojnoj porodici, Mikovic, kao Moravac, nema kult brojne porodice . Ako Delta ima vrednost preko tri milijarde evra, logicno je da se utvrdi koliko je Mikovic platio poreza i kako pravda svoje bogatstvo. Kada je zakon o ekstraprofitu plaio tajkune po Srbiji, Mikovica niko ga nije gurao u vrh sumnjivih, niko mu nije traio da vrati stotine miliona uzetih iz primarne emisije, da plati neplaceni porez, da dokae poreklo imovine. Ono to mu je razrezano, neto ispod pet miliona maraka, objektivno nije ni osetio. Mikovic je dosledno oprezan u publicitetu. Iako iz socijalisticke direktorske strukture, naucio je da za odnose sa javnocu ima svog menadera. Ostaju tajne: ko su osnivaci kompanije Delta M, kako je stvarno pocela i kako je Mikovic utrostrucio bogatstvo posle 5. oktobra. Mikovic, malim akcionarima ne misli da objasni njihovu sudbinu, ni u sukobu sa njima niti kada su njegovi menaderi ulazili u Pekabetu, krijuci kao poslovnu tajnu da li je u uspenu snabdevacku kompaniju Beograda uloio samo 14 ili 40 procenata, koliko je u njegovim rukama. Mikovic dri ministre, izvrnu vlast, sudije, tuioce, policiju, i niko javno o tome ne sme ni da zucne. Ovo pitanje izbilo je na videlo kada je Aleksandar Vlahovic optuio sve koji su posumnjali u njegov model

privatizacije, koji nije viden u Evropi. Nije lako objasniti zato se brie afirmisana firma, Pekabeta i umesto nje pojavljuje Maxi. Kada su ga Miloevicevi operativci izvukli iz dvoiposobnog stana u Kruevcu, Mikovic je shvatio da njegov ef ne voli da se ljudi oko njega isticu u javnosti. On je, smiljeno, putao u javnost da M uz Delta znaci - Mira, Marija i Marko. To je godilo Mirjaninoj sujeti, a Mikovic je gazdi Slobi davao do znanja da je samo cinovnik. U vreme Miloeviceve vladavine, Mikovic je sa ministrom Boriom Vukovicem, kome se trag gubi u Iraku, raspolagao kvotama i dozvolama za izvoz i uvoz. Mikovic je bio uspeniji od Geneksa, Ineksa i svih velikana nae spoljne trgovine. Ministru Vukovicu rastao je rejting u JUL-u i kod Mirjane Markovic, jer je preko Mikovica obezbedivao sredstva za rad ove organizacije. Glavno bogatstvo Mikovic je stekao posle 5. oktobra. Pojavio se sa nizom velikih, dobrih i uspenih firmi. Preuzeo je zastupnitvo Fijata i Alfa romea, iako su jo radile iskusnije i tradicionalno dobre auto-kuce. Poceo je da gradi fabriku deterdenata u Zrenjaninu. Onda je otvorio svoju banku, jednu od retkih koja je uivala poverenje Mladana Dinkica. I najzad, u njegovoj poslovnoj imperiji pojavio se sistem Maxi. Posle Petog oktobra nagadalo se ko su stvarni savetnici Miroslava Mikovica. Njegov covek, Nemanja Kolesar, ubacen je kao ef kabineta premijeru Zoranu indicu, a Vesna Arsic instalirana je kao viceguvernerka Narodne banke Jugoslavije. Posebno je Mikovic uspevao da radi sa beogradskim novinarima, kao najjeftinijom robom. Mikovic je, preko Kolesara, uspeo da uzme pod svoju kontrolu polovinu srpske privrede, i vecinu pripadnika sedme sile. Vlada Srbije bi morala da saopti javnosti koliki je udeo Mikovica u Pekabeti. Pekabeta je nekada bila drugi snabdevac Beograda i Srbije, ali je oteta od Mikovicevih delata, bez uloenih para. Javnost o tome cuti, moda i zbog cinjenice to uticajni novinari RTS (o generalnom direktoru da i ne govorimo) i drugih medija, ukljucujuci i neke PR strucnjake, menjaju svoja kola uz simbolicnu doplatu kod Mikovica. Mladan Dinkic morao bi da javno progovori o Mikovicevim kvotama i dozvolama, koliko je ekstraprofita trebalo njemu naplatiti, a posebno kako je i za koliko Mikovic prodao Delta banku i kako je sav novac (270 miliona evra) izneo iz zemlje, a da mu je ministar finansija cestitao? Mikovic danas pocinje da deluje kao klasican siledija. Poslednjih godina Mikovic je, poucen iskustvom Milana Beka i Predraga Rankovica Peconija, koristeci teak ekonomski poloaj seljaka, budzato otkupio oko 30 hiljada hektara obradivog zemljita. Zemlja je i dalje zaparloena, jer Mikovicu ne pada napamet da se bavi proizvodnjom, on ceka bolja vremena da zemlju preproda . Kada je 28. juna 2001. godine, Slobodan Miloevic izrucen Tribunalu u Hagu, dva bliska Miloeviceva saradnika, Miroslav Mikovic i Duan Mihajlovic, priredili su veceru u restoranu Mikoviceve Delte. Mikovic je licno docekivao goste - Duana Mihajlovica, Zorana Mijatovica, zamenika nacelnika Resora dravne bezbednosti Srbije, Boru Galica, Mijatovicevog sestrica, efa kabineta nacelnika RDB, Cedu Jovanovica, efa poslanickog kluba DOS u Skuptini Srbije, Entoni Monktona, diplomatu iz Ambasade Engleske i obavetajca MI 6 i gospodina Blejka iz Ambasade SAD. Mikovic i Mihajlovic nazdravljali su izrucenju biveg predsednika SRJ. Tajkun koji je preko Kipra oprao najvie dravnih para za vreme Miloevicevog reima je Miroslav Mikovic, predsednik kompanije Delta. On je u te svrhe prvo na Kipru osnovao firmu Hemslejd trejding limitid, a zatim Delta banku. Novac je iznoen u dakovima i uplacivan na racune Popular banke na Kipru i u Grckoj. Ti racuni glasili su na kiparske ofor firme, kao to su Anteksol i Braunkort, koje su imale fiktivne vlasnike, a njima su upravljale lokalne advokatske kancelarije. S obzirom da je u pitanju bio dravni novac, Beogradska banka COBU na Kipru (ispostava Beogradske banke iz Beograda) davala je naloge tim ofor firmama kome da uplacuju taj novac. Tako je Anteksolu, kojom je rukovodila advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa,

sadanjeg predsednika Kipra, BB COBU davala naloge za uplatu na racun mnogih srpskih firmi, a medu njima najvie je bilo Mikovicevih. O povezanosti Hemslejda i Delta banke govori podatak da su u nekim slucajevima nalozi glasili na Hemslejd, pa rukom prepravljani na Delta banku. Kada je Mladan Dinkic posle Petooktobarskih promena traio srpski novac na Kipru, tajkuni na celu sa Mikovicem ponudili su mu da radi za njih. Dinkic je ugasio cetiri velike srpske banke pod izgovorom da su nelikvidne, kako bi uklonio dokaze o tokovima novca. Ali papiri na Kipru su opstali i na osnovu njih je u Beogradu podneta krivicna prijava protiv Dinkica, Miroljuba Labusa, Mladena Spasica i jo cetvoro aktera zatakavanja krade para. Tuilatvo ceka da je aktivira, to se nece desiti dok Vladom upravljaju tajkuni koji su oprali taj novac. Okruno javno tuilatvo u Poarevcu podiglo je optunicu protiv Dragoljuba Mitica, biveg direktora Poarevacke banke, jer je, izmedu ostalog, omogucio 1992. godine preduzecu Hemslejd iz Nikozije da bez ugovora dobije 100 hiljada nemackih maraka u gotovini, a preduzecu DELTA M 659.735,66 u dananjim evrima. Zamenik javnog tuioca Dmitar Krstev predloio je da se u dokaznom postupku kao svedok saslua i Miroslav Mikovic. Mikovic ni u ovom slucaju nije seo na optuentcku klupu. RAKO MOSKOVLJEVIC, direktor SCP, Beograd Bigz pabliing se ali na ugovor o fizickoj deobi, koji je overen u Drugom optinskom sudu u Beogradu 21. novembra 2002, po kome je Bigz grafickom preduzecu pripalo 18.195 kvadrata, a Bigz knjiarsko-trgovinskom preduzecu 1.433 kvadrata. Na aukciji, uul je kupio samo 2.482 kvadrata na trecem spratu viespratnice BIGZ. uul smatra da je Bigz holding tada otecen, time i njegov Bigz pabliing, kao naslednik holdinga. Jedna od najvecih izdavackih kuca u SFRJ, Beogradski izdavacki graficki zavod, podeljen je 29. novembra 2002. na tri zavisna preduzeca. Bigz graficko preduzece je jo uvek drutveno preduzece jer aukcija nije uspela zbog cene od 197 miliona dinara i investicionog programa od 340 miliona dinara. Drugi deo Bigz je knjiarskotrgovinsko preduzece koje je prole godine kupio izvesni Rako Moskovljevic za 220 miliona dinara. Trece tueno preduzece je Slovo, koje je privatizovano, a koje je naslednik slovolivnice i zauzima oko hiljadu kvadratnih metara. Inicijativu za izgradnju prvog igralita u Vojvodini i Srbiji posle Drugog svetskog rata pokrenuo je 2001. Dragan Vasiljkovic (kapetan Dragan), zajedno sa grupom partnera koje su cinili Zoran Vujovic, Rako Moskovljevic, Dragomir Petrovic i Saa Jokic, formiran je Golf Centar u ablju, blizu Novog Sada i Zrenjanina. GOJKO MUHADINOVIC, savetnik generalnog direktora Industrije mesa TOPOLA ZORAN OBRADOVIC, predsednik PETROBART-AVIA Zoran Obradovic predsednik je kompanije, posle NIS, vodeceg snabdevaca Srbije sirovom naftom i derivatima, i vlasnika vie od stotinu pumpi na teritoriji Srbije. Udruen sa Petrobarom (Zoran Obradovic), Milo urakovic, prvi asfalter Srbije, kupio je Fabriku maziva Kruevac, izuzetno uspene kompanije iz sastava Naftne industrije Srbije. UO FK Partizan predsednik, Tomislav Karadic potpredsednik Dragoljub Vukadinovic, predsednik Holdinga Metalac G.Milanovac potpredsednik Rasim Ljajic, Ministar za rad i socijalna pitanja u Vladi Srbije potpredsednik Mile Jovicic, vecinski vlasnik i direktor Topola komerc potpredsednik Dragan uric, vlasnik i predsednik kompanije Zekstra Zatezalo Ratko, generalni direktor i suvlasnik firme Petrobart - Avia Radovanovic Bojan, pomocnik direktora preduzeca Dipos

Miroslav Ateljevic, vlasnik i direktor firme Akmer - M. vajcarska Predrag urovic, suvlasnik i predsednik UO itopromet i Senta Promet Duan Stupar, vecinski vlasnik holdinga Univerzal Beograd Predrag Petricevic, generalni direktor i vlasnik SMB - gradnja Radule Karadic, generalni direktor i vlasnik Kemoimpex Mitar Nikolic, vlasnik i direktor Tehnokopa Subotica Radovan Drakic, generalni direktor JKP Zelenilo Beograd Maks Vinterfeld, generalni direktor firme Pore Beograd Ratimir Babic Duko Jovanovic, generalni direktor Sava Reosiguranje Beograd emberi Jano, vlasnik Sat-Trakt Telecomunications Beograd Autorski tekst Zorana Obradovica, kao predsednika Pemed Group Ltd, za Energyobserver: Petrobart London je bezmalo dve decenije prisutan na medunarodnom tritu nafte i derivata, da bi od 2000. godine, u nameri da proiri poslove na region jugoistocne Evrope, otvorio kompaniju i u Srbiji. Njen prvi i osnovni zadak bio je formiranje distributivne mree benzinskih stanica, koristeci sa jedne strane domace resurse, a sa druge iskustva razvijenog trita zapadne Evrope. Petrobart je sklopio ugovor sa jednim od najpoznatijih medunarodnih lanaca benzinskih stanica AVIA, koji danas u zemljama Evrope ima skoro 3.000 maloprodajnih objekata. Ono to smatramo da je bitno za ovo trite jeste ostvarena sinergija postojeceg domaceg kapitala i inostranog investitora, u ovom slucaju Petrobarta. Mi smo, kao PetrobartLondon uloili u rekonstrukcije preko 30 privatnih benzinskih stanica ukljucenih za kratko vreme u nau mreu, sa planom da u ovoj godini taj broj dostigne 40, u Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Cilj nam je da u 2006. nae pumpe, opremom, proizvodima i uslugama, sa prepoznatljivim AVIA-opovima, dostignu vrhunske svetske standarde. . Na domacem tristu privatni trgovci ucestvuju sa vie od 50% u ukupnom broju pumpi. To je izuzetan kapital, koji pojedinacno nema izgleda da preivi utakmicu sa dolazecim multinacionalnim kompanijama. Udrueni u sistem sa prepoznatljivim brendom kao to je AVIA, imaju velike anse i njihova buducnost je sasvim izvesna. U ovoj oblasti ne postoji strategija dugorocnog karaktera. Trite je nekontrolisano otvoreno za inostrane kompanije koje su neverovatnom brzinom izgradile znacajan broj benzinskih stanica, na najatraktivnijim lokacijama, bez ikakve obaveze ulaganja u manje atraktivan deo, proizvodnju i preradu sirove nafte u domacim rafinerijama. Slicno se u Srbiji dogodilo sedamdesetih, kada je INA, na bazi privremenih dozvola napravila svoju mreu u Srbiji. To oseca novi vlasnik Beopetrola, Lukoil kada treba da pristupi rekonstrukciji tih pumpi, bez validne dokumentacije. Obrnut primer imamo u Sloveniji, gde naftnom gigantu elu nije dozvoljeno da otvara benzinske pumpe samo na autoputevima, vec je traeno da prethodno zadovolji i uslove, koji su vaili za domace distributere. U takvom ambijentu posluje u Srbiji i Petrobart, to je rezultiralo neostvarenjem zadatih ciljeva. Petrobart AVIA je u 2005. planirala preradu cca 500 000 MT sirove nafte, a ostvarili smo samo 50% od toga. Razlog: nesprovodenje uredbe o formiranju cena derivata od strane organa koji su inace tu uredbu sami doneli. Naa kompanija je zbog takvog ponaanja nadlenih imala ne samo umanjen ukupan promet, vec i direktan gubitak od preko tri miliona americkih dolara, zbog cega je bila sputana da ispuni planove razvoja AVIA mree. Ukupni gubici, svih preradivaca sirove nafte u Srbiji, samo iz razloga nepotovanja uredbe, a u situaciji kada je trite sirove nafte stalno raslo, iznose cca 150 miliona americkih dolara. Pored ovoga, gubitke je inkasirala i drava, jer je ostvaren znatno manji promet tj.prerada, te je po osnovu akciza i poreza i sam budet bio uskracen. Podsecamo i na nestaice derivata u prolece prole godine i probleme, koje je posebno imao sektor agrara kada je bilo u pitanju snabdevanje dizel gorivom. Svedoci smo iste prakse, kada cene derivata nisu pratile novo poskupljenje nafte na svetskom tritu. Pocetni dobri rezultati finansijske konsolidacije dravnog naftnog sektora, posle 2000. godine, ovom politikom nerealnih cena kroz neprimenjivanje uredbe i nepostojanja dugorocne strategije poslovanja na naftnom tritu, ozbiljno su ugroeni, posebno u poslednje dve godine. To i te kako osecaju medunarodni finansijski akteri-banke, koji posluju na domacem tritu. To je veliki minus kada se u Srbiji istice, od strane vlasti, otvorenost i regularnost

trita za inostrana ulaganja. to se tice modernizacije rafinerija NIS-a, isuvie vremena je izgubljeno, i ne malo para potroeno na raznorazne strategije. Ono to je potrebno uraditi je odavno vrlo dobro poznato strucnim ljudima u NIS, koji su uz pomoc stranih konsultanata izradili vrlo detaljne planove i projekte razvoja. Bilo je i pameti i kapitala na domacem terenu da se urade ne male adaptacije koje bi dale sasvim drugu sliku naih rafinerija, koje bi u privatizaciju ule sa boljom startnom pozicijom. Imamo vrlo ambiciozne planove, potencijal i kapital, spremni da unesemo svetske standarde na srpsko trite nafte i derivata, ali ne znamo kako da se postavimo u ovoj situaciji. Kao rezultat gore pomenutih kretanja imamo situaciju u kojoj npr. Lukoil za 2006. otkazuje godinju preradu u domacim rafinerijama i trai uvoz derivata. ta ce za domace rafinerije znaciti ovakvo ponaanje, moemo da naslucujemo. Verujemo da ce kod nadlenih nadvladati ekonomska logika da benzin ne moe biti socijalna kategorija, na teret nafte privrede. Pokrice i priznavanje realnih trokova proizvodnje, mora vaiti i u naftnoj privredi. U obrnutoj situaciji, ni jednom od aktera na domacem naftnom tritu nece padati na pamet da radi u korist sopstvenih gubitaka, odnosno prodaje derivate jeftinije nego to ga kota uvezena nafta. Epilog ce biti neminovno tetan po sve potroace i privredu, jer na pumpama nece biti dovoljno goriva, po naftne kompanije a posebno preradivace i trgovce, jer nece ispuniti poslovne planove tj. beleice i dalje gubitke, i po dravu koja ce na tako smanjen promet ubirati znatno umanjene iznose po osnovu akcoza i poreza. Smatramo da bi redovnije konsultacije nadlenih resora i nosilaca energetskog bilansa, pre svega preradivaca nafte, bila dobrodola u momentu kada treba zadovoljiti zadatke makroekonomske politike sa jedne, i ekonomicno poslovanje naftne privrede sa druge. SLOBODAN PETROVIC, generalni direktor SALFORD CAPITAL PARTNERS Inc. NENAD POPOVIC, predsednik ABS-HOLDINGS Roden je 30. septembra 1966. godine u Tuzli. Otac Nemanja bio je univerzitetski profesor, a majka Danica predavala je istoriju u osnovnoj koli. Trenirao je fudbal i koarku u tuzlanskom klubu Sloboda, a sa esnaest godina postao je najmladi republicki koarkaki sudija. Kao osnovac i srednjokolac imao je sve petice, a naao je vremena i za bavljenje novinarstvom, i vodio je kolske novinarske i foto-sekcije. Diplomirao je na Mainskom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na ekonomskim naukama u Moskvi. Odmah po zavretku fakulteta imao je priliku da bira izmedu SAD i Rusije i izabrao je Rusiju. 1992. godine, dobio je posao u Moskvi, u vajcarskoj kompaniji Euromin, gde se bavio trgovinom proizvoda obojene i crne metalurgije. 1994. godine on i njegov tadanji ef odlucili su da krenu u privatni posao. Njegova kompanija prerasla je u ABS Holdings, koji danas zapoljava vie od 5.000 ljudi i posluje u Srbiji, Rusiji i Kini. Bujanovacko preduzece Lagado, koje zapoljava 200 radnika, drugu godinu poslovanja nakon to ga je kupio ABS Holding, zavrilo je sa oko deset miliona dolara prometa, a vie od polovine proizvedene robe prodaje u inostranstvu. Popovic u ulaganjima u jug Srbije vidi nacin za reavanje problema u tom regionu. Na njegov predlog, Vlada Srbije je oformila ekonomski tim Koordinacioog centra za KiM, na cijem je celu bio dve godine. Clan je DSS, ali istice da je u dobrim odnosima sa predstavnicima svih stranaka. Autor je vie od 30 naucnih radova i dve knjige. Od 2000. godine na Univerzitetu Lomonosov predaje Osnove globalnih korporacija, a od 2001. dri predavanja iz biznisa na Moskovskom dravnom univerzitetu i na Rudarskom fakultetu u Moskvi. Od ruskog patrijarha Alekseja, zbog zalaganja za reavanje statusa Kosmeta i poboljanja odnosa Srpske i Ruske pravoslavne crkve, dobio je Orden prepodobnog Sergeja Radonjeskog. Poznat je kao humanitarni radnik, i predsednik je i osnivac fonda Slavijanski. Neko vreme bio je na celu FK Partizan. Dolazeci na tu funkciju, bio je kategorican u nameri da vrati grobare na jug i u tome je uspeo. Jedan je od suosnivaca i potpredsednik Srpsko-americkog centra, strucnog tima za razvoj bilateralnih odnosa izmedu vlada ove dve zemlje, a 2005. osniva Istocnoevropski centar za strateki razvoj u Beogradu, ciji je cilj razvoj regionalne saradnje.

Oenjen je i ima dva sina i cerku. Oktobra 2003. ruski nedeljnik Verzija objavio je tekst Jugoslovenski leinari, Pjotra Prjaninjikova, sa biznismenom i predsednikom UO KK Partizan Mobtel Nenadom Popovicem u glavnoj ulozi. Clanak Verzije razoblicava tehnologiju stratekog partnerstva koje je Popovica ucinilo uglednim irom sveta, a koji se u srpskim tranzicionim tokovima pominje ne samo kao finansijski konsultant Vlada Divca u dokapitalizaciji Knjaz Miloa, nego i kao partner. Pre otprilike dve godine u Kuznjeckim ferosplavima su se pojavila dva simpaticna coveka, koji su se predstavili kao Nenad Popovic i Miladin Randelovic. Teki biznis put u Rusiji, koji su proli ovi dravljani Jugoslavije, bio je veoma upecatljiv. Po njihovim recima, sa njima su imali cast da rade takve kompanije kao Mark Ric AG, Euramin, Koalco, Mark Ric investments AG i Trans vorld grup. Kao to je normalno u ruskom biznisu, kapital koji su stekli u biznisu uloili su u kiparsku of-or kompaniju CIF indastris Ltd. Autor pie da su se Popovic i Radenovic u fabrici silicijum gvoda, bez koga ne moe da se dobije celik, pojavili u teko vreme kroz koje je prolazila ruska ekonomija. Nisu doli praznih ruku, vec sa predlozima i privlacnim obecanjima o najmanje pet miliona dolara investicija i obnovi tehnoloke baze za racun poznate vedsko-vajcarske kompanije ABB. Kuznjecki metalurzi nisu mogli da se odreknu takve ponude, pa su Popovica i Radenovica prihvatili za ravnopravne partnere. Pojacanje sa stranim pasoima bavilo se vie licnim nego problemima proizvodnje. Paralelno s obecanjima, dva jugoslovenska biznismena realizovali su i preuzimanje, kojim su postali vlasnici paketa od 27% blokirajucih akcija jednog od najvecih preduzeca crne metalurgije. Odmah posle toga prijateljske reci zamenili su ucenama Kuznjeckije ferosplavi: Mi se necemo meati u upravljanje kompanije, a vi cete nam za to placati 50 odsto dobiti preduzeca. Prjanjikov pie: Na putu ruskog biznisa Popovic i Radenovic su nali i kompanjone - sunarodnike Gorana Malbaica, Neboju Vlahovica i Branislava Medakovica, pod zajednickom rusko-vajcarsko-vedskom firmom ABB Rele Ceboksari, koja pokuava da ude u preduzeca ugaljno-metalurkog kompleksa Rusije, sa ciljem uspostavljanja kontrole nad stratekom proizvodnjom. Kuznjecki ferosplavi nisu usamljen slucaj da su nesavesni strani investitori uvukli rukovodstva preduzeca u sudske sporove. Vrlo cesto kao takvi pojavljuju se bivi sitni cinovnici ambasada nekada prijateljskih zemalja. Oni ne samo da dobro govore ruski jezik, nego se prilicno dobro snalaze i u naim zakonima, ali dobro poznaju lakomu duu ruskog cinovnika i rukovodioca preduzeca, pogotovo ako balansiraju na granici bankrotstva. DRAGIJANA RADONJIC PETROVIC, predsednik UO M&V INVESTMENTS ad Rodena je 1.10.1970. godine. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer finansije, bankarstvo i osiguranje. Karijeru pocinje u Beogradskom eskontnom centru 1995, a posle dve godine prelazi u MK Komerc, Miodraga Kostica (u zvanicnoj biografiji pie da prelazi u M&V Investments na poziciju brokera). Predsednik je Skuptine akcionara drutva Knjaz Milo Arandelovac, clan Upravnog odbora Dijamant ad Zrenjanin, FK Partizan, i Poslovnog udruenja berze i berzanskih posrednika, kao i predsednik Upravnog odbora M&V Investments. Pohadala je konferencije Euromoney, radne grupe EBRD, i berze i druge institucije u inostranstvu, u cilju usavravanja i implementiranja iskustva na trite kapitala Srbije. Ucestvovala je kao predavac, moderator i panelista na konferencijama Saveza ekonomista Srbije i to na Milocerskom ekonomskom forumu i Kopaonik biznis forumu, i brojnim konferencijama Privredne komore Srbije. Vecinskim vlasnikom fabrike mineralne vode iz Arandelovca samoproglasila se firma Apurna iza koje stoje Danone&Divac, a Centralni registar hartija od vrednosti, jedini nadlean da proglasi vlasnika, cuti. Istog dana, kad je to desilo, Komisija za hartije od vrednosti diskvalifikovala je Apurnu iz postupka kupovine akcija Knjaza Miloa zbog krenja zakona, ali je neko iz srpske vlade zabranio da se ta odluka objavi. Predsednik Komisije Milko timac uvece je kolabirao pred zgradom Vlade i zavrio u Urgentnom centru. Aferom u privatizaciji Knjaz Miloa pravosudni organi nisu se bavili, mada bi to, prema nalazima Saveta za borbu protiv korupcije, bilo uputno. I u

ovoj prici jedan od aktera je Milan Beko. Tada se spekulisalo da je on iza jednog od ponudaca za kupovinu arandelovacke punionice minerlane vode, investicionog fonda FPP Balkan iimitid. Kad je FPP Balkan limitid pobedio u javnost je plasirano obavetenje da Beko nije gazda vec samo savetnik ovog fonda sa Kajmanskih ostrva. U ulozi savetnika Beko se, potom, pojavljuje i prilikom formiranja ponude za preuzimanje akcija Luke Beograd. Savetovao je i luksemburki fond Vorldfin. I ovom privatizacijom bavio se Savet za borbu protiv korupcije, koji u svom izvetaju tvrdi da su posredne gazde fonda Vorldfin clanovi Mikoviceve porodice i Bekove inostrane firme. Interesantno je da se u Luksemburgu, na adresi fonda Vorldfin nalazi i potansko sanduce firma Nordfin, preko koje je prodat C market. Prilikom kupovine Knjaz Miloa je, kao izvrni direktor Agenciji za privatizaciju dravni paket akcija za prodaju doznacio Goran Mrda. Time je, upozoravali su strucnjaci, pred svren cin doveo sve ostale male akcionare. Taj isti covek je sada clan Upravnog odbora Luke Beograd. Agencija za privatizaciju je, izgleda, dobar rasadnik specijalnih kadrova jer, i Vuk Delibaic je pre prelaska u firmu Fokus kapital partners, koja se pominje kao zastupnik Vordfina radio u ovoj instituciji (agenciji) Vlade Srbije. Interesantno je, takode, otkud Goran Mrda na funkciji clana Upravnog odbora kompanije Novosti, gde je Beko, kao i u slucaju Knjaz opet uspeo da da bolju ponudu od proslavljenog koarkaa Vlade Divca. Zvanicno, vecinski vlasnik Novosti (63,5 % akcija) nije Mikovic vec firme tadluks i Ardos. Pored clanova menadmenta Delte u upravi Novosti je i Goran Mrda , kao predstavnik Milana Beka. Komisija za hartije od vrednosti dala je dozvolu za osnivanje Drutva za upravljanje investicionim fondovima Rose asset management. To je 14. drutvo za upravljanje investicionim fondovima u Srbiji, a njegovi vlasnici su Milan Beko i Miodrag Kostic i direktorka brokerske kuce MV investments Dragijana Radonjic-Petrovic. Direktor Drutva je Goran Mrda, bivi izvrni direktor Agencije za privatizaciju i clan UO Luke Beograd, ciji je suvlasnik Beko. Brokerska kuca MV Investment kupila je akcije Novosti s namerom da ih preproda, a ne da bude jedan od suvlasnika, izjavila je direktorka MV Investmenta Dragijana Radonjic-Petrovic. MV Investment je kupovinom 960 akcija Novosti na Beogradskoj berzi postao vlasnik 14,24% te kompanije. Dragijana Radonjic-Petrovic je kao fizicko lice kupila 60, odnosno 0,8% akcija Novosti. Kao broker MV Investment trguje na berzi za druge investitore, ali i za svoj novac kupuje akcije profitabilnih kompanija. Procenili smo da je kupovina akcija Novosti u ovom momentu dobar posao, ali da uskoro to nece biti likvidne hartije od vrednosti zbog malog broja akcionara te kompanije, rekla je. Ta brokerska kuca kupovala je akcije Novosti u dogovoru s drugim zainteresovanim kupcima, i uzela je pozajamicu od kompanije Delta. OBRAD SIKIMIC, predsednik DINERS CLUB INTERNATIONAL BELGRADE Ltd. Obrad Sikimic je roden u Beogradu 1961. godine. Zavrio je Viu turisticku kolu u Beogradu. Pocinje da radi kao komercijalista za Dajners klub interneenel 1982, da bi nakon nepune dve godine bio postavljen za regionalnog direktora za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Postavljen je za generalnog direktora Dajners kluba za Jugoslaviju 1996. U meduvremenu postaje i generalni direktor Dajners kluba Makedonije. Dajners klub Beograd je 2001. godine dobio nagradu za najuspeniju mladu franizu u lancu Dajners klub interneenel. Izabran je 2002. godine za predsednika odbora za karticarstvo u Privrednoj komori Srbije, i za potpredsednika Americke privredne komore Jugoslavije. Marta 2004 izvetaj Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije otkriva kakvim su sumnjivim finansijskim transakcijama kupovane deonice Nacionalne tedionice. UBPOK je ovaj izvetaj uradio na zahtev Vlade Srbije. Dokazano je da je u drugoj dokapitalizaciji firma Koprom, registrovana u Becu, postala vlasnik 37,1% akcija N preko firmi Skvadra, Pima, Principal i Dajners klub. Ova dokapitalizacija izvrena je preko racuna N u Evroaksis banci u Moskvi, ciji su suvlasnici Vojin Lazarevic i Vuk Hamovic. Dana 13.09.2002. firma Koprom, ciji su osnivaci firma Ledeks koja je u likvidaciji i Sojuzkoopveneshtorg Moskva, a direktor Jovanka Lajtfut Ivanievic, platila je po 600.000 evra na racun Principala i Dajners kluba za

dokapitalizaciju firme, kojima su kupljene akcije N. Kao jedan od upravljaca i osnivaca Dajnersa i Principala pojavljuje se Obrad Sikimic. Napominjemo da se Obrad Sikimic, kao suvlasnik preduzeca Pincipal i Dajners, vodi kao takozvano povezano lice u svojstvu akcionara kod Nacionalne tedionice pie u izvetaju UBPOK-a. Najveci akcionari Evroaksis banke danas su privatne firme YU trast sa 16% i MK komerc i Pima sa 11%. Vlasnik EFT, Vuk Hamovic izaao je pre tri godine iz ove banke, a Vojin Lazarevic je i dalje akcionar i predsednik Saveta direktora banke. U Savetu banke su i drugi biznismeni iz Srbije, kao Toplica Spasojevic (predsednik Crvene zvezde) i Obrad Sikimic (Dajners klub). Akcije ove banke imaju i Erste banka, Hipo RS, Nacionalna banka Grcke, Univerzal banka, NLB banka... Decembra 2006. novi predsednik FK Partizan postaje Nenad Popovic. Podpredsednici su Dragan Vasiljevic, Neboja Vujovic, Dragoljub Vukadinovic i Dragijana Radonjic Petrovic. Clanovi upravnog odbora su: Radomir Antic, Maks Vinterfild, Miroslav Ataljevic, Obrad Sikimic, Duan Stupar, Igor Milanovic, Bojan Radovanovic i Ratko Zatezalo. Vec u junu 2007. Neboja Vujovic, Obrad Sikimic i Igor Milanovic podneli su ostavke na clanstvo u Upravnom odboru Fudbalskog kluba Partizan. U izjavi Tanjugu naveli su da su se na ostavku odlucili jer se ne slau sa zakljuccima Skuptine FK Partizan. RANKO SOCANAC, genaralni direktor NELT Skuptina koarkakog kluba Partizan izabrala je Predraga Danilovica za predsednika kluba. Danilovic je imenovao i upravni odbor kluba, koji sada cine: Vlade Divac, Dragan Todoric, Mladan ilobad, ivomir Novakovic, orde Colovic, Budimir Krstovic i Ranko Socanac. Potpredsednici su orde Colovic, ivomir Novakovic i Andreja Mladenovic. TOPLICA SPASOJEVIC, predsednik HOLDING ITM GROUP doo Toplica Spasojevic, predsednik FK Crvena zvezda, predsednik ITM Group, Udruenja korporativnih direktora, clan Upravnog odbora kluba Privrednik, guverner u Privrednoj komori Japana, potpredsednik Nacionalne alijanse za regionalni razvoj Srbije, clan predsednitva Saveza ekonomista Srbije, poslovni covek 2006. godine, jedan od najuspenijih poslovnih ljudi u Srbiji, ljubitelj pozorita i dobre muzike i otac troje dece. Toplica Spasojevic roden je 1956. godine u Svilajncu. U Beograd dolazi na studije ekonomije, koje zavrava 1980. posle cega se, aktivno bavio sportom i ulazio u menaderske vode u Jugoslavijakomercu. Karijeru koarkaa je zbog poslovnih uloga morao da napusti. Od 1981. godine do 1992. godine radio je u Jugoslavija Komercu (u kojoj je Radmilo Bogdanovic bio predsednik UO), gde je prevalio put od pripravnika do predsednika Upravnog odbora. 1992. godine sa kolegom Siniom Rakovicem osniva ITM grup koja je brzo postala jedna od vodecih distributivnih kompanija u ovom delu Evrope, poslovima uruene Jugoslavija komerc. ITM grup ima, prema izvetaju revizorske kuce Dilojt end Tu, godinji obrt od 200 miliona evra sa stopom rasta od 3%. Kompanija ITM se bavi distribucijom najvecih svetskih robnih marki, brokerskim poslovima, konsultacijama, poljoprivrednim i drugim delatnostima. ITM je jedan od clanova konzorcijuma osnivaca TV Avala. Osim u Srbiji, ITM ima cerke firme u Austriji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Makedoniji, Kipru, BiH i Crnoj Gori. Na trite Velike Britanije izvozi najvie poljoprivredene proizvode. Osnovna delatnost ITM-a je distribucija, a vlasnik je i brokerske kuce ITM Monet i firmi Fokus kapital partners, Sinerdi i Ros saut ist, firme koja se izvorno pojavljivala na sajtu istog ovog udruenja kao firma Milana Beka, koje pruaju konsultantske usluge na polju spajanja i akvizicija. Kada je Dragan Stojkovic otiao, a za predsednika FK Crvena zvezda doao je Toplica Spasojevic, to se povezuje s eljom Delte i Mikovica. Toplica Spasojevic je od 1994. vlasnik firme ITM. Figurirao kao novi predsednik Privredne komore Srbije, ali se proculo da je predstavnik Miroslava Mikovica, koji tako pokuava da ostvari uticaj na Komoru (pored onog preko Slobodana Milosavljevica). Mikovic je zamoljen da odustane od toga, pa je Spasojevic doao na celo Zvezde. Firma ITM je jedno vreme bila distributer sportske opreme Najki, koju ekskluzivno zastupa Delta.

IVAN STANKOVIC, predsednik COMMUNIS doo NIKOLA STANKOVIC, direktor HEMOPHARM GmbH, Bad Homburg Trudbenik konzorcijum registrovan je maja 2005. kao dvoclano drutvo. Osnivaci su IGM Trudbenik i konzorcijum 19 akcionara, koji su u ovaj konzorcijum uneli udele koje je otkupio Nikola Stankovic. Na taj nacin je Trudbenik konzorcijum postao vlasnik 52% IGM Trudbenik, Akcijski fond i PIO fond imaju 40%, a kod malih akcionara je 7,52%. Ovakvi konzorcijumi osnivani su u Srbiji na osnovu Zakona o privrednim drutvima. Trgovinski sud u Beogradu je 27. februara 2006. godine odredio privremenu meru kojom je zabranio Trudbenik konzorcijumu otudenje i opterecenje udela izraenog u akcijama IGM Trudbenika, uz obrazloenje da je prodaja akcija obavljena mimo organizovanog trita. Trgovinski sud u Beogradu postavio 3. marta 2007. godine Nikolu Dobrijevic za privremenog upravnika deonicarskog drutva Trudbenik konzorcijum, ali on ni posle sedam pokuaja nije uspeo da ude u ovu firmu, da li zato to generalni direktor i ekipa oko njega imaju veze u dravnim institucijama i policiji, pa godinu dana ne moe da se spreci dalje unitavanje akcionarskog kapitala. Ovakav nacin kupovine akcija, odnosno udela, dugo je osporavan, pa i koarkau Vladi Divcu prilikom pokuaja kupovine Novosti. Odluka, medutim, ne moe da se sprovede jer svaki put kada se pokua izvrenje suprotstavljena strana postavi na kapiji radnike koji prete da ce se politi benzinom, a policija ne moe da pui asistenciju u skladu sa reenjem jer je Trudbenik konzorcijum, u Agenciji za privredne registre, namerno promenio sedite firme. Kljucne konce u Trudbenik konzorcijumu vuku ljudi sa strane koji su otkupljivali akcije mimo trita. Njih ne zanima proizvodnja gradevinskog materijala, cime se IGM Trudbenik bavi, vec samo da preuzmu 100 hektara gradevinskog zemljita preko puta Vinjicke banje ciji je korisnik ovo preduzece. Glavni je Nikola Stankovic, potpredsednik Hemofarma, koji je svoje akcije prodao tadi i taj novac iskoristio da pribavi, na opisani nacin, akcije IGM Trudbenika. BRANISLAV STOJAKOVIC, generalni direktor EUROSALON Zavrio je Ekonomski fakultet (smer marketing) u Beogradu. Stojkovic je od 1989. godine uao privatni biznis, od kada se bavi prodajom nametaja. Ministarstvo unutranjih poslova objavilo je da je uhapen bivi ministar za saobracaj i telekomunikacije Marija Raeta Vukosavljevic i vie direktora Aerodroma Beograd osumnjicenih da su zloupotrebom poloaja otetili preduzece za 220 miliona dinara i prisvojili 60 miliona dinara. MUP navodi da je UBPOK liio slobode i uz krivicnu prijavu priveo istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu i biveg generalnog direktora Aerodroma Beograd Branislava Vitasovica, zamenika generalnog direktora Aerodroma Duka Grilihesa, biveg pomocnika gen. direktora Aerodroma Sladana Ikovica i biveg koordinatora razvoja Aerodroma Aleksandra ordevica. Uhapeni su i bivi direktor Gradevinske direkcije Srbije Zoran Popovic, vlasnik i direktor preduzeca Eurosalon Branislav Stojakovic, direktor preduzeca Termoenergo inenjering, Jovan enadic direktor preduzeca Kolubara invest-gradnja iz Beograda Dejan Miovic, zamenik direktora Kolubara invest-gradnja Lazar Buncic i direktor preduzeca Abies sistem Predrag Vukovic. Citavu akciju pokrenulo je sadanje rukovodstvo aerodroma, generalni direktor Aerodroma Beograd Neboja Nedeljkovic, koji se i sam ispostavio kao jedan od privilegovanih apartcika-lopova, pod zatitom Mladana Dinkica: Prilikom mog stupanja na dunost u maju, uocio sam, pregledajuci dokumentaciju o investicijama koje su u toku, da su investicije za VIP salon isuvie velike. Sproveo sam internu istragu i posle dolaska do odredenih saznanja uputio sam dopis MUP-u, UBPOK-u, da ispita te navode. Stojkovica istrani sudija optuuje da je ostvario protivpravnu imovinsku korist jer je nametaj za VIP salon prodao po desetostruko viim cenama. Slican model, prodaje nametaja po znatno naduvanim cenama, primenjen je i pri opremanju BIA, za vreme Radeta Bulatovica, samo to je, zbog blokade racuna Evrosalona, isporucilac bila Stojakoviceva firma Evrolak.

Sekretarica generalnog direktora i vlasnika Eurosalona Zorica Mukovic kae da je sa Branislavom Stojakovicem provela 13 magarecih godina. Poslednjih nekoliko godina zauzima prvu fotelju u senci. Za efovu nervozu Zorica ima reenje - secka voce i pravi camcice od kajsija i jabuka, a u fioke smeta zalihe slatkia. Ona efuje nad dva kancelarijska i dva mobilna telefona. Mnogi u firmi bi do direktora - prolaze samo oni koje ona propusti. DUAN STUPAR, generalni direktor UNIVERZAL HOLDINGS Dr. Duan Stupar je roden 1947. godine u Krajiniku, u banatskoj optini Secanj. Nakon osnovne kole u Jai Tomicu i gimnazije u Zrenjaninu, upisao je Filozofski fakultet u Beogradu, na kom je diplomirao 1973. godine. Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu politickih nauka u Beogradu. Od 1973. do 1988. godine radio je u Republickom MUP-u, a od 1988. do 1990. u Sekretarijatu za narodnu odbranu Republike Srbije. Od 1990. godine zaposlen je u preduzecu Univerzal iz Beograda. Sedam godina je bio direktor Univerzalovog predstavnitva u Moskvi, a od 1997. godine je generalni direktor Univerzal Holding A.D. Beograd. Oenjen je i ima dvoje dece. Borislav i Marko Miloevic, brat i sin Slobodana Miloevica, novcem koji su devedesetih izneli iz zemlje kupuju preduzeca u Srbiji. Njih dvojica preko Duana Stupara, direktora firme Univerzal holding, vec kontroliu ovo jako preduzece za unutranju i spoljnu trgovinu, a planiraju da kupe pancevacku Azotaru, kao i neka putarska preduzeca u Vojvodini. Borislav Miloevic i Stupar znaju se jo iz vremena dok je Stupar bio ef beogradskog centra Dravne bezbednosti. Posle famozne Osme sednice Saveza komunista Srbije, kada je Slobodan Miloevic sa cela srpskih komunista svrgnuo Ivana Stambolica, smenjen je i Stupar, jer je bio blizak poraenom taboru. Medutim, on nije bio dugo u nemilosti jer je preko tadanjeg efa beogradske policije Nikole Curcica, koji mu je bio komija na Banjici, uspeo da izgladi nesporazum sa Miloevicima i izbori se za funkciju u Univerzalu, gde je od 1990. godine. Radomir Markovic i Duan Stupar, nekadanji ef kabineta biveg ministra policije Viobrana Stanojevica vodili su Marka u lov, voleli se i pazili. Rade je bio veoma blizak Miri Miloevic, blii nego njenom muu. Od tada traje intenzivan kontakt Duana Stupara i Bore Miloevica koji je od 1992. od 1997. bio direktor predstavnitva Univerzala u Moskvi. Tamo je produbljen njihov poslovni odnos, a rezultat je udeo Bore Miloevica u vlasnitvu Univerzal holdinga. Iako starijeg Miloevica nema na spisku akcionara, indikativno je da je Stupar fizicko lice sa najvecim brojem akcija u Univerzal holdingu. Vie od njega imaju samo Bankom i Bioprotein. Univerzal holding ima vecinsko ucece u kapitalu nekoliko preduzeca po Srbiji: ugostiteljskog preduzeca Katel u Eckoj, preduzeca za proizvodnju dakova Unisak i mainske industrije Panonija iz Indije, fabrike tekstila ako iz agubice, kao i trgovinskog preduzeca Tami iz Secnja. Miloevici su pustili pipke i na neka putarska preduzeca u Vojvodini, a slucajno ili ne, cetiri vlasnika akcija Univerzal holdinga imaju udeo u vlasnitvu Vojvodinaputa iz Panceva. Tako su MV investments, Citadel sekjuritis, Delta broker i fizicko lice Duan Petrovic medu deset najkrupnijih akcionara i u Univerzal holdingu i u Vojvodinaputu iz Panceva. Univerzal holding je zagrizao i za Azotaru Pancevo. RADE SVILAR, direktor APATINSKA PIVARA Osnovnu i srednju poljoprivrednu kolu zavrio je u Somboru, gde i danas ivi. Oenjen je Vericom, lekarom dermatovenerologom, nacelnikom Konog odeljenja u somborskoj bolnici, ima dva sina. Svilari su primetni na pozorinim i bioskopskim predstavama. Zaljubljenik je u fudbal, i krace vreme bio je u fudbalskim telima. Kad mu vreme dozvoli na utakmicama je apatinske Mladosti, a u Somboru prati utakmice Radnickog. Interbru je kupio Apatinsku pivaru. Heineken je hteo da je kupi ali je u zadnji cas Inbrew dao ponudu koju direktor Svilar i akcionari nisu mogli da odbiju (preko 120 miliona evra bolju). 06.10.2008. Novi generalni direktor Apatinske pivare je Ilija etku. etku prvi generalni direktor iz

Srbije na celu Apatinske pivare posle Radeta Svilara. 7.12.2000. godine Prvobitna izborna procedura za 32. predsednika FSJ bila je predvidena po ubrzanom toku. A onda je sve krenulo korakom kornjace. Izbor za predsednika kuce fudbala na Terazijama 35 nije zbog prestine funkcije, vec zbog kase. Dobro je poznato da je na fudbal u ovom trenutku najprofitabilnija roba u svetu koji nas odskoro i zvanicno priznaje. Na jugu se nisu opredelili, na severu je mrtva trka dva vojvodanska biznismena, jednog - privatnog, Tomislava Karadica i drugog - dravnog, Radeta Svilara, direktora Apatinske pivare. Karadicu protivnici zameraju da je kao sadanji potpredsednik FSJ direktno vezan za odlazeceg Miljana Miljanica, pa stoga nema ta da trai u izbornoj trci. Dalje, da nema uporite ni kod svog kluba Spartaka, ciji je bio veciti predsednik, da obecanjima obmanjuje fudbalsku javnost Vojvodine. Protivnici Svilara isticu da je iz tame izronio u fudbalski svet, da ne razlikuje loptu kao geometrijsko telo, od tela romboidnog oblika, nazivaju ga Jelence, po zatitnom znaku poznatog apatinskog piva... U centralnoj Srbiji (Beograd) gde je najvie klubova prvoligaa cute, izuzev Udruenja za zatitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala koje na sve nacine eli da postane fudbalska vlast. Uticajni Crvena zvezda i Partizan u prvom planu imaju osvajanje nacionalnog ampionata, pa tek onda na red dolazi izbor prvog coveka FSJ. Svojevremeno, bez njegovog licnog pristanka, jednoglasje fudbalskog sveta predlagalo je za predsednika FSJ Dragana Dajica, sadanjeg predsednika najtrofejnijeg jugoslovenskog kluba Crvena zvezda. Dajic je ovakav predlog odbacio bez dueg komentara. Iz Partizana se nisu oglaavali, ali je u klubu iz Humske 1 postojala elja za celnim covekom u FSJ iz njegovih redova. U jednom trenutku mislilo se da je to Ivan Curkovic, predsednik Upravnog odbora kluba, ali se (ne)ocekivano, miljenje okrenulo u suprotnom smeru. U ovoj izbornoj kampanji vanstranacka organizacija Otpor nece imati ni promil uticaja na jugoslovenski fudbal. Otporai su posle neuspeha fudbalske reprezentacije Jugoslavije na ampionatu Evrope u Belgiji i Holandiji porucili Miljanu Miljanicu da se mane coravih poslova. Ucinio je to i Komitet za sport i omladinu JUL-a. Da ne bi dolo do neprirodne simbioze, utihnuli su zahtevi za odlazak Miljana Miljanica. Moda je zato izbor predsednika FSJ u magli... 26. septembar 2003. Sastanak najviih predstavnika Vlade Srbije, predvodenih premijerom Zoranom ivkovicem i potpredsednikom Vlade Cedomirom Jovanovicem, sa najvecim domacim privrednicima predstavlja pokuaj da se od privrednika izvuku investicije. Sastanak je i neka vrsta amnestije za one koji su na sumnjiv nacin doli do novca. Sastanku sa privrednicima prisustvovali su ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, ministar trgovine Slobodan Milosavljevic i direktor Uprave carina Aleksandar Krstic. Delegaciju privrednika cinili su Bogoljub Karic (BK), Rade Svilar (Apatinska pivara), Miroslav Mikovic (Delta), Radenko Marjanovic (Knjaz Milo), Mica Micic (Jedinstvo Uice), Ljubia Jovanovic (AIK banka), Gojko Muhadinovic (Topola), Nikola Pavicic (Sintelon), Slobodan Radulovic (C market), Dragomir Tomic (Simpo), Ljubomir Mihajlovic (Komercijalna banka), Milorad Savicevic (Geneks), Miodrag Kostic (MK komerc), Slobodan Dragicevic (DIN), Dmitar egrt (Toza Markovic), Ljubia Mitic (Tigar), Dragan Kostic (Slobodna zona Pirot) i Dragomir uricic (Hemofarm). NEBOJA APONJIC, direktor NELT NEBOJA ARANOVIC, direktor KAPPA STAR LIMITED Najzainteresovaniji za kupovinu fabrike novinske hartije je Neboja aranovic, vlasnik kiparske firme Kapa star, preko koje kontrolie mnoge svoje poslove u Srbiji i inostranstvu, ukljucujuci Jafu iz Crvenke. aranovicu bi Matroz odgovarao kao dodatak njegovoj papirnoj imperiji, u kojoj znacajno mesto zauzima fabrika Avala ada, koja se bavi proizvodnjom toalet papira, salveta, maramica i slicnih artikala. Koliko je aranovic duboko uao u posao sa hartijom pokazuje podatak po kojem godinji obrt njegovih firmi iznosi 200 miliona evra. Ovaj biznismen je kupio i Geomainu, plativi oko 350 miliona dinara, odnosno 10 puta vie od pocetne aukcijske cene, kako bi raspolagao prostorom fabrike od 35.000 kvadratnih metara na kome je zamislio izgradnju

centra papirne industrije. aranovic je ranije radio kod Mikovica, a i firma Kapa star bila je u vlasnitvu prvog coveka Delte. Na sudenju Nemanji Kolesaru, bivem efu kabineta premijera Zorana indica optuenom pred Cetvrtim optinskim sudom za utaju poreza teku est miliona dinara i falsifikovanje ugovora o zajmu sa Zoranom Janjuevicem, svedocili su Neboja aranovic i Ivana Veselinovic. aranovic je izjavio da je Ivana Veselinovic, inace njegova drugarica, traila od njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. Dao sam joj novac bez problema. Novac sam uzeo od Miroslava Mikovica. Posle dve-tri nedelje, Ivana mi je vratila dug, rekao je aranovic. Ivana Veselinovic ispricala je da je Kolesar zamolio da da mu pozajmi oko 200.000 evra za gradnju kuce. U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak sam pitala aranovica. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme. NENAD ARENAC, direktor UNIGROUP, generalni direktor HEINEKEN IMPORT doo Nenad arenac, generalni direktor kompanije Heineken Import doo, zapoceo je saradnju sa Heinekenom 1990. godine, kao uvoznik i distributer za Srbiju i Crnu Goru. Poslovno iskustvo pomoglo mu je u stvaranju preduzeca Kane Export-Import, koje je kasnije prelo u vlasnitvo Heineken N.V. od kada posluje kao Heineken Import doo Nenad arenac 17 godina radi na ocuvanju pozicija jednog od najvecih svetskih brendova na tritu Srbije. Udruenje manjinskih akcionara registrovano je sa namerom da se zatite interesi preko 2000 akcionara, gde je preko 700 fizickih lica postalo akcionar Novog doma a.d. jo 1998.god. predhodnom kupovinom deonica. Tu odmah moramo napomenuti da sva prava koja po zakonu pripadaju svakom akcionaru nisu potovana poslednjih devet godina, vec je preduzecem rukovodjeno Skuptinom akcionara koju je odabralo rukovodstvo, dok o bitnim dogadjanjima u akcionarskom drutvu akcionari nisu niti obavetavani, niti pozivani da u odlucivanju ucestvuju. I pored cinjenice da je sa zakanjenjem od osam godina upuceno obavetenje svakom akcionaru o tome koliko akcija poseduje, ova praksa se nastavila i 16.01.2007.god. kada je odrana Skuptina akcionara na koju akcionari nisu pozvani, ali su zato bez ikakvog pravnog osnova njoj prisustvovali novi vecinski vlasnici, koji su Ugovor o prodaji drutvenog kapitala preduzeca potpisali sa Agencijom za privatizaciju tri nedelje pre toga (21.12.2006.god.). Tu se, na ocigled suvlasnika i radnika Novog doma a.d., nastavlja reirana predstava koju je Agencija za privatizaciju odobrila proglaenjem najpovoljnijeg ponudaca za drutveni kapital kompanije Novi dom - konzorcijuma pravnih lica iz Beograda: - Nelt Co doo direktor Neboja aponjic, vlasnik Neregelia trading limited Kipar - EKI Investment doo direktor Andreja Popov, vlasnici Aleksandar Vlahovic i Danko unic - Atae doo vlasnici Unigroup doo Beograd (Nenad arenac) i Logfor Inc Panama Reisera i scenskih radnika za izigravanje zakona ocigledno ima vie. Kulise kupcima, uspenim preduzecima i bivim vanim slubenicima Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, treba da pokau da je u privatizaciji preduzeca u Srbiji sve moguce, pa i na silu, koja nekima treba da obezbedi veliku imovinsku korist na tetu onih koji ne ucestvuju u ovako reiranoj predstavi: - prvi cin, zvan pokuaj otimacine vrlo vrednog objekta od preko 2.000m2, u Beogradu, preko puta crkve Svetog Marka, odigran je jo u septembru 2005.god., aukcijskom prodajom (Agencije za privatizaciju) preduzeca Tehnopromet a.d. Beograd, cijom imovinom je tokom prodaje prikazana i ova vredna imovina Kompanije Novi dom a.d., koju poseduje jo od 1966.god. Ovo preduzece kupio je Univerzal holding ad. . - drugi cin predstave, zvani Tender za prodaju kapitala, koji je poceo eliminacijom (ili dogovorom o izlasku) mocnih firmi, cija se vecina vlasnika drui sa konkurencijom u elitnom beogradskom poslovnom klubu, nastavlja se ucecem Kompanije Simpo a.d. u konzorcijumu, a zavrava njenim izlaskom 15.12.2006.god. (a obavetenjem Agenciji 3 dana pre potpisivanja Ugovora), a da se ne zna da li je o tome obavetena tenderska komisija koja je odabrala najboljeg ponudjaca (u kom je trenutku bio Simpo), a koja je imala poslednji sastanak 02.11.2006.god. Nedokucivo je

produenje roka za ponude na tender: prvo, objavljeno, sa 15.07. na 01.09.2006, i drugo, neobjavljeno, sa 01.09. na 29.09.2006. godine (Ugovor o konzorcijumu overen 28.09.2006.godine). . - treci cin predstave zvane Privatizacija pocinje potpisom Ugovora, a nastavlja se periodom od cetiri meseca u kom Kompanijom Novi dom a.d. vie ne upravlja ni generalni direktor, vec se izvravaju nalozi novih vecinskih vlasnika, koji to pravo na upravljanje jo nisu ostvarili, vec tek treba da ga ostvare danom ispunjenosti uslova iz Ugovora, a za ta je krajnji uslov odravanje Skuptine akcionara zakazane za 26.04.2007. godine. Generalni direktor Novog doma umesto da obavlja svoje dunosti, izvrava naloge maminog sina, kojeg je mama (potpisnik Ugovora) postavila da upravlja preduzecem dok mocni kupci ne dodu u poziciju da to mogu i po zakonu. Pojavljuju se ti isti kupci i vre pregovore (pritiske) sa radnicima Novog doma da predu u firmu (kojoj ti isti kupci izdaju objekte Novog doma) ili da odu uz otpremninu od 150 evra, iako su po socijalnom programu, koji su isti kupci potpisali, duni da isplate otpremninu od 250 evra, ali tek po danu ispunjenosti uslova. Transparentnost i akcije za imetak koje je pocetkom privatizacije u Srbiji obeleio isti Aleksandar Vlahovic, onda kao Ministar za privredu i privatizaciju, a sada kao poslanik Parlamenta i suvlasnik preduzeca Eki investment koje je ucesnik u konzorcijumu kupaca Novog doma, a sve zajedno sa direktorom tog preduzeca Popov Andrejom, bivim direktorom centra za aukcije Agencije za privatizaciju, stvarno se moe pohvaliti transparentocu (providnost), jer akcionari i radnici Novog doma morali su da prekopaju razne papire kako bi shvatili ta im se sprema. Kome akcionari i zaposleni Novog doma da se obrate za zatitu svojih prava, jer u ovakvoj konstalaciji mocnih kupaca, bivih slubenika Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju? to se vakuum od cetiri meseca ne bi koristio da kupci bez ikakvih ovlacenja sprovode ta im se cefne, kad ni Skuptina Srbije ni Vlada ne mogu da se konstituiu, a sve iz viih interesa, dok su ovde jasni licni interesi da se, ionako jeftino placeno preduzece (17,15mil evra za 70%) sa preko 36.000 m2 poslovnog prostora (od toga 30.000 m2 u Beogradu), oslobodi radnika bez da to kota. KRAJ PRVOG DELA Prigodni aforizam za optu upotrebu glasi: U dravi u kojoj vecina krade najveci ugled uiva najveci lopov., ili ovaj: Najbolji lopov najbolje zna kako da organizuje ostale lopove.

Lana Demokratija Upropastila Srbiju - II Deo DRAGAN TOMIC, predsednik KOMPANIJA SIMPO ad Dragan Tomic je roden u bevcu 1937. godine. Osnovnu kolu je zavrio u Bujanovcu, a srednju ekonomsku u Vranju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Skoplju za dve godine i osam meseci. U svojoj 29-toj godini, 1967, sa mesta direktora plana i analize prelazi na mesto generalnog direktora Fabrike nametaja Sima Pogacarevic. Vodeci kompaniju cetiri decenije, Dragan Tomic uspeva da Fabrika nekad sa 400 zaposlenih preraste u poslovni sistem cija je vrednost u 2002. godini procenjena na 80 miliona evra, u kome je zaposleno preko 6.500 ljudi. Tomic je odlucio da se baci u proizvodnju nametaja od bamubusa. S Borkom Vucic predstavnici Simpa otputovali su, pocetkom aprila 1990, u Nikoziju. Ubedili su Dordisa da mu je bolje da premesti kompaniju u Srbiju, jer su tamo manji porezi. Napravljen je ugovor izmedu La mesonaSimpa i kopmanije UBB- Cyprus investment and finance, koju je zastupala gospoda Vucic licno i koje je, prema slovu ugovora, trebalo da obezbedi 130.000 dolara za izgradnju novog preduzeca u Srbiji. Simpo se obavezao da ce da napravi fabriku i uposli lokalne radnike, a La meson je dao strucnjake i odao tajnu proizvodnje. Pri tom, Simpo se proglasio ekskluzivnim kupcem nametaja koji je mogao da prodaje po cenama po kojima je hteo... Na preduzece u Nikoziji

stavljen je katanac. Deset godina fabrika, koja je smetena u Bujanovcu, u nerezvijenom delu Srbije, pravila je stvari od bambusa. Simpo ih je prodavao, a Dordis na Kipru cekao svoj deo kolaca, 20 procenata, predvidenih ugovorom. Kad je, posle nekoliko godina, video da se srpski partner pravi lud i ne uplacuje ni dolara na njegov racun, upozorio je predstavnike Simpa da ga kiparske vlasti gone zbog neprijavljene dobiti i neplacenih dabina. Iz Simpasu mu rekli da mu je uplaceno dovoljno novca na racun. Uplatili su mu samo 90.000 dolara, a trebalo je, bez prethodne provere knjiga, deset odsto od prodtae robe, to je nekih et miliona dolara. Vlasnik La mesona opet je, kako kae njegov radnik, kulturno zatraio svoj deo profita. Opet su ga nadleni iz Simpa obavestili da su mu upravo uplatili novac. I slagali ga, naravno. Dordis je ovlastio advokate da tue Dragana Tomica i Simpo sudu u Beogradu. Nedaleko od autobuske stanice nalazi se fabrika cokolade Simka, familije Tomic. Prvo je u Beogradu 1997. godine osnovana Industrija hrane Dunja. Dva meseca ranije osnovana je Simka. Dragana Tomic, snaja Dragana Tomica, direktora kompanije Simpo, udata je za njegovog sina Gorana. Dragana u vajcarskoj osniva, avgusta 1997, i firmu Food industries. Kao ovlaceno lice, kapitalom od 100.000 vajcarskih franaka raspolae izvesna Dejn Saksonska. vajcarska firma u vajcarskoj nema poslovne prostorije. Tek 2003. otvorena je u Parizu kancelarija Food industries, gde se povremeno pojavljuje i Dragana Tomic. Vecinski vlasnik Simke sa 200 radnika je Food inustries, dok je manjinski vlasnik Simpo. Preko svojih glasnogovornika Dragan Tomic je pustio pricu o ulasku stranog kapitala u kompaniju, bilo je reci i o novim oblicima povezivanja sa svetom. Umesto da negira, direktor sektora informisanja u kompaniji Simpo potvrdio je da je Simpo manjinski vlasnik beogradske Dunje. Direktorka Dunje je Branka Stankovic, rodaka Dragane Tomic. Branka je uvek nedostupna. Rodaka Dragane Tomic, snaje Dragana Tomica, Branka Stankovic, bila je raspoloena za razgovor samo jednom, 2005. Tada je izjavila: - Zar je vano ko je vlasnik Simke? Bolje je da piete o naoj cokoladi koja je najbolja u zemlji. To je brend proizveden po vajcarskoj recepturi, sa najlepom ambalaom. Ali, ako vas interesuje ko je vlasnik - vlasnik je Food industries iz vajcarske. Simptomaticno je da je i 1997, kada je fabrika cokolade osnovana, to bilo u dubokoj ilegali. Ali je Vladimiru Arsicu, tada potpredsedniku kompanije, izletelo: Zavrena je prva faza fabrike cokolade i uposleno je 60 novih radnika. Sin Dragana Tomica, Goran, nadgledao je proizvodnju. IVANA VESELINOVIC, LUKA BEOGRAD a.d. Stariji potpredsednik Delta Holdinga i generalni direktor Delta M grupe radi od osnivanja preduzeca s Miroslavom Mikovicem. Na sudenju Nemanji Kolesaru, bivem efu kabineta premijera Zorana indica optuenom za utaju poreza od est miliona dinara i falsifikovanje ugovora o zajmu sa Zoranom Janjuevicem, svedocili su Neboja aranovic i Ivana Veselinovic, koji su optuenom pozajmili novac. aranovic je izjavio da je Ivana Veselinovic, inace njegova drugarica, traila od njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. Ivana Veselinovic ispricala je da je Kolesar zamolio da da mu ucini i pozajmi oko 200.000 evra i da mu novac treba za gradnju kuce. U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak sam pitala aranovica. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme, rekla je ona. aranovic je rekao: Dao sam joj novac bez problema. Novac sam uzeo od Miroslava Mikovica. Posle dve-tri nedelje, Ivana mi je vratila dug. Goruce pitanje regionalnog povezivanja je spajanje balkanskih trgovinskih lanaca. Predstavnice Delte i Agrokora, obrazlauci spajanje, propustili su da se osvrnu na efekte koje ce takav potez imati na potroace, isticuci samo koristi koje ce od spajanja imati srpski i hrvatski proizvodaci. I Delta i Agrokor brane domace proizvodace. Obe firme stvaraju jake nacionalne privredne subjekte, rekla je Veselinovic i dodala da ce narocitu korist imati proizvodne kompanije sa kojima Delta ima poslovnu saradnju. Ljerka Puljic je istakla da dve kompanije vec podravaju svoje partnere, hrvatske i srpske proizvodace, u nastupu na tritima obe zemlje.

Prema istraivanju Saveta za borbu protiv korupcije, 2008. godine, krajnji vlasnici Luke Beograd su biznismen Milan Beko, potpredsednik Delta holdinga Ivana Veselinovic, i deca Miroslava Mikovica, Ivana Mikovic-Karic i Marko Mikovic. To je prvi zvanican podatak o vlasnitvu nad Lukom, koji je dostupan javnosti. Do sada se spekulisalo da to preduzece pripada Beku i porodici Mikovic. Kupovina Luke obavljena je preko preduzeca Vorldfin, ciji su vlasnici, pola-pola, Bekovo preduzece Fortavida holding i Feder partisipejn koje se, sa jednakim delovima, vodi na Mikoviceve sina i cerku, i blisku saradnicu, Ivanu Veselinovic. Na konferenciji Saveta ovim povodom, predsednica Saveta Verica Barac rekla je da je kupovina Luke Beograd primer velike korupcije koja je obavljena preko fantomskih firmi iza kojih stoji krupni kapital koji je devedesetih godina iznet iz Srbije, i da je u prodaji Luke Beograd drava otecena za najmanje 21 milion evra. Dok je Savicevic bio na celu Geneksa, Slobodan Miloevic je traio velike pare za finansiranja SPS. Miki Savicevic je odbio da ih plati, odgovorivi da moe da izdvoji pristojnu svotu, a ostalo mu treba da isplati svoje zaposlene. Miloevicu se to nije dopalo pa je naloio da se ovaj smeni, to je i ucinjeno. Na mesto Savicevica doao je Andreja Dozet. Za njega kau da nije doneo ni jedan posao firmi, vec je prepolovio preduzece. Sve spoljno-trgovinske poslove tada najmocnije srpske firme, preuzela je novoosnovana Delta kompanija, koja se uselila u zgradu Geneksa. Delta je pocela ni iz cega, pljackajuci imovinu Geneksa. Direktor Narodne radinosti otkazao je ugovore sa Poslovnim prostorom da bi u lokale uselio Deltu. Kako Poslovni prostor po zakonu ne moe izdati objekte zakupcu koji nije obezbedio radna mesta, Delta je preuzela vie od 50 zaposlenih Narodne radinosti, koji su radili u tim lokalima. Posle est meseci podeljeni su im otkazi. Na taj nacin Delta je otela oko 1.300 kvadratnih metara poslovnog prostora na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu. Generalni direktor Delta M Ivana Veselinovic dala je povodom krivicne prijave izjavu policiji 27. jula 2001. godine, ali se na tome zavrilo. Mikovic je ostao nedodirljiv. Nakon atentata na premijera indica, gospodin Mikovic krece u surovu pljacku. Njegovi partneri su Aleksandar Vlahovic, Danko unic, Milan Beko, Mirko Cvetkovic, Duan Mihajlovic... Osnovno opredeljenje Mikovica nije ulaganje u proizvodnju i u otvaranje fabrika. On je preko svojih inostranih firmi otvorio banku i kompaniju za osiguranje, i poceo da kupuje trgovinske firme, stvarajuci trgovinsku mreu, radi monopola. Ko mu se u poslu ispreci, on ga skloni ili uhapsi. Vlasnik gradevinske firme Gemaks ordo Antelj, proveo je est meseci u zatvoru, jer je Mikovic nameracio da bez gradevinske mehanizacije, dobije izgradnju Univerzitetskog naselja. Ono se gradi parama iz budeta, i posao je dobio Mikovic. Izgradice ga tako to ce angaovati druge neimare, za male pare. Sve to ucini gospodin Mikovic, zasnovano je na otimanju. Premijer Kotunica, upitan od predstavnika medunarodne zajednice kako vlada tolerie nasilnika, kakav je Mikovic, odgovorio je da on kupuje srpske firme, i sprecava strance da postanu monopolisti! ALEKSANDAR VLAHOVIC, partner EKI Investment 26.06.2007. Zahvaljujuci poslanicima Srpske radikalne stranke u Narodnoj skuptini Republike Srbije, razoblicava se uloga Aleksandra Vlahovica. Socijaldemokratija svesrdno podrava sva nastojanja da se do kraja sagleda poslovanje tog coveka koji je danas verovatno jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, a posebno njegova uloga u kreiranju i sprovodenju pljackake privatizacije u Srbiji. SD je uverena da su cinjenice koje o tome iznose poslanici SRS u Narodnoj skuptini dovoljne da zainteresuju nadlene pravosudne i druge organe. Gradanima Srbije dosta je lekcija Aleksandra Vlahovica, Mirka Cvetkovica i drugih iz ekipe koja je harala i hara Srbijom. Vrh Odbojkakog saveza Srbije krajem 2006. cinili su: predsednik Aleksandar Vlahovic, potpredsednik Ivan urovic, potpredsednik Goran Pitic, potpredsednik Slobodan Miloevic... 17. mart 2007. Boidar elic, kandidat za premijera Demokratske stranke i Aleksandar Vlahovic,

clan Politickog saveta DS, estoko su se posvadali na sastanku partijskog vrha, na kome se raspravljalo o podeli resora u novoj vladi, saznaje agencija SINA. Glavni razlog, navodno, jeste Vlahoviceva elja da dobije Ministarstvo energetike, cemu se elic protivi jer se boji da njegov stranacki kolega zajedno s Mladanom Dinkicem eli da se okoristi od prodaje Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije. Energetsku vezu Aleksandra Vlahovica i Mladana Dinkica SINA je otkrila pre desetak dana, kad je objavila informaciju da je lider G17 plus u reiji konsultantske kuce EKI investment iz Beograda lobirao da kupac EPS, cija se privatizacija ocekuje, bude nemacka elektroenergetska korporacija RWE. Demokratska stranka Srbije kritike prethodne vlade usmerila je najvie na korupciju u privatizaciji, koju je vodio ministar Aleksandar Vlahovic, bivi radnik konsultantske firme Diloit & Tu, koja je imala kljucnu ulogu u ovom procesu. Predrag Bubalo nita nije promenio u pristupu privatizaciji. Diloit i Ekonomski institut i dalje su vrata do vrata sa Ministarstvom privrede. Aleksandar Vlahovic i bivi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic bili su unicevi ucenici, a tom timu se prikljucio i Bubalo. 05.02.2007. Aleksandar Vlahovic je predsednik SD Crvena zvezda a Andrija Mladenovic, clan uprave Koarkakog kluba Partizan. JSD Partizan Danko unic, SD Crvena zvezda Aleksandar Vlahovic - zajedno su privatizacijama preko Eki Investment gde su suvlasnici. Mandatar Zoran indic suocio se 2000. sa esnaestoclanom pobednickom koalicijom DOS, pa je njegov kabinet imao cak est potpredsednika. U tu vladu, nekim cudom, ule su i tada nestranacke licnosti kao Boidar elic, Goran Pitic, Tomica Milosavljevic i Aleksandar Vlahovic. Glavnu krivicu za viegodinji teak poloaj hiljada radnika snose Boidar elic i Aleksandar Vlahovic nekadanji nestranacki ministri, a posle atentata na Zorana indica visoki funkcioneri Demokratske stranke, i Mladan Dinkic. Oni su predvodili grupu koja se 2001.godine bavila restrukturiranjem. To skrece panju na spor koji tinja jo od prerastanja G17 plus u politicku stranku. Bilo je pritiska da eksperti u vladi ne treba da budu clanovi partija. Medutim, ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovic preao je u Demokratsku stranku i postao clan Glavnog odbora. Aleksandar Vlahovic i Dragan Veselinov, bivi ministar poljoprivrede, bili su kucni partneri industrije mesnih preradevina Agroiv i dobijali su mesne proizvode kao poklon. Dokument Kucni adresar poslovnih partnera, sadri ime Aleksandra Vlahovica, na mestu broj 134, a pored njegovog imena u zagradi je upisano kod m. Kovilj., to ukazuje na njegovu majku Koviljku. Navedena je adresa Kosmajski trg 6, drugi sprat, a u zagradi je dodato da se ispod nalazi Agrobanka, radi lakeg snalaenja dostavljaca. Ova adresa je u Sopotu. Dva broja ispred Vlahovica, pod rednim brojem 132, nalazi se ime Dragana Veselinova. Adresa je Ignjata Barajevca broj 2, Pancevo. Svi sa spiska dobijali su na kucne adrese pakete proizvoda Agroiva. To su pileci bataci, kobasice, salame, mesni proizvodi... Paketi su tako veliki da ih jedna prosecna porodica ne moe pojesti za mesec dana. Neki od partnera dobijali su, pored paketa, i koverte sa cestitkama. Koga zastupa poslanik Vlahovic? Uprava za sprecavanje pranja novca trebalo bi da objavi miljenje OEBS-a o nacinima nesprecavanja pranja novca od 2000. do danas. Postavljeno je pitanje zato Agencija za privatizaciju u Zakonu o sprecavanju pranja novca iz 2005. nije obavezana da daje ove informacije, a to je bila po zakonu iz 2001. U istom materijalu OEBS pita i zato na spisku osoba koje ne mogu da ucestvuju u privatizaciji nema i onih koji su na bilo kakav nacin povezani s vlacu. OEBS konstatuje i da je samo jedna tenderska prodaja, od dotadanjih deset, bila stvarno transparentna, kao i da Zakon labavo odreduju ko moe biti ucesnik u postupku, jer je to idealan nacin pranja novca. Okruno javno tuilatvo u Beogradu dolo je do podataka da su u nezakonitom stecajnom postupku i privatizaciji smederevskog sartida, ucestvovali Aleksandar Vlahovic, bivi ministar za

privredu i privatizaciju, i Nemanja Kolesar, nekadanji ef kabineta predsednika vlade. Pored njih, na spisku okrivljenih su i Goran Kljajevic, bivi predsednik Trgovinskog suda, Duan Marcicevic, bivi sudija ovog suda, ivomir Novakovic, bivi direktor Sartida... Vlahovic, Kolesar, Novakovic, Kljajevic, Marcicevic, Branislav Ignjatovic, stecajni upravnik Sartida i Dragan agovnovic, direktor Centra za konsalting Ekonomskog instituta u Beogradu, terete se da su se, od februara 2002. do septembra 2003. godine, u Beogradu i Smederevu, sastajali u zgradi vlade, Agenciji za sanaciju, bankama i dogovarali kako ce prodati Sartid Ju-Es stilu. Na pomenutim sastancima dogovoreno je da to realizuju kroz stecajni postupak, koji je pruao mogucnost prodaje Sartida i njegovih zavisnih preduzeca putem neposredne pogodbe bez ukljucenja drugih potencijalnih kupaca. Aleksandar Vlahovic je kao republicki ministar za privredu i privatizaciju koordinirao radom ostalih osumnjicenih. Preko Kolesara i Ignjatovica, Vlahovic je, tvrdi se u dokumentu, uticao na rad Trgovinskog suda u Beogradu. Koristeci svoj poloaj Vlahovic je na sednicama vlade, na kojima je razmatrana privatizacija, agitovao za Ju-Es stil kao najboljeg kupca Sartidove imovine. Vlahovic je clanovima vlade precutkivao o drugim zainteresovanim kupacima, pa je 23. januara 2003. godine, vlada prihvatila zakljucak po kome je sklopljen sporazum o saradnji vlade i Ju-Es stil. Informativna sluba Socijaldemokratije (ciji je predsednik Vuk Obradovic pretrpeo naivnu aferu zbog koje je morao da napusti funkciju u vladi, nakon to je komisija o poreklu kapitala, kojom je predsedavao pocela da daje rezultate). DRAGOLJUB VUKADINOVIC, generalni direktor METALAC ad RATKO ZATEZALO, generalni direktor PETROBART Ltd Ruski biznismen naeg porekla, Roden 1950. godine. U Perastu kucu ima Goran Bregovic. Na Savini, atraktivnom delu Herceg Novog, koncentrie se bogato drutvo. Tu je vlasnik beogradske Delta kompanije Miroslav Mikovic podigao kucu od oko 300 kvadrata. Nedavno je proirio plac, a poceo je da kupuje placeve i na Rosama, na poluostrvu Lutica. Tu planira da na oko 20.000 kvadrata izgradi etno selo zatvorenog tipa za ekstra bogatae. Mikovic na Malim Rosama ima oko 1.500 kvadrata zemlje i kucu od ezdesetak kvadrata. Gradonacelnik Moskve Jurij Lukov je vlasnik luksuzne vile i velikog ogradenog imanja na Lutici. U njegovom komiluku, na Rosama, kuce imaju mnoge poznate domace licnosti: Dragan Nikolic, Milena Dravic, Seka Sabljic, Bojana Maljevic... Uz obalu naselja Savina, kucu ima Milan Beko, ministar u Vladi Slobodana Miloevica, a sada suvlasnik Knjaza Miloa i Vecernjih novosti. U njegovom komiluku je vila Petra Matica, biveg zastupnika firme Reebok za Balkan. On je u Miloevicevo vreme drao fri-opove u Srbiji i bio desna ruka Marka Miloevica. U blizini je Vuk Hamovic, suvlasnik londonske firme EFT koja je, prema revizorskim izvjetajima, kontrolisala 80% regionalnog trita struje. Hamovicev kolega iz beogradskog Genexa, kontroverzni biznismen Boris Peko koji ivi na relaciji London - Beograd - Herceg Novi - Trebinje, takode ima vilu u blizini hotela Plaa. I nekadanji genexovac Zoran Obradovic, vlasnik firme Petrol Bar s pumpama Avia, ima imanje u zaticenoj zoni Savinske dubrave od oko 15.000 kvadrata. Pored vile i bazena posadeni su vinogradi i izgradeni teniski tereni. Suvlasnik Petrol Bara Ratko Zatezalo takode ima kucu u Herceg Novom, na Toploj. MIROSLAV IVANOV, predsednik AGROIV Od vlasnika farme, koji je prodavao po pancevackim pijacama pilice na komad, Miroslav ivanov, roden 28. aprila 1951. uspeo je da od 1992. godine, kada je registrovao firmu Agroiv, stvori imperiju vrednu nekoliko desetina miliona evra. SPS je vladao u ititu, ali je JUL poslao ivanova da zavlada proizvodnjom ivinskog mesa u ovom gradicu. Sa mesta predsednika optine Predrag Amiic preselio se u klanicu, i, sa Milanom Anticem, ivanovovim prijateljem i saradnikom koji je iz Jagodine doao u itite, godinama organizovao i rukovodio pogonima u ititu. Karijeru regionalnog lidera u proizvodnji i preradi ivinskog mesa ivanovu je prekinula policija uhapsivi ga zbog zloupotreba u privatizaciji i pranja novca. Trojica direktora drutvenih preduzeca

terete se da su kupovinom udela u Agroivu stvarali dugove koje nisu mogli da isplate, a na osnovu kojih je kompanija Miroslava ivanova prisvojala imovinu ovih firmi. ivanov i Prebiracevic dogovarali su se sa direktorima drutvenih preduzeca da te kompanije kupe pet ili deset odsto akcija u nekoj od firmi u sastavu ovog prehrambenog giganta. Direktori drutvenih preduzeca potpisali bi ugovore, cak i po nekoliko desetina miliona dinara. Kako drutvena preduzeca nisu bila u mogucnosti da isplate ugovorenu sumu, Agroiv ih je tuio. Sud bi doneo izvrnu odluku da to preduzece, zbog duga, pripadne ivanovu. Posle privatizacije drutvenog preduzeca, sve to je bilo u vlasnitvu te firme prelazilo je u ruke ivanova. Cinjenica je da su krivci ostajali na funkcijama, uz sve, a da li im je neto isplaceno u keu ili na racune - nije utvrdeno. PRIDRUENI CLANOVI SRAN KAMENKOVIC, WOERWAG PHARMA GmbH&Co Par dana nakon to je, na aukciji 10. septembra 2002. godine, Akcijski fond Republike Srbije prodao 41,93% akcija zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija firmi Jaka 80 iz Radovia, (Makedonija), prema svedocenju predsednika Udruenja malih akcionara Zdravka Deurica, tadanji direktor Srdan Kamenkovic, koji je bio aktivno ukljucen u pripreme za prodaju akcija fabrike, savetovao je radnike da to hitnije skupe vecinski paket akcija, kako bi se zatitili od onoga to dolazi. Radnici akcionari Jugoremedije secaju se da im je bivi direktor septembra 2002. godine svoju objasnio bez mnogo uvijanja: Kupila nas je mafija!. Petnaestak dana po aukciji, Kamenkovic na poziv Jovice Stefanovica putuje za Skopje. Dok je on na putu, radnici prikupljaju zastupnicke izjave kako bi formirali vecinski paket akcija, i biraju Zdravka Deurica za svog zastupnika. Deuric dolazi kod direktora po njegovom povratku iz Skopja, da se dogovore o daljim koracima. Kamenkovic mu, bez obrazloenja, saoptava da odlazi u penziju. 3. oktobra, direktoru stie faks iz Skopja sa predlogom da u novom Upravnom odboru Jugoremedije, kojeg cini 7 clanova, Jaka bude zastupljena sa 4, a ostali akcionari sa 3 predstavnika. Kamenkovic pristaje bez konsultacija sa radnicima, i 4. oktobra predlae tri clana UO ispred malih akcionara. prof. dr IVOTA MIHAJLOVIC, MEGATREND UNIVERZITET Obrazovanje na Megatrendu je sve sem primenjenog... teorija apsolutno dominira... Nijedan cas prakse niti bilo cega primenjenog u toku obrazovanja. Sreca ako neki profesor koristi neko od savremenih sredstava za prezentaciju... I teorija je daleko od standarda na kvalitetnim Univerzitetima. Da li je Megatrend najpriznatiji domaci univerzitet u Evropi mogu posebno suditi oni koji su ga zavrili i pokuali da nadu posao. Na prste jedne ruke moete prebrojati profesore ciji rad odgovara profesionalnim standardima... Loi kadrovi znace loije obrazovne mogucnosti i skromno znanje studenata. Ceni se pre svega teorija i ne preterano po standardima koje nude razvijeni obrazovni sistemi. Koliko se ceni znanje studenata mogu da svedocim iz licnog primera... sa prosekom od 10,00 u II i 9,60 u III godini ni prvi ni drugi put mi nije odobrena stipendija..., ali zato vidimo stipendiranje desetine MIS Srbije... ukljucujuci cak i kolovanje u inostranstvu. Kljucna marketing kampanja za upis novih studenata bila je: 1) nova zgrada 2) najbolji studenti se finansiraju iz budeta univerziteta. Da je druga cinjenica neistina dokazao sam licnim primerom. Prva je takode neistina 2007. godine nije bilo nove zgrade Megatrenda. Megatrend broji 14.000 studenata, a kakvo je znanje? Zato je Boris Tadic bio na otvaranju nove zgrade 2008. Svake godine vi ostavite Megatrendu po 800 EURa za kolarinu + 10 EURa za svaki ispit + iznos za knjige (prosecna cena po knjizi je 10 EUR)...mnoite to sa 14.000 studenata koliko u Srbiji ukupno postoji po recima dekana. Profesorska plata na univerzitetu je 600 EURa + dodaci za put i sl... Sami moete da pretpostavite gde i na koji nacin se troi ostatak novca. Kome se polau racuni za troenje novca - U Srbiji nikome... Za svoj novac dobijate neadekvatno znanje, nemogucnost zaposlenja, nemogucnost javne kontrole troenja novca, neadekvatnu struktura kadra koji predaje... Ko radi na Megatrend Univerzitetu? Jedan profesor Megatrenda poverio se: kada sam trebao da se

zaposlim na Megatrendu-niko me nije pitao ta znam-vec koga znam. Ovo ne vai za vecinu drugih - decu, rodake, kumove i ostale... Najboljih kadrova nema, ili brzo odlaze ali zato je vecina njih iz vremena netrine privrede. To su ljudi koji studente treba da uce trinom privredivanju i koji grade buducnost kompanija kroz studente koje obrazuju. Veliki broj profesora (i dekan medu njima) bio je deo u strukturi reima Slobodana Miloevica, najveceg diktatora u Evropi. Pojedinim profesorima zabranjen je ulazak u EU iz tih razloga! Paradoks je... na Megatrendu se imenuje student prodekan od strane univerziteta koji ima prosek daleko ispod najboljih studenata i obnovljenu godinu. Na Megatrendu rade kadrovi koji ne bi mogli da budu ni administrativni slubenici u priznatim univerzitetima dok je njihova profesionalna etika jo diskutabilnija. Na mestu dekana je neko kome je zabranjivan ulazak u Evropsku Uniju, a dekan Fakulteta za Poslovne studije bio je zamenik ministra u vreme najvece svetke inflacije od 318.000.000%. RAJKO UNCANIN jedan je od predavaca ovog fakulteta. Zdravom razumu nepojmljiva je eksplozija u "Grmecu", i tada i danas, ogradena takvim zidom cutanja da se moe samo naslutiti postojanje dosijea sa naznakom "dravna tajna". U optunici se navodi da je u maju 1995. DB preko Radosava Lukica u "Grmecu" organizovala proizvodnju kompozitnog raketnog goriva. Optuenima u slucaju "Grmec" na teret se stavlja teko delo protiv opte bezbednosti i izazivanje opte opasnosti. Taj posao je Slobodan Miloevic dao Jovici Staniicu, koji ga je preko svog pomocnika Lukica, prosledio u "Grmec". Materijal je dovezen cak iz Sente, a moe se samo zamisliti ta bi bilo da je eksplodirao negde u putu. Proizvodnja je organizovana posle radnog vremena, inace bi posledice bile jo tee. Prica o nesreci u "Grmecu" je nepotpuna bez pomena firme JPL koja slovi kao narucilac posla u spornoj proizvodnji kompozitnog raketnog goriva. Ova kompanija pominje se i u izvetajima americke obavestajne slube CIA. Zvanicnici CIA potvrdili su novinaru "Vaington tajmsa" da je libijski "Al Fatah" sa "JPL Sistemom" zakljucio ugovor vredan 30 miliona dolara o tehnickoj podrci u razvoju raketnog programa. U tekstu "Vaington tajmsa" objavljenom 12. novembra 1996. navode se i oficijelne izjave predstavnika CIA: "Srbija tajno obezbeduje tehnicku podrku u razvoju libijskog programa raketa srednjeg dometa to predstavlja krenje embarga UN prema ovoj zemlji na severu Afrike. Ova pomoc je deo ugovora od 30 miliona dolara potpisanog prolog leta, tvrde zvanicnici Agencije", pisao je "Vasington tajms". Pozivajuci se na zapadne obavetajne slube, "Vaington tajms" pisao je i o "tajnoj isporuci oruja i drugih materijala" iz Srbije u Libiju navodeci da je "transport oruja prvi put izbio na videlo u avgustu (1996) posle pada ruskog aviona Iljuin-76 nedaleko od Beograda... Zapadne obavetajne agencije veruju da je ovaj neuobicajeni vojni teret bio namenjen Libiji", naveo je "Vasington tajms". Rajko Uncanin ima privatnu firmu 'Lukas globtrejd' preko koje vodi posao sa raketnim gorivom", rekao je u razgovoru za NIN 28. juna 1995. Milo ukanovic, inenjer zatite na radu. Tragedija u "Grmecu" se nikako ne moe posmatrati izvan politike. Kako drugacije osim "pritiscima sa vrha" objasniti da istrani i pravosudni organi naeg nezavisnog i slobodnog sudstva nisu ni zapoceli svoj posao iako im skoro tri godine stoje krivicne prijave i zahtevi da pokrenu istragu. Cinjenica da se radi o eksplozivnim materijama koje spadaju u resor vojne industrije i namenske proizvodnje sama po sebi je dovoljna da objasni zato niko zvanicno i javno ne govori o uzrocima i odgovornosti iako ceo slucaj nije proglaen dravnom ni vojnom tajnom. Druga cinjenica jeste da je Rajko Uncanin funkcioner Socijalisticke partije Srbije. Beogradski mediji preneli su vest "Bjeloruskaje delavaje gazete" da su put nae zemlje krenule isporuke soli za ljudsku ishranu iz beloruske solane "Mozir". Mozirski kombinat nalazi se tik uz ukrajinsko-belorusku granicu, u neposrednoj blizini nuklearne centrale Cernobilj i smatra se da je ta oblast Belorusije posebno stradala od radijacije u cernobiljskoj katastrofi 1986. godine. Aprila 1998. Stampa iz Minska je navela da je ugovor o kupovini 50 000 tona te soli zakljucen krajem marta, kada je Belorusiju posetio dravno-privredni tim SRJ, predvoden potpredsednikom Savezne vlade Nedeljkom ipovcem. "Bjeloruska delavaja gazeta" pie i da Jugoslavija planira da u sklopu bilateralnog barter aranmana kupi 100 000 tona soli za ishranu, 40 000 tona tehnicke soli i 30 000 tona karbamida. Savezno ministarstvo za poljoprivredu je uvidelo sve konsekvence takve informacije i brze-bolje je negiralo. Dan posle demantija saveznih vlasti, u Privrednoj komori Srbije

(PKS) nai i predstavnici Belorusije potpisali su ugovor o robnoj razmeni. Rajko Uncanin, generalni direktor "Grmeca" i predsednik Konzorcijuma za saradnju sa Belorusijom, rekao je tada da barter aranman podrazumeva isporuku lekova i medicinske opreme Belorusiji, u zamenu za traktore, sinteticka vlakna i polietilen visoke gustine. So nije pomenuo. Prica bi bila zavrena da u javnosti nije prozvan predstavnik koncerna za materijalne rezerve Belorusije "Belresursi" Andreja Mikcijevic, koji je, posle "potpisivanja" u Privrednoj komori Srbije, izjavio da ugovor podrazumeva i isporuku 100 000 tona kuhinjske i industrijske soli. Agencija Beta potom je izvestila da su joj u Republickoj privrednoj komori takodje potvrdili da je ugovorena isporuka 100 000 huhinjske i 40 000 tehnicke soli, a da ce uvoz biti obezbeden preko drutvenog preduzeca "So produkt", preko kojeg je Jugoslavija i do sada uvozila so iz Belorusije. Svi putevi vode do Rajka Uncanina. Predsednik Privredne komore Srbije Momir Pavlicevic ostavio je poruku za NIN, da sva obavetenja u vezi sa barter aranmanom potraimo od Rajka Uncanina. DRAGAN NIKOLIC, generalni direktor TIGAR ad PAVICIC NIKOLA, predsednik SINTELON ad IVANKO RADOVANCEV, generalni direktor MLEKOPRODUKT DMITAR EGRT, AD MINPROJEKT Maja 2006. u Kikindi su smislili kako da se spreci da Nexe grupa, koja je preko Naicecement pojedinacno najveci vlasnik (30,3%) industrije gradevnog materijala Toza Markovic, postane vecinski vlasnik fabrike. Na celu tima, u kome su Miroslav Mikovic, vlasnik Delta M, i orde Nicovic, vlasnik IHT, je Dmitar egrt, direktor Toze Markovic i prvi covek akcionarskog drutva TM Invest u kome su akcije malih deonicara. Metod lici na onaj kojim je slovenacki Merkator onemogucen da kupi C market, samo to su u ovom slucaju drugi igraci, osim Mikovica, koji je glavni u svakoj velikoj privatizaciji. Zamisao je potekla od egrta, glavnog protivnika da Nexe grupa postane vecinski vlasnik, iako je ta hrvatska kompanija nudila najpovoljniju cenu za otkup akcija od malih dionicara. egrt je u Nicovicu, vlasniku firme IHT i Kontinental banke kojoj je NBS u meduvremenu oduzeo licenciju za poslovanje, pronaao kupca akcija TM Investa. Nicovic je vec kupio 10% akcija TM Investa, placajuci svaku manje od Nexe, a u toku je kupovina preostalih 13,1% tako da ce se akcije iz TM Investa preseliti u IHT. Njima treba da se pridrui 11,4 %, to ih poseduju tri preduzeca iz holdinga Delta. Na taj nacin IHT ce s 34,8 % postati najveci pojedinacni vlasnik Toze Markovic, to je bio cilj Dmitra egrta jer je u tome video nacin da ostane na celu fabrike. Dravni paket, koji jo nije ponuden na prodaju, sadri 15,8% vlasnitva. Pritisci egrta na male akcionare da prodaju IHT-u naterala ih je na prodaju pod nepovoljnijim uslovima od onih koje je nudila Nexe grupa. egrt se pozvao na patriotski cin jer, po njemu, nije u interesu Srbije da strana kompanija postane vecinski vlasnik najvece srpske fabrike opeke i keramickih plocica. 3. avgusta 2006. Dmitar egrt, direktor fabrike Toza Markovic, smenjen je s te dunosti, ali je kao predsednik Skuptine deonicara TM invest preostali paket deonica od 13% bez znanja deonicara prodao beogradskoj kompaniji IHT, koja je pre nekoliko meseci preuzela 10% akcija od TM Investa. U ta dva poteza mnogi vide kraj menaderske karijere nekadanjeg gospodara Banata, kako su zvali egrta dok je zahvaljujuci bliskim odnosima sa Slobodanom Miloevicem i visokoj poziciji u SPS bio prvi covek ne samo fabrike, vec i u Kikindi. ORE IRADOVIC, LUKA BEOGRAD ad Najveci broj uvoznih dozvola potpisan je u vreme kad su ministri za spoljnu trgovinu bili Boria Vukovic i orde iradovic. Vukovic je od promene reima u inostranstvu, a iradovic je generalni direktor novosadskog preduzeca Novkabel. Sa porezom od 19,1 milion maraka, odmah iza Progresa, nalazi se Dibek Milana Beka, biveg ministra za privatizaciju. Zahvaljujuci debeloj protekciji u Saveznom ministarstvu za spoljnu trgovinu, Dibek ima najbogatiji asortiman uvoza (vake, deterdenti, viski, votka, pivo, sir...), a uspeo je i da otme deo izvoza ita Progresu. Kao

najupecatljiviji dokaz Bekovih privilegija svedoci zapisnik o kontigentima za uvoz vakacih guma na kom je rukom napisano: Dibek - da, ostali - ne. Po recima elica, ministri orde iradovic i Boria Vukovic svojevoljno i neovlaceno prepravljali su odluke komisije i kolicine i vrednosti kontigenata po nahodenju. Na listi ekstraprofitera po osnovu uvozno-izvoznih dozvola nalaze se i uvoznici cigareta, Beopetrol (7,8 miliona DM) i malo poznata firma Teodora komerc (2,5), Cmarket (3,9) koji je bio privilegovan kod uvoza hrane, Nelt (1,8) (deterdenti), Autotrend (1,7) (automobili), delovi kompanije Delta (1,4), MK Komerc (1,2) itd. Kako je najavio elic svim firmama sa ovog spiska reenja ce biti urucena u narednih 15 dana. iradovic je, kako priznaje, imao ceste sukobe sa Mihailom Milojevicem i Vlajkom Stojiljkovicem zbog toga to se protivio da se nadlenost oko raspodele kvota i dozvola prebaci na privredne komore. On tvrdi da nije imao uvid ta je potpisivao njegov pomocnik Boria Vukovic koji je posle njegove smene postao ministar za spoljnu trgovinu i, prema nezvanicnim informacijama, odluke potpisivao mimo zvanicne evidencije, u prostorijama JUL-a. V. D. generalnog direktora optuio doskoranjeg pomocnika, a novopecenog savetnika, iradovica, da optubama o korupciji rui vrednost Petrohemije. orde iradovic vracen je odlukom Trgovinskog suda na mesto direktora Novkabela sa kojeg je smenjen. iradovic je odmah suspendovao 9 radnika i zabranio im ulazak u fabriku. Nakon toga okupilo se stotinak radnika koji su provalili ulaznu kapiju i organizovali zbor na kojem se uz zviduke pojavio sadanji direktor. U Novkabelu zabranjen je ulazak u firmu Andelki Popovic, bivoj direktorki Metalurgije, i troje rukovodilaca iz ekipe orda iradovica, koji su mu ostali lojalni za vreme trajkova. CLANOVI PO POZIVU prof. dr MIODRAG JEVTIC, general major, nacelnik VOJNO-MEDICINSKE AKADEMIJE Miodrag Jeftic je solidan hirurg, ali je eleo da vlada na prestinoj medicinskoj ustanovi. Bio je skoro bez ansi. On se mlad oenio, tast mu je bio vojno lice u Skoplju i tu je upoznao svoju suprugu, tu je zavrio medicinski fakultet. Sve ostalo je sredivao tast. Kada je poeleo da vlada Vojno-medicinskom akademijom, obukao je svecano odelo i uao u prostorije Demokratske stranke. Preporucivao se, obecavajuci da ce se glavari stranke kod njega leciti uz punu diskreciju. Tadanji ministar odbrane i bivi nacelnik ove ustanove, general-major Zoran Stankovic, nesmotreno je izjavio da nacelnik VMA mora da bude general. Te uslove pukovnik Miodrag Jeftic nije ispunjavao, nije imao doktorat... Pukovnik je unapreden u cin general-majora i postavljen je za nacelnika Vojnomedicinske akademije. Cim je uao u kabinet, general Jevtic je stavio ulazna vrata sa ifrom, a kabinet cuva vojnik. Na telefonske pozive ne odgovara, javlja se samo na vrucu liniju. General je dva puta operisao Borisa Tadica. O kakvoj se operaciji radilo, nije saopteno. A Boris Tadic je predsednik Republike i gradani, svuda u svetu, odmah bivaju obaveteni od kojih bolesti im predsednik boluje. Na VMA su aparati stari, cesto se kvare, lekari teko utvrduju dijagnoze. Nema para za hranu bolesnika... Ipak, kada je general Jeftic u pitanju, para ima. On putuje na kongrese, na seminare, prvom klasom, s obezbedenjem, a vodi i svog sina, studenta medicine. Za njegovog sina, koji je na medicinu upisan preko reda, mora da se nade dovoljno deviza. Vano je da general vidi belog sveta. Na simpozijume i strucna usavravanja alju se mladi lekari, koji taj posao treba da obavljaju jo dvadesetak godina. A, nabavke, tenderi, kupovina lekova... Zar makar na Vojnomedicinskoj akademiji njen nacelnik ne moe da bude najstrucniji lekar, covek koji ce makar komunicirati sa svojim kolegama? Nakon dolaska generala Miodraga Jeftica za nacelnika, na mesto upravnika kuhinje VMA doveden je iz Svilajnca, gde je bio komandir voda, porucnik Nenad Burnjakovic. Nacelnik pogona intendantske slube pukovnik Zoran cekic, koji je otputen sa VMA zbog nedolicnog ponaanja, i vracen kada je Jeftic postao nacelnik, postavio je za vodu smene kuhinje svog kuma Selejmana

Hasanovica, kuvara. Takode je u kuhinju doveo i verne poslunike, Hasanovica i Stojakovica, kojima je pod sumnjivim okolnostima nabavio diplome vkv kuvara, a sa tih mesta su sklonjeni profesionalci-podoficiri. Od kada su u kuhinju dovedeni, Janoevic, pa cekic, plan dijetalne ishrane se pravi, ali se ne realizuje jer se ne nabavljaju potrebne namernice. Ako se ko pobuni preti se penzijom ili otkazom. VASILEIOS ENTERTILIS, generalni direktor Viohalco Group za jugoistocnu Evropu OLIVER ROEGL, Predsednik IO Raiffeisenbank ad U DUBINI KOHABITACIJE I POMIRENJA - SDB ZATVARA KRUG Revolt zbog izostavljanja Zorana indica sa liste znacajnih licnosti nove srpske istorije, koju je pripremao Slubeni glasnik, dokazuje da se veliki deo drutva identifikuje s vrednostima koje on simbolizuje, sa njegovim snom o Srbiji, eljom da je promeni, pokrene, s njegovom energijom. Braneci mesto indica u srpskoj istoriji, javnost Srbije branila je sebe od ideja oceva nacije, od haosa, korupcije, straha, neizvesnosti, nasilja, vecne krize... - od onih koji su ubili Zorana indica i od onih koji su to eleli. 22. decembar 2003. Danas : Kakva je bila Kotunicina uloga u 5. oktobru? Neki iz DOS su kasnije svedocili da je Kotunica maltene cekao kod kuce da mu se saopti ta se deava. Zoran ivkovic: Da. Ne samo 5. oktobra nego i u pripremama za 5. oktobar. Da je on odlucivao da li ce se desiti 5. oktobar, nita od svega ne bi bilo! Kako? ivkovic: Tako to je to previe opasno, previe posla, previe aktivizma za njega. Da smo sa Kotunicom raspravljali ta da se radi nakon izbora koje ce Miloevic sigurno da pokrade, on bi rekao: hajde da napiemo saoptenje! Moda i dva, ili moda cak tri saoptenja! To je sve! S druge strane, neki od nas iz DOS, pet-est dana pred 5. oktobar, odrali smo tajni sastanak na kome smo svi potvrdno odgovorili da smo spremni da poginemo za ono za ta se borimo. Ko je bio na tom sastanku? . ivkovic: indic, Covic, Milan St. Protic, Micunovic, jedno vreme Svilanovic, Periic, Labus, ja i jo - ne mogu da se setim ko. Gde je sastanak odran? ivkovic: Kod Covica u jednoj hali u elezniku. Sat vremena smo izgubili vozeci se po Beogradu kako bismo zavarali trag. Ljudima je bilo jasno da pobedujemo na izborima i da Miloevic to nece priznati. Odlucili smo da u tom slucaju diemo narod i potpuno blokiramo Beograd. Da li je pobuna Crvenih beretki bila kulminacija sukoba. ivkovic: Kotunica je najpre nepozvan stao u odbranu Radeta Markovica. Na sednici Predsednitva DOS 6. ili 7. oktobra, na dnevnom redu su bili Pavkovic i Rade Markovic. Nakon neto manje od dva sata rasprave, indic i ja smo otili kod Mila ukanovica u Podgoricu. Kada smo se vratili, u DSS je i dalje trajala rasprava o Markovicu i Pavkovicu. Pet puta je glasano 17:1... I ko je onda imao veze sa kriminalom, ko je sprecio reforme u oblasti bezbednosti? Crvene beretke su iskoristile tu atmosferu. To je bilo dvovlace gde je svako mogao da se sakrije iza Kotunice ako ga juri indic. Ako je indic uterivao u red i potovanje zakona, u reforme, onda se opet trailo uporite kod Kotunice. Nisu samo tu Crvene beretke. Imali ste sijaset i biznismena i politickih licnosti koje su to radile. Crvene beretke su bile osudene na rasputanje onog trenutka kad je neko skupio snagu da spreci da se oni kriju iza bilo koga. Vi ste ih raspustili nakon ubistva Zorana indica ivkovic: I to za jedno poslepodne. Bez obzira to oni mogu da budu opasni, to su verovatno najobuceniji vojnici na Balkanu. Vie nije postojao strah jer su znali da vie nemaju iza koga da se sakriju. Za dva sata smo doneli odluku, za dva sata im je ona bila urucena i oni su postali deo istorije. Najtei trenutak je bio dan posle ubistva Zorana indica. Kotunica i Labus su predloili koncentracionu vladu. Kotunica jo uvek nije izjavio saucece, i u Zoranovoj krvi oni su videli nacin da ponovo budu vlast. To je i za demokrate, koje bije glas da su pragmaticni, bilo previe.

Ko je vama saoptio da je 12. marta pucano na indica? Supruga. Iz automobila sam telefonom pozvao suprugu da je pitam gde cemo na veceru. Tog dana je slavila rodendan. Rekla je: Izgleda da je pucano na efa. Sedam-osam minuta posle ubistva, uao sam na ta ista vrata u zgradu Vlade... Nismo znali gde je odveen, a onda smo saznali da je u Urgentnom centru. Otiao sam i prvi lekar koga sam sreo je rekao da nema anse. IMA KAKO ef Kabineta predsednika Srbije je diplomirani pravnik, Miodrag Rakic. Zvanicno, on rukovodi Kabinetom predsednika, stara se o blagovremenom izvravanju aktivnosti predsednika Republike i ostvarivanju saradnje sa dravnim i drugim organizacijama i institucijama radi utvrdivanja stavova i kreiranja, odnosno sprovodenja politike. Miodrag Rakic nije poznat javnosti. Prema mnogim izvorima, neki dvorjani, imaju kljucni uticaj i u donoenju krupnih odluka, a medu onima, koji crpu licnu moc iz blizine sa Borisom Tadicem, pominju se: njegov savetnik, Srdan aper, autor marketing kampanja za MUP u drugoj polovini devedesetih, kada se slikao za plakate u uniformi policajca, i predsednicke kampanje Vojislava Kotunice na izborima 2001; i ef kabineta, Miodrag Rakic. Rakic je dugogodinji blizak saradnik Borisa Tadica i bio mu je savetnik za vojnoteritorijalne organe kad je Tadic bio ministar odbrane. Iz perioda indicevog rukovodenja DS-om, potice politicka kola DS, ciji je direktor bio Boris Tadic. Iz te kole poticu neki od njegovih najlojalnijih saradnika, medu kojima i Miodrag Rakic, desna ruka Tadica i generalni sekretar predsednitva DS. ef kabineta nema stambenih ni finansijskih problema. Kao clan izvrnog saveta optine Palilula, za vreme predsednikovanja dananjeg ministra za dravnu upravu Markovica, posle 5. oktobra, za kratko vreme se skucio i obogatio, dok covek kome je on ef kabineta tvrdi da je beskucnik. Nema ozbiljnijeg tajkuna koji blagoslov Predsednika ne dobija preko efa kabineta. Rakic kontrolie korupciju u srpskoj dravnoj slubi. Dok se predsednik slika za novine, i eta po svetu, ef kabineta vodi poslovne knjige. On kupuje ljude, tajkune, partijske drugove..., unapreduje i amnestira od greaka. Rakic je iz itorade. Njegov kolski drug je Ivica Dacic. Smatra se da je do mirenja SPS i DS dolo nakon to je Rakic pribliio njihove lidere. U svakoj dravi, ef kabineta predsednika drave ima vrlo znacajnu ulogu . Napredujuci iza Tadica, Miodrag Rakic je imao ambiciju da postane ef BIA, ali nije. Bio je potrebniji u Kabinetu, u kome junoe uivaju svo potovanje i naklonost predsednika. Kako god bilo, njegova ambicija ocigledno je da bude u senci, ali prvi do glavne figure - siva eminencija. Kao ex officio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, Rakic je upoznat sa poslovima i sa situacijom unutar tajne slube. Direktoru BIA, Sai Vukadinovicu, koji o tajnoj slubi ne zna mnogo, znacajnu pomoc prua ef kabineta predsednika Srbije. I-mejl adresa: mrakic@predsednik.srbija.yu sve govori. IMA ZATO U jesen 2008, bugarski mediji lansirali su pricu da bugarske brodove izmedu Golupca i Smedereva presrecu dunavski gusari i otimaju gorivo i robu. Nai tabloidi preuzeli su pricu, iako se sami bugarski mediji ograduju da su glasine o 38 opljackanih bugarskih brodova preterane i da bi trebalo razmotriti interese posada i kompanija i cak izraavaju sumnje da se radi o prevarama osiguravajucih drutava. Dunavska komisija, nadleno telo za plovidbu Dunavom, nema primedbe na bezbednost plovidbe kroz Srbiju. U recnoj policiji i brodarskim udruenjima tvrde da nema dunavskih pirata, mada ko hoce moe da ukrade sa bare, u Smederevu, Pancevu i u drugim lukama, ali to je krada ili razbojnitvo, a ne piraterija. Zato bi srpski tabloidi ba ovaj opis preneli nekriticki? Leta 1992, zacetnici gusarstva, kurir Jovica i pisac Radomir Smiljanic, osnivac Nove rue i Bele Vizantije, camcima svojih placanih patriota blokirali su provoz Dunavom kod Beograda i reketirali kapetane i brodovlasnike. Dunav je vitalna veza izmedu Crnog mora i zapadne Evrope, i

vlasnicima i prevoznicima bilo je lake da plate, nego da poteu pitanje, na koje ne bi bilo reakcije vlasti, bez cijih organa bezbednosti to nije moglo proci. SR Jugoslavija bila je izvan svih medunarodnih ugovora, pa ni Dunavska komisija ne bi pomogla. Ladari na Dunavu bili su, tokom nezasluenih i nicim izazvanih sankcija, 1992.1995, izloeni i iskuenjima kojima je teko odoleti, a srpska policija i carina nisu se meali. Kasnije je taj posao uzdignut do verca celih bari u pancevacku luku, ali to je bio drugi, prilicno jasno, dravni posao. Sve se to znalo i videlo na satelitskim snimcima. Dunav je, tokom sankcija, bio raj i za krijumcare. Uz dozvolu Dravne bezbednosti, veliki verceri radili su na veliko, a mali na manje. Tada, uz Dunav, u istocnoj Srbiji nastaje sloj ljudi koji naftu i benzin pretovaraju iz bari u svoje camce i mini tankere, i preprodaje. Sadanja prica je samo bleda senka tadanje velike price, ali moguce je plod aktiviranja neke veze bugarskih ladara i njihovih partnera sa srpske strane Dunava. Ako je bilo koji od ova tri, razlog, to bi, imajuci u vidu zajednicki imenitelj, bio indikator o sutini samih tabloida u Srbiji. IMA RATA Krajem 1950.-tih preduzece Montaa gradilo je fabrike Prva petoletka u Trsteniku, Rekord u Rakovici, IMT u Zemunu, Slovensku plau u Budvi, bolnicu u Podgorici, stambene objekte na Novom Beogradu... Od 1960. do 1970. godine, nijedan znacajniji objekat nije se gradio bez uceca Montae: Dom sindikata, zgrada Savezne skuptine, Tehnoloki fakultet u Beogradu, Zmaj u Zemunu, elezara-Smederevo, Goa u Smederevskoj Palanci i mnogi drugi objekti. Krajem sedamdesetih godina poceli su veliki poslovi u Sovjetskom Savezu. Montaa krece na evropsko trite pa ucestvuje u izgradnji aerodroma u Frankfurtu, pote u Dizeldorfu, objekata u Bohumu, i na izgradnji Olimpijskog sela u Minhenu. Van Evrope, Montaa radi velike projekte poput vodovoda u Libiji i vodotornjeva u Kuvajtu. Pocetkom osamdesetih, novo rukovodstvo, na celu sa Miomirom Pajkovicem, zacrtalo je radove u inostranstvu kao strategiju kompanije. Sa 2500 zaposlenih, Montaa je ugovarala velike poslove u Nemackoj, Angoli, Libiji, Aliru, Cehoslovackoj, a u Rusiji se istovremeno radilo na 20 gradilita (aerodrom Adler i kompleks Jakorna Scelj u Sociju). U to vreme Montaa u Beogradu gradi Klinicki centar Srbije, zgradu Vojno medicinske akademije, Muzej savremene umetnosti, sportsku halu Pionir... Jaka firma postaje plen klanova, Pajkovica, Radenovica... Direktor Pajkovic zakidao je na isplatama radnika koji su radili na gradilitima u inostranstvu. Pravio je dvojne ugovore, a na sinove je registrovao firme u Rusiji i u Nemackoj, preko kojih je ugovarao i naplacivao Montaine poslove. Uvidevi da moe da kupi preduzece ciji je direktor, Pajkovic zavodi teror i otputa radnike. U maju 2002. godine, nakon to se na prve dve licitacije na kojima je pocetna cena bila 12 miliona DEM niko nije prijavio, Miomir Pajkovic postaje vlasnik Montae za 3 miliona maraka. U tom trenutku, Montaa je vlasnik zgrade u ulici Kruni put 123, proizvodne povrine 2.253 kvadrata, skladita povrine 1.257 i kancelarijskog prostora od 1.561 kvadrata, plus maine, oprema, alati, putnicka vozila... Upravna zgrada u Kosovskoj 39 u centru Beograda je povrine 800 kvadrtnih metara. Samo cena gradevinskog zemljita na toj lokaciji deset puta je veca od one koju je Pajkovic platio za celu firmu. Radnici Montae veruju da je firma privatizovana novcem sopstvenih nenaplacenih potraivanja u inostranstvu, i da je Pajkovic iskoristio odnos sa ordijem Nicovicem i njegovom privatnom bankom, i tako ostvario transakciju ciji je cilj bio unitenje firme i njeno protivzakonito stavljanje u slubu licnog profita. Zaposleni u Montai, njih oko 350, primili su u novembru 2008. prvi deo plate za mart. Od tada Pajkovic isplacuje plate preko objekata i gradilita, ili u keu, ali samo radnicima, koji su mu neophodni. Gazde Montae reile su da broj zaposlenih svedu na 40-45, ali odbijaju socijalni program jer to podrazumeva isplatu otpremnine. Montaa je firma ciji su radnici u odmakloj dobi ivota, i ne ocekuju novo zaposlenje ni prekvalifikaciju, nego zakonsko pravo na penziju, ili da taj trenutak cekaju sa odgovarajucom otpremninom. Pajkovicevo bogatstvo danas se ne moe proceniti, bez ozbiljne istrage. Kapital seli u Crnu Goru, gde je, sa direktorom Montae, Milenkom Milisavljevicem, vlasnik firme Montaa-Montenegro u Budvi, sa 5 zaposlenih. Poslove u Crnoj Gori, finansira sa racuna Montae iz Beograda, a naplatu vri preko MontaeMontenegro. Pajkovic je u Budvi vlasnik hotela Akvamarin. U Crnoj Gori vai za stabilnog

investitora. Radove u Crnoj Gori izvodi sa radnicima iz Beograda, koje placa beogradska Montaa, a Monataa-Montenegro tek da forma bude ispunjena. Pajkovic u Crnoj Gori daruje kole, crkve i bolnice, o troku Montae, na tetu radnika kojima uskracuje zakonska prava. U prostorijama Montae u Kosovskoj ulici u Beogradu ostali su jo samo Pajkovicevi ljudi, njegovi sinovi, kumovi, rodaci, i poneko spreman da robuje iz straha da nece naci posao. U Montai su zaposlene obe gazdine snaje, i njegova rodbina koja ne dolazi na posao. Porodicni klan i direktor Milisavljevic letuju u Crnoj Gori o troku Montae. Pajkovic, opljackanim milionima unitene firme, alje unuke na koarkake kampove u paniji, kupuje deci kuce i stanove. Ko mu pomae? Postoje organi i slube ciji je posao da sprovode zakon. Montaa je osnovana 14. jula 1949. u Kraljevu kao vojno-industrijsko preduzece Svetlost (iste godine seli se u Beograd, i 1950. menja naziv). Cudno je da nikoga od dravnih organa nije zanimalo kako je Montaa iskazala gubitak u 2007. godini, a radila je na palati Uce, objektu novog Merkatora, Duvanskoj industriji Vranje, fabrici konzervi na Batajnici i jo nekim milionskim poslovima. Po prijavi radnika, zbog nezakonitog koricenja novca na objektu Duvanske industrije, dolazio je izvesni inspektor. U leto 2006. godine, inspektor odlazi na odmor u Pajkovicev hotel u Budvi. Bio je to kraj nada u slubeno lice. Dok organi gonjenja, poreska i finansijska policija mure, Pajkovic kupuje. Ako je suditi po sudbini vojno-industrijskog kompleksa, ne cudi sudbina ove firme. ordije Nicovic je vlasnik Napred, takode iz vojno-gradevinskog kompleksa. Moda je indikator sutine privatizacije u Srbiji po kom kriterijumu su odabirani privilegovani. IMA KO Mladan Dinkic insistira da se hitno usvoje Predlog zakona o budetu s predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2009. godinu, i da se donesu prateci zakoni kojima se obezbeduje deo budetskih prihoda (zakona o izmenama i dopunama zakona o porezima na imovinu, zakona o akcizama, zakona o carinskoj tarifi, zakona o republickim i administrativnim taksama, zakona o izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak gradana odredenih prihoda, zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Dinkic je, pie list Blic, uslovio ovaj zahtev povlacenjem svojih poslanika i ministara, to G17 plus demantuje. Medutim, Itvan Pastor je izjavio da SVM nece dozvoliti prekrajanje budeta da sredstva odobrena Vojvodini ne bi mogla biti iskoricena u 2009. godini. IMA S KIM Neboja Nedeljkovic, bivi direktor Aerodroma Beograd i JP Skijalita Srbije, postavljen je za generalnog direktora novinske kuce Borba. Osim to je na celo novinske kuce postavljen elektroinenjer smenjen zbog zloupotrebe slubenog poloaja i pronevera, radi se o coveku kojeg je Mladan Dinkic izbacio iz G17, a koji je potom preao u LDP, Cedomira Jovanovica. Neboja Nedeljkovic smenjen je s mesta direktora JP Skijalita Srbije nakon policijske istrage. Nedeljkovic koji je imao astronomske plate, u Aerodromu Beograd 800.000 dinara, a u Skijalitima Srbije 1.600.000 dinara mesecno, dolazi na celo firme u kojoj zaposleni u proseku imaju platu izmedu 16.000 i 17.000 dinara. List Kurir objavio je da je ceo projekat oko ovog postavljenja vodio Zoran Ostojic, a da je osim Nedeljkovica, kandidat za ovo mesto bio i Ivan Radovanovic, covek koji je radio kampanju za LDP, a pre desetak godina bio zaposlen u ovom listu. Politicko imenovanje prvog coveka Borbe ponovo postavlja pitanje da li je ta firma mogla da bude privatizovana bez postojanja zakona o privatizaciji saveznih javnih medija. Tu privatizaciju omogucili su Sveta Marovic i Slobodan Orlic. Oni su omogucili da privatni kapital ude u dravnu Borbu, da bi se izdvojio sektor kioska, plasman i transport, a na kraju i novine, koje nisu mogle da bude privatizovane. Postavljenje novog

direktora ponovo je pokrenulo borbu za osam spratova, odnosno 40.000 kvadrata u samom centru Beograda. Povodom izjave potpredsednika vlade Mladana Dinkica da je vlasnik Borbe i dalje Stanko Subotic Cane, vlasnik Ivan Radovanovic saoptio je 1. decembra 2008: Od septembra 2008. godine vlasnik sam firme Buana, jedini i stoprocentni, koja je, kao novi vlasnik Borbe zavedena u Agenciji za privredne registre reenjem od 11. novembra 2008. godine... Svako dovodenje bivih vlasnika u vezu sa sadanjom Borbom, zlonamerno je, upereno je protiv Borbe i nadasve je nelogicno: zato bi neko meni prodao Borbu da bi postao vlasnik Borbe, kada je to vec bio. Radovanovic je istakao da je Borbu kupio iz razloga - jer se medijima bavi od 1984. godine i misli da zna kako je moguce osvojiti veliki deo medijskog trita u Srbiji. Komentariuci postavljenje Neboje Nedeljkovica za generalnog direktora Borbe, Radovanovic je naveo da je to ucinio u ubedenju da je on dobar menader, i dodao da nikada nije bio clan Vlade, nekog upravnog odbora i da on i Borba nisu imali nikakve veze sa postavljenjima i razreenjima Nedeljkovica u javnim preduzecima, vec je on to postao na predlog G17, a izabrala ga je Vlada, i red je da se u toj stranci i na Vladi te afere razree. Vlasnik dnevnog lista Borba Ivan Radovanovic predstavio je 2. decembra 2008. uredivacki kolegijum i koncepciju novina... Radovanovic je naglasio da niko od starih nije otputen i da je puno novih mladih ljudi primljeno. Objanjavajuci zato konferenciji ne prisustvuje generalni direktor Neboja Nedeljkovic, iako je najavljen, vlasnik lista rekao je da je direktor sprecen zbog bolesti i da mu je Nedeljkovic ponudio ostavku, koju nije prihvatio. Urednik Aleksandar Vasovic zadrao se u novoj Borbi samo tri nedelje. U Borbi, broj 1, generalni direktor, Neboja Nedeljkovic pie: U tekstu pod naslovom LDP u borbi, u dnevnom listu Kurir od 28.08.2008. godine, pozivajuci se na dobro obaveteni izvor, novinar G. Katic i odgovorni urednik Rade Jerinic nisu postupili u skladu sa obavezama svoje profesije, vec su pomenuti tekst objavili krajnje tendenciozno, kako bi se listu Borba nanela teta i povredio ugled. IP Novine Borba je u privatnom vlasnitvu, to se moe utvrditi na osnovu uvida u Registar privrednih subjekata koji vodi nadlena agencija. To znaci da Skuptina, odnosno clan drutva, vri izbor i razreen je direktora, pa su stoga svi navodi sadrani u tekstu vezani za politicke konotacije iskljuceni i krajnje zlonamerno i tendenciozno navedeni. Krajnje je netacan i proizvoljan navod da je ceo projekat oko ovog postavljenja vodio licno Zoran Ostojic, kao i da je, osim Nedeljkovica, kandidat bio i Ivan Radovanovic, covek koji je odradio kampanju za LDP, a sve je ocigledno sracunato da kod citalaca stvori pogrenu predstavu, istovremeno da se na ovaj nacin povredi ugled Novine Borba. Izbor Neboje Nedeljkovica za direktora Novine Borba, nema nikakav odnos, kako je naveo list Kurir, sa borbom za osam spratova, odnosno 40.000 kvadrata u samom centru Beograda, iz razloga to su Novine Borba doo zakupac nekoliko kancelarija na drugom spratu poslovne zgrade u Trg Nikole Paica 7 i ne poseduje nikakvu nepokretnu imovinu, vec samo osnivacki ulog. to se tice zarada zaposlenih u Borbi, one ne mogu biti predmet bilo kakvog spekulisanja Kurira, jer ne predstavljaju informaciju od javnog znacaja. Teko je znati ta je istina, i ko je reiser, ali je za glavne glumce poznato: Ivan Radovanovic (radio u Borbi u vreme kada je bivi agent savezne SDB, Slavko Curuvija, sa kojim je preao u Nedeljni Telegraf pa u Evropljanin, sa Tijanicem i Tirnanicem, za racun Radmila Bogdanovica unitio opozicionu tu istu Nau Borbu; sa Srdanom uricem imao zajednicku firmu dok je ovaj bio ef biroa za informisanje vlade Vojislava Kotunice i njegov savetnik za medije, sa kojim je radio PR za EFT Vojina Lazarevica, radili za Milana Beka) Mladan Dinkic (covek koga je saradnik Radmila Bogdanovica, kapetan Dragan, sa orujem uveo u carinu i Narodnu banku Jugoslavije, preko supruge Tanje prijatelj Vojina Lazarevica, i rodake Vlade Velebita, Vide Uzelac iz Centralnog registra HoV) Stanko Subotic (covek koji je u vreme sankcija radio dravno monopolisani verc cigareta; veza lica poput dravnih mafijaa Andrije Drakovica, sina direktora Jugometala i veze Vukaina Maraa, i

Vanje Bokana, zeta nacelnika vojne obavetajne slube i posle savetnika Mila ukanovica, Nede Bokovica) Zoran Ostojic (sa Radovanovicem imao posle 5. oktobra zajednicki nvo projekat i radili kampanju za Velju Ilica) Slobodan Orlic (saradnik vojnog saradnika Neboje Covica, vodio savezne organe, njegovi kadrovi su listom bivi sindikalni funkcioneri) Cedomir Jovanovic (u politici, kao i Toma Nikolic, opstaje zahvaljujuci Milanu Beku, Miloevicevom ministru i kandidatu JUL-a) Gradia Katic (covek zaduen za propagandu kriminala, bio je u Telegrafu kada su poceli) Neboja Nedeljkovic (Dufri je svima bo oci, ali se ipak sa njima poslovalo) IMA TA Osumnjiceni bivi predsednik FSS i direktor OFK Beograda, Zvezdan Terzic, poslao je, iz begstva, otvoreno pismo, u kome izmedu ostalog pie: ... Postojali su crni fondovi u sportu pedeset godina, i drava je na precutan nacin aminovala i odobravala ovakav sistem funkcionisanja u sportu. Crni fondovi su stvarani na razne nacine, sportisti placani gotovinom na ruke, a sve sa ciljem da vie ostane za sport... Ne postoji sportista koji tokom svoje karijere nije primao novac na ruke, neevidentiran, na koji nije placen porez. To je bio sistem postavljen mnogo decenija unazad, koji sam i ja zatekao, kao igrac, i kao sportski rukovodilac... Za svaki utroen dinar od 1997. do danas postoji uredna dokumentacija koja, naravno, nije proknjiena u klubu, ali postoji u originalu za koji svi u klubu znaju. Ovako se poslovalo do 2003, kada je donesen zakon o porezu sportista od 10 odsto, umesto dotadanjih 73 odsto. Tada smo po prvi put igracima otvorili racune u poslovnim bankama, i uplacivali im ugovorne obaveze legalno, uz placen porez. U obrazloenju Ministarstva finansija zato je porez smanjen na samo 10 odsto receno je da velike svote novca u sportu idu nelegalnim tokovima, i da je to uradeno da bi se stimulisao povratak tog novca u legalne tokove. Na taj nacin drava je indirektno priznala da do tada nije postojao prihvatljiv zakonski okvir za oporezivanje sportista. ... krucijalno pitanje, nije reeno do danas. Nije donet zakon o sportu koji bi definisao ko je titular klubova... u uslovima kada klubovi u Srbiji nemaju realne izvora prihoda. Za ovo spreman sam da odgovaram, ali sve to sam radio, radio sam u interesu kluba. I ne da se ne osecam krivim, vec naprotiv, veoma sam ponosan... Kvalifikacija da sam ja ili neko iz mog okruenja prisvajao novac od transfera apsolutno je netacna. Zlonamernici pominju koliki su bili transferi, a ne navode da... Pre nego se realizuje neki transfer, koji je neizvestan, u klub se mora godinje investirati dva miliona evra... Verovatno smo tokove novca od transfera kanalisali na drugaciji nacin, i moda cinili privredne prekraje, ali svrha tih prekraja je bila da klub preivi. Da nismo radili na takav nacin, OFK Beograd kao klub ne bi postojao, ili ne bi postojao na ovakvom nivou. A mi smo stvorili novu vrednost... Kada dode vreme za privatizaciju klubova, sigurno je da ce OFK Beograd vredeti mnogo vie od onog koji smo zatekli 1997. A sredstva od privatizacije ce otici u kasu drave Srbije. Iako je osnovno nacelo da je svako nevin dok se ne dokaze krivica, pokuana je moja diskreditacija, kroz medije, i zvanicne institucije. Ocigledno je da ljudi iz pomenutog kabineta jo uvek imaju jake mehanizme moci, jer u danu kada su svedoci pred istranim sudijom zavrili svoja svedocenja koja dokazuju moju nevinost, iz tuilatva stie neosnovan zahtev za proirenje istrage protiv mene... Od pravosudnih organa ocekujem da svoj posao obavljaju nepristrasno, i omoguce mi da svoju odbranu iznesem sa slobode... HLEBA I IGARA IMA KO DA BRINE Upravni odbori fudbalskih i koarkakih klubova Crvene zvezde i Partizana vec 60 godina predstavljaju stecite politicke, policijske i ekonomske elite. Slobodan Penezic Krcun, Radmilo Bogdanovic, Goran Vesic, Nikola Bugarcic, Mirko Marjanovic, Slavko Zecevic, Zdravko Loncar, Boria Vukovic, Ivica Dacic - neki su od mocnika koji su svoje drutvene pozicije, stavljali u slubu

crveno-belih i crno-belih imperija. Za neke to je bio hobi, neki su pasionirani navijaci, a neki su eleli da svoju moc proire na sve segmente drutva. Upravni odbori Zvezde i Partizana bili su toliko mocni, da su cesto prevazilazili dravne institucije, i u svoje uprave regrutovali su iskljucivo po politickoj liniji. Veciti su pokriveni u politici, privredi, policiji, medijima... mogu sve. Pocetkom 2008. godine, jedino se na zvanicnom sajtu FK Partizana i FK Crvene zvezde nalazi sastav upravnog odbora, dok u koarkakim klubovima Zvezda i Partizan taj podatak kriju. Pravilo: bogatite se i radite ta hocete, ali ne petljajte se javno u politiku ako elite da novac ostane zaista va, potvrduje i lista najmocnijih za 2007. koju je 17.1.2008. plasirao list Blic: 1. Miroslav Mikovic, vlasnik najvece kompanije u Srbiji. 2007. godine izdrao je bez potekoca neprijatan napad. Komisija za zatitu konkurencije i Savet za borbu protiv korupcije zakljucili su da Delta ima monopolski poloaj na tritu, zbog cega je predsednik LDP, Cedomir Jovanovic, zahtevao da Skuptina Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao poslovanje Delte. Predlog je odbijen jer je u Skuptini, na razne nacine, cak 188 od 212 prisutnih poslanika glasalo protiv. Mimo obicaja, Mikovic se oglasio pismom u kome je Jovanovica povezao sa zemunskim klanom i svojom otmicom 2002. godine. Zakljucak Komisije za zatitu konkurencije ocenjen je kao proizvoljan, a Delta je protiv Verice Barac, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, podnela krivicnu prijavu, koju je tuilatvo odbacilo. Nakon toga se buka u javnosti slegla. Delta je protekle godine, izmedu ostalog, u Beogradu otvorila velelepan trni centar Delta siti, a u Sofiji Pikadili, cime je prakticno izala na trite EU. Po podacima za 2006, trgovinski lanac Delte Maksi, Pekabeta i C market (bez Tempa), ostvario je prihod od 53,3 milijarde dinara. 2. Vojislav Kotunica, predsednik Vlade Srbije tokom 2007. U vie navrata pokazao je prakticno da snaga politicke opcije koju sprovodi ne zavisi od realne podrke koju uiva medu gradanima. Mada mu kao manu pripisuju politicku tvrdokornost, Kotunica balansira medu nezamislivim politickim opcijama, i odrao je funkcionalnost u Vladi Srbije izmedu ministara sa ekstremno suprotnim stavovima. Pregovore s politickim neistomiljenicima zavravao je maksimalnim ucinkom po DSS, a kompromise je pravio iskljucivo sa stranim faktorom. Mnogi veruju da bi prihvatio pakt s radikalima, to visi kao mac nad vratom demokratskog birackog tela. Predsednik vlade retko odgovara na pitanja. Svoje stavove saoptava, ne diskutujuci previe o njima, mada su mnogi vani za sadanjost i buducnost Srbije. Cak i odluke iz privrede u pozadini imaju Kotunicin pecat. Okruen je malim krugom saradnika s kojima se pojavljuje na dravnim i narodnim proslavama . VOJISLAV KOTUNICA, stao je jula 1992. godine, dok je trajalo bratoubilatvo u BiH, na celo otrgnute struje Demokratske stranke, pod imenom Demokratska stranka Srbije. Licni PR sastojao mu se u tome to nikada nije bio clan Saveza komunista, da je zbog delikta miljenja isteran sa Pravnog fakulteta, da je vracen na posao ali je to odbio, i da se u meduvremenu bavio naucnim radom u dva instituta. To je bilo dovoljno da ga sledbenici vide kao nepotkupljivog i obuzetog idejom izgradnje demokratskog drutva. Idilicna freska bice zamenjena fotografijom na kojoj dri "kalanjikov". Srpski narod gledao je od 1990. do 1997. kako sedi u Miloevicevoj skuptini i ceka svojih pet minuta, Iz njegove stranke nastace, DHSS, predvodena Vladanom Baticem, koji je napustio DS vec 1992. Narod u Srbiji, koji je bio eljan da se to pre izvuce iz zaostalosti, potpuno je prestao da mu veruje. U periodu nakon preuzimanja vlasti, zao duh jedne primitivne administracije naao je u Vojislavu Kotunici najjacu podrku. U jednom obracanju u predizbornoj kampanji za predsednika SRJ, Vojislav Kotunica kae: "Dajem rec da cu, uprkos ociglednim nedostacima, potovati vaeci ustav, dokle god je on na snazi i da necu prigrabiti nijedno ovlacenje koje iz njega izricito ne proistice". Taj ustav sa "ociglednim nedostacima" funkcionisao je jo 6 godina, a sam Kotunica s vremena na vreme zagovarao je njegovo pisanje, cas dramatizujuci tu stvar, a cas je potpuno zanemarujuci. U pocetku se kao moguci koautor na izradi ustava pominjalo ime njegove ene Zorice Radovic, da bi celokupnu pricu pretvorio u alat za politicku kampanju svoje stranke.

Biografija Vojislava Kotunice govori da je do vodeceg coveka, najpre jugoslovenske (time i srpske) drave, pa srpske vlade, doao uz pomoc spleta istorijskih okolnosti. Od otvorene mrnje prema nekim politickim oponentima, pre svega prema onima sa kojima je poceo da ivi ivotom politicara, pa do jo otvorenijeg gadenja prema medunarodnim institucijama sa kojima tekom mukom saraduje samo kad mora, do kadrovske politike u vlastitoj stranci koja je cesto skandalozna, Vojislav Kotunica daje sliku jednog sasvim drugog coveka, tako slicnog pocivem diktatoru cija tvrdoglavost je skupo kotala ovu zemlju. Svoj politicki manifest Vojislav Kotunica je odmah prekrio cim je stupio na dunost predsednika umesto Slobodana Miloevica. Recenicom da mu je "Tribunal u Hagu zadnja rupa na svirali" isprovocirao je citav mehanizam svetskih sila sa kojima je Srbija bila u ratu 1999. Na isti nacin kako je i Miloevic radio, Kotunica je rekao svoje, a onda, jednog po jednog, izrucio tom istom Tribunalu kompletan politicki i armijski vrh bive SRJ. Njegove izjave i postupci pokazuju da je rec o podeljenoj licnosti, ali i o slucaju tekog autizma, jer na Kosovu, u Gracanici, izjavljuje kako ce "Kosovo uvek biti Srbija", dok citava medunarodna zajednica pokuava da nade manje bolan nacin kako bi tamonjim Albancima ponudila neki oblik nezavisnosti a da to Srbija nekako prihvati. Zvanicnik SAD Nikolas Berns je na ovu izjavu istog dana reagovao aleci to Vojislav Kotunica nije izjavio da ce "Srbi zauvek ostati na Kosovu", jer je to model koji je prihvatljiv svima. Demokratska stranka Srbije pociva na autoritetu svog vode. Kotunica ume da vlada. Svi osnivaci i clanovi stranke koji su na bilo koji nacin protivurecili svom vodi odmah su odstranjeni. Clanovi Glavnog i Izvrnog odbora stranke menjani su iskljucivo na zahtev vode. Kada se izvri uvid u spisak clanova Izvrnog i Glavnog odbora DSS, od osnivanja, lako se zakljucuje da svi oni koji su naivno poverovali u cestitost, nepotkupljivost i pravicnost Vojislava Kotunice, u stranci nisu imali ta da trae. Imid nedodirljivog Kotunica je odravao tako to nije dozvoljavao nikom od partijskih drugova da mu se priblii. Osim Dragana Jocica i Neboje Bakareca, svi njegovi partijski drugovi sa njim su na "Vi". Za efa kabineta Kotunica je postavio Ljiljanu Nedeljkovic. Ova gospoda, sa 150 kilograma, i kao stari dounik tajne policije, sprecavala je stranacke kolege, i Kotunicine malobrojne prijatelje, ministre da dodu do njenog efa. Kotunica se na taj nacin titio od mnogobrojnih sastanaka, a s druge strane, Nedeljkovicka i njen tab pisali su mu govore i rukovodili strankom. Vojislav Kotunica se tako izdigao i iznad stranke i iznad prijatelja kao autoritet, poput Slobodana Miloevica. Na ovaj nacin Kotunica je izbegavao direktne kontakte sa generalima, sa bezbednosnim slubama i nije hteo da bude ni za ta odgovoran. Cim je otiao sa mesta predsednika SRJ, odmah je zaboravio na usluge onih koji su ga na ovom mestu ustolicili i odrali. Kotunica se i kao premijer ponaao na isti nacin. Umesto Ljiljane Nedeljkovic, za efa kabineta doveo je Aleksandra Nikitovica, pravnika iz Bara, ciji otac je bio deklarisani ibeovac. Nikitovic je, pod palicom Ljiljane Nedeljkovic, ustolicio najorganizovaniju kriminalnu grupu iz Crne Gore, predvodenu Vojinom Lazarevicem, Vukom Hamovicem i biznismenima iz Miloeviceve ere, koji su na najbestijalniji nacin opljackali Srbiju. Ni ministri iz srpske vlade ne mogu doci kod premijera bez Nikitovicevog blagoslova. Kotunica ga je izabrao po meri svog ivota i nacina ivljenja, eleci da na taj nacin bude sa svima na distanci, smatrajuci sebe iznad svih. Poniznost je jedini nacin opstanka u izvrnoj vlasti i clanstvu Demokratske stranke Srbije. Vodi Kotunici su u srcu najblii oni koji su najludi. Tako je Neboja Bakarec, unuk ratnog zlocinca iz Osijeka Edvarda Bakareca, godinama bio prva licnost stranke. Od kada je postao premijer, a Aleksandar Nikitovic njegov ef administracije, Kotunica je svojoj kamarili omogucio najbesprizornije pljackanje. Skoro da vie i ne pominje borbu protiv organizovanog kriminala, rec reforma u njegovom recniku vie ne postoji. Demokratska stranka Srbije nema mnogo clanova. Ali su oni dobro rasporedeni. Velike donatore

DSS-a, Kotunica je brzo slao u ''zaborav'', ako su eleli da se nametnu kao kandidati za lidera stranke. Jedan njegov dobar poznavalac kae da je vlast jedini razlog ivljenja Vojislava Kotunice i da on svoj ivot ne vidi izvan politike i kabineta. Prvi radni dan na mestu predsednika vlade Srbije Vojislav Kotunica je proveo useljavajuci svoje knjige u kabinet! To je bio siguran znak da se ovom coveku nigde ne uri, a da ce Srbija biti zaustavljena u procesu tako potrebne, dramaticne transformacije u jedno moderno drutvo. Njegovi bliski saradnici tvrde da mu je omiljeni autor Dimitrije Ljotic, a isti ti saradnici, sa njegovim blagoslovom, tvorci su "otacastvenih" pokreta koji incidentno nastupaju, slicno ekstremistickoj organizaciji Narodni front iz 1945. Ti pokreti, od kojih je kontroverzni "Obraz" najpoznatiji, imaju snanu podrku medu ljudima vrlo bliskim Vojislavu Kotunici. Cilj je jedan antikulturni teror utemeljen u najvulgarnijem tumacenju pravoslavlja i svetosavlja. Fenomen DSS jeste u tome da je od stranke minorne snage koja pociva na autoritetu Vojislava Kotunice, postala vladajuca snaga, uz neverovatnu koaliciju koju je okupio da ga podri, nita neverovatniju nego to je bio DOS, u koji je Kotunica tukao iz svih oruja, sve dok jedna glava nije pala. Njegov odnos prema crkvi je servilan i snishodljiv, mada bi imao puno razloga da se od dela svetenstva SPC distancira zbog urovanja sa autokratskim reimom. DSS i njen osnivac najbolji su nastavljaci destruktivne politike, koja nije ogoljena i brutalna kao devedesetih godina, ali je u osnovi ista - inadijska prema ostatku sveta, rascvetala korupcija i organizovani kriminal, dakle, nita cega vec nije bilo. Ucinak DSS i Vojislava Kotunice u ivotima ovdanjih gradana tek ce biti pravilno ocenjen. Ali vec sada je izvesno da je generacija koja je izgubila deo svog ivota pod anahronim i brutalnim reimom i dalje na gubitku. ta je DSS dala srpskoj politici? Svade i nove podele, manifestaciju apsolutne nemoci da upravlja dravom, to u okolnostima neodrive koalicije, to u nedostatku kvalitetnih strucnjaka. Ali nakon desetak prilika da casno odstupi iz vlade, ova stranka i njen nesumnjivi voda, pokazuju sve simptome vlastoljublja, opstanka na vrhu po svaku cenu i slicnih bolesti od kojih nema leka dok neki novi izbori ne ucine svoje. Vojislav Kotunica i njegova slubena ena Zorica Radovic imaju mracne biografije. Kotunicin otac Jovan Damjanovic bio je za vreme i posle rata veliki krvnik. Na streljanje je kao sudija pokretnog suda poslao stotine ljudi pred streljacki stroj. Streljao je i brata velikog pisca Mee Selimovica, kome je on kasnije posvetio sve svoje romane. Zoricin otac, Milo Radovic, prema dokazima iz knjige Momira Vojvodica "Pasja groblja Miloa Radovica'', licno je u Crnoj Gori ubio 147 sunarodnika. U slucaju Vojislava i Zorice potvrduje se izreka da iver ne pada dalje od klade. Privid da Kotunica ''ocima ne moe da vidi novac'' prica je za malu decu. Cena opstanka u vrhu srpske vlastele je sve veca. Neboja Bakarec je u DSS uao kao primalac socijalne pomoci. Danas je vlasnik stanova: u Ulici Stevana Opacica broj 16, Dobracinoj 10, Koste Glavinica 25a, Kralja Petra 10, Palmoticevoj 33, i placa kod Klinickog centra Srbije. Ako podela dravnog blaga po stranackim interesima bude kako treba, dosadanja trula koalicija podrace dosadanjeg predsednika Srbije u kandidaturi za jo jedan mandat. Sa samo 16% osvojenih glasova, u vrlo irokoj koaliciji, Vojislav Kotunica je ostao predsednik Vlade Srbije. Posle 4 godine njegove vlasti, rezultati su poraavajuci. Dijagnoza ekonomije je ista ili gora nego pre njega. Nezaposlenost se nije smanjila, glavni poslodavac je i dalje drava, a paralelno se stvaraju monopoli nekolicine tajkuna. Oko 90% novca koji se sliva u dravnu kasu potice iz privatizacija. Direktne strane investicije su zanemarljive, i tu smo predzadnji u Evropi. Prema vaecem indeksu, nalazimo se medu tri najkorumpiranije drave kontinenta. Za vreme vladavine Vojislava Kotunice, uprkos cinjenici da zvanicno postoji sloboda tampe, sloboda govora i ispovedanja drukcijeg miljenja, postavilo se i pitanje tih sloboda. Postoje slucajevi nasilnog prekidanja skupova njegovih neistomiljenika, i stroga kontrola medija od finansijskih oligarhija. I u spoljnoj politici Srbija u mnogo cemu lici na Miloevicevu guberniju:

izolovana od ostatka Evrope, sa diplomatijom koju predvodi neprikladna licnost, sa ambasadorima od kojih dobar broj ne poseduje niti potrebno znanje, niti moralni kapacitet... Spoljna politika Srbije u regionu bive Jugoslavije nije ona koju bi morao da vodi "lider na Balkanu". Primer za to je odnos vlade Vojislava Kotunice prema Srbima koji ucestvuju u politickom ivotu Hrvatske, i koji su deo vlasti u Hrvatskoj. Otvorena ignorancija govori da je rec o tihom buntu protiv cinjenice da uopte postoje "neki Srbi" koji uvaavaju priznatu nezavisnost susednih drava. 3. Boris Tadic, predsednik Srbije zapoceo je predsednicku kampanju upozorenjem da ce gradani na izborima odluciti da li ele u EU ili u novu izolaciju. Tadic je svestan da, da bi savladao Tomislava Nikolica, najjaceg protivkandidata, u drugom krugu neophodna mu je podrka i glasaca DSS, G17, LDP i NS. U protekloj godini je cesto saradivao s Kotunicom. Nekoliko puta gasio je verbalne poare koje je Kotunica potpaljivao prema EU i SAD. BORIS TADIC je roden 15. januara 1958. u Sarajevu, kao drugo dete bracnog para Ljubomira Tadica i Nevenke Kicanovic-Tadic. Otac Ljubomir roden je u Crnoj Gori, u pivljanskom kraju, a majka Nevenka Kicanovic u Bijeljini. Borisov otac bio je ucesnik Drugog svetskog rata i nosilac je partizanske spomeniice (rat je zavrio u cinu kapetana, a dogurao je do pukovnika Ozne). U Beograd je poslat 1955. godine da pie ustav SFRJ i program Partije, a 1962. 1962. za profesora filozofije, politike i prava na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Borisova majka je neuropsihijatar, u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici u Beogradu. Ljubomir Tadic pripadao je krajem 60-ih disidentskoj "Praksisovoj" filozofskoj koli i udaljen je s Univerziteta, s Dragoljubom Micunovicem, Zagorkom Golubovic, Mihajlom Markovicem, Miladinom ivoticem, Svetozarom Stojanovicem, Nebojom Popovim i Trivom Indicem. Posle zavrene Prve beogradske gimnazije, pocetkom osamdesetih godina, Boris Tadic, kao student psihologije na Filozofskom fakultetu, upoznaje Veselinku Zastavnikovic (rodena 1955. godine) iz Osijeka, studentkinju novinarstva na Fakultetu politickih nauka. Njen otac je u to vreme bio zastavnik u JNA. Mlada i lepa Osjecanka bila je vec aktivna u radu tadanjeg Crvenog univerziteta, na cijem celu su bile vode studentskog pokreta iz 1968. godine: Vlada Mijanovic, Pavluko Imirovic i Dragomir Olujic. Veselinka je bila najradikalnija medu enskim pripadnicima pokreta. Disidentske vode prihvatale su Borisa iskljucivo po tom osnovu, jer je bio mlak, detinjast, boleljiv, i iz bolje stojece porodice. Borisovi roditelji, narocito njegova majka Nevenka, nisu odobravali njihovu vezu. Skoro anatemisan od roditelja zbog veze s kcerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija, Boris odlazi od kuce. Disidenti ga primaju i 1981. godine Boris i Vesela stanuju u iznajmljenom stanu u suterenu zajedno s Gordanom Jovanovicem, koji je s Dragomirom Olujicem radio kontraobavetajnu zatitu disidentskog pokreta. U suterenu u ulici Koce Kapetana broj 47, gde su stanovali Vesela i Boris, odravane su sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta koji je, zbog konspiracije, bio podeljen na vie odvojenih grupa. Vesela i Boris preseljavaju se 1983. u stan kod Dragomira Olujica, u Knez Miletinoj 40, u kojem su iveli due od godinu dana. Bracni par izdravao se tako to su prodavali decje lutke koje je Vesela pravila. Njegov otac, po nagovoru ene, uporno pokuava da odvoji sina od lepe Osijecanke. Nevenka nije prihvatala disidentstvo a nije volela ni stil ivota svoga mua, Ljubomira. Ona je vie bila sklona komfornom ivotu, cemu je uspela da nauci svoju kcerku Vjeru. Nevenka je Milovana Brkica, danas novinara, pokuala da smesti u ludnicu zbog organizovanja pobune u srednjoj koli 1974. godine, ali se on spasao bekstvom iz njene ordinacije. Mladi bracni par Tadic oslobodio se siromatva kada je Boris dobio posao profesora psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Brak Vesele i Borisa funkcionisao je rvih desetak godina. Boris je imao razne hobije (bavljenje vaterpolom, u kojem nije ostvario nikakve rezultate jer je rovitog zdravlja). Idoli su mu bili clanovi muzicke grupe "Idoli'', koja nikada nije odrala nijedan koncert i u kojoj je samo Vlada Divljan znao da svira. Njihove svirke za ploce izvodio je tonac Radio Beograda Milovan Pilipovic, onda Minimaksov pulen i poznat kao Mile Pile, koji je nasnimavao svoju svirku na njihove ploce.

Boris Tadic uao je u politiku pocetkom 90-ih, kada njegov otac Ljubomir, po uputstvu Dobrice Cosica (koji je paralelno bio i na osnivackom skupu SPS, Slobodana Miloevica), s jo 11 istomiljenika, osnovao Demokratsku stranku. Predsednik stranke je u pocetku Dragoljub Micunovic, Ljubomirov kolega s fakulteta, a potom Zoran indic, kome je Ljubomir Tadic bio uzor. Preko svog oca Boris je u mladosti upoznao Dobricu Cosica, a sam tvrdi da je najveci politicki uticaj na njega imala knjiga Kotunice i Cavokog "Stranacki pluralizam ili monizam". U Demokratskoj stranci Boris Tadic je, zahvaljujuci uticaju svog oca, izabran za sekretara Glavnog odbora, a potom i za potpredsednika Izvrnog odbora. S liste ove stranke izabran je i za poslanika Narodne skuptine Srbije. Tada, Boris Tadic pocinje da oponaa Zorana indica, za koga njegov otac Ljubomir nije gajio simpatije. Kada indic krece da modernizuje partiju, nalae svim funkcionerima da se ''dovedu u red'', i postavlja im ultimatume: koliko kilograma da skinu, koliko da provode u teretani, kako da se oblace, gde da se sastaju. Pokojni indic je proteirao mlade, tek izale iz fakultetskih sala. Pokojni indic je na Borisa Tadica uticao i s preporukom, u poluali, da "otkaci enu Veselinku". eleci da sacuva bliskost s indicem, Boris se sporazumno razvodi od Veselinke Zastavnikovic 2. septembra 1997. godine. Nije to vie bio isti covek. Ubrzo se Boris eni Tatjanom, gradevinskim inenjerom, i s njom dobija dve kcerke, Mau i Vanju. ivot Borisa Tadica menja se iz osnova. On putuje po svetu. indic ga upoznaje s grckim milionerom Kokalisom. Otac Ljubomir, koji je vanbracno iveo s novosadskom Jevrejkom Klarom Mandic, bliskom prijateljicom Slobodana Miloevica i Duana Mihajlovica, postao je predsednik Srpsko-jevrejskog drutva. Veza s Klarom trajala je kratko, jer se u njeno srce uselio Kapetan Dragan, i dok se ona nije upoznala sa Dobricom Cosicem. Boris odlazi u Izrael, da se ''nauci zanatu'' kako se postaje bogat. Godine 1999. Grk Kokalis alje ga u SAD na bezbednosni kurs za lidere Jugoistocne Evrope. Kada je 5. oktobra 2000. oboren Miloevic s vlasti, Boris se dan kasnije na terasi Skuptine grada upoznaje s Miloradom Lukovicem Ulemekom Legijom. Razgovaraju nasamo vie od sat vremana. Boris nikada posle 12. marta 2003. godine, kada je izvren atentat na premijera indica, nije pomenuo Legijino ime. U oktobru 2000. Boris Tadic postaje ministar za telekomunikacije u saveznoj vladi, kao potpredsednik Demokratske stranke, za ta je izabran 27. februara iste godine na Skuptini DS. Novi ministar odmah prihvata Miloevicevog tajkuna Bogoljuba Karica kao svog prijatelja. Zahvaljujuci Borisu, Bogoljub Karic je u narednim godinama sacuvao svoju kompaniju ''Mobtel''. Na racun Borisa Tadic pristiu velike pare. Izraelske i grcke banke su sigurne od provera iz Beograda. Premijer Srbije, pod pritiskom stranackih kolega, smenjuje Tadica s mesta ministra zbog njegovih dugih prstiju. Boris je finansijski ojacao, i ceka novu priliku. Kada Vojislav Kotunica odlazi s mesta saveznog predsednika, u kabinetu Svetozara Marovica, Boris Tadic dobija resor ministra odbrane! Klinicki psiholog je univerzalan, samo da je na vlasti. Vodi telekomunikacije, odbranu. Na ovo mesto navodno je postavljen jer je pukovnik Novosielski, tadanji vojni atae u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, ultimativno traio od premijera indica da ministar odbrane ne bude Zoran ivkovic, zamenik indica u DS-u. Cim je postao ministar odbrane, traio je adekvatan smetaj, kako je obrazloio, zbog bezbednosti. Iz omanje kuce nadleni optinski organi SO Savski Venac brzopotezno iseljavaju dve sestre koje u njoj ive, prisilno ih smetaju u staracke domove, a iz vojnog budeta izdvaja se oko milion dolara za uredenje ovog rezidencijalnog objekta, u kojem Boris Tadic, cuvan jakim policijskim snagama, i danas ivi. Vila je opremljena najmodernijim nametajem. Pravdajuci se da je bez stana, jer je svoj dvosobni stan nakon razvoda s Veselinkom ostavio njenom ocu, koji je u meduvremenu unapreden u cin kapetana i penzionisan, ministar odbrane useljava se u vilu na Dedinju. Njegov otac Ljubomir zamenio je kucu u Gospodar Jovanovoj za dva stana. Boris je dobio dvosoban stan u bloku 45 na Novom Beogradu, dok je njegov otac dobio stan u Francuskoj ulici. Boris je kasnije taj stan prodao i kupio novi kod starog "Merkatora". Za svoje pomocnike ministar odbrane dovodi Gorana Vesica, ivorada Andelkovica, Bojana Dimitrijevica, Vuka Jeremica, Branka Rakica... koji nemaju ni trideset godina. Slube bezbednosti imaju posla kako da se zatite od Tadicevih momaka od kojih

neki nisu ni vojsku sluili. PR ministra odbrane bila je Ana Uroevic, tek svreni student. list Tabloid pie da Boris Tadic odrava odnose i s lepukastom gospodom, potpredsednicom najjace srpske kompanije. Borisu se u koferu donose pare i odnose u "Berkli banku" u Londonu. Kada se 11. jula 2004. godine uselio u novi dvor na Andricevom vencu, predsednik Srbije za najznacajnije savetnike postavlja Vuka Jeremica, koji je tek diplomirao fiziku u Londonu, a upravo zbog veza s Vukovim ocem, koji mu je prenosio novac u London, u banku "Berkli", indic je smenio Tadica s mesta ministra za telekomunikacije, jer se Vuk Jeremic, tek svreni student, predstavljao kao indicev ef kabineta, mada je pomenuta potpredsednica kompanije na ovo mesto postavila Nemanju Kolesara, koji se zabavljao sa kcerkom predsednika kompanije. Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku je, odmah po imenovanju, otiao u vojsku. Kao predsednik, Boris je i javna licnost. Tako smo cesto obavetavani saoptenjima da je na lecenju na VMA. Od kojih bolesti, nije nam objanjeno. Njegova majka Nevenka kazala je za list ''Toronto'', u broju od 2. jula 2004. godine, da njen sin svakog dana uzima 1.000 miligrama C vitamina i antioksidante, jer bez imunoloke podrke nije sigurna da bi izdrao radni tempo! Dok se bavio vaterpolom, bilo mu je dve godine zabranjeno da ulazi u bazen. Kako kae jedan od clanova Tadicevog kabineta kome je Tabloid garantovao diskreciju, sve poslove iz delokruga predsednikovih ovlacenja vodi ef njegovog kabineta Branko Rakic. Svi, a narocito biznismeni, koji ele da se sretnu s Borisom, moraju to da zavre preko Rakica, koji naplacuje te usluge i u ime predsednika zove sudije, tuioce, ministre. Radni dan predsednika Tadica zavisi od njegovog raspoloenja. Cesto, zbog pada imunolokog sistema, on sam pada u apatiju, depresiju, razgovori sa savetnicima su uglavnom neformalni ili su na nivou ulicnog argona. Presudnu ulogu na njega imaju Srdan aper i lekar Neboja Krstic, bivi clanovi grupe "Idoli". Srdan aper, sin biveg predsednika Koarkakog saveza Jugoslavije (iz doba rigidne komunisticke nomenklature) je teko frustriran svojim fizickim hendikepom. Predsednik Tadic je za svog savetnika za medije postavio i lekara Neboju Krstica, koji svakodnevno pomae Tadicu da ostane "u sedlu". Predsednik Srbije je nedozreo i oboava da se dokazuje. Na jednoj sedeljci sa svojim savetnicima poalio se da mu je ao to u mladosti osim Veselinke nije imao drugih ena. Jedan od policajaca, koji se u civilu zatekao u Zemunu, kae da je nocu oko pola tri video Borisa za volanom kako preko zvucnika, jer rotaciona svetla nisu bila ukljucena, sikce iz kola ostalim vozacima koji su stajali na semaforu: "Skloni se, skloni se". U Guci, kada mu je jedan momak neto dobacio, predsednik Srbije zatrcao se za njim s telohraniteljima i uhvatio mladica za guu. Stranackim poslovima Boris Tadic, mada po Ustavu ne bi smeo da bude ef stranke, bavi se kao diktator. Dok je pokojni Zoran indic na izborima u stranci imao protivkandidate, Boris Tadic je na bio jedini kandidat, jer drugima nije bilo dozvoljeno da se kandiduju. Dan uoci izbora nove vlade Srbije, na celu s mandatarom Kotunicom, Tadic je licno odredivao ministre. Jedan od njegovih ministara posvedocio je da je bio prisutan kada se Milka Forcan javila Borisu. ta su razgovarali, ministar nije mogao da dokuci, ali se Boris udario rukom po celu nakon zavrenog razgovora i obratio stranackim kolegama: "Au... kako se nisam setio coveka! A druio sam se s njim. Eto, imamo ministra finansija, Mirka Cvetkovica". Bivi direktor Agencije za privatizaciju vecinu privatizacija, ukljucujuci i cementare iz Paracina, sproveo je na nezakonit nacin. Prisutni su vec videli Bou elica na ovoj funkciji, to je bio i stranacki dogovor, ali je Boris, nakon telefonskog razgovora s pomenutom damom, doneo drugaciju odluku. U vreme kada je indic bio gradonacelnik Beograda, Boris Tadic je bio direktor Demokratske stranke. Njegova sekretarica je bila ena Aleksandra Simica koji je bio Borisov drug iz mladosti. Simic je u DS-u bio predsednik pravnog odbora, a kasnije sudija Saveznog ustavnog suda SR Jugoslavije. Boris mu je obljubio enu i Aleksandar Simic, takode aktivista Crvenog univerziteta, napustio je stranku i postao savetnik Vojislava Kotunice. Marketinke agencije kandidatima za visoke dravne funkcije friziraju biografije. Boris Tadic, se

kao kandidat za tu funkciju na januarskim izborima 2004. godine, oslonio se na drugove iz detinjstva. Srdan aper, propali glumac, osmislio je izbornu kampanju Borisa Tadica na izborima koji su odrani. On je napisao i predsednikovu biografiju. Biografija je lana i da smo demokratska drava, predsednika bi optuili za krivokletstvo. Gospodin aper je vodio i izbornu kampanju 2008. Slubena biografija pobednickog kandidata Borisa Tadica na izborima za predsednika Srbije objavljena na sajtu B92, i u svim medijima. Evo nelogicnosti: Boris jeste diplomirao je na psihologiji, ali nije zavrio poslediplomske studije na temu "Subverzivnost u segmentu seksualnosti". Za to nema dokaza na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Iz biografskog navoda zakljucuje se da je Boris Tadic magistrirao na navedenu temu. Ovakav studijski smer ne postoji niti je ikada postojao na Filozofskom fakultetu - postoji samo smer psihologija. Ova obmana bila je potpuno nepotrebna i bezrazlona, sem u okviru sugestija marketinke agencije da ga predstavi kao coveka nauke i struke. Kljucno pitanje je da li je Boris obmanuo gradane, ili nije? Da li je Boris Tadic kao student radio kao kolporter nije moguce utvrditi, jer nema nijednog svedoka koji se toga seca. Svi ga se secaju kao dobrostojeceg mladica, sina dvoje univerzitetskih profesora (otac Ljubomir akademik i majka Nevenka decji psihijatar), ljudi uvek solidnih primanja. Namera marketinke agencije je bila da Borisa predstavi kao vrednog i coveka koji se od rane mladosti sam starao za svoj deparac. Da li je i kada Boris radio na Radio Indeksu, nije moguce utvrditi. Ne znaci da on nije moda pripremio neki prilog za tu radio stanicu, ali u njoj nikada nije bio zaposlen. Bivi urednik Radio Indeksa Nenad Cekic tvrdi da nikada nije sreo saradnika po imenu Boris Tadic! U bolnici "Laza Lazarevic" u kadrovskoj evidenciji nema imena klinickog psihologa Borisa Tadica! Ako je ipak bio zaposlen u ovoj bolnici, postavlja se logicno pitanje - zato je napustio tu ustanovu, jer je to prirodno mesto rada za jednog klinickog psihologa? Klinicki psiholog koji prede u gimnaziju za profesora psihologije, prelazi u profesionalnom smislu s konja na magarca. Razlozi ne mogu biti politicke prirode, jer je mesto profesora u gimnaziji, u to vreme, bilo politicki svakako delikatnije, i traena je moralno-politicka podobnost kandidata za mesto za katedrom, a predsednik istice u svojoj slubenoj biografiji da je bio u zatvoru iz politickih razloga. U biografiji, dalje, pie da je Boris potom bio psiholog u vojsci, ali nema nikakvih dokaza, niti mogucnosti da se to proveri. Boris Tadic je vojsku sluio 1984. godine u Capljini i u Sarajevu. U vojsku ga je otac Ljubomir Tadic poslao te 1984. godine, jer se u to vreme pred Okrunim sudom u Beogradu sudilo etorici intelektualaca iz grupe Otvorenog univerziteta. Da bi spasao Borisovu devojku Veselinku Zastavnikovic hapenja, Ljubomir Tadic je, preko starih partizanskih veza, uspeo da njegov sin dobije odsustvo i da se venca sa Veselinkom, kojoj se potom izgubio trag. U vojsci je bio obican redov, sa privilegijama. Vojni psiholog u to vreme, nije bio u formacijskom sastavu, vec su taj posao obavljali u vojnim zdravstvenim ustanovama iskljucivo vojna lica! Kada je Boris Tadic bio zaposlen u beogradskom Institutu za psihologiju? Takav institut postoji pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali u evidenciji zaposlenih nema Borisa Tadica. Ako je radio u Institutu, zato ga je napustio? Ako je radio na istraivanjima, gde su mu objavljeni radovi? U biografiji se dalje kae da je Boris bio osnivac i prvi direktor Centra za demokratiju i politicke vetine. Na internetu ne moe da se nade nikakav trag o delatnosti takvog centra. U registrima udruenja gradana nema traga gde je taj centar osnovan, kada, ko su osnivaci, da li postoji i koje je stavove iskazao da bi postao relevantan za biografiju predsednika drave? U biografiji pie da je Boris Tadic radio na projektu uspostavljanja regionalnog sistema politicke edukacije u zemljama jugoistocne Evrope. Koji je to sistem, ko ga je finansirao? Dalje u biografiji pie da je Boris bio hapen osamdesetih godina. Iz uvida u dosije Policijske uprave za grad Beograd - Uprave za analitiku i evidenciju, Boris Tadic je uhapen 30. jula 1982. godine, priveden deurnom sudiji za prekraje i kanjen sa 25 dana zatvora. Kazna je izvrena odmah - zbog ''povrede nacionalnih osecanja gradana''. U stvari, Tadic je sa grupom u kojoj su bili i Vesna Peic, Neboja Popov, Milan Nikolic, Duan Gamaser... protestovali ispred knjiare "Komunista" noseci majice sa natpisom "Pustite nae drugove'', a protiv hapenja i zatvaranja grupe

koja je 9. jula te godine demonstrirala u znak podrke poljskom sindikalnom pokretu "Solidarnost'', u kojoj su bili Dragomir Olujic, Pavluko Imirovic, Veselinka Zastavnikovic (tada Borisova devojka), Jovica Mihajilovic, Radmila Karajovic, Gordan Jovanovic i Branislava Katic, koji su bili osudeni na po 60 dana zatvora. Boris je kaznu izdrao u Padinskoj skeli. Od 2003. je, pie u slubenoj biografiji, bio profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti valjda ima proceduru za izbor profesora u smislu Zakona o visokom kolstvu. Boris Tadic nema ni jednu referencu za predavanje politike i advertajzinga na FDU. Kao predsednik ne bi smeo da obavlja druge profesionalne dunosti, a ipak na ovom fakultetu predaje jedan od glavnih dramskih predmeta - politiku i advertajzing! Juna 2004. godine izabrali smo za predsednika Srbije coveka koji, u 46. godini ivota, nema reeno stambeno pitanje, koji nije stekao svoj stan, a radio je tako mnogo, pie u biografiji. Biografi su zaboravili da je Boris Tadic bio vlasnik dvosobnog stana na Novom Beogradu kod "Merkatora", koji mu je poklonio otac Ljubomir, a koji je on ostavio ocu svoje bive supruge Veselinke Zastavnikovic. Nedavno je u imovinskoj karti Borisa Tadica odjednom navedeno da ima 50.000 evra. Otkud mu ta utedevina? Ako je poseduje od ranije, zato nije pokuao da rei stambeno pitanje, jer nije na ponos da za predsednika biramo beskucnika u 50. godini ivota. Sumnjivo je puno toga to je Boris Tadic naveo u biografiji. Srdan aper radio je kampanju i 2008. godine, i to su uocili, o cemu svedoci biografija na sajtu predsednika Republike i na sajtu Fakulteta dramskih umetnosti, gde, navodno, radi kao profesor. 14.04.2004. godine, pojavio se sledeci tekst na forumu: Brat od strica Borisa Tadica, Ranko Tadic, radio je dvadeset godina u prislusnom centru Resora dravne bezbednosti, od cega pet godina u Jedinici za specijalne operacije, Milorada Ulemeka Legije. Kao strucnjak za te poslove, zbog cega ima nadimak Manijak, osnivao je i paralelni prislusni centar predsednika drave Borisa Tadica, koji slui za prislukivanje njegovih politickih protivnika. Sa njim, u timu, je i Zoran Zagorac, bivi radnik Resora dravne bezbednosti i Slube za informisanje i dokumentaciju u Ministarstvu spoljnih poslova. Dogovor o formiranju te slube sa Borisom Tadicem napravio je Momir Stojanovic, smenjeni direktor Vojne bezbednosne agencije, inace rodak Dragana utanovca i prijatelj Borisa Tadica. Cetvrti zaverenik je Mile Zaric, bivi JUL-ovac i prijatelj Mire Markovic, inace vlasnik hiperbaricne komore u Klinickom centru na Banjici. Centar za prisluskivanje nalazi se na brodu Mileta Zarica na Dunavu, preko puta Kalemegdana i u Zoolokom vrtu, a pomocni deo u Centru "Sava". Opremu za Centar nabavili su preko prijatelja Borisa Tadica, Izraelca Arija, koji je prijatelj i Jovice Staniica. Ari je, inace, konzul Republike Srpske u Tel Avivu. Ova ekipa postigla je dogovor o razmenjivanju usluga sa Karlom del Ponte. Mile Zaric je putovao u Hag da poseti Jovicu Staniica i sreo se sa Karlom del Ponte, sa kojom se dogovorio da joj daje informacije o Karadicu, a zauzvrat da se Karla del Ponte sloi o putanju na slobodu Jovice Staniica i Franka Simatovica. Sada, umesto da u istranim zatvorima i kazneno-popravnim ustanovama okajavaju grehe iz vremena kada su za potrebe crveno-crne koalicije sejali smrt i progonili, nedodirljivi kadrovi Miodraga Bracanovica, Milorada Ulemeka i Radeta Markovica, pod okriljem Radeta Bulatovica, prave reformu kojoj je cilj da se ni slucajno nita ne promeni. Prvi Bulatovicevi reformatori, Mia Vilotic i Cvijetin Milinkovic, udarili su na one koji su 2001. godine pokuali da raskrinkaju maineriju smrti, otkrili kreatore "Ibarske" i "heroje" iz Vukovara i Srebrenice. Tako je u BIA smenjen kompletan tim koji je uhapsio Slobodana Miloevica, isterao Legiju iz slube i zamalo priveo ubice Slavka Curuvije. Istoga dana kada je osumnjiceni za ubistvo Slavka Curuvije, Ratko Romic, dobio od Kostunicinog pravosuda nadoknadu od 1.000.000 dinara za "naruavanje ljudskih prava", u centru BIA Beograd smenjen je nacelnik Odeljenja za unutranji ekstremizam i organizovani kriminal Milan Letic, ef tima koji je savesno vodio pomenutu istragu. Istog tog dana, u centru BIA Beograd je sa mesta nacelnika Odeljenja smenjen Srdan Stambolic, sinovac pokojnog Ivana, bez valjanog objasnjenja. Ista metla iz centra BIA Beograd isteruje Edu Bukica i Dejana Carevica, koji jsu istraivali nereena ubistva julovske kamarile i Radeta Markovica. Bulatovicev naslednik, Saa Vukadinovic, ne pokazuje nikakvu nameru da stane na put zlocinackoj kamarili. Da li je to iz neznanja, slucajno ili namerno? Na pitanje novinara lista Kurir 08.05.2008. godine, dva

meseca pred imenovanje Sae Vukadinovica, ko je Ranko Tadic, za koga tvrdite da prislukuje politicare po Srbiji?, Tomislav Nikolic je odgovorio: Bliski rodak Borisa Tadica, inace ef centra za prislukivanje politickih suparnika DS i gradana Srbije. O optem uticaju Radeta Bulatovica, nakon to je reformisao vojni sistem bezbednosti, svedoci cinjenica da je i ministar Jocic imenovao za svog efa kabineta Macu Oraanin, koja je kuma Radeta Bulatovica, a njenog mua, iz penzije, za efa beogradskog sekretarijata unutranjih poslova. Da li je, julovac, Rade Bulatovic slucajno, na Odboru za odbranu i bezbednost i u medijima, pricao o privatnim prislunim centrima, a da li slucajno nije otkrio ni jedan? 4. Mladan Dinkic, njegova stranka G17 plus osvojila je oko 7% glasova, ali Dinkic se pokazao kao izuzetno vaan i dobar pregovarac . Svojoj stranci uspeo je da obezbedi cetiri ministarstva plus super ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u koje spadaju ekonomija, ekonomski odnosi sa inostranstvom, regionalni razvoj, turizam i privatizacija. Dinkic je pred sebe postavio ambiciozne ciljeve. Prvi je smanjenje nezaposlenosti u Srbiji za pola miliona ljudi, a drugi je besplatna podela akcija prema kojoj je planirano da svaki punoletni gradanin nae zemlje dobije akcije u vrednosti od oko 1.000 evra. Iako mu prigovaraju da ga prodaja NIS boli jer umanjuje vrednost besplatnih akcija, jedini je koji se javno usprotivio prodaji NIS za mnogo manje novca od prave vrednosti preduzeca. Za slogan svoje stranke da je strucnost vanija od politike tvrdi da se dokazao u praksi: Pokazalo se da smo mnogo bolji strucnjaci nego klasicni politicari koji lepo pricaju, a malo rade. Uprkos verbalnih duela sa clanovima vladajuce koalicije, sa vecinom odlicno saraduje. 5. Zoran Drakulic, predsednik kompanije Ist point odustao je od kupovine Rudarskotopionicarskog basena Bor jer je procenio da bi kupovina, uz investicije i ulaganje u ekologiju, dostigla skoro milijardu dolara. Drakulic se u regionu ucvrstio kao lider u recnom brodarstvu, najavljujuci planove da lidersku poziciju zauzme i u srpskoj pekarskoj industriji, za ta ce investirati preko 20 miliona evra u novu fabriku u Beogradu, a irice i maloprodajnu mreu. Ist point je vlasnik vie mlinova u Srbiji, silosa u rumunskoj Konstanci, a u planu im je kupovina silosa u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. Drakulic je prodao Zajecarsku fabriku kablova kako bi kupio cetiri puta veci Novkabel. Istovremeno je vlasnik Valjaonice Sevojno. Ist point zapoljava 3.600 radnika u osam zemalja i ima godinji promet od 550 miliona dolara. Bogat sam koliko mi treba. Nemam potrebe da imam svoj avion ili jahtu.... A za ono to mene interesuje imam dovoljno para, izjavio je u Drakulic. 6. Filip Cepter, najbogatiji Srbin vie je prisutan u inostranstvu nego u zemlji. Prema poslednjoj listi najbogatijih ljudi u jugoistocnoj Evropi koju objavljuje poljski Vprost, Cepter je na 23. mestu s bogatstvom koje se procenjuje na 4,4 milijarde dolara. U 2007. kupio je Centrotekstil za 18,9 miliona evra, a za kupovinu 94,5 odsto beogradskog IMT konzorcijum HA-SIP, u kojem udeo ima i Cepter, ponudio je 121,1 milon evra za kapital preduzeca i 10,2 miliona evra za investicije. Cepterova ponuda u nadmetanju za kupovinu Robnih kuca Beograd nije bila dovoljna da bi pobedio, a za jo nerealizovanu kupovinu 60,54% vlasnitva Fabrike ecera Zrenjanin ponudio je jedan evro. Cepter je ponudu dao preko vajcarske firme UBA holding i spreman je da investira u fabriku 5,7 miliona evra, uz obavezu da ne otpusti nijednog od 230 radnika kao tehnoloki viak. Roden je u Bosanskoj Dubici kao Milan Jankovic. Kada je razgranao poslove u zapadnoj Evropi promenio je ime. Njegova poslovna imperija obuhvata desetine zemalja irom sveta i upoljava 100.000 radnika, uz godinji obrt od preko milijardu dolara. ivi u Monte Karlu. Nosilac je priznanja Vitez rada za doprinos industriji Italije. 7. Milan Beko, cesto se pominje ali se retko pojavljuje u javnosti, osim na koktelima na kojima se okupljaju najvaniji ljudi iz politickog i privrednog ivota. Nazivaju ga covekom iz senke kome su sva vrata otvorena. Bio je u vladi Slobodana Miloevica, ali je za izbore 1993. godine komercijalno radio kampanju DS. Za Beka se tvrdi da se kao vlasnik krije iza nekoliko kompanija, ali zvanicno nije vlasnik nijedne. Njegova uloga strucnog konsultanta svodi se na to da kupuje i preprodaje firme

u Srbiji. Karijeru je poceo u marketinkoj agenciji Spektra, zatim je osnovao firmu Dibek koja je prodavala drvo i farmaceutske proizvode, a najvie uvozila vake. Rukovodio je prodajom 49% Telekoma, pojavio se kao izvrni direktor Investicionog fonda Salford u privatizaciji srpskih mlekara, zatim prilikom preuzimanja arandelovackog Knjaza Miloa 2005. godine od strane FPP Balkan limitida, u privatizaciji Luke Beograd, pa Robnih kuca Beograd, kupovini Vecernjih novosti i C marketa... 8. Kameron Manter, uloga SAD u reenju statusa Kosova bice presudna, a ambasador SAD u Srbiji, koji je doputovao u Beograd i preuzeo dunost 15. avgusta 2007. godine, je precizan: Stanovite Amerike jeste da bi najbolje reenje koje bi sprecilo nestabilnost regiona i pomoglo mirnom reavanju statusa Kosova bilo nadgledana nezavisnost june pokrajine.... Svestan cinjenice da se sa takvim stavom vecina ovdanjih politicara i veci deo javnosti ne slau, ambasador SAD dodaje: Sadanja faza otvorila je mnoga pitanja zbog kojih su odnosi naih zemalja malo zategnutiji, ali cemo i ovaj period prevazici, kao to smo prevazili i ranije periode. Siguran sam da cemo i dalje saradivati. Kao vii diplomata u Slubi spoljnih poslova SAD bio je zamenik efa misije u ambasadama SAD u Pragu i Varavi, a dobrovoljno je radio kao prvi voda Tima za rekonstrukciju u Mosulu u Iraku 2006. Pre toga 10 godina radio je u Vaingtonu kao direktor za centralnu i istocnu Evropu, kao direktor Severnoevropske inicijative i kao ef kabineta u NATO Kancelariji za ratifikaciju proirenja. Ambasador Manter je doktorirao modernu evropsku istoriju na Univerzitetu Dons Hopkins, studirao je i na univerzitetima u Frajburgu i Marburgu u Nemackoj, kao i Univerzitetu Kornel u SAD. Americki ambasador Kameron Manter dva puta se u kratkom roku sastao sa clanovima Kluba Privrednik i porucio im da treba da podre proevropsku vladu, rekao je Politici izvor iz ove neformalne organizacije koja okuplja vie od cetrdeset vlasnika velikih srpskih firmi. Kako navodi na izvor, prvi sastanak odran je pre vanrednih parlamentarnih izbora u seditu kluba u ekspirovoj ulici na Dedinju, a drugi posle izbora u restoranu pored stadiona OFK Beograd. Prvom sastanku prisustvovala je vecina clanova, dok je drugi odran u uem krugu bili su tu Miroslav Mikovic, Danko unic, Miodrag Babic, Branislav Grujic i Toplica Spasojevic, a americki ambasador im je rekao da se od privredne elite ocekuje da ima stav o politickim dogadajima i da bi njihov stav trebalo da bude u prilog vlade liste Za evropsku Srbiju i SPS-a. Izvor Politike tvrdi da Manter nije dobio direktan odgovor, vec su mu tajkuni rekli da iako je neophodno da Srbija ima dobre odnose sa EU Srbi ne mogu da budu veci Evropljani nego to je Evropa spremna da ih podri. Evropa nije dovoljno podrala Zorana indica,rekli su oni, kritikujuci EU koja je primila Rumune, a Srbiji nije cak olakala ni vizni reim. Clanovi kluba su u isto vreme kritikovali ponaanje i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije u kampanji. DS-u su prigovorili da hoce privatizaciju bez privatnika, da stalno govori o novim radnim mestima, a na mitinge vodi sportiste i estradu, dok je DSS kritikovan zbog nepotrebne politizacije kursa prema Evropi. Manter im je na to rekao da ne sede na dve stolice, vec da izaberu na koju ce stranu. Americki ambasador ovim sastancima prekinuo je politiku svog prethodnika Majkla Polta, koji je neke od srpskih tajkuna Miroslava Mikovica, na primer stavio na crnu listu, zabranivi mu izdavanje americke vize zbog sumnje da je umean u korupciju.Ono to je za poslove najbogatijeg Srbina mnogo opasnije jeste to je stavljanjem na listu nepoeljnih izgubio i priliku da posluje sa velikim americkim kompanijama, koje informacije o poslovnim partnerima u inostranstvu trae i od Stejt departmenta. A tu Mikovic, zahvaljujuci Poltu, nije ba omiljen. Sadanji americki ambasador je privukao panju svojim izjavama, koje je jedan njegov kolega nazvao bizarnim. Rec je o bivem britanskom diplomatskom predstavniku u Beogradu ser Ajvoru Robertsu koji se zacudio to je Manterobodrio SPS da ude u vladu sa Demokratskom strankom. U komentaru za Independent Roberts, koji je sada predsednik uglednog Koleda Triniti u Oksfordu, navodi da je Srbija duboko podeljena zemlja koja ne zna da li treba da krene dalje ka pribliavanjuEvropskoj uniji, iponovo zagovarajuci podelu Kosova, tvrdi da bez takvog reenja nece biti stabilnosti na Balkanu. Netrpeljivost koju bivi britanski diplomata pokazuje prema americkom ambasadoru u stvari je netrpeljivost izmedu dve

kole diplomatije: tradicionalne u kojoj je ambasador komunicirao gotovo iskljucivo sa predstavnicima vlasti kod kojih je akreditovan, ne meajuci se mnogo u politicke sporove, i nove intervencionisticke u kojoj diplomata koristeci znacaj svoje zemlje pokuava da direktno utice na politiku manje drave. Predstavnike ove druge kole nekadanji dopisnik Njujork tajmsa iz Beograda Dejvid Bajnder nazvao je prokonzulima, po starorimskim predstavnicima u zabitim delovima imperije. Bajnder je tu pre svega mislio na biveg americkog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji je obilato uticao na deavanja u Srbiji posle 5. oktobra 2000. Inace, Kameron Manter izjavio je u intervjuu Nedeljnom telegrafu da nema nikakve kontakte sa premijerom Vojislavom Kotunicom. On je odlucio, kao i deo njegove vlade, da mi ogranici kontakte. Dakle, to nije moj, vec njegov izbor, rekao je Manter, uavi u direktan sukob sa premijerom. Potpuno je drugacija bila situacija sa Ajvorom Robertsom dok je bio na celu britanske misije u Beogradu od 1992. do 1997. On je cak izbegavao preterano druenje sa protivnicima vlasti, a u vreme protesta zbog krade glasova na izborima 1996, opozicija se alila na njegovo ponaanje. U jesen te godine on je obiao fabrike Prva petoletka, Magnohrom i Trajal, dok je njegov americki kolega Ricard Majls obiao Sartid tvrdavu socijalisticke privrede. Ambasadorske posete firmama koje su bile pod kontrolom Slobodana Miloevica i sastanci naslednika tih ambasadora sa privrednicima, i pored razlike u stilu, ne razlikuju se mnogo - interesi trajni. 9. Boidar elic, ...vodi poslove evropskih integracija. Pun samopouzdanja i energije, elic je parafirao sporazum sa EU i veruje da ce ga uskoro i potpisati. Mada je ekonomski ekspert kojem niko ne osporava strucnost, njegovi politicki protivnici pokuavaju da dovedu u pitanje elicev licni imetak. Bio je direktor najvece evropske banke Kredi agrikol za jugoistocnu Evropu, ministar finansija u vladi Zorana indica i bavio se nezahvalnim poslom sredivanja stanja u finansijama. Stekao je nadimak Boa Derikoa, a prestini Forbs ga je svrstao medu 100 mladih svetskih lidera. Usavravao se na najboljim svetskim univerzitetima i specijalizovao kao savetnik za oblasti finansijskih institucija i medija. Sa saradnicima je osnovao Altis grupu koja je savetovala najvece firme u Srbiji. BOIDAR ELIC je svima koji ga kritikuju odgovorio u listu Evropa, izrekom ako si pametan zato nisu bogat. Saetije i istinitije niko nije bolje objasnio sutinu drutva u kome ivimo i potenije izrekao vladajucu ideologiju Srbije: bogatstvo je mera svih stvari, i covek se meri po bogatstvu. Gradanima Srbije objasnio je da je njihovo siromatvo posledica slabe pameti i loih radnih navika. Bogatstvo je dakle vrlina i onaj ko ga ima moe za sebe da tvrdi sve najlepe. Ako bi neko osporio neku od vrednosti ceka ga pitanje: koliko ste Vi bogati. Ukoliko je bankovni saldo radoznalca tanak, pitanje ne zasluuje odgovor. Oni koji nisu bogati ne samo da slabo stoje sa pamecu vec su i siromani vrlinama a, iz perspektive Boidara elica, verovatno su imucni samo manama. Nae drutvo pociva na cinjenici da li ste bogati ili niste. Angaovanje koje ne donosi velik novac vredno je prezira ili u boljem slucaju strpljive tolerancije. Boidar elic nije postao bogat u inostranstvu. Po njegovoj logici ni on nije bio pametan na Zapadu. Opametio se medu nama. Doao nam je u pomoc i obogatio se tek od kada je postao deo vlasti i politickih struktura. Poloaji na celu banaka doli su kao posledica iznenadne pameti i nemaju veze s tim to je prethodno bio ministar finansija i to je u meduvremenu od DS, kojoj je pristupio po atentatu na indica, bio kandidovan za premijera. Niko od velikih eksperata naeg porekla nije na pocetku svog boravka u Srbiji propustio da nam kae koliko je novca izgubio bavljenjem Srbijom i svi su ipak ostali medu nama. Niko nije propustio da za kratko vreme kupi svoj deo Beograda i niko od njih nije se vratio u bogatstvo i potovanje, koje su napustili da bi pomogali Srbiji. Bogatstvo nije ni vrlina ni mana, ono je samo cinjenica po kojoj se ljudi razlikuju. Ima neto i u pitanju kako ste postali bogati. Aristotel, Marks, Andric, Dostojevski, Van Gog, Crnjanski, Kocic, Copic, Hegel, Kant, nikoga ne odreduju pare vec pamet i dostignuce, bar do sada, jer ovo je doba elica, a ta je metafizika prema elicu, nita. 10. Patrijarh Pavle, najcenjeniji je poglavar u pravoslavlju, a uiva potovanje i Katolicke crkve.

ta o njemu misle drugi poglavari, najbolje je opisao ruski patrijarh Aleksije: Srbi imaju sveca za patrijarha. Roden je 11. septembra 1914. u slavonskom selu Kucanci kao Gojko Stojcevic. Patrijarh Pavle naao je svoju meru u postu, molitvi, podvigu, spavanju i u radu. Jedni kau da se travama sam izlecio od tuberkuloze koju je dobio kada je skocio u nabujalu Drinu da spase svog daka, a drugi da se molio. U ranom detinjstvu ostao je bez roditelja i sa bratom rastao uz tetku i babu. U koli je imao dvojku iz veronauke, a danas ga smatraju za jednog od najboljih poznavaoca tipika. Kada bih bio i poslednji Srbin, pristao bih da nestanem a da ne bude zlocina, Budimo ljudi, Da Bog pomogne i nama i neprijateljima naim, misli su koje patrijarh cesto izgovara. Od 13. novembra je na lecenju u VMA i redovno se pricecuje. 11. Vojin Lazarevic, jedan od kljucnih ljudi u energetskom lobiju u Srbiji, posle iskustva sa trgovinom strujom, kao suvlasnik firme EFT, preko svoje trgovinske kuce Rudnap vratio se u ovaj posao. Najznacajnije aranmane iz ove oblasti ima u zemljama u okruenju, a u Srbiji razvija poslove koje pokrivaju firma Minel kotlogradnja i pet brodogradilita, ciji je vlasnik ili zakupac. Prole godine Rudnap je postao strateki partner grcke kompanije Lamda koja je kupila Beko a koja planira da investira 150 miliona evra u izgradnju stambenog kompleksa. Cesto su ga prozivali da je zbog veza sa pojedinim politicarima. Ne odgovara na optube i retko se pojavljuje u javnosti. 12. Miodrag Kostic, u okviru svoje kompanije MK grupa, dri najvece ecerane, u kojima je manjinski vlasnik od kako se udruio s nemackim gigantom Nordcuker. Kostic je postao i ozbiljan medunarodni investitor jer je MK grupa krenula sa razvojem agrobiznisa u Ukrajini. Njegova kompanija planira da u narednom periodu u agrobiznis u Srbiji uvede najnovije sisteme razvoja, i da ce u fokusu njenog rada bice trgovina i poljoprivreda. Kostic poseduje jo nekoliko preduzeca i vlasnik je hiljada hektara oranica u Vojvodini. Nedavno je postao i jedan od tri vlasnika preduzeca Beogradelektro koje poseduje tri veoma vredna poslovna objekta, a promet firme je oko 20 miliona evra. 13. Predrag Rankovic Peconi, vlasnik preduzeca Invej, izbegava pojavljivanje u javnosti, po istom principu ponaa se i u biznisu. Njegovog imena, zvanicno, nema ni iza jedne privatizacije preduzeca u Srbiji, mada se zna da je u tome aktivan i uspean. U poslednjih nekoliko godina kupio je brojna preduzeca i uspeo da ih podigne na noge, pa sva posluju sa velikim uspehom. Vrednost njegovih kupovina tokom prole godine - Medela, Srbolek, hoteli Kasina i Park, restorani London, Zlatni bokal i Kafe teatar, procenjuje se na 75 miliona evra. Poceo je sa proizvodnjom cigareta, ali se ubrzo proirio na agrarni sektor. Kupio je Rubin, Vital, Ratar, Sunce, zatim Albus, fabriku poreta Milan Blagojevic... 14. Vuk Hamovic, kao i vecina modernih biznismena, ne pojavljuje se cesto u javnosti. Njegova kompanija danas raspolae sa vie energije od mnogih elektroprivreda u regionu, a pokriva znacajan deo uvoza elektricne energije u Grcku, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Sloveniju. U Hrvatskoj i Madarskoj se takode smatra vodecim trgovcem, a na austrijskoj berzi energije je medu tri vodece firme po obimu transakcija. Privatnim poslom bavi se od 1989, do kada je bio direktor Energodate, cerke firme Energoprojekta, a od 1992. ivi i radi u Londonu. 15. Nenad Popovic, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije i predsednik medunarodne grupacije ABS holding, koja u svojim fabrikama u Rusiji i Srbiji zapoljava oko 5.000 radnika i posluje na tri najveca svetska trita - u Rusiji, SAD i Kini. Godinji promet ABS holdinga iznosi preko 450 miliona dolara. Tokom privatizacije u Srbiji kupio je pet preduzeca iz Minel holding. Zalae se za prodaju NIS-a ruskom Gaspromu, obrazlauci da je to neuporedivo bolje od prodaje nekom trgovcu nafte, navodeci da bi izgradnja gasovoda Juni potok Srbiji godinje donosila oko 200 miliona dolara.

16. Stajn Erik Velan, generalni direktor Telenora u Beogradu izabran je za predsednika Saveta stranih investitora u Srbiji. Norveka telekomunikaciona kompanija je za Mobi 63 pobedila na tenderu sa cenom od 1,513 milijardi evra. Telenor je jedan od vodecih svetskih mobilnih operatera, sa vie od 133 miliona pretplatnika irom sveta, ukljucujuci i vie od 2,8 miliona korisnika u Srbiji. Velan je saoptio da su ukupna ulaganja te kompanije u Srbiji 2007. dostigla skoro est milijardi dinara. 17. Toplica Spasojevic, predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda i predsednik ITM grupe cija se poslovna imperija protee na relaciji London-Bec-Moskva. U Srbiju je prole godine investirao oko 15 miliona evra i osnovao dva fonda. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bio proglaen za poslovnog coveka 2006. Jo 1989. bio je proglaen menaderom godine u korporaciji Soni, a osam godina kasnije ITM je postao najbolji distributer kompanije Najki. 18. Miodrag Babic, predsednik koncerna Hemofarma iz Vrca, za koji je nemacka kompanija tada u avgustu 2006. godine isplatila 480,4 miliona evra, to je najvrednija kupovina u istoriji nemacke kompanije stare 111 godina. Babic kae da je Hemofarm u protekloj godini ispunio sve ciljeve i ambiciozne planove, te da je vracko preduzece preuzelo vodecu strateku odgovornost za nabavku i proizvodnju za celu grupu tada.Hemofarm planira preuzimanje proizvodnje 20 proizvoda tade koji se plasiraju u zapadnu Evropu. 19. Slobodan Vucicevic, predsednik Droga Kolinska, kompanije nastale spajanjem Droge i Kolinske, dve najvece prehrambene industrije u Sloveniji, u kojoj u i dve srpske firme Grand kafa i Soko tark. Predsednik je Srpske asocijacije menadera. Na Srebrnom jezeru, u saradnji sa lokalnom optinom, kupio je 350 hektara zemljita. elim da napravim turisticki brend, da izgradim hotele, golf i teniske terene, kae. Kako je preduzece Grand kafa preuzelo akcionarsko drutvo Soko tark jedan je od modela nezakonitih postupaka u privatizaciji. Na osnovu tube kod Trgovinskog suda i nalaza sudskog vetaka koji je potvrdio osnovanost tube nije bilo uslova za odobrenje javne ponude preduzeca Soko tark. To se ipak desilo u nezakonito sprovedenom postupku 2005. godine. Moda bi ova tajkunska operacija prola nezapaeno da u njoj nisu ucestvovale poznate licnosti, odgovorne pred zakonima ove zemlje za ono to cine. Preuzimanje Soko tarka od Grand kafe desilo se uz odobrenje vladinih slubenika, pre svega Komisije za hartije od vrednosti i Milka timca, onog istog iz skandala sa prodajom Knjaza Miloa. Sve se deavalo uz blagoslov Vide Uzelac iz Centralnog registra Komisije za hartije od vrednosti. Reenjem iz juna 2005. godine ova komisija odobrila je Grand kafi preuzimanje akcija Soko tarka, mada nije bilo uslova za to jer je u toku bila parnica po tubi 155 akcionara za deonice koje su otplatili od licnih dohodaka 1990. godine. Tuioci -akcionari polagali su pravo na 22,8% ukupnog kapitala preduzeca, to znaci i na teret paketa akcija od 40% koji je bio u posedu drave. Akcionari su traili namirenje svojih potraivanja delom od 60% i delom na teret dravnog paketa akcija od 40%. Komisija za hartije od vrednosti i Ministarstvo za privredu odbili su to. Mada nije bilo moguce zakonito raspolagati ovim kapitalom pre okoncanja sudskog postupka, Vladini organi stali su na stranu vlasnika Grand kafe. U ovom slucaju nije bilo potrebnih deponovanih sredstava ni bankarske garancije onoga ko je preuzimao Soko tark, pa je akt Komisije za hartije od vrednosti bio zloupotreba slubenog poloaja, pre svega Milka timca, predsednika komisije, i sekretara Olivere Savovic, a onda i clanova komisije. Ovo je trebalo da povuce krivicnu odgovornost, ali nije... Iz Soko tarka je izneto 12 miliona evra kapitala. Preduzece je u vreme preuzimanja imalo osnovni kapital od dve milijarde i dvesta miliona dinara, a knjigovodstvena akcija vredela je 701 dinar. Za pola godine, novi vlasnik srezao je ovaj kapital na 856 miliona dinara, a vrednost akcije pala je na 261 dinar. Ostao je i nepokriven gubitak od milijardu i dvesta miliona dinara. Od kojih je para kupila akcije Soko tarka? Na zavrnom racunu iz 2005. Grand kafa nije imala nijednog dinara. Ova firma osnovana je 2004. godine i nije imala promena na racunu kao da nije poslovala. Kako je slovenacka firma Droga Kolinska

postala vlasnik vecinskog kapitala Soko tarka? Kapital vlasnika Grand kafe uloen je u Droga-Kolinska, ali vecinski vlasnik Droge Kolinska je investicioni fond Istra-Benz. Soko tark je mogao biti otuden po zakonu ove zemlje samo na Berzi ili putem Ponude za preuzimanje. Ovo drugo uradeno je mimo zakona. Desilo se to da su srpski dravni instrumenti radili za potrebe vlasnika Grand kafe Slobodana Vucicevica, a on je podveo Soko tark slovenackom kapitalu uveren da je vaan faktor u integracijama regionalne privrede. Vucicevic je samo najamni radnik mnogo jaceg konzorcijuma. 20. eljko Mitrovic, vlasnik najvece televizijske korporacije u regionu koja obuhvata Pink, Pink Montenegro i Pink BiH. Prole godine lansirao je paket od 11 satelitskih kanala ciji su programi veoma gledani u Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, u naoj dijaspori u Evropi, SAD, Australiji i Kanadi. Mitrovic je pokrenuo sopstvenu produkciju, vlasnik je izdavacke kuce Siti rekords, fabrike za tampanje CD i DVD izdanja, avio-kompaniju Er Pink, velikog filmskog studija PFI u imanovcima i fabrike vaka Strong. 21. Volfgang Iinger, predstavnik EU u posrednickoj trojci Kontakt grupe koja je sacinila izvetaj o pregovorima o Kosovu za generalnog sekretara UN. Trenutno je ambasador Nemacke u Londonu, 1995. godine je ucestvovao u pregovorima u Dejtonu kojima je okoncan rat u Bosni. Od 2001. do 2006. bio je nemacki ambasador u Vaingtonu. U vreme sukoba na Kosovu 1999. godine Iinger je bio dravni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Krajem 2000. je izjavio da je za sada status Kosova dovoljno regulisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da nema povoda da se tu neto menja. 22. Rade Bulatovic , prvi strani dravljanin direktor srpske slube bezbednosti (Bezbednosnoinformativne agencije) je prole godine na pitanje kolika je njegova plata odgovorio, kao to je odgovarao i skuptinskom Odboru za odbranu i bezbednost - to je dravna tajna. Na poloaju direktora BIA ostao je i nakon parlamentarnih izbora, mada su analiticari tvrdili da to nece biti moguce, jer je viestruko kompromitovan. Cesto se pominje po aferam..., a optuuju ga da je 2005. godine naredio da BIA prislukuje poslanike Skuptine Srbije. General, MILAN ZARIC prisustvovao je, kao pomocnik ministra odbrane SRJ, 50.-oj Generalnoj skuptini Atlantskog pakta u Rimu, 2. decembra 2000, u okviru pristupanja Partnerstvu za mir. Optunica Hakog tribunala protiv Miroslava Deronjica, u tacki 2-3 (za ubistvo) navodi: 33. 9 maja 1992, Miroslav Deronjic, u kapacitetu predsednika Kriznog taba Optine Bratunac izdao je naredenje za napad i spaljivanje Glogova... Tokom napada... pripadnici Teritorijalne odbrane Bratunca, ukljucujuci... Milana Zarica..., ucestvovali su u napadu na Glogovo. Nedeljnik Vreme objavio je krajem 2003. godine da su u toku pripreme za slanje srpskih snaga, velicine bataljona (250 ljudi) u Avganistan, gde bi trebalo da budu angaovani u vojnim operacijama protiv Al Kaide i Talibana pod komandom americke armije i da je to bila ponuda predsednika vlade Srbije Zorana ivkovica tokom posete Vaingtonu. Tada se Savezno ministarstvo odbrane oglasilo da pitanje komande nije reeno i da je general Milan Zaric, nacelnik ABHO, osoba koja ce razgovarati sa Amerikancima. Pocetkom 2005. godine, bivi ef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popovic optuio je Vojsku da je cuvala Mladica, navodeci da je ef bezbednosti Gardijske brigade na Topcideru, potpukovnik Branislav Puhac, clan Drinske grupe VRS, licni telohranitelj Mladica poslednjih desetak godina. Napravio je greku u prezimenu i sledeci dan ispostavilo se da se radi o Puhalu, ali su celnici Vojske negirali njegovo postojanje. Poto je objavljeno da je na sudenju za atentat na premijera Srbije Zorana indica vojnik po ugovoru Sinia Gliic svedocio da je 12. marta bio u kasarni "Topcider" kada ga je pozvao kapetan Branislav Puhalo da ga odveze u Takovsku ulicu, Ministarstvo odbrane je navelo da B92 nije razumeo i da Puhalo postoji, ali da Ministratsvo ne zna gde on radi. U saoptenju se navodi da Puhalo nikada nije radio u Gardijskoj brigadi i u Vojnoj slubi bezbednosti. I doskora komandant Gardijske brigade Radomir Cosic izjavio je da zna za

Puhala, ali da ga nije vidao u Topcideru. Medutim, delovi 46. logisticke brigade, u kojoj Puhalo radi, nalaze se i u kasarni u "Tocideru". Ta jedinica zaduena je za snabdevanje i obezbedenje Ministarstva odbrane i Generaltaba. Akcija skrivanja Mladica od Hakog tribunala pocinje u junu 2002. U optunici podignutoj sredinom 2006 kao organizatora se navodi njegov rodak, penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske Jovo ogo, nekadanji ef Biroa Vojske RS u Beogradu. ogo je Mladica dovezao do kasarne Gardijske brigade u Beogradu, iz jedne kasarne u Kraljevu. Potom Mladic biva smeten u stanu optuenog Ratka Vucetica u Ulici Pede Milosavljevica 24, na Beanijskoj kosi. Na toj adresi je Mladic bio mesec dana. Istraga je utvrdila da se do oktobra 2002. haki optuenik krio u iznajmljenom stanu kod Trnog centra Piramida na Novom Beogradu. Stanarinu i sve racune placao je vojni pilot u penziji Stanko Ristic. Mladic je odande prebacen na drugu lokaciju u Novom Beogradu, u Treci bulevar, a odatle u Crnotravsku, kod porodice Vaskovic. Optueni Ljiljana i njena deca su rodaci Jove oga. Mladic se ponovo prebacuje na Novi Beograd, u stan sina optuenog Marka Lugonje, a zatim u Jurija Gagarina 134. Poslednji dan 2005. Ratko Mladic je proveo u Ulici Jurija Gagarina 118 na Novom Beogradu. Tada se Mladicu gubi trag. Drugo optinsko javno tuilatvo tvrdi da je taj stan preko oglasa iznajmio optueni bivi major vojne slube bezbednosti Stanko Ristic. Penzionisani pukovnik VSCG, Jovo ogo, nakon pet meseci u CZ pod sumnjom da je Mladicev jatak, u intervjuu, 28. jun 2006, otkrio je ta je, po njemu, pozadina slucaja: Prava je istina da su slucaj "Mladicevi jataci", iskljucivo s ciljem ocuvanja svojih pozicija, osmislili i montirali licno Vojislav Kotunica, Rade Bulatovic i Dragan Jocic, uz pomoc dva najveca pijuna iz Republike Srpske, biveg ministra unutranjih poslova Darka Matijaevica i direktora policije Dragomira Andana. Citav "slucaj" proglasili su "dravnom tajnom" da bi prikrili svoju ulogu i ucece u "slucaju general Mladic"... Kljucna licnost u vezi sa statusom i zatitom generala Mladica od oktobra 2000. do pocetka 2005. godine bio je Vojislav Kotunica. Citav taj period on to nije radio iz ubedenja i patriotskih razloga, vec iskljucivo iz licnih interesa. Dok je na celu Vlade bio Zoran indic, Kotunica, kao predsednik SRJ i glavnokomandujuci u Vojsci, licno je odobravao zatitu i pomoc generalu Mladicu, a potajno, preko svojih ljudi, vrio je pritisak na Vladu da ona "mora ispuniti svoje obaveze prema Hagu". Cilj je bio prinuditi indica da krene u hapenje generala Mladica, da dode do sukoba i krvoprolica, cime bi ga dalje kompromitovao, a i reio problem za koji je on bio ubeden da se "jednom mora reiti". Istovremeno je kod neobavetenih ljudi o sebi pravio lanu sliku kao o patrioti, a od svega toga on i njegova partija imali su i neposrednu materijalnu korist, jer su pod vidom "pomoci onom coveku" od dobrostojecih pojedinaca i preduzeca, gde su bili njihovi ljudi, uzimali nemala finansijska sredstva za svoje potrebe. Radi istine treba reci da Zoran indic nikada ozbiljno nije o tome razmiljao, to mogu da posvedoce najveci funkcioneri iz Republike Srpske, s kojima je tada kontaktirao i kojima je otvoreno govorio da "kad je u pitanju general Mladic, treba naci nacin da se to nikada ne desi". Takode, preko svojih najbliih saradnika nudio je reenje kako da se to realizuje. Oni su ivi i mogu da to posvedoce. ta se promenilo kad je Kotunica doao za premijera? Pravilnije bi bilo reci - kad su ga postavili. On ponovo polazi od stava da se to pre ili kasnije mora zavriti, samo je stvar procene kad mu je to najisplativije. Drugi problem je bio kako obezbediti uslove da on licno i njegova partija ostanu cisti, da formalno, u javnosti, prikriju svoju stvarnu ulogu. Prvo pitanje je reeno polovinom 2005. odlukom da je to najbolje zavriti do kraja te godine, jer "do izbora ima jo dve godine", dovoljno vremena da se to zaboravi i medijski opravda, a poeni koji bi se tom prilikom uknjiili, kao to su pribliavanje evroatlantskim integracijama, bili bi dovoljni da se javnosti zamau oci. Drugi problem reen je na nacin na koji se u realizaciju zadatka uvlaci Vojska, koja bi kao formalno nestranacka institucija bila izvrilac tog prljavog posla. Zato je na celo Ministarstva odbrane doveden Zoran Stankovic, koji se posle njegovog iznenadnog penzionisanja osetio licno uvredenim i koji je vec i samoinicijativno ponudio svoju "dobru uslugu" Karli del Ponte i nekim zapadnim ambasadorima. Sve se poklopilo i realizacija je mogla da pocne. Imate li dokaze za optube na Kotunicin racun?

Postoje svi materijalni dokazi i njih cu izneti na sudenju, pod uslovom da bude javno. U suprotnom, ni ja ni moja odbrana necemo pristati na bilo kakvo sudenje... Evo, nedavno je i u Savetu bezbednosti UN receno da su dobili dokumentaciju od zvanicnih organa iz Srbije iz koje je vidljivo da je general Mladic zvanicno penzionisan u maju 2002. godine. Istina je da je general Mladic bio aktivni general-pukovnik VJ do marta 2002. godine, kad je u dogovoru Vojislava Kotunice i tadanjeg rukovodstva RS reen nacin njegovog penzionisanja i njegov dalji status. Utvrdeno je, o cemu je uredno obaveten Hag, da je general Mladic i posle toga nastavio da koristi vojne objekte i usluge VJ. Pukovnik ogo postavio je nekoliko indikativnih pitanja za srpskog premijera Kotunicu: Ko je mogao da odobri i naredi da general Mladic koristi vojne objekte? Da li ja ili ova deca koju su pohapsili kao taoce? Da li su to bile nae privatne kasarne i da li smo mi bili nadredeni silnim generalima? Ko je, kada i pod kojim uslovima zamolio generala Mladica da napusti vojne objekte i promeni lokaciju? Ko mu je obezbedio uslove i sredstva za promenu lokacije? To su pitanja na koja mora odgovoriti Vojislav Kotunica. Da li je tacno da se sve do 2005. godine Zoran Stankovic, sada jedan od glavnih progonitelja, vidao s generalom Mladicem, dok dok je od toga imao neposrednu korist? 21. septembra 2006. na Aerodromu Nikola Tesla sprecen je beg Marka Lugonje. Penzionisani oficir Vojske RS je u poslednjem trenutku izvucen iz aviona na liniji za Moskvu. On je bio jedan od najbliih Mladicevih saradnika, kome je trebalo da pocne sudenje za pomaganje. Lugonji se stavlja na teret da ga je skrivao u svom stanu. - 2006. general Milan Zaric je zamenik nacelnika Generaltaba, Zdravka Ponoa, koga je licno Boris Tadic progurao na to mesto - 10 maja 2007. general Milan Zaric ucestvovao je na Savetu Evro-Atlantskog Partnerstva u tabu NATO, u svojstvu Stalnog vojnog predstavnika Srbije - 2008. godine Stalna misija Republike Srbije pri OEBS i drugim medunarodnim organizacijama u Becu: ef Misije Miroslava Beham, ambasador Zamenik efa Misije Zdravko Tuvic, ministar savetnik Vojni savetnik Milan Zaric, general Savetnik Miodrag Panceski Prvi sekretar Marija Trifunovic-Ljubojevic Treci sekretar Marina Milanovic-Ilic Menader kancelarije Branislav Zdravkovic 11.02.2009. general pukovnik Milan Zaric je direktor Instituta za strateka istraivanja Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane Srbije. 23. Ricard Vic, od 6. novembra 2007. godine generalni direktor US stil Srbija iz Smedereva, najveceg izvoznika srpske privrede koji je prole godine izvezao celik u vrednosti od 664,6 miliona evra u 80 zemalja sveta. Vic istice da je namera ovog giganta, koji poseduje i pogone u apcu i Kucevu, da stvori uslove kako bi tokom 2008. godine proizveo 2 miliona tona celika. Od 2003. do 2007, US stil Srbija je investirala preko 200 miliona dolara u pogone... 24. Danko unic, na godinjoj skuptini srpskog poslovnog kluba Privrednik, cije je sedite u po tajnovitosti vec cuvenoj vili u ekspirovoj ulici na Dedinju, Danko unic je ponovo izabran za predsednika kluba privredne elite ove zemlje. unic je nekadanji potpredsednik Savezne vlade, prvi covek Dilojta za Srbiju i region, suvlasnik TV Avala i Eki investmentsa. 25. Tomislav Nikolic, najozbiljniji protivkandidat Borisu Tadicu za predsednika Srbije. Nikolicevu kampanju radi americka firma Kvin Gilespi & asosijets, koja u Vaingtonu vai za jednu od najmocnijih. Oni su savetovali Nikolicu da bude meki i...Nikolic je oko SRS uspeo da okupi vie simpatizera nego Vojislav eelj.

26. Radovan Jelaic, stabilan dinar, rast deviznih rezervi i prevremena otplata duga Medunarodnom monetarnom fondu u martu 2007. godine, najznacajniji su rezultati koje je Narodna banka Srbije, kojom rukovodi guverner Radovan Jelaic, zabeleila prethodne godine. NBS ce biti spremna da prema potrebi dodatno pootri mere koje bi bile u funkcije sprecavanja rasta inflacije..., kae Jelaic. Roden je u selu Baja u Madarskoj, Ekonomski fakultet zavrio je u Beogradu. Bio je najmladi guverner Narodne banke Jugoslavije. 27. Peter Matic, vlasnik kompanije MPC koja zapoljava oko 1.200 ljudi, bogata je cija fotografija nije objavljena ni u jednom mediju. Procene upucenih kau da spada medu pet najbogatijih ljudi u Srbiji. Vlasnik bive zgrade CK na Ucu zida oping mol od 131.000 kvadrata u Beogradu. U njegovom posedu su Imo centri, zgrada BIGZ-a, robne kuce Planet u Beogradu i Ni, poslovna zgrada u Novom Beogradu... U knjizi rodenih upisan kao PETER MATIC, vlasnik i predsednik "MPC holdinga", jedan je od desetak najbogatijih biznismena u Srbiji. Za razliku od svojih kolega, Matic nikada nije dao intervju, niti je njegova fotografija ikad objavljena. Navija za Crvenu zvezdu, ali je dobar prijatelj s generalnim sekretarom Partizana arkom Zecevicem. Zaradio je ogromne pare na vercu cigareta, i on to ne krije, a cigarete i viski su i danas u asortimanu njegovih proizvoda. Roden je u Mariboru septembra 1966. godine. Majka i otac su mu stomatolozi. Iz mladalackog perioda upamcen je kao najbri vozac motora od ibenika do Benkovca. Naime, Matic je vrlo kratko iveo u Sloveniji. Roditelji su se preselili u Benkovac, gde i on ostaje sve do pred sam rat. Svoju privatnu firmu MPC osnovao je 1989. godine u Hrvatskoj, ali ju je dve godine kasnije preregistrovao i u Beogradu. Matic je prvi veliki biznis napravio kad je pokrenuo lanac maloprodaje sa Italijom. Druini srpskih biznismena, koji su tokom tranzicije pokupovali veci deo srpske privrede, pridruio se do marta 2007. godine i Petar Matic, koji je za 330 miliona kupio BIGZ. Kao vlasnik kompanije MPC Matic se svrstava medu 10 najbogatijih ljudi Srbije. Zakupom tri hektara zemljita na beogradskoj Autokomandi, Petar Matic, vlasnik MPC holdinga, osujetio je plan najbogatijeg coveka u Srbiji Miroslava Mikovica da na tom mestu, izmedu nikog autoputa i Bulevara oslobodenja, izgradi trgovinski centar sa dve poslovne palate. Mikoviceva "Delta" ce morati da se zadovolji samo oping molom, koji ce graditi na svom delu. Petar Matic kupio je sarajevski hotel Holidej in (Holiday Inn) od austrijske kompanije koja je taj hotel privatizovala 2003. Matic je jedan od deset najbogatijih srpskih biznismena koji nikada nije dao intervju, niti je fotografisan. Ko je, pre nekoliko godina kupio zgradu CK SKJ, na novom Beogradu. Ovo zdanje izgradeno iz sredstava clanarine koju su placali clanovi SKJ, posle odranog 14. kongresa obnove, po svim pravnim normama treba da je u posedu Saveza komunista Jugoslavije. Medutim, clanovi ove organizacije, prvo su brutalno izbaceni od strane JUL-a, a potom, pre nekoliko godina, objavljeno je da je kupac zgrade MK Komerc iz Novog Sada. Pitanje vlasnitva nad ovom zgradom i dalje je pred odgovarajucim sudom u Srbiji, ali poto se stalno odlae donoenje presude, ova politicka organizacija se obratila i Evropskom sudu u Strazburu. Karakteristicno za ovu, i mnoge druge transakcije, gde je u dosta slucajeva drutvena imovina prodavana za veoma male iznose je, da se cesto ne zna ko je stvarno kupac, ko stoji iza firmi sa kojekakvih ostrva. Tek ce se izgleda saznavati i da iza onih koji se pojavljuju kao kupci, stoji neko drugi. U svemu tome bitno je da se drutvena imovina i dalje prodaje za male iznose krenjem Ustava, jer su u istom svi oblici svojine ravnopravni. Umesto toga, drutvena svojina je degradirana, te unapred proglaena za neprofitabilnu i kao takvu poceli su je "arciti" i prodavati... Da li su to moda seljaci, posednici manjih imanja - do 10 hektara zemlje? Da li ce, zbog "uspenosti" buducih veleposednika, navedeni zemljoradnici, ponovo postati bezemljai, pa kao takvi, sa komadom hleba u torbici, na rad kod novih zemljoposednika? Konzorcijum koji cine MPC kompa-nija, Internenel trejding partners iz Londona, MK Komerc iz Novog Sada i Union intertrejd LTD sa Devicanskih Ostrva dobio je pravo da za 300 miliona dinara

otkupi u bomba-rdovanju otecenu zgradu Poslovnog centra "Uce" i tu izgradi biznis kompleks. Maticeva firma je pocela sa izgradnjom oping centra od 120.000 kvadrata uz zgradu CK. Taj centar ce biti duplo veci od Mikovicevog i najveci na Balkanu. Graden je po uzoru na americke centre, cak su ga Amerikanci dizajnirali. Centar ce kotati 120 miliona evra, a bice izgraden uz pomoc "sindiciranog kredita", jedinstvenog kredita kojeg daje vie banaka, uz podrku jednog od stubova finansijskog kraha svetske privrede, Meril Linc. Prvi je prodavao italijanske cipele u Benkovcu, Zadru i ibeniku, a kasnije je snabdevao citavu Dalmaciju. Matic u Beograd dolazi pred pocetak rata, 1991. godine. Dobro upuceni tvrde - sa legitimacijom tajne policije! U vreme sankcija najunosniji biznis bio je sa naftom, cigaretama i stranim picima. Petar Matic otvara cetiri fri-opa. O tome ko je tada mogao da se bavi ovim poslom, govori i podatak da je jedan od vlasnika ovih prodavnica na granicnim prelazima bio i Marko Miloevic, sin predsednika. A jedna od prvih prodavnica koju je otvorio nalazila se u blizini americke ambasade. Matic je bio blizak i sa srpskim premijerom Mirkom Marjanovicem, a firmu "Progres" jo cuvaju ljudi iz Maticevog obezbedenja. Promenu vlasti 2000. godine Matic je docekao spremno, i uz pomoc Zorana Janjuevica nesmetano nastavio svoj posao. Kupuje fabriku carapa "Partizanka" i tu gradi apartmane. Na Novom Beogradu, u ulici Duana Vukasovica, gradi novi trni centar. U Knez Mihajlovoj kupuje "Elektrotehnu" i pretvara je u robnu kucu "Planet". Za 2.600 kvadrata platio je 4,5 miliona evra. Strucnjaci, tvrde da bi najnia realna cena bila izmedu 15 i 20 miliona evra. Ali, "privatizacija" je izvedena uz podrku vlasti. Sa Miodragom Kosticem, Matic kupuje zgradu biveg Centralnog komiteta, i prodaje Slovencima, a potom kupuje celu zgradu. Na Novom Beogradu, Matic je izgradio nov, supermoderan poslovni objekt. Jedna od investicija je servis "Sitroen" servisa, u koji je, sa Milijom Babovicem, uloio 4 miliona evra. Poslovnu karijeru Petra Matica pre osam godina nakratko je prekinuo 41 dan u pritvoru, od 28. aprila 1998. godine. U obrazloenju reenja o hapenju pie da postoji osnovana sumnja da je utajio porez u visini od tri miliona dinara. 28. Aleksandar Vlahovic, poslanik Demokratske stranke, suvlasnik Eki investments. Bio je ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana indica, a pre toga partner u Dilojt i Tu. Clan je Udruenja americkih procenitelja, Medunarodnog udruenja racunovoda, UO Erste banke, Saveza ekonomista Srbije, Beogradske privredne komore i predsednik SD Crvena zvezda. 29. Radomir ivanic, vlasnik Verano motorsa, kupac Robnih kuca Beograd, za koju je platio 360 miliona evra. Ovaj beogradski biznismen, poznat pod nadimkom Baja Plavi, pobedio je u nadmetanju Miroslava Mikovica, Filipa Ceptera, Petera Matica, Miodraga Kostica... Iza njegove kupovine stoji grcki investicioni fond Marfin. 30. Stanko Subotic Cane, nalazi se na 96. mestu najbogatijih ljudi jugoistocne Evrope. Od kada je za njim 15. juna raspisana Interpolova poternica, nalazi se van Srbije. Osumnjicen je da je voda jedne od organizovanih grupa koje su se devedesetih bavile medunarodnim vercom cigareta. 31. Dragan Jocic , ministar unutranjih poslova Srbije u kabinetu Vojislava Kotunice. I dalje ne eli da kae o cemu su on i Rade Bulatovic razgovarali s Miloradom Lukovicem Legijom u noci njegove predaje, i zato nije potovana zakonska procedura. Tabloid 135, 23.08.2007. Dragan Jocic roden je u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Posle diplomiranja privatno se bavio pravom. Trenutno je potpredsednik Demokratske stranke Srbije, ciji je clan od osnivanja. Bio je poslanik u Skuptini Srbije i odbornik Skuptine grada Beograda. Kada je postavljen na mesto ministra unutranjih poslova, nekoliko medija objavilo je da je 1981. godine bio umean u pljacku kioska i zbog toga osuden na uslovnu kaznu od est meseci zatvora. U ovu kaznu uracunata je i osuda zbog krivicnog dela ucestvovanja u tuci, kada je sa svojom bandom

uleteo na privatnu urku i tom prilikom jedan mladic izgubio oko. Potvrdio je pisanje tih medija pravdajuci se mladocu. Zbog njegovog drugog mandata Srbija je bila pola godine bila bez vlade i na ivici otvorene diktature, vladavinom uredbama. Bio je pripravnik u advokatskoj kancelariji Vladana Batica, koji se trudio da od njega napravi advokata i coveka. Jocic mu je grubo okrenuo leda. Kada je Vladan Batic privoden u prostorije UBPOK i zadran pod optubom da je, navodno, zloupotrebio slubeni poloaj, iste veceri oglasio se ministar Jocic, i na vanrednoj konferenciji za tampu saoptio da je policija otkrila Baticeve zloupotrebe, i da nastavlja intenzivnu istragu. Vec sutradan istrani sudija, na predlog javnog tuioca, oslobodio je Batica odgovornosti. Potpredsednik DSS, narodni poslanik u tri mandata, i predsednik Odbora za bezbednost, sve je to Jocic bio, samo nije velika politicka zvezda. Bio je potpredsednik Skuptine Beograda u vreme Radmile Hrustanovic. Ona se alila kako tog coveka ne vida i ne zna kako izgleda, a konacno, kad ga je zapamtila, zakazivala je bezuspene sastanke s njim. I ona je, kao i Vladan Batic, spremna da se zakune kako Jocic ispija otra pica u kafanama u radno vreme ali i posle njega. Kad su ga mediji prozvali zbog obijanja trafika, prekorio je javnost: Kako moete da me pitate za trafiku a Hilandar gori?. Tako tragikomicno zapocece svoj prvi mandat. U prvih pola godine na mestu ministra unutranjih poslova smenio je 18 nacelnika sekretarijata i 15 nacelnika uprava policije. Ocito, bez jake podrke u tvrdim strujama, posluio se angaovanjem svojih drugara iz mladosti, zapoljavajuci ih u policiji uprkos kriminalnim dosijeima. Ivana ivkova je najpre zaposlio u Upravi za obezbedenje a potom u Specijalnoj antiteroristickoj jedinici. ivkov je registrovan kao prodavac oruja. Bio je u Jocicevoj grupi na Zvezdari. Izazvao je pometnju u redovima policije, kada je na mesto smenjenog hakog optuenika Sretena Lukica postavio potpukovnika Miroslava Miloevica. Ispostavilo se da je vecina rukovodilaca koje je ministar Jocic doveo na kljucne funkcije, radila je u Odeljenju unutranjih poslova Zvezdara. Na ovoj teritoriji je, kao mlad, ordinirao i Dragan Jocic. U njegovoj kriminalnoj grupi, koja se bavila deparenjem i obijanjem trafika, bio je i Zoran Amidic, zvani Lole. S njim je Jocic, nakon razbijanja njihove grupe, pobegao u Nemacku, gde su nali utocicte u grupi Ljube Zemunca. Loleta je ministar Jocic zaposlio u Nacionalnoj tedionici Srbije. Umesto smenjenog komandanta andarmerije Gorana Radosavljevica Gurija, postavio je svog rodaka Borivoja Teica, koga je preuzeo iz Gardijske brigade Vojske Jugoslavije. Imenovanjem Suzane ulejic na mesto nacelnika Uprave za ljudske resurse, Jocic je poceo da pljacka fondove ministarstva, nabavljajuci opremu, oruje, vozila i odevne predmete za potrebe policije. Gospoda ulajic je iz Zrenjanina. U policiji je njen karton debeo. Cesto se tukla sa svojim muem, od koga se razvela, a Jocic ga je potom penzionisao na mestu nacelnika OUP Vracar. General Suzana ulajic ostace upamcena i po nesvakidanjem potezu. U prostorijama Okrunog zatvora u Beogradu potpisala je ugovor o kupovini opreme od zrenjaninskog biznismena Mileta Dragica, koji je bio uhapen jer je Vojsku Jugoslavije trebalo da ojadi za 250 miliona evra. ulajicka mu je dala posao dok je on bio u pritvoru! Taksistu Vladimira Jakovljevica, poznatijeg kao Vlada Klej (licni taksista Vojislava Kotunice do dolaska na vlast), s kojim se druio dok je i sam bio taksista, Dragan Jocic primio je u policiju, i pored cinjenice da je vie puta krivicno osudivan. Unapredio ga je u cin majora, a potom postavio za nacelnika Uprave za zajednicke poslove MUP-a Srbije, u cinu pukovnika. Svog paenoga, Mladena Kuribaka, nacelnika Odeljenja unutranjih poslova u Kovinu, postavio je za nacelnika Uprave policije MUP Srbije, a Nikolu Popovca, komandira ove policijske stanice, za nacelnika Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd. Nacelnik Uprave za ljudske resurse doveden je iz Smedereva, da pokrije kriminal svoje rodake Sneane ulejic i ministra Jocica. Dejan Matic je diplomirani ekonomista, a u MUP-u Srbije zasnovao je radni odnos 2003. godine. U Smederevu je radio u preduzecu Fagram, a potom u Metalimpeks, preduzecu za trgovinu otpadnim materijalom. Ministar policije najvie ima poverenja u ljude s gresima. 36 rukovodilaca u Ministarstvu unutranjih poslova, koje je zaposlio ministar Dragan Jocic, ne mogu po Zakonu o policiji obavljati poslove u ovom ministarstvu.

Iako po zakonu o policiji njome rukovodi direktor policije, Jocic dri sve poluge rukovodenja. Ministar Jocic je agresivno primitivan covek. Okruen je svitom telohranitelja, odlazi u lovita, opija se do besvesti, i pravi terevenke vikendima. Narcisoidan je, i stalno u paranoji da ga prijatelji izdaju. Sukobio se s generalom Miroslavom Miloevicem, koji je u jednom trenutku odbio da izvrava Jociceve naloge o progonu policajaca. General je odbio da ucestvuje u pljackanju fondova u MUP-u i da potpisuje lane fakture, kao i reenja o otputanju policajaca i inspektora. Da bi predupredio organizovanu pobunu u policiji, ministar mesecno donese i po stotinu reenja kojim inspektore i policajce iz jedne policijske stanice alje na rad u prigradske optine, a policajce iz prigradskih policijskih stanica u Beograd. Ministar je narocito osetljiv na sindikalno organizovanje policajaca. Naredio je da se otpusti predsednik Nezavisnog sindikata policije Miloslav Vasic, a nakon trajka policajaca, sve clanove rukovodstva ovog sindikata premestio je u unutranjost. Za efa unutranje kontrole postavio je Dragoljuba Radovica, rodaka Kotunicne ene. Inspektori kriminalisticke policije klone se da istrauju teke kriminalne prestupe, jer ministar Jocic pokriva sve tajkune. Posebno ogorcenje ponaanjem ministra je u Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala. Najveci broj krenja zakona tajkuna pretocen u krivicne prijave, ministar Jocic zahteva da budu fiokirane, ili ih, preko specijalnog tuilatva, stavlja ad akta. Unizan je pred Miroslavom Mikovicem. Od njega dobija stotine hiljada evra apanae, koje mu Mikoviceva svita prenosi na inostrane racune. Vecina organizovanih grupa u izvrnoj vlasti i vrhovima politickih stranaka debelo placa ministra Jocica. U sukob je ministar doao i sa smirenim covekom, svojim rodakom Borivojem Teicem, komandantom andarmerije. Jocic je, neovlaceno, Protivteroristicku jedinicu andarmerije izdvojio iz njenog sastava i odlucio da on licno njome komanduje. Po zakonu o policiji, svim policijskim slubama rukovodi direktor policije. Direktor policije je iskusni policajac Milorad Veljovic, ali se ministar protivzakonito mea u rad organizacionih jedinica policije. Na sastancima kolegijuma Jocic vreda prisutne, ponaajuci se kao ulicar. Kada mu nacelnici kriminalistickih policija podnose izvetaj o otkrivanju velikih pljacki srpskih oligarha, Jocic kae - nemojte to nikome da kaete, ima Voja da me kara. Odeljenje za privredni kriminal Policijske uprave za grad Beograd podnelo je krivicnu prijavu protiv bivih rukovodilaca EPS-a. Na ovoj krivicnoj prijavi radilo se po nalogu zamenika okrunog javnog tuioca u Beogradu. Postojao je i nalaz Gradskog zavoda za vetacenje u Beogradu, koji je vetacio poslovanje direktora EPS-a po nalogu istranog sudije Neboje ivkovica. Na celu ovog odeljenja bio je mafija Dragoljub Radovic, rodak Kotunicine slubene ene. Kada je on unapreden, inspektori ovog odeljenja, na celu s Petrom Damjancem i v.d. nacelnikom Dejanom Svilarom, podneli su tuiocu i zvanicnu krivicnu prijavu. Ministar Jocic, koji otvoreno, za velike pare, slui svom sunarodniku Vojinu Lazarevicu, odmah je reagovao penzioniuci inspektora Damjanca, a nacelnika odeljenja je poslao, po kazni, na rad u Obrenovac, i pokrenuo propagandu s ciljem da umesto elektroprivredne mafije, uhapsi inspektore koji su ih prijavili tuilatvu. Supruga ministra policije, gospoda Milana Jocic, postavljena je za direktora Zavoda za zatitu kulturnih spomenika u Beogradu. Svuda u svetu je nezamislivo da supruge ministara dobijaju rukovodeca mesta u javnim preduzecima... Zbog muevljeve zauzetosti, Milana Jocic odala se ivotu. Tahir Hasanovic uspeva da dobije razne dozvole na zgradama pod zatitom drave. Milana tera mua da pezi pred Tahirom. Penzionsiani agent Mosada Meir Avital prenosi u strane banke pare bracnog para Jocic. Dragan Jocic je jedan od retkih ljudi koji su s Vojislavom Kotunicom na ti. Oni koji ih bolje poznaju, pamte da je premijer imao strasnu vezu sa svojim ministrom policije. Ne postoji gadost i kriminal koji ministar Jocic ucini, da premijer Kotunica to ne opravda. U Belanovici se premijer sastaje s glumcem Tikom Arsicem, Jocicem, Dejanom Mihajlovim i Aleksandrom Nikitovicem. Ludo se provode, a o tome svedoce kamere vojno-bezbednosne slube. Ministar Jocic javno proziva vladu SAD zbog odnosa prema Srbiji i njenim nacionalnim interesima. Bolje upuceni znaju da ministar Jocic nije izlazio iz pantalona bivem americkom ambasadoru u Beogradu Majklu Poltu. Ulagivao mu se, a Polt je uspeo da izdejstvuje da srpska specijalna jedinica

(SAJ) obavi vebu oslobadanja talaca koji su navodno uzeti u zgradi ambasade. Bio je to prvi slucaj da je policija zemlje domacina ula u neku zgradu americke ambasade u njenoj istoriji. Kao predsednik Odbora za bezbednost 2001. godine, u vreme pobune crvenih beretki, Jocic je neko pismo Milorada Ulemeka Legije tumacio kao vojnicko pismo. Nakon to je pocelo sudenje Ulemeku, kada su u sudnici poceli da se pojavljuju mladici u majicama sa oznakama JSO, od kojih su neki bili aktivni pripadnici andarmerije, Jocic je izjavio: To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduevljenja. Dragan Jocic je pomenut je u transkriptu razgovora Dejana Milenkovica Bagzija i advokata Biljane Kajganic kao ucesnik pokuaja da se Bagzi nagovori da lano optui nevine ljude za ubistvo biveg radnika RDB Momira Gavrilovica. Jocic smanjuje unutranju kontrolu rada policije. Njegove komunikacije s medijima su skoro nikakve. Ministarstvo unutranjih poslova nema portparola, a konferencije po potrebi, dri ministar Jocic. Upravo Jocic je podrao zahtev SRS da se iz predloga Zakona o policiji izbaci odredba po kojoj policija moe objavljivati informacije na zahtev pojedinaca i zameni novom po kojoj policija na zahtev pojedinaca, neposredno ili putem sredstava javnog obavetavanja, informie o dogadajima i pojavama iz svog delokruga koje su od interesa za javnost, kao i merama koje se tim povodom preduzimaju. Prenagljeno informisanje koje predstavlja odredenu kakofoniju informacija, moe da teti pogotovo MUP-u i, uopte, pravosudu, jer moe da bude diskreditacija ljudi bez osnova, rece Dragan Jocic. Svi pripadnici zemunskog klana, osim Miloa Simovica, Legije koji se predao i Dejana-Bagzija Milenkovica koga su Grci uhapsili, i dalje su u bekstvu. Ubijen je jedan zaticeni svedok u procesu za indicevo ubistvo. Jocic je toliko daleko od stvarnog obracuna s organizovanim kriminalom u Srbiji, da mu se ovde nema ta zameriti. On naprosto ne sme dalje od elja i potreba svojih politickih nalogodavaca.

Lana Demokratija Upropastila Srbiju - III Deo 32. Velimir Ilic, ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije, i jedan od kandidata na predsednickim izborima. Ne odustaje od svoje teke retorike, pa je tako na predizbornom skupu rekao da je dobro to se predsednik LDP Cedomir Jovanovic kandidovao za predsednika, jer ce se na taj nacin posle 20. januara tacno znati koliko u Srbiji ima narkomana. Bio je gradonacelnik Cacka, prvi opozicioni gradonacelnik u unutranjosti Srbije u reimu Slobodana Miloevica. Ima velike operativne zasluge za petooktobarske promene 2000. 33. Dejan Cvetkovic, generalni direktor Mikrosoft softvera u Srbiji, i predsednik Americke privredne komore u Beogradu koja okuplja predstavnike najvecih stranih kompanija u Srbiji. 34. ordije Nicovic, vlasnik preduzeca Irva kupio je u protekloj godini poljoprivredni kombinat Becej, drugi po velicini u Srbiji, posle dravnog PKB, po ceni od 30,1 milion evra. Druga velika Nicoviceva kupovina u 2007. bila je konfekcija Prvi maj iz Pirota za 1,7 miliona evra. Hteo je, ali nije uspeo da kupi Si markete od Simpa. ORIJE NICOVIC je roden 1951. godine u Kolainu. Srednju kolu je zavrio u Peci, a Pravni fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao. Po zavretku Pravnog fakulteta, ordije Nicovic poceo je da radi u Narodnoj banci Jugoslavije. Vrlo brzo je umesto pravnim poceo da se bavi ekonomskim poslovima. kolovao se i obucavao za dilera i brokera. Boravio je i radio nekoliko godina na vodecim svetskim berzama, od Njujorka i Londona, do Ciriha i Tokija. Pohadao je brojne edukacije za dilersko-brokerske poslove u vie vodecih svetskih banaka. Bio je sekretar Udruenja brokera i dilera Srbije i clan Saveta Svetskog udruenja dilera i brokera. U Narodnoj banci je preao put od

dilera i brokera do generalnog direktora sektora za devizno poslovanje. Raspadom bive Jugoslavije 1992. godne, ordije Nicovic naputa Narodnu banku i pocinje da se bavi privatnim biznisom. U 1995. godini preuzima propalu Kapital banku i od nje za nekoliko godina pravi jednu trino orijentisanu i uspenu banku. 35. Drako Petrovic, generalni direktor Telekoma Srbija od 2000. Telekom je sponzor Fudbalskog, Odbojkakog i Teniskog saveza Srbije, fudbalskih klubova Partizan i Crvena zvezda, Olimpijskog komiteta, Novaka okovica i Jelene Jankovic... 36. Oliver Regl, predsednik izvrnog odbora Rajfajzen banke dobio je priznanje Naj bankar koje je casopis Ekonomist ustanovio za ukupne poslovne rezultate, eticko poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima. Rajfajzen banka je do sada u Srbiji plasirala vie od milijardu evra. Proglaen je za bankara 2006. i bio je clan menaderskog tima ove banke u Srbiji od samog pocetka, zbog cega je veoma vezan za Rajfajzen banku u Beogradu. Danas ova banka u Srbiji zapoljava 1.700 ljudi. 37. arko Zecevic, bivi generalni sekretar FK Partizan, koji je iz kluba otiao u septembru posle 22 godine rada, i dalje slovi za jednog od najmocnijih ljudi srpskog sporta. Spekulie se da bi mogao da postane zastupnik Gasproma za Srbiju i da tu firmu namerava da promovie u glavnog sponzora kluba iz Humske. Za sada, Zecevic nije predstavnik Gasproma u Srbiji, ali je zaposlen u jednoj od sestrinskih firmi ove kompanije. Ni prica o planiranoj izgradnji stadiona nije zavrena, tako da postoji velika verovatnoca da bi Zecevic kroz sportsko drutvo mogao da bude ukljucen u jedan od najvecih projekata Partizana. 38. Milka Forcan, potpredsednica Delte, najvece kompanije u regionu, istovremeno i najveceg centra moci u Srbiji. U Delti je punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije proao zbog odbijanja pojedinih clanova Saveta da se nadu pod njenim vodstvom. Zavrila je Ekonomski fakultet. 39. Skip Bornhiter, generalni direktor Duvanske industrije Ni, ciji proizvodi cine vie od polovine srpskog trita cigaretama. Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma, DIN, koja posluje u okviru kompanije Filip Moris moci ce da osvoji nova trita na Balkanu i proiri izvoz. U poslednje cetiri godine u DIN je investirano 600 miliona evra. 40. Ivica Todoric, predsednik koncerna Agrokor, najvece hrvatske privatne firme, koja je vlasnik najveceg trgovackog lanca Konzum u Hrvatskoj, kao i supermarketa Idea u Beogradu. U Srbiji saraduje s mnogim privrednicima, i vlasnik je poslovnog prostora u Luci Beograd i u Novom Beogradu, zrenjaninskog Dijamanta... 41. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, jedini clan Kotunicine vlade sa privrednickim iskustvom. Kae da je sada pravi trenutak za ulazak ruskog kapitala na srpsko trite jer su na redu investicije u energetski sektor, ali i da privatizacije javnih preduzeca Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije ne moraju da budu obavljene u 2008. godini, kako mnogi navode. PREDRAG BUBALO roden je 1954. godine u Vladicinom Hanu. Doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od 2002. godine bio je generalni direktor livnice "Kikinda" u Kikindi. Reporter Kurira obiao je sve lokacije i dobio potvrdu da su komije vidale ili Bubala ili clanove njegove porodice kako u razlicitim periodima dolazi u "svoje" stanove. Zgrada u Bloku 29 u Novom Beogradu jedna je od najraskonijih i najskupljih u citavoj prestonici. Komije tvrde da je Bubalo kupio stan u centralnom ulazu broja 78. To su najskuplji stanovi u Beogradu, izmedu 150.000 i 200.000 evra. Druga lokacija na kojoj je vidan Bubalo ili clanovi njegove porodice je Gospodar Jevremova ulica broj 2 na Dorcolu. Vecina komija potvrdila je da je Bubalo obitavao u

stanu broj 2, u kojem je bio smeten Rukometni savez SCG. Vrata su okrecena u belo, za razliku od vrata stanara preko puta, koja su vremenom poutela. Brava je nova, specijalna. Iznad vrata postavljen je mini-reflektor koji radi na senzor i kamera. Druga kamera, koja deluje prilicno novo, stoji na ulazu u zgradu iznad interfona. Boidar urkovic, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije, naglaava da taj stan nije u njihovom posedu vec nekoliko meseci: Mi smo bili samo zakupci i vratili smo ga Diplomatskom stambenom preduzecu. Ne znam ta je dalje bilo s njim. S obzirom na to da samo DIPOS izdaje dravne stanove, zvanicno smo proverili ko je vlasnik ovog stana i doli do otkrica da je vlasnik Industrija ravnog stakla iz Panceva. Predsednik Upravnog odbora DIPOS Slobodan Kopanja bio je iznenaden: Odgovorno tvrdim da taj stan od oko 100 kvadrata nismo nikome izdali. Zavrili smo njegovo renoviranje i jo ga nismo ni stavili u ponudu. Jedino je moguce da vlasnik, drava Srbija, odluci mimo nas da taj stan izda ili proda. Bubalo navodno ima i stan u arkovu. Izvori tvrde da je bivi ministar kupio bar dva stana, od kojih je jedan u ulici Narodnog fronta, a drugi u Vuka Karadica. S druge strane, bivi ministar otezao je da se iseli iz dravnog stana koji je koristio. 24. novembra 2008. advokatski tim Stanka Subotica Caneta saoptio je da je Predrag Bubalo, u vreme dok je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tokom 2004. godine, zatraio da mu Ambasada Nemacke obezbedi sastanak s predstavnicima VAC, kako bi ih ubedio da raskinu sve ugovore sa Suboticem, navodeci kao razlog optunicu protiv Subotica - koja je podignuta tek 2006. godine. 42. Dragan ilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zaduen za nacionalni investicioni plan. Budet NIP za 2008. iznosi 47 milijardi dinara, a bice finansiran 971 projekat. ilas je najavio da ce ove godine novcana sredstva biti direktno rasporedena i lokalnim samoupravama, a da je 40 miliona dinara minimum koji ce optine dobiti. ilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika republike i osnivac Dajrekt medije, vlasnika televizijskih prava na prenose sportskih dogadaja i jednog od najvecih oglaivaca u pisanim medijima. DRAGAN ILAS, se nakon izbora za gradonacelnika Beograda naao u sukobu interesa. Njegovim privatnim firmama je istog trenutka skocila vrednost. Slubena biografija gradonacelnika Beograda Dragana ilasa govori o mladom i uspenom coveku cija slava tece od 1991. godine i njegovog susreta sa Slobodanom Miloevicem u svojstvu predstavnika pobunjenih studenata protiv ondanjeg reima. Neslubena biografija govori neto drugo. Neverovatno zvuci da je ovaj covek primljen u Demokratsku stranku tek 2004. godine, i da je odmah postao clan Izvrnog i Glavnog odbora. Srucio je niz optubi na vladu Zorana ivkovica iz pozicije simpatizera stranke, a zapravo lovca na visoku funkciju:"... 'Ajde da budemo potpuno iskreni. Vlada koju je predvodio g. ivkovic izgubila je poverenje gradana i poslanika u parlamentu i zbog toga smo i imali prevremene izbore. Prema svim istraivanjima, rejting vlade i samog Zorana ivkovica je bio izuzetno nizak, a za posao koji sam ja radio apsolutno je nebitno koliko je on sam kriv za takvu situaciju. To je cinjenica i gotovo. Zato je sasvim logicno da njegovo pojavljivanje u kampanji nije moglo doneti glasove listi DS Boris Tadic. Pa i samo clanstvo stranke je to mislilo kada je trailo da nosilac liste ne bude ivkovic vec Tadic". Od te 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Srbije zaduen za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana. Prethodno je na Skuptini Demokratske stranke 18. februara 2006. izabran za clana Predsednitva za Beograda, a juna iste godine i za predsednika gradskog odbora. Svojevremeno je Dragan ilas tvrdio kako je prvi ozbiljan kapital stekao peruci prozore u Londonu. Vec 2001. godine, Dragan ilas osniva firmu Dajrekt medija. Neto ranije, imao je marketinku agenciju Ovejn, sa kojom je uao u reklamni prostor medija u Srbiji. Nije ilas imao novac, nego su mu otvorili vrata medija. Od osnivackog uloga, ne vecem od par hiljada evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Tek 2005. godine osnovao je poslovni sistem, Multikom

group, sa osnivackim ulogom od blizu 1,5 miliona evra, ili 49 % vlasnitva. U sastav Multikom group ula je njegova firma Dajrekt medija, i firma Emoun prodakn, koja ima licencu za sve "rijaliti ou" programe. Multikom group je osnovan 2005. godine, a osnivaci su bili Dragan ilas, Dragoslav Ilic i Neboja Garic. ilas je uloio oko 1,4 miliona evra, Ilic 1,3 miliona, a Garic oko 200 hiljada evra. Multikom group je vec 2006. godine zaradio tacno 55 miliona evra, cime je uao medu nekoliko najprofitabilnijih firmi. ilasova, Dajrekt medija u istom periodu imala je ukupan prihod oko 43 miliona evra. Deo Multikom group cine i Ovejn advertajzing i Sparkiventpromoun, ciji je prihod 2006. godine bio oko cetiri miliona evra. Tokom 2007. godine, ilas je zaradio 83,8 miliona evra, a prihod njegove kompanije povecan je za skoro 50% u odnosu na 2006. godinu. ilas, zvanicno, poseduje stan na Vracaru od 110 kvadrata, utedevinu od 799 evra i oko milion dinara, automobil "SAAB" iz 2003. i vlasnitvo u firmama Multikom (50%), BBDO Sarajevo (48%), MDI internacional Prag (28%). Njegova supruga ima kucu od 250 kvadrata na Senjaku i automobil Citroen C 3". Narodna kancelarija koju je osnovao Predsednik republike, a vodio Dragan ilas, pretvorila se u sprdnju sa gradanima. Javnost nikada nije saznala da li je ova neformalna institucija reila neki ozbiljan problem zbog kojeg pate gradani... ilas je, otvarajuci irom Srbije ispostave Narodne kancelarije, stvarao paralelne odbore DS i irio svoju "bazu" koristeci ovu budetsku ustanovu za licnu promociju. Monopol koji danas ima nad medijskim prostorom u Srbiji poceo je da iri i na druge drave u regionu. Anemicna Antimonopolska komisija ne moe ilasu nita. Njegova sloboda da bira koga ce da reklamira stvorena je protivzakonito. Firma Dragana ilasa Dajrekt medija zastupa kompanije Telenor, Henkel, Bajersdorf Hamburg, Apatinsku pivaru, Bambi, Nektar, Loreal, Knjaz Milo, Podravka, tark, Kraftfuds, Delta DMD, Frikom, Imlek, Banka Inteza, Efes Vajfert, EFG Eurobank, Donson i Donson i mnoge druge. Dragan ilas je danas apsolutni monopolista u poslu oglaavanja,u Srbiji. Cak 55% reklamnog trita Srbije nalazi se u njegovim rukama. Zato je ba ilas dobio pravo da prodaje televizijske sekunde na dravnoj televiziji, znaju njen bivi direktor Aleksandar Crkvenjakov, i sadanji, Aleksandar Tijanic. Bilo je za ocekivati da taj monopol ima na televiziji B92 ciji je bio suosnivac, ali doci u RTS sa monopolom u prodaji reklamnog prostora, mogao je samo neko ko je imao politicke koncesije. Osim kontrole elektronskog prostora, novi gradonacelnik je covek cije su graditeljske ambicije ocigledne. Cuveni su njegovi televizijski obracuni sa Velimirom Ilicem, u kojima ga je Ilic redovno nazivao lopovom i prevarantom, razoblicavajuci njegove poslovne i politicke manipulacije, koji su odjednom prestali. Niti Ilic vie pominje ilasa, niti ilas progovara o Ilicu. Kad je Demokratska stranka izgubila na decembarskim izborima 2006. godine, Dragan ilas je podneo ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke zbog loih izbornih rezultata. Posle mesec dana, jedini kandidat za ovu funkciju bio je opet Dragan ilas. Da li je Dragan ilas studirao na Mainskom, kako tvrdi) ili na Poljoprivrednom fakultetu (smer Poljoprivredne maine)? U Kotunicinoj vladi bio je ministar, a njegova supruga Milica, pomocnik ministra, a ostali su i u Cvetkovicevoj (Tadicevoj), dodue kao razvedeni. Dnevnik "Kurir" je odlucio da objavi ''detalje'' o slatkom ivotu i o razvodu Dragana ilasa od supruge Milice Delevic-ilas. Ministar je upotrebio svoj autoritet i sve podzemne veze, i ceo tira "Kurira" je isecen, a odtampano, nocu, novo izdanje. Sa g. ilasom nema ale. 43. Ruica indic, samo povremeno se ukljucuje u aktivni politicki ivot Srbije, pre svega kroz podrku koju prua politickoj opciji Borisa Tadica. Prva je ena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i clan je Predsednitva DS. Osnivac je i predsednica Udruenja

Prvo deca, a aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autisticne dece. 44. Aleksandar Tijanic, direktor Javnog servisa RTS, jedan od najpoznatijih novinara. Uspeo je da se izbori protiv obavezujuceg uputstva RRA o prenosu skuptinskih zasedanja i preinaci ga u preporuku. Uspeo je i da izdri estoke napade zbog obavezujuce TV pretplate, ali i da znacajno podigne gledanost. Kuca na cijem je celu uporno proizvodi gubitke. 45. Veselin Jevrosimovic, vlasnik kompanije Komtrejd smatra da ce najveci poslovni uspeh njegove firme biti realizacija plana o izlasku na Londonsku berzu. Komtrejd je pokrenuo automatizovanu liniju za proizvodnju racunara, prve u Srbiji i jedinstvene u jugoistocnoj Evropi. Jevrosimovic je odnedavno sponzor zagrebacke Cibone, poto u hrvatskoj njegova firma Kripton sklapa LCD televizore, MP3 plejere i navigacione uredaje. Otvorio je firme i u Bostonu u SAD i Rijadu u Saudi Arabiji. 46. Bojan Pajtic, potpredsednik DS i aktuelni predsednik Izvrnog veca Vojvodine. Jedan od najotrijih kriticara SRS i, kako kae, pogubne politike koju je ova stranka vodila. Takode je insistirao da se obelodani ugovor o gradnji autoputa Poega-Horgo. Zbog toga je Vojvodina na ime koncesija traila 220 miliona evra. 47. Cedomir Jovanovic, lider Liberalno-demokratske partije, kandidat na predstojecim predsednickim izborima, bivi potpredsednik Vlade Srbije u vreme Zorana indica. Uspeo je da grupaciju oko svog LDP-a uvede u Skuptinu Srbije. 48. Volfram Mas, ambasador Nemacke u Srbiji. Decidan je u oceni da su reavanje kosovskog problema i evropske integracije Srbije dva potpuno odvojena procesa. Tempo pridruivanja EU diktirace Srbija. Sigurno, podrka na tom putu nece izostati. Moda sam i zbog toga veci optimista kada je u pitanju buducnost Srbije nego mnogi Srbi, izjavio je. 49. Branislav Grujic, predsednik Upravnog odbora kompanije PSP Farman holding iz Moskve, koja na tritu Rusije, zapadne Evrope i Srbije pravi obrt od oko 350 miliona dolara godinje. Klub privrednih novinara jednoglasno ga je proglasio za poslovnog coveka 2007. godine. 50. Rasim Ljajic, ministar za rad i socijalnu politiku najavio je da ce penzije u Srbiji uskoro biti povecane, i da bi trebalo da bude promenjen nacin na koji ce se utvrdivati visina penzija. Ljajic je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hakim tribunalom i predsednik Sandacke demokratske partije. 51. Stefanos Vafidis, prvi covek Koka-Kola u Srbiji posluje od 1997. a trenutno ima vie od 1.500 zaposlenih i 5.000 poslovnih partnera. Vafidis je predsednik Helenskog poslovnog udruenja u Srbiji. 52. Ivana Veselinovic, generalna direktorka Delta M grupe i neformalno treci covek nae najvece kompanije. Donedavno je bila jedina ena clan kluba Privrednik. 53. Milan Rodic, vlasnik kompanije MB koja je prodala svoju Pivaru MB iz Novog Sada multinacionalnoj kompaniji Hajneken. Kapital novosadske pivare, prema podacima Agencije za privredne registre, procenjen je na oko 145 miliona evra. Kompanija MB poseduje i ugostiteljske objekte i robne kuce. 54. Madlen Cepter, mecena umetnika, najvie u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evropsku knjievnu nagradu Madlen Cepter za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom. Vlasnica je prvog privatnog pozorita i opere Madlenijanum u Zemunu. 55. Slobodan Petrovic, generalni direktor Salforda, vlasnika najvecih mlekara u Srbiji koji je

kupio Bambi i fabriku cokolade Banat. Komisije za zatitu konkurencije ispitivala je zastupljenost Salforda na tritu mleka, zbog sumnje da su monopolisti. 56. Bojan Radun, izvrni direktor kompanije Nektar iz Backe Palanke, regionalnog lidera u proizvodnji vocnih sokova. Radun je jedan od najmladih izvrnih direktora u zemlji. Od prole godine je clan Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istice da je Nektarov slogan nije svejedno postao njegov recept za uspeh. 57. Sulejman Ugljanin, predsednik optine Novi Pazar i lider Liste za Sandak, cije je predsednitvo najavilo je da ce zajedno sa DSS i NS na predsednickim izborima podrati Velimira Ilica. Poznat je po zalaganju da Sandak dobije status republike, a za podele unutar islamske zajednice u Srbiji tvrdi da ih podstice ili precutno odobrava svetska antimuslimanska alijansa. 58. Svetlana Vukajlovic, prva ena na celu RZZO u istoriji. Za svog mandata proirila je listu medikamenata koje finansira Zavod i omogucila svim osiguranicima u Srbiji da se lece i na VMA. 59. Sajmon Grej, ef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Odbor izvrnih direktora Svetske banke odobrio je Strategiju partnerstva za Srbiju za period 2008-2011. godina, prema kojoj ce Svetska banka u naredne 4 godine u Srbiju usmeriti 600 miliona dolara. 60. Vlade Divac, proslavljeni koarka, skaut LA Lejkersa i funkcioner KK Real iz Madrida, osim uspenih humanitarnih akcija ukljucio se i u biznis, postavi vlasnik Voda vode. 61. Duan Petrovic, ministar pravde, potpredsednik DS i poslanik u Skuptini Srbije. 62. Rodoljub Drakovic, vecinski vlasnik koncerna Svislajon-Takovo, jedne od vodecih firmi srpske konditorske industrije. Rodeni brat Vuka Drakovica koji je van politike (Svi ljudi koji nisu ulazili u trezor Narodne banke, koji nisu bili vezani uz dravni aparat, koji nisu dobijali povoljne kredite, koji nisu nosili iz trezora dakove deviza, koji se nisu bavili alkoholom, naftom, cigaretama, drogama, prodajom oruja - oni su sacuvali slobodu i mogli da posluju, izjavio je). Dragoljub Markovic ustupio je tron kralj jaja Rodoljubu Drakovicu, vlasniku koncerna SvislajonTakovo. Markovic je Drakovicu prodao 70% svoje firme Eko organik lajf, nekadanjeg Krmivo produkta. Ta firma je i sada lider na tritu u proizvodnji jaja i zauzima negde oko 20 odsto trita. Razlog zbog kojeg je Dragoljub Markovic prodao ovo preduzece jesu finansijske potekoce, u koje je zapao zbog poara koji je februara ove godine unitio farmu u Surcinu. Markovic je imao problema sa naplatom osiguranja. Iako su procenitelji ove osiguravajuce kuce, kod koje je bila osigurana imovina Eko organik lajfa, konstatovali totalnu tetu i mada je polisa za opremu bila na 895.000 evra, isplaceno je svega 100.000 evra. Miroslav Mikovic je od Rodoljuba Drakovica, vlasnika Takova iz Gornjeg Milanovca, oteo sve prodajne objekte. U ovoj zemlji ne mogu biti dva gospodara. Ili ce da mi ustupi prodavnice Takova, ili ce te Mlada odmah uhapsiti - bio je Mikovicev ultimatum Rodoljubu Drakovicu. Rodoljub je ustupio sve prodavnice Takova, skoro bez naknade. Rodoljub Drakovic kupuje firmu Euro Food Markt iz Siska za 20 miliona eura, koja se bavi preradom voca i povrca i proizvodnjom biskvita, i namjerava ojacati poziciju Swisliona u Hrvatskoj, koji je vec prisutan na tom tritu preko trgovackog lanca Konzum. Ivica Todoric kupio je SL Gros, trgovacki deo poznatog srpskog koncerna Svislajon Takovo ciji je vlasnik Rodoljub Drakovic. U trci za kupovinu ovog lanca koji deluje na jugu Srbije bio je i slovenacki Merkator. 2008. istrani organi ponovo ispituju privatizaciju Dijamanta iz Zrenjanina i ulogu rukovodstva fabrike u prodaji hrvatskom tajkunu Ivici Todoricu. Posebno ce se ispitati okolnosti vezane za

preuzimanje akcija Dijamanta koje su pripadale beogradskoj firmi Drutvo Sadra d.o.o. Beograd, ciji je vlasnik bila Ljiljana Kneevic, supruga nekadanjeg direktora Dijamanta Save Kneevica. Zakonitost prodaje akcija Dijamanta u javnosti je dovedena u pitanju 2005. godine, ali naalost, nadleni dravni organi nikad se nisu bavili ovim pitanjem. Podsecam da su svi brujali da je Kneevic mimo berze prodao Todoricu akcije, preko, navodno, anonimne firme DSDB. Ova firma je osnovana 31. marta 2005. godine, neposredno pre Todoricevog preuzimanja vecinskog vlasnitva, a vlasnik je Ljiljana Kneevic, supruga Save Kneevica. Cak je i sedite kompanije registrovano na kucnoj adresi Kneevicevih u Beogradu. Samo mesec dana od osnivanje ove firme u nenovcani kapital preduzeca upisane su 81.872 akcije Dijamanta, cija vrednost prelazi 10 miliona evra. Zvanicno, osnivac ovog preduzeca je firma Adison intertrejd inc. Trident trust kompani limited sa Devicanskih ostrva. Pretpostavlja se da je Ivica Todoric, vlasnik hrvatske kompanije Agrokor, vecinski udeo u Dijamantu stekao preuzimanjem 26,96% akcija investicionog fonda Saut-ist ei fond,i 24,90% vlasnitva anonimne firme Drutvo Sadra d.o.o. Beograd. Pojedini rukovodioci Dijamanta izjavili su da su Kneevic i Todoric prijatelji vie od dvadeset godina i da su smislili nacin kako da izbegnu prodaju akcija na berzi. Kneevic je osuden na kaznu od godinu dana zatvora ili uslovno tri godine, dok je drugooptueni uro Kesic, bivi direktor Dijamant banke, dobio kaznu od osam meseci zatvora, uslovno na tri godine. Prema obrazloenju ove prvostepene presude, zloupotreba dvojice osudenih u vezi je s komisionim poslovima izmedu Dijamant banke i Centro banke kojim je Dijamant banka otecena za 1,2 miliona dinara. Optunica protiv Sava Kneevica, podneta maja 2003. za falsifikovanje slubenih isprava i utaju poreza, odbacena je zbog zastarelosti, jer je od cinjenja dela za koje se teretio prolo vie od deset godina. Kneevica su teretili da je, koristeci poloaj direktora i uslove koji nisu bili dostupni drugim radnicima, za vreme upisa druge emisije akcija 1993. kupio 20.336 deonica. Kneevic je u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, da bi izbegao porez, pozvao 27 deonicara ili njihove naslednike i zahtevao da potpiu blanko poreske prijave, na osnovu kojih su raspolagali daleko vecim brojem akcija od stvarnog. Na toj listi, pored desetak penzionisanih radnika koji za svoje akcije nisu znali, bilo je i osam pokojnika. Mesna industrija Pro Bekom imala je oko 40 dobavljaca. Lopovskoj umetnosti, Borivoje Betic ucio se u Sarajevu, kao magacioner u Beku. Iza Betica su u Beogradu, u koji je doao kao izbeglica, ostale mnogobrojne afere, kao to je neuspeli pokuaj kupovine mesne industrije Mitros iz Sremske Mitrovice sa Dragoljubom Markovicem-Krmojem i danas odbeglim direktorom C Marketa Slobodanom Radulovicem... Poslednja velika prevara tandema Betic-Janjic je kupovina zrenjaninske mesne industrije Bek. Kupovina ove firme je ponitena od strane nadlenih organa, ali je Betic, u meduvremenu, iz magacina Bek-a odneo oko milion konzervi mesnih preradevina, koje je odvezao u Cajetinu i nalepio na njih nalepnice preduzeca Zlatibor! Pro Bekom je opeljeio 40 dobavljaca, kojima duguje oko 15 miliona evra, na ime isporucene robe, aditiva, maina... Novac je Betic prebacivao na svoju firmu A.D. Cajetina. Kakav je kvalitete mesnih preradevina koje Betic prodaje po Srbiji. Kontrole nema, jer Betic ima ogromne pare. U maju 2008. Betic se sastaje sa Boidarom elicem i Rodoljubom Drakovicem, vlasnikom kompanije Svislajon Takovo. Gospodin Drakovic je tako kupio i fabriku mesa Zlatibor, ciji su vlasnici Borivoje i Vladan Betic. Fabrika iz Cajetine, koju je kupio Rodoljub Drakovic je u blokadi. Evo originalnog reenja koje je Drakovic ponudio dobavljacima u pismu o dobrim namerama 10. oktobra 2008: Obavetavamo Vas da je Koncern Swisslion - Takovo preko svog podredenog drutva Takovo Agrar d.o.o. Beograd, spreman da ucestvuje u sanaciji industrije mesa Zlatibor a. d. Cajetina. Naime, Industrija mesa Zlatibor a.d. Cajetina je u finansijskoj blokadi vec vie od 60 dana, to je osnov za pokretanje stecajnog postupka. Medutim, u slucaju pokretanja stecajnog postupka, materijalnu tetu ce neminovno pretrpeti i poverioci i Industrija mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Smatramo da je celishodnije i ekonomski racionalnije da se pokrene postupak sanacije, odnosno sveukupne finansijske konsolidacije Industrije mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Koncern Swisslion Takovo, preko svog podredenog Drutva Takovo Agrar d.o.o. Beograd Vam nudi sledece moguce opcije sanacije: - otkup potraivanja, uz discount; - pretvaranje potraivanja u dugorocni kredit sa

grejs periodom, uz minimalnu kamatnu stopu; - konverzija potraivanja u kapital; - otpis potraivanja, na osnovu ugovora o buducoj poslovnoj saradnji; Pored navedenih opcija spremni smo da prihvatimo svaki Va predlog, a koji ce neposredno doprineti finansijskoj konsolidaciji Industrije mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Mnogo ljudi, medu kojima i Milorad Vucelic, Aleksandar Vulin, Miodrag Kostic, Nenad Canak, Milan Gutovic, Tahir Hasanovic, Rodoljub Drakovic..., guralo se 26.06.2005. ispred studija TV Pink, ocekujuci pocetak snimanja emisije Bijelo dugme i prijatelji. 63. Srdan aper, direktor predstavnitva agencije Meken Erikson za jugoistocnu Evropu i clan Glavnog odbora DS, bliski saradnik predsednika Borisa Tadica. 64. Novak okovic, treci teniser sveta. Mladic koji uspeno predstavlja svoju zemlju u svetu i zbog koga je tenis postao jedan od najprivlacnijih sportova za mlade u Srbiji. 65. Emir Kusturica, proslavljeni reiser koji je sa svojim poslednjim filmom doiveo ovacije u Parizu i irom Evrope, ali nije dozvolio da se prikae u Beogradu. U u svom Drvengradu je pokrenuo filmski festival Kustendorf, na cije otvaranje je doao Vojislav Kotunica. 66. Fahreta ivojinovic, najpopularnija pevacica svih vremena u bivoj Jugoslaviji. Sa suprugom Slobodanom ivojinovicem vlasnik je vie firmi i stranih predstavnitva, a sa Saom Popovicem osnovala je Grand, najvecu produkcijsku kucu u regionu. Da li su Fahreta Jahic, Slobodan ivojinovic, Miroslav Mikovic i Milija Babovic imali dvadesetak milona evra u gotovini na koje je placen porez na prihod gradana? Ne! I da li je ministar policije preduzeo neka hapenja? Ne! Odakle im tolike pare za otkup? Velike svetske modne agencije, poput "Elita" i slicnih, imaju vrlo jake pozicije, a Srbija je postala "izvoznik" lepih devojaka i decaka. Kako je ekonomsko i politicko stanje u dravi bivalo sve gore, taj posao bivao je sve unosniji. Poslednjih desetak godina domace agencije aktivno ucestvuju u medunarodnoj trgovini "novih lica", gde se cesto u ugovorima nalaze razni aneksi i ograde od moguceg "skretanja s pravog puta" angaovanih. U stvari, agencije peru ruke od seks trafikinga, podvodenja u prostituciju i drugih nepodoptina, cega u ovom poslu uvek ima, samo ne u meri i na nacin na koji se to danas deava. U dobrom broju slucajeva ulazak u svet modne industrije, "modela" pomau sami roditelji. Starost devojaka cesto ne prelazi 16 godina. Rec je o vrlo rizicnim grupama, koje price o slavi, novcu i boljem ivotu lako odvode u razne "kompromise". Cinjenica je da su u poslednjih desetak i vie godina iz Srbije uspele tek tri-cetiri devojke, napravivi svetsku slavu kao top-modeli (to znaci da dovoljno zaraduju i za sebe i za druge). Takode je cinjenica da je njih na hiljade to isto pokuavalo. Gde su one zavrile i ko je u javnosti cuo njihovo iskustvo? Pravilo je da se o tome cuti. U Beogradu i Srbiji mnogo toga pocinje preko modne agencije "Klik" ili preko Vesne Jugovic (koja nema veze s modom ali ima s angamanom devojaka), uz pomoc Verice Rakocevic i slicnih. A to nije najsrecniji nacin da se uspe u ivotu. Dragan ilas poveo se za predlogom bracnog para ivojinovic - Jahic da poseti njihove terevenke, gde mu je bracni par podvodio pevaljke iz Grand produkcije. Uz atmosferu koja prilici balkanskim snobovima, zaljubio se u tek punoletnu pevaljku i u razvodu je od supruge Milice Delevic-ilas, koja je, inace, pomocnik ministra inostranih poslova. 67. Dragoljub Vukadinovic, predsednik Uprave kompanije Metalac group i predsednik Akcionarskog drutva Metalac, pune tri decenije je u preduzecu. Metalac je 2007. ostvario 17 miliona evra od prodaje na inostranom tritu, to je 18% vie u odnosu na godinu ranije. 68. Vida Petrovic-kero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, jedna je od osnivaca Drutva sudija Srbije.

SONJA MANOJLOVIC, sudila je kao sudija Okrunog suda Radomiru Markovicu, Nikoli Curcicu i Branku Crnom za odavanje slubene tajne i unitavanje dokumenata. Ministarka pravde podnela je inicijativu Vrhovnom sudu Srbije da razrei sudije tog suda Dragiu ordevica, Sonju Manojlovic i Miodraga Vicentijevica zbog nesavesnog i nestrucnog vrenja sudijske dunosti. Oni su dozvolili uslovni otpust biveg nacelnika za bezbednost JSO Milorada Bracanovica iz zatvora "Zabela". Okruni sud u Beogradu koji je Bracanovica osudio zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolica i pokuaja ubistva Vuka Drakovica, odbio njegovu molbu za uslovni otpust. Posle albe, VSS je preinacio odluku i reenje. Vrhovni sud se pozvao na to da je Kazneno-popravni zavod "Zabela" predloio u svom izvetaju da se usvoji Bracanoviceva molba. Medutim, u izvetaju o njegovom vladanju ne stoji predlog da se on pusti na uslovni otpust kako je to navedeno u obrazloenju odluke VSS. Sudija Dragia ordevic je bio i predsedavajuci sudija u albenom postupku optuenima za atentat na Zorana indica. Clanovi veca su bile i sudije Sonja Manojlovic i Miodrag Vicentijevic. Sudija ordevic bio je i predsednik veca koje je ukinulo presudu navijacu "Crvene zvezde" Urou Miicu. Ovaj mladic je bio osuden na 10 godina zatvora zbog pokuaja ubistva policajca Neboje Trajkovica na beogradskoj "Marakani". 69. Tomica Milosavljevic, ministar zdravlja svih vlada od 2000. sprovodi reforme u zdravstvu. TOMICA MILOSAVLJEVIC, odobrio je, kao ministar zdravlja, medicinske eksperimente u srpskim klinikama. Farmaceutske kuce, koje dobiju velike pare za istraivanje novih lekova, sprovode svoje opite nad srpskim pacijentima. Te eksperimente odobravaju Eticki komiteti Klinickog centra Srbije, koji se poveravaju poverljivim profesorima ministra Milosavljevica. Mentor gospodina Milosavljevica, je 76-godinji akademik Ljubisav Rakic, clan Munove sekte, koji je pre dvadeset godina, pokuao da u Srbiji, za racun stranih kompanija, izmedu ostalih i ICN Milana Panica, vri opite, odnosno stvaranje novih lekova. Pre dvadesetak godina dekan Medicinskog fakulteta Ljubisav Rakic, voda Munove sekte u Srbiji, zapoceo je gradnju zgrade Klinickog centra Srbije, cijih pet spratova jo nije u upotrebi. Tada je Rakicev tim uzeo ogromne pare. Danas se ministar zdravlja sprema da dovri njegovo delo, i osposobi zgradu KCS. List Tabloid pokuavao je da od ministra zdravlja sazna koliko je, za njegovih mandata, obavljeno istraivanja novih lekova, koliko ih je priznato a koliko je skinuto s liste pozitivnih lekova. Ministar nije odgovorio. Nije odgovorio ni koliko je pacijenata umrlo po primeni nepriznatih metoda. Zahvaljujuci ministru zdravlja Milosavljevicu, srpskim pacijentima se danas prepisuje nekoliko desetina lekova, na cijim kutijama stoje napomene inostranih farmaceutskih kuca da ''nisu za javnu upotrebu'', poput - "avandia" i "actos". koje izdaje primarijs dr Miroslav Vircburger, specijalista interne medicine - endokrinolog u Klinickom centru Zvezdara. Ovaj lek farmaceutske kuce iz Filadelfije (SAD), koji nije odobren za prodaju u apotekama, u 43 odsto slucajeva izaziva infarkt kod pacijenta! Teko da Vircburger nije jedini lekar u Srbiji koji pacijentima prepisuje ove lekove, koji u SAD-u nisu odobreni za prodaju, a to pie na kutijama u koje su pakovani. Srpski lekari, davanjem ovih lekova vre eksperimente o njihovom delovanju, koji se uglavnom zavravaju smrcu pacijenata. Ministar i grupa njegovih profesora Medicinskog fakulteta, uzeli su ovaj ''biznis" pod svoje". Oni se prihvataju da godinje vre, za racun farmaceutskih kuca, i po nekoliko ispitivanja lekova koji su prethodno testirani samo na pacovima, i pacijente primoravaju da potpiu da dobrovoljno primaju lekove cije delovanje nije ispitano. U grupi ministra zdravlja Tomice Milosavljevica ima dvadesetak profesora univerziteta, koji

uglavnom pokrivaju najvanije klinicke centre i institute, i tako pomau Milosavljevicu da nabavkama opreme i lekova zgrce velika sredstava. Ministar zdravlja nije odgovorio na pitanje koliko ima stanova u inostranstvu a koliko u Srbiji. Nije demantovao da je dobio norveko dravljanstvo. Srbija od medunarodnih organizacija dobija donacije za nabavku savremenih aparata za dijagnostifikovanje bolesti i njihovo lecenje. apa ministra zdravlja je nad svim tim nabavkama. Jer, rec je o milionima evra koji zavre u njegovom depu. Primera radi, navodimo slucaj kupovine PET skenera za Polikliniku (pozitronska emisiona tomografija). Iz donacije je obezbeden milion dolara, banka je odobrila kredit, a dobijena su i sredstva iz nacionalnog plana. Ministar zdravlja je od marta prole godine odugovlacio kupovinu. Naime, ljubavnica profesora Ljubisava Rakica, docent Svetlana unic, zalagala se da se skener nabavi za potrebe nuklearne medicine, da bude pod njenom kontrolom. Doskoranji americki ambasador Majkl Polt zalagao se da se skener kupi od firme "General Electric", a ministar zdravlja Tomica Milosavljevic imao je dogovor s proizvodacem "Simensom" (rec je o kvalitetnijem skeneru), a "Simens" ministru uobicajeno odobrava proviziju od deset odsto. Odlaskom ambasadora Polta, Tomica Milosavljevic je odmah stavio na dnevni red kupovinu ovog skenera, favorizujuci "Simens". Na nabavkama skupih medicinskih uredaja zgrcu se velike pare. Uglavnom sve nabavke za klinike idu preko ministra zdravlja, zbog provizije. U Klinickom centru u Kragujevcu, za potrebe centra za onkologiju - odeljenje radioterapije, nabavljena je prolog meseca oprema za koju je novac u iznosu od milion evra obezbedila Evropska unija. Kupovina je izvrena preko beogradskog preduzeca "Maksi tim". Prema potpisanom ugovoru, oprema je vredna milion evra, a ona koja je dostavljena u Kragujevac ne vredi vie od trista hiljada evra. Da li se ministar zdravlja ugradio? Iz Klinickog centra u Kragujevcu alju lekare na specijalizaciju na Institut za onkologiju i radiologiju u Beogradu, radi obuke za primenu BRAHI terapije, i placaju se velike pare za njihovo usavravanje, mada takva oprema ne postoji u Klinickom centru u Kragujevcu. Podseca li Tomica Milosavljevica na savremenu verziju nacistickog lekara Joefa Mengelea? Evropska unija finansira tajne eksperimente Tomice Milosavljevica, kontroverznih lekara i farmakomafije. Novosadski lekar Nikola Vuckovic, nacelnik Klinike za bolesti zavisnosti Klinickog centra Vojvodine i ef "Metadon centra", vratio je terapiju opijatom "metodanom", zabranjenim u savremenoj svetskoj praksi, i to odmah posle ubistva premijera indica i raspada narko-trita. Inace, taj metod lecenja narkomana u savremenoj praksi na Zapadu je naputen, a u Rusiji cak i zabranjen. U nedostatku valjanih dravnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji se razvio snaan lobi zagovornika upotrebe "metadona" ciji se metod vec sprovodi ilegalno na legalnim dravnim klinikama. Covek koji je, izgleda, bogom dan da vodi jedno od najosetljivijih ministarstava, bez imalo stida i srama zapoceo je i svoj cetvrti mandat. Milosavljevic nijednoj dosadanjoj vladi nije predloio strategiju o zdravstvenoj zatiti, koja bi dala smernice razvoja zdravstva za desetogodinji period. Ni Zakon o zdravstvenoj zatiti nije proao javnu raspravu, pa su kljucni problemi, kao to je nesaradnja sa zemljama EU u oblasti transplantacije organa, ostali nedoreceni, A Srbija jo uvek nije clanica organizacije "Eurotransplant", zbog cega nam je trite organa ograniceno. nita nije uradeno ni na otvaranju nae drave za razmenu krvi i krvnih derivata, to je, kako tvrdi, bio zadatak ministra tokom prethodna tri mandata. Milosavljevic je ponovo ministar zahvaljujuci jakoj podrci farmaceutskog lobija i sprezi sa stranim centrima moci i finansijskim centrima u zemlji. Reforma zdravstva nije uspena, jer nije zaustavljeno preterano obolevanje i smrtnost gradana Srbije, izazvana prvenstveno hronicnim nezaraznim bolestima. Da je reforma usmerena pre svega na primarnu zdravstvenu zatitu, smanjila bi se smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja za dva odsto na godinjem nivou. Bolje je proverenim i efikasnim merama spreciti obolevanje ljudi, a ne pre toga ulagati veliki novac u skupu i sofisticiranu opremu.

Ministarstvo zdravlja spada u red profitabilnih resora. Taj resor je budetski veoma zahvalan. Tu pare same stiu. Milosavljevic je imao. Medicinsko-farmaceutski kompleks dominira naim zdravstvom, a to da li je neko dobar ministar nije toliko bitno. 70. Srdan Bonjakovic, generalni direktor Naftne industrije Srbije koja je u 2007. godini ostvarila rekordnu dobit od oko 150 miliona dolara. NIS je najuspenija kompanija u Srbiji i nalazi se na 22. mestu medu 500 najuspenijih kompanija u 19 drava jugoistocne Evrope prema listi revizorske kuce Dilojt. NIS je dobitnik priznanja za najbolji korporativni brend u Srbiji. 71. Nata Mesarovic, predsednica sudskog veca koja je osudila ubice dr Zorana indica. 72. Boris Nemic, potpisao cek na 320 miliona evra za treceg operatera mobilne telefonije u Srbiji. Nemic je prvi covek Mobilkom grupe, u vlasnitvu Telekom Austrija, a posluje u Austriji, Sloveniji, Lihtetajnu, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u Srbiji kao Vip mobajl. 73. Dragan Nikolic, predsednik korporacije Tigar iz Pirota, jednog od najvecih izvoznika u Srbiji. Kompanija vec godinama povecava proizvodnju i proiruje delatnost, a od marta ove godine planira i izgradnju pogona za reciklau starih guma i proizvodnju robe od gumenih granulata. 74. Aleksandar Karadordevic, krunski princ, sin kralja Petra II. kolovao se u inostranstvu, a u Srbiju se vratio 2001. i uselio se u Kraljevski dvor na Dedinju. 75. Vuk Jeremic, ministar inostranih poslova Srbije. 76. Milija Babovic, vlasnik, izmedu ostalog, Fen kompani u cijem su sastavu poslovno-prodajni objekti odece i obuce najpoznatijih proizvodaca: Riplej, Levis, Deger, Bata i Cezare Pacoti. Zatraio je da mu clanovi zemunskog klana, za koje Specijalni sud utvrdi da su odgovorni za njegovu otmicu, isplate 10,5 miliona evra koliko je platio za oslobadanje nakon otmice 2002. 77. Nenad Vucinic, predsednik uprave Henkela za Adriatik regiju i Srbiju. U proloj godini preduzece je 27% ukupnog prihoda realizovalo na stranom tritu. 78. Stiven Don Vordsvort, britanski ambasador u Srbiji od 2006. Pre dolaska u Beograd slubovao je u Moskvi. Prethodno je dugo bio angaovan u Forin ofisu, bio je savetnik pri NATO, a Veliku Britaniju predstavljao je u jo nekoliko zemalja. 79. Miljko Radisavljevic, specijalni tuilac za borbu protiv organizovanog kriminala. 80. Aleksandar Vucic, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. ALEKSANDAR VUCIC roden je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Sa odlicnim uspehom zavrio je Osnovnu kolu Branko Radicevic i Zemunsku gimnaziju. Pobedivao je na optinskim, gradskim i republickim takmicenjima iz istorije i bio pionirski prvak Beograda u ahu. Diplomirao je u rekordnom roku na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, i bio stipendista Fondacije za razvoj naucnog podmlatka. Kao i Marko Miloevic, u Vucicevoj biografiji pie da vec od petnaeste godine paralelno sa ucenjem obavlja i razne poslove, od fizickog rada na gradevinama do obavljanja ugostiteljskih poslova. Kao i veliki broj privilegovane dece komunisticke nomenklature, usavravao se u Brajtonu, u Engleskoj, gde je na kursu engleskog jezika boravio neto vie od godinu dana. Radio je 1992. i 1993. kao novinar na Kanalu S na Palama, Republika Srpska, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportae.

1993. godine Vucic pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i, kao student trece godine Pravnog fakulteta, biva izabran za poslanika u Narodnoj skuptini Republike Srbije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Sa svojom SRS, prolazio je kroz naizmenicne periode saradnje sa i opozicije socijalistima. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki. U hali Pinki odrani su neki videni mitinzi Srpske radikalne stranke, kao i miting u cast an-Mari Le Pena, koji je proglaen za pocasnog gradanina Zemuna. 24. marta 1998. godine, Aleksandar Vucic postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovica koju cine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora Pinkija. Njegov ministarski angaman ostaje upamcen po kontroverznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novcane kazne za novinare cije se izvetavanje nije uklapalo u propisane okvire, a na osnovu tubi koje bi, pozivajuci se na protivdravno i podrivajuce delovanje raznih vrsta, podnosili gradani ili organizacije, a po kojima su prekrajni sudovi imali obavezu da odluce u roku od 24 casa. Vucic na Skuptini Udruenja novinara Srbije (tada bez nezavisnih) 13. juna 1998. istice da su se neki mediji javno stavili u slubu nekih svetskih mocnika u vodenju specijalnog rata protiv Srbije. Zakon je de fakto suspendovao ustavno pravo na slobodu izraavanja, i ukinuo elementarne demokratske principe i medunarodno prihvacene norme. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku Evropljanin odredena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tubi tzv. Patriotskog saveza Beograda kazna u iznosu od 2.400.000 tadanjih dinara zbog, kako je navedeno, veceg broja tekstova kojima se poziva na nasilno ruenje ustavnog poretka, na ruenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ; magazin je ubrzo zatim zabranjen i ugaen. Dve nedelje kasnije, Dnevni telegraf, Slavka Curuvije, biva kanjen po tubi Saveza ena Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije Otpor, cime je ugrozio sve gradane, ene i decu. Niz kazni se nastavlja, a sam Curuvija je za vreme NATO bombardovanja na SRJ ubijen u centru Beograda 11. aprila 1999. godine, u periodu dok je bio pod prismotrom SDB i javno optuen za izdaju u dravnim medijima. Ukupne kazne izrecene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oruanim napadima NATO-a, za vreme cijeg vaenja su ukinuti programi Radio Indeksa i jo pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranilo rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Nae Borbe. Za vreme primene kontroverznog Zakona o univerzitetu koji je takode donela ova Vlada, Aleksandar Vucic izabran je za clana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. Vucic je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku Uniju. Dok je bio direktor Hale Pinki, Vucic je bio predmet kontroverzi oko poslovnog prostora, te oko oglasa u stranackom glasilu SRS Velika Srbija koji je kotao 100.000 dinara. Ovaj slucaj nikada nije do kraja rasvetljen. Vucic je biran za poslanika u Saveznoj skuptini SRJ tri puta: u Vece Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skuptina Srbije oduzela mandate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalistickoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i konacno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za clana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U martu 2002. godine Aleksandru Vucicu je odreden porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada, a koji je potom otkupio ispod trine vrednosti. U julu 2004. godine bio je predmet javnog skandala, kada mu je Telekom Srbije iskljucio telefon zbog neizmirenog telefonskog racuna u iznosu od 150.758 dinara, koji nije

placao 15 meseci. Vucic je potom brzo pokrio dug, a kao razlog neplacanja naveo niska primanja u Skuptini Srbije. Na lokalnim izborima 2004. Vucic se kandiduje za gradonacelnika Beograda i promovie za sebe urbani imid mladog coveka sa idejom i energijom. 15. septembra 2008. godine, nakon sukoba izmedu celnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci, Vojislava eelja i Tomislava Nikolica, Vucic je podneo ostavku na dunosti u Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlacenje iz politickog ivota, a vec pocetkom oktobra, saoptio je da se prikljucuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolica. Na osnivackoj skuptini SNS izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke. 81. Dragan utanovac, ministar odbrane DRAGAN UTANOVAC, kum Borisa Tadica, nekadanji izbacivac iz diskoteka, promovisao je Nikcevica kao ''coveka od poverenja''. Na platnom spsiku "Jugoimporta SDPR-a" bio je i utanovac. Iako nita nije radio, Nikcevic ga je placao kao specijalnog savetnika. Rodeni brat Stevana Nikcevica, koji je tragicno nastradao u saobracajnoj nesreci, i Dragan utanovac, kum Borisa Tadica, imali su zajednicku firmu koja se bavi prodajom oruja. I eto prilike da savetnik u saveznoj dravnoj ustanovi Dragan utanovac ustupa poslove oko trgovine orujem samom sebi. Ministar odbrane Dragan utanovac i njegov pomocnik i kum Ilija Pilipovic nametaju sve nabavke i prodaju vojne opreme, a vrednost tih poslova dostigla je pola milijarde evra. Svi poslovi uvoza ili izvoza idu preko firme "Jugoimport SDPR", odakle je utanovac doveo Pilipovica, kome tamo miruje status, tvrdi poslanik Srpske napredne stranke, penzionisani general Boidar Delic: Ocigledno da Pono nije eleo da ucestvuje u nezakonitim radnjama i korupciji, koja direktno utice i na borbenu gotovost vojske. Postoje pisani tragovi da su ljudi iz G ukazivali na zloupotrebe i propuste. Ti ljudi su penzionisani. Dva su posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra, drugi 50 miliona evra. Prvi posao je dobila firma "Megalink", osnovana 2006. godine sa 500 evra, a potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nije dobio jeftiniji ponudac "Novatel", koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nabavke relejne i optotehnicke opreme, vredan 50 miliona, dobile su firme "Tales" i "Tadiran" iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili takticko-tehnicke zahteve, na ta je skrenuta panja ministru. Nabavku borbenih oklopnih tockaa je posao od 360 miliona evra i treba da traje pet godina. Prve godine se isporucuju cetiri vozila, sledece 16, i tako dalje. Na tenderu su bili: austrijski "pandur", vajcarska "pirana", finska "patrija" i ruski BTR-90. Sva vozila su kvalitetna, ali izabrano je finsko, mada je duplo skuplje od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo sopstvenu proizvodnju dela naoruanja i municije, a za finsko moramo i to da kupujemo. Da ne pricam da nije moralno da nabavljamo "Ahtisarijeva" vozila od zemlje koja je priznala Kosovo i zbog cijeg patologa Helen Rante su nas bombardovali. Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara. Od toga posao za "Kruik" vredi 35 miliona, za "Zastavu" pet miliona, "Utvu" iz Panceva 20 miliona, preduzece "Mile Dragic" iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a za ostatak od 65 miliona se ne zna. I kako sve ide preko SDPR, Iracani su sklopili ugovor sa njima kao posrednikom. Naruceno je 150.000 pancira i 300.000 ploca koje proizvodi "Mile Dragic". Iracani su bili u Zrenjaninu, dobili uzorke kakve su eleli, izvrili laboratorijska ispitivanja i zahtevali ba tu opremu. Ali pokvarenost predstavnika SDPR je u tome to su otili u Kinu i Izrael i narucili tu opremu po modelu kakav proizvodi "Mile Dragic". Potom u mestu Kisac u firmi "Novoteks" prepakuju, ubacuju uputstvo i nalepnice SDPR i alju kao srpski proizvod. Ne samo da su Iracani prevareni vec je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zaposli 10.000 radnika u uslovima svetske krize.

Srbija nema plan i strategiju odbrane jo od raspada dravne zajednice SCG. To to imamo odavno je prevazideno i vai za teritoriju SCG, a ne za Srbiju. Sistem odbrane je apsolutno ugroen. Zdravko Pono je bio svestan da ce istupom u javnosti ispasti rtva, ali time je ipak uspeo da spase cast oficirskog poziva. 82. Maja Gojkovic, gradonacelnica Novog Sada. 83. Bojan Krito, generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla. Na ovu funkciju doao je sa mesta direktora Dravne lutrije Srbije, koje mu je bilo prvo radno mesto. 84. Goran Jeic, prvi covek optine Indija. Uspeo je da u ovom gradu organizuje koncert Red Hot Cili Pepersa, a grad je postao poznat po velikim investicijama. 85. Bojan Stanojevic, gradski menader Beograda. 86. ivorad Andelkovic, direktor JKP Parking servis. 87. eljko Kneevic, vlasnik Vinarije Coka. Privredna komora Srbije uvrstila ga je medu 20 najuspenijih privrednika Srbije. Vlasnik suboticke Super TV. 88. Vladimir ordevic, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. 89. Milan Petrovic, direktor Donkafe, koji posluje kao deo izraelske traus elit grupe, a koja kafom pokriva preko 30% trita kafe u Srbiji. 90. Dragijana Radonjic-Petrovic, direktorka brokerske kuce M&V investments, cije ucece u prometu na Beogradskoj berzi konstantno raste. 91. Dragan Tomic, predsednik Simpa iz Vranja, preduzeca koje je protekle godine imalo rast izvoza od 50 odsto i to na podrucja koja su najjaca u proizvodnji nametaja - Italiju, Nemacku, Francusku i u skandinavske zemlje. 92. Ana Ivanovic, teniserka koja je napunila tek 20 godina i treca je na svetu. 93. Jelena Jankovic, cetvrta teniserka na svetu, zatitno lice Hjundai, Telekom, Ribok, Prins, Mone... 94. Dragica Pilipovic Cefi, ef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji. 95. Nataa Kandic, direktorka Fonda za humanitarno pravo. 96. Duan Stupar, vlasnik kompanije Univerzal holding, bivi nacelnik DB Beograda. Kupio je mainsku industriju Panonija iz Indije, trgovinsku firmu Tami iz Secnja, tekstilno preduzece ako iz agubice i Tehnopromet. 97. Darko Babic, direktor DHL u Beogradu, preduzeca koje belei dvocifreni rast. 98. Jovica Stefanovic Nini, vlasnik pet privatizovanih firmi. Za firme kupljene u Agenciji za privatizaciju potroio je oko tri miliona evra. 22. maja 2003. Jovica Stefanovic - Nini uhapen je u kancelariji svoje kompanije Nini u Niu, odakle je odvezen za Beograd, zbog sumnje da je povezan sa organizovanim kriminalom, koji policija rasvetljava u okviru akcije Sablja. Njegov advokat Ljiljana ivkovic kazala je da je sigurna da on nije priveden zbog privrednog kriminala. Stefanovic se sredinom februara vratio u

Ni, poto je 5 godina proveo u prinudnom egzilu. Tada su ukinute nacionalna poternica i reenje o pritvoru, izdati jo 1998. godine zbog toga to je pobegao iz zemlje, neposredno nakon dve krivicne prijave zbog privrednog kriminala. Reenje o ukidanju pritvora i poternice doneo je istrani sudija Okrunog suda u Niu, poto je Stefanovicev advokat poloio jemstvo od 250 hiljada evra kao garanciju da ce biti dostupan pravosudnim organima. Stefanovic je 1998. godine osumnjicen za zloupotrebe slubenog poloaja i zloupotrebe ovlacenja u privredi teke vie od dva miliona dinara, u poslovanju sa Duvanskom industrijom Ni, Srpskom komercijalnom bankom, i drugim bankama i firmama u gradu. Stefanovic se sumnjici da je izvesne kolicine lekova, nafte, brana i drugih isplativih namirnica prodavao na crno i bez potrebne dokumentacije, i da je za ovu robu utajio porez. Carsija je pricala da je pre ukidanja poternice, nesmetano prelazio granicu, i vidan u Niu, u kojem je njegova porodica i poslovni lanac Nini, koji cine apoteke, drogerije, benzinska pumpa i druge firme. Govorilo se da je Stefanovic bio i jedan od vlasnika MB banke i likvidirane Srpske komercijalne banke u Niu. U duvanskim i naftnim poslovima pripisivana mu je povremena veza Markom Miloevicem, i eljkom Ranatovicem Arkanom. O tome gde se nalazio tokom egzila stizale su protivrecne informacije, dok zvanicno nije potvrdeno da je u Makedoniji, i da je tamo postao vlasnik kompanije Jaka 80 iz Radovia. U vlasnitvu Stefanovica su i firme Jugoremedija i Luksol iz Zrenjanina, Vetprom iz Novog Sada, Medela iz Vrbasa, itomlin iz Nia, a kupovao je i akcije Nike pivare i jo nekoliko firmi u Srbiji. Jovica Stefanovic Nini i pored upozorenja Aleksandra Gracanca, direktora Akcijskog fonda i Unije radnika i akcionara, da kri sudske odluke, uspeo je da na Beogradskoj berzi proda deo akcija vrbakog preduzeca Medela, koje su u vlasnitvu Fabrike lekova Jugoremedija. Zbog toga je zrenjaninskom Optinskom javnom tuilatvu Deuric podneo krivicne prijave protiv odgovornih u Jugoremediji, zatim kupca akcija te farmaceutske kuce firme Menta iz Padeja, ciji je vlasnik Stefanovic, kao i Vide Uzelac, direktorke Centralnog registra zato to je dozvolila krenje privremenih sudskih mera kojima je zabranjena trgovina akcijama Jugoremedije do pravosnanog okoncanja spora izmedu menadmenta i akcionara. Prema izvodu iz Centralnog registra, jedan od akcionara Medele je i Jugoremedija, koja poseduje 36,72% akcija ovog preduzeca. Na sednici Upravnog odbora Medele, na cijem celu je Stefanovic, odluceno je da se proda deo kapitala koji poseduje zrenjaninska farmaceutska kuca, uprkos tome to je beogradski Trgovinski sud odredio privremenu meru kojom se Ninijevom preduzecu Jaka 80 iz Radovia zabranjuje otudenje i opterecenje, i raspolaganje na drugi nacin imovinom fabrike lekova. Deuric upozorava da Stefanovic ne prestaje da kri zabrane sudova i da pljacka imovinu Jugoremedije. Stefanovic je 2. oktobra prodao deo akcija Medele, u vlasnitvu Jugoremedije, poto se uverio da Beogradska berza, Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar nece preduzeti nita da sprece nepotovanje sudske presude, i na berzu je izneo i ostatak akcija Medele. Kupac je opet Menta. Drugim recima, Nini je akcije Medele, u vlasnitvu Jugoremedije, prodao sebi. Reenje Vieg trgovinskog suda u Beogradu, oktobra 2006, kojim se potvrduje presuda zrenjaninskog Trgovinskog suda o ponitenju dokapitalizacije Fabrike lekova Jugoremedija, dokaz je da, u ovom slucaju, pravda konacno trijumfuje, kae Zdravko Deuric, predsednik Udruenja malih akcionara Jugoremedija 2. Najnovijim reenjem Vieg trgovinskog suda, kao neosnovana se odbacuje alba makedonske firme Jaka 80, na raniju odluku Trgovinskog suda u sporu o vlasnickom statusau u Jugoremediji. Time je potvrdena presuda zrenjaninskog suda kojom je ponitena dokapitalizacija fabrike lekova, posle koje je Jaka 80, nikog biznismena Jovice Stefanovica Ninija, postala vecinski vlasnik Jugoremedije. Od sada, vlasnici 58% kapitala fabrike lekova ponovo su mali akcionari, koji su to i bili pre fiktivnog uvecanja kapitala. Privatizacijom drutvenog dela kapitala koje je Akcijski fond Republike Srbije prodao 10. septembra 2002. godine, mali akcionari preduzeca Jugoremedija AD Zrenjanin su za suvlasnika dobili Jaku 80 iz Radovia. Neispunivi ni jednu od preuzetih obaveza iz kupoprodajnog ugovora, Nini je kao manjinski vlasnik sa 41,93% kapitala uao u Jugoremediju i prvo je izvukao iz magacina preduzeca zalihe vredne 11 miliona evra. Prilikom kupovine dravnog dela kapitala

Jovica Stefanovic Nini bio je na Interpolovoj poternici zbog kriminalnih radnji u Srbiji. Nedugo zatim protivzakonito vri dokapitalizaciju konverzijom duga Jugoremedije prema Jaki 80 cime preuzima 20% kapitala malih akcionara. Ovom radnjom Nini postaje vecinski vlasnik preduzeca. Mali akcionari podnose tubu 9. februara 2004. godine protiv Ninija. Ovaj predmet iao je a do Vrhovnog suda dva puta, prvi put jer je zrenjaninski sud osporio legitimnost malim akcionarima, drugi put jer je po albi Jake 80 odbijena privremena mera od strane zrenjaninskog suda. Presuda kojom se brie nezakonita dokapitalizacija, koju je Nini izvrio u Jugoremediji AD, doneta je juna 2006. godine i njom je uvedena privremena mera do okoncanja ovog postupka tako to se tuenom zabranjuje preduzimanje bilo kakvih radnji koje bi tetile malim akcionarima i zabranjuje se donoenje odluka na organima upravljanja kojima bi se menjala vlasnicka struktura kapitala ili da se menja promena vrednosti strukture kapitala. Nini, koji iako je dobio privremene mere, ponovo kri zakon, jer mimo berzanske prodaje kupovine akcija koja je jedina legalna i zakonita, preuzima akcije jednog dela malih akcionara i prebacuje ih na svoje firme Nini kozmetika i Nini farmacija, Sigmapharm... sve iz Nia, a u tome mu pomoc daje Agencija za privredne registre, iako je Centralni registar hartija od vrednosti sve to zabranio. Mali akcionari znaju da je 31. maja 2006. godine Trgovinski sud u Beogradu doneo presudu kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji udela metodom javne aukcije zakljucen izmedu Jaka 80 iz Radovia i Akcijskog fonda Republike Srbije od 10. septembra 2002. godine i ugovora o investicionom ulaganju od 02. oktobra 2002. godine takode izmedu gorepomenutih strana. I ovom presudom uvedena je privremena mera Jaki 80, kojom se zabranjuje otudenje, opterecenje i raspolaganje imovinom preduzeca Jugoremedija AD do okoncanja sudskog spora. Decembra 2005, posle Jugoremedije, Medele, Vetproma i Luksola, Jovica Stefanovic Nini uao je i u farmaceutsku kompaniju Srbolek, gde je postao vlasnik 50,05% akcija. On je preko zatecenog Upravnog odbora pre tri dana cak dobio svog coveka za generalnog direktora, iako je po zakonskoj proceduri trebalo da budu izabrani novi organi upravljanja, koji ce izabrati i prvog coveka firme. Stari estoclani UO, na celu sa Oliverom Marcetom, vecinom glasova smenio je Ilica, verovatno da se pokae pred Ninijem, koji je prisustvovao sednici. Potpuna promena vlasnitva, nakon Ninijeve sukcesivne kupovine na berzi u roku od samo sedam dana, jo nije u potpunosti ukljiena u Centralni registar. Medutim u MV investmentu, brokerskoj kuci koja zastupa firmu Nini, rekli su da je ovaj niki biznismen vecinski vlasnik Srboleka postao sa MK komercom i nekim sitnijim akcionarima, medu kojima je sa 1,5% i ova brokerska kuca. Drugacije po zakonu i nije moglo, jer je jednom kupcu dozvoljeno da preko berze stekne najvie do 25% akcija s pravom glasa u jednom preduzecu. Jovica Stefanovic Nini stekao je preko svoje firme Nini u Srboleku blizu 50% akcija preko povezanih lica to zakon ne dozvoljava, jer cim se stigne do 25% mora da se objavi ponuda za preuzimanje svih akcija. Poto Nini nije iao tim zakonitim postupkom, morao je da postupi po nalogu Komisije za hartije od vrednosti i do 28. decembra objavi ponudu za sve akcije ili proda sporni udeo. 25. decembra 2007. on je to i ucinio, pa je kupovinom na berzi novi suvlasnik Srboleka sa nepunih 24% firma Invej, Predraga Rankovica Peconija, dok se firma Nini vlasnitvo smanjila na dozvoljenih 24,99%. Ova dvojica biznismena verovatno ce neformalno udruiti svoje akcije i postaviti zajednicku upravu. Medutim, da bi preli polovinu neko ce morati da objavi ponudu to zahteva znatna sredstva. Poznato je da nai tajkuni biraju jeftiniji nacin da postanu apsolutne gazde, a to je dokapitalizacija. Mali akcionari moraju da se organizuju i da zajednickim delovanjem onemoguce Ninija i Peconija da im na bilo koji nacin obezvredi vlasnitvo. Nini je samo simbolicno kanjen za prekraj, imajuci u vidu da je njegova kupovina akcija Srboleka 2005. godine na Berzi razlog to ovo najstarije farmaceutsko preduzece nije dobilo stratekog partnera, bugarsku kompaniju Sofarmu koja je u isto vreme objavila ponudu za preuzimanje svih akcija, uz garancije za investicije od 20 miliona evra, upoljavanje novih 100 radnika i uvodenje standarda za izvoz u EU. Malverzacije Ninija razoblicene su javno tek kada je na Skuptini akcionara hteo da progura odluku o dokapitalizaciji jer se legitimisao kao vlasnik ne samo 24,99%, koliko su znali da ima, nego cak za 48,77% akcija poto ih je u meduvremenu van berze otkupio od Kostica. Sve je uradeno posredstvom firme

Marko plus, koju su maja 2006. godine osnovali Kostic i Nini i u nju, kao kapital, uneli akcije Srboleka koje su ranije kupili na berzi. Nini je bio prinuden da proda oko 25% akcija Srboleka nakon to je Udruenje malih akcionara podnelo albu Komisiji za hartije od vrednosti. Nakon toga Komisija je donela reenje kojim se potvrduje da je on preko povezanih firmi, vanberzanskom kupovinom od MK komerca postao vlasnik 49% akcija. Po reenju Komisije, za kaznu Nini poslednja tri meseca nije imao pravo glasa u Skuptini akcionara na 227.069 akcija, odnosno na oko 24% koje je nezakonito stekao. Mali akcionari su upravo zbog ovih mahinacija izgubili stratekog partnera. Kupovinu Srboleka, Nini i MK komerc obavili su novembra 2005. godine na berzi u dok je trajala ponuda Sofarme za otkup akcija po ceni od 1.410 dinara. Dok je trajala ponuda Sofarme kupovao je, uz naduvavanje cene do 1.970 dinara, da bi, cim je stekao 40%, cena naglo pala. Tada mu je i drava pripomogla i na Berzi prodala pola paketa od 32%. 99. Miodrag Stojkovic, geneticar. Prvi u Evropi uspeo je da klonira ljudske maticne celije. 100. Vojin ordevic, vlasnik Si&Si koji je u poslovnim nevoljama ostao bez Voda vode. 101. Zdravko Colic, najpopularniji domaci pevac, deo klana Makse Catovica 102. Veselin Simonovic, glavni i odgovorni urednik Blica, suprug cerke biveg efa VOS, Nedeljka Bokovica 103. Nenad Cekic, predsednik Republicke radiodifuzne agencije 104. Radoslav Veselinovic, predsednik Galeb grupe 105. Petar Petrov, generalni direktor Trajala iz Kruevca 106. Draginja uric, direktorka Banke Inteze 107. Sanja Bokan, vlasnica tampe, udovica Vanje Bokana, cerka biveg efa VOS, Nedeljka Bokovica 108. Mile Jerkovic, kupio deset firmi MILE JERKOVIC je sinonim za divljacku tranziciju u Srbiji. Sve je stekao otimajuci preduzeca u kojima bi na sumnjiv nacin doao do polovine vlasnickog udela. Poto mu kola nije ila (zavrio je est razreda osnovne kole), jo 1978. godine poceo se baviti privatnim preduzetnitvom, zaloivi, bez saglasnosti, ocevu, bratovu i vlastitu imovinu, i dizanjem kredita od 200.000 maraka od kojih je otvorio nekoliko prodavnica i tri restorana u Backoj Topoli, koji su svi bili manje ili vie neuspeni. Jerkoviceva poslovna karijera postaje uspena sredinom devedesetih godina. Kumstvo sa Arkanom donelo mu je poslove sa vercom nafte i cigara, a u Istocnoj Slavoniji prodaju ukradenih traktora. Na taj nacin se ovaj covek naglo obogatio. Kada je Arkan ubijen, niko osim njega nije znao koliko para duguje Arkanu. Posle ubistva Arkana, Jerkovic je i cuvenom Bomboni ostao duan blizu pet miliona evra. Punih 20 godina Jerkovic je uvek uspevao da sebi obezbedi podrku i zatitu aktuelnih mocnika. O tome svedoci preko 20 pokrenutih alii nikada okoncanih krivicnih prijava (krada i nelegalno posedovanje oruja, krada i vercovanje motornih vozila, medunarodni verc cigaretama, nudenje i primanje mita, zloupotreba slubenog poloaja, izdavanje menica bez pokrica direkciji za robne rezerve, falsifikovanje slubenih isprava, kidnapovanje i protivpravno liavanje slobode). U njegovom vlasnitvu je cak 17 preduzeca, koja je vecinom kupio za 18 meseci, podiuci ogromne kredite u Metals banci, koja i slovi za banku koja je spremna podrati sumnjive transakcije i biznismene. Najzanimljivije su njegove kupovine poljoprivrednih gazdinstava i prevoznickih preduzeca, koje je uz pomoc Gorana Obradovica iz Agencije za privatizaciju kupovao

jednu po jednu, diuci nicim pokrivene kredite iz Metals banke. U svim novokupljenim preduzecima je potpuno nezakonito, bez saglasnosti ostalih suvlasnika (u svima je vlasnik samo oko 50% akcija) kompletnu imovinu stavljao pod hipoteku Metals banci zaduujuci ih i do petostruke vrednosti. Preduzece Topolatrans iz Backe Topole (gde je vlasnik 56% akcija) koje vredi 50 miliona dinara zaduio je kreditima od 450 miliona dinara u Metals banci ciji je direktor Ananije Pavicevic svesno odobrio ovoliko zaduenje. Zrenjaninskom Autobanatu (Jerkovic je vlasnik 50,04% akcija), gde je uz naoruano obezbedenje preoteo vlast, kidnapovao i drao zarobljenog tadanjeg direktora, odmah je stavio svu imovinu pod hipoteku Metals banci, kod koje je nastavio zaduivanje bez ogranicenja (jedna odluka navodne Skuptine glasi Daje se ovlacenje Upravnom odboru i Generalnom direktoru AD Autobanat iz Zrenjanina za podnoenje zahteva i zakljucivanje Ugovora za neograniceno finansiranje i davanje jemstva. odnosno davanje jemstva pravnim i fizickim licima). Preduzece za prevoz putnika 7. juli iz apca, Jerkovic je kupio po pocetnoj ceni od 561.700 evra (jedan nov autobus kota oko 350.000 evra) poto mu je prethodno, u saradnji sa lokalnim mocnicima i upravom preduzeca nelegalno i nerealno stvorio ogromna potraivanja, tako da niko nije bio zainteresovan da sa njim ulazi u partnerstvo. Slicno je bilo i u Sremekspresu iz Sremske Mitrovice koje je takode kupio kao jedini ponudac i po pocetnoj ceni. Kraljem oranica voli sebe da naziva od skandalozne privatizacije Poljoprivrednog preduzeca Erdevik (vinogradi i vinarija) u avgustu 2003. godine. Istog dana kada je hrvatski preduzetnik Marinko Zadro kupio 44% dravnih akcija, Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici ozakonio je Jerkovicev dugogodinji zakup. S naoruanim obezbedenjem zauzeo je upravnu zgradu firme, a od linca radnika spasila ga je policija. Na kraju je uz pomoc mocnika uspeo da otme ovo preduzece. Nakon toga je kupovinom tri poljoprivredna preduzeca, Backe u Sivcu, sencanske Poljoprivrede i Mladog borca iz Sonte, postao vlasnik oko 8.000 hektara vojvodanskih oranica, cetvrti po velicini poseda u vlasnitvu . Izdvaja se kupovina poljoprivrednog imanja Backa u Sivcu kod Sombora, kada je u nadmetanju s predstavnikom porodicne imperije Matijevic podigao cenu s pocetnih 256,2 miliona dinara na 1,15 milijardi ili 14,4 miliona evra. Suparnici su tada primetili da njive idu u ruke onome ko nema veze s poljoprivredom, dok je Jerkovic komentarisao da ce kada Srbija ude u EU hektar vredeti dvadeset hiljada evra. Bolji poznavaoci kretanja novca tvrde da on samo izvrava kupovine za albanske tajkune iz Crne Gore, koji su uspeli da preko nekoliko razlicitih kriminalnih grupa pokupuju veliki broj preduzeca po Beogradu i Vojvodini i posebno velike povrine obradive zemlje. Drugi u grupi je Milanko Grbic zatitnik radnickih interesa i predsednik pokrajinskog i gradskog sindikata saobracaja koji se kod svake otimacine ili upada u novoosvojeno preduzece pojavljuje da bi ovoj otimacini dao kakav takav legitimitet. Treci u plejadi je Ananije Pavicevic koji je kao direktor Metals banke obezbedio, samo u poslednjih 18 meseci, oko 30 miliona evra kredita sa kojima je Jerkovic kupovao izabrana preduzeca. Pavicevic je svoj deo posla obavljao profesionalno i na vreme tako da Jerkovicu nikada nije falilo para, pa ni kada je imanje u Sivcu od 3500 hektara platio preko 14 miliona evra. Ko je (ili ko su) cetvrti sa cuvenog logoa ne moe se pouzdano tvrditi, ali je sigurno da su ili iz najviih politickih krugova ili iz sastava neke slube jer su veoma uspeno pokrivali dosadanji rad ove grupe, veliki broj krivicnih prijava i sudenja koja su u toku i po nekoliko godina. Sigurno je da je u ovom delu angaovan veci broj lica, pocevi od onih koji obezbeduju da novac stie u ruke Ananija koji ga dodeljuje Jerkovicu i slicnima za kupovinu svega i svacega, pre svega po Vojvodini, do onih koji preko veza i uticaja obezbeduju da lokalne vlasti, policija, tuilatva i sudovi nita ne cine da poremete ove planove. Deo ovih planova razotkrili su orde ordevic, bivi obavetajac RDB i Milorad Mircic, predsednik odbora za bezbednost Skuptine Srbije, na novosadskim televizijama, apostrofirajuci albanski lobi iz Crne Gore i nemacke obavetajce kao finansijere ovih aktivnosti. Mile Jerkovic je po zavretku estog razreda osnovne kole odlucio da vie da ide u kolu. Vrlo brzo je napredovao pa je osamdesetih uspeo da se zaposli kao pomocni radnik u Industriji mesa u Backoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unapreden u vozaca viljukara. Sa svojim bratom, vozacem u Topolatransu je 1991. godine radio na prevoenju penice iz Baranje u Backu Topolu ali je u tom poslu mnogo ita kaliralo, a oni zaradili velike pare. Zatim je sa Arkanom ucestvovao u nabavci nafte i kod njega se poprilicno zaduio, tako da je Ranatovicevo ubistvo za Mileta bilo kao

nagrada teka nekoliko miliona maraka. Mile je 2000. godine ucestvovao u medunarodnom vercu cigareta i bio uhvacen. Ali, sudenje na kome je prvooptueni, nije okoncano. 2004. godine napravio je posao sa Direkcijom za robne rezerve, koju je prevario izdavi joj menice bez pokrica u vrednosti od oko 60 miliona dinara. Protiv njega je pokrenut postupak tek 2005. godine ali je zatakan. Ni policiju za privredni kriminal, ni sudstvo, ni tuilatvo, ni ministarstvo finansija nije zanimalo to to je neko obmanuo dravu, a i dalje se slobodno eta i sklapa sa njom nove poslove. Mile je zapao za oko direktoru Metals banke Ananiju Pavicevicu (G17 plus), koji je sa njim za dvadesetak meseci razvio veliki broj unosnih poslova. Najpre je Miletova cerka Vinja u martu 2005. godine osnovala preduzece Vinja produkt u Novom Sadu sa osnivackim kapitalom od 500 evra (od cega je uplaceno samo pola). U preduzecu u kojem je Vesna direktor nema zaposlenih ali zato ima nekoliko putnickih automobila, jedan dip i jedan kombi, a koristi se preko 70 miliona kratkorocnih kredita u Metals banci. Dok Vesna nije postala punoletna sve poslove je vodio tata Mile. Vinja produkt je uz pomoc kredita od cika Aneta, koji su odobravani preko noci i sa minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi oko 170 000 akcija u Topolatransu iz Backe Topole i oko 53.000 akcija u Autobanatu iz Zrenjanina. Jedino to je obavezno kod cika Aneta je biznis plan u plavoj koverti koji, kako tvrde najblii saradnici Jerkovica, za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10 000 evra. Poto je bez problema proao sa osnivanjem Vinja produkta i kupovinom Topolatransa, u septembru 2005. godine sa cerkama Marijom i Danijelom i Danijelinim muem Uroom Roganovicem osnovao je preduzece Dumetiko sa minimalnim kapitalom od 500 evra (ponovo placeno samo pola). Nova firma uzela je pare od Topolatransa koje su dobijene od kredita Metals banke i njima, uz strane pritiske, do maja 2006. godine kupila 170.000 akcija Autobanata. U novembru 2005. godine Mile je preko Topolatransa osnovao preduzece DUTP Vojvodina za preko 30 miliona dinara, ponovo od kredita Metals banke. Poto je za direktora postavio Danijelu Grkovic odmah je potpisana zalona izjava i ugovor o kratkorocnom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati kojom brzinom i u kojoj banci. Cim je novac pristigao preusmeren je na racune Vinja produkta i Dumetika, a potom na vie drugih racuna. Od para izgubljenih u tim prebacivanjima Mile je kupio kucu na Tatarskom brdu u Novom Sadu za 250 000 evra, to je pokrio fiktivnim placanjem neke robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio Topolatrans sa 75 miliona dinara. Krajem aprila i pocetkom maja 2006. godine uz ogromnu pomoc Metals banke i uz nezakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao akcijama izmedu svojih preduzeca, i uz pritiske i pretnje akcionarima da vec prodate akcije ponovo prodaju njemu, Mile je uspeo da osvoji 50,04% vlasnitva nad Autobanatom. Poto je pritisak kredita u svim preduzecima postao preteak, nije mogao da ceka legalno preuzimanje poslova u Autobanatu pa je krajem maja sa naoruanim licima nasilno upao i preduzece, oteo dokumenta i pecate, kidnapovao i drao zarobljenog direktora preduzeca, a Upravni odbor skupio na silu i naterao da donese odluke po kojima on sam preuzima celu firmu. Na ovakvo njegovo postupanje nisu reagovali ni MUP ni sud u Zrenjaninu. Za to se, po recima Jerkovica, pobrinuo eljko Maluic, koji je u koli imao nadimak Slinavi, ali ga je, poto je postao biznismen, zamenio sa Kamel. On se potrudio da policija ne intervenie ni prilikom evidentnog izvrenja tekih krivicnih dela, a da sud ili odbije sve zahteve za zatitom zakonitosti i imovine ili da te zahteve skloni u stranu i odloi njihovo reavanje. Mile je odmah sve racune Autobanata prebacio u Metals banku i bez potrebne dvotrecinske vecine stavio hipoteku na imovinu preduzeca kako bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim zaduivanjem preduzeca. Izgleda da su i Mile i Ananije nezadrivi i poceli su da kupuju i najrazlicitija preduzeca, i to po istom scenariju. Vec postojeca preduzeca daju fiktivne garancije, odobrava se kredit i na aukciji kupuje novo preduzece, koje se odmah stavlja pod hipoteku Metals banci. Koliko su se zaigrali pokazuje primer Topolatrans koji trenutno duguje oko 230 miliona dinara na ime kratkorocnih kredita i Metals banci placa preko 3,5 miliona dinara mesecne kamate. Pored toga, Metals banka je odobrila i lizing nabavku devet autobusa, pa Topolatrans duguje oko 450 miliona dinara dok je ukupan kapital preduzeca oko 50 miliona dinara. Ostaje nejasno ko, u stvari, podrava Ananija i Mileta i omogucava im da razvijaju sumnjive poslove koji se mere milijardama dinara i da nastavlja

kupovinu novih preduzeca. (primer je Poljostroj iz Odaka koji je kupljen za trecinu realne cene, zata se potrudio Goran Obradovic iz Agencije za privatizaciju) 109. Itvan Pastor, predsednik SVM 110. Dragan Markovic Palma, predsednik optine Jagodina DRAGAN MARKOVIC zv. Palma je u JNA bio Titov gardista, posle brojnih provera i komplikovane procedure. U gardu nije mogao svako da ude! Pre nego to su me poslali u Pulu proverali su mi sve, ko mo je bio deda, pradeda, cukundeda, da li sam osudivan, sklon samoubistvu... Tu su sve bili zreli mladici od 25 do 26 godina, a ja sam sa 19 bio najmladi. Za mene je bila cast sluiti u Titovoj gardi - s ponosom prica Palma. Markovic je jedan deo vojnog roka odsluio na ostrvu Vanga, na kojem je Josip Broz imao rezidenciju. Zahvaljujuci brojnim neregularnostima oko lokalnih izbora 1996. godine, SSJ je dobila jednog odbornika u toj optini u centralnoj Srbiji. A, onda na scenu stupa Arkan sa svojim vaninstitucionalnim metodama i za po 10.000 maraka ili otmicu kao iz holivudskih filmova, uspeva da dovede u SSJ jo est odbornika iz SPO, jednog iz DS i jednog iz SRS, formira vecinu sa koalicijom SPS-JUL i preuzima optinsku vlast. Uticajnoj regionalnoj TV stanici Palma plus, koja se vidi u celoj centralnoj Srbiji, na osnovu sumnjive dozvole za emitovanje koju je izdao neko od Milocevicevih ministara, u vlasnitvu Dragana Markovica Palme, programski se prikljucuje i TV Jagodina, optinska kuca neto slabijeg kvaliteta. Bivi predsednik SRJ, Slobodan Miloevic, licno je odredio kriterijume po kojima ce se u izbornoj godini prepoznavati placenicki i patriotski mediji. Veliki broj elektronskih medija i tampe, kae Miloevic u listu Politika, pod potpunom je finansijskom i politickom kontrolom nekih zapadnih vlada i oni imaju zadatak da podsticu destabilizaciju Jugoslavije. Ovu subverzivnu aktivnost protiv drave sprecavali su patriotski organi SPS, JUL i SRS, a posebno Goran Matic i Ivan Markovic, savezni ministri za informacije i telekomunikacije. Pod paravanom sporta i zdravog ivota, u Jagodini se gaji kult nasilja. Lokalni kik-boks klub nosi naziv Tigrovi. Zooloki vrt nosi naziv, stran ovom podneblju a blizak podzemlju - Tigar. Po crnim oldtajmerima i crnim dipovima reklo bi se da je Jagodina neka vrsta Arkanovog muzeja. Dragan Markovic Palma je politicku i poslovnu karijeru napravio kao clan SSJ. Nije cudo to ce, iz zahvalnosti, doivotno, dobrovoljno, ostati dunik coveku koji ga je stvorio. Na celu optine Palma se pokazao kao sposoban, izvodeci radove, pa naknadno naplacujuci od optine. Cudno je samo da to nikome ne ukazuje na pranje para. 111. Mirko Cvetkovic, ministar finansija 112. Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka 113. Aleksandar Pravdic, direktor Galenike iz Beograda 114. Slobodan Petrovic, generalni direktor Knjaza Miloa 115. Neboja Covic, direktor FMP i vlasnik koarkakog kluba 116. Saa Vlaisavljevic, direktor Jat ervejz 117. Iak eps, regionalni direktor Karlzberg 118. Vladika Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski

119. Rase Starcanin, kralj teksasa iz Novog Pazara 120. Kamil Befa, generalni direktor cementare Lafar BFC Vlada Srbije i ministarstvo za privredu i privatizaciju, koje je vodio kadar firme Deloite toushe (ista ona koja je vrila "procenu" BFC, pa kada je pukla bruka Vlada Srbije ekspresno je osnovala Agenciju za privatizaciju), Aleksandar Vlahovic, u jesen 2001. godine prihvata posetu francuskog predsednika aka iraka, koji se hvalio kako je spasio mostove oko Beograda. irak tada dolazi sa ciljem: Beocinsku fabriku cementa Srbija mora prodati francuskom Lafaru, inace nema nita od otpisa dugova Pariskom i Londonskom klubu! Te dugove budet drave Srbije zadnjih godina i dalje otplacuje Pariskom klubu, a Londonski klub ce doci na red 2010. godine. Posle ove posete, Aleksandar Vlahovic daje izjavu: "...Ako Beocinsku fabriku cementa ne prodamo francuskom Lafaru, kako posluje ta kompanija ce sama sebe zatvoriti"! Vlahovic je prenebregao cinjenice: da je infrastruktura BFC u vrlo dobrom stanju, da je prethodnih godina uradeno par kapitalnih remontnih zahvata (jedan je bio vrednosti deset miliona DM), da su kupljeni brojni kamioni za transport, pogoni za proizvodnju, transport, odravanje i cinjenicu da je ovaj gigant imao najkvalitetnije radnike, da je linija za proizvodnju cementa, sagradena u drugoj polovini '70-tih, kotala je oko 300 miliona DEM, to je kredit koji je tokom osamdesetih godina u potpunosti isplacen sredstvima BFC, i najvanije da je fabrika skoro godinu dana bila u prilici da trino posluje, dakle da sama formira cenu cementa (koju je pre odredivala drava, a cesto i dileri cementom mafija)i da bi u takvim uslovima dug BFC bio bi anuliran za manje od godinu dana, a planovi za proirenje kapaciteta i otvaranje pogona za proizvodnju betonske galanterije otvorili bi par hiljada novih radnih mesta. Naravno da je ministar imao vrlo dobru informaciju ali se silno urio da ovaj "posao" privede kraju. Ugovor 5 interesnih strana potpisan je izmedu 4 (nije ga potpisala ondanja lokalna samouprava u Beocinu), ali original tog Ugovora nikada nije prikazan javnosti, a cak ga ni potpisnici nisu videli, vec su stavili "blanko" potpise. 70% BFC-a prodato je za nekih 51,9 miliona USD, 1997. godine postojale su mnogo bolje ponude, pa i od bezmalo 270 miliona DEM (138,1 miliona evra), za 51% BFC-a. Fabrika cementa u Popovcu prodata je za 52 miliona dolara a, po kapacitetu i stanju ove dve cementare, BFC je bila "tea" za oko trecinu, a za nju je placeno - manje. Da li je za beocinsku cementaru bilo "provizionara"? Ako se uporedi kako su proli radnici Apatinske pivare ili Knjaza Miloa, bice mnogo jasnije kako su radnici BFC-a i drava Srbija opljackani. Ministar Vlahovic dao je izjavu kako je i BFC mogla da se privatizuje kao i Apatinska pivara, ali je to izjavio tek kad je posao zavren (a bio medu prvima koji je prijavio "imovinu preko 20 miliona"). U decembru 2001. godine, u Beocin stie ekipa Lafara, na cijem se celu nalazio Dord Bobvo, danas direktor madarskog Trigranita, poto je prethodno najuren iz Erste banke, u pratnji dva Ceha: Martin Turecki i Ivan Mare, i londonske dive srpskog porekla Tatjane Mihajlov-Pilbim. Moglo se zakljuciti da se radi o potrccima centrale Lafara. 28. marta 2002. godine, Lafar "ulazi u posed" BFC. Ostala je klauzula kojom se Lafar obavezao da tokom 5 godina nece otputati tehnoloki viak, ali vec u aprilu 2002. godine na glavnoj oglasnoj tabli BFC izlazi nova sistematizacija po kojoj na stotine radnika postaju tehnoloki viak. Ako se znalo da Lafar planira masovno otputanje radnika, kako je pobedio na raspisanom tenderu? Ovo je postalo poznato tek nakon potpisivanja ugovora - neko je to krio sve vreme pregovora, a Dord Bobvo je ponovljao srpskim medijima kako u BFC nijedno radno mesto nece biti tehnoloki viak! U jesen 2002. godine, pod pritiskom i torturom, na stotine ocajnih radnika uzima mizernu otpremninu. Svi radnici koji nisu "dobrovoljno" napustili kompaniju i uzeli otpremninu bukvalno su zatvoreni u jednu povecu prostoriju, bez stolica i stolova, i najstroe im je zabranjeno kretanje u krugu cementare. Martin Turecki, iz menaderske cetvorka Lafara, na jednoj proslavi direktno u diktafon nekog novinara "Politike" izjavio je: Nama niko nita ne moe. Mi smo vas sve platili i ove iz Vlade i sve ovo mi smo kupili. Po privatizaciji Beocinske fabrike cementa Nenad Canak otro istupa u javnosti pretnjama

"bukagijama". Kome je pretio Nenad Canak? Zato je pretio "bukagijama"? Zato je naprasno prestao da preti kada se ekspresno iz garsonjere na "Grbavici" (deo Novog Sada) preselio u elitno novosadsko "Cepter-naselje" u Veterniku gde se kvadratni metar stambenog prostora kotao i preko 2000 evra? Pod obrazloenjem da ne posluje pozitivno Lafar je, tokom 2002. godine, ukinuo pojedina dotiranja lokalnoj samoupravi u Beocinu i isplatu dividende malim akcionarima. Ovde je u pitanju ocita la, jer Lafar je platio ugovorenu cenu umanjenu za 19,6 miliona USD deficita BFC, to znaci da su krenuli od nule, a pozivali su se na taj dug. Lafar se, s druge strane, hvalio da je ostvarena rekordna proizvodnja od 1,3 miliona tona cementa u 2002. godini, to je, takode, la jer je rekordna proizvodnja cementa bila 1,6 miliona tona ostvarena jo 1984. godine. Tu takozvanu "rekordnu proizvodnju" BFC je, bez Lafara, ostvarivala svake godine, osim za vreme bombardovanja i sankcija. Istina je bila na drugoj strani. Lafar postie rekordnu maloprodajnu cenu od 64 evra za tonu cementa pa u tom momentu Srbija ima najskuplji cement u Evropi. Cenu prirodnog gasa strana kompanija Lafar placala je jeftinije nego gradani Srbije za domacinstva. Svaki radnik koji je napustio BFC "dobrovoljno" i pokuao da uspostavi bilo kakav vid poslovne saradnje preko svog "malog i srednjeg preduzeca" sa Lafarom je odbijen. Na stotine radnika sa prebivalitem van beocinske optine radi u remontima BFC, ali ta mogucnost nije omogucena nijednom gradaninu beocinske optine, bez obzira to su neki decenijama uspeno radili te iste poslove. Cak su i strucnjaci Lafara priznali da su pogoni za proizvodnju u odlicnom stanju - i izvrsno odravani! Politika rukovodstva Lafara bila je jasna: nema posla za radnike sa teritorije beocinske optine. to manje gradana Beocina u fabrici, manja je opasnosti od organizovanih protesta gradana. Menaderi Lafara nisu osporili tvrdnju da pogoni za proizvodnju klinkera i cementa zagaduju covekovu okolinu u Beocinu i ire. To je to krivicno delo. Zakon kae i da je otpad zabranjeno koristiti kao gorivo, a Bojan Pajtic nedavno je u Parizu potpisao Ugovor sa Lafarom o spaljivanju otpadnih guma, i ko zna kakvog sve otpada jer u leto 2003. godine vec je izvreno tajno probno spaljivanje medicinskog otpada u BFC. Podaci Doma zdravlja u Beocinu i Instituta za plucne bolesti u Sremskoj Kamenici pokazuju enormno povecanje pacijenata sa problemima disajnih organa od dolaska Lafara. Menaderi Lafara tvrde da im novi filteri radi besprekorno, ali je u septembru 2003. godine optinu Beocina prekrio sloj praine. Mnogi tehnolozi bi mogli da objasne i zato je velikom Lafaru nedavno pao dimnjak, i kakav je uticaj sumporne kiseline, koja nastaje hemijskom reakcijom sumpor-trioksida (od sagorevanja "goriva" - otpada, tipa petrol-koks sa vodom...), i to zatrpavanje prainom 2003. godine vezano za havariju na elektro-filteru pripreme kada su im gotovo sve elektrode unutra - popadale. To je samo jedna u nizu havarija koje su se dogodile od dolaska Lafara u Beocin. U ovom periodu je bilo vie teko povredenih radnika, a jedan radnik je i poginuo na jednom od kopova. Vlada Srbije je u 2008. godini prodala svojih 15% akcija Beocinske fabrike cementa - francuskom Lafaru, van berze. Tako je Lafar, suprotno Zakonu o hartijama od vrednosti, doao u poziciju da nasilno otkupi i preostale akcije malih akcionara i postane 100%-tni vlasnik najvece cementare na Balkanu. Osim to je otetio dravu Srbiju, neko je naneo tetu i malim akcionarima, gradanima Srbije, koji su ostali bez licne imovine. Mali akcionari morali su jo da plate i sve trokove brokerskim kucama. Pitanje po kojoj je ceni Vlada Srbije prodala svojih 15% akcija i koliko se ona razlikuje od one koja je placena malim akcionarima, na alost, samo je jedno od otvorenih. 121. Tanja Micevic, direktorka Kancelarije za pridruivanje EU 122. Stanislav Hocevar, beogradski nadbiskup

123. Hamdija Jusufspahic, beogradski muftija 124. Berner Kisler, predsednik Upravnog odbora Sunoko 125. Miroslav Bogicevic, predsednik koncerna Farmakom MB 126. Mirko Petrovic, direktor Dunav osiguranja 127. Miroljub Jeftic, nacelnik VMA 128. Petar Matijevic, vlasnik mesare Matijevic i veliki zemljoposednik 129. Milica Delevic, ekspert za EU 130. Veran Matic, prvi covek Radio i TV B92 131. Maja Kovacevic-Tomic, portparol Specijalnog suda 132. Boina Radevic, strucnjak za transplantaciju jetre 133. Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji 134. Gustavo Navaro, direktor Holcim u Srbiji 135. Vojko ukic, direktor Klinickog centra Srbije BORIS STAJKOVAC, predsednik UO u ostavci decje klinike u Tirovoj i direktor nevladine organizacije Centar za brigu o deci je veoma bogat. Javnost je to prvi put saznala kad su objavljene porodicne fotografije snimljene u njegovoj, jednoj od najekskluzivnijih, dedinjskoj kuci od oko 400 kvadrata, sa ogromnim dvoritem i bazenom. Stajkovac se tada pravdao da je ovoliku imovinu stekao potenim radom i naglaavao da radi od 16. godine: Iako sam zavrio medicinu, vecinu svog ivota bavio sam se uredenjem enterijera za kafice i klubove, to je vrlo profitabilan posao. Kalemegdanska terasa, O sinema, Rio Bravo, Leksington i jo mnogi drugi u Beogradu, restoran Mediteraneo, Plava frajla i Opera u Novom Sadu, ardino i Kuba libre u Podgorici, irski pabovi u Beogradu, Niu, Jagodini, na Zlatiboru, samo su neki od lokala koje sam osmislio. Izdavacku kucu Media maks magazins Stajkovac je osnovao marta 2008. godine na svojoj kucnoj adresi u Tolstojevoj ulici 11. Izdaje casopise Best op, Jahting end sejling vorld, Best hom, Glam oping i Men. U Pokret snaga Srbije, Bogoljuba Karica, uclanio se u decembru 2004, kada je izgledao perspektivan, nakon osam godina u Demokratskoj stranci, i napustio ga je tiho. 2005. godine Srbija nije, po 35-godinjoj tradiciji, dobila svoje ampione u kolskom sportu. Prema proceni Saveza za skolski sport i olimpijsko vaspitanje za organizovanje ovih takmicenja, potrebno je oko 5,1 milion dinara, a Ministarstvo prosvete i sporta uplatilo je samo 2 miliona dinara. Boris Stajkovac je bio predsednik Saveza za kolski sport i olimpijsko vaspitanje. Sportske asocijacije? Kako to gordo zvuci? Na sednici OK SCG u Beogradu oktobra 2005. godine, razreen je velikan sporta, Boris Stajkovac, koji je po Zakonu o radu, morao da uzme otpremnine od 8.000 evra. U stranku Bogoljuba Karica, Stajkovac je preao iz DS, i ubrzo je postao clan Predsednitva PSS. Bivi direktor Decije klinike, profesor Duan cepanovic, objanjava: Oduvek sam govorio da je on najobicniji kriminalac! Radi se o laovu, manipulantu i prevarantu koji je postao predsednik UO u drugoj polovini 2001. i to je maltene ostao do danas, iako mu nikada nije produen mandat. Covek je sve vreme u protivzakonitom statusu. Tuio sam ga, ali su tube protiv njega zavravale po fiokama, jer ga se pravosude plailo poto je uvek bio u nekoj stranci, a jedno vreme je figurirao i kao kandidat za ministra zdravlja. Secam se da je na posao dolazio uvek drugim automobilima,

audijem TT, dipom ili motorima, a poznato je i da ima ogromnu vilu s bazenom na Dedinju. U zajednickoj akciji MUP Srbije i Poreske uprave, Stajkovac je uhapen zbog osnovane sumnje da je u svojstvu vlasnika preduzeca Media maks d.o.o., samo u periodu od 1. januara 2006. do 31. decembra 2008. otetio budet Srbije utajivi porez u iznosu od 12 miliona dinara. Njemu su pomagali Mia Stojanovic, odgovorno lice preduzeca Protekta, Predrag Jevtovic, vlasnik agencije Jevtovic, Velimir Pantovic, vlasnik agencije Vesko, Enisa Kucevic, vlasnica agencije Ena, Darko Beliic, vlasnik agencije Darko, Olivera Radonjic, vlasnica agencije Lazana, Asmir Kucevic, vlasnik agencije A-Board i Hedija Kucevic, vlasnica agencije Hedi. Svi oni fiktivno su fakturisali nepostojece usluga. 136. Milanko arancic, direktor eleznica Srbije 137. Kori Udovicki, direktorka UNDP za Evropu 138. Atila Mihok, direktor Blic Pressa 139. Jano Kuraji, direktor Petrohemije Pancevo 140. Verica Barac, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije 141. Obrad Sikimic, predsednik Dajners kluba u Srbiji 142. Aleksandar Popovic, ministar energetike 143. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede 23.11.2007 . predsednik LDP, Cedomir Jovanovic podneo je krivicnu prijavu protiv zlocinackog udruenja, koje, po prijavi cine: 1. Miroslav Mikovic, vlasnik Delta holdinga iz Beograda 2. Vojislav Kotunica, predsednik Vlade Republike Srbije 3. Boidar elic, potpredsednik Vlade 4. Dragan Jocic, ministar unutranjih poslova u Vladi 5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi 6. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Vladi 7. Mladan Dinkic, ministar ekonomije u Vladi 8. Manojlo Vukotic, direktor i odgovorni urednik Vecernjih novosti 9. Aleksandar Tijanic, direktor javnog servisa RTS 10. uro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir 11. oko Kesic, glavni i odgovorni urednik lista Press 12. Antonije Kovacevic, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta, 13. eljko Cvijanovic, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standard zato to su u periodu od pocetka 2004. godine... Miroslav Mikovic i... Vojislav Kotunica organizovali zlocinacko udruenje, a ostali prijavljeni ucestvovali kao pripadnici u vrenju krivicnih dela za koje se moe izreci kazna zatvora od tri godine ili tea kazna, i to Zloupoteba monopolistickog poloaja iz clana 232. KZ, Zloupotreba ovlacenja u privredi iz clana 238. KZ, Zloupotreba slubenog poloaja iz clana 359. KZ, Poreska utaja iz clana 229. KZ i Pranje novca iz clana 231. KZ, cime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mikovic i Vojislav Kotunica izvrili krivicno delo zlocinacko udruivanje iz clana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivicno delo zlocinacko udruivanje iz clana 346. stav 2. Krivicnog zakonika. U obrazloenju se navodi: ... Kroz dugogodinji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Mikovica sa predstavnicima vlasti u doba Miloevicevog reima kao i kroz identican odnos sa obe Kotunicine vlade, Delta je postala vlasnik Srbije". Takav poloaj Delti su omogucili predstavnici Vlade omogucavanjem

nelegalnog poslovanja, zatitom od krivicnog gonjenja za najtea krivicna dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na dravne organe koji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u drutvu, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za zatitu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji izvetavaju o ovakvim odnosima Vlade i Delte. Miroslav Mikovic alje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog imena sa crne liste nudi kooperativan pristup Srbije u reavanju kosovskog problema", a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje slubenike garantujuci za njihovu kooperativnost... ...Miroslav Mikovic je u policijskoj akciji Mrea iz 2002. godine oznacen kao jedan od organizatora verca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potice i znacajan deo njegovog bogatstva. Zato to pitanje nikada nije procesuirano? Zato to Miroslava Mikovica titi ministar unutranjih poslova Dragan Jocic, koji je pripadnik istog zlocinackog udruenja. Dokaz za ucece ministra Jocica u zlocinackom udruenju pored ostalog je i izvetaj Sekretarijata unutranjih poslova u Beogradu, UKP - II odeljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je dokazano da je Delta banka ciji je vlasnik Miroslav Mikovic bila vlasnik 50% kompanije Interspid u vremenu u kome se bavila oraganizovanim vercom cigareta... Advokat Draganic, koji je istovremeno ef pravnog tima Demokratske stranke i Delta holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, to nedvosmisleno ukazuje na vezu izmedu Demokratske stranke i Delta holdinga. Zato drava ne titi predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije? Zato to su pripadnici zlocinackog udruenja Boidar elic, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljevic dobili od organizatora udruenja nalog da tite interese udruenja tako to ce ukinuti Savet. Slobodan Milosavljevic je kao predsednik Privredne komore Srbije uz pomoc preduzeca Konzit ciji je suvlasnik njegova supruga Katarina Andric Milosavljevic uradio naruceno istraivanje od strane kompanije Delta po kome ta kompanija ima samo 11 posto trita a ne preko 50% kako je to utvrdila Komisija za zatitu konkurencije. Zatim je kompanija Delta to istraivanje koristila u sudskim postupcima kako bi osporila navode Komisije a u javnosti stvorila lanu sliku kako ta kompanija nema monopolski poloaj. Milosavljevic je 5. oktobar 2000. godine docekao kao svei clan DHSS, Vladana Batica, i bio je ucesnik naoruanog preuzimanja Privredne komore Srbije. Njegove veze sa lobijem trgovaca branom (posebno sa firmom Arex), koje je bilo monopolska roba, javno su poznate. U Demokratsku stranku uclanio se tek nakon atentata na Zorana indica (kao uostalom i svi nestranacki ministri Vlahovic, Pitic, Lecic i elic), kada je zapocet unutarstranacki udar na sve pristalice indiceve vizije. Poznata je njegova izjava da kao ministar poljoprivrede ne mora da se razume u poljoprivredu, vec je njegov posao da ima kvalifikovane saradnike. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede, ima paso Norveke i Ujedinjenih Arapskih Emirata! 145. Srdan Janjicijevic, direktor Politika - novine i magazini, zet matije Beckopvica 146. Goran Pitic, predsednik UO Sosijete eneral banke 147. Vladimir Velickovic, slikar, clan Francuske akademije nauka 148. Harald Hirhofer, ef misije MMF u Srbiji 149. Tomislav Karadic, predsednik FK Partizan 150. Gordana Dostanic, direktorka Beogradske berze 151. Manojlo Vukotic, direktor i urednik Vecernjih novosti Kada je 5. oktobra Miloevicev reim uruen, u zgradu Borbe uao je Manojlo Vukotic, zvani

Manjo. Nosio je papir sa pecatom Demohricanske stranke, da ga DOS postavlja za prvog coveka svih izdanja Borbe. U tom trenutku Manojlo Vukotic imao je 65 godina i preko 45 godina radnog staa. Radio je paralelne poslove. Bio je novinar i dounik tajne policije, koja ga je slala na specijalne zadatke, te za dopisnika Borbe iz Rima, pa onda za glavnog urednika Blica i Glasa javnosti. Covek koji se u mladosti odrekao oca cetnika i nikada se sa njim nije sreo u ivotu, poceo je svoje zemljake da postavlja za urednike i direktore, sa platom od nekoliko hiljada maraka. Svu imovinu kompanije koja se nalazila na teritoriji Crne Gore Manojlo Vukotic poklanja samom sebi, osnivajuci novo preduzece, ciji je vlasnik. Na konto Manojla Vukotica slilo se nekoliko miliona evra. Od kupovine maine za tampanje Novosti, do izdavanja knjiga... Vlasnik Glasa javnosti Raja Rodic potvrdio je da ga je tajna sluba primorala da Manojla Vukotica postavi na mesto glavnog urednika ovog lista, koji je morao da pokrene nakon to su dounicke aktivnosti Manojla provaljene u Blicu, u kojem je, takode, poarcio hiljade evra, stavljajuci ih u svoj dep. Manojlo Vukotic ima preko 70 godina ivota. Aleksandru Nikitovicu, iz Bara, ciji otac je takode bio pod udarom zakona, koji kao ef kabineta Vojislava Kotunice kao roj skakavaca pljacka Srbiju, Manojlo je tutnuo nekoliko stotina hiljada evra pa moe do da nastavi da pustoi kompaniju Novosti. Crnogorci u Beogradu, pod zatitom Vojislava Kotunice, otimaju sve to im pod ruku dode. Ostareli Manojlo Vukotic javno trai od Srpkinja da ga u kabinetu zadovoljavaju. Trenutno je smenio konkubinu Jelenu Kosanovic, uz obrazloenje da mora da izjebe sve Srpkinje. Kada je Vlade Divac pokuao da kupi najtiraniji list u zemlji, Vojislav Kotunica je u ime Vlade Srbije naredio da se protiv proslavljenog asa podnese tuba. Ima njegov Aca da odluci kome ce ga dati. 152. Milutin Mrkonjic, predsednicki kandidat SPS 153. Tijana Andelic, direktorka Dravne lutrije Srbije 154. Svetko Kovac, nacelnik VBA SVETKO KOVAC je da je pocetkom 2006. godine, u jednom momentu, imao cak tri vane funkcije: bio je direktor VBA, zastupnik ministra odbrane za bezbednost i clan Nacionalnog saveta za bezbednost Srbije. Posle dolaska Zorana Stankovica, koji je ukinuo funkciju zastupnika i preuzeo VBA u nadlenost svog kabineta, Svetko Kovac je kao general penzionisan 6. oktobra 2005. godine, ali ga je vec dan kasnije Savet ministara imenovao za direktora Vojno - bezbednosne agencije. U novembru 2007. godine, Kovaceva cerka Sanja koja je u maju te godine zavrila diplomatiju na Fakultetu politickih nauka, podigla je diplomu, i vec sutradan je dobila posao savetnika kod predsednika Srbije Borisa Tadica. Ona tamo radi neke administrativne poslove u zgradi Predsednitva, i istovremeno studira na Akademiji za diplomatiju pri Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo govori o najtenjim vezama vojne slube i vrha drave. Prolo je nekoliko godina od ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovica, a istraga jo uvek stoji u mestu. Ko je imao motiv da ubije Pavla? U vreme tog dogadaja odnosi izmedu Srbije i Crne Gore su bili na granici kljucanja. Pavle Bulatovic je bio protivnik politike Mila ukanovica, i bio je u izuzetnim odnosima sa Miloevicem i Mirom Markovic. Vojska je u vreme njegovog ministrovanja bila najneprijateljskije nastrojena prema Vladi u Crnoj Gori, remeteci poslove sa vercom cigareta u Crnoj Gori. Pavle Bulatovic jeste bio protivnik reima Mila ukanovica, ali je bio poten i castan covek. U vreme najvecih sukoba Srbije i Crne Gore preduzece Habit farm trguje sa VMA, koju kontrolie Vojska, odnosno Mira Markovic, i isporucuje lekove. U saradnji sa najvecim miljenikom Mire Markovic i direktorom carine, Laletom Sekulicem. Ba u to vreme posao Habit farma i Sekuliceve firme "DMB medical" sa VMA iznosio je tadanjih 200.000.000 DEM. ta je VMA kupovala za toliko novca? To se upitao i Pavle Bulatovic, i pokrenuo je istragu oko trgovine lekovima za VMA! 15 dana nakon toga Pavle Bulatovic je ubijen! Izvesni major Saa Anovic,

Bulatovicev telohranitelj, ba te kobne veceri razboli se i ne dode na posao. Saa Anovic je u to vreme bio na platnom spisku Laleta Sekulica. Istragu oko ubistva Pavla vodio je pukovnik Svetko Kovac, prijatelj Mirjane Markovic. Sau Anovica posle tri meseci Svetko Kovac unapredi! Nije zgoreg napomenuti da je ubica koristio "kalanjikov" i pobegao u pravcu kasarne koja se nalazi neposredno iza restorana u kojem je Pavle ubijen. Sutradan je Ojdanic, pre komemoracije, posle sastanka sa Miloevicem, preuzeo dunost ministra, a Pavkovic mesto nacelnika Generaltaba istog dana! Mnogo slucajnosti. DRAGAN KATANIC roden je 14. januara 1956. u Becnju kod Cacka. Kao komandant RV i PVO, krajem 2008. godine poklonio je letacki znak ministru odbrane utanovcu, kao gest kojim se zahvaljuje, pre svega u ime roda RV i PVO. Navodno je Pono dan ranije traio od Katanica da ne dodeli pocasni znak ministru. Katanic je na dodeli rekao da je 2008. za vazduhoplovstvo i Vojsku Srbije uspenija od prethodnih sedam godina. Katanic je bio kandidat za nacelnika Generaltaba Vojske Srbije. Avgusta 2007. godine General Katanic izjavio je da je u poslednje vreme (od dolaska utanovca) nivo osposobljenosti vazduhoplovstva znatno vii. Kada je ovaj covek mislio ono to govori? Valja se prisetiti uspenih godina, pre, po Katanicu, neuspenih, od 2000, kroz koje je on proveo radeci u ovom rodu. Dezerterstvo generala Tusa je za mnoge u RV i PVO posledica kadrovske politike na nacionalnim kljucevima u JNA. Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina u vojnom vrhu postojale su tri struje. U prvoj su bili admirali Petar Simic i Boidar Grubeic, generali Konrad Kolek i Svetozar Vinjic. U drugoj su se nalazili admiral Stane Brovet, general Veljko Kadijevic i general Canadi. Trecu, najbrojniju grupu predvodili su generali Blagoje Adic, Bozidar Stevanovic, Stevan Mirkovic, Josip Gregoric i kolega iz savezne policije general Petar Gracanin. Ostale struje, podeljene po nacionalnom i jugoslovenskom opredeljenju, bile su od minornog znacaja. Afera Opera ukazala je i na dranje generala Zvonka Jurjevica, komandanta RV i PVO. Borbeni avioni JNA nisu smeli da napadaju ustaske polozaje sve dok na njih ne pripucaju sa zemlje. Ovakvo ponaanje generala Jurjevica neki tumace kao izraz tihe simpatije prema Zagrebu, a drugi, kao izvrenje naredenja i stava SSNO da JNA deluje samo posle napada. General Aleksandar Vasiljevic odbijao je odgovornost Uprave bezbednosti UB SSNO za obavetajnu operaciju Opera, jer kae da je to bila delatnost Uprave za moralno vaspitanje i informisanost. Time se dolo i do odgovornosti generala Vuka Obradovica, nacelnika ove uprave, koji je podneo ostavku. Da bi se zatakala afera i Armija sklonila iz javnosti, Slobodan Miloevic naredio je da prestanu obracuni unutar KOS. Pukovnici Svetozar Matic i Svetozar Digurski iz KOS-a RV i PVO su penzionisani. General Nedeljko Bokovic dobio je ponudu da casno ode, opet, u penziju, dok je general Boidar Stevanovic to tvrdoglavo odbijao. Njemu je sugerisano da cuti. Coveka koji nije umeo da kontrolie svoj jezik, sruili su novinari sa kojima je pio. Dada Vujasinovic iz lista Duga je, verovatno po necijem nalogu, jedina od grupe urnalista koji su ga posecivali, objavila neautorizovani intervju sa njim u novosadskom listu Svet. Taj razgovor je fotokopiran i razdeljen po zgradi Generaltaba VJ kao primer neposlusnosti. Skidanje afere Opera sa dnevnog vojnog reda, znacilo je olakanje u radu KOS. General Aleksandar Dimitrijevic, covek Aleksandra Vasiljevica, uspeo je ovim presecanjem sukoba izmedu dve struje unutar Vojske Jugoslavije i samog KOS, da spreci razbijanje vojne tajne slube i da je aktivira. KOS VJ, pored SDB Srbije i SDB Crne Gore, posle razbijanja SFRJ, uspeo je da sacuva svoj bezbednosni integritet. Prvi vazduni udari avijacije NATO 24. marta 1999. godine general-potpukovnika Spasoja Smiljanica zadesili su u kancelariji u Komandi RV i PVO u Zemunu. Niko u RV i PVO nije bio iznenaden sa pocetkom, modelom i nacinom izvrenja prvog udara. Obavetajni organi RV i PVO su mi 19. marta dali informaciju da ce bombardovanje poceti tokom narednih nekoliko dana kae Smiljanic, general-pukovnik u penziji. Planovi za dejstvo RV i PVO po snagama Alijanse u Albaniji i Makedoniji bili su spremni, ali to predsednik SRJ nije odobrio.

DRAGAN HADI ANTIC danas ima firmu Treci milenijum, u kojoj je zajedno sa Sretenom Jocicem, zvanim Joca Amsterdam, poznatim po tome da je donosio skupe bunde valerki generala Neboje Pavkovica, Lidiji Vukicevic. Da li svi oni imaju veze sa gospodom Markovic, ili sa slubama koje su Struju i uputile na bliskost njenoj cerki? 26. avgusta 1996. dobro obaveteni Milovan Brkic u broju 157. lista Srpska rec pie: Po dolasku na celo Saveza komunista Srbije, Slobodan Miloevic je, u ime svoje ideologije, ukinuo sve novine, radio i tv-emisije koje njega i njegovu enu Mirjanu nisu podravale. Oni koji su krenuli za Miloevicem i njegovom enom, odrekli su se moralnih nacela i svojih stavova, samo su sluali. Srbija je 9. Marta 1991. godine ustala da zbaci Tiraninove ideologe, Duana Mitevica i urednike TV-Bastilje. Danas se oni, na javnoj sceni, dele na Njegove i Njene ljude, a Dragan Milanovic, Stefan Grubac, Dragan Hadi Antic i Aleksandar Tijanic gori od Mitevica, Minovica U svojoj istoriji kuca "Politika" nikada na svom celu nije imala coveka kao to je Dragan Hadi Antic. Bio je elektricar u "Elektrodistribuciji", pa honorarni saradnik beogradske rubrike ovog dnevnog lista. Nosio je burek Vibu, popravljao osvetljenje. Cutao i sluao. Posle je, kau, bio stipendista americke Vlade - godinu dana je proveo u Americi. U slubenoj biografiji Dragana Antica, zvanog Struja, pie da ga je stipendirala americka Vlada. Elektricar za niski napon, pa u Ameriku! Oni koji ga bolje znaju, tvrde da je godinu dana kloario drumovima SAD. Posle Njujorka, San Diega, Hjustona, odlazi na Svetu Goru, i od svetih otaca dobija ono "hadzi". Ureduje i "Pravoslavlje", mada ivi bezbonickim ivotom. kola mu nije ila, ali ui su ga dobro sluile. U novinarskoj karijeri nije napisao ni jedan tekst, ne racunajuci pijacne izvetaje. Kada je na vlast doao Miloevic, od svoje slube Struja dobija zadatak da "bude u blizini predsednikove cerke Marije". I bi tako. Gradeci imid kandidata za predsednikovog zeta, Struja, u to vreme sporni novinar "Politike", cesto se vida sa Marijom Miloevic. Iako izmedu njih nita nije bilo, Struja predstavlja sebe kao buduceg zeta. Struja je uao u krevet tamo gde treba, povremeno zamenjujuci Zorana Todorovica Kundaka, i pred njim ce se otvoriti sva vrata. Polupismeni covek pocinje da se penje u kuci "Politika"; bio je glavni urednik dnevne "Politike", pa Radio TV-Politike, direktor kuce "Politika", a danas je prvi covek Novinsko-izdavacke i Radio-TV kuce "Politika". Struja slovi kao Njen covek, i to je sasvim dovoljno da radi ta hoce. Mesecna plata Dragana Hadi Antica je 15.000 dinara, plus honorari za clanstvo u upravnim odborima "Matroza" i sportskih klubova. Njegov vozac prima 4.000 dinara. Ima i svog telohranitelja, iz obezbedenja Kompanije "Braca Karic", koji prima platu od svega 700 dinara, a nije lako ceo dan cucati ispred Kluba knjievnika i drugih elitnih kafana, iz kojih Struja ne izbija. Krkanluci Struje i drutva u kome su Aleksandar Tijanic i Bogdan Tirnanic redovni gosti, kotaju "Politiku" mesecno oko 65.000 dinara. "Politika" mesecno placa 1.000 maraka za iznajmljivanje stana, koji Struji i njegovim drugarima slui za "odmor i razonodu". Tu su i izdaci za placanje devojkama iz agencije za pruanje usluga, mesecno 5.000 maraka. Covek koji lici na bure, i koji, od viskija smrdi na kilometar, na celu je "Politike", sa neogranicenim ovlacenjima. Na tom je mestu samo to tako eli Mirjana Markovic. 155. Smiljko Kostic, gradonacelnik Nia 156. Sonja Liht, predsednica Fonda za politicku izuzetnost Sonja Liht je rodena u Subotici. Kao dak osnovne kole, postala je aktivista Crvenog krsta. Susret sa mladalackim zabludama Sonja Liht ce doiveti u dogadajima od 1968. koji su joj zauvek promenili odnos prema Titu i Partiji. Kad je cula da je ba u Titovom kabinetu predloena ideja da na pobunjene studente treba pucati bez milosti, danima je plakala. A tako mu je verovala! U kabinetu Ante Markovica, poslednjeg premijera Jugoslavije, videla ga je kao uplaenog starca koji vuce Soroa za ruku i objanjava da su cak i Slovenci obicne barabe, a ne ljubitelji reformi. Upravo taj berzanski meetar, milijarder, i tajanstveni filantrop Soro, postavice Sonju Liht za eficu svoje organizacije. Blizu milijardu evra dolo je u Srbiju preko fondacije ovog promotera globalizma. Sonja Liht je postala donatorski Dalaj Lama i tumac svih poslanica o ljudskim pravima. Njena pojava na prijemima smatrana je znacajnim drutvenim dogadajem. Zavladala je jedna

postkomunisticka dekadencija. Poceli su uzajamno da se olajavaju kod Soroa, pa je ovaj doneo odluku da se zahvali Sonji Liht, a beogradskom Fondu za otvoreno drutvo kupio je kablovsku mreu SBB, da se izdravaju. Drugarica Liht postala je u meduvremenu fenomen politicke izuzetnosti. Niko nema pojma o cemu je rec. Iz neobjanjivih razloga ova ena ovencana je silnim nagradama: Nagrade za mir vedskog socijalnog foruma, Nagrade za mir Evropskog rektorskog kluba, Nagrade za ljudska prava Medunarodne lige za ljudska prava, kao i Nagrade za toleranciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu, za doprinos...cemu god. Konacno, drugarica Liht je dobila i najvie odlicje Francuske, orden Legije casti, cime je postala vitez, kao posebno priznanje njenom istrajnom angaovanju u odbrani demokratskih i evropskih vrednosti. Sonja Licht (kako pie na zvanicnom sajtu) je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala socio-kulturnu antropologiju. Kao istraivacica, dugo godina je radila u Institutu za medunarodnu politiku i privredu i Institutu za evropske studije. Autorka je brojnih tekstova u domacim i medunarodnim casopisima, zbornicima i drugim publikacijama. Sredinom osamdesetih ucestvuje u osnivanju vie lokalnih i medunarodnih nevladinih organizacija, medu kojima nekoliko enskih. Od 1991. do 1995. bila je kopredsednica Helsinke skuptine gradana, koalicije razlicitih gradanskih organizacija i pokreta iz evropskih i severno-americkih zemalja. Od samog nastanka Fonda za otvoreno drutvo (Soros fondacije) 1991. godine, Sonja Liht se nalazila na celu institucije, kao izvrna direktorka a potom i predsednica Fonda - jednog od najvecih donatora civilnog sektora u Srbiji i Crnoj Gori. U tom periodu bila je clanica vie upravnih odbora medunarodnih institucija. Fond za otvoreno drutvo naputa 2003, kada osniva Fond za politicku izuzetnost - deo Mree kola za politicke studije Saveta Evrope. Sonja Liht, predsednica Fonda za politicku izuzetnost, ujedno je i clan Upravnog odbora East-West Instituta, Saveta Evropske fondacije za kulturu, Savetodavnih odbora enevskog centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga i enevskog centra za bezbednosne politike i Pododbora enskog programa Mree Soros fondacija, a angaovana je u upravnim odborima Narodne biblioteke Srbije, Centra za profesionalizaciju medija, Grupe 484, enskog fonda za rekonstrukciju i Deferson instituta u Beogradu. Pavluko Imirovic: Miloevic je uspeo da umesto jednopartijskog totalitarizma uspostavi viepartijski totalitarizam, i tako odri kontinuitet totalitarizma. To je mudra formulacija oca Radovana Bigovica, jer takozvana demokratska vlast opstaje upravo zahvaljujuci nikad prekinutoj totalitarnoj vladavini aparata tajne policije. Totalitarni reimi u korenu saseku svaki moguci pokuaj organizovanja u cilju promena? Da, vlasti su odmah posle 1968. odlucile da ukinu Savez studenata i Savez omladine Jugoslavije, da bi potom osnovale jedinstvenu organizaciju Savez socijalisticke omladine Jugoslavije. Otpor je bio estok, posebno 1974. kada sam izaao iz zatvora, gde sam dospeo po Titovom naredenju da trockizam ne sme da se zapati na ovim prostorima. Sa mnom i Milanom Nikolicem, danas suprugom Sonje Liht, Soroevim stipendistom, zatvorena je i moja pokojna supruga Jelka KljajicImirovic. Osudili su nas za osnivanje inicijativne grupe za Revolucionarnu radnicku partiju. Istina je da smo je mi osnovali, ali i da oni za to nisu imali nikakvog dokaza osim lanog priznanja Milana Nikolica da je bio saosnivac, naravno u dogovoru sa Udbom, kako bi dobili mene i grupu. Od osude za organizacionu pripadnost branio me i direktor Studentskog kulturnog centra Petar Ignjatovic, izjavom da literatura koju sam citao, a preko koje su me povezivali sa IV Internacionalom, pripada biblioteci SKC-a Svi su bili okirani kada sam za svedoka predloio Nikolicevu majku koja je u sud dola na takama. Uplaen mogucnocu da ga rodena majka optui za la, povukao je svoje svedocenje. Sudu to nije smetalo da, koristeci se institutom slobodnog

sudijskog uverenja, uvai njegovu prvobitnu izjavu iz istrage i na njoj zasnuje presudu Odbor za odbranu umetnickih sloboda je prva naa nezavisna organizacija, osnovana oko odbrane Gojka oga. Druga je Odbor za odbranu slobode miljenja i izraavanja, takozvani Dobricin (Cosicev) odbor. Oba Odbora suprotstavljala su se dravnoj represiji. Do osnivanja Jugoslovenskog helsinkog odbora, koji je bio clan Helsinke federacije za ljudska prava, dolazi 1986. U Helsinkiju je deset godina ranije osnovan OEBS, i mi smo to prihvatili kao svoj programski dokument jer je SFRJ bila potpisnik Helsinke povelje. Kao pandan, SKJ osniva Odbor za ljudska i gradanska prava pri SSRN, prezentujuci ga kao NVO. Predsednik tog dravnog Odbora bio je Vojin Dimitrijevic, a namera mu je bila da nas dezavuie a on dobije mandat u Helsinkiju. Dimitrijevic je tada tvrdio da u Jugoslaviji ima ljudskih prava i sloboda. Helsinka federacija taj Odbor nije priznavala, vec na, jer mi smo pratili sve politicke procese u SFRJ, branili Paragu, eksa, Gotovca, Demacija, cetvoricu u Ljubljani... eelj je s nama 1983. pisao peticiju protiv presude islamskim fundamentalistima, odnosno Aliji Izetbegovicu i grupi. A onda je s nama hapen 1984. kada je na Otvorenom univerzitetu govorio Milovan ilas. Osnivanjem Jugoslovenskog helsinkog odbora za ljudska prava, u nau javnost ulazi pojam nevladina organizacija. On je prvobitno oznacavao intelektualnu i politicku nezavisnost od totalitarizma. Ali, NVO su 80-ih postale institucije pod kontrolom MMF i Svetske banke, Soroeve fondacije, UN i raznih CIA-kih organizacija. Podredene su svrsi razaranja socijalnih ustanova i nezavisnih organizacija, pre svega sindikata. Za odbranu politike Vlade Srbije, Veran Matic je angaovao svog druga Velimira Curguza Kazimira. Velimir Kazimir poceo je u Marksistickom centru Gradskog komiteta zajedno sa Sonjom Liht.. Uprkos tri decenije u novinarstvu, nije poznat iroj javnosti. Njegovi izvetaji se, uglavnom, stavljaju u dosijea. Uzlaznom linijom karijera g. Curguza krenula je kad je uhvacen da kao ovisnik krade po apotekama. Onda je sve je zaboravljeno. Pred njim su u Politici cutali. Znali su kuda ce to to kau otici. On je bio prijatelj direktora Dragana Hadi Antica i Duana Mitevica. Dok je Politika u Miloevicevo vreme cicena od nepodobnih, Curguz nije imao problema iako je bio u upravnom odboru Soro fonda. Neko je brinuo. 157. Ivan Stankovic, direktor agencije Komjunis 158. Neboja aponjic, vlasnik firme Nelt, jednog od najvecih uvoznika 159. an-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji 160. Nikola Marjanovic, direktor JP Srbijavode 161. Saa Popovic, suvlasnik Grand produkcije 162. Biljana Srbljanovic, najigranija srpska dramska spisateljica 163. Goran Stamenkovic, celni covek producentske kuce Emoun 164. Ljuba Popovic, svetski priznati slikar 165. Vasilije Micic, vlasnik Kompanije Putevi i hotela Palisad 166. Neboja Nedeljkovic, direktor JP Skijalita Srbije 167. Neboja aranovic, direktor Kapa Star Limited 168. Zoran Obradovic, predsednik Petrobart-Avia

169. Nenad Canak, predsednik LSV 170. Dragan uric, vlasnik Zekstre i Veterinarskog zavoda 171. ura Obradovic, veliki tranzicioni gazda 172. Aleksandar Nikitovic, ef kabineta premijera Kotunice 173. Stavros Joanu, predsednik Izvrnog odbora Eurobank EFG tedionice 174. Miroslav ivanov, najveci akcionar Agroiva iz Panceva 175. Goran Vukovic, direktor Nisala iz Nia 176. Mile Dragic, proizvodac i trgovac vojnom opremom 177. Ernst Bode, direktor Meser tehnogas Beograd 178. Jirgen Bakeberg, direktor Fabrike cigareta BAT-DIV 179. Boko ukanovic, direktor KBC Dedinje 180. Srdan uric, savetnik premijera Srbije za odnose sa javnocu, direktor TV Avala 181. Goran Bregovic, na najpoznatiji muzicar u svetu 182. ordo Antelj, vlasnik gradevinske firme i Teniskog kluba Gemaks 183. Duan Dunjic, kupac nekoliko preduzeca 184. Aleksandar Andrejevic, generalni direktor Novosadskog sajma 185. Dejan Ilic, direktor ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i TV opreme 186. Goran Paskaljevic, posle Kusturice, najuspeniji srpski reditelj 187. Vidoje Vujic, vlasnik fabrike Vujic Valjevo 188. Muamer Zukorlic, sandacki muftija i rektor Novopazarskog univerziteta 189. Andrej Jovanovic, vlasnik Kompanije Marbo 190. Vladan ivadinovic, direktor JP Srbijaume 191. Bora Stankovic, pocasni predsednik FIBA 192. Srdan Bogosavljevic, direktor Stratedik marketinga 193. Srbobran Brankovic, direktor Medijum Galupa 194. Ljubomir Tadic, pravnik i filozof

195. Rade erbedija, na najpoznatiji glumac u Holivudu 196. Rene Miloevic, direktor Intermosta Rene Miloevic roden je 26. februara 1955. godine u abarima kod Velike Plane. Kao cetrnaestogodinji decak, s roditeljima je otiao u Francusku. Zavrio je Mainski fakultet u Lionu. U Francuskoj je poceo u velikoj automobilskoj korporaciji Reno, posle koje radi u gradevinskom gigantu VINCI. U Srbiju se vraca 2003. godine. VINCI Construction je multinacionalna kompanija koja ima 150.000 zaposlenih u 85 zemalja i ostvaruje godinji promet od 28 milijardi evra, osniva u Beogradu preduzece Intermost. Zahvaljujuci ostvarenim poslovnim rezultatima u Srbiji, proglaen je za najuspenijeg menadera kompanije VINCI. Intermost a. d. Beograd je specijalizovano preduzece za izgradnju svih vrsta mostova, hidrotehnickih objekata i objekata niskogradnje i visokogradnje. Izgradnja novog mosta preko Save kod Sremske Race, ubrzo je bila usporena, a bice i prekinuta ako drava ne izmiri ogromna dugovanja prema izvodacu, tvrdi generalni direktor beogradskog Intermosta Rene Miloevic. Sredinom 2006. na konferenciji za novinare ministar za finansije Mladan Dinkic izjavio je da ce novac od prodaje Mobi 063 biti uloen u realizaciju Nacionalnog investicionog plana i unapredenje saobracajne infrastrukture, apostrofirajuci vec dogovorenu izgradnju mosta preko Save kod Sremske Race. Rene Miloevic je sponzor Ski festa, koji organizuje Skijaki savez Srbije, ciji je predsednik Mladan Dinkic. Inter most mesecima potrauje od Vojvodanskog investicionog fonda i JP Putevi Srbije oko milijardu dinara, to su za nas velike pare. Platili smo PDV avansno tako to smo se zaduili kod banaka uz kamate, dok nam nai dunici stalno obecavaju isplatu potraivanja, ali ne dobijamo nita - kae Miloevic. Kako je ovaj covek uspean ako nije naplatio potraivanja? 197. Raka Maric, najuticajniji domaci estradni menader 198. Den Bejts, direktor TV Foksa u Srbiji 199. Goran Ciric, direktor JP PTT Srbije 200. Dragana Solomon, direktorka Odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji 201. Stevan Nikcevic, direktor Jugoimport SDPR STEVAN NIKCEVIC, direktor ''Jugoimport SDPR", nije usamljen primer da Crnogorci nemilice haraju Srbijom, i vredi rasvetliti ucinak koji je Srbiji naneo nenadoknadivu tetu. Stevan Nikcevic je radni vek poceo u Resoru slube dravne bezbednosti Srbije. Podmukao, zao, nezajeljiv. Kao takav brzo je napredovao u slubi. Dogurao je do zamenika Centra bezbednosti RDB-a. Kada je DOS preuzeo vlast, Nikcevic se bestidno nudi Srpskom pokretu obnove da rasturi Dravnu bezbednost Srbije, koju je nekoliko meseci ranije napustio. Danica Drakovic ga u oktobru 2000. imenuje za koministra unutranjih poslova prelazne vlade kojom rukovodi Milomir Minic. Sa tog mesta, Nikcevic instalira svoju bandu. I onda pocinju da se redaju afere, kojima se Stevan Nikcevic pere. Podmece dokument o pracenju novinara Slavka Curuvije. Danica Drakovic naseda na ovu provokaciju. Srpska javnost, edna pravih informacija o likvidaciji Curuvije, prihvata dokument RDB o pracenju Curuvije na dan ubista, sve do smaknuca. Kasnije ce se ispostaviti da je Nikcevicev udeo u Curuvijinoj likvidaciji bio nemerljiv. Bio je jedan od rukovodilaca. Nije samo Curuvija stradao od Nikceviceve ruke. Ali vec je bilo kasno. Vec u februaru Nikcevic zaboravlja da se upoznao sa Danom Drakovic i postaje clan Demokratske stranke. Savezna vlada imenuje ga za pomocnika saveznog ministra unutranjih poslova Zorana ivkovica. Raspolauci ogromnim kolicinama novca, informacijama i dosijeima, Nikcevic vrbuje drugog ivkovicevog pomocnika, pripravnika Dragana utanovca i njegov pir u Srbiji moe da se nastavi. Svi napori da se ubica Slavka Curuvije izvede pred sud ostaju uzaludni. Banda Stevana Nikcevica sve uspeno sabotira.

Cak se i Momir Gavrilovic, na dan kada je bio u poseti kabinetu Vojislava Kotunice prethodno sreo, navodno slucajno, sa Nikcevicem. Ipak niko nije ocekivao da Stevan Nikcevic postane direktor najvanije ustanove za bezbednost zemlje i sigurnost njene vojske. Nakon streljanja premijera indica, Boris Tadic postaje ministar odbrane. Taj dan ostace upisan crnim slovima u istoriji vojske. Za svoje savetnike Boris Tadic dovodi kumove, prijatelje, ljude bez staa, iskustva, morala... U "Jugoimportu SDPR" Nikcevic kao direktor dovodi tridesetak Crnogoraca iz srpske Slube dravne bezbednosti. Svu dokumentaciju ove savezne ustanove od nacionalnog interesa, koja raspolae namenskom industrijom vojske, Stevan Nikcevic predaje tadanjem americkom ambasadoru u Beogradu Vilijemu Montgomeriju. Nove vlasti u Srbiji potom iz Vaingtona dobijaju nove ucene zbog vojno-tehnicke saradnje sa Irakom. A ta saradnja namenske industrije sa Irakom omogucila je da se srpska armija i njeni pripadnici odre u ivotu. Tadanji ministar odbrane Boris Tadic, koristeci se statusom svoga oca Ljubomira u Drutvu srpsko - jevrejskog prijateljstva odlazi u Izrael, sklapa neizvrive ugovore o vojno - tehnickoj saradnji, prekidajuci vec cvrste i zapocete ugovore o vojno - tehnickoj saradnji sa drugim vojnim silama. Ministar Tadic obecava potpuno unitenje nae armije i vojne industrije, posebno namenske. Trai da ga Izraelci podre u americkom kongresu kao demokratskog vodu u Srbiji. U trenutku preuzimanja direktorskog mesta, Stevan Nikcevic na racunu "Jugoimporta SDPR-a" zatice 200 hiljada dolara. I novac i imovina ove ustanove bice meta Nikceviceve bande. Nakon to je oborena vlada Zorana ivkovica, menja se i sastav Upravnog odbora "Jugoimpoprta SDPR-a". Osim ljudi koje delegira Vlada Crne Gore, u njemu su i ministar unutranjih poslova Srbije Dragan Jocic i ministar odbrane Prvoslav Davinic. Od ocekivanih Kotunicinih poteza nema nita. Njegov ministar Dragan Jocic je dravljanin Crne Gore. Jocic o muckama cuti kao, i prima lepe pare. Stevan Nikcevic pocinje da unitava namensku industriju. Smiljeno, hladno, cinicno i surovo, obilazi ambasadore. Njegova osionost toliko se smucila i strancima da su zahtevali da hitno bude smenjen. A Stevan Nikcevic se toliko trudio da se dodvori stranim slubama i domacim mafijaima da je organizovao i kradu tane Jovice Staniica, kada je ovaj iz Okrunog zatvora sproveden u Hag. Na dan kada je sprovoden u Hag, Staniic je sa sobom poneo tanu punu dokumenata. Stevan Nikcevic je dobio zadatak da od vezanog Staniica ukrade tanu. I bi tako. Danas je Staniic na slobodi, to gospodina Nikcevica strano brine. Smena Stevana Nikcevica je bila vec gotova stvar. Njegovo pogubno delovanje bilo je raskrinkano. Ali, 20. septembra 2004. godine Dragan utanovac trai od predsednika Republike da mu bude savetnik za bezbednost. Boris odlucuje da se konsultuje sa svojim makroima iz Sjedinjenih Americkih Drava. Nakon tih konsultacija, on izricito odbija da kuma utanovca imenuje za savetnika, jer to nije dobro zbog javnosti. 22. septembra 2004. godine, kada je smena Nikcevica trebalo da se obavi, Dragan utanovac dolazi ponovo u kabinet Borisa Tadica traeci od njega da utice da Stevan Nikcevic ostane na mestu direktora "Jugoimporta SDPRa". Sutradan predsednik Republike poziva ministra odbrane Prvoslava Davinica, predsednika Upravnog odbora ove ustanove, insistirajuci da se Stevan Nikcevic ne smenjuje. Ministar Davinic, koji je obecao svojim pretpostavljenima da ce smeniti i uhapsiti Nikcevica menja odluku i Nikcevic ostaje. Prvoslav Davinic je oboren sa mesta ministra odbrane koordiniranom akcijom bande Stevana Nikcevica i Dragana utanovca. Nikcevic je preko svojih ljudi, bivih bezbednjaka i kolega iz crnogorske tajne policije organizovao Davinicevo pracenje i razgovore sa americkim ambasadorom Majklom Poltom. U pljackanje "Jugomiporta SDPR-a" ukljucen je ministar policije Dragan Jocic. General policije Sneana ulajic sa svojim sugradaninom Miletom Dragicem iz Zrenjanina sklapa poslove za potrebe opremanja srpske policije uz provizije, a Jocic cuti.

Jovo Curuvija, brat ubijenog urednika i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Curuvije, u svojim cestim obracanjima javnosti i svim dravnim rukovodiocima Srbije, kao saucesnike u ubistvu svoga brata oznacava Stevana Nikcevica, biveg zamenika nacelnika Centra Resora dravne bezbednosti Srbije. Uzalud Jovo Curuvija moli da se Stevan Nikcevic makar ispita pred istranim sudijom i objasni po cijem je nalogu naredio viemesecno pracenje njegovog brata, a prekinuo ga nekoliko minuta uoci streljanja. U istrazi povodom Curuvijinog ubistva, koja je aktivirana dolaskom na vlast premijera indica, sasluani su tadanji rukovodioci Resora dravne bezbednosti, svi osim Stevana Nikcevica. Milan Radonjic je pocetkom aprila 1999. godine, odlukom tadanjeg nacelnika Resora dravne bezbednosti Radomira Markovica, postavljen za nacelnika Centra Resora dravne bezbednosti Beograda. I on je u istrazi ispitivan vie puta o svojoj ulozi i saznanjima oko pracenja Slavka Curuvije. On je na sasluanjima, izmedu ostalog, uvek tvrdio i sledece: "Iako sam pocetkom aprila 1999. godine postavljen za nacelnika Centra RDB-a Beograda, iako sam poznavao vecinu zaposlenih u ovoj organizacionoj jedinici, na sastancima sam im objasnio da sam ja ipak nov na ovom poslu i uputio ih da sve zapocete poslove zavre u kontaktu sa Stevanom Nikcevicem, koji je u toku svih operativnih poslova". Novinar Slavko Curuvija pracen je intenzivno nekoliko meseci po nalogu koji je potpisao Stevan Nikcevic. 202. Ivica Dacic, predsednik SPS IVICA DACIC roden je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. U ranom detinjstvu se sa porodicom preselio u itoradu kod Prokuplja, gde je iao u osnovnu kolu. Gimnaziju je zavrio u Niu, a Fakultet politickih nauka u Beogradu 1989. Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a prvi ozbiljniji politicki angaman imao je u mladim socijalistima Beograda. Na toj funkciji ostaje do do 1992. godine. Clan SPS-a je od sredine 1991. godine. Iste godine postaje portparol SPS i clan Izvrnog odbora Glavnog odbora ove stranke, da bi postao i urednik u listu SPS "Epoha", koji se ubrzo ugasio. Bio je savezni je poslanik u Vecu gradana Skuptine SRJ od 1992. godine i predsednik Odbora za javno obavetavanje Veca gradana Savezne skuptine. Predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Bio je koministar za informisanje u takozvanoj Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine. Predsednik Socijalisticke partije Srbije postaje posle smrti Slobodana Miloevica.Na izborima 1992. i 1993. bio je ef Informativno-propagandnog taba SPS. U najue rukovodstvo stranke, za clana Izvrnog odbora Glavnog odbora, izabran je na Drugom kongresu 26. oktobra 1992. i ponovo na narednom kongresu SPS 1996. Dva puta je biran za predsednika Gradskog odbora SPS-a Beograda, u februaru 2000. i decembru 2002. Savezni poslanik u Vecu gradana Skuptine SRJ (SCG) je neprekidno od 1992. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje 1996, a od juna 1997. i clan Odbora za spoljnopoliticke odnose. Od 2000. je bio clan Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veca Savezne skuptine. Od vanrednih parlamentarnih izbora iz decembra 2003. poslanik je u republickom parlamentu i predsednik poslanicke grupe SPS. Na estom kongresu SPS, odranom 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Bio je predsednik koarkakog kluba Partizan i predsednik Sportskog saveza Srbije. Govori ruski i slui se engleskim jezikom. Teko je ocekivati od onoga koji vas je bombardovao da odmah prizna svoju krivicu. Medutim, ukidanjem sankcija za medunarodne letove za nau zemlju je jasan pokazatelj da je medunarodna zajednica shvatila da sankcijama ne moe uzdrmati ili oboriti narodnu vlast u Jugoslaviji, izjavio je 11. februara 2000. godine poslednjem radnom danu, koji je proveo kao portparol stranke. Nije prvi put da albanska skuptina na Kosovu i Metohiji proglaava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podrku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila proglaena da nije unapred dogovoren nacin zavretka ovog procesa. Meni je drago da neki dravni funkcioneri danas govore slicnim recnikom kao to je govoreno i u tim godinama kada se

branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je jo jasnije, naalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne zbog tadanje politike dravnog rukovodstva, ne zbog inacenja svetu, ne zbog nedostatka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato to su Albanci eleli nezavisnu dravu Kosovo, rekao je posle proglaenja nezavisnosti Kosmeta. Niko kao vrhuka iz SPS ne zna da se bavi podzemnom diplomatijom i kafanskim kongresima. Takozvani cuvari nacionalnih interesa dobro su izracunali koliko ce svoj patriotizam naplatiti, pa je staro drutvo na celu sa Ivicom Dacicem i Zoranom Lilicem krenulo u novo zaludivanje ovoga naroda i njegovih pustih snova o socijalnoj pravdi. Uoci napada hrvatske vojske u akciji ''Bljesak" (1. maja) 1995. godine, odran je hitan sastanak u General-tabu Vojske Jugoslavije. Tadanji nacelnik Uprave za moral i informisanje, pukovnik Ljubodrag Stojadinovic posvedocio je da je nacelnik Obavetajne uprave general Branko Krga referisao da njegovi obavetajci upozoravaju da se hrvatska vojska, uz podrku SAD, sprema da protera Srbe iz Slavonije i Kninske krajine. Nacelnik General-taba general Momcilo Periic pozvao je telefonom predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilica, da ga obavesti o dramaticnim dogadajima koji predstoje. Kada je dobio vezu, i predsedniku Lilicu saoptio informacije o pokretima hrvatske vojske, predsednik Lilic mu je hladno odbrusio - "Momo, boli me ..... za Srbe iz Krajine. Nego, poalji mi po adutantu hiljadu metaka, idem u lov na patke''. Pukovnik Stojadinovic je, secajuci se ovog mucnog dogadaja, opisao nelagodu u kojoj se naao nacelnik general-taba Momcilo Periic, kao i svi njegovi saradnici. Zoran Lilic je oduvek bio poznat kao nitarija. Ovih dana, Zoran Lilic ponovo mea karte. U njegovom skrovitu u Rakovici skovan je plan razbijanja Srbije. On je naterao Ivicu Dacica da ude u koaliciju sa Tadicem i Dinkicem, sa ciljem da Srbija izgubi podrku Rusije i tako ostane bez Kosova, a u dogledno vreme i bez Vojvodine. Mozak ove operacije su bivi predsednik SRJ Zoran Lilic i Mica Jovanovic, koji je zajedno sa Lilicem vlasnik "Megatrend" univerziteta. Jovanovic je i vlasnik nevladine organizacije "Atlanski savez", koja slui za promovisanje interesa administracije iz Vaingtona. Zoran Lilic je iz Brze Palanke. Miloevic ga je koristio kao krpu, postavljajuci ga na mesto predsednika Savezne republike Jugoslavije, bez ikakvih ovlacenja. Malo ko se danas seca Zorana Lilica. On se razveo od ene Ljubice, oenio mladom novinarkom, i posvetio se biznisu. Onom podzemnom. Tandem Lilic-Jovanovic vuce konce i tretira sadaenjeg predsednika SPS-a isto kao to je Miloevic postupao sa Lilicem. Mica Jovanovic, vlasnik "Megatrend" univerziteta postavio je za ministra prosvete svog pulena, politikologa arka Obradovica, koji je zaposlen kao profesor na njegovom univerzitetu. Tako ce Jovanovic povratiti izgubljene akreditacije za neke svoje vie kole i fakultete, i legalizovace biznis. Kakva je uloga Ivice Dacica, predsednika Socijalisticke partije Srbije, u formiranju vlade sa Tadicevom i Dinkicevom partijom? Dacic je, nakon zavretka studija, postao portparol SPS-a. Trudio se i da svojim stasom i glasom lici na Miloevica. Po nalogu Slobodana Miloevica, tadanji ef Dravne bezbednosti Srbije Jovica Staniic dobio je zadatak da oeni Ivicu Dacica. Policija je Miloevicu opisala Malog Slobu kao ''ljubitelja mukog tela''. Pronadena je brzo devojka za njega, tek svrena srednjokolka Sanja. Ivica Dacic je polako ulazio i u veliki biznis. Njegova zemljakinja, iz itorade, gde je i on odrastao, Svetlana Velickovic udala se za eljka Ranatovica Arkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljacke garde, vlasnik fudbalskog kluba "Obilic'' i vie stambenih i poslovnih objekata. Ivica je bio blizak Ceci, druio se i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani. Poseban biznis poceo je sa Draganom Markovicem Palmom, Arkanovim saborcem. Palma je pripadao svetu podzemlja. Ogromne pare Palma i Ivica Dacic zaradili su prodajom uglja koji se vadi u "Resavici". Drava ulae velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tritu bio jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoc Dacica preprodavao je, po trostruko vecoj ceni dravnim preduzecima, ciji direktori su morali da sluaju Daciceve naloge. Jagodina,

Cuprija i Paracin postali su Palmina "zona interesa''. Dacic mu je omogucio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju "Palma plus'', i Dragan Markovic je poceo da popravlja svoj imid - od nasilnika i ubojice do politicara, narodnog poslanika. Nije slucajno Palma uao u koaliciju sa Dacicevim SPS-om. Dva ratna druga odlucili su da osiguraju svoj kapital. Kada je pokrenuta prica da se srui stadion "Obilica", pod optubom da se nalazi na groblju, umeao se Ivica Dacic, i svojim vezama je uzeo Cecu u zatitu. Ceca je lepo platila svom zemljaku za ''zatitu''. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima srpske policije, na inostranim racunima ostavila 26 miliona evra. Ivica je Ceci preporucio da na vreme pobegne na Kipar. Spisak afera u kojima se pominje ime Ivice Dacica je impresivan. U aferi ''kofer'' od hapenja ga je spasila SMS poruka generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova. U toj akciji policije uhapen je Dacicev kum Vladan Zagradanin, koji je u to vreme bio i direktor SPS. Dacic nije podneo ostavku na partijsku funkciju. U to vreme Dacic je saradivao sa Dinkicevim pljackaima. Glavna preokupacija Dacica bila je da preuzme ministarstvo unutranjih poslova. Za vreme Miloeviceve vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Slavko Curuvija, sekretar JUL-a Zoran Todorovic Kundak, ministar odbrane Pavle Bulatovic, nacelnik uprave kriminalisticke policije Beograda Milorad Vlahovic, nacelnik Policijske stanice Savski venac Dragan Simic, zamenik ministra policije Radovan Stojcic Bada... Nijedna ova smrt nije rasvetljena, a sva su bila politicki motivisana. Posebno je zanimljiv slucaj ubistva cetvoroclane porodice brata prve Arkanove ene Natalije. Njen brat je naden mrtav u stanu sa enom i dvoje dece. Tokom akcije ''Sablja'' pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Ranatovic, da bi upozorila Arkanovu prvu enu Nataliju da se ne petlja u nasledstvo. Sva ova ubistva Ivica Dacic treba da ucini trajnim misterijama. Njega posebno zanima ubistvo novinara Milana Pantica, koji je stradao ispred svog stana u Jagodini. Tabloid je svojevremeno objavio imena ubica, i tuen je zbog klevete, ali je presudom Drugog optinskog suda u Beogradu osloboden od krivicne odgovornosti. Ministar Dragan Jocic sakrio je ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Panticevo ''privodenje razumu'' dao Dragan Markovic Palma. Pantic je istraivao njegove kriminalne radnje, Palma je naao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Milan Pantic je na licu mesta ostao mrtav. U Socijalistickoj partiji Srbije mala grupa ljudi, na celu sa Lilicem i Dacicem, odlucuje u ime stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da stecenu imovinu legalizuje. Kako ce Ivica Dacic uspeti da sakrije svoje prljave tragove? Novog ministra unutranjih poslova narocito brine poruka, koju mu je telefonom saoptio Milorad Ulemek Legija. Upuceni tvrde da ima puno razloga da Ivica strepi za svoj ivot, jer je sa Legijom bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obecanja...

Lana Demokratija Upropastila Srbiju - IV Deo istina ima samo jedno lice ?????????, 01. ???????? 2010. LANA DEMOKRATIJA UPROPASTILA SRBIJU IV DEO GORAN TRIVAN iz SPS postao je nakon izbora te 2008. Gradski sekretar za ivotnu sredinu, u koalicionoj administraciji sa DS. Primenom Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stecenu iskoricavanjem posebnih pogodnosti, u periodu od 26. juna 2001. godine, kada je zakon poceo da se primenjuje, do kraja juna 2002. godine od predvidenih 728.726.582 naplaceno je 57.530.742 evra. Funkcioner SPS, Goran Trivan, nije platio dug od 88.000 maraka.

19. avgusta 2008. godine, delegacija Udruenja "Sloboda" posetila je grob Miloevica i poloila venac. U delegaciji su bili Uro uvakovic, Milo Aleksic i Goran Trivan. Jula 1994, Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju krenuo je u ofanzivu: posecuju ga inostrane delegacije, vri kadrovske popravke sistema, i uiva u apsolutnoj medijskoj podrci Politike, Ekspres Politike, Vecernjih novosti, TV Politike, Duge, RTS... Za to vreme bogalji rata hodaju ulicama, lopovi sa ratita postaju nove srpske gazde, partijski ideolog dr Mirjana Markovic belei u svoj dnevnik impresije o cvecu, godinjim dobima, oblacima i cvrcku u rodnoj poarevackoj kuci. Njima je na prolim izborima poverenje poklonilo tek 30.000 ljudi (0,8%), ali su se brave "uticajnih vojnih, pravosudnih i ministarskih kancelarija lako otvarale za one kojie opozicija naziva "mirinim ljudima", a kratkovidi tumaci politickih zbivanja- grupom za pritisak. Samo politickim slepilom moe se objasniti teza po kojoj bi Sloba sve uradio za srpstvo, samo da mu nema ene komuniste. Ili, sasvim suprotna - da ga supruga sada vraca na pravi, komunisticki put, iz nacionalistickog blata gde se zaglibio. Nema razlike u doktrini Miloeviceva i njegove supruge, niti stvarnog pomaka u levo. U to ime menja se ratnicka "koulja", a odbacuju se kadrovi upotrebljeni u ratne (ili kriminalne) svrhe. Kao to je Miloevicu svojevremno supruga pripremila klimu za obracun sa Stambolicem, tako mu i sada obezbeduje odstupnicu dnevnickim belekama, nebrojenim intervjuima, ili knjigom "Odgovori". Duvaju mirnodopski vetrovi, ali iz starog centra moci. Najava nove politike bio je raspad koalicije SPS i srpskih radikala. Mirjana Markovic je vodu srpskih radikala nazvala primitivnim nacionalistom i tako najavila eelju da je potroen. A pre toga, u SKPJ dolo je do sukoba izmedu utemeljivaca ove stranke, generala Stevana Mirkovica, ubedenog komuniste jugoslovenske orijentacije i ideologa partije Mirjane Markovic. Sukob je razreen odlaskom generala. To je ena iz senke. Ne treba je potceniti, jer je veta, sposobna, pametna i retko gubi koncentraciju. Nisam mogao da razumem zato je uporno bila protiv toga da napadam eelja, kada je on bio ideoloki protivnik nae partije. Njeno objanjenje je tada bilo da je on na naoj strani, to nisam mogao da prihvatim. Kasnije sam razumeo - sve je bilo u funkciji Miloeviceve vlasti. Miloevic je drao centar, eelj i Arkan su skupljali simpatije desno, Mirjana levo. Tako je suprugu omogucila da preko nae partije sacuva simpatije bivih komunista i jugoslovenski imid. Setite se kako je Arkan imao sjajnu predizbornu kampanju, a onda je rekao svojim simpatizerima da glasaju za Miloevica. Isto je uradila Mirjana Markovic, kae general Mirkovic. Po recima generala Mirkovica, sadanji SKPJ nema ni clanstvo, ni organizaciju. Utisak, da je rec o partiji u ofanzivi, stice se zbog toga to se skoro u privatnom aranmanu, okuplja grupa problematicnih ljudi koja pie saoptenja medijima. Za Mirkovica - SKPJ je grupa aktivista koja prakticno servisira vladajucu partiju. Zadaci u skupljanju glasova su bili razlicito rasporedjeni, a suprunici su od prvog trenutka na zajednickom zadatku. Da bi se postigao utisak o promeni politike, u januaru su posmenjivani generali eksponirani u ratu, a u propagandne svrhe se eelju podilazilo, kada se govorilo da su to "njegovi" generali. Da u toj prici ima istine pokazuje i nacin na koji je RV i PVO doiveo kadrovsku obnovu. 29. decembra 1993. godine, u roku od dva sata povucen je general Pavlovic i doveden na celo RV i PVO Ljubia Velickovic, bliski prijatelj sa Mirjanom Markovic. On tokom celog rata ostaje u drugom planu, a sa sobom dovodi ljude koji se u ratu takode nisu eksponirali. Medu njima je i pukovnik Blagoje Grahovac, iz Nevesinja, koji tokom rata tvrdi da je Jugosloven i da ne priznaje nikakve paravojske. Tu je i Slavko Biga, komandant VO, iz RSK koji ratne dane provodi u Generalstabu. I tako dalje... Tako je dobijeno novo lice stare vojske i tiho najavljeno distanciranje od Karadica i Mladica u Bosni. Pokusaj puca u Banja Luci nije samo uvredeni eelj dovodio u vezu sa SK Pokretom za Jugoslaviju. Zoran Cicak, aktivista SKPJ, kae :"Bila je to spontana akcija protiv crnoberzijanaca, vercera i Karadica licno, protest naroda koji je bio potpuno opravdan. Licno mi je ao to nije urodio plodom. Rat bi bio zavren. Nacionalnim elitama odgovara rat, da opljackaju svoje podanike. Karadic je za nas saucesnik i treba da odgovara." Kada predsednik Zoran Lilic kritikuje "samozvane lidere", koji srpski narod dre kao taoce ratne

politike, ili kada direktor kompanije "Politika", Dragan Hadi Antic osuduje Karadica to ne pita narod ta misli o ratnim zlocinima i ratnom profiterstvu, miroljubivi gradanin trebalo bi da zaboravi kako su do juce isti lideri "uivali apsolutnu podrku gradana Srbije", a da se ratnim profiterima i kriminalcima na dravnoj televiziji (i ne samo tu) gradio imid narodnih heroja. Pravi propagandni rat srpski reim vodi protiv Karadica na teritoriji Republike Srpske, koji izgleda odbija da prihvati ulogu potronog dobra. U tom svetlu treba posmatrati formiranje organizacija SPS na teritoriji RS ,a tu se opet neminovno nailazi na pripomoc SKPJ. Nikola Dobrijevic, kadar SKPJ, rekao mi je da se dogovarao sa Miloevicem, u njihovoj kuci, o formiranju SPS u RSK. Mica Carevic, takode kadar RSK, deluje sa tih pozicija u Banja Luci, a Radovan Bijelic, osniva organizacije SPS u Republici Srpskoj iako je clan SKPJ, kae Mirkovic. Ko je dotrajao bilo je jasno kada je Duga objavila vec poznati tajni spisak nevaljalih tedia koji su "u nevreme" podigli novac od Dafine, sa namerom da se obelee mangupi iz sopstvenih redova i, uz put, kompromituju opozicione vode. Kad je rec o sveim kadrovima, u Srbiji reim ih je sacuvao tokom ratnih godina u senci i danas sa njima mae kao nekompromitovanim. Cak kada se na stranu stave teze o tajnoj mrei SKPJ, izbor Bore Mikelica za predsednika vlade RSK, ili odlazak Veljka Kneevica u Zagreb indikuju pomenuti metod. Veljka Kneevica je progurala Mirjana Markovic, on je sada njen covek. Iako me je jo 1990.godine u Zagrebu upozoravao u kakav nacionalizam ce reim da zapadne. U Beogradu je pokazao apsolutnu lojalnost Miloevicu i SPS. Slicno se desilo i sa Borom Mikelicem. Bora je bio najveci Jugosloven, kleo se u Hrvatsku, bio direktor mocne firme "Gavrilovic". Sada, poput Knezevica, nema veceg Srbina od njega. Oni su veoma slicni, eleli su da budu u naem pokretu, ali su u stvari delovali iz senke, ne eksponirajuci se do sada. Kada je SPS formirao vladu, zahvaljujuci iskakanju Nove demokratije iz krila DEPOS, pocelo se govoriti o cetvorici ministara iz senke, pod komandom SKPJ. U Vladi, medutim, nema clanova ove partije. Ipak, ima onih koji su joj bili i ostali bliski. Dragan Kostic, ministar rudarstva bio je clan SKPJ. Rodeni brat ministra pravde, Arandela Markicevica, zajedno sa Zoranom Todorovicem (vrlo blizak Mirjani Markovic) poseduje firmu "TiM", otuda se smatra da je ministar pravosuda tim kanalom dobio prolaznost. Andra Milosavljevic , ministar za lokalnu samoupravu, bio je na listi SKPJ, a ime Bube Morine koja se u ovom trenutku stara o izbeglicama u Srbiji oduvek se vezivalo za bracni par Miloevic-Markovic. Ni grupa"Metropol", svojevrsni politicki aktiv Mirjane Markovicc, na koji se naslanjala pre i u toku Osme sednice, nipoto nije u drutvenom zapecku. Zoran Todorovic je pojavno stradao u sukobu sa Radoem Smiljkovicem i Aleksandrom Bakocevicem, ali i dalje ima znacajan uticaj. Zlatan Perucic smestio se u direktorsku fotelju "Beobanke", Sneana Aleksic je pomocnik ministra za trgovinu i turizam, Tahir Hasanovic je generalni sekretar Nove Demokratije, a Goran Trivan je pomocnik generalnog direktora "Srbijaume". Slobodan Cerovic, deo tadanje ekipe i direktor "Metropola" bio je nedavno "viden" za mesto predsednika Izvrnog saveta Beograda i nije proao. Rado Smiljkovic je ambasador u Bugarskoj, analizirao je general Mirkovic. Mirnodopske promene i kadrovska osveenja oseca i unutranjost. Posle intervjua koji je Mirjana Markovic dala listu na albanskom jeziku Bujku, protresen je i Kosovski Okrug, a smenjen je nacelnik, Milo Simovic, koji je bio prepreka dijalogu sa Albancima. Preduslov za tako mirno "cicenje" bio je ekonomski predah i socijalni mir koji je reimu obezbedio Avramovicev program. U meri u kojoj se SPS crpi snagu iz Avramovicevog programa, u toj meri SKPJ nalazi oslonac u firmi "Komet". eelj kae da je SKPJ "zlocinacka i teroristicka organizacija koja je nezakonito prisvojila drutvenu imovinu, oformila teroristicku organizaciju "Komet" koja se bavi ucenjivanjem, iznudivanjem i razbijanjem trajkova, infiltriranu u sve pore privrede i drutva". Dok je za neke Komett skup 3oo ljudi naoruanih dugim orujem i spremnih da likvidiraju protivnike i izvre naruceno ubistvo, za druge je to firma koja obavlja poslove obezbedenja ambasada i drugih objekata. Od "Kometa" smo trebali da ivimo, ali njega je uzeo u svoje ruke bivi direktor "Komunista", opasan tip, Miodrag Tomaevic i nista nismo dobili, kae Mirkovic. Mi nemamo predrasude o privatnicima, prilagodavamo se novom vremenu, sasvim suprotnog je miljenja Cicak. "Komet" je osnovao Jugoslovenski odbor SKPJ pocetkom 1991. godine, a na racunu firme u septembru iste godine nasla se suma od 10 miliona dinara, skupljena "pod moranje" od pripadnika Armije, kao clanarina, to je tada iznosilo vie od milion maraka. Krajem 1991. godine isknjiena je

celokupna imovina SKPJ iz knjigovodstveme evidencije i preneta na "Komet", pa je "Komet" postao vlasnik 15,5 spratova poznate zgrade CK na Novom Beogradu, i zadrao je i sredstva od prodaje 243 stana stambenog fonda. "Komet" prelazi u Holding kompaniju , a Miodrag Tomaevic (Mirin covek) poslovni prostor koristi kao ucece "Kometa" u zajednickim projektima sa raznim firmama. Tako 340 kvadrata dobija "First YU Swiws Bank", oko 150 kvadrata preduzece "PhilipWilson", prostor na prvom spratu postaje osnivacki ulog u Polikliniku "Uce", a prostor na XXIII spratu, sa terasom , postaje vlasnitvo preduzeca "Komet-BTC". Vlasnik firme BTC je dr Nenad ordevic, jedan od najimucnijih ljudi Srbije (na listi Mirinih ljudi) cija se imovina procenjuje na 12o miliona dolara. On je karijeru poceo u SDB, kao profesor u Vioj koli unutranjih poslova. Da bi se stanovnitvo prevelo iz borbene gotovosti na eljeni novi kurs, mediji moraju biti na usluzi. Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, iako nema svoje glasilo, a njihov Radio "Koava" je tek u osnivanju, nije morao da vodi pravu borbu za medije. Istina je da imamo uticaj na medije i to kroz licne simpatije koje pojedini urednici prema nama gaje. Tako je, na primer, Tijanic prijatelj nae partije, nemamo razloga da se alimo na tretman u programima TV Politike, komentarisao je Cicak. U tom kontekstu treba posmatrati nimalo nenu bitku izmedu TV Politike i NTV Studija B. Studio B je poklonio Tijanicu lutku, mukarca u bodi-kostimu sa reskom porukom: "Prvi srpski muki bodi, novinaru koga njena ruka vodi..." Od 28.juna RTV Politika vidi se i slua do Cacka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Kraljeva. Istog dana je Studio B obaveten je da je Ministarstvo za saobracaj i veze Republike Srbije promenilo svoju odluku o proirenju mree repetirtora, to je znacilo da Savezna uprrava za radio i veze nece izdati dozvolu za irenje repetitora preko Goca, Rudnika i Fruke Gore. Tijanic, urednik "televizije kojoj se veruje", pojavljuje se i kao kolumnista u novom listu "Telegraf", i ovaj list je pridodat spisku medija na koje Mira ima "stanovit uticaj". Nije tacno da sve drimo u rukama, Milorad Vucelic, direktor dravne televizije, je svakako medu pet najmocnijih ljudi u Srbiji, a ne voli nas. Licno se nadam da Vucelic nece biti direktor Televizije, jer bi se smanjila ratna propaganda... gradonacelnik, Neboja Covic...nismo zadovoljni, ali bolje nego Grudenka... Radmilo Bogdanovic je profesionalni policajac, sa njim imamo dobre odnose, pao je kao rtva intriga, pre svega u sopstvenoj partiji... Ne moemo raditi sa Vucelicem ili Mihajlom Markovicem koji je zagazio u nacionalizam... Iz SPS treba da odu svi koji su povezani sa nacionalistickim krugovima ili kriminalom, govorili su aktivisti SKPJ, koje su bili tumaci nove politike starog suprunickoh para. Onima koji nemaju tako kratko pamcenje ostalo je da prebrojavaju mrtve, i da prihvate nove stare usrecitelje, ako ne ele eelja ili Arkana. Izbor nije lak, ali se pokazalo - svi smo mi pomalo socijalisti. SNEANA ALEKSIC, clanica Direkcije JUL, Velibor Veljkovicc, iz Skupstine "Beopetrola" i Ljubia Ristic predsednik JUL, poslednji su se govorima oprostili od Zorana Todorovica. Sneana Aleksic podsetila je na pocetke politicke karijere svog druga iz studentskih dana i istakla kako je tim sa Beogradskog univerziteta i sa Osme sednice ulazio, pritisnut drutvenom zbiljom i raspadom Jugoslavije, u nove jo neizvesnije i tee bitke Retki su takvi timovi u politici, koji su bez predaha proiveli prethodnu deceniju, retki su, gotovo neponovljivi ljudi poput tebe, Zorane, koji si ovom timu davao nesebican doprinos, snagu i posebnu boju. Pored kovcega, pokrivenog zastavom Jugoslovenske levice, partijski drugovi drali su neku vrstu pocasne strae u kapeli. U masi sveta bili su pored srpske dravne elite (Zoran Lilic, Milan Milutinovic, Mirko Marjanovic, Nikola ainovic, Gorica Gajevic, Dragan "Jugopetrol" Tomic, Milorad Vucelic...) i bivi ef beogradske policije Marko Nicovic, direktor RTS Dragoljub Milanovic, prvi covek Kompanije "Politika" Dragan Hadi Antic, i lider Srpske radikalne stranke Nikola Paic, Sinia Vucinic... Predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta Dragan Kicanovic saoptio je da ce na olimpijskim igrama u Sidneju ucestvovati 109 sportista iz SR Jugoslavije, to je za 40 vie nego na prethodnim igrama 1996. u Atlanti. Kada je Predsednitvo JOK odlucilo da pres-atae naih sportista u Sidneju bude Boidar urkovic, usprotivila se Sneana Aleksic, predsednik Upravnog odbora Rukometnog saveza Jugoslavije, ciji je urkovic generalni sekretar, te se otvorenim pismom, objavljenim u Politici, obratila predsedniku JOK-a Draganu Kicanovicu zahtevajuci

hitan opoziv svog generalnog sekretara. U zabrinutom tonu predsednica UO RSJ kae da nije imala cast (!) da prisustvuje sastanku Predsednitva JOK-a, jer nije dobila pismeno, a ni usmeno obavetenje, ali da se zato izvinjava zbog odsustva predstavnika RSJ. Uz ovo obrazloenje sledi i dodatno da izbor gospodina Boidara urkovica nije prikladan obavezama i nivou profesionalnosti koje podrazumeva pres-atae u rukovodstvu Misije JOK u Olimpijskom selu... Sigurna sam da cete u konsultacijama sa Saveznim ministarstvom za sport za pres-ataea odrediti osobu koja ce na dostojanstven, visoko profesionalni nacin, a u skladu i cilju dravnih interesa Savezne Republike Jugoslavije i naih olimpijaca, casno obavljati profesionalnu dunost. Na pomenutom sastanku Predsednitva JOK-a, Velizar eric, savezni ministar za sport, istakao je da je Ministarstvo za sport bilo u stalnom i svakodnevnom kontaktu sa sportskim savezima i da je sa svim realizacijama zakljucilo 31. jula. Bolje obaveteni tvrde da je ministar eric bez pogovora prihvatao sve elje Sneane Aleksic, i kada je nedavno smenjen dr Branislav Pokrajac, savezni rukometni selektor. Drugarica Sneana Aleksic bira za koje novine eli da govori. Bolje srece bili smo u razgovoru sa Radetom urdicem, predsednikom Skuptine RSJ iz Podgorice. Ja vec mesecima govorim o ponaanju Sneane Aleksic. Ona je mimo Statuta postavila sebe za predsednika Upravnog odbora RSJ, ne obaziruci se na svoja stvarna ovlacenja i realne moci. Ona ne moe nekontrolisano ciniti ta joj je volja sa RSJ i rukometom, niti moe privatno miljenje iznositi u javnost kao stav Saveza. Takvo ponaanje direktan je pokazatelj haosa u koji je ona dovela Savez i rukomet uopte. Sneana Aleksic, predsednik UO RSJ i clan Direkcije JUL-a, nece poput ostalih predsednika sportskih saveza putovati u Sidnej, kako tvrdi u pismu upucenom Draganu Kicanovicu, predsedniku JOK, preokupirana je dogovorom oko stvaranja uslova da se svim naim sportistima omoguci ispunjenje patriotske i gradanske dunosti - da im se omoguci da 24. septembra glasaju na izborima. Putovao je Rade Bulatovic da vrbuje sportiste za SPS i JUL. Oktobra 2003. rukovodstva SLOBODE i SPS odrali su dva sastanka u prostorijama SLOBODE, o nacinima saradnje u podrci borbi i za Slobodana Miloevica, borbi koja predstavlja nadu za porobljenu zemlju i njen narod. Rukovodstvo SPS izrazilo je pocast SLOBODI za dosledne i odlucne aktivnosti i obecalo punu podrku u buducnosti. Oba sastanka prisustvovali su visoki zvanicnici dve organizacije: Bogoljub Bjelica, profesor Mirko Zurovac, Vladimir Krljanin, Dragutin Milovanovic, Sneana Aleksic and Uro uvakovic ispred SLOBODE a Ivica Dacic, Zoran Andelkovic, arko Obradovic, Milorad Vucelic, Duan Bajatovic and Branko Ruic ispred SPS. Svetlana Kitic, nekada najbolja rukometaica sveta, 2007. je poslanik u Skuptini Srbije: Sa Mrkom sam, kad je bio direktor CIP, saradivala kao direktor Radnickog i direktor dravnog tima, Sneana Aleksic mi je kuma, sa Goricom Gajevic sam bila nerazdvojna... Rodena sam u Tuzli. U tom gradu mi i sad ive roditelji. Od 14. godine igrala sam rukomet za Jedinstvo, a godinu dana kasnije doli su po mene ljudi iz Radnickog... Bila je to moja prva selidba na toj relaciji... Posle mnogih ivotnih razocaranja u Tuzlu sam se, iz Beograda, vratila 2000. godine, a krajem 2006. u Beograd me pozvao Milutin Mrkonjic, moj prijatelj iz Radnickog... 203. Vukoje Muhadinovic, direktor Topole iz Backe Topole 204. Vladimir Lucic, direktor MTS 205. Gorica Mojovic, clan gradske vlade Beograda 206. Vlada Mikic, uvoznik cigareta 207. Demail ahovic, vlasnik fabrike Dalas 208. Rodoljub abic, poverenik za informacije od javnog znacaja 209. Srecko Nijemcevic, generalni direktor Ikarbusa

210. Vladika Artemije, episkop rakoprizrenski i kosovskometohijski 211. Robert Coban, predsednik Kolor pres grupe 212. Ivan Curkovic, predsednik OKS 213. Slobodan Ivanovic, vlasnik klinike Anlave 214. Nemanja Vidic, najbolje kotirani srpski fudbaler u svetu 215. Zvezdan Terzic, predsednik FSS 216. Mia Lukic, direktor agencije Leo Barnet 217. Matija Beckovic, pisac i akademik MATIJU BECKOVICA je svojevremeno, kao mladog pesnika, UDB-a zaduila da zavede drugaricu Stanku Veselinov i provodi se s njom u ozvucenom stanu. Nakon toga svreni gimnazijalac postao je urednik casopisa Zum reporter Odatle do SANU put je bio trasiran. U junu 1985, formiran je Odbor za izradu nacrta dokumenta po imenu Memorandum SANU, neka vrsta kriticke analize postojeceg stanja u zavladaloj jugoslovenskoj anarhiji, posebno birokratskom haosu. Odbor je imao 16 clanova i svi su imenovani od strane odelenja Akademije. Za predsedavajuceg ovog odbora izabran je Antonije Isakovic, knji?evnik i potpredsednik SANU. Mada mnogi danas misle da je glavna licnost u toj prici bio Dobrica Cosic, on nije bio clan Odbora. Njega je Akademija tretirala kao disidenta, te "...da ne bi provocirao vlast", nije uzet u krug izabranih. Postoji teza da je Cosic ipak bio ucesnik na izradi ovog dokumenta, "spolja" sugeriuci ta treba da pie. Glavni autori "Memoranduma" bili su Vasilije Krestic, Kosta Mihailovic i Mihailo Markovic. Krestic kasnije nije krio da je autor najspornijih pasusa ovog dokumenta, koji ce potpaliti matu radoznalih. Glomazna propagandna maina bive SFRJ krenula je u svakodnevnu osudu "Memoranduma", to je samo davalo na popularnosti tom dokumentu.? Malo ljudi je znalo ta tamo pie. Tamo nije receno nita od onoga to javnost nije vec znala. Ali ovaj zbir optih mesta postaje nekakav nemuti manifest srpskih nacionalista, nevaan po sadraju, bitan iz inata, ali i hrana ovinistima iz drugih jugoslovenskih republika. Ovaj dokument napali su svi, a i akademici. Bili su to Pavle Savic, cuveni fizicar i Vasa Cubrilovic, jedini ivi svedok sarajevskog atentata 1914. SANU je svesno pomogla ustolicenje Slobodana Miloevica kao neprikosnovenog vladara, a Dobrica Cosic javno egzaltira izjavom da se radi o savremenom Milou Obilicu. Vec u decembru 1986., godinu dana nakon galame oko "Memoranduma", zakazana je vanredna skuptina SANU, a politicko rukovodstvo Srbije cekalo je da dokument bude osuden. To se nije dogodilo. "Organizacija u organizaciji" pod imenom "Odbor za odbranu slobode misli" u kojoj je bilo puno clanova SANU, estoko je ustalo u odbranu "Memoranduma". Osam akdemika potpisalo je pismo u kome je pisalo da nedovren dokument u stvari ne postoji. Bili su to Desanka Maksmovic, Dragoslav Srejovic, Ivan Antic, Milka Ivic, Stevan Raickovic, Olga Jevric i Irena Grickat- Radulovic. Pismo je procitao Matija Beckovic. General u penziji i akademik SANU Gojko Nikoli smatrao je da atmosfera progona "Memoranduma" ima sve elemente staljinizma iz 1948. Dobrica Cosic osuduje srpsko rukovodstvo "zbog katastrofalne politike koju uporno sprovodi" i govorio o pravu SANU da brine o buducnosti svoga naroda. Glasanje koje je usledilo bio je amar ondanjem srpskom rukovodstvu, rejting Akademije dignut u nebesa, a uvertira za dolazak Slobodana Miloevica odsvirana. Ostvarena je kompromitacija postojeceg politickog poretka, a naivnih falilo. "Memorandum" nikada nije objavljen. Nastao kao fantomski, tako je i zavrio.

Za vreme dugotrajnog predsednika SANU Duana Kanazira instalirana je nova politicka linija prijema u clanstvo ove institucije. Devedesetih godina u Akademiju su uli i neki clanovi SPS po partijskoj liniji, a pokojni knjievnik Miodrag Bulatovic pravdao je svoje clanstvo u toj partiji tako to je smatrao da mu je to jedini put do statusa "besmrtnika". Milo Crnjanski nikada nije primljen u SANU. Zato su potonji prvoborci nacional-socijalizma ulazili kao u kulturno - umetnicko drutvo. Posle 5. oktobra 2000. godine premijer srpske vlade Zoran indic postavio je pitanje dalje budetske egzistencije Akademije, i okrenuo je protiv sebe kompletan orkestar salonskih nacionalista, to je bilo dovoljno da postane arhineprijatelj jedne uspavane ustanove koja vie nije bila potrebna politickim elitama. SANU je na izvestan nacin rehabilitovana pod vladom Vojislava Kotunice, ali njena dalja perspektiva nije izvesna. Prodajnu mreu otrgnuli su od Politika novine i magazini a da nisu pitali "Politiku" a.d. kao suvlasnika i UO Akcionarskog drutva koji je predstavlja, a koji je na Skuptini od 30. jula 2005. izabran u novom sastavu na celu sa predsednikom Emirom Kusturicom i clanovima Matijom Beckovicem, Aleksandrom Simicem, Predragom Mihajlovicem i drugima. Da bi uspeli u pljacki tekoj vie miliona evra, o kojoj su akcionari obavestili nadlene organe gonjenja i sve vane politicke faktore, akteri sumnjive rabote bezobzirno su krili normativna akta i zakone. Celu ovu mutljavinu transparentnom je ucinio Marko Hinic, analiticar koji je, za potrebe menadmenta razotkrio hronoloku genezu ove protivpravne otimacine. Iz njegovog Pregleda transakcije prodaje "Politika Prodaja" d.o.o. jasno se vidi da je u strukturi prihoda u 2004. prodaja duvanskih proizvoda imala ucece od 34,2%, dok su izdanja PNM-a (15,7%) i ostala izdanja (28,4 %) u prihodu zajedno imala 44,1%. Hinic je naveo da je beogradska firma "Appraisal Associates" 30. juna 2005, na dan kada je Udruenje akcionara izabralo novu upravu, poslala izvetaj o "fer proceni" vrednosti osnivackog kapitala PNM-a u "Politika Prodaji". Taj kapital procenjen je na 2,5 miliona evra, a imovina koja se prenosi iz PNM-a na "Politika Prodaju" vredela je 8,6 miliona evra. Kako je dug "Politike"a.d. VAC-u, navodno, iznosio tri miliona evra (za uzeti kredit), ispalo je da su Nemci toliko platili "Politika Prodaju" (a stvarno je taj dug "prelomljen"). Gde je onda "nestala" razlika od 5,6 miliona evra (do prenesene vrednosti od 8,6 miliona evra), i kakva je u svemu ovome uloga Branka Pavlovica, koga su za isplacenih 1,5 milion dinara angaovali da akcije malih akcionara realizuje prodajom na Berzi, a on ugovornu obavezu nije ispunio. ta je i sa zahtevom za raskid kuporodajnog ugovora izmedu "Politike" i VAC-a, koji je ba Branko Pavlovic podneo Trgovinskom sudu u Beogradu? Oni u koje smo se najvie pouzdavali stvarni su grobari "Politike". Pocev od Emira Kusturice kao predsednika UO, do Matije Beckovica koji je tu da bi pokrivao sumnjive radnje svog zeta Srdana Janicijevica, Aleksandra Simica koji je eksponent interesa aktuelne vlasti, suprotnih interesima 6.366 akcionara koji su nekada imali vie od trecine, a sada svega 24 odsto akcija na papiru, i Predraga Mihajlovica koji zastupa interese Komercijalne banke, negdanjeg poverioca "Politike". Svi oni, zajedno sa direktorom "Politike" a.d. zubarom Zoranom Vacicem, koji osim zuba vadi i "vilice" i sa Brankom Pavlovicem, koji je prelaskom u njihov tabor doao u otvoren sukob interesa i gladnim penzionerima mora da vrati uplacene clanarine od po 1.000 dinara zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, moraju da odu. Ako ne drugacije, prisilicemo ih na taj cin trajkom gladu, tvrdio je predsednik Skuptine akcionara. Kad se u politicko, duhovno, estradno- medijsko zameateljstvo ukljuce i porodicni odnosi, dobijamo spektakl koji najbolje opisuje izjava jednog od najvecih srpskih narodnjaka: Na Marijinoj i Draganovoj svadbi, Boris i ja smo pevali u duetu (Miroslav Ilic o cerki Mariji, zetu Draganu utanovcu i Borisu Tadicu). Zgodan primer je porodica Beckovic. Akademik Matija Beckovic je srpskoj javnosti odavno poznat kao podravalac politike premijera Vojislava Kotunice. Njegovu kcer, Olju Beckovic, autorku emisije Utisak nedelje na TV B92 i politicari i javnost Srbije obicno svrstavaju u tabor DS, dakle tadicevaca, iako se sama nikada nije izjasnila. Zet Matije Beckovica (suprug druge akademikove kceri), generalni je direktor Politike, novine i magazini d.o.o, a akademik Beckovic clan je UO Politika a.d. U javnosti Beckovici su, za razliku od Ilica,

poznati po tome to nikad ne govore jedni o drugima. Ove godine, DSS podrava Velju Ilica, bar u prvom izbornom krugu, tako da necemo imati priliku da gledamo marketinke pomake, po miljenju mnogih, konzervativnog DSS-a. Posebno ako se ima na umu Kotunicino slikanje sa Zdravkom Colicem, pa koncert Cece Ranatovic koji je izazvao buru i u samom DSS, i zavrna konvencija na kojoj su se pojavili Emir Kusturica i Dejan Bodiroga. 218. Olivera Jevtic, najbolja atleticarka Srbije 219. Goran Stojiljkovic, direktor Zdravlja aktivis 220. Vojin Starcevic, vlasnik Polimarka 221. Ljiljana Smajlovic, glavna urednica Politike 222. Aleksandar Boricic, predsednik Odbojkakog saveza Srbije 223. Borislav Radosavljevic, direktor OMV u Srbiji 224. Ljuboja Stefanovic, vlasnik preduzeca Steko 225. Zvonimir Nikezic, direktor Ces Mekona 226. Branka Vidic, direktorka Instituta za veterinu Novi Sad 227. Milenko Kostic, vlasnik Auto Cacka Uprava za javne prihode je odlucila da preko 200 luksuznih automobila za pojedine ministre i svu silu direktora, budu iskljucivo marke koda. Kao to je poznato, u estokoj konkurenciji zvucnih imena iz automobilskog biznisa, za ugovor teak oko 2,2 miliona evra pobedio je uvoznik kode za Srbiju, Auto Cacak. Dok pojedini ucesnici upozoravaju da je nemoguce da jedan ponudac bude najbolji u desetak propisanih kategorija i najavljuju tube, zli jezici tvrde da je na tenderu stvar malo pogurao ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic, inace zemljak i prijatelj Milenka Kostica Koleta, vlasnika Auto Cacka. Ipak, ovaj Cacanin, koji vai za jednog od pet najbogatijih privrednika u moravskom kraju, bio je znamenit i pre no to je postao ekskluzivni dobavljac limuzina za dravu. Pre tri godine se u javnosti digla (a potom i slegla) velika praina, jer je Milenko Kostic u rodnom selu pored Cacka podigao crkvu na temeljima bogomolje iz 18. veka. Iako je bio duan da konzervira srednjevekovne ostatke, on ih je poruio, a u novoj crkvi je umesto ikona osvanula freska na kojoj je - sam ktitor sa porodicom! Kostic je iste godine kupio i tzv. gradsku kucu, iz koje je izmetena etnografska postavka Narodnog muzeja, a direktorka muzeja Nevenka Bojovic uzalud upozoravala da ce, ukoliko cacanska optina ne donese odluku o realizovanju memoranduma o namerama koji je vec potpisan, ovaj grad izgubiti izlobeni prostor i deciji vrtic, a Kosticu morati da placa ekonomsku cenu zakupa. Pravi zlobnici danas tvrde da je tihi partner Auto Cacka, a time i liferant vozila za dravne organe, Milorad Lukovic Legija. umadijski Kole je zbog veza sa komandantom crvenih beretki vec hapen u policijskoj akciji Sablja, posle atentata na premijera Zorana indica. Kole je puten posle nekoliko nedelja, zajedno sa jednim upravnikom zatvora i dvojicom lokalnih biznismena, a pred medijima ga je branio tadanji gradonacelnik Cacka. U emisiji RTV B92 Velja Ilic je rekao da nije on (Kostic) kriv to je Legija rucao u njegovom restoranu prilikom boravka u Cacku... To je javni restoran, kod njega je rucao Jovica Staniic za vreme jednog boravka pre atentata, kad se sreo sa Emirom Kusturicom. Kostic je i godinu dana ranije bio pod istragom Okrunog javnog tuilatva u postupku protiv Branislava Uskokovica, biveg direktora Elektrodistribucije Beograd, zbog potkradanja ovog javnog preduzeca. Bivi direktor EDB teretio se i da je od Kostica narucio 6 kamiona mercedes, iako

nisu bili potrebni EDB-u. U meduvremenu, Kosticu je zabranjeno i da bude finansijer fudbalskog kluba Borac jer je napao sudiju na utakmici. Uprkos svega, vlasnik Auto Cacka pobeduje na tenderima. 228. Vasiljka Radulovic, generalna direktorka Fidelinke iz Subotice 229. Bosa Nenadic, predsednica Ustavnog suda Srbije 230. Vladimir Cupic, predsednik Izvrnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke 231. Milorad Pavic, najprevodeniji srpski pisac 232. Radislav Rodic, vlasnik Glasa javnosti i Kurira 233. Predrag Ejdus, upravnik Narodnog pozorita 234. Ljubica Markovic, direktor agencije Beta 235. Dragan Dajic, fudbalska legenda 236. Zoran Vinjic, generalni direktor Unika osiguranja Srbije 237. Duan Kovacevic, najpoznatiji dramski pisac 238. Jovan Cirilov, dramaturg 239. Isidora ebeljan, kompozitorka i najmladi akademik 240. Aca Bulic, predsednik Zajednice prvoligaa 241. Slobodan Micic, vlasnik agencije Kontiki 242. Duan Ivkovic, selektor koarkake reprezentacije 243. aklina Nikolic-Kuic, vlasnica agencije Publicis 244. eljko Obradovic, trener Panatinaikosa, prvaka Evrope u koarci 245. Ratko Butorovic, biznismen iz Novog Sada 246. Bojan Bokovic, generalni menader Egzita 247. Aleksandar Stojanovic, vlasnik firme Zlatiborac 248. Aleksandar Milicevic, predsednik UP Elektromrea Srbije 249. Miroslav ukic, selektor fudbalske reprezentacije Srbije 250. Aleksandar otar, pomocnik ministra za omladinu i sport 251. Milorad Cavic, najbolji srpski plivac i evropski rekorder

252. Marija erifovic, pobednica Evrosonga 2007. godine 253. Aleksandar apic, najplaceniji vaterpolista na svetu 254. Mirko Todorovic, vlasnik modne konfekcije Todor 255. Milorad Majkic, vlasnik lanca kockarnica Aleksandar MILORAD MAJKIC roden je 1950. u Viegradu, otuda ne cudi to se izjanjava kao Bosanac. Zavrio je srednju kolu. ta je sve radio, poznato je, verovatno, samo njemu. Ono to je procurelo u javnost - covek je imao restoran u Zagrebu, gde je iveo do pocetka raspada Titove Jugoslavije. Po dolasku u Srbiju, za nastavak uspene poslovne karijere zafalilo mu je para, pa ih je pozajmio od onih koji su imali. Tako je otvorio prvi lokal - kockarnicu "Aleksandar", pored menjacnice pokojnog Arkana, u Cumicevom sokacetu. Majkicu su cvetale rue. Lepo je proirio posao, na Terazijama 43, Ulici 29 novembra, ali i u JU Biznis centru... Osim lanca kazina "Aleksandar", otvorio je i nekoliko istoimenih zlatara. Njegove su kockarnice, na Terazijama i u Ulici 29. novembra, u noci izmedu 16. i 17. marta 1998. demolirane, kada su napadaci s automatskim pukama izreetali automate za igru. iroke narodne mase culi su za njega posle spektakularnog hapenja, januara 2002. godine, u Cumicevom sokacetu, zbog sumnje da je falsifikovao isprave, u pritvoru je odleao ceo mesec, a sve se deavalo zbog sudskog spora s "Geneksom", koji je je zapoceo 18. oktobra 1989. godine. Prica izmedu "Geneksa" i "Kin Stiba" pocela je potpisivanjem ugovora ove dve firme o ulaganju stranog lica u otvaranje kockarnice u hotelu "Interkontinental". U ime "Geneksa" ugovor je potpisao Zoran Kojic, tadanji direktor "Interkontinentala", uz odobrenje Milorada Savicevica, prvog coveka "Geneksa". Vlasnik "Kin Stiba", pokojni or Jablan, obavezao se da ce hotelu, narednih pet godina, placati 500.000 dolara godinje i 20% od zarade. Kazino u koji su, po tadanjem zakonu, mogli da ulaze samo stranci, radio je do sankcija, onda je zatvoren. Za 1.600.000 dolara Majkic je od Jablana (inace Jugovica po poreklu) otkupio prava iz ugovora i decembra 1994. s Kojicem potpisao aneks ugovora o ulaganju sredstava stranog lica. Majkic je na kraju i pobedio u sporu s "Geneksom". Ali, umesto da dobije odtetu - 4. 330.000 dolara, (isplaceno mu je 1.300.000 dolara), dobio je zatvorsku kaznu, jer su "geneksovci" tvrdili da firma "Kin Stib" u Kinasi ne postoji. Kupio je za 2,4 miliona evra i hotel "Union" u Beogradu. Milorad Majkic, imenovan je za pocasnog konzula Konga u Bosni i Hercegovini. Vece ministara odobrilo je Majkicevo imenovanje 26. augusta 2004. godine. Takvom odlukom Majkic je dobio pravo na zatitu koja diplomatima pripada u skladu sa Beckom konvencijom o olakicama, privilegijama i imunitetu. Izaslanstvo DR Kongo u Beogradu zapocelo je akciju za imenovanje Majkica 2002. godine, uz pomoc srpskih zvanicnika u organima vlasti BiH. Brzo se ispostavilo da je u pitanju osoba sumnjive prolosti, a zagrebacki biro Interpola je vlastima BiH dostavio podatke kako je Majkic, dravljanin BiH i SCG, prijavljivan kao viestruki ucinilac krivicnih dela u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je izvrio dela silovanja, prevare, falsifikovanja dokumenata i novca te davanja mita, naruavanje javnog reda i mira, i vredanje policajca. Zbog svega ovoga u vie navrata su mu izricane zatvorske i novcane kazne. Ove informacije prikrio je zamenik ministra bezbednosti BiH Dragan Mektic, a Majkica nije bilo ni u krivicnoj evidenciji beogradske policije, niti Ministarstva pravosuda Hrvatske. Direktor "Genexa", Milorad Savicevic, tvrdio je da je Majkic bio osoba koja je uivala potporu Slobodana Miloevica, i paravojnih grupa koje su delovale u Srbiji. Uprkos spornim detaljima o Majkicu, stav Ministarstva spoljnih poslova BiH bio je da nema pravnih prepreka za njegovo imenovanje na dunost pocasnog konzula Konga.

256. Slobodan ivojinovic, predsednik Teniskog saveza Srbije 257. Branislav Stojakovic, direktor Eurosalona 258. ivorad Mihajlovic, vlasnik Korporacije Stankom Na sednici Glavnog odbora SPS, 19.10.2000. godine proao predlog tvrdog krila da se Milomir Minic predloi za predsednika prelazne republicke vlade. Sastanak je vodio predsednik stranke Slobodan Miloevic. Sednica je prola tzv. "uzavreloj atmosferi" sa dosta runih reci clanovima IO GO koji su doli iz pobunjenih odbora. Naime, u sedite stranke je stiglo veliki broj albi i zahteva optinskih odbora koji su zahtevali smenu rukovodstva. Nije traena decidirana ostavka predsednika Miloevica, ali jeste da svi koji su se nalazili u njegovom okruenju budu izbaceni iz stranke, pre svega Tomic, Marjanovic, Minic... Slubenici u novom seditu SPS u zgradi JUMBES banke saoptavali su da nema sastanaka, ali su iz zgrade izali visoki funkcioneri SPS ivorad Mihajlovic zvani ika mutikla, Dragan Tomic, Milomir Minic, Zoran Andelkovic i eljko Simic. Oktobra 2005. reorganizovana Naftna industrija Srbije pocela da radi pod rukovodstvom "osveenog" kadrovskog tima. NIS je podeljen na dva javna preduzeca i jedno akcionarsko drutvo. U NIS-u a. d. formirana je jo jedna celina da bi se pronalo mesto za jednog biveg direktora. Premijer Vojislav Kotunica u ovom meanju karata nije zaobiao ni poslanike iz Drakovicevog SPO, pa je poslanik Sanja Cekovic (koja je stavljala, pa vadila karticu na glasanju o NIS-u) zamenila Milana Boica na dunosti clana UO JP za istraivanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa NIS-a. Osim "fotelja" za bive poslanike SPO-a na celu sa Verkom Stevanovicem, u najnovijoj raspodeli solidno su proli i SPS-ovci, koji podravaju manjinsku vladu Vojislava Kotunice. Tako je... vlasnik "Stankoma" ivadin Mihajlovic, poznatiji kao ika Mutikla, cija se firma bavi gasifikacijom, naao mesto u Akcionarskom drutvu za istraivanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraivanje i proizvodnju prirodnog gasa. Vlasnik kompanije Stankom ivadin Mihailovic zvani ika Mutikla ispitivan je polovinom avgusta 2006. zbog sumnji da je ta kompanija finansijski pomagala skrivanje Ratka Mladica, saznaje Blic od izvora bliskih vlastima u Srbiji koji su ukljuceni u potragu za najtraenijim hakim optuenikom. Veruje se da je njegova kompanija Stankom glavni partner firme Impakt, ciji je vlasnik Mladicev sin Darko. Inace, firma Darka Mladica se sumnjici da je bila finansijer mree pomagaca Ratka Mladica u njegovom bekstvu. Cinjenica je da je najveci broj prevara registrovan u sistemu prodaje jo neizgradenih stanova. Nije redak slucaj da investitor oglasi prodaju samo na osnovu odobrenja za gradnju zgrade na odredenoj lokaciji, dakle za objekat koji je tek u planu da se gradi ili kada su tek poceli da se kopaju temelji. Takvi stanovi na tritu su znatno jeftiniji, pa nije mali broj gradana koji u tome vide ansu za reavanje svog stambenog problema. Medutim, dogada se da investitor, poto uspeno okonca fazu prodaje jednostavno nestane sa novcem. Slican rizik je i kod kupovine stanova u sivoj fazi koji su, takode, znatno jeftiniji jer se investitor obavezao da ce zavriti samo grube radove, dok kupac, prema svojim mogucnostima, kreira raspored i stepen opremljenosti. To ima svojih prednosti, ali veliki nedostatak u tako sklopljenom poslu je to su ugovori, po pravili nejasni, pa i kada se takav stan nade u posedu kupca, teko je utvrditi da li je investitor zavrio sve ugovorene radove. Ipak, u poslednje vreme, prevareni kupci ugovorenih i uplacenih stanova su kolateralna teta navodnih sukoba izmedu investitora i podizvodaca. Najsveiji i najdrasticniji primer, koji je udruio oko hiljadu nesudenih vlasnika stanova, jeste slucaj Stankomovih lamela u naselju Filmski grad u Beogradu. Stankom je 2004. godine poceo izgradnju blokova na pet lokacija, ukupne povrine koja premauje 40.000 kvadrata sa 1.105 jedinica medu kojima dominiraju stanovi, ali ima i garaa i

lokala. Za realizaciju tog posla uzeo je podinvestitora, firmu Delta legal (firma osnovana iste godine sa osnivackim ulogom od 4.527 evra) a ugovorom izmedu ta dva pravna lica precizirano je da ce za izvedene radove Stankom podinvestitoru preneti utvrdeni broj kvadrata. Delta legal je izaao sa tim na trite i prodato je vie od 900 stanova i lokala, a ukupna vrednost naplacenih kvadtrata krece se oko 43 miliona evra. Medutim, i pored toga to je vecina kupaca izmirila svoje obaveze u celosti, stanovi koji je trebalo da budu zavreni do kraja 2005. godine, jo nisu primili svoje stanare, a krajem prole godine Stankom je osporio prodaju tvrdeci da je nelegalna i da Delta legalu nisu preneti ugovoreni kvadrati. Zbog toga je raskinut ugovor o suinvestiranju, a Stankom uzima novog partnera za taj posao - Urban legal (vlasnik tog preduzeca je firma iz Vaingtona, Artcom LLC, sa osnivackim ulogom od 2.032 evra), koji se, gle slucajnosti, nalazi na istoj adresi na kojoj je registrovan i Delta legal (ulica Vase Pelagica 54). Zbog te cudne koincidencije, kupci jo nezavrenih stanova tvrde da su nesuglsice izmedu Stankoma i Delta legala iskonstruisane i da te dve firme rade zapravo zajedno. Potvrdu za tu konstataciju nalaze i u tome, to se po istoj formuli, Stankom ogradio od prodaje stanova na drugim lokacijama, gde su mu partneri bili Kuming, Sumiks i Pionir invest, pa oteceni smatraju da je mala verovatnoca da cetiri suinvestitora preveslaju tako iskusnog vlasnika Stankoma, ivadina Mihajlovica, poznatijeg kao ika mutikla. U to zameateljstvo uvlace se i brojni podizvodaci, koji su takode svoje radove naplatili (prema ugovoru sa Stankomom) u kvadratima, ali koji nekom slucajnocu nisu preneti tim preduzecima, pa se ispostavilo da su i ona nelegalno prodavala stanove. Po istom principu, Stankom je optuio i suinvestirora zgrada u ulici Arcibalda Rajsa, pa kupce koji u svojim stanovima ive vec dve godine, pokuava nasilno da iseli i ospori im pravo vlasnitva. Rec je o sistemskoj prevari u koju su dravne institucije umeane do gue. Ako elite da kupite stan na nekoj od lokacija u optini Cukarica, to je moguce samo od Stankoma, jer jedino ta firma, bez tendera, dobija dozvole za gradnju na tom podrucju. Zapanjujuca je i inertnost dravnih institucija, koje bi trebalo da reaguju. Iako je rec o velikom broju prevarenih gradana, mi smo upuceni jedino na pojedinacne sudske sporove. Veliki broj kupaca obratio se sudu, ali je cudno kod tako iznosa ne reaguje tuilatvo. U toku je spor i sa Pionir invest zbog slicnih problema u izgradnji objekata u Ulici kneza Vieslava, a dugo traje spor i sa metanima arkova, bivim vlasnicima zemlje na cijim parcelama se grade ova naselja. Kada je Javno gradsko pravobranilatvo pregledalo dokumentaciju ustanovilo je da postoji osnovana sumnja da se radi o prevari, i o tome je obavestilo i nadleno tuilatvo. 259. Srdan Golubovic, reditelj Klopke ciji su scenario otkupili Amerikanci 260. Veselin Veskovic, direktor Tarketa iz Backe Palanke 261. Slobodan Jolovic, predsednik optine Lucani i organizator Sabora u Guci 262. Branko Kovacevic, rektor BU 263. Dejan Stojanovic, direktor Poreske uprave 264. Jelena Drakulic, direktorka dnevnih izdanja Blic Pressa 265. Aneta Ivanovic, direktorka kuce Adrenalin 266. Ljubia Vuletic, direktor Zavoda za izradu novcanica i kovanog novca 267. Predrag Petronijevic, direktor Uprave carine 268. Don Dejvis, potpredsednik Intela

269. Dragan olak, direktor SBB, najveceg kablovskog operatera 270. Vladika Grigorije, episkop zahumskohercegovacki i primorski 271. Jelica Minic, ekspert za pitanja EU 272. Sreten Mitrovic, direktor ocne klinike ABM 273. Gili Deker, direktor Erport siti Beograd 274. Marina Abramovic, svetski priznati multimedijalni umetnik 275. Zvonimir ukic ule, lider benda Van Gog, dobitnik MTV nagrade 276. Entoni Barnet, direktor Bol pekiding Jurop 277. Tadai Nagai, ambasador Japana, jedan og najvecih donatora u Srbiji 278. Roksanda Nincic, ambasadorka Srbije u EU 279. Vesna Dinic, direktorka Agencije za privatizaciju 280. Radmila Marinkovic-Neducin, rektorka Univerziteta u Novom Sadu 281. Hans Ole Urstad, ef OEBS-a u Beogradu 282. Vuk Drakovic, lider SPO, bivi ef diplomatije 283. Joakim Riker, ef Unmika na Kosovu 284. Nada Kolundija, ef poslanicke grupe DS Tvrdimo da je u dravnom interesu da se formira evropska vlada i ocekujemo da ce tako biti, rekla je nakon izbora Nada Kulundija (DS), nagovetavajuci vecinu na osnovi saradnje Demokratske stranke i Socijalisticke partije Srbije. Nada Kulundija, bivi maticar u mesnoj zajednici Palic i aktivista Saveza sindikata, bila je leva i desna ruka druga Covica, sada je ef poslanicke grupe DS u Skuptini Srbije. ta je onda prirodnije od saveza sa Dacicem i Palmom? 285. Mladen Radojevic, olimpijski prvak u matematici 286. orde Balaevic, najpoznatiji domaci kantautor 287. Srdan Dragojevic, uspeni reiser 288. Marijana Pajvancic, pravni ekspert 289. Hristos Panagopulos, ambasador Grcke 290. Damir Firt, predsednik UO Metro ke end keri 291. Mirjana Savic-Udovicic, zastupnik Elita u Srbiji 292. Zlata Stepanov, vlasnica M plasta

293. Svetlana Velmar-Jankovic, naa najuglednija knjievnica 294. Milan Calasan, srpski fudbalski menader 295. Bane Stojanovic, direktor Siti rekordsa 296. Nikola Pilic, savetnik teniske reprezentacije 297. Ana Peikan, ministarka nauke 298. Dragoljub arkovic, urednik nedeljnika Vreme 299. Milorad Vucelic, funkcioner SPS Izgubili svaku nadu da ce se Milorad Vucelic ikada postideti i prestati da vice, dok ga Milan St. Protic nije na televiziji nagazio pitanjem na koje Vucela nije imao odgovor. Pitanje se odnosilo na 800.000 evra, investirane u kolarinu Vuceline cerke. Backopalanacka gimnazija obrazovala je krajem ezdesetih godina ekipu: Jovica Staniic, Milorad Vucelic, Mihalj Kertes, Radovan Pankov, Mile Isakov... Jovica i Vucela idu u Beograd na studije. Obojica su dodoi crnogorskog porekla iz moralno-politicki besprekornih porodica, ambiciozni, bistri i vredni. Jovica se odlucuje za karijeru u Slubi dravne bezbednosti. Vucela se odlucuje za javnu karijeru, i vec 1973. pojavljuje se, misterioznim putevima, kao glavni urednik "Studenta". Odmah je stavio do znanja ogorcenim uvodnikom "Ne dam Jugoslaviju!", iz kojega nije jasno kome i zato ne da Jugoslaviju, da se nekome preporucuje za cuvara. Od 1973. po zanimanju je istomiljenik: sa ezdesetsetosmaima, sa disidentima, sa nacionalistima, sa komunistima, sa Francuskom 7, sa Patrijarijom, sa NIN-om, sa umetnicima, sa novinarima, sa pesnicima i sa celokupnom politickom elitom sedamdesetih i osamdesetih u Beogradu. Vucela se nametnuo u razne ekipe: oko "Vidika" i knjievnicko-intelektualno-umetnicarski polusvet koji je parazitirao na komunistickim jaslama kao "crkva koja se jo nije odvojila od drave" (Duko Radovic, 1973). Pratio je modu: malo "Praksis", malo Kardelj; malo Markuze, malo Dobrica. Eto ga uskoro u Studentskom kulturnom centru, bivem Domu Udbe, u svojstvu sekretara. Tada ga je krenulo: sa trokovima, zapoljavanjima, projektima. Pokriven ugledom SKC kao avangardne institucije u realsocijalistickoj kulturi, Vucela je diskretno, vredno glodao. Bilo ga je svud, medu "disidentima", neto manje medu pravim disidentima, ali "levicar" svakako cupav i glasan, u farmerkama i izbledeloj "vijetnamci", sa svojom americkom vojnickom torbicom o ramenu. Pocetkom osamdesetih Vucela je bio spreman, sa akreditivima liberala, demokrate, disidenta, svacijeg drugara i urednika koji im je svima neto objavio, levicara i armera. Vec je bio ljubimac intelektualno-politicke Carije. Sredinom osamdesetih, Vucela je: umetnicki direktor Zvezdara teatra, umetnicki direktor Grada teatra u Budvi, glavni urednik "Knjievnih novina", urednik kulturne rubrike "NIN"-a; sve to u jednom trenutku zajedno i sa cetiri pune plate. I dalje se oblaci "levicarski" oputeno i gaji imid "radikalno ik", ali torbica mu je vec ula u legendu. Politicki je liberalniji nego ikad: ima ga svuda, osim da potpie neke peticije, to je tada bilo u modi i relativno bezopasno, ako covek nije sklon da se preterano impresionira od informativnih razgovora u Dravnoj bezbednosti. U jednom od tih slucajeva, vezanom za Duana Bogavca, potpisnici su bili svecano najureni iz Saveza komunista; osim Milorada Vucelica. Na pitanje kako njega nisu izbacili iz SK, odgovorio je: "Ha, ha, ha!". Kao urednik kulturne rubrike NIN-a, to je bilo mesto od posebne bezbednosno-politicke osetljivosti, Vucela se pokazao kao prorok. Neki ninovci to nisu razumeli, ali tadanji glavni

urednik, Teodor Andelic, jeste, zato to su on i Vucela radili zajedno na istom projektu. Vucela je propovedao 1988. i 1989. da ce se Jugoslavija raspasti u krvavom ratu; da ce se Srbija otcepiti, ako treba, a oni nek' vide ta ce; da Srbe svi mrze itd. Na pitanje ta se nas ticu njihove komunisticke svade izmedu republickih partija, Vucela se smejao: "Vi cete da ginete u tom ratu, a ne mi." Na pitanje zato svi "mrze Srbe", pa i saveznici iz dva svetska rata, Vucela bi na kraju odgovorio: "Zato to imamo duu onu stvar!" Kad se sve obistinilo, Vucelica je krenulo: SPS, RTS itd. Iz Backe Palanke dolazi Bracika Kertes, zanimanje Madar; Jovica postaje Nacelnik. Iz izbledele americke jakne M-65 Vucela prelazi u odela i kravate. Vikao je Vucela sa TV ekrana tih godina; bilo ga je svuda; vozao se u crnim limuzinama i leteo; uao je cak i u estradu i tamo ostavio utisak. Izgleda da mu je opreznost popustila u jednom trenutku (ili je video dalje?): Miloevic ga izbacuje iz SPS iz razloga neke politicke svade, ciji je predmet irelevantan, kao i sve za Vucelu ako nije novac. To je doba sankcija, kvota i kontingenata; doba verca kao jedine grane koja donosi profit; lepe sankcije... Sluba dravne bezbednosti vec je prela na samofinansiranje: prvo su reketirali po principu "bespovratnog kredita"; onda su stavili na verc cigareta, tecnih goriva i stratekih roba svih vrsta. Po prirodi stvari, oruje i heroin bili su sledeci. Bracikina carina pleni i isporucuje heroin Staniicevoj Slubi; iznajmljeni avioni lete okolo sa lanim tovarnim manifestima; bratske slube mirkaju na jedno ili oba oka. Sve se placa u gotovom. Vucela se tu ugraduje kao pouzdani prijatelj iz detinjstva. Opredelio se za duvan. Kao trenutno marginalizovan iz politike, sa pokricem suvlasnika producentske kuce Komuna, Vucelic se javlja kao poverljivo lice Jovice Staniica s jedne i izvesnih medunarodnih veletrgovaca duvanom, s druge strane. To stanje, "nema Boga, pa je sve dozvoljeno", opisao je Brana Crncevic, koji je i sam bio u toj prici. U jednom trenutku 1997, u Budvi, dva nepoznata pocinioca izreetali su iz automatskog oruja lep putnicki automobil "audi". Vozilo je pripadalo Miloradu Vucelicu. Legenda koja krui kae da je dolo do nesporazuma izmedu tri strane umeane u izvestan posao. Jedna strana trebalo je da drugoj strani posredstvom trece strane isplati znatnu sumu gotovog novca za pruenu uslugu - povlacenu prodaju cigareta na teritoriji pod kontrolom prve strane. Treca strana je kasnila. Dva neprijatna telefonska razgovora reila su taj mali problem, a kao "ukor" stradalo je motorno vozilo. Vladimir Beba Popovic optuio ga je da je od Slube ukrao cetrdesetak miliona maraka. Cak se i Miloradu Vucelicu mogu zacepiti usta, treba samo argumenata. 300. Dragoljub Markovic, najveci proizvodac jaja u Srbiji PRST U OKO Jedini kriterijum na osnovu koga se moe odmeriti vitalnost elite jeste uspenost zajednice u ostvarivanju ciljeva. Nije potrebno objanjavati da se u srpskom drutvu, ocigledno, jedino ostvaruju ciljevi i interesi pripadnika najmocnijih i raznih apartcika , dok su u milosti, a zajednica vec trecu deceniju, od kada je vecina ovih ljudi postala elitni segment drutva, vidno stagnira. Pitanje je ima li drutvo snage za izlaznu strategiju, kada okonca privatizacija drave i, sa njom povezana, partitokratija, ili ce biti preputeno spontanim istorijskim procesima, koji su neumitni. Ima li ko da brine? Ako se uzdamo samo u popis mocnih listova poput Blica, trebalo bi da se secamo da je ista novina, ne samo u vlasnitvu Igora Lupica, bio i jedan od poligona za medijsko obruavanje na Zorana indica, koji je imao nezahvalan zadatak da se suprotstavi upravo najmocnijima. Slucajno ili ne, lista koju ova novina plasira sadri sportiste i umetnike, ali ne i neke licnosti za koje svi znaju da su veoma mocne i ciji pipci nisu preseceni. RADMILO BOGDANOVIC roden je 7. oktobra 1934. u Koncarevu, kraj Svetozareva. Otac Jovan bio je poljoprivrednik, majka Desanka domacica. Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u rodnom gradu. Potom je zavrio Uciteljsku kolu. Vanredno je studirao na Filozofskom fakultetu u

Beogradu i diplomirao 1976. s tezom Vaspitno-obrazovni rad u ustanovama za maloletnike. Oenjen je ivkom, nastavnicom. Poceo je kao ucitelj u peterskim selima, onda su ga, kako kae, drugovi pozvali da prede u policiju: Nacelnik SUP Svetozarevo postao sam 4. februara 1966, kad je sklonjen Rankovic. Vrene su promene svih nacelnika SUP-a. Bogdanovic je pre toga bio sekretar u Optinskom komitetu SK. Usledila je funkcija predsednika SO Svetozarevo, koju je obavljao 8 godina. Zatim je 7 godina bio sekretar republicke Uprave za unutranje poslove, pa nacelnik Uprave za strance, gde je kontrolisao prelaske granice i kretanje stranaca. Onda je postao zamenik republickog sekretara za ONO i DSZ, da bi 1988. doao za ministra policije. Zbog dogadaja od 9. marta 1991. s mesec dana zakanjenja podneo je ostavku. Po penzionisaju dobija sijaset zaduenja - poslanik u republickom i saveznom parlamentu, predsednik Odbora za saradnju sa Srbima van Srbije, pa Odbora za narodnu odbranu i bezbednost. Predsedavao je u UO Jugoeksport, Jugoslavija komerc, Fonda kapetan Dragan, clan je uprave Crvene zvezde. Biran je i za clana Saveta Univerziteta u Kragujevcu, cemu se Savez studenata tog univerziteta usprotivio zbog uloge u nasilju marta 1991. SK me cesto drao na nianu, iako sam bio dobar clan i nisam stigao da budem clan CK, alio se. U Glavnom odboru je SPS-a. Za Slobodana Miloevica je tvrdio: Mnogo je mekan. Znam koliko je cesto svima opratao greke, ja bih ih, brate, smenjivao. Govorio je da je Vuk Drakovic pre na rumunski nacin juriao na TV Bastilju, a danas je miran ko jagnje... i da je eelj bez bontona, stalno me napadao, nita nije dokazao. Upuceni tvrde da Bogdanovica na mesto ministra policije nije lansirao Miloevic, vec general Petar Gracanin. Jednom, govoreci o 9. martu, priznao je: Druga je stvar da li je trebalo drugacije da reagujemo. Ako narod tri puta juria na Televiziju, ako narod nece Mitevica, onda on, j... ga, ima da podnese ostavku, bio kriv ili ne... Deveti mart nije moja rana. To je cena slube. Njegovo ime dovodilo se u vezu sa blokadom Banjaluke, izborom Milana Martica, s uzimanjem para od Dafine, optubama inspektora Dragana Mladenovica (1996.) da je policija organizator kriminala, i Marka Nicovica, tada clana Direkcije JUL, da su kriminalci veci profesionalci od policije. Oni koji ga ne vole tvrde da je njegova moc i dalje velika. Prijatelji ga znaju kao drutvenog. I jedni i drugi sigurni su da Radmilo zna mnoge dravne tajne. Na napade da ima ogromnu kucu u Jagodini odgovorio je: Nisam imao srece ni da kolujem decu, ni da ispracam u vojsku, ni da pravim svadbe, to mi je sve. O Radmilu je snimljen je i dugometrani dokumentarni film za njegov 60 rodendan kad je postao pocasni gradanin Jagodine kojom je dugo vedrio i oblacio. Jagodina nije dareljiva po pitanju pocasnih gradana i dodeljene su tek cetiri titule. Pocasni gradani Jagodine su narodni heroj general Petar Gracanin, Radmilo Bogdanovic, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev i direktor Beogradskog zoo-vrta Vuk Bojovic. Kako su se menjale politicke garniture u Srbiji, Vojvodini i na Kosmetu, tako su se menjali i ministri policija i nacelnici tajnih slubi. Poslednjih tridesetak godina, srpski ministri policije bili su Slavko Zecevic, otac arka Zecevica, iz politicke garniture Kragujevca, Viobran Stanojevic, sekretar OK SK Zajecar, Svetislav Lalovic, optinski funkcioner iz Arandelovca, Radmilo Bogdanovic nastavnik i policajac iz Svetozareva i Zoran Sokolovic, funkcioner iz Zajecara. Kada su odlazili Draa Markovic i Petar Stambolic, povukli su se i Slavko Zecevic i Viobran Stanojevic. Kada su pali Ivan Stambolic i Dragisa Pavlovic pomereni su i Svetislav Lalovic i Branko Kostic. Kada je dolazio Slobodan Miloevic, doli su i Radmilo Bogdanovic i Zoran Janackovic. Prema recima Boe Spasica, biveg efa tima za borbu protiv emigracije SDB SSUP, tajna policija planirala je likvidaciju ustakog teroriste Mire Bareica, koji je u Stokholmu ubio naeg ambasadora. Savezna policija angaovala je grupu beogradskih kriminalaca, a crnogorska policija poslala je na taj zadatak Ratka okica (nedavno ubijenog u Stokholmu). Sasvim slucajno, okic se sa likvidatorima iz Beograda sreo u jednom kaficu u Malmeu. Zadaci su otkriveni i akcija je propala. Zbog ovog slucaja nastali su veliki problemi medu tajnim policijama, koje je imala svake republika bive SFRJ. Nakon toga doneta je odluka da sve specijalne poslove u inostranstvu preuzme Savezna tajna policija. Sve policije Zapada i dan-danas su sigurne da su likvidaciju

Stjepana urekovica, direktora INA, koji je pobegao iz zemlje sa vojnim planovima, izvrili pripadnici beogradskog podzemlja, iako nikada nisu imali potvrdu za to. Pojedini kriminalci su na ovoj likvidaciji napravili slavu, a da nisu ni bili blizu mestu ubistva. U emigrantskoj tampi pisalo se da je tu likvidaciju izvrila grupa orda Boovica Gike i da je za to imala logisticku pomoc nekog nemackog kriminalca. Spekulisalo se i da je glavni cistac u ubistvu urekovica bio kasnije poznati srpski slikar, Dragan Maleevic Tapi, koji je 2003. godine umro u prostorijama beogradskog SUP-a. navodi bivi ef specijalnog tima SDB SSUP. eljko Ranatovic Arkan, orde Boovic Gika i Dragan Maleevic Tapi otvorili su, uz pomoc Slube, krajem osamdesetih godina, nocni klub Amadeus. Gika je tada bio u zatvoru, a Tapi je bio glavni menader. Ubrzo je ustanovljeno da se osim normalnih poslova kluba razvijaju i drugi poslovi, koje, kako tvrdi Spasic, Sluba nije mogla da dozvoli. U Nemackoj je tada uhapen ika ivac sa 10 kilograma heroina, za koji je izjavio da ga je dobio u Amadeusu sa zadatkom da ga prebaci u Nemacku. Posle ove informacije, klub je zatvoren. Prema Spasicevim recima, Sluba je u to vreme pocela da gubi kontrolu nad kriminalcima, koji pocinju da se vracaju u zemlju i da se po Beogradu organizuju u gangove. Stvaranjem kriminalnih organizacija zapocinju i prvi medusobni obracuni. Solo-igrac Ranko Rubeic zapoceo je prvi vatreni obracun u Beogradu. On je ispalio nekoliko hitaca u noge dvojici mladih kriminalaca, koji vie nisu medu ivima, Jovi Simendi i Mirku Vasiljevicu. Nakon nekoliko spektakla Ranka Rubeica, odran je tajni sastanak bosova beogradskog podzemlja, gde je dogovorena njegova likvidacija. To je bila prva od kriminalnih likvidacija, koje su kasnije zapljusnule beogradski asfalt. Ubistvo Andrije Lakonica u kaficu Nana na Senjaku, 23. marta 1990. godine, za koje je bio optuen pa osloboden Darko Aanin sa svojom grupom, prvi put je javnosti otvorila pitanje veze tajne policije i kriminalaca. Tadanji ministar unutranjih poslova Radmilo Bogdanovic iskoristio je ovo ubistvo kako bi se obracunao sa tajnom policijom, na cijem celu se nalazio Hrvat Zdravko Mustac. Bogdanovic je za nekoliko meseci i sam stupio u kontakt sa podzemljem za stvaranje parapolicijskih snaga. On i Arkan u to vreme vidani su zajedno u loi Crvene zvezde. Arkan je ubrzo dobio Erdut za obuku dobrovoljaca. Jovan Rakovic, predsednik krajikog SDS, u elji da izbegne sukob, predlae Babicu da narod legne pred vozila hrvatske policije. Nemamo vremena za mirne proteste, odgovorio je Babic, dolo je vrijeme da se Srbi sami brane. Babic je proglasio ratno stanje. Podrucja pod kontrolom SDS u kninskom regionu odvojena su od ostalih delova Hrvatske i stvorena je granica koju je trebalo braniti. Rat u Hrvatskoj zapoceo je bez opaljenog metka. Radmilo Bogdanovic, srpski ministar policije, prepricao je novinarima kako je na to reagovao hrvatski ministar policije Josip Boljkovac. Ja, Radmilo, necu krv! Da sam htio, mogao sam lako da izvrim Tudmanovu naredbu i sa hiljadu ljudi zauzmem milicijsku stanicu u Kninu. Ali, tu bi pala krv. A ja sam ratovao u partizanima protiv ustaa i dobro znam ta znaci kada pocne da se gine i na jednoj i na drugoj strani. U Hrvatskoj ce se ginuti tek u proljece naredne godine. U Bosni iste jeseni. Zato je za dan Jedinice izabran ba 4. maj, a ne neki datum vezan za Kninde ili Golubic? Da li zbog toga to su u sukobu u Borovom Selu, dva dana ranije, ucestvovali i saradnici DB-a koji ce kasnije ciniti jezgro Jedinice? Ili je Staniic tada i formalno potpisao odluku o njenom formiranju? U svakom slucaju, oko Miloevica se u ovom periodu okuplja grupa saradnika od najveceg poverenja. Oni ce uz pomoc Jedinice razraditi mehanizam za finansiranje krajikih oruanih sastava i reima u Srbiji pomocu dravnog verca oruja, nafte, cigareta i slicne robe. Ta grupa nezvanicno je nazvana vojna linija i cinili su je, pored Staniica i Frenkija, predsednik Odbora Skuptine za Srbe van Srbije Radmilo Bogdanovic, ministar bez portfelja Mihalj Kertes i komandant Specijalne antitreoristicke Jedinice MUP Srbije Radovan Stojicic Bada. Vojnoj liniji je bilo jasno da u istocnoj Slavoniji rukovodstvo SDS nema ni autoritet ni sposobnost da organizuje srpsku vojsku, niti da Jedinica moe biti formirana kao u Kninu. Zato je na to podrucje morao biti upucen neko s mnogo vecim ovlacenjima od onih koje je imao Frenki. Energican, opsedenut borilackim vetinama i cenjen posle slamanja trajka albanskih rudara u Starom Trgu, Bada se nametnuo kao izbor. 9.04. 1994. Boidar Andrejic pie: Da li je zapoceo srpsko-albanski dijalog o Kosovu? Iako ima pozdanih vesti da su kontakti davno zapoceli i da je ovih dana bilo i prvih pregovora - pominju se

i imena ljudi iz srpskog rukovodstva koji u njima ucestvuju (Radmilo Bogdanovic), provere na terenu to uglavnom ne potvrdjuju, ali nema ni demantija. Analiticari se slau da srpsko-albanski dijalog nece biti ekskluzivno pravo dveju strana. Za njega su sve zainteresovanije velike sile. Operie se sa tzv. planom 2K koji predstavlja vrstu vezanog ugovora u irim pregovorima i uproceno znaci Kosovo kao Krajina ili Kosovo za Krajinu. Advokat Borivoje Borovic izjavio je da je ubistvo eljka Ranatovica izvedeno na visoko profesionalan nacin i izrazio sumnju u pogledu mogucnosti da ce MUP doci do pravih tragova o naruciocu i organizatoru ubistva. Rec je o ubistvu efa politicke partije, rekao je Borovic. Trece optinsko tuilatvo u Beogradu odustalo je od krivicnog gonjenja Ranatovica koji je bio pod istragom zbog ometanja slubenog lica u vrenju dunosti za vreme tuce navijaca Obilica i OFK Beograda. Cinjenica da je tom prilikom izabrao mene za advokata navodi na zakljucak da Arkan nije uivao naklonost vlasti u Srbiji, kazao je Borovic i dodao da su Arkanovi odnosi sa crnogorskom vlacu bili izvanredni. Visoki funkcioner Socijalisticke partije Srbije, Radmilo Bogdanovic, negirao je tvrdnje da je ubistvo eljka Ranatovica Arkana dokaz da se u Srbiji sprovodi dravni terorizam. On je ocenio da je opoziciji najlake da to proglasi dravnim terorizmom, te da ne vidi da to uopte moe da se dovede u vezu. Nikome nije palo na pamet da tako neto ustvrdi kada su ubijeni zamenik ministra policije (Radovan) Stojcic, Zoran (Todorovic), ni kad je ubijen pukovnik policije (Milorad) Vlahovic i mnogi drugi. Po mom miljenju nema te cene za koju covek treba da izgubi glavu. Ako je ucinio i neku greku cak i stvari koje su protivzakonite, onda tu postoje normalni uslovi izvodenja na sud i izricanja kazne Na to pitanje mora da se odgovori ozbiljnom analizom, ozbiljnom policijskom i sudskom istragom. Mnogobrojna ubistva uznemiravaju gradane i neko treba da d odgovor ta se deava u naem drutvu. Radmilo Bogdanovic je, o izboru Duana Mihajlovica za republickog ministra unutranjih poslova, 12. januara 2001. rekao: Duko je imao vezu sa policijom, nije covek koji prvi put tu dolazi. Radio je pet godina kao operativac u Dravnoj bezbednosti, zna onoliko koliko mu treba. Mislim da je dobro da u trenutku kada su previranja u toku, bude na tom mestu covek kome nije nepoznata ta oblast. To orocavanje mi se ne dopada, tu treba da bude covek koji ce cetiri godine da radi. Ministar policije je covek koji treba da primeni zakon, za njega su filter tuioci i sud. On treba da bude poten, strucan i organizator da moe da mobilie pripadnike MUP da rade svoj posao. 2001. godine u podrumima Narodne banke Srbije pronadena je arhiva, koja ukazuje da su Stanic, ainovic, Mrkonjic.., kreirali Dafiment banku. Komisija Narodne banke Jugoslavije otkrila je u podrumima Narodne banke Srbije arhivu sa oznakom strogo poverljivo. Ovi papiri sadre beleke sa sastanaka Dafine Milanovic, formalne vlasnice Dafiment banke, sa vanim ljudima iz tadanjeg dravno-politickog establimenta Srbije. Ove beleke potpisivao je zapisnicar koji je prolog cetvrtka Mladanu Dinkicu, guverneru NBJ, potvrdio autenticnost dokumenata. Sastancima su cesto prisustvovali Radmilo Bogdanovic, Miodrag Zecevic, Mihalj Kertes i Nikola ainovic, a svi zapisnici su obavezno noeni tadanjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloevicu. Redovni ucesnici ovih stanaka, pored Dafine Milanovic, bili su Milutin Mrkonjic, Milomir Minic, Nikola Stanic, a cesto i Dragomir Tomic, direktor Simpa iz Vranja. Kada se 1989. polako javlja politicki pluralizam, Arkan se, navodno po zvezdakoj liniji, upoznaje sa ministrom unutranjih poslova Srbije Radmilom Bogdanovicem. Zna se ciji je klub Zvezda bila i koliko je znacilo biti blizak njenoj upravi. Poto su Zvezdini navijaci, Delije, poceli da skrecu politicki ka SPO i radikalstvu, Radmilo moli Arkana da uvede red. On to postie veoma efikasno, u svojstvu vode Delija. U to vreme Arkan i Radmilo su najbolji prijatelji: ljube se i grle javno, na utakmicama, Arkanova zvezda raste. Otvara poslasticarnicu u okviru svog imanja, na uglu Ljutice Bogdana i Sokobanjske, uz pomoc zvezdaa. Prava prilika otvara se 1990. kada Miloevicev reim donosi odluku da organizuje oruanu pobunu Srba u Hrvatskoj. Tada nastaje Srpska dobrovoljacka garda, formacija koju Arkan osniva u najuoj saradnji sa MUP Srbije i onim to ce

kasnije postati poznato kao vojna linija Miloevicevog reima. JNA je 3. novembra 1991. zajedno sa Arkanovim Tigrovima, eeljevim dobrovoljcima i drugim srpskim faistima krenula u ofanzivu na Vukovar, od koga su napravili Staljingrad. Najodgovorniji iz JNA za stradanje Vukovara, ivota Panic i Blagoje Adic, bezbedno uivaju generalske penzije. Celnici Ministarstva unutranjih poslova Srbije koje je regrutovalo dobrovoljce za Vukovar, Radmilo Bogdanovic i Zoran Sokolovic, takode nisu kanjeni. Radmilo Bogdanovic izjavio je 15. maja 2003. da je razgovarao sa istraiteljima Hakog tribunala, ali da im nije interesantan jer je otiao u penziju 31. maja 1991. i nije bio akter dogadjaji koji njih zanimaju. On je istakao da zbog toga ne moe biti ni svedok u Hagu protiv Miloevica, dodavi da se u Tribunalu sigurno ne bi pojavio kao svedok da je u necemu ucestovao. Bogdanovica Tuilastvu Hakog suda pominje kao clana grupe, u kojoj su Jovica Staniic i Franko Simatovic, osumnjicene za udruivanje radi zajednickog zlocinackog poduhvata u Hrvatskoj i BiH. On je rekao da je vec bio u penziji kada je Staniic doao ne celo Dravne bezbednosti, kada je sa Simatovicem formirana specijalna jedinica i kada je poceo rat. Bogdanovic je ocenio je da je Slobodan Miloevic mogao da spreci prekomernu upotrebu sile tokom sukoba u bivoj SFRJ. Njemu nije imao ko da se usprotivi, on je iz okruenja pomerio one koji su imali stav i onda je sam sebe doveo u situaciju u kojoj je. Miloevic nije prihvatao nicije savete, a sve to je zamislio moralo je da se sprovede, rekao je Bogdanovic. Za rezultate istrage atentata na Zorana indica, kazao je da nije ocekivao da se tako daleko ilo i da ga je iznenadila sudbina biveg predsednika Predsednitva Srbije Ivana Stambolica. Jugoslovenska i srpska tampa, pocetkom devedesetih godina, dovodila je Staniica u vezu: za dovodenje kapetana Dragana iz Australije u Srbiju i Krajinu, za aktiviranje Sime Dubajica, generala Duana Pekica, eljka Ranatovica, za naoruavanje Srba u Bosni, za vodenje rata preko generala Boidara Stevanovica u RV i PVO JNA, kao i za dranje na vezi komunista i socijalista u Banjaluci. Sam Staniic govorio je hakim istraiteljima da je kapetana Dragana ili Dragana Vasiljkovica poslao u Knin po naredenju Radmila Bogdanovica, ministra srpske policije: Posle mesec-dva, gospodin Vasiljkovic je napravio neki politicki problem u tom kampu, moe se reci neku pobunu protiv politickog rukovodstva i ja sam dobio zadatak da ga vratim. Ja sam boravio u Kninu 1. avgusta 1991. i povukao sam gospodina Vasiljkovica. Rekao im je da ga je Radmilo Bogdanovic kao ministar prislukivao jer se 1990. sumnjalo da je on dounik CIA. Osloboden je tih sumnji i Zoran Sokolovic ga je predloio za efa Resora dravne bezbednosti. Radmilo Bogdanovic deceniju i po se drao zakona cutanja, jer je verovao da se samo tako moe nanosati glave, kako od protivnika, tako i od svojih, pa i Slobodana Miloevica... Bogdanovic je bio ministar policije iz najmocnijeg perioda vladavine Slobodana Miloevica. Posle nereda 9. marta 91. Radmilo Bogdanovic je izjavio da nereda ne bi bilo da je Arkan bio u Beogradu. Arkan je tada bio voda navijaca Zvezde. Na konferenciji za novinare u vladi Srbije 10. marta 1991, ministar policije Radmilo Bogdanovic izjavljuje: Ne osecam se krivim i ne mislim o ostavci, a ostao je upamcen kao ministar koji je podneo ostavku posle demonstracija 9. marta 1991. godine, zbog cega ga je aplauzom ispratila ondanja skuptinska opozicija. Miloevic ga je, koju godinu kasnije, izbacio iz Izvrnog odbora SPS, posle cega se Bogdanovic povukao iz partije, bez obzira to je bio jedan od osnivaca, i pribliio JUL-u. Razgovor za Kurir, jula 2007. godine, Bogdanovic je prihvatio pod uslovom da govori o Kosovu, navodeci da kao policajac tacno zna genezu ovog pred cim smo danas kao narod i drava u cemu smo greili, u vreme Tita, pa Miloevic, i ovi danas. Kriza na Kosovu otvorena je krizom slubi bezbednosti? Dve godine posle pada Aleksandra Rankovica, 1968, na Kosovu je to iskoriceno za jednu vrstu obracuna sa Slubom dravne bezbednosti, na koju su bili ogorceni zbog njenih stalnih akcija na prikupljanju zaostalog i tajno sakrivenog oruja. Tada su odrane demonstracije koje u odnosu na one iz 1981. godine nisu bile toliko nasilne, ali su ukazivale na jedan bes koji su na taj nacin ispoljavali. Onda je to bio jedan od glavnih razloga smeni Aleksandra Rankovica? Ja to sada citam u novinama. To su pricali i Titu o rigoroznim merama koje je navodno Rankovic

sprovodio na Kosovu. Oni nisu drali vezu sa rukovodstvom u Beogradu, ali su mnogim potezima nastojali da dobiju i na kraju su dobili lokalnu samoupravu, jer oni mogu najbolje da razumeju probleme sugradana. Secate se kada su bile organizovane meovite patrole u kojima je iao jedan Albanac i jedan Srbin... U mestima gde ima vie Muslimana ili su Srbin i Turcin... Sve u cilju da se izbegne preterana intervencija... Da li je tada bilo incidenata na nacionalnoj osnovi koji su moda skrivani od javnosti? Bilo je, ali verovatno ni javnost nije pravovremeno obavetavana, mada ih nije bilo u nekoj vecoj meri. Moda kasnije... Govorimo o prvim masovnim demonstracijama na Kosovu i Metohiji. Kasnije je sve to kulminiralo! 1968. godine niko nije ni spominjao samostalnost, ali je vec 1981. godine na mnogo masovnijim demonstracijama glavna parola bila Kosovo - republika! Pozivajuci se na onaj nakaradni Ustav iz 1974. godine, oni su traili otcepljenje od Srbije. Da li je policija u periodu 1968-1981. imala kontrolu i na teritoriji Kosova i Metohije? Tamo su bili lokalni organi vlasti koji su bili duni da potuju kontrolu zakonitosti koju su radili republicki organi vlasti. Tada smo mogli da dodemo sa ekipom i da pruimo pomoc u sprovodenju zakonitosti. Postojala je vertikalna hijerarhija. Ali samoorganizovanje i suzbijanje kriminaliteta i druge aktivnosti na terenu je sprovodila lokalna policija! Da li je Dravna bezbednost i dalje nesmetano radila i na tom terenu? Ona je radila do 1968. godine. Kasnije su ti kadrovi zamenjeni, posle smene Rankovica. Njihova vertikalna hijerarhija je jaca od javne bezbednosti, ali su i oni imali pokrajinske sekretarijate Dravne bezbednosti koji su dole radili na terenu. I bez njihove saglasnosti oni gore nisu mogli da rade, recimo, na nekom krupnijem predmetu... Oni su obezbedili pobunom iz 1968. godine, posebno posle 1981. godine, da se i ova sluba organizuje na pokrajinskom nivou. Moj pomocnik Boro Tomic je 1989/90. godine bio tamo kad su prvi put na demonstracijama pucali na policiju u Uroevcu. On me pita: ta da radimo? Ja mu odgovaram, gledajte da onog ko puca na policiju odgovorite, ubijte njega, a ne nekoga ko ne puca... Cim je uzvracena vatra, oni su prestali. Mi smo njihove mnogo lake razbijali nego ove nae demonstrante! Nisu oni nikad bili mnogo hrabri. Nije li to legalno razvlacivanje slubi bezbednosti? Da. Kad se vidi Ustav iz 1974. godine, mi nismo mogli mnogo vie ni da uradimo dole. Jer, i kad su dolazile delegacije u Beograd, u srpsko i jugoslovensko rukovodstvo, da se ale na stanje na Kosovu, mi smo vie dole ili savetodavno nego to smo mogli operativno da neto uradimo. Sve se ostavljalo lokalnim organima. Ispada da su to, u stvari, legalni zaceci rada na njihovoj stvari, institucionalno i vaninstitucionalno, gde su sredstva za formiranje ilegalnih vojnih formacija obezbedivana trgovinom narkoticima i drugim kriminalnim aktivnostima... Sve do 1981. godine nije bilo tih organizovanih kriminalnih grupa. OVK se pojavio tek krajem osamdesetih godina, kada mi prakticno nismo vie ni imali prave ingerencije. Ali, osecalo se ta se sprema. Godine 1981, kada sam ja bio na Kosovu, njihov pokrajinski sekretar bio je Mehmed Malici. Kasnije je bio Karakui. Da li ste imali prave informacije o tome ta se dole deava u tom periodu... Normalno je bilo da neku dublju operativu ima SDB. to se tice javne, sve je bilo na lokalnim organima vlasti, koji su mogli da trae samo pomoc od nas. Kad su traili nau pomoc, dobijali su je, ali su sve manje to od nas traili. Mi smo 1981. godine imali po skoro svim mestima zamenika komandira i glavnog inspektora, koji su bili naa veza dole na terenu. To je bila naa pomoc, ali smo time imali i uvid na terenu. Taj period osamdesetih obeleili su teki incidenti na nacionalnoj osnovi (slucaj Martinovic) i Miloeviceva poseta Srbima u Kosovu Polju i njegova cuvena recenica: Vas niko ne sme da bije! Imate li utisak da nas je to mnogo kotalo? Ne znam koliko nas je kotala ta recenica, ali je to podbunilo Srbe malo vie nego to je bilo normalno. I za najmanji incident odmah su se skupljali i dolazili u Beograd. Mi smo vodili jedan normalan postupak protiv Vlasija, Kavaje i drugih to su materijalno ugrozili ivote rudara i proizvodnju u rudniku. Gonili smo ministra prosvete koji je uneo ilegalno program iz Albanije na pritinski univerzitet. Mi smo sve to potkovali dokazima u krivicnim prijavama... A oni dolaze ispred savezne skuptine, Miloevic dolazi u pola noci i kae da

ce on uhapsiti Vlasija? Ko njemu daje pravo da ikoga uhapsi? On je nama time naneo veliku tetu. Nama koji smo radili na tom slucaju. Kako se desilo da je ba Miloevic otiao medu Srbe u Kosovo Polje? Taj detalj ne znam, jer tada jo nisam bio u rukovodstvu partije. Znam da je sve do tada Slobodan govorio da je bilo mlako. Naravno, jer mi smo imali jedan broj ljudi sa Kosova u Beogradu koji su bili i na platnom spisku, koji su stalno dolivali na postojece informacije i podigli su atmosferu. Ne kaem da nije bilo incidenata... Bilo je tekih slucajeva. Koliko je bilo dobro zatiti Srbe, toliko je sve to iritiralo iptare. I posle, koliko se dalje ilo... Ali, do 1989. godine nije bilo pucnjave. Kako-tako, ali smo drali red. ta zamerate Miloevicu? Miloevic je nastojao da u Beogradu dri vezu sa odredenim brojem iptara. Medutim, kad sad analiziramo, shvatam da su to bili probrani iptari, koji nisu bili predstavnici svojih nezadovoljnih sunarodnika sa Kosova. To su bili Memet Ajeti, Lugici, Ilijaz Kurtei, koji je bio vie u Beogradu nego tamo, pa Ali ukrija takode. Sad vidim da je to bila velika greka, prvo Slobodanova i kompletnog srpskog rukovodstva, to nismo uli u njihove porodice i to im nismo omogucili da oni odaberu svoje rukovodstvo, nego da im ih iz Beograda namecemo. I ti koji su ovde bili, oni nisu imali uporite tamo. Neki nisu smeli na Kosovo ni da idu. Trebalo je prvo da vidimo koji iptari tamo imaju ugled a hoce da podre Beograd i vezu sa njim. To Slobodan nije uspeo. Mi smo se zadovoljili onima koji su dolazili vicuci Mi smo za vas!, a nisu imali uporite na terenu. U Prvom optinskom sudu 1998. sudilo se predsedniku Helsinkog odbora za ljudska prava u Sandaku, efku Alomerovicu, po privatnoj tubi za klevetu biveg predsednika SRJ Dobrice Cosica i njegovog savetnika Vladimira Matovica. Alomerovic je izjavio da je otmica planirana u Cosicevom kabinetu i na sudenjima je obrazlagao kako je u Sandaku za vreme Cosicevog mandata bilo najvie nerasvetljenih ubistava, otmica, diverzija, paljenja kuca. Posle otkazivanja sudenja Alomerovic je izjavio kako vec peti put izlazi na sud koji bi, da je bio tako revnostan u vreme dok je Cosic bio na vlasti, vec odavno osudio naredbodavce i izvrioce otmice u trpcima umesto da sudi meni zbog klevete. Ovu tvrdnju argumentovao je odnosom suda prema Neboji Ranisavljevicu, jednom od optuenih za ucece u otmici. Njemu se sudenje umesto u Bijelom Polju, gde je sprovedena istraga i podignuta optunica, zakazuje u njegovom rodnom Svetozarevu. Indikativno je da iz jagodinskog kraja potice nekoliko ucesnika otmice i da je siva eminencija reima Radmilo Bogdanovic takode iz Jagodine, a zna se Bogdanovicev doprinos u zatakavanju istrage o slucaju trpci. Poznato je da je prilikom ekstradicije Milana Lukica, jednog od prvooptuzenih u ovom slucaju, Radimilo Bogdanovic castio flaom viskija sudiju Okrunog suda u Beogradu za uspeno obavljen posao. O tome je pisao nedeljnik Vreme. Agencija Bina je 30. januara 1993. godine objavila studiju, prema kojoj SPS vlast funkcionie kao korporativna struktura koja koristi naciju kao ideologiju, a novac i crno trite kao sredstvo vlasti... Lobistima srpskog jada o dovravanju pljacke nije nimalo vano kojih ce dimenzija Srbija na kraju biti. Dimenzije vlastitog finansijskog kraljevstva nadoknadice im gubitak teritorije i propast otadbine... Unutranja organizacija nomenklature je korporativisticka, definisana kao sistem spojenih sudova oligarhije. Novac, mediji i delegiranje autoriteta politickog vrha odreduje distribuciju uticaja u strukturi vlasti. Prema ovoj analizi, vrh srpskog politickog lobija tada cinili su Slobodan Miloevic, Dobrica Cosic, Mihajlo Markovic i akademik Ljubia Rakic, za koga je navedeno da je mason. Sloenim sistemom, za taj vrh su bile vezane SPS, medu cijim tadanjim bitnim clanovima je naveden kao mason Radmilo Bogdanovic, DEPOS, medu cijim znacajnim clanovima je kao mason oznacen Duan Mihajlovic, a iz Demokratske stranke akademik Ljubomir Tadic, takode imenovan kao mason. Od uticajnih pojedinaca izvan politickih stranaka u strukturi srpskog politickog lobija povezani sa vrhom nomenklature Srbije, kao masoni tada su navedeni princ Aleksandar Karadordevic, Zoran Nenezic, Milan Panic i eljko Ranatovic Arkan. U strukturi finansijskog lobija, na cijem se vrhu pominje Slobodan Miloevic, prema istoj analizi, kao masoni se navode orde Zecevic, Duan Mihajlovic, braca Karic, Zoran indic, Desimir Toic, Jovica

Staniic, Vladislav Jovanovic i Vladimir Cvetkovic. U istrazi u kojoj se Dajic, Cvetkovic i Marinkovic sumnjice za malverzacije prilikom transfera Zorana Njegua u Atletiko iz Madrida sasluani su svedoci, a medu njima i Radmilo Bogdanovic, koji je bio clan UO Crvene zvezde. Vecina svedoka izjavila je da se ne seca pojedinosti vezanih za transfer Zorana Njegua u paniju. Bivi celnici crveno-belih osumnjiceni su da su zloupotrebom poloaja prisvojili tri i po miliona maraka. Da li je Naser Oric bio pripadnik specijalne jedinice Saveznog ili Republickog MUP-a? Bice Republickog. Da li je Naser Oric napustio zemlju i otiao u BiH preko tadanjeg muftije beogradskog, Hamdije Jusufspahica? Da li je Hamdija Jusufspahic prijatelj Radmila Bogdanovica, tadanjeg ministra unutranjih poslova Srbije (istovremeno i zamenik ministra odbrane Srbije)? Da li je Naser Oric odravao vezu sa Markom Miloevicem? Da li je tacna tvrdnja Sretena Jocica da je Naseru Oricu isplaceno, preko Pala, 5 miliona DEM u Tursku Republiku Severni Kipar od strane duvanske mafije, za Srebrnicu? Zar nije i pokojni Arkan deo iste mree savezne SDB (saradnik Dolanca), kojoj pripada i Radmilo Bogdanovic? Danica Drakovic bila je siromana gradanka, sve dok nisu poceli da se bave politikom. Ona je radila najprljavije poslove stranke. Tajno se sastajala sa Mirom Markovic, sa Staniicem, sa Legijom, sa Radmilom Bogdanovicem. Njen pokojni brat Veselin, rekatirao je vlasnike kioska, prodavnica, pumpi, kontrolisao je bespravnu gradnju i rasprodao hiljade stanova i poslovnih prostora. Kada je postao nacelnik optinske slube u SO Savski venac, nije imao ni pristojno odelo. Za samo nekoliko godina postao je bogat. Na sramostu Srpske pravoslavne crkve, od opljackanog novca podigao je crkvu, u koju su, suprotno kanonu, preneti njegovi posmrtni ostaci. Vojislav eelj je 9. avgusta 2002. optuio policiju da se ne trudi da pronade ubicu Boka Buhe iako ministar i kljucni policijski generali znaju da je to eljko Maksimovic Maka. Lider radikala optuuje i Marka Nicovica da se stavlja u zatitu ubice: Otvoricemo Nicovicev dosije, pa cemo javnosti ukazati ta je sve radio i ta radi. Nicovic je svojevremeno bio visoki funkcioner beogradske policije. Bio je zaduen da se bori protiv trgovaca drogom, ali je prerastao u najveceg trgovca. On zapleni drogu, pa je preko svojih dounika u podzemlju ponovo puta na trite. Zbog toga je pre petnaestak godina eliminisan iz policije. Nastavio je da obavlja svoj prljavi posao. Radmilo Bogdanovic, bivi ministar MUP-a, licno mi je pricao da je nakon odlaska u penziju policija osam puta spremala klopku da na djelu uhvati Nicovica. Ali je on to tako veto radio da nisu uspeli da ga uhvate. Eliminisali su ga bez dokazivanja krivice. Pre nekoliko godina bio je visoki funkcioner JUL-a pokuavajuci da se domogne funkcije ministra MUP-a. Miloevicu je neko skrenuo panju na njegovu prolost i kriminalni dosije, pa je od toga odustao. Nakon toga Nicovic naputa funkciju, podseca eelj upozoravajuci da ce rasvijetliti Nicovicevu ulogu u privatizaciji preduzeca Zetatrans, trgovini cigaretama i njihovom prevozu za Vanju Bokana. IVORAD KOVACEVIC roden u Jagodini 30. maja 1930. Novinarska i diplomatska visoka kola, Univerzitet u Beogradu, 1952. Magistratura, Politicke nauke, Kalifornijski univerzitet, Berkli, 1960. Specijalizacija, Meduodnosi, Harvardski univerzitet, 1963. Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i optina Jugoslavije, 1967.-1972. Potpredsednik Skuptine grada Beograda, 1973.-1974. Predsednik Skuptine grada Beograda, 1974.-1982. Clan Saveznog izvrnog veca, predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom, 1982.-1986. Ambasador SFRJ u Sjedinjenim Americkim Dravama, 1987-1989. - povucen na pritisak Slobodana Miloevica i Predsednitva SR Srbije Predsednik konsultantske firme Proman, 1989-1991. Otiao u prevremenu penziju 1991. Potpredsednik Medunarodnog saveza gradova i lokalnih vlasti, 1975.-1982.

Predsednik Drutva za saradnju sa susednim narodima, 1993-1995. Predsednik Foruma za medunarodne odnose, 1996-1999. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, 1999.Clan Saveta Igmanske inicijative, 2000.Predsednik Diplomatske akademije, Beograd, 2000.7. septembar 2007. Osnovan Spoljnopoliticki savet Ministarstva spoljnih poslova. Prvi predsednik je ivorad Kovacevic. Koordinator kursa medunarodno pregovaranje Diplomatske akademije MSP, iako bez relevantnog akademskog zvanja ivorad Kovacevic, srpskim diplomatama predaje: Uvod u predmet; Polarne strukture i krize i njihov uticaj na proces pregovaranja Preventivna diplomatija; Multilateralna diplomatija Samitska diplomatija; Mirovne konferencije Struktura pregovaranja; Posrednici Metodi pregovaranja; Pregovaracko umece Pregovaracki proces Jezik pregovaraca i diplomate Tajna diplomatija Shuttle diplomatija; Alibi diplomatija Reavanje granicnih sporova; Pregovori o disoluciji, sukcesiji i ponovnom Pregovori o ivotnoj sredini; Trgovinski i dugovni pregovori Pregovori o evropskoj integraciji; Pregovori sa teroristima Raspad Jugoslavije se verovatno nije mogao izbeci, ali definitivno nije morao biti krvav. Ne samo pliani razvod Ceke i Slovacke, vec jo ubedljivije, primer mirnog i kontrolisanog raspada neuporedivo sloenijeg Sovjetskog Saveza, uverljivo ukazuje da je to bilo moguce i u Jugoslaviji sa vie pameti i drugacijim liderima, i uz vedu panju i delotvorniju podrku medunarodne zajednice. Smrt Jugoslavije ipak je primer samoubistva, a ne ubistva koje je izvrio neko drugi, pie na koricama knjige Amerika i raspad Jugoslavije, ivorada Kovacevica. Istu ocenu ponovio je obracajuci se clanovima Rotari kluba Zrenjanin. Objanjavajuci svoj pokuaj naucnog osvetljavanja ove teme, bivi gradonacelnik Beograda i bivi ambasador Jugoslavije u Vaingtonu, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i prvi covek Spoljnopolitickog saveta i Diplomatske akademije, rekao je da je knjigu posvetio deci nae dece, da vide koliko je neodgovorna bila politika njihovih predaka, koja je uspela, za istorijski vrlo kratko vreme, da od jedne lepe i mirne zemlje nacini razbojite i groblje. Predsednitvo Nacionalnog konventa o EU cine eminentni predstavnici nevladinog sektora i dravne uprave koji su u svom dosadanjem radu ostvarili zavidne rezultate i uspehe u evropskim integrativnim procesima Srbije u Evropsku uniju. Oni, pored nesumnjivog liderstva u vodenju drutva tekim i trnovitim evropskim putem, predstavljaju i promotere evropskih ideja i vrednosti: Boidar elic, potpredsednik Vlade Republike Srbije Slavica ukic Dejanovic, predsednica Narodne skuptine Republike Srbije Milica Delevic, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije ivorad Kovacevic, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Sonja Licht, predsednica Beogradskog fonda za politicku izuzetnost Nenad Milenkovic, predsednik Stalne konferencije gradova i optina Predsednitvo ucestvuje u radu NK EU u toku godine jer se redovno obavetava o radu Radnih grupa i dostavljaju mu se preporuke. LJUBOMIR MIHAJLOVIC roden je 1941. u selu Bube kod Kosovske Mitrovice. Zavrio je Ekonomski fakultet u Pritini. Bio je direktor Jugobanke u Kosovskoj Mitrovici. Zatim je postavljen za direktora predstavnitva Jugobanke u Frankfurtu. Od 1985. do 1987. godine bio je direktor

filijale Jugobanke u ulici Radivoja Koraca u Beogradu, iz koje je nastala Komercijalna banka. Predsednik Komercijalne banke postao je 1992. Ljubomir Mihajlovic jedna je od najkontroverznijih finansijsko-politickih figura protekle decenije. 11.02.2008. Bankar Ljubomir Mihajlovic, poznatiji kao Ljuba iptar, vec due vreme je u inostranstvu. Ispostavlja se da je to mudra odluka, jer se naao na udaru istranih organa i MUP Srbije posle hapenja celnika Crvene zvezde. Senka sumnje na bankara svih bankara pala je zbog otvaranja lanog racuna na ime fudbalera Gorana Drulica u Komercijalnoj banci na cijem se celu Mihajlovic tada nalazio. Vest da je obuhvacen istragom zatekla ga je u Skoplju, gde ivi i radi vie od godinu dana. Dok u policiji nezvanicno najavljuju mogucnost podizanja krivicne prijave, Mihajlovic im preko novina porucuje da ko god eli da ga nade moe to da uradi vrlo lako. Ne krijem se i spreman sam da se odazovem na svaki zvanicni poziv koji budem dobio od policije ili tuilatva, istakao je i dodao da ce cim ga nadleni pozovu prvim avionom poleteti za Beograd. Priznao je novinarima da je imao ulogu u realizaciji ugovora sa panskom Saragosom. Kae da je iskoristio svoj uticaj u Dojce banci, i novac je, umesto za nekoliko godina, legao na racun za nekoliko meseci, medutim porice da se naao s druge strane zakona. Pretpostavlja da je neko iz Crvene zvezde lanim potpisom obmanuo alterskog slubenika: Da sam znao za to, isterao bih i njega i sebe. Mihajlovic se iz javnosti povukao u maju 2004. godine, kada je izgubio direktorsko mesto u Komercijalnoj banci. Posle 12 godina provedenih na celu ove banke podneo je ostavku. Dobro obaveteni izvori tvrdili su da je Mihajlovicu ponudeno da se sam povuce, a u suprotnom mu je poslata poruka da ce biti smenjen. Iako je tada tvrdio da se umorio od bankarstva nastavio je karijeru u brani, ali van Srbije. Sluba ga je prvo odvela u Banjaluku, a potom i u Makedoniju, gde i sada boravi. Njegova izjava kada je u sefu, posle 5. oktobra, policija pronala 600 kilograma heroina koje je Dravna bezbednost tu ostavila, bila je: Policija donela, policija odnela. Bio je i predsednik UO BK Telekom i UO Politike. Bio je blizak reimu Slobodana Miloevica i, u vreme sankcija, na listi osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU. DUAN MIHAJLOVIC roden je 27. septembra 1948. Prve politicke lekcije Mihajlovic je savladao u rodnom Valjevu. Partijsku knjiicu zasluio je u trecem razredu gimnazije, zahvaljujuci ozbiljnoj dozi iskazanog aktivizma (u prvom razredu gimnazije napravio je Drutvo prirodnjaka koje se bavilo arheologijom, u drugom razredu je bio izvidac, pa istraivac) i uprkos looj oceni iz vladanja i velikom potovanju prema vladici Nikolaju Velimirovicu i Crkvi. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nekoliko godina radio je u Slubi dravne bezbednosti u Valjevu. Prve ozbiljne politicke funkcije Mihajlovic je zabeleio u takode u Valjevu, gde je bio potpredsednik, pa predsednik gradske vlade, a onda i gradonacelnik. U vreme zavretka Mihajlovicevog gradonacelnickog mandata, Slobodan Miloevic, tada (1989) na vrhuncu svoje popularnosti, je doao na ideju da mu ponudi funkciju potpredsednika prve nepartijske, tranzicione vlade koja je trebalo da obezbedi reformu i prelazak iz komunistickog u viepartijski sistem parlamentarne demokratije. Pocetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republickog izvrnog veca, u vreme kad je istu funkciju obavljao i Miroslav Mikovic. Prva saradnja sa Miloevicem zavrila se relativno brzo, zbog stvaranja Socijalisticke parije Srbije i preuzimanje imovine i Saveza komunista i Socijalistickog saveza, suprotno Mihajlovicevom (Dobrice Cosica) zalaganju da se SK transformie u socijaldemokratsku partiju, a da se imovina Socijalistickog saveza d opoziciji. Mihajlovic je osnovao jednu od prvih politickih partija osnovanih u Srbiji po uvodenju politickog pluralizma. U stvari, deo bive omladinske organizacije SK osnovao je Socijaldemokratski savez mladih Srbije, koji se, potom, 10. jula 1990, udruio sa nekoliko gradskih pokreta, od kojih je najveci nastao u Valjevu). Ime stranci dao je Mihajlovicev licni prijatelj Dobrica Cosic. Program je, najvecim delom, napisao takode prijatelj Ljuba Tadic, a na osnivackoj skuptini govorio je Mihajlovicev prijatelj Matija Beckovic. Niko od njih, kao ni drugi Mihajlovicevi prijatelji zvucnih imena, kao to su Ljuba Popovic, Desanka Maksimovic ili Brana Crncevic, nije se uclanio u ND. Saradnju sa Miloevicem obnovio je u februaru 1994. U skuptinu Srbije ND je tada ula kao clanica opozicionog DEPOS, a medu 4 poslanicka glasa koji su obezbedili SPS-u vecinu za izbor

predsednika Skuptine bili su glasovi minorne ND. Sa opozicione liste, ND je ula u vladu. Mihajlovic je bio prinuden da ude u koaliciju sa socijalistima kako bi njegova firma Lutra (vidra) izala iz nevolja (pominjao se kredit od oko 500.000 DEM, dobijen od Karic banke, koji je valjalo vratiti). Tih godina, Lutra (formirana 1991.) nije imala preteranog uspeha u poslovima sa malinama i bikovima, a profitirala je samo na cementu. Sloga je trajala do sledecih izbora, na kojima je ND izala u koaliciji sa SPS i JUL, tako to je Miloevicev ulazak u savez sa radikalima, najavio novu ratnu fazu, oznacila kraj participacije ND u vlasti. Govori se o bogatstvu Duana Mihajlovica, i drugih clanova stranke, za koju se veruje da je pre interesna organizacija. Broj Mihajlovicevih firmi koji se otkriva mogao bi porasti sa pominjanih 16 na cak 36 ili vie. Kao ministar unutranjih poslova, Mihajlovic je prikrio pismo Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala madarske policije, kojim se trai provera nekih transakcija sa racuna Nemanje Kolesara i Zorana Janjuevica, i tako je pokuao da zataka pranje novca. Zloupotrebljavajuci slubeni poloaj, omogucio je firmi Arius, pod njegovom vlasnickom kontrolom, da na tenderu za nabavku informaticke opreme za MUP dobije posao u vrednosti od oko dva i po miliona evra. Mihajlovic je u aprilu 2001, po stupanju na dunost ministra, otudio svojih 6% u firmi Arius, tvrdio je njegov advokat Aleksandar Lojpur. Prebacivano mu je da koristi poloaj u vladi, da bi u stranim privrednim delegacijama pronalazio kupce za 3500 junadi i bikova koje usluno tovi sedam srpskih farmi. Sa svojim najbliim saradnicima Radovanom Tufegdicem i Raom Lazarevicem, prevario je za vie miliona evra panskog dravljanina Pedra Huana Martineza, u ciju je cast ND priredila novogodinju urku (pod sloganom Cist kapitalizam) na kojoj su kubanske plesacice zabavljale vie od 1500 gostiju u Klubu poslanika na Dedinju. Oglasio se i Samostalni sindikat kompanije IMPA iz Zemuna, koji podseca na tender za nabavku i opremanje policije s pocetka 2002, u cijem je delu, vezanom za nabavku 23.000 depnih vienamenskih peroreza, i ta kompanija ucestvovala. Posao je dobila Lutra iz Valjeva, iako je imala ponudu skuplju za cetiri marke po komadu. Tezu o Mihajlovicevom poslovnom umecu potvrduju i naduvavanje faktura sa 140.000 na 287.000 evra prilikom sprovodenja tendera za izgradnju magistralnog vodovoda Maki Mladenovac, pri cemu je posao iao preko firme Kolubara doo, Mionica, ciji je vecinski vlasnik Miroslav Stefanovic, funkcioner LS, a manjinski Duan Mihajlovic. Vojislav eelj je tvrdio da se u Beogradu sukobljavaju, poslednjih godina, dve masonske loe, od kojih je jednu okarakterisao kao Tapijevu, cisto kriminalnu, gde je bio i odreden krug politicara, dok je opisujuci drugu naveo imena niz poznatih politicara, medu kojima i Mihajlovicevo. Sam Mihajlovic rekao je da u masoneriji nije bilo necasnih radnji u smislu da je neko pratio va rad ili bio dounik, kao i da su za njega masoni udruenje gradana, kao i drutvo golubara. Otvoreno se spekulie da je preko, Mileta Tomica, direktora republicke direkcije za imovinu iz DSS, obezbedio sebi novcanu nadoknadu za lansiranje price o Vladimiru Popovicu kao ucesniku atentata na Zorana indica. Malo je poznato da je, nakon to je predlog Vojislava Kotunice da ministar policije bude Gradimir Nalic odbijen, Mihajlovic bio predlog DSS. SLOBODAN VUCETIC roden je 10. oktobra 1941. godine u Vilusima, u Crnoj Gori. Gimnaziju je zavrio u Vrbasu, a Pravni fakultet u Beogradu. Bio je u novembru 1989. godine protivkandidat Slobodanu Miloevicu za predsednika Predsednitva Srbije, na predreferendumskom izjanjavanju o kandidatima u okviru ovog tela. Bio je kandidat SPS na prvim viestranackim izborima, ali nije izabran, pa je napustio 1991. godine. Sudija Ustavnog suda postao je 1991, iako nema poloen cak ni pravosudni ispit. Krajem 1999. razreen je sudijske funkcije zbog clanstva u Drutvu sudija Srbije i kao jedan od osnivaca i clan Upravnog odbora ekspertske grupe G17 plus, koja je nastala 1999. godine kao udruenje strucnjaka u cilju izrade projekata reforme drutva, prolo je vie od godinu dana nakon uspostavljanja nove vlasti da 2000. bude vracen. U tom periodu Vojislav Kotunica je izjavio da mu se ne dopada Vuceticevo slaganje sa independitizmom koje zastupa crnogorski predsednik Milo ukanovic.. U oktobru 2005. godine lider DHSS Vladan Batic najavio je podnoenje krivicne prijave protiv Slobodana Vucetica: U nameri da pomogne grupi iz Vlade Srbije, Specijalnog tuilatva za organizovani kriminal i UBPOK, koja je organizovala hapenje

predsednika DHSS, Vucetic je svesno obmanuo javnost tvrdnjom da je reenje USS, kojim je odredeno ukidanje policijskog pritvora, stupilo na snagu ne 5. juna 2003. kad je doneto, vec 10. juna 2003. kad je objavljeno u Slubenom glasniku Srbije Reenje USS o neustavnosti policijskog pritvora do 90 dana dostavljeno je MUP-u Srbije odmah po donoenju, 5. juna 2003. i istog dana pocelo je putanje iz pritvora. Problem je to covek koji je stekao uslov za penziju jo predsedava ovom institucijom i nikad na dnevni red ne stavlja teme vezane za opstanak aktuelne vlasti. Oduzimanje mandata poslanika, TV pretplata i drugi zakonski faulovi kada su mediji u pitanju, protivustavno ovlacenje ministra pravde da predlae razreenje nosilaca pravosudnih funkcija samo su neki od primera. Kao sudija USS, dok jo nije postao penzioner, postao je clan UO JO Slubeni glasnik i pie kolumne za dnevni list Blic. Vucetic uao u pravnu istoriju kada je odluku o uvodenju vanrednog stanja, nakon indicija o politickoj pozadini atentata na predsednika vlade Srbije, Ustavni sud, pod njegovim predsednitvom, proglasio kao protivustavnu. DRAGAN KOJADINOVIC, ciji je zet visoki oficir vojne obavetajne slube, ministar informisanja u vladi Vojislava Kotunice nakon atentata na indica, odgovoran je za programski, finansijski i kadrovski raspad Studija B od 1993. do 1996. godine... On je iz Studija B oterao vie od sto ljudi. Odgovoran je za promociju ratnog lobija, pretvarajuci Studio B u eeljevu, Arkanovu i Karadicevu televiziju. U njegovoj kancelariji osnovano je Gazda Jezdino carstvo, jer je Jezda Vasiljevic prvi telefon, prostor i promociju dobio u Studiju B... Privatizujuci program i kasu doveo je zaposlene na ivicu bede, a Studio B do finansijskog kraha, pa je postao lak plen za tadanju Covicevu gradsku skuptinu..., napisala je novinarka Lila Radonjic u otvorenom pismu Vuku Drakovicu jo 1997. godine postavila nekoliko veoma neugodnih pitanja u vezi sa Kojadinovicem. Ova novinarka tada je tvrdila da je Kojadinovic na mesto urednika Studija B 1990. godine doao "voljom i potpisom" biveg generalnog sekretara JUL-a, pokojnog Zorana Todorovica Kundaka. Njen kolega i najblii saradnik sa Studija B Zoran Ostojic je izdeklamovao broj krivicne prijave "KI-1192/01 Okruni sud Beograd", ne eleci da objanjava o cemu je rec. Nekadanji urednik Studija B i dananji urednik dopisnitva "Radija Slobodna Evropa" u Beogradu Slobodan Areina otkrio je aprila 2004. godine da su ga u junu 2001. godine ispitivala dvojica policajaca iz saveznog MUP-a o novcu sa racuna Studija B u Segedinu: Interesovalo ih je da li je Studio B dobio nekakve pare sa tog racuna. Koliko je meni poznato, vodila se istraga o tome, a ta je sada s njom, nije mi poznato. BRANKO RADUJKO, doskora generalni sekretar predsednika Republike a odskora direktor JP Telekom Srbija, roden je 1974. godine u Kninu. Pravni fakultet u Beogradu studirao je skoro deset godina, a diplomu je dobio na Pravnom fakultetu u Podgorici. Bez zavrene visoke kole, zahvaljujuci svojoj sestri Renati koja se udala za Bojana Milica, sa nepunih 26 godina, Branko savetuje predsednika vlade, doktora nauka Zorana indica! Branko je, kada je pala vlada premijera ivkovica, kome je on bio ef kabineta, preao kod Borisa Tadica u kabinet, kao savetnik za Kosovo. Cesto je dolazio u Komesarijat za izbeglice. Roditelji Branka Radujka i dobili su stan, kao izbeglice. Posle godinu dana predsednikovanja, Boris Tadic dovodi nesvrenog studenta Branka Radujka, kao prvog coveka njegove administracije! Kada je Boris Tadic odlucio da Branka Radujka postavi za generalnog direktora Telekoma Srbije, svi su bili okirani. O kakvom je strucnjaku rec, svedoce njegove izjave, poput one na pitanje, da li ce JP Telekom Srbija postati lider u regionu, Radujko je genijalno odgovorio: "Posmatramo situaciju". Porodica Radujko jedna je od najuticajnijih porodica: - Supruga Branka Radujka postavljena je za glavnog urednika informativnog programa TV Avala. Aleksandra Radujko je pre promene reima bila portparol omladine Jugoslovenske udruene levice (JUL-a). Bila je jako uspena, svi su je u JUL-u voleli. - Sestra gospodina Branka, Renata Radujko-Milic, postavljena je za gradskog sekretara za finansije u Beogradu! Pre toga radila je u poreskoj slubi, odakle su je najurili, ali kao lo poreznik ona, kada

to DS odluci, moe da bude dobar gradski sekretar za finansije! - Suprug gospode Renate, Bojan Milic, predsednik je trenutno najkorumpiranije beogradske optine Rakovica. NOSIOCI SRPSTVA IZ AVNOJEVSKOG JUGOSLOVENSTVA U monolitnoj SANU pojavio se novembra 1991. rascep, kada je 18 clanova SANU uputilo apel za mirno reavanje sukoba u Jugoslaviji: Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata. Ne verujemo u one koji ga vode. Ne verujemo u one koji ga, svesno ili nesvesno, potpiruju. Ne verujemo u pobede koje vode u nove ratove. Apel su potpisali R. Andus, I. Antic, M. Garaanin, M. Gaic, M. Pavlovic, P. Palavestra, M. Pantic, B. Pekic, B. Popovic, S. Rajcic, B. Reljic, S. Selenic, M. Simic, Lj. Simovic, M. Srbinovic, D. Srejovic, D. Stefanovic i N. Tasic. Na redovnoj sednici, medutim, Akademija se ogradila od ovog antiratnog apela, a generalni sekretar SANU, Dejan Medakovic, naglasio je tada da apel ne predstavlja stav institucije, vec samo potpisnika. Godinama su poznati akademici podravali Slobodana Miloevica i, kao portparoli politickog establimenta, dokazivali su: da je donoenje novog ustava prece od prvih viestranackih izbora; SANU je duvao u ratne trube i pozivao "u boj za narod svoj"; Dobrica Cosic i Milorad Ekmecic jo pocetkom 1992. predlau deobu BiH da bi "Srbi suvereno stali na svoje mede"... Na Skuptini 4. juna 1992. dolazi do politickog rascepa u SANU, kada je procitan zahtev 65 akademika kojim trae ostavku Slobodana Miloevica. Predsednik SANU, Duan Kanazir, bezuspeno je traio, "zbog delikatnosti tematike", da se diskusija zatvori za javnost. Ovaj apel akademika za smenu Slobodana Miloevica potpisala su mnoga poznata imena, a svojevrsnu senzaciju izazvala je vest da se ovom krilu pridruio i knjievnik Antonije Isakovic, jedan od osnivaca Socijalisticke partije Srbije, koji je u dva mandata bio potpredsednik SPS i poslanik u skuptini Srbije. Akademik Mihailo Markovic minimizirao je. ne samo znacaj peticije koju je potpisalo 50 akademika (za njega je trecina SANU-a izgleda "acica"), vec nedelikatno je u banjaluckim "Nezavisnim novinama" prokomentarisao da je Antonije Isakovic "mnogo bolestan i da su ga moda nagovorili da im se pridrui". Peticija je ponudena na potpis i Dobrici Cosicu. Odbio je da potpie jer mu se intonacija kojom se trai Miloeviceva ostavka cini - suvie blaga. PRVOSLAV DAVINIC, clan G17 i bivi ministar odbrane Srbije i Crne Gore, roden je 1938. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Na istom Fakultetu doktorirao je 1976. godine na temu medunarodno-pravna pitanja nuklearnog naoruanja. Univerzitet drave Pensilvanije (SAD) dodelio mu je 1994. titulu doktora nauka iz oblasti medunarodnih odnosa. Naucnim radom pocinje da se bavi u Institutu za medunarodnu politiku i privredu u Beogradu, a nastavlja ga u Stokholmskom medunarodnom institutu za istraivanje mira (SIPRI). Od 1976. do 1999. godine radi u Ujedinjenim nacijama, u okviru Departmana za razoruanje, na cije celo ga 1991. godine postavlja generalni sekretar UN. Od 1999. godine radio je kao ambasador u Ministarstvu inostranih poslova. Objavio je veliki broj naucnih radova u domacim i stranim publikacijama iz oblasti razoruanja i medunarodne bezbednosti. Ucestvovao je na medunarodnim konferencijama iz oblasti razoruanja i medunarodne bezbednosti u periodu od 1976. do 1998. godine. 2006. godine optuen je za ucece u aferama Pancir i Satelit. MIRKO CVETKOVIC je roden 16. avgusta 1950. godine u Zajecaru, od oca koji je bio ekonomista i majke apotekarke. Dobio je ime po svom dedi, kragujevackom nastavniku koga su Nemci streljali 20. oktobra 1941. tokom Krvave bajke.Posle zavretka gimnazije, odlazi u Beograd, gde upisuje Ekonomski fakultet. Diplomirao je, magistrirao, i doktorirao (doktorska teza: "Doprinos modeliranju energetskog sektora Jugoslavije") na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U toku 1985. godine kao istraivac je proveo jedan semestar na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Mancester u Velikoj Britaniji. Jedan je od naih eksperata konsultanata srednje generacije koji je osamdesetih godina radio kao eksterni konsultant za Svetsku banku na vecem broju projekata u Pakistanu, Indiji i Turskoj, kao i za UNDP u Somaliji, na projektima firmi RCG (Vaington) i IDEA (Madrid) i na

projektima u Ukrajini (Zaporoje) i Adigeji (Maikop). Radni sta zapoceo je u Rudarskom institutu, gde je radio deset godina. Potom prelazi u Ekonomski institut, gde radi est godina, da bi karijeru konsultanta u narednih sedam godina nastavio u konsultantskoj kuci CES Mecon. U poslovnim krugovima, od tada, ima nadimak patrijarh konsultantskih poslova. Od 1998. do 2001. godine radi kao savetnik za ekonomska pitanja u Rudarskom institutu. Od januara 2001. radi na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. U periodu od 2003. do 2004. godine bio je direktor Agencije za privatizaciju RS. Nakon toga vodi agenciju za konsalting Intercon, Na dunost ministra finansija, sa kvote Demokratske stranke (formalno nije clan), izabran je 15. maja 2007. godine. Clan je resornog odbora Demokratske stranke za privredu, a po pozivu prisustvuje sednicama Glavnog i Izvrnog odbora DS, iako nije clan. 2008. godine predsednik Republike Boris Tadic poverio je Mirku Cvetkovicu mandat za sastav Vlade Srbije. PETAR KUNDRIC je ministar rudarstva i energetike u trenutnoj Vladi Republike Srbije ciji je predsednik dr Mirko Cvetkovic. Roden je 21. februara 1947. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Tehnoloko-metalurkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovni je profesor tog fakulteta i pocasni profesor sanktpeterburkog Tehnolokog univerziteta, najstarijeg tehnolokog instituta i univerziteta u Rusiji. Objavio je vie od 200 naucnih i strucnih radova, studija, elaborata i projekata. Clan je vie strukovnih udruenja i redakcija strucno-naucnih casopisa. Bio je jedan je od osnivaca i prvi generalni sekretar SPS, upamcen po govoru na Kontramitingu na Ucu 1991. DRAGOLJUB MICUNOVIC roden je 1930. godine u Topolici, na jugu Srbije. Rano detinstvo proveo je u Skoplju, gde mu je otac bio u dravnoj slubi. Nakon bugarske okupacije Makedonije, njegova porodica je proterana u Srbiju. Kao prognanici nastanjuju se u mestu Merdare, gde je pohadao gimnaziju. Po zavreetku Drugog svetskog rata kolovanje nastavlja u Kurumliji i Prokuplju. U mladosti je robijao na Golom otoku, zato to je 1948. godine odbio preporuku nekog stareine iz Okrunog komiteta da bojkotuje dalju rodaku ciji je mu podrao rezoluciju Informbiroa. Micunovic, inace clan KPJ, opsovao je majku stareini. Prvotno je izbacen iz komunisticke partije, a zatim osuden na 20 meseci zatvora. S Golog Otoka vraca se 1950. godine, polae maturu u Prokuplju i upisuje studije filozofije na beogradskom Filozofskom fakultetu. Kao student objavljuje knjievne kritike i filozofske tekstove. Diplomirao je 1954. godine i odlazi u Kruevac gde tri godine predaje filozofiju i psihologiju u Uciteljskoj koli i gimnaziji. S grupom intelekturalaca pokrece list Bagdala, pie pozorine kritike i reira predstave u lokalnom pozoritu. Istovremeno studira pravo na beogradskom Pravnom fakultetu. Nakon isteka tri godine vraca se u Beograd i radi u Zavodu za kolstvo i Pedagokom institutu. Na poziv svojih bivih profesora prijavljuje se za asistenta na katedri za filozofiju. Na beogradskom Filozofskom fakultetu brani doktorsku tezu iz oblasti logike drutvenih istraivanja i predaje istoriju socijalnih i politickih teorija na Odeljenju za filozofiju i sociologiju. Aktivan je u redakciji casopisa Filozofija, savetu casopisa Praxis i u odboru korculanske filozofske kole. U politicke vode uao je 1968. godine kao jedan od voda studentskog pokreta kada je bio predsednik Akcionog odbora. Uhapen je i oduzet mu je paso. Januara 1975. godine Skuptina SR Srbije donosi odluku kojom proglaava Dragoljuba Micunovica, i jo sedam profesora, politicki nepodobnim za profesorski rad. Nakon toga Micunovic odlazi u Nemacku na Univerzitet u Konstancu. Nakon povratka u Beograd 1983. godine bavi se naukom na Institutu za filozofiju i socijalnu teoriju na mestu direktora. Godine 1988. postaje clan dravnog Jugoslovenskog foruma za ljudska prava. Prvi od 8 izbacenih profesora bio je vracen, po dolasku Miloevica, na rad na fakultetu sa trecinom radnog vremena. LJUBOMIR TADIC roden 1925. u Smrijecnu, u Crnoj Gori. Sa esnaest godina prikljucio se partizanskom pokretu. Nakon rata, studirao je u Sarajevu i Beogradu, jedno vreme radio je u Sarajevu i bio prvi sekretar Univerzitetskog komiteta i po partijskoj liniji urednik "Oslobodenja". Doktorirao je filozofiju prava u Ljubljani. Kao naucni saradnik, bio je clan Ustavne komisije koja je pripremila Ustav iz 1963. Kriticko pisanje za casopis "Praxis" i odluka da, kao profesor Beogradskog univerziteta, podri studentski protest 1968. (po sopstvenom priznanju, on, a ne

Dragoljub Micunovic, autor je naziva "Crveni univerzitet Karl Marks") razlozi su zbog kojih je svrstan u grupu prvih disidenata komunistickog reima i jedan od osam profesora koji su 1975. godine izbaceni sa Filozofskog fakulteta. Zajedno sa nekolicinom istomiljenika potom pokrece u Engleskoj "Praxis International", a u zemlji sa Dobricom Cosicem pokuava da pokrene casopis "Javnost". Ucestvuje u "komeanjima" osamdesetih godina: pokrece inicijativu za kriticko preispitivanje uloge Josipa Broza Tita, kritikuje "konfederalisticki karakter Ustava iz 1974, koji izraava tendenciju raspada Jugoslavije" i "u jugoslovensko drutvo unosi nepravdu po kojoj je Srbija bila diskriminisana u odnosu na ostale republike", potpisuje peticije za odbranu Vojislava eelja, Alije Izetbegovica i Dobroslava Parage, pokrenute u uverenju da je razlog njihovog progona bio verbalni delikt. Za "teorijski zasnovanu kritiku svih oblika otudene i postvarene dominacije" autor koga je, nakon 26-godinjeg clanstva u tada jedinoj partiji, komunisticki reim drao na spisku nepodobnih dobio je Sedmojulsku nagradu.Kad je dolo vreme za viestranacje u Srbiji, 1989. godine, ucestvuje u obnavljanju Demokratske stranke (kae da je gnev Nikole Miloevica navukao na osnivackoj skuptini DS zbog toga to je podrao kandidaturu Dragoljuba Micunovica za predsednika DS, ocenivi da Kosta Cavoki, koga je Miloevic eleo da vidi na tom mestu, "ima viak strasti i viak ambicija"). Iako je imao primedbe na nacin na koji je Zoran indic doao na mesto predsednika DS, ipak ne odlazi iz stranke sa svojim bliskim prijateljem Micunovicem, zato to je video da kod Micunovica "nacionalni momenat ne igra nikakvu ulogu i da se pribliava anacionalnoj politici Gradanskog saveza". Uprkos cinjenici da je jedan od osnivaca DS, kae da je sve vreme svesno zadrao poziciju marginalnog clana Glavnog odbora. Takva pozicija mu je, osim uceca u brojnim politickim polemikama, omogucila i da nastavi i spisateljski rad. Ljubomir Tadic, savetnik je predsednika Crne Gore Filipa Vujanovica, sa mesecnom zaradom od 2.500 evra, a istovremeno je njegov sin predsednik Srbije? NAKNADA CAUIMA Imajuci u vidu, ucece javnih preduzeca i agencija u BDP i u novcanom toku, pitanje da li se apartcici, postavljaju tamo samo zarad licne blagodeti ili i zarad neceg drugog? AERODROM NIKOLA TESLA Direktor aerodroma - 4.390 evra. Prema zvanicnom sajtu beogradskom aerodroma, poteni a nemoralni Bojan Krito je i dalje direktor. O Upravnom odboru, njegovom predsedniku i broju clanova nema ni reci. Moda je dravna tajna? Predsednik UO Miodrag Trikajlo 2.300 evra, devet clanova UO po 1.760 evra. Anamarija Matic, menaderka za odnose sa javnocu, preporucuje: pogledajte Slubeni glasnik, poslednji ili pretposlednji broj i to je sve to Aerodrom Nikola Tesla ima da poruci javnosti. Na godinjem nivou direktor aerodroma zaradi 52.680 evra, za pet godina 263.400 evra, a predsednik Upravnog odbora 27.600 evra za godinu dana, a za mandat 110.400 evra. Clanovi i saradnici prime za 12 meseci 168.960 evra, u toku mandata 675.840 evra. Ukupno: 1.049.640 EUR. JAVNI SERVIS RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE Direktor Aleksandar Saa Tijanic, bivi predsednik Akcione konferencije Saveza komunista Politike, ima 2.930 evra mesecno. Predsednik UO Nika Stipcevic 1.550 evra, devet clanova UO po 1.000 evra. Na zvanicnom sajtu RTV Srbija ne postoji nijedan podatak o poslovodstvu. ef je Tijanic, ostalo su sitnice, pa nae pravo da znamo sve ne podrazumeva i informacije o Upravnom odboru, broju clanova i sastavu. Ni u Poslovniku o radu UO radiodifuzne ustanove Srbije RTS nema podatka o broju clanova UO. To ne ometa Niku Stipcevica da operie pojmovima: vecina, dvotrecinska vecina, jedna trecina clanova, dovoljan broj clanova, kvorum, ukupan broj clanova. Ipak, posle tridesetak klikova saznajem da ima devet clanova medu kojima je i nacionalni radnik Duan Savic, bivi fudbaler, aktuelni desnicarski aktivista koji ne odbija 1000 evra u borbi za

srpsku stvar. Tijanicu dajemo godinje 35.160 evra, odnosno 175.800 evra dok ne proceni da je vreme za novi prelet, a Stipcevic nas godinje kota 18.600 evra, to je 74.400 evra za 4 godine. Na Upravni odbor ode 96.000 evra i 384.000 evra tokom mandata. Ukupno: 634.200 EUR. SLUBENI GLASNIK Direktor i glavni urednik Slobodan Gavrilovic ima mesecnu platu od 2.839 evra. Ovaj kolekcionar funkcija, bivi marksista, svoje parce slave stekao je podrkom Slobodanu Vuksanovicu i Grupi 37 u borbi protiv Zorana indica. Kada su se stekli koalicioni uslovi (2003 - 2008) da se jedini demokratski premijer pokopa dublje od dva metra, Gavrilovic se iskazao, izbacujuci mrtvog indica sa spiska najznacajnih Srba. Slubeni glsnik, zato, tampa knjige Slavie Lekica, cime se zabavljaju istrani organi. Predsednik UO dr Vukain Pavlovic prima 1.023 evra, a 7 clanova UO po 764 evra. Gavrilovic godinje kota dravu 34.068 evra i dok ga ne zamene ceh ce dostici 170.340 evra. Predsednik UO ce primiti 12.276 evra za godinu dana ili 49.104 evra tokom mandata. Upravni odbor staje 55.008 evra godinje i 220.032 evra dok ne dode nova kona garnitura. Ukupno: 439.476 EUR. AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU Direktorka Vesna Dinic, bliska saradnica Mladana Dinkica prima 3.470 evra. Vesna Dinic je u vreme kada je Dinkic bio guverner Narodne banke Srbije bila direktorka Agencije za osiguranje, sanaciju stecaja i banaka, a zatim direktorka Trezora za vreme njegovog mandata kao ministra finansija. Na zvanicnom sajtu Agencije za privatizaciju postoji broj telefona ali jedina informacija koju moete dobiti je: tutu.... ena od Dinkicevog poverenja, svoje usluge naplacuje 41.640 evra za godinu i naplatice 208.200 evra ukoliko patrona Mladana ne oteraju pre vremena. Ako predsednik/ca UO ili zamenik direktorice zaraduje dvostruko manje od vecne pratilje, to je godinje 20.820 evra, do neke nove funkcije 104.100 evra. Ukupno: 312.300 EUR. AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE Direktor Zvonko Obradovic 2.736 evra. Na zvanicnom sajtu Agencije pie da da u okviru registra koji vodi, APR omogucava besplatnu pretragu javno dostupnih podataka, ali nigde nema ko je direktor/ka agencije, niti podataka o Upravnom odboru. U okviru pretrage privrednih subjekata, na upite moete dobiti samo: Nijedan podatak ne odgovara kriterijumima pretrage. U izvetaju za poslovnu 2007, opet necete saznati ko upravlja agencijom, tj. pomocnim poslovima za funkcionisanje drave. Osim ukoliko se direktor ne zove Zakonski Zastupnik (potpis necitak). Napokon, u jednoj vesti iz Ibarskih novosti,moe se procitati sledece: Stranka G 17 plus saoptila je nedavno na konferenciji za novinare da je njen kandidat na predstojecim izborima za predsednika optine Kraljevo Zvonko Obradovic, diplomirani pravnik iz Kraljeva. Zvonko Obradovic je roden 1966. a Pravni fakultet je zavrio u Kragujevcu. Pet godina je bio advokatski pripravnik i advokat, tri godine predsednik Izvrnog odbora SO Kraljevo, potom jo tri godine strucni konsultant necega to se zove STW Fondacije-Nemacka. Od 2003. savezni je poslanik u Skuptini Srbije i Crne Gore. Svestrani Obradovic bio je i dravni sekretar za odbranu u Vladi Vojislava Kotunice. Clan je najueg rukovodstva G17+. Legalno je da direktor Obradovic17+ prihoduje 32.832 evra godinje i 164.160 evra za mandata, ali koliko je to legitimno u zemlji gde je 600.000 ljudi na ivici siromatva? Ukupno: 164.160 EUR.

AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA Predsednik UO Nikola Stankov obavlja ujedno i direktorske poslove i za to prima 5.368 evra, dok clanovi UO dobijaju po 1.908 evra. U slucaju tajne organizacije AKL cak i internet posustaje. Podatka o broju clanova Upravnog odbora nema nigde, a koliko novca primaju, je misterija i pored Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja. Stankov godinje zaradi 64.416 evra, to na petogodinjem nivou iznosi 322.080 evra. Ni clanstvo u UO nije za bacanje. Za godinu dana nadoknada UO, kada bi imao samo 5 clanova bila bi 91.584 evra, za cetiri godine 366.336 evra. Ukupno: 688.416 EUR. REPUBLICKA AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE Direktor agencije i predsednik UO funkcije su spojene u licnost dr Jovana Radunovica cija je plata 2.300 evra. Tu su jo i izvrni direktor i 4 clana Upravnog odbora. Ako pretpostavimo da Izvrni prima dvostruko manje a clanovi UO cetiri puta manje od, racunica je sledeca: Na direktora i predsednika UO. poreski obveznici izdvoje godinje 27.600 evra a za njegov petogodinji rad 138.000 evra. Izvrni direktor vredi godinje 13.800 evra, to se za cetiri godine penje do 55.200 evra. Za clanove UO godinje treba spremiti 27.600 evra a dok ne dodu neki drugi, jo 138.000 evra. Ukupno: 331.200 EUR. ZAVOD ZA UDBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA Direktor Miloljub Albijanic nasledio je decembra 2007. Radoa Ljuica. Sa radom Zavoda bio je upoznat u svojstvu predsednika UO ove firme. Nije moguce doci do podatka koliko prima na ime naknade za rad u UO a kao direktor prima 2.563 evra. Upravni odbor u punom sastavu broji 5 clanova i njime predsedava zamenik. Na upit o podacima koji se ticu primanja clanova UO, na adresu e-novina stigao je mail koji niko ne potpisuje u kome direktor i zamenik predsednika, moe se utvrditi da za Zavod vreme pocinje da tece od 1. decembra 2008. Za Albijanica je pocela nova era. Odjednom je prosecna neto zarada postala Albijaniceva biblija sa tri sveta slova RZS (Republicki zavod za statistiku). O ekstremnim vrednostima u oktobru i pre toga, nema nijedne reci. Bar da su nam udbenici dobri. Jo kad iz njih, po uzoru na Gavrilovica, izbace da je Zoran indic ubijen u nerazjanjenom atentatu... Zanimljiv je stid i bes slubenika Zavoda, koji se citaju izmedu redova ograde: napominjemo da clanovi Upravnog i Nadzornog odbora iz redova zaposlenih ne primaju naknadu. Polazeci od pretpostavke predsednik UO prima makar polovinu Albijanicevih prihoda a naknade clanova UO iz redova partijskih cetvrtinu, izvedena racunica pokazuje da se na Albijanica godinje baci 30.756 evra, odnosno u petogodinjem mandatu 153.780 evra. Predstavnicima stranaka je do 1. decembra, razume se, pripadalo 30.756 evra godinje i 123.024 evra za pun mandat. Ukupno: 276.804 EUR. PROSVETNI PREGLED Direktorka Vesna Antelj 1.897 evra. Prosvetni pregled nema Upravni odbor. Za godinu dana rada direktorka Antelj zaradi 22.764 to za pet godina iznosi: 113.820 EUR. ELEZNICE SRBIJE

Direktor Milovan Markovic zaraduje 3.586 evra. Markovic je poslanik u Narodnoj skuptini Republike Srbije, zamenik predsednika Odbora za saobracaj i veze, clan skuptinskog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, i ef Optinskog odbora DS u Valjevu. Ranije je bio direktor Direkcije za izgradnju u Valjevu, iz cega proizilazi osposobljenost za upravljanje poslovima u eleznickom saobracaju. Predsednik UO Zoran Andelkovic 1.380 evra, 11 clanova UO po 1.070 evra. Direktor derutne eleznice godinje zaradi 43.032 evra. Za cetiri godine unapredivanja eleznickog saobracaja suma je 172.128 evra. Reanimirani Andelkovic trpne 16.560 evra godinje, ili, 66.240 evra dok ne ode u neki novi UO. Clanovima UO se za godinu dana nadoknadi 128.400 evra. Za cetiri godine 513.600 evra. Ukupno: 751.968 EUR. REPUBLICKA DIREKCIJA ZA IMOVINU Direktor zaraduje 1.724 evra, zamenik direktora 1.264 evra a predsednik UO 1.260 evra. Pretpostavka je da clanovi UO primaju dvostruko manju nadoknadu od predsedavajuceg i da ih ima ne manje od pet. Godinja zarada direktora iznosi 20.688 evra a za pet godina sumica dostie 103.440 evra. Zamenik direktora primi 15.168 evra tokom godine i 75.840 za vreme trajanja mandata. Predsedniku UO se nadoknadi 15.120 evra za jednu, i 60.480 evra za cetiri godine. Clanovima UO sleduje 30.240 evra za godinu i 120.960 za ceo mandat. Ukupno: 360.720 EUR. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI Direktorka Vida Uzelac kao direktorka Centralnog registra hartija od vrednosti mesecno zaraduje do 14.000 evra, istovremeno kao predsednica UO prima 4.080 evra. VIDA UZELAC bila je programer u slubi automatske obrade podataka Slube drutvenog knjigovodstva (kasnije Zavod za obracun i placanja). Do 1996. radila je cetiri sata dnevno, navodno zbog problema sa srcem. Kada je te godine usvojen rigorozniji zakon o radu, naprasno je ozdravila. Dva dana nakon to je pocela da radi u SDK, bivi diplomata SFRJ Budimir Loncar, kao prijatelj njenih roditelja, zvao je da se raspita kako se snala na radnom mestu. Uzelceva nikada nije bila rukovodilac, ali je uvek bila proteirana. Njeno devojacko prezime je Zec. Roditelji su joj bili cuveni crnogorski komunisti. Sama se hvalila da je kao mala letovala u mondenskim letovalitima blizu Dubrovnika i da ju je Koca Popovic ucio da skace na glavu. Poznata je po dobrim vezama sa strankom Vojislava Kotunice, i druenju s Dinkicevom suprugom Tanjom. Na veliki cetvrtak, kad su svi vec poceli da spajaju praznike, sa sajta Centralnog registra uklonjena je zabrana trgovanja akcijama Novosti AD, poto je prethodno sporni deo od 37% dravnog vlasnitva preknjien sa SCG na Srbiju, Navodno po nalogu Direkcije za imovinu Republike Srbije iako bi u ovom slucaju jedino merodavna mogla da bude odluka suda. Tad jo o incidentu na sajtu Centralnog registra neobavetena Komisija za hartije od vrednosti imala je samo da kae da ce sacekati zvanicno obavetenje, pa obaviti kontrolu akcionarskog vlasnitva sa novim stanjem i onda, ta joj drugo, nego da razmotri ponudu za preuzimanje akcija Novosti. Dok traje razjanjavanje, na sajt Centralnog registra volebno se, kako je i nestala, vraca zabrana trgovanja akcijama Novosti (sad je navodno sporno vlasnitvo 10% PIO fonda). Samo je pao sistem, rekla je Vida Uzelac. A kad padne sistem ispada da to selektivno potkaci samo Novosti. TANJUG Direktor 1.530 evra. Predsednik UO 356 evra, clanovi UO ne primaju nadoknadu za rad.

Dravna informativna sluba naizgled je najskromnija od svih pomenutih preduzeca. Medutim, kada se ima u vidu doprinos Telegrafske agencije bive Jugoslavije, svaki cent je bacen novac. Da je pameti pa da je istinita informacija kad kliknete na rubriku O Tanjugu: The page you are looking for might have been removed. Do tada, direktor ce zaradivati 18.360 evra godinje i 91.800 evra za ceo mandat. Godinja nadoknada predsednika UO je 4.272 evra i 17.088 evra u cetvorogodinjem mandatu. Ukupno: 108.888 EUR. Plate direktora i nadoknade clanova Upravnih odbora dravnih firmi nisu jedino zbog cega bi poreski obveznici trebalo da brinu . Probrani o istom troku raspolau i reprezentacijom: NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 2.091.954 evra. TELEKOM SRBIJE 850.600 evra. SRBIJAUME 550.000 evra PTT SRBIJE 483.000 evra RTS 287.000 evra EPS 253.000 evra JAT 195.000 evra SRBIJAGAS 184.000 evra ELEKTROMREA 150.000 evra AERODROM NT 126.000 evra AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA 95.000 evra SLUBENI GLASNIK 76.000 evra ZAVOD ZA UDBENIKE 69.000 evra AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU 69.000 evra AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE 50.000 evra TANJUG 17.000 evra. Ovih 16 firmi potroile su samo na jelo i pice 2.604.000 evra - 6.602 prosecne plate . Spisak lica kojima je kao bliskim reimu i cije aktivnosti podravaju reim Slobodana Miloevica, zabranjen ulaz u zemlje Evropske Unije : Pomocnik direktora Beogradske banke Slobodan Acimovic Gradonacelnik Suve Reke Stanislav Andelkovic Generalni direktor Politika a.d. Hadi Dragan Antic Direktor Zastave Milan Beko Direktor pres-centra hotela Metropol Aleksandar Bogdanovic Gradonacelnik Lipljana Ljubinko Boic Visoki funkcioner JUL Bratislava Buba Morina Predsednik Srbijaume Dobrivoje Budimirovic Zvanicnik Jugoimport SPDR Jovan Cekovic Gradonacelnik Kline Sveta Dabiljevic Portparol SPS Ivica Dacic Glavni urednik Ilustrovane politike Jevrem Damjanovic Sudija Vrhovnog suda Srbije Blagoje Danilovic Direktor za inostrane poslove Narodne banke Jugoslavije Gavrilo edovic Direktor Takova Ivko onovic Direktor Komercijalne banke Ljubia ordevic Glavni urednik Borbe ivorad ordevic Gradonacelnik Decana Milivoje urkovic Zvanicnik Beogradske banke Aleksandar Dobric Gradonacelnik Vucitrna Slobodan Doknic Predsednik Izvrnog odbora Beogradske banke Drago Draga Funkcioner SRS Stevo Dragiic Clan Glavnog odbora SPS Oskar Fodor Generalni sekretar SPS Gorica Gajevic

Predsednik Vrhovnog suda Srbije Bala Govedarica Direktor marketinga PGP RTS Sladana Ivancevic Potpredsednik SPS ivorad Igic Direktor Ist Point Holding Zoran Ivkovic Gradonacelnik Leposavica Dragan Jablanovic Direktor kreditne linije Beogradske banke Duica Jakovljevic Generalni direktor PTT Srbija Milorad Jakic Predsednik Regionalnog odbora SRS umadije Nataa Jovanovic ef JUL Jagodine ivotije Jovanovic Vlasnik srpske firme u Libanu Zoran Jovanovic ef SPS za Kosovsku Mitrovicu Selimir Kaljcanin Clanovi porodice Karic: Dragomir, Milanka, Sreten i Zoran Karic Direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes Viceguverner NBJ Ljubia Krgovic Dravni tuilac Srbije Dragia Krsmanovic Direktor Galenike Marija Krstajic Zvanicnik Beogradske banke Ivan Lazarevic Funkcioner JUL Tatjana Lenard Funkcioner NBJ Dragan Lijeevic Zvanicnik Beogradske banke Vladimir Lincevski Direktor Geneks hotela Vladimir Ljubicic Direktor Slobode iz Cacka Radomir Ljujic Clan Direkcije JUL Neboja Maljkovic Predsednik Osiguravajuce kompanije Dunav Neboja Maljkovic Portparol JUL Ivan Markovic Izvrni direktor Beogradske banke Zoran Markovic Zvanicnik Beogradske banke Suzana Martinov Zvanicnik Beogradske banke Olivera Matic Direktor elezare Smederevo Duan Matkovic Izvrni direktor Komercijalne banke Ljubomir Mihajlovic Menader u EPS Radoslav Mihajlovic Direktor Pekabete Nena Mihaljevic Urednik TV BK-Telekom Dejan Milekovic Clan Glavnog odbora SPS Milivoje Miletic Predsednik Privredne komore SRJ Mihajlo Milojevic Gradonacelnik Obilica Zoran Miloevic Clan Glavnog odbora SPS Dragoljub-Minja Milovanovic Clan Glavnog odbora SPS Milomir Minic Direktor Delta banke Miroslav Mikovic Vlasnik TV Pink eljko Mitrovic Direktor CIP Milutin Mrkonjic Direktor B-92 Aleksandar Nikacevic Gradonacelnik Kosovske Mitrovice Vojislav Nojic Clan Glavnog odbora SPS Radovan Pankov Urednik Srpske reci Bogoljub Pejcic Clan Glavnog odbora SPS Goran Percevic Gradonacelnik Gnjilana Bogdan Peric Predsednik Beogradske banke Zlatan Perucic Zvanicnik Beogradske banke Gordana Popovic ef Peckog okruga Jovo Popovic Spiker Televizije Politika Sanja Puric ef Patriotskog saveza Beograda Milorad Radevic

Clan Glavnog odbora SPS Dejan Radenkovic Direktor C-marketa Slobodan Radulovic Clan Glavnog odbora SPS Tomica Raicevic Clan Glavnog odbora SPS Aleksandar Raicevic Predsednik JUL Ljubia Ristic Vlasnik Rodic MB Milan Rodic Clan Glavnog odbora SPS Gordana Roza Despotovic Clan Glavnog odbora SPS Hajrije Rugova Gradonacelnik Pritine Duan Simic Gradonacelnik Srbice Sima Simic Clan Direkcije JUL ivko oklovacki Clan Direkcije JUL Vladimir tambuk Viceguverner NBJ Nikola Stanic Clan Direkcije JUL Srboljub Stankovic Gradonacelnik akovice Momcilo Stanojevic Zvanicnik Beogradske banke Vesna Stevovic Direktor C-marketa Tihomir Todorovic Izvrni direktor Beogradske banke Ljiljana Tomaevic Gradonacelnik Podujeva Milovan Tomic ef Okruga Kosovske Mitrovice Zdravko Trajkovic Prvi viceguverner NBJ arko Trbojevic Direktor Grmeca Rajko Uncanin ef Saveta za informisanje SPS Slavko Veselinovic Guverner NBJ Duan Vlatkovic Direktor Beogradske banke Borka Vucic Bankar Milija Zecevic Bankar Miodrag Zecevic Direktor GSB Milan ivanovic Clan Glavnog odbora SPS ivota ivkovic Clan SPS ivota Cvetkovic direktor Geneksa, Radoman Boovic savetnik direktora Beogradske banke, Zoran Cicak privatni bankar, orde Nicovic predsednik SPS u Niu, Duan Radovanovic biznismen iz eneve, suvlasnik Nivade, Boidar Vucurevic Zbog nelegalnog dranja para Srbije, traje sudski spor protiv Laiki (Popular) banke. Celni ljudi kiparske bive Popular banke pokuavaju da zatru trag tom poslu i spojili su se sa finansijskom grupom Marfin, pod izgovorom stvaranja velike bankarske grupe. Glavni cilj Laiki banke jeste da se kroz nastanak nove finansijske grupacije pravno oslobode placanja tete koja je Srbiji, njihovim posredstvom, naneta do 2000. Po objavljivanju planova Laiki banke niko od srpskih zvanicnika nije reagovao . Milijarde dolara iznete su iz Srbije preko Beogradske banke koja je na Kipru nelegalno osnovala of-or firme Anteksol, Braunkort... koje su imale preko 250 takode nelegalnih racuna u Popular banci. Te firme osnovala je Borka Vucic preko advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa, sada predsednika Kipra . U spajanju sa Marfinom ucestvuje Kikis Lazarides, predsednik Laiki banke, koja menja naziv zbog naruene reputacije u Evropskoj uniji (pranje Miloevicevih para). Popular banka pokuala je da stvori privid da se radi o drugoj banci. Medutim, to nije bilo dovoljno jer se njena reputacija srozava u uticajnim medijima, poput Fajnenel tajmsa i Forbsa, koji objavljuju dokumenata iz sudskih sporova protiv Popular, a sada Laiki banke, koji dokazuju osnivanje osam Miloevicevih of-or kompanija. Ideju Lazaridesa, i cutanje finansijskih vlasti Srbije, ugroavaju i sudski sporovi

protiv Popular banke na Kipru. U sporu koji vodi srpski dravljanin protiv ove banke i firme Anteksol svedocio je i bivi srpski ministar pravde Vladan Batic, koji je od Karle del Ponte dobio dokaze o nestanku srpskih milijardi kroz osam paravan of-or kompanija, od kojih je najznacajnija bila - Anteksol. Taj sudski spor sprecava da legne praina na istinu o nestanku milijardi dolara iz Srbije, i dokazuje se da je Popular banka neautorizovano otvarala racune, preputajuci njihovu kontrolu osobama koje na to nisu imale pravo. Velika odgovornost za sav novac Srbije, deponovan pa skinut sa racuna, jeste na Laiki banci, koja pokuava da skine odgovornost sa sebe. Laiki Popular banka, ponudom za preuzimanje, kupila je 90,4% akcija srpske Centrobanke za 33,5 miliona evra. Za ovu transakciju dobila je saglasnost Narodne banke Srbije. Na sajtu Laiki grupe, advokatska kancelarija Papadopulos jo je njihov pravni zastupnik. Mihalj Kertes je u istrazi potpisao stenogram, koji daje osnov za obelodanjivanje gomile mahinacija, a medu njima i Radomira Markovica, biveg efa RDB: Novac sam usmeravao po usmenim nalozima Miloevica, Zebica ili ainovica. Javili bi mi: dolazi taj i taj covek daj mu iznos koji trai. Mi bi pare davali na priznanicu u dva primerka, jedan onome koje novac uzeo, a drugi primerak je ostajao nama....Ubrzo je u SUC doao jo jedan nalogodavac. Bio je to Rade Markovic, novopostavljeni ef Dravne bezbednosti. Markovic mi je rekao kako je Miloevic naredio da, pored potreba vojske i policije, carina i za potrebe DB treba da nabavlja pare. Kertes je rekao da je nalog proverio kod Miloevica i od tada mu je kad god je DB ostajala bez novca, otprilike jednom nedeljno, dolazio saradnik Radeta Markovica, Marijan Zovic. NOKTOM PO DUBINI Svedoci smo da Srbija nikako ne uspeva da napravi pomak ka funkcionalnoj dravi, uprkos redovnim promenama vlasti? Kao objanjenje pominju se argumenti vezani za licnosti koje vre vlast, za politicke organizacije u okviru kojih su organizovani oni koji politicki deluju, kao i postojanje establimenta koji, iz sopstvenih interesa, onemogucava normalno funkcionisanje drave. Tacni ili ne, pomenuti argumenti ne bave se sutinskim pitanjem: kako to da postoji sistem koji permanentno propada skoro cetiri decenije, a da se vodeca elita regrutuje iz istog kruga, na koji propadanje drave i nacije ne ostavlja vidljive posledice? Teoreticari i prakticari zanemaruju neke pojave koje se ispostavljaju kao obrasci, bez obzira na lica i partije, i izostavljaju takvo stanje stvari iz analiza. Bilo da se prati Nova srpska politicka misao ili Evropski pokret, bez obzira na sutinska neslaganja, upadljivo zanemaruju sutinski ilegalan nastanak Republike Jugoslavije, tokom i nakon II Svetskog rata, i sutinski prestanak kontinuiteta drave Srbije. Ocigledno je da i sve partije u Srbiji nastoje da ocuvaju pravni kontinuitet sa tako nastalom dravnom tvorevinom. Posledica toga je da i sistem koji je ustanovljen na zasedanju Antifaistickog veca u Jajcu, 1943. godine, na kome iz Srbije, za razliku od drugih, od tada federalnih elemenata, nisu ucestvovali civilni predstavnici, uspeva da se odri. Vremenom, taj sistem prerastao je u konzervativni drutveni establiment u Srbiji, kojoj ne dozvoljava da razvija i unapreduje drutvene odnose. Sveti apostol Pavle, u svojoj poslenici Rimljanima, bavi se i odnosom hricana prema svetovnoj vlasti. On, u sutini, uci da svaka vlast ima pozitivnu ulogu, jer suzbija pojave zla, i da je svaka vlast data od Boga narodu, te bi hricani trebalo da potuju svetovnu vlast, ali da je ne pomeaju sa boanskom. U Starom zavetu, pitanjem svetovne vlasti sam Gospod Bog bavi se tek od svog formalnog odnosa sa ljudima, koji nije imao od izgona Adama iz Rajskog vrta. Bog je, tokom istorije, stvorio tri zasebna Zaveta sa covekom - ali tek posle Velikog potopa. Prvi Zavet bio je sa Nojom, drugi sa Avramom, Mojsijem i ostalim Jevrejima, a treci sa celim covecanstvom, preko Gospoda Isusa Hrista. U kontekstu shvatanja vlasti, vane su Boije reci Noji, jer, po tumacenju svih jevrejskih ucitelja, zakoni (zapovesti) koje je dao Noji vae za celo covecanstvo, dok zakoni dati Mojsiju vae samo za Jevreje. Pavle, koji je obrezivao Jevreje i kada su postojali hricani i nije to zahtevao od drugih naroda, smatrao je da zakoni dati Mojsiju vae i za Jevreje, bili oni hricani

ili ne, dok drugi narodi moraju da potuju samo sedam zapovesti koje je Bog dao Noji i koje vae za celo covecanstvo. U estoj zapovesti Noji, Bog definie svetovnu vlast: Ustanovi sistem vlasti zasnovan na vladavini prava. Vlast koja nije zasnovana na vladavini prava nije vlast. Bog takvu vlast ne poznaje, jer je u suprotnosti sa prirodnim zakonima (tj. sa voljom Tvorca). U antickoj Grckoj pojavio se izraz tiranija, koji ne oznacava da je neka vlast loa ili nedemokratska, vec da je nezakonita, odnosno da nije utemeljena na vladavini prava. Tiranija zapravo nije vlast, nego samovlace pojedinca ili grupe nad nekim narodom ili teritorijom. Takva vlast ne moe da se tretira kao data od Boga, jer Bog ne poznaje samovlace kao kategoriju vlasti. Diktatura, i kad je najgora, potuje zakone, makar oni bili loi i nepravedni, i moe se posmatrati kao vlast koju je Bog dao narodu da ga kazni. Zakon je dat od Boga, a ne vlast. Vlast je tu da bi sprovodila zakone. Car Irod bio je tiranin, ne zato to je bio lo ili dobar, nego zato to nije potovao zakone, cak ni one koje je sam doneo. Stavljajuci se tako iznad svakog coveka, pa i samog Boga, izgubio je zatitu svakog zakona, svetovnog i svetog. Tiranicid se cak nije tretirao kao kanjivo delo, jer tiranin, kao neko ko sebe i svoju vlast stavlja iznad zakona, ne uiva pravnu zatitu nepovredivosti licnosti. Ono to je vailo tada, verovao neko u Boga ili ne, vaice za sva vremena. Vlast koja nije zasnovana na vladavini prava nije anarhija (anarhija je nepostojanje vlasti), nego tiranija. Takva vlast ne mora se trpeti, ni po domacem, niti po medunarodnom pravu. Za primer dananje Srbije, korisno je prisetiti se vladavine porodice Medici u enovi, koja je opisana kao kartel porodica, jer vladajuca kuca bez interesne podrke drugih familija nije mogla da ostvaruje vlast. U interesnoj simbiozi, koja je ostvarena medu grupom porodica, pojavljuje se progon, u nelegitimnom i nelegalnom vidu, zbog same cinjenice da neka kuca ne pripada nekoj interesnoj grupi. Slucaj lorda Kromvela i kabale u Engleskoj, drugi je istorijski primer organizovanog progona, interesantan za dananju situaciju u Srbiji. Progon, kao metod, uvek se svodi na upotrebu raspoloivih sredstava jedne grupe protiv druge grupe, bez zakonskog osnova koji bi opravdao upotrebu sredstava, a kamoli legitimisao progonjenu grupu kao takvu. U Srbiji, progon ne vri vlast, na legalan nacin, koji bi rezultirao otklon ili represiju prema drutveno patolokim pojavama ili grupama. Vlast u Srbiji formirana je u ideoloki neprofilisanoj (dakle nepolitickoj), interesnoj grupi, koju povezuje korist koju crpi iz jednopartijskog monopola i interes da se drutvena moc uspostavljena na goloj prinudi transponuje u drutvenu moc izraenu u finansijskoj moci. Tako uspostavljena grupa ima dve odlike koje cine neophodnim progon svih koji mogu ili ele da uzdrmaju tako uspostavljen monopol, a to su izolacionizam, prema spolja, i ekskluzivitet, iznutra. U situaciji jednopartijske drave, ova grupa je bila prinudena da neto stvara, cime je imala dodirnih tacaka sa radnim i stvaralackim delom stanovnitva. Rasporedivanjem u vie partija, koje listom pocivaju na tzv. policentrickom etatizmu i tzv. demokratskom centralizmu, predstavnici nomenklature, koja je 1981. zapocela pomenuti istorijski proces pretvaranja javnog u privatno posredstvom dravne prinude i nacionalizacije, predstavljaju svojevrsnu aristokratiju, koja prakticno koci, iako zagovara prelazak u kapitalizam. Kome ovo nije jasno, neka pogleda ima li ideolokih razlika izmedu partija i neka potrai dravu u kojoj je jedini osnov za upravljanje dravnim i drutvenim procesima pripadnost partiji, ali i poreklo vodeceg nevladinog sektora. U smislu navedenog, progon predstavlja racionalan pokuaj plutokratije, u partijskoj dravi, da odstrani i pacifikuje sve koji bi mogli biti smetnja vrenju vlasti, ne kao javne funkcije, vec kao kanalisanja koristi. Drutveni sukob iz takvog iskljucivanja stanovnitva, izuzev privilegovane grupe, dovodi preduzetne ljude i radnitvo da licni napredak ne mogu da ostvare bez da razbiju barijere koje ih iskljucuju iz preraspodele drutvenog blagostanja. Pitanje je samo da li ce taj scenari biti voden jasnom ideolokom alternativom ili, po Hobsu, protiv svakog. Bavljenje pojedinacnim slucajevima progona samo maskira sutinu sukoba, koji je posledica horizontalne entropije u koje je drutvo zapalo pocetkom sedamdesetih, a cega su bili svesni oni koji su iz promena nameravali da

svoj poloaj pretvore u dominaciju sebe i svojih potomaka, zauvek.

Lana Demokratija Upropastila Srbiju - V Deo.txt istina ima samo jedno lice ?????????, 01. ???????? 2010. LANA DEMOKRATIJA UPROPASTILA SRBIJU V DEO TRAGOM IVCA PA DALJE Srpsku tajnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt neki smatraju revolucionarnu i patriotsku, drugi anarhisticku, teroristicku, pretorijansku. Najnovija istraivanja ukazuju da je to, izgleda, bio dravni projekat, koji pocinje ubistvom srpskog kraljevskog bracnog para Obrenovic, a see do cistki srpskih kadrova u Komunistickoj partiji, i pitanje je da li i dalje. Posle austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine, 6. oktobra 1908, pocelo se govoriti o potrebi organizovanog otpora crno-utoj monarhiji. U Srbiji, snage eljne da se suprotstave osvajackoj politici Beca, uz saglasnost vlasti , formiraju organizaciju Narodna odbrana. irom zemlje, i u inostranstvu, u krajevima gde ive Srbi, nastaju komiteti ove organizacije ciji je osnovni zadatak bio da prikupljaju dobrovoljce, da neguju borbenost, patriotizam i spremnost za borbu s Austrougarima . Organizacija Narodna odbrana nije uspela da pokrene borbu protiv aneksije Bosne i Hercegovine . Nasuprot tome, kada su komitske vode iz Makedonije zatraili pomoc Beograda od tursko-bugarskog zuluma, srpski vicekonzul u Skoplju, Bogdan Radenkovic, preneo je ideju o formiranju organizacije koja bi revolucionarno delovala vojvodi Vojislavu Tankosicu, kapetanu Velimiru Vemicu i poznatom nacionalisti Ljubomiru Jovanovicu. 9. maja 1911. godine u Beogradu je formirana organizacija Ujedinjenje ili smrt (Crna ruka) . Ustav organizacije potpisalo je 10 ljudi: Ilija Radivojevic, Bogdan Radenkovic, Cedomir Popovic, Velimir Vemic, Ljubomir Jovanovic Cupa, Dragutin Dimitrijevic Apis, Voja Tankosic, Ilija Ivanovic, Milan Vasic, i Milan Gr. Milovanovic. Simboli organizacije bili su lobanja, ukrtene kosti, no, bomba i otrov . Kasnije je unet i otrov zbog toga to su ga komite uvek nosile sa sobom da bi, ako budu zarobljeni, mogli da se ubiju. Pojedini clanovi Uprave otpoceli su s regrutovanjem i za godinu dana broj pripadnika se znatno uvecao. Uvidom u licni notes Aleksandra Karadordevica, koji su istoricari, eljko Zirojevic i Miodrag Jankovic prvi put objavili u srpskoj javnosti , pronaden je kompletan spisak clanova organizacije. Imajuci u vidu prisnost koju je imao s vecim brojem pripadnika Crne ruke, i regent Aleksandar je, po svemu sudeci, bio pripadnik ove tajne organizacije. To potvrduju stranice iz njegovog bloka u koji su upisani pripadnici organizacije s 1912. godinom. Na spisku clanova koje je popisao Aleksandar, izmedu ostalih su: vojvoda Vojin Popovic Vuk, major Vladimir Tucovic (brat lidera socijaldemokrata Dimitrija Tucovica, major Dragutin Gavrilovic (upamcen po zapovesti braniocima Beograda)... Na jednom spisku iz arhive akademika Vladimira Dedijera , kao glavni organizatori iz Stare Hercegovine navode se: - Spasoje Tadic , cuveni komita iz sela Smrijecna (Piva), kasnije cetnicki komandant u Drugom svetskom ratu koga su ubili partizani. Tadic je imao zadatak da dotura oruje mladobosancima, koji su kasnije ubili Franca Ferdinanda, i da finansira tampanje prosrpskog lista "Pijemont". - Dragutin Dimitrijevic Apis, generaltabni pukovnik Vojske Kraljevine Srbije, osmislio je i organizovao oficirski puc 1903. godine. Ubistvo kraljevskog para Obrenovic, nije bila njegova ideja, ali je u noci 29. maja 1903. godine poveo zaverenike iz Oficirskog doma na dvor, gde je teko ranjen. Preboleo je rane i njegov uticaj na oficire i poslove u vojsci stalno je rastao. Imao je jak uticaj na politicare i pokuao je da stvori vojnu diktaturu. Pokuao je da pridobije i Nikolu Paica, ali mu to, uprkos pritiscima, nije uspelo. U Prvom svetskom ratu rukovodio je vojnom

obavetajnom slubom, zatim je bio nacelnik taba Uicke i Timocke vojske, a potom pomocnik nacelnika taba Trece armije. Decembra 1916. je uhapen je kao clan organizacije Ujedinjenje ili smrt. Optunica ga je teretila za "prevratnicko delovanje". Osuden je na smrt i streljan 14. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s majorom Ljubom Vulovicem i Radetom Malobabicem. - Jefto Dedijer, glavni za reon Crne Gore i Stare Hercegovine, otac Vladimira Dedijera. - Mehmed Mehmedbaic, rodom iz Stoca (Hercegovina), clan Mlade Bosne i jedan od atentatora na prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. - Mustafa Golubic, rodom iz Stoca, general NKVD, ef pijunske mree, atentator, Staljinov kadar, po naredbi Tita i dojavom Milovana ilasa, juna 1941. godine izdan Gestapou i streljan. Radomir Putnik i Stepa Stepanovic simpatisali su organizaciju Crna ruka . Nisu bili clanovi, ali njihov odnos prema oficirima, a posebno prema Apisu, govore za sebe . Aleksandar je kovao plan o likvidaciji organizacije Crna ruka. Belu ruku, ili Odbor desetorice za likvidaciju Apisa i "Crne ruke", predvodio je pukovnik Petar ivkovic (1879-1947) iz Negotina (umro u Parizu). U majskom prevratu imao je minornu ulogu, da otkljuca kapiju dvora, ali je ipak prihvacen kao zaverenik kraljeubica. Posedovao je kompromitujuca dokumenta o buducem kralju, Aleksandru, i tako je postao voda Aleksandrove kamarile. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major ivkovic bio je odreden da komanduje konjicom Timocke divizije. Njegova jedinica poslata je da, s Drugom armijom, pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica neupotrebljiva u opsadi, ivkovic i njegovi oficiri provodili su vreme u bahanalijama. Jedan konjanik poalio se svom pretpostavljenom da ga je major ivkovic naterao na homoseksualni odnos s njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanovic zatraio je da ivkovic bude izveden pred vojni sud, a spasao ga je Apis "kako se ne bi ukaljala cast srpske vojske". ivkovic mu se oduio tako to je, na zahtev regenta Aleksandra, "namestio" Solunski proces. Kada je, 6. januara 1929. godine, kralj Aleksandar suspendovao Vidovdanski ustav, postavio je Petra ivkovica za predsednika vlade. ivkovic je, na zahtev kralja, 1931. osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku narodnu stranku, u kojoj mu je pomagao Svetislav Hodera. Cim je postao regent, 1914. godine, Aleksandar je poceo da sprovodi plan uklanjanja Apisa i njegovog uticaja iz Vrhovne komande. Smenio je vojvodu Putnika, sklonio Dimitrijevica iz Vrhovne komande, a dobro mu je dola i pogibija vojvode Tankosica, koga su se mnogi plaili. U egzilu, sredite zavere protiv Apisa i Crne ruke postao je Solun. Dalji sled dogadaja bio je: izmiljeni atentat na prestolonaslednika Aleksandra u Ostrovu, lani svedoci, sudenje i streljanje Apisa, Ljube Vulovica i Radeta Malobabica. Ostali optueni osudeni su na kazne zatvopra. Imajuci u vidu neke izjave o organizaciji i o Apisu , pitanje je da li je sistem Crne ruke uniten Solunskim procesom? Solunski proces je politicki sudski proces i oznacio je odreene ruke regentu Aleksandru za stvaranje Jugoslavije i samovlace. Od stvaranja drave Srba, Hrvata i Slovenaca, kralj Aleksandar bio je politicki i na druge nacine vezan za Petra ivkovica, koji je u organizovao svoje obavetajne centre svim strankama. Aleksandar je imao i svoje dva paralelna obavetajna kanala, preko upravnika Beograda i preko vojnog komandanta Beograda, da bi proveravao podatke koje dobija od ivkovica. Crnorukai su, do pogibije kralja Aleksandra u Marseju (u cemu su im se interesi poklopili sa VMRO i Ustaama), bili u ilegali ili, poput Save Popovica, Mustafe Golubica i Boina Simica, u slubi sovjetske obavetajne slube. Po direktivi Kominterne oni su radili na razbijanju Jugoslavije i cekali trenutak da se osvete kralju Aleksandru i onome to je on stvorio . Major Ljubomir Vulovic napisao je, pred streljanje, dva pisma o tome ta se dogadalo u Solunu i poverio ih proti Zdravku Paunovicu zamolivi ga da ih, kada zemlja bude slobodna, preda nekome ko ce time moci da se pozabavi. Prota ih je predao Todoru Mihailovicu u Beogradu, a ovaj Aleksandru Rankovicu, potpredsedniku Vlade i ministru unutranjih poslova. Rankovic je naloio da UDB-a prikupi informacije o Solunskom procesu. Akademik Vladimir Dedijer pie da Broz nije hteo da se mea jer se radilo iskljucivo o srpskoj stvari. Pronaden je clan Crne ruke, pukovnik u

penziji Radoje Lazic, i dva svedoka koji su lano svedocili na Solunskom procesu: Temeljko Veljanovic (Temeljko Veljanovski) i orde Konstantinovic (Konstantinovski Georgi). Pred vecem Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije, kojim je predsedavao Svetolik Lazarevic (prijatelj Slobodana Penezica Krcuna), dokazano je da je Solunski proces bio montiran, da nije bilo atentata na regenta Aleksandra, pa su svi osudeni rehabilitovani 1953. godine. U to doba UDB, predvodena Rankovicevim saradnicima, Penezicem, Stefanovicem i Lukicem, radila je intenzivno na sprecavanju diverzantsko-pijunskih i teroristickih akcija, a posebno na Kosovu i Metohiji. U najviem rukovodstvu pokrajine otkrili su pijune: Fadilja Hodu, Devdeta Hamzu, Mehmeta Hodu, Avdija Bakalija, Mazluma Nimanija i Imera Pulju. Ovoj grupi i njihovim pomagacima sudeno je u Prizrenu 12.7.1956. godine, i dokazano je da su ova estorica primala zadatke od albanskog rukovodstva i albanske obavetajne slube Sigurimi. Dokazano je da je Fadilj Hoda od januara 1944. godine radio i za britansku obavetajnu slubu, na vezi majora Kempa. Niko od njih nije bio osuden. To su sprecili neki iz vrha KPJ . Bio je to uvod u fizicko-politicke likvidacije tzv. rankovicevaca. Prvo su, 1965. godine, u "saobracajnoj nesreci" poginuli Svetolik Lazarevic i Slobodan Penezic. Na Brionskom plenumu, 1966. godine, navodno zbog prislukivanja Broza, politicki je uklonjen Aleksandar Rankovic. Po njihovom odlasku, Prizrenski proces podveden je pod "srpsko nasilje protiv iptara" i 1967/68. revizija Prizrenskog procesa u Pritini oslobodila je sve osudene i svima su bile isplacene odtete. Rad slube bezbednosti do 1966. godine okvalifikovan je kao teka zlodela i deformacija nekih organa bezbednosti. Ovo ce omoguciti da se 1974. godine donese Ustav konfederalnih tendencija. IMA LI SLICNOSTI SA BELOM ILI SA CRNOM RUKOM Svaka ozbiljna drava unutar obavetajnih slubi stvara i snage za prikrivene operacije. Osnova Jedinice za specijalne operacije bila je specijalna jedinica obavetajne uprave RDB Srbije, "Vukovi", pod komandom nacelnika FRANKA SIMATOVICA. Interesantno je da Srbija nije imala spoljne obavetajne poslove u svojoj ustavnoj nadlenosti. Radi se o jedinici ciji su pripadnici, novembra 2001, pod punom ratnom opremom, blokirali hamerima autoput kroz Beograd. Da bi ublaili utisak o pobuni, pokuali su da se prikau kao "patriote" i novinarima je omoguceno da udu u bazu JSO, do 1996. regrutni prihvatni centar za izbeglice, u koji je smetena Jedinice za antiteroristicka dejstva Druge uprave RDB MUPRS. JSO dobija ovaj naziv na smotri u Kuli 4. maja 1996. Dokument o osnivanju JSO navodi: Ova jedinica bila je angaovana od pocetka rata na prostorima RSK i RS. U njoj se nalazi jedan broj vrlo problematicnih lica, ubica, pljackaa i sklonih terorizmu. Opremanje JSO predvideno je na principu vojne organizacije: Bice obuhvacena sva tri vida, kao i VJ, i pojedini rodovi (KOV peadija, artiljerija, veza, padobranci, alpinisti, RV i PVO avio i helikopterska eskadrila, RM ronilacka jedinica i slube sanitetska, tehnicka sluba). U izboru modela uniformi, opredelili su se da osnovni model bude uniforma RM. Planiraju nabavku 1000 komada tih uniformi. Narucena je izrada dugmadi za uniforme (6000 komada) i apke (2000 komada), kopce za earpu kao i VJ; amblem "vuk" za apku (1000 komada) i oznake cinova na reverima i rukavima (peadiju 1000 komada, artiljerija 500, veza 100, padobranci 100, vazduhoplovci 200, ronioci 100, alpinisti 100, tehnicka sluba 300 i sanitetska sluba 60) . U drugom dokumentu pie da je od pocetka rata 1991. bio angaovan jedan broj paravojnih jedinica koje su bile na neposrednoj vezi RDB i MUP Srbije ili su bile angaovane pod maskom specijalnih jedinica RDB odnosno MUP. To se posebno odnosi na SDG eljka Ranatovica Arkana , specijalnu jedinicu MUP pod komandom samozvanog pukovnika Vasilija Mijovica, specijalnu jedinicu "Crvene beretke" pod komandom ike Ivanovica, zv. Crnogorac, i paravojnu jedinicu Medic Slobodana, zv. Boca. Navedene jedinice su sa kompletnim naoruanjem i opremom prebacene na teritoriju R.Srbije ili je ta akcija u toku. Ove jedinice nisu ule u JSO kompletno, vec su pojedinci bili angaovani po drugim "specijalnim zadacima": U prilog tome je i cinjenica da je sastav ovih jedinica najvecim delom na okupu i da su vec ugradeni u "biznis", razne privatne agencije (za obezbedenje, detektivske agencije, telohranitelji i slicno). Kao bitno, istaknuto je da je rec o "profesionalnim ubicama, teroristima, legionarima okorelim u zlocinima i da su spremni za novac

za izvrenje i najokorelijih teroristickih akcija. U prilog tome istice se cinjenica veceg broja nerazjanjenih ubistava kao rezultat medusobnih obracuna mafije i neizmirenih dugova po osnovu "biznisa". Medu oznacenima da radi u "ilegali" bio je i atentator na Zorana indica - Zvezdan Jovanovic. Treci dokument svedoci da je Obavetajna uprava RDB sacinila listu od 170 najuspenijih direktora drutvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji koje raspolau najvecim kapitalom: Cilj je da se preko ovih direktora milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje specijalne jedinice i njihovih specijalnih operacija. Centri RDB zadueni su da na svojoj teritoriji "pokrivaju", "prate i brinu" o uspenim firmama i rukovodecem kadru. Po direktivama Jovice Staniica i Franka Simatovica, uz logisticku pomoc Mihalja Kertesa, je zaokruen proces medusobnog povezivanja mafije, ratnih profitera, nokomponovanih "biznismena" i klasicnih kriminalaca veceg "ugleda". Slobodan Miloevic se 1996. nije pojavio u Kuli. Sledece godine, jeste. Video snimak proslave dana JSO u Kuli juna 1997. zabeleio je reci Franka Simatovica Frenkija, pred predsednikom Jugoslavije Slobodanom Miloevicem: Maja 1991. formirana je avio-helikopterska eskadrila, koja je sa improvizovanih letilita Medeno Polje, Petrovac, Velika Popina, Srb i Udbina prenela tone specijalnih poiljki, opreme, ljudstva, tehnike i izvrila brojne sloene zadatke u uslovima ratnih operacija. (...) Takode 1992. godine na teritoriji Bosne i Hercegovine pristupili su izgradnji i obezbedenju mree malih aerodroma, kao i formiranju borbene eskadrile. Sa aerodroma u Bratuncu, (nerazumljivo), Sokocu, Rogatici i drugim, izvreno je oko hiljadu borbenih, izvidackih, transportnih i humanitarnih letova. Sredinom proleca 1996. godine povukla se iz ovih krajeva sa kompletnom opremom i tehnikom, helikopterima i avionima. U tom periodu njeno delovanje ostaje neotkriveno i pored opreme NATO, i intenzivnog istraivanja stranih obavetajnih slubi." Pocetkom sukoba u Hrvatskoj i u BiH stvoreno je jezgro vazduhoplovstva "crvenih beretki". Tajna vazduhoplovna jedinica specijalnih snaga pod kontrolom obavetajne uprave nije presedan u svetu, ali jeste vecina njene logistike. Prvi helikopteri "Gazela" stigli su 1991, u luku Bar, brodovima iz Libana. Flota je kasnije dopunjena, neobicnim putevima, iz bive JNA. "Crvene beretke" uzimale bi svaku letilicu na koju naidu: poljoprivredni avion "Antonov" An-2, adaptiran za bacanje rucnih i improvizovanih avio-bombi, penzionisani pilot RV i PVO, Mamucovski, uvezao je, sa jo nekoliko, pred ratove 1991. i otiao je u Skoplje i ostavio ga na placenom cuvanju aeodromu Pancevo, nestao je i sledeci put viden je sa natpisom "Starac Vujadin", iznad Bosne. Sarajevsko 'Oslobodenje' objavilo je da su 2 helikoptera MUP BiH ukrali njihovi piloti i da "lete u cetnickoj avijaciji". U leto 1992. ta 2 helikoptera, Bel 206 "det render" i Bel 206L "long render" pojavila su se kod Beograda, a zatim zapadno od Drine u maskirnim bojama srpskih paravojnih formacija, sa istim registracijama kao i kod vlasnika: YU-NCO i YU-HCN. Iz Sarajeva su nestala i 2 poslovna mlaznjaka "Cesna Sitejn", koji su 2000. vraceni, jedan Republici Srpskoj, a drugi Federaciji BiH. Za vezu, laki trasport i izvidanje koriceni su "Cesna 172", oduzeta iz Tuzle, i "Pajper Super Kab" neutvrdenog porekla. Preuzimanje Saveznog od republickog MUP, 1992, omogucilo je prepisivanje helikoptera SMUP u RDB Srbije: 1 laki helikopter Soko "Gazela" i 1 srednji transportni helikopter "Agusta-Bel 212" koji je tada bio na remontu van Jugoslavije gde je prinudno ostao zbog embarga, a po vracanju u Beograd, septembra 1996, ukljucen je u JSO. Na raspolaganju JSO bila je i SA 341 "Gazela" koja se po potrebi pojavljivala sa natpisom "Carina". U sklopu priprema za sukob na Kosovu, za potrebe vazduhoplovstva JSO krajem 1997. i pocetkom 1998. u zemaljama biveg Sovjetskog Saveza nabavljena su 4 borbena helikoptera: 2 nova Mi-17 i 2 polovne "letece topovnjace" Mi-24V. U to vreme nabavljen je luksuzni americki helikopter "Sikorski-76" za prevoz vanih licnosti. Prema svedocenju Radomira Markovica predsednik Miloevic ga je koristio samo jednom ili dvaput. Tu letelicu strani izvori pominju pod fiktivnom oznakom YU-SAB, a u jugoslovenskom registru zavedena je kao YU-HEG. Vecina helikoptera JSO, neki cak opremljeni topovima i raketama, upisani su u registar civilnih vazduhoplova i nose civilne registracije. Mi-17 i Mi-24 nisu uspeli da dobiju civilni status, pa su se kontroli leta i nadlenim slubama predstavljali lanim oznakama. Radomir Markovic svedocio je u

Hagu da je novac za tehnicko odravanje, opremu i naoruanje helikopterske jedinice dobijao od direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa po nalogu Slobodana Miloevica. U Hakom sudu saznalo se da je posrednik u nabavci borbenih helikoptera bio Borisav Miloevic, ambasador SRJ u Moskvi, a u nabavci luksuznog "sikorskog" Slobodan Rajh, prijatelj Franka Simatovica. Prateci tokove novca, Haki istraitelj Morten Torkildsen ustanovio je da je na racune firme Aviatrend, Valerija Cernija i Aleksandra Cegoljeva, sa seditem u Gibraltaru, uplaceno 3.418.026 dolara. Novac je uplacivan od firmi Neokom, Anteksol, Lamoral i Braunkort na racune Aviatrend u Madarskoj, vajcarskoj, Bugarskoj i preusmeravan na racune Aviatrend, u Gibraltar, Nauru i of-or i drave treceg sveta. Prema Torkildsenu, bar jedna od tih uplata moe se dovesti u vezu sa ugovorom za nabavku 2 helikoptera Mi-17V. Druga uprava RDB Srbije uspostavila je sredinom 90-tih upliv u sportsko vazduhoplovstvo Beograda. Aero klub "Savski venac" (potom "Radojica Nikcevic", pa "Krila Beograda") preuzeo je lake avione i jedrilice od Aviogeneksa. Sponzori Aero-kluba "Krila Beograda" bili su Koka-kola, Delta i Astra Banka. Da li je saradnja bila komercijalna ili po spisku 170 najuspenijih firmi da se "milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje specijalne jedinice", nije poznato, ali jeste da su "utve" i "pajper" leteli vikendom iznad Beograda i Novog Sada obojeni u crvenu boju Koka-kole (kasnije i Delte i Astra Banke). Isti avioni izbacivali su predizborne letke SPS i JUL. Iz tajne baze kod Bratunca, lakim borbenim avionima obeleenim sa "Milicija" i srpskim grbom, uz zapadnu granicu Srbije dejstvovala je eskadrila koja nije bila pod komandom ni RV i PVO Vojske Republike Srpske niti Ministarstva unutranjih poslova. Oznake na letelicama skrivale su ucece "crvenih beretki". Na snimku iz Kule Franko je istakao da UNPROFOR na tlu i NATO u vazduhu nikada nisu doli do preciznih podataka o tajnim akcijama. Leta 1998, strane TV kamere zabeleile su beg albanskih pobunjenika na Kosovu pred dva Mi-24V koji su tukli nevodenim raketama. Krajem 1998, "NIN" je objavio reci ocevica nisu poljoprivredni avioni, nego pravi, borbeni... "Crvene beretke" i Jovica Staniic predstavili su se javno tek maja 1995, kada su posle NATO bombardovanja poloaja Vojske Republike Srpske, "plavi lemovi" uzeti za taoce, a Staniic, kao izaslanik Miloevica, helikopterom sleteo na Pale i dogovorio njihovo oslobadanje. Na izvidackim snimcima NATO hangara MUP na Aerodromu "Beograd", pred napad na Jugoslaviju, vide se helikopteri Mi-17 i Mi-24. Oni su evakuisani, a hangar je, pogotkom u polovinu koju je koristio DB, uniten aprila 1999. Sportski aerodrom kod Padinske Skele, gde su takode bili helikopteri JSO, gadan je ali bez posledica po tehniku. Po zavretku NATO bombardovanja, Mi-24 i Mi-17, smeteni su u veliki hangar JAT. Posle naizgled pasivne uloge dogadajima iz oktobra 2000. JSO polako izlazi u javnost. Borbeni helikopteri JSO predstavljeni su javnosti vec oktobra 2001. na policijsko-vojnoj vebi "tit 2001 i na policijskoj priredbi na Makiu. "Sikorski S-76" postao je omiljeno letece prevozno sredstvo funkcionera nove vlasti a posebno izmedu saveznih i republickih izbora 2000. Najceci putnik bio je koministar Sead Spahovic, koji je smirivao pobunu u zatvorima. Najupamcenija akcija helikoptera DB bila je 28. juna 2001, kada su 2 "Agusta-Bel 212" i maskirna "Gazela" u pratnji poleteli sa heliodroma RDB na Banjici da prevezu slubenika Hakog suda i pritvorenika Slobodana Miloevica do baze SFOR u Tuzli . Nakon reorganizacije 2002. godine avijacije Resora javne i dravne bezbednosti postaju vazduhoplovna jedinica pod kontrolom MUP Srbije. PIPCI SLICNOSTI Po policijskim saoptenjima, Duan Spasojevic i Mile Lukovic lieni su ivota, sa orujem u ruci, u pokuaju proboja iz opkoljene kuce u Meljaku. Policija ih je nala preko Dejana Milenkovica Bagzija, koji je slao policiji poruke iz Barajeva u pokuaju nagodbe i tako otkrio skrovite dvojice ubijenih, ali je nekako pobegao. teta to su poginuli za istragu je neizmerna, i ostaje pitanje: da li su njih dvojica mogli da budu uhvaceni ivi. Pogibijom, posebno Spasojevica, izgubljen je insajder

mafije pod sistemom bezbednosti, koja je ubila biveg predsednika i premijera Srbije. Spasojevic je, kao i jo neki, imao legitimaciju RDB MUP Srbije; a bio je i sa Legijom i nekim vanim likovima dravne bezbednosti... Informativna sluba Demokratske stranke Srbije iskoristila je vakuum i pokuala da banalizuje pobunu JSO, plasiranjem kako su prepisi telefonskih razgovora Duana Spasojevica "navodni", i "navodno vodeni", iako je MUP Srbije potvrdio autenticnost prepisa. Pismo DSS bilo je nastavak otvorene simpatija te stranke i njenog predsednika za oruanu pobunu JSO, novembra 2001. Akcija "Sablja" pokazala koliko su srasli organizovani kriminal i strukture Dravne i Javne bezbednosti, pravosuda i nekih politickih stranaka. To su pokazala privodenja: Uroa uvakovica, biveg visokog funkcionera RDB Srbije; Gorana Matica i Ivana Markovica, iz JUL; generala Neboje Pavkovica, biveg nacelnika Generaltaba; Svetozara Simovica, biveg pomocnika ministra SMUP iz JUL; Milorada Bracanovica, biveg zamenika nacelnika RDB/BIA i organa bezbednosti JSO. Na informativne razgovore pozvani su: Milan Radonjic, nacelnik Centra RDB Beograd u vreme ubistva Curuvije i zlocina na Ibarskoj magistrali, Branko uric, bivi nacelnik SUP Beograd; general Dragan Ilic, bivi nacelnik Uprave za administrativno-upravne poslove MUP Srbije, i jo visokih oficira policije i RDB/BIA. Tek tada, Srpski pokret obnove uspeo je da izdejstvuje sasluanja radnika RDB, Stevana Baste, Ratka Romica i Milana Radonjica o Ibarskoj magistrali i o atentatu u Budvi. Oni, Stevan Nikcevic i jo neki mogli su da prue saznanja i o ubistvima Slavka Curuvije i Ivana Stambolica, koja su izvedena uz saradnju beogradskog Centra RDB, u cijem su vrhu tada bili . Nacelnik krim-uprave MUP Srbije Gvozden Gagic, avgusta 2002, rekao je da se taj i jo neki slucajevi nece reiti dok se ne konsoliduju dravna bezbednost i KOS. Milorad Ulemek/Lukovic Legija utajio je deo para za ubistvo Stambolica, potkradao je fond za pomoc udovicama i sirocadi poginulih pripadnika JSO itd. Imao je diplomatski paso Jugoslavije, i falsifikovane hrvatske pasoe za sebe i enu. U skretanja panje izgleda spada i kada su dva lica prela na Batrovcu i kada ih je docekao neko iz JSO: jedno od tih lica slicno je objavljenom foto-robotu, koji je slican fotografiji, dugo nedostupnog istrazi, Legije s naocarima sa falsifikovanog hrvatskog pasoa. Kada je otvoren slucaj Stambolic, pet osumnjicenih pripadnika JSO, ukljucujuci i komandanta jedinice Duana Maricica Gumara, oznacili su Radomira Markovica kao naredbodavca. Policija je zatraila pomoc i Mire Markovic, ali ona je 23. februara, kad joj je istekao poslanicki imunitet, otputovala u Rusiju navodno da "dri predavanja na univerzitetu Lomonosov". Univerzitet Lomonosov odmah je demantovao njenu pricu, koja je neugodna za niz naih i ruskih diplomata (bivi i sadanji ambasadori i konzuli; prethodna crnogorska kadrovska lista SMIP; ekipa koja je u novembru 2000. sredila boravak i paso Marku Miloevicu u Moskvi), "biznismena" (crnogorskih i beogradskih). Dok se to razjasni preko poslovicno sporog Interpola, ena koju trae bice u Alma Ati, Kazahstan, kod svog sina koji tamo dri kafanu s nekim fudbalskim trenerom iz Beograda. Profesorka je, u skladu sa arogancijom koju je uvek ispoljavala prema dravi Srbiji, rekla da ce "razmisliti" da se odazove pozivu MUP Srbije na informativni razgovor u vezi izjava Radeta Markovica i jo nekih, u vezi ubistava Ivana Stambolica i Slavka Curuvije. Privedeni su Bogoljub Bjelica, predsednik nevladine organizacije "Sloboda za Miloevica", Goran Matic, Ivan Markovic i Neboja Pavkovic. Matic i Markovic, bili su vrh agitpropa JUL u najgore doba. Posle nestanka Ivana Stambolica, Ivan Markovic istakao se bestidnim i cinicnim izjavama. Nakon ubistva Slavka Curuvije, Goran Matic je, na vanrednoj konferenciji za tampu 14. maja 2000, kao savezni sekretar za informacije, izjavio: Na jednom sastanku u Laktaima, pocetkom aprila, Robert Frovik se dogovarao sa predstavnicima pokreta Otpor o aktivnostima na destabilizaciji Jugoslavije. Na tom sastanku su, tvrdio je Matic, dogovorene aktivnosti Otpora poput postavljanja pitanja ko je ubio Curuviju i druge. Ako je pitati "ko je ubio Curuviju" "aktivnost na destabilizaciji Jugoslavije", pitanje je motiva zbog koga on kriminalizuje raspitivanje o pociniocima krivicnog dela, proglaavanjem za "destabilizaciju Jugoslavije"? Po tome, organi koji istrauju ko je ubio Slavka Curuviju rade na "destabilizaciji Jugoslavije"? Na taj nacin Goran Matic

je titio narucioce, podstrekace, organizatore i izvrioce ubistva. To nije njegovo privatno miljenje . Pokuaj Matica da kriminalizuje raspitivanje o tome ko je ubio Slavka Curuviju pobudio je sumnju da on pokuava da pomogne i zatiti od istrage podstrekace, organizatore i izvrioce, svejedno da li mu je bilo naredeno, i da li je bio svestan posledica. Nakon pokuaja ubistva Vuka Drakovica u Budvi saznalo se da su atentatori izvuceni iz Crne Gore vojnim helikopterom, ciju je upotrebu odobrio Slobodan Miloevic. To odobrenje moralo je ici preko nacelnika G Neboje Pavkovica. Vuk Drakovic je odmah ukazao da su osumnjiceni odvezeni iz Budve kolima vojne hitne pomoci do Berana u bazu 7. bataljona vojne policije gde su ukrcani u helikopter. Ta istraga bila je sabotirana. Pravosude Srbije nije htelo ili smelo da udari na Duana Spasojevica . Slucaj 660 kilograma heroina RDB MUP Srbije, nadenog u martu 2001, nije istraen. Ta kolicina nije upotrebljiva ni za ta drugo osim za prodaju. Zaplenjeni narkotici po pravilu se, po identifikaciji i vetacenju, komisijski unitavaju. Zaplenjeni heroin utajen je od pravosudnih organa, dok nije otkriven u sefu Komercijalne banke. Heroin jeste javno uniten ali niko nije gonjen, iako su organima gonjenja bili dostupni: 1. Mihalj Kertes, kao direktor Savezne uprave carinaustupio je u leto 1997. preko 550 kilograma heroina, zaplenjenog u dve akcije na granicnom prelazu Gradina, Staniic Jovici, umesto nadlenim pravosudnim organima, cime je ucinio krivicno delo zloupotrebe slubenog poloaja, i krivicno delo posedovanja i trgovine opojnim drogama itd. 2. Jovica Staniic, kao nacelnik Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, primio je od Kertes Mihalja najmanje 550 kg cistog heroina i, umesto da ga preda pravosudnim organima na komisijsko unitenje, prikrio ga je u sef MUP-a u Kneza Miloa 102, cime je pocinio krivicno delo nabavljanja i dranja opojne droge, zloupotrebu slubenog poloaja itd. 3. Radomir Markovic, kao naslednik Staniic Jovice na mestu nacelnika RDB MUP Srbije, od njega je preuzeo recenu kolicinu opojne droge, i cuvao je, umesto da je preda pravosudnim organima na unitenje, i prebacio uz jo neke kolicine heroina u sef Komercijalne banke krajem 1998, da ne propadnu u ocekivanom bombardovanju NATO 1999, cime je pocinio krivicno delo nabavljanja i dranja opojnih droga, zloupotrebu slubenog poloaja itd. 4. Branko Crni, kao visoki funkcioner RDB MUP Srbije, smestio je najmanje 600 kilograma cistog heroina u sef Komercijalne banke u Svetogorskoj ulici i zaduio kljuc i ovlacenje za sef i sadraj, ne prijavivi to nadlenom pravosudnom organu, cime je pocinio krivicno delo dranja vece kolicine opojnih droga namenjene prodaji, zloupotrebe slubenog poloaja radi sticanja materijalne koristi sebi ili drugome. 5. Nepoznata slubena lica RDB MUP Srbije i Savezne uprave carina, su predali veliku kolicinu heroina neovlacenim licima, rukovali velikom kolicinom heroina mimo i protiv pravila carinske i slube unutranjih poslova, nisu prijavili nadlenom pravosudnom organu te transakcije, prikrivali postojanje velike kolicine opojnih droga i tako pocinili krivicna dela zloupotrebe slubenog poloaja, udruivanja radi nabavke i prikrivanja opojnih droga itd. Kome je pao kamen sa srca kada je Spasojevic poginuo? Moe se reci da je akcija "Sablja" zasekla trulo tkivo sistema dravne bezbednosti i postavilo se pitanje je ta bi od organizma ostalo kad se zaraeni organi odstrane. Nametao se odgovor da "treba praviti novu". Suprotno razumu, dolo je do kobno pogrene odluke da se to ne radi, ni odmah, niti prilikom formiranja BIA. RDB je samo prepakovan i odrana je konfuzija, te je zamenik Andreje Savica, Milorad Bracanovic, bio organ bezbednosti JSO u vreme ozbiljnih zlocina. Napori da se ocuva kadrovska struktura bili su ocigledni: nacelnik RDB Goran Petrovic naglaavao je u prolece 2001. da nova vlast ima da prihvati RDB kakav je nasleden, i da JSO ostaje "za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala". JSO je oruanom pobunom oterao Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica, a na celo RDB dovedeni su Savic i Bracanovic, za koje su bili JSO i frakcije koje ce ubiti Zorana indica. Oktobra 2000. shvatili su da mogu da smetaju intrige. Kadrovski, ekipa se naucila taktici

rasprivanja i ponovnog pregrupisanja. Oni imaju ta da cuvaju - same sebe. Ko je ubio koga, ko je krao, ko je trgovao heroinom i naftom, ko je koga titio i gurao u napredovanju... MILORAD BRACANOVIC je pocetkom 80-tih konkurisao u SUP Beograd i bio odbijen zbog "emocionalne nezrelosti". Onda je primljen u SDB. Do 1995. bio je operativac. Onda ga je uzeo Franko Simatovic i on je postao oficir bezbednosti JSO u vreme najgadnijih radnji te "patriotske" grupacije (u vreme dva atentata na Vuka Drakovica, ubistva Ivana Stambolica, i u vreme oruane pobune JSO). Bracanovic je bio neposredno odgovoran za "zakonito postupanje" Jedinice i za njenu zatitu od kriminalnih veza. Trulim kompromisom, Bracanovic novembra 2001. postaje zamenik nacelnika RDB Andreje Savica. ZORAN MANGOTIC, bivi nacelnik odeljenja u X upravi RDB/BIA, bio je prijatelj i saradnik Gorana Matica, koji je uz pomoc Mangotica, poceo 1999. da pravi slubu bezbednosti pod kontrolom JUL, mimo legalnih, RDB i Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije. "Agencija", kako su to zvali, bila je u vili na Dedinju, blizu Belog dvora (gde je inace beogradski centar obavestajne uprave Vojske, u koju ce pred bombardovanje NATO Aco Tomic regrutovati Radeta Bulatovica i Gradimira Nalica), sa mnogo najsavremenije tehnike. Maticevo objanjenje, u vrbovanju pripadnika bilo je: Slobodan Miloevic je pao pod uticaj Rada Markovica i njegovih, a jedini glas razuma Slobi stie od Mire Markovic, koja stoji iza Gorana Matica. Pravimo paralelnu "Agenciju" koja ce Miloevicu, preko Mire Markovic, doturati prave informacije. Unutar RDB Mangotic je izaao na glas kao kanal Mire Markovic, "cija cestitost je duga prica", i ko se obrukao u operaciji "Pauk" u jesen 1999, kada su on i trust mozgova iz JUL, SPS i SRS pokuali da impresioniraju Slobu i Miru navodnom zaverom za atentat. U akciji Sablja pali su, izmedu ostalih, i: Dragoljub Milanovic, bivi direktor RTS; Andreja Savic smenjen je "radi odlaska na novu dunost" koja se ne navodi. Pali su i Aco Tomic i Rade Bulatovic, savetnik za bezbednost predsednika SRJ Vojislava Kotunice - Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala otkrila je da su se, pre atentata na Zorana indica, sretali sa Lukovicem i Spasojevicem, a prethodno su o tome u istrazi dali neistinite izjave. BORISLAV MIKELIC, bivi premijer Republike Srpske Krajine, lien je slobode pod sumnjom za posredovanje u uspostavljanju veza zemunske mafije sa nekim dravnim organima, i sa Republikom Srpskom. Mikelic je roden u optini Bosanska Kostajnica. Njegov uspon vezuje se za Petrinju, gde je osamdesetih bio predsednik optine i direktor mesne industrije "Gavrilovic". Zet je generala Druge uprave SSNO Ljube Domazetovica, koga je ugurao za savetnika za strateka pitanja u RSK. Kad je Tudman doao na vlast u Hrvatskoj, pokrenuta je inicijativa za njegovu smenu sa mesta direktora "Gavrilovica", ali je opstao neko vreme, zahvaljujuci vezama sa JNA, ciji je "Gavrilovic" bio vaan snabdevac. Mikelic odlazi iz Petrinje pred izbijanje rata, u januaru 1991, nakon nerazjanjene saobracajke, i udomljuje se u Beogradu, kod Mirka Marjanovica, u Progresu. Istovremeno bio je u upravi FK Partizan. Od MUP Srbije odmah dobija stan kod stadiona Partizana, koji je posle prodao i kupio drugi u Molerovoj ulici. U Beogradu se politicki angauje kroz vojnu partiju SK Pokret za Jugoslaviju i saraduje sa Mirom Markovic i Slobodanom Miloevicem, koga je zvao "ef" i kod koga je odlazio kad god je hteo. Tokom 1993. godine uspeo je, kao jedan od retkih, da podigne veliki tedni ulog kod Dafiment banke. Mikelic krajem 1993. dolazi u RSK kao ef izbornog taba Milana Martica. U njegovoj pratnji doli su mnogi iz SPS i verceri iz Krajine. Kada su nakon vie izbornih krugova za predsednika RSK postavili Martica, ovaj je predloio Mikelica za premijera. Vie od 4 meseca Skuptina RSK odbijala je da ga izabere, a onda je Jovica Staniic doveo Milana Babica u Beograd. Nakon toga, Mikelic je postao premijer. Razreen je nakon 14 meseci, juna 1995, a dva meseca pre razreenja nije dolazio u Krajinu. Pripremne razgovore o Planu Z-4 sa ambasadorom SAD u Hrvatskoj Piterom Galbrajtom, Mikelic je po naredenju Miloevica izbegavao, ali ga je, po zavretku razgovora Galbrajta sa Milanom Babicem, presreo i posvadao se oko nekog naftnog aranmana.

Slom RSK docekao je u Beogradu, i angaovao se kroz "Komitet za zatitu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zavicaj". U jesen 1995, uz podrku DB Srbije, poreuzeo je bivi Biro RSK u Beogradu. Glumio je nevladinu organizaciju uz medijsku podrku Dragoljuba Milanovica (RTS), Radeta Brajovica ("Novosti") i Dragana Antica ("Politika"). Nakon 5. oktobra 2000, njegovim parama, opranim u Bijeljini, pokrenut je list "Nacional", sa Predragom Popovicem, preko koga je jo 1995. objavljivao svoje stavove u "Svetu". U Srpskoj je imao je dobre pozicije, narocito u banjaluckoj regiji. Mikelicevi poslovi u Srbiji su raznoliki: probao je da uspostavi lanac (svojih) radnji "Gavrilovic" u Beogradu; bavio se kradom nafte iz Jadranskog naftovoda kod Siska i vercom u Srbiju, trgovinom mesnih proizvoda kroz firmu Galames, koja nije uspela iako je dobio podrku Miloevica i Zorana Lilica i Goricu Gajevic u upravnom odboru. Najsladi posao izveo je sa Draganom Cicicem iz JUL, vlasnikom Drvoplast iz Kraljeva. Sa Arkanom i Goranom Hadicem pokrali su ogromne kolicine kvalitetne hrastovine iz Istocne Slavonije, Banije, Korduna i Like. Cicic je to izvozio u Italiju, a ostali su se ozbiljno ugradivali, jer je drvo bilo besplatno. To je ilo do 1998, kada su se posvadali, pa je Mikelic bio istisnut uz pomoc Mire Markovic i Bube Morine koja ga je napadala za "humanitarno profiterstvo". Kad je presuio s gotovinom, Arkan i Legija su dolazili da uteruju dugove, pa se sklonio u Srpsku. Sa Jovicom Staniicem, i sa ekipom iz JSO koja je radila Zapadnu Bosnu, bio je drugar, pa je vetacko dubrivo iz Kutine Mikelicevim vezama ilo u Kladuu. Ugurao je u Kladuu i 80 lepera roba, i oruje koje je Gadafi platio Slobi za Abdica 1994, ugradivi se za 50%. Imao je 19967. ambicije da postane predsednik Srpske, ali je odustao uvidevi da nema anse. Ima interese u operaciji "Bobar osiguranje" iz Bijeljine. Ima indicija da se Mikelic, kao savetnik u Progresu, bavio pranjem novca za Mirka Marjanovica. Osnovano se sumnja da je ekipu Duana Spasojevica koristio za uterivanje dugova, cime je i pao u oci policiji u akciji "Sablja". Jedan od odvratnih poslova bio je sa generalom policije Draganom Ilicem. Njih dvojica prisvojili su maticne i zemljine knjige iznete iz Krajine, i pljackali su izbeglice izdajuci im potvrde za pasoe, krtenice, vencanice, umrlice itd., u ime fiktivnog Biroa RSK u Beogradu, koje u Hrvatskoj nisu vaile. Mikelicevi i Ilicevi ortaci iz MUP RSK i RDB Srbije, Too Rajic i uro kaljac, bili su zadueni za lane saobracajne i vozacke dozvole koje su u Srbiji izdavali izbeglicama, za odredene tarife. Njegov telohranitelj Dragan Vujicic Bego iz Gline, bivi Marticev covek, blizak Arkanu, koji je preko Dragana Garica iz SMUP (ubijenog sa Arkanom) pravio je dravljanstva za izbeglice uz proviziju. Mikelicev "Komitet za zatitu interesa raseljenih lica..." (ne koristi termin "izbeglice") je bezduna pumpa za bogacenje od narodne muke: Mikelic je punio budet Komiteta, ali invalidnine i pomoc isplacivao je samo kad je morao. 1995. sacinio je "Spisak pokretne imovine sa podrucja RSK", kojim je popisao i vozni park i gradevinske maine: 28 cisterni "Slavijatrans", 40 kamionahladnjaca "Gavrilovica", stotine kamiona i autobusa, stotine putnickih vozila Vlade i optina RSK. Dragoljubu Milanovicu dao je VMW, davao je vozila Kertesu, RDB Srbije, Arkanovoj SDG itd. Od autobusa i kamiona osnivao je firme po Srbiji, pokuavajuci da saraduje sa "Lastom", "Kulatrans", "Sombortrans" itd. Od novembra 2001. neki mediji i stranke, naizgled nevezano, velicaju JSO; Vojislav eelj plasira "poverljive informacije" izvora "Laufer" u javnost; DSS blokira pokuaje razoblicavanja biveg reima zarad "kontinutiteta" i "legalizma"; neke stranke izmicu se iz vanih politickih poteza Vlade Srbije; neko sastavlja i dotura "Reporteru" lane "spiskove Hakog tribunala" ne bi li pojacao vec postojeci strah "crvenih beretki"; agresivnom reklamnom kampanjom na ulici i u nekim medijima namece se JSO. Ovi koincidirajuci potezi ocrtavaju osnov sumnje koji je trebalo istraiti. Tu konturu, medutim, neke agencije i mediji eksploatiu i na brzinu povrno prave scenario "dravnog udara" samo zemunskog klana i JSO. "Nedeljni telegraf" je cak, bez ograde, lansirao pricu kako ce "Duca postati premijer, Legija ministar unutranjih poslova, a Ceca ministar kulture". Ovi napori da se atentat na Zorana indica olako proglasi za pokuaj dravnog udara nisu bezazleni. Kampanja bagatelisanja "dravnog udara" pre ozbiljnih dokaza kako bi bila preuzeta vlast, dezavuie istragu, koja je vec otvorila neke teme u tom pravcu:

- Izvestan broj Crnogoraca u meduvremenu ubijenih u Beogradu imali su legitimacije Dravne bezbednosti MUP Crne Gore, to je ostalo bez objanjenja iako ova lica prolaze kroz krivicnu evidenciju. Dva visoka oficira JSO, Radojica Rajo Boovic i Vasilije Vaso Mijovic, smestili su se u MUP Crne Gore kao savetnici. Poslovni kontakti crnogorskih bizmismena na veliko i njihove srbijanske brace u Hristu poznati su, a u Crnoj Gori nema istraga. Kroz istu Miloevicevu i Bulatovicevu infrastrukturu u spoljnim poslovima "kraljevi kocke" i kojecega stekli su pozicije u Moskvi i mestima biveg SSSR, a ni u to se ne ulazi. - Pokloni Mihalja Kertesa ilustruju model ponaanja. Zato su neki biznismeni, medijski radnici i strucnjaci osecali potrebu da do kraja investiraju u JSO? Ako je iznuda to je investicija u sigurnost; ako je dobrovoljni prilog to je investicija u buducnost. Firma Gemaks prvo je opremila sanitarijama centar JSO u Kuli, a do bekstva Legije uredivala mu je kucu. Razne televizije, emitovale su reklamne spotove JSO, a niz novina ih je tampao. Ne umeju da kau ko je platio, a MUP tvrdi da nije... Tokom oruane pobune JSO, u novembru 2001, "legalisti iz Kule" hvalisali su se da njima ne treba Mihajloviceva plata, jer "imaju sponzore koji ce ih placati i hraniti". Vanije je naci one koji su placali i obecavali plate, nego ko je kritikovao indica. U sponzorstvo spada i pitanje: ko je 2000. godine potpisao lekarsko opravdanje Spasojevicu, po kome je tada leao od teke koronarne insuficijencije, i dao mu alibi za budvanski atentat na Vuka Drakovica? Spasojevic je uvek imao lekarska opravdanja za alibi. Pominje se Miroljub Savic, hirurg iz Sremske Kamenice, poznat sa snimka JSO u Kuli 1997, kada se rukovao sa Slobom. SVEDOCENJE VLADIMIRA BEBE POPOVICA Saznao sam od Duana Mihajlovica da postoji Goran Petrovic, i da treba da obavimo razgovor sa njim, da je prethodno sa njim razgovor obavila ef kabineta Vojislava Kotunice, Ljiljana Nedeljkovic, i da oni nemaju nita protiv. Ja sam ga video zbog toga to je izmedu Zorana indica i Vojislava Kotunice vec izbio sukob oko Gradimira Nalica, jer i pored toga to je Zoran indic objasnio Vojislavu Kotunici zbog cega ne moe da ga postavi na mesto ministra policije i dao mu dokaze za to, Kotunica je rekao: kakve veze ima, sklonicemo to. Postavljenje Gorana Petrovica je iznerviralo Milorada Lukovica. Tada me je drugi put u ivotu pozvao telefonom, pre toga me je pozvao 6. ili 7. oktobra, da me pita da li znam ko je Goran Petrovic, da je on brat Munje, lopova sa Novog Beograda, da je ukljucen u to; pa je, posle pola sata, kada se utvrdilo da nije to on, bila prica da je on izdajnik, da radi za Amerikance. Njegova nervoza je smirena time to je postavljen Milorad Bracanovic za efa Sedme uprave. Zoran mi je dao papiric na kome je pisalo to ime, i rekao: pitaj Gorana, da li moe ovaj covek da postane neki nacelnik, oni se ljute, kao nismo ih konsultovali, to da zaotravamo. Ako to nije neki problem i ako je cist, neka ga postave. Nije prolo 1520 dana, Rade Markovic je bio uhapen i tad pocinju problemi. Najveci udarac koji su oni doiveli, u smislu da je bilo jasno da tu nece da zavri, je reenje Ibarske magistrale, koje je reeno policijski - ljudi iz dravne bezbednosti utvrdili su da je taj kamion koricen, nali coveka koji je sve priznao i pokazao gde to vodi. Tada je bilo jasno, da iza svega to se u Srbiji deavalo prethodnih deset godina stoje oni. Negodovali su zbog hapenja Radeta Markovica. Tada je Ljiljana Nedeljkovic koja je kucni prijatelj sa Radetom Markovicem i njegovom enom, negodovala zbog toga. Od tog trenutka pocinju savetnici Vojislava Kotunice da ga upozoravaju da je ovo to su Zoran indic i Duan Mihajlovic uradili, uz pomoc Gorana Petrovica, znak da se nece libiti da uhapse i Vojislava Kotunicu. Tog trenutka pocinje potreba kabineta Vojislava Kotunice, iz politickih struktura uz Kotunicu iz Miloeviceve strukture vlasti, koji su u meduvremenu bilo postali clanovi DOS, bilo ostali funkcioneri u svojim strankama, svih koji su se plaili otkrivanja istine... kad Radeta Markovica stave u zatvor, da li ce propevati. Najveci problem bili su Petrovic i Mijatovic, zato to su dobili u ruke kutiju na kojoj, kako koju fioku otvorite, ispadaju leevi, a svaki drugi ce dovesti do JSO, ili povezanosti sa JSO, i zlato koje je nadeno, i krivicne prijave koje su ti ljudi podneli, vie od 50, protiv funkcionera dravne bezbednosti. Od tog trenutka pocinje ruenje Slube i diskreditacija Zorana indica pricom da je kriminalac. Hapenje i izrucenje Miloevica je bila kap koja ih je uspanicila. Prilikom izrucenja Miloevica,

komandant Jedinice za specijalne operacije je bio u penziji ili suspendovan. Ali ljudi kakav je Jovica Staniic i struktura oko njega, covek koji je bio nacelnik te Slube u vreme kada se u Beogradu dogodilo najvie ubistava. Za vreme Radeta Markovica su se odigrala neka od najspektakularnijih ubistava: Curuvija, Ibarska, Stambolic. Ali, u njegovo vreme je bilo preko 700 ubistava na ulicama Beograda. Deset godina iveli smo u zemlji gde su oni stvarali mit o sebi kao nacionalnim herojima. Ja sam prisustvovao sastanku Zorana indica i Jovice Staniica, kada je on traio posle neke od operacija (hirurkih) da se sa Zoranom vidi. Ja sam sa Zoranom doao kod njega i onda je on poceo da se raspituje Hag, Karadic, Martic i tako dalje. Ponudio je Martica, rekao je: Pa, ja bih mogao moda da ubedim Martica, ako biste se vi pobrinuli za njegovu porodicu i eventualno za neke stvari da on dobije, ena penziju, kcerka stipendiju, on malo, i tako, moda bih ja mogao njega da ubedim da se on preda, a je li bi to bilo dovoljno da se ne trai Karadic? I ta Zoran misli o Karadicu. A Zoran je njemu odgovorio: super bi bilo da se predaju i jedan i drugi. Onda je ovaj oko Frenkija: Je li moe Frenki da ostane? U maju 2001. advokat Toma Fila izaao je javno da je na stolu Vojislava Kotunice video dopis Hakog tribunala kojim se trai da se izruce Jovica Staniic, Franko Simatovic, Zoran Mijatovic zamenik nacelnika dravne bezbednosti, Milorad Lukovic (i spisak sa imenima koji je kasnije objavljen u Reporteru), Zoran je bio u Parizu. To je bila udarna vest u svim medijima, a savetnik Vojislava Kotunice, Gradimir Nalic je seirio: evo, zamenik nacelnika dravne bezbednosti Zoran Mijatovic. Zoran je zvao Karlu del Ponte. Prisustvovao sam tom razgovoru kada je pitao da li je to tacno, i kada je rekao da je to vrlo loe za tu nestabilnu vladu, u zemlji gde Miloevic jo uvek moe da postane neki predsednik i da oni sada trae coveka koga je Zoran indic postavio na mesto zamenika nacelnika nije on, ali svejedno, Zoranov je kadar. Zoran je pitao Karlu del Ponte da li je to tacno i da joj kae da ako nemaju nikoga drugoga protiv koga bi podigli optunice nego trae ba ove ljude, to znaci ruenje drave i Zorana indica. On je te veceri pozvao, znam zato to mi je pricao svedok tog sastanka koji je bio na toj veceri, i sa grupom svojih najbliih saradnika otiao u Ub u kucu jednog od ljudi koji su bili na tom sastanku, Branu Crncevica, Micu Staniica, biveg nacelnika policije Republike Srpske, i nekoliko najintimnijih prijatelja, i tu su ostali do zore i dogovarali se da se okrenu Kotunici. Hapenje Miloevica bila je kap koja je trebalo da bude dokaz Vojislavu Kotunici da Zoran indic i njegova vlada, uz pomoc ovakve policije i privatne Slube dravne bezbednosti, koju navodno vode njegovi ljudi, da je sledeci korak hapenje Kotunice, cim su i pored toga to je vojska pretila da ce migovi sruiti helikopter... Vojislav Kotunica izjavio je te veceri, da je to dravni puc, pod utiskom prica svojih saradnika i struktura koje su 10 godina vladale, da je sledeci potez Zorana indica hapenje Vojislava Kotunice. Zaotravanje te atmosfere, naputanje vlade, rasturanje DOS, medijski linc koji je zapoceo to je vec treci mesec kako divlja duvanska afera Nacional proizvedena u Zagrebu, gde je glavni akter Zoran indic i njegov poznanik koga je upoznao cetiri meseca pre toga. U tom cilju pokuavaju da iskoriste hapenje Miloevica, i trae smenu Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica zato to se fotografija pojavila u Nedeljnom telegrafu. Cak je i njegova stranka beala od sukoba, izuzev Gorana Vesica, Cedomira Jovanovica i eventualno Zorana ivkovica, ali su brzo stavljeni u isti ko. Savetnici Vojislava Kotunice, Rade Bulatovic, Gradimir Nalic, Aco Tomic efa dravne bezbednosti, su direktni pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovica i Andrije Savica. U januaru 2002. je skup dravne bezbednosti na Kolarcevom univerzitetu, koji organizuje Duan Mihajlovic, na koji poziva Zorana indica. Tu je, prvi put od pocetka Zoranove vlade, i Vojislav Kotunica, da bi iskazao potovanje novopostavljenim Andriji Savicu i Bracanovicu. Tu su i Tomic, i Bulatovic, i Nalic. To su ljudi koji od tog trenutka, s obzirom da se bave bezbednocu predsednika drave, odravaju kontakte sa Bracanovicem i Savicem i Zoranu je jasno da uz ministra policije kakav je Duan Mihajlovic, koji je politicar i mora da vodi racuna i o sebi i o stranci, uz institucije kakve u dravi imate, uz javnu scenu koja je okrenuta protiv Zorana indica, on mora da se okrece nekome drugome. Taj neko drugi ne moe da bude niko drugi nego Zapad, zato to svaka tajna stvar koja od strane vlasti bude napravljena ili uradena, sutradan izade kao informacija. Na jednom od sastanaka koje je Zoran indic organizovao za borbu protiv trgovine drogom, na kome su bili prisutni ministar policije, nacelnik Kneevic, ef BIA Goran Petrovic, okruni tuilac Rade Terzic, mislim

da je bio Vladan Batic i bio sam prisutan ja, Zoran indic je izmedu ostalog rekao, poto je vec postojala ta prica koja je izala iz policije, kao nije to u redu, kao Zoran se bori protiv organizovanog kriminala, a titi Cumeta, sa kojim je imao kontakata koliko i pre 5. oktobra. Posle 5. oktobra ih je bilo tri ili cetiri. Kontakte sam odravao ja i bilo ih je moda desetak, do trenutka pocetka price o njemu kao zaticenom svedoku. Na tom sastanku, poto je Zoran znao da se to prica i poto je video oni se kao gurkaju, tako se funkcionie poslednih 50 godina u ovoj zemlji, vi posle terate po svome, ali je zadovoljena forma, a da se to ne bi na njega Zorana slucajno odnosilo, on je na tom sastanku rekao: Ej, Cumeta, Dragoljuba, Bebu, koga god, ko god da ima veze, sve ih bre, pohapsite, ne interesuje me, to je sve olo!. Sutradan je Dragoljub, Zoranu preneo, kao, ta je to sada, ta njemu treba da prica na sastanku da je Cume kriminalac, znaci sa tog sastanka gde je bilo petoro ili estoro ljudi. Odlucnost su 100 odsto pokazivali ministar policije Duan Mihajlovic, njegov zamenik Nenad Milic, Milan Obradovic, ef beogradske policije, Boro Banjac koji je smenio Kneevica, Mile Novakovic glavni operativac koji je to radio i oni su suavali obruc oko te grupe. Materijalni dokaz koji sam dobio i predao policiji je magnetofonska traka snimljenog razgovora izmedu Neboje Pavkovica, Predraga Popovica, glavnog urednika Nacionala, Gorana Bojica pobratima Neboje Pavkovica iz Banjaluke i ortaka Jovice Petkovica, formalnog vlasnika lista Nacional, ciji je vlasnik bio Momo Mandic; magnetofonska traka koju je Neboja Pavkovic snimao tajno, sa Popovicem, na koji sastanak je otiao uz posredovanje tog Gorana Bojica zbog toga to su u vreme Kotunicine predsednicke kampanje svakodnevno u listu Nacional izlazila pisma Ljilje Buhe i svi smo mi, i Pavkovic, optuivani da titimo Cumeta, jer je sa Cumetom, vec uveliko pocela ta saradnja, oni su znali, sa UBPOK. Aca Tomic ih je upozoravao gde da sklanjaju Ljilju Buhu, jer vojna sluba bezbednosti je prislukivala dravu Srbiju neovlaceno, kao i danas, Zorana indica, ljude koji su sprovodili i pripremali tu akciju koja je kasnije nazvana Svedok. Tom prilikom, Neboja Pavkovic je preko tog svog pobratima doao do Popovica, na sastanak. Tu kasetu, koju mi je Neboja Pavkovic predao, dao sam policiji i Karleui. Nita nije uradeno. Na toj kaseti Predrag Popovic kae da to nije decija igra i da zbog toga Pavkovic ne treba da brine, da im je zasmetao jer im je politicki protivnik, jer oduzima glasove od Kotunice, da to radi njegov tab, da to radi Aca Tomic, Duan Spasojevic, da su to ljudi, nije ni svestan kakav je to mrak, da je to veza Republika Srpska Momo Mandic i tako dalje, znaci, materijalni dokaz. Od stranih slubi koje su radile, od kojih sam spomenuo Engleze, to nije bila jedina sluba koja je radila na pracenju, analizi, kako god da se to zove, i mi smo dobijali podatke da su oni jako, jako aktivni. Mislim na bandu Duana Spasojevica, mislim na vrh Jedinice za specijalne operacije, pre svega na njihovog komandanta koji svoju nervozu i osecaj napetosti trenutka i ne skriva. Vlast direktno titi optuene za ubistvo Zorana indica. Vladimir Milosavljevic, lociran je u Becu. O tome su obaveteni dravni organi Srbije, i predsednik Boris Tadic, koji je prilikom posete Austriji imao zadatak da razgovara sa Austrijancima kako ce se to dogovoriti. Naravno, da je o tome obaveten MUP, dravna bezbednost, SID, svi o tome imaju podatak vec 2 meseca. Do juce, od strane ove drave nije obavljen ni telefonski razgovor sa nekim u Austriji da se kae, tamo je. Ali je zato stigla informacija do njega da je izgleda provaljen i da promeni adresu i verovatno je to znao od pre nedelju dana, traio novu adresu, gde ce da se skloni i da mu zamene auto koji vozi, BMV M5. ta to drugo dokazuje? Tamo dolaze i ovi drugi i, ako hocete da znate gde su Simovici ili ne znam jo ko, dovoljno je da odete u Beograd cetiri dana u neki kafic u Zemunu ili u Stahinjica Bana ili u inostranstvo, Bec, Minhen, posle 3 dana cete stupiti u kontakt sa njim, ako elite. Svako to moe da uradi, ali ne moe naa policija i vlast. Poslednja prica koju je pokuavao, mislim preko Veruovica, ili nekog od telohranitelja Zoranovih, znam da je dola do Nenada Milica, o nekom zlatu, milionima, u Kotoru neki iracki dinari, za vreme sankcija. Kada je bilo hapenje eelja, ne mogu da se setim tacno kome, Zoranu Janjuevicu ili nekom drugom, ali mislim da sam bio i prisutan, on je rekao: hajde da uradimo akciju, znam da eelj dri cetrdeset ili ezdeset miliona maraka u nekom stanu u umicama kod sestre. To znam zato to su mu ovi moji menjali marke u evro. Jedan od spiskova je pred pobunu Crvenih beretki, u novembru 2001, a dopis je stigao pocetkom

novembra, ili pocetkom oktobra 2001, koji je potpisala Karla del Ponte, kojim trai od rukovodstva drave Vojislava Kotunice, Zorana indica, Vladana Batica, Duana Mihajlovica, Gorana Petrovica, tuioca Terzica, da joj dostave u najkracem roku podatke koji se odnose na te i te periode, i spisak od jedno 140 imena medu kojima su Milorad Lukovic, Zvezdan Jovanovic, sve ono to je ona imala priliku da cuje ili to je neko ko je svedocio rekao. Pismo je na engleskom, dovoljno da ga poaljete do Legije, da on okupi ljude, da im pokae i kae: potpis Karla del Ponte, Hag, i evo, tvoje ime. Oni su nali povod izmiljen i zahtev potpuno netacan. Oni su dobili nalog da uhapse dva coveka. Ne ulazim u to da li su to bili ratni zlocinci ili nisu. Oni su rekli da nisu i ispostavilo se da je jedan priznao da jeste i ispricao o zlocinima koje je ucinio i dobio je 15 godina, pa nisu doveli majora Batica da se izvini javnosti to je lagao da su to obicni gradani. Dobili su nalog od nacelnika Slube i mogli su da odbiju taj zadatak. Oni su ga sproveli. Onda su nali povod da to moe da bude prilika, dok Zoran indic nije u zemlji. Siguran sam da to njima nije palo na pamet, nego su nalog dobili od savetnika Vojislava Kotunice i uz pomoc vojske i vojne obavetajne Slube. Covek, koji je drao preskonferencije u Kuli, pod izmiljenim imenom Major Batic, doveden je osoba, dve nedelje pre pobune, iz vojne obavetajne Slube, bez znanja nacelnika RDB i bez znanja ministra policije. Oni nisu imali potrebe da pitaju koga zapoljavaju, i nije slucajno ba ta osoba koja je dovedena, osoba koja je izmislila cin i ime, drao preskonferenciju i objanjavao i citao politicke zahteve. Ti politicki zahtevi nisu pisani u Kuli. Prorokovicevo pismo izmedu pobune Crvenih beretki i ubistva Gavrilovica, i izrucenja Slobodana Miloevica, je, po principu pisma Dejana Mihajlova, pisao isti covek koji je pisao i pismo Dejana Mihajlova, koje je pocinjalo sa Kako se krsti.... , pa u deset tacaka. Nama su slane poruke Nemojte da se igrate, Nemojte da ostavljate ljude. da nije dobro to smo prekinuli kontakt sa Jovicom posle Gavrilovica, jer Jovica dri sve. Te noci i tokom sutranjeg dana, video sam se sa Ljubiom Buhom. Meni je jasno receno igrali ste se sa vatrom, slali smo vam poruke, rekli smo vam nemojte, vi ne znate ta znaci vlast. Vlast znaci da morate da imate ulicu na svojoj strani, znaci Duana Spasojevica, a sa druge strane, jedinicu kao JSO, DB, Jovicu Staniica, jer, nije Goran Petrovic DB, on je jedan nacelnik i njegov zamenik nacelnika. U DB radi 3000 ljudi, Od tih 3000, 2880 potuje naredbe Jovice Staniica, a ne Gorana Petrovica. Da li su to bile znacke vojske, da li su bile prave, da li su bile one to smo tokom Sablje videli da su tampali onaj bivi policajac i Milovan Brkic, ali je bilo jasno ta je namera optube na Zorana, vladu, MUP; poto je posle akcija sledio medijski napad, kao posle paljenja Vuksanovicevog automobila, to je tog dana bila glavna tema na BK televiziji, koju u to vreme ureduje savetnik predsednika Kotunice za medije. On je u isto vreme savetnik predsednika Kotunice za medije, ali je slucajno, predsednik televizijske akademije na BK univerzitetu, i operativno ureduje dnevnik BK televizije. I, poto je to bila nedelja, kada nema vesti, vi ste u svim vestima imali tri i po minuta kako se desio Vuksanovicev automobil i njegovu izjavu, da ga ne cudi u zemlji gde je vlast ogrezla u kriminal... Ko bi zapalio Vuksanovicev automobil star 20 godina? Imali ste list vojne obavetajne Slube. Imaju oni mnogo listova kroz prikriveni kapital, gde podmetnu neke, kao vlasnika Nacionala, pa ne moete lako da dokaete da je to vojno, Dnevni list Dan je list vojne obavetajne Slube i oni to ne kriju. U knjizi Vojna tajna i u intervjuu Neboje Pavkovica imate izjave da je list Dan osnovan, kao i Juinfo, tako to je vojna sluba bezbednosti dobila nalog od Slobodana Miloevica da pomogne casni deo crnogorske javnosti, SNP, protiv lopova, i izdajnika Mila. Poto su ovde imali medijski monopol, rekli su: osnujte i tamo dnevni list i osnovan je Dan. Onda se deo rukovodstva SNP posvadao pa su najurili Momira, a ostao je militantniji deo ali su se posvadali i sa Bulatovicem, ali to je list vojne Slube bezbednosti. Najcece, novinari koji rade u tom listu su ranije radili u vojnoj slubi bezbednosti. Oni imaju, kao i Reporter u Banjaluci, koji je takode osnovala vojna sluba bezbednosti i novinari koji su tamo radili, rade u Kuriru i Nacionalu, jesu ljudi koji su radili, kao eljko Cvijanovic za vojsku Republike Srpske, ili za kabinet Biljane Plavic, ili za kabinet Radovana Karadica u informativnoj slubi Vojske Republike Srpske ili u Birou vlade Republike Srpske u Beogradu. Kada se zavrio rat, kada je dolo do blokade na Drini, oni su prekomandovani u medije, napadali su Miloevica, ne zato to je tukao Otpor, nego zato to je uveo blokadu na Drini, a onda su neke

neobavetene nevladine organizacije sa Zapada u njima prepoznale snagu koja treba da rui Miloevica, pa je tako Reporter u 5. oktobar 2000. godine uao kao osvedoceno nezavisno glasilo nezavisnih novinara, to nije tacno, naprotiv, bio je i ostao list vojne obavetajne slube. U Danu ste tokom 2001. mogli da citate informacije koje su se bazirale na presretnutim razgovorima Zorana indica, pri cemu, da su pitali on bi to sam objavio. Ova takozvana BIA je ekspozitura vojne Slube bezbednosti, gde su postavili svoje ljude, gde ovaj to se zove direktor, to nosi podatke stranim obavetajnim slubama, predstavlja njihovog zaposlenika. Za efa tehnike dobili su coveka iz vojske i na sva kljucna mesta postavili su ljude iz vojske. Kupili su opremu za prislukivanje u vreme ministra Borisa Tadica. Nije on to ni gledao niti se razume ta su mu podmetnuli - mogucnost da se aktiviranjem mobilnih telefona koji imate u depu on aktivira i pobudi da radi kao mikrofon. Za to je postojao poseban softver i specijalne maine, to su kupili i to su uveli posle dolaska Kotunice na vlast i to ce vam reci svaki slubenik strane ambasade u Beogradu. Oni su, navodno, ispred kuce u ilerovoj opservirali grupu Duana Spasojevica i onda videli Cedu kada izlazi, a posle toga pojavila se informacija da je Ceda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, videni su, to mi je rekao zamenik ministra policije Nenad Milic. Onda sam poslao poruku Cedi: vie nemoj da mi se javlja, i cetiri meseca sa njim nisam razgovarao i Zoran me je pitao i ja sam mu rekao: Zato to me lae, zato to se drui i dalje sa Ducom i Legijom. Bio sam ubeden da je tako, da bi mesec dana pre ubistva Nenad Milic doao sa Cedom u moju kancelariju.... ja sam se sa Cedom pre ubistva pomirio. U kampanju su se ukljucili savetnici Vojislava Kotunice, tako to su, koristeci svoje pozicije i funkcije, davali intervjue (mislim na savetnika za medije, Aleksandra Tijanica, mislim na savetnika za ljudska prava, Gradimira Nalica, mislim na clanove stranke Vojislava Kotunice koji su u to vreme imali priliku i obracali se javnosti: na Duana Prorokovica, Dragana Jocica, Jovaevica, ne znam mu ime, i tako dalje). Njima su listovi, kakav je Dan, bili mediji gde su svaki dan, u periodu od 10 meseci, razradivali temu Zorana indica, Stanka Subotica ko se vozio avionom, koliko je cigareta Zoran indic provercovao, ta je rekao Ivo Pukanic, ta je rekao Ratko Kneevic, bivi savetnik Mila ukanovica, kakvo miljenje ima Ratko Kneevic, njegovi napadi na Zorana indica... U isto vreme se taj Ratko Kneevic svakodnevno cuje sa savetnikom za medije predsednika Jugoslavije, Aleksandrom Tijanicem. Ja sam imao priliku da budem na razgovoru kada sam se prvi put upoznao sa ministrom koji se zove Velimir Ilic. Traio je da se vidimo i upoznamo i upoznao sam se u kabinetu Zorana indica, i na tom sastanku je bio i tada ministar pravde Vladan Batic. Ilic je traio da se sa mnom vidi zbog toga to su do njega dolazile informacije da se protiv njega u novinama vodi hajka, narocito da je povezan sa medunarodnim vercerima cigareta. Secate se otvaranja one njegove fabrike, ljudi sa Kipra kada je trebalo da otvore tu fabriku i onda se u novinama pojavila prica da ti ljudi sa Kipra nisu proizvodaci, nego verceri cigareta, i onda se to pojavilo u nekoliko novina za koje se vezivalo da ja imam veze sa njima i da piem tekstove da Velja Ilic to radi, a on je traio je da se sa mnom vidi. Ja sam taj susret izbegavao vie od 2 meseca, jer nisam eleo sa njim da se vidim; ali, na kraju ipak se taj sastanak desio i postoji iv svedok, Vladan Batic. Na tom sastanku, koji je trajao 15 minuta, on je mene pitao i ja sam mu rekao ta imam da mu kaem oko toga i clanaka, i tako dalje; ali sam ga onda pitao i rekao mu, da li je normalno da on objasni tu i Zoranu indicu i Baticu, zbog cega on daje svaki drugitreci dan izjave oko toga da je Zoran indic vercer cigareta i da je vlada vercerska, na ta mi je on odgovorio: Nemam ja sa tim nikakve veze. Mene Ratko Kneevic zovne iz Londona i kae: Veljo, sutra si na naslovnoj strani Dana, to ti je super za stranku, za tebe, napao sam ove iz vlade, ti samo cuti ako te zovu, ti kai to je u redu. To je rekao meni, Zoranu indicu, i Vladanu Baticu. Urednik je bio Slavoljub Kacarevic; videli smo u novinama informaciju, ili me je zvao Ivan ordevic iz MUP i pitao: odakle ovaj podatak? Jedan mali tekst, vrlo prikriven, ali to nosi Kosta Cavoki i pokazuje u javnosti kao krunski dokaz da su oni uhapeni tog dana, gde otprilike pie prema nepotvrdenim informacijama, ili, iz izvora bliskih istrazi, ili, jedan od izvora nam je rekao da su najverovatnije juce u nekoj akciji uhapeni Lukovic i Spasojevic... Tih 78 dana bilo puno policijskih akcija, gde je po 30, 40 ili 50 naoruanih policajaca u punoj ratnoj opremi upadalo u zgrade i ljudi su to mogli da vide. Deavalo se da su dinamitom razvaljivali vrata nekih stanova i

da je po 20, 30 i 40 porodica koje su u toj zgradi ivele to znalo i sutra ujutru javili: nocas izgleda da su nekog pokupili i tako dalje, pa je u tom smislu intonirana ta izjava. Pozvali smo Kacarevica: Odakle ti to, ko ti je rekao ? Aajoj, pa ne znam, provericu, izvinjavam se, i on je to iz drugog izdanja izbacio na nau intervenciju. Mi to nismo demantovali, ali smo dan ili dva posle toga imali jedan od tih brifinga gde je neko primetio da je to bilo u prvom izdanju, da nije bilo u drugom, i mi smo rekli ta je bilo. Mislim da je tada Kacarevic rekao: Izvinjavam se, to je naa greka, kao to se i urednik Politike izvinjavao kolegama to je objavio za Tijanica i rekao da je bio 100 odsto uveren da je ta informacija tacna. Dobio je od jednog clana vlade, pa nije imao razlog da mu ne veruje. To je sve to se toga tice i jedna od desetine greaka koja postoji i nikada niko o njoj vie nije pricao dok se nije jednog trenutka nije pojavila jedna od tih ubacenih lanih tema, da je vlada ubila, odnosno da je policija dala nalog da se ubiju Spasojevic i Lukovic da ne bi ivi ispricali kako su, ustvari, prodavali sa nama tona droge, pa iz straha da oni to ne urade, mi smo ih ubili. Pa nisu imali dokaz, sem tog jednog stupca. To je sve to znam o podmetanju za ubistvo Spasojevica i Lukovica. Advokat Boo Prelevic: Nakon atentata na premijera indica, da li se u zgradi vlade obavio razgovor efom obezbedenja zgrade, Koprivicom i ta ste tom prilikom saznali? Predsednik veca: ZABRANjUJE SE pitanje advokata Boe Prelevica zato to je pravno nedozvoljeno, jer je svedok Danilo Koprivica sasluan na glavnom pretresu i obavetenja i podaci koji su prikupljeni van Zakonika o krivicnom postupku ne mogu biti pravno relevantni. Vladimir Popovic: Zato vam Veruovic i Vrzic sa kojima sedite nisu rekli da postavite pitanje za Acu Lupica, vlasnika Blica, koga je takode iao da ceka na aerodrom, ili za strane delegacije koje smo u tom periodu cekali na aerodromu. Poto sam iao u Zoranovo ime da sacekujem te ljude, Zoran je slao svoje obezbedenje. Zbog cega je to pitanje postavljeno, sem ako ne treba da slui da va partner Vrzic to u Ninu treba da objavi u narednom broju. Boo Prelevic: Rekli ste da su Englezi koji su trebali da obucavaju ljude iz UBPOK bili upoznati sa dogadajima oko Ljiljane Buhe. Na ta mislite kada kaete i ta spremaju? Vladimir Popovic: Sa atentatom. Taj razgovor se desio posle hale Limes, izmedu predstavnika engleske Slube u mojoj kancelariji. Na tom sastanku su bili, pored mene, i Nenad Milic i Ceda Jovanovic. Na tom razgovoru nedelju dana posle Limesa, a deset dana pre Zoranovog ubistva, znali smo da je tokom Limesa bio pracen, i na Kopaoniku, uz pomoc tih specijala. Boo Prelevic: Da li ste 21. 10. 2003. godine u agenciji Spektra dali svedoku Milanu Veruovicu pisani tekst ta on treba da kae u sudu? Vladimir Popovic: Ne. Milan Veruovic jeste bio u agenciji Spektra. Ja sam zvao Milana Veruovica da ga pitam, poto sam procitao u novinama njegovu izjavu, gde je rekao da je cuo treci metak, a s obzirom da sam se sa Milanom Veruovicem video prvi put 13. marta tako to sam doao medu prvih 57 ljudi kada je bio u fazi da prima posete, poto je 12. bio operisan i u komi, ja sam 13. doao u njegovu sobu, sa Cedomirom Jovanovicem i sedeo sa njim jedno pola sata i razgovarao i, od tog dana pa do dana kada sam procitao to u Blicu imao sam najmanje 15 ili 20 razgovora sa Milanom Veruovicem na temu atentata. Od prvog razgovora, to je 13. meni i Cedi rekao, ne da ne zna za tri metka, nego nije znao nita. Zna samo, da se okrenuo cuo Zorana kada je rekao: Jaoj, i da se on okrenuo i rekao: efe... Posle toga sam ga video posle mesec dana, kada se pojavio sa takama, moda 40 dana nakon Zoranove smrti, vec se ne secam, i tada sam sa njim razgovarao. Razgovarao sam sa njegovim bratom puno puta. Razgovarao sam sa Vladimirom Vukosavljevicem koji im je bio ef i koji je sedeo u BIA, i sa svima. Sa vozacem Saom Bijelicem. Sate i sate sam proveo u razgovorima na tu temu. Nikada niko od njih nije postavio ne pricu da postoji treci metak, nego bilo ta slicno. I onda kada sam to procitao u novinama pozvao sam Cedu Jovanovica za koga sam znao da su bliski, i pitao ga: ta ovo Milance prica u novinama? On je rekao: nemam pojma, otkud znam ta je, stranka, ovo, ono. Onda sam ja pozvao Milana Veruovica, i pitao ga: Milane, ta je ovo? I onda je on meni poceo da objanjava nemuto. Ja sam rekao: to ne dode u Spektru da mi kae ta je bilo? Doao je do Spektre, mi nismo bili sami, tako da to, da li sam mu davao izjavu, ili mu

nisam davao izjavu, mogu da potvrde jo tri osobe koje su bile u kancelariji. On je doao sa objanjenjem zato je rekao treci metak. Poto u novinama, gde je bila izjava Milana Veruovica da postoji treci metak, su advokati optuenih jedva docekali i poceli da razraduju kako iza ubistva Zorana indica nema nikakvog klana, a ne daj Boe JSO i Legije, kako sada to pocinje da se para, kako su, ustvari, Zorana ubili neki drugi, i tako dalje, ja sam ga pitao pred tim ljudima: Da li ti zna da ovo sada omogucava ovoj drugoj strani, da ta druga strana sada moe tebe da uzme kao svedoka da dokazuje da to nije tako? Na ta je on meni rekao: Ne, ma kakvi, oni su kloari, oni su ubice, ali ne bih eleo da se izvuku i neki drugi. Nije sporno da su ovi u tome ucestvovali, ali sam siguran da su bili i neki drugi. Koji, Milane, drugi, odakle ti ti drugi, kako si saznao da su ti drugi, kako to da si se posle 8 meseci setio da si cuo treci metak? On je rekao: Pa, dobro, navukli su me ovi, kako da izvucem tetu. A onda sam mu ja rekao: tetu moe da izvuce tako to ce da okrene medije i da kae da te nisu dobro preneli i pomogao sam mu u sastavljanju izjave koju je on dao naknadno. Momcilo Bulatovic: Govorite da je Gradimir Nalic trebalo da bude ministar policije, da mu pokojni Zoran indic nije dozvolio da bude ministar iz poznatih razloga. Koji su to razlozi? Vladimir Popovic: On je leceni narkoman. Ne znam da li je izlecen, ali je bio lecen. Momcilo Bulatovic: Govorite o odlasku nekih lidera DOS u Kulu na sastanak sa ljudima iz JSO. Ko su ti ljudi? Kaete da pokojni predsednik vlade, iako je bio menader kampanje nije odlazio, ali su odlazili savetnici Vojislava Kotunice i drugi lideri DOS? Vladimir Popovic: Gradimir Nalic. Momcilo Bulatovic: To je jedan. Vladimir Popovic: Odlazio je na proslavu novembra 2000. godine, dva meseca posle 5. oktobra Gradimir Nalic, kao izaslanik Vojislava Kotunice odlazio je u tu Jedinicu u prisustvu Radeta Markovica. On, Rade Markovic, Branko Crni i cela ta ekipa. Predstavljen je Jedinici kao buduci ministar policije, a on je njima odrao patriotski govor da oni treba da se okrenu Kotunici, da, ako budu sa Kotunicom nema Haga, i tako dalje. To se odnosi na to. Momcilo Bulatovic: Kaete da je Ulemek Milorad direktno postavio Boka Buhu? Vladimir Popovic: Da. Jeste. Ja sam bio prisutan. Predsednik veca: Po vaoj oceni, i po oceni pokojnog predsednika vlade dr Zorana indica, kakva je motivacija Jovice Staniica da se on raspituje o tim stvarima, ciju on stranu zastupa, kako se on tu pojavljuje u formalnopravnom smislu, kakve on to savete deli, na osnovu cega, na osnovu cega ga primate i da li vi imate informacije da li on ima bilo kakvu vlast u resoru dravne bezbednosti? Vladimir Popovic: Do tog prvog kontakta je dolo zbog toga to vam neko, za koga pouzdano znate da je neko ko ima jako puno informacija, ko je bio alfa i omega reima i parajedinica u prethodnih sedam ili osam godina, ko i dalje ima strahovit uticaj na kadrovske strukture, ko je stvorio tu Jedinicu, bez obzira to je penzioner, to je navodno u sukobu sa Slobodanom Miloevicem i dalje cuvaju pripadnici JSO, ne posle 5. oktobra, nego i u onom periodu kada je smenjen. On je smenjen 1998. godine i navodno je u strahovitom sukobu sa Miloevicem. On svima prica kako mu preti glava. Ali imate cinjenice koje pokazuju da to nije tako. Cuva ga JSO, sina mu izvode Amerikanci i alju ga usred tog perioda ide na kolovanje u Ameriku za pilota. Vraca se nazad. Radi ovde kao pilot. Jasno je da u tim reimima istrocnoevropskim kao to je bio i na, ljudi koji su bili na takvim mestima jesu kljucni za sve to se njima deavalo i za ono to se tog trenutka bude dogadalo. Zoran nije sa njima imao nikakve kontakte pre dogadaja 5. oktobra. Nismo ni znali gde je. On se pojavljuje posle 5. oktobra i na tom sastanku i na narednim sastancima sebe predstavlja kao jednog od kljucnih ljudi koji je pomogao pozadinski, ono to mi ustvari nismo videli, to ruenje Miloevica i to da jedinice nisu izale na ulice, jer ste, kao i posle svake bitke kada se pobedi, imali hiljadu onih koji su bili roditelji te pobede i on je sebe... Ali ste mogli da verujete da je Jovica Staniic za tako neto zaduen i umean pre nego neko drugi. Zoran se vida sa njim tada, da bi video zbog cega ga ovaj zove i ta ovaj trai. Shvati da ovaj nema ta da mu kae. On je sebe velicao time to nas nije ubio, on ima zasluge za to to se desilo 5. oktobra zbog toga to nije podlegao uticaju Slobodana Miloevica i njegove ene i JUL i vrha vlasti koji je 19961997. godine, narocito u vreme protesta,

jer on posle toga vie nije bio tu, dobijao direktno od Miloevica da on racisti opoziciju i da, za razliku od Bade koji je bio radikalan, je bio umeren, i sada vi ne znate da li je to tacno ili nije tacno, ali moete da kaete: Hvala to me nisi ubio. I to je na tome ostalo. Posle slucaja Gavrilovic bilo je jasno da nikakve... i neposredno pre toga, kada smo saznali da se dva puta tajno vidao sa Kotunicom, rekao mi je da je ta njegova igra, igra za ocuvanje sopstvene glave i ocuvanje jedinice, Frenkija i svih koji su tamo bili, pa u konkretnom slucaju i JSO. Formalno, komandant JSO je bio Legija, ali je Jovica Staniic bio neko pred kim su stajali mirno. Na pominjanje njegovog imena stajali su mirno i na ime Franka Simatovica. To su razlozi zbog kojih se Zoran vidao sa njima. Momcilo Bulatovic: Govorite o jednom sastanku sa Jovicom Staniicem, to je hitno videnje sa pokojnim predsednikom vlade, Staniic trai, pa kaete da se Zoran sa njim video u njegovoj kuci: Doveli su nas neki ljudi koji su nas negde sacekali. Tu je pored Jovice bio jedan covek koji se praticno zvao neki njegov prijatelj i saradnik. Moemo li da dobijemo ime tog coveka? Vladimir Popovic: Samo znam nadimak Mrgud. Momcilo Bulatovic: Govorite o izlasku advokata Tome File iz kabineta Vojislava Kotunice maja 2001. godine sa informacijom da je neto video, da se izruce Jovica Staniic Hakom tribunalu i o razgovoru kojem ste vi prisustvovali kada pokojni dr Zoran indic zove Karlu del Ponte, pa je pita da li je to tacno ili nije tacno. Kakav je odgovor dobijen, da li znate? Vladimir Popovic: To nije tacno. Glavni razlog je bio, ja sam to rekao, to je ta informacija Tome File servirana u javnosti na nacin koji je upravo trebalo da prikae ono to je bio nastavak kampanje protiv Zorana indica; da je to koristoljubiv, lo covek, koji samo gleda kako da dode do vlasti i kada dode na vlast svoje ljude je u stanju da izda. Toma Fila je rekao da je na sastanku koji je u kabinetu Vojislava Kotunice gde je on bio, video dopis na stolu Vojislava Kotunice gde Karla del Ponte kae, ili najavljuje, da ce protiv Jovice Staniica, Franka Simatovica, Milorada Legije ali i Zorana Mijatovica... Momcilo Bulatovic: Govorite o veceri, u nekoj kuci u Ubu, jednog od ljudi. Pozvani su Brana Crncevic, Mica Staniic, i tako dalje. Cija je to kuca? Vladimir Popovic: Tog gospodina Mrguda. TAKTIKA ODBRANE Dva dana pre predaje Milorada Ulemeka, smenjen je upravnik Okrunog zatvora u Beogradu, i postavljen vojni bezbednjak Miroslav Micic. Pretres je nastavljen 17. februara 2004. godine, ali je ponovo prekinut, jer je advokat Miroslav Todorovic era izjavio da ne moe da brani klijenta, jer je izloen pretnjama smrcu, a da iza tih pretnji stoji svedok saradnik Ljubia Buha Cume. Sudija Kljajevic je doneo odluku da se advokatu Todorovicu dodeli obezbedenje MUP Srbije. Vece je usvojilo zahtev tuilatva i odbrane i donelo odluku o razdvajanju postupka za atentat na Zorana indica. Nedelju dana pre nastavaka pretresa, 1. marta 2004. godine, ubijen je svedok tuilatva Kujo Krijetorac. Krijetorac je pred istranim sudijom svedocio da je nekoliko dana pre i na sam dan atentata u ulici Admirala Geprata vidao okrivljenog, Vladimira Milisavljevica. Posle ubistva Krijetorca, Milan Veruovic je izjavio da je posle svega postao paranoik i da je ozbiljno zabrinut za ivot ostalih svedoka. Martovski pretres trajao je samo 8. i 9. i ponovo je prekinut, poto su advokati Miroslav era Todorovic i Mirko Tripkovic demonstrativno napustili sudnicu dok je pretres trajao. Beogradski nedeljnik NIN objavio je 6. maja 2004. godine pismo Radomira Markovica, biveg nacelnika DB, optuenog za ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolica i pokuaj atentata na Vuka Drakovica u Budvi. Markovic je pismo uputio redakciji NIN iz Okrunog zatvora u Beogradu. U tom pismu je rekao da je Legijina predaja gest hrabrog

coveka i da ocekuje da ce Legija potvrditi navode njegove odbrane, kako bi se saznala istina. Milorad Ulemek je optuio Cedomira Jovanovica, Vladimira Bebu Popovica, Dragoljuba Markovica da su ga vrbovali da im pomogne da prenesu 600 kg heroina koji je naden u trezoru Komercijalne banke u inostranstvo, preko susednih zemalja: Hrvatske, BiH i Rumunije. U celu akciju transfera i prodaje heroina bio je ukljucen i Duan Spasojevic. Prilikom prebacivanja dela droge u Republiku Srpsku, poiljku je preuzeo Zoran Janjuevic. Milorad Ulemek je napomenuo da je Dragoljub Markovic pokuao da ga vrbuje da radi za englesku tajnu slubu. Cedomir Jovanovic je prema Ulemekovim recima, insistirao da dobije zatitu Crvenih beretke iako one nisu obezbedivale telesnu zatitu licima. To je bio razlog to je Cedomir Jovanovic sa Spasojevicem i Ljubiom Buhom Cumetom organizovao da njegov dip bude miniran kako bi mogao ubediti nadlene da mu je zbog ugroenosti neophodna zatita Crvenih beretki. Milorad Ulemek je izjavio da je Cedomir Jovanovic preko Vladana Batica izdejstvovao putanje Duana Spasojevica iz pritvora i da mu je Spasojevic rekao da je za tu uslugu Batic od njega traio da uloi pare u renoviranje fudbalskog stadiona u Obrenovcu. Preko ministra policije Duana Mihajlovica, prema recima Ulemeka, Duan Spasojevic je dobio zatitu Crvenih beretki. Zanimljiv je deo iskaza Ulemeka o njegovoj ulozi u hapenju Slobodana Miloevica. Kada je Ulemek uao u kucu, Miloevic je od njega zahtevao da prenese poruku Banetu Ivkovicu. Ulemek je pristao da prenese poruku, preko jednog pripadnika Crvenih Beretki, ali, prema Ulemekovim recima Ivkovic se prodao DOS i odneo pismo u Vladu Srbije. Dva dana nakon prekida julskog pretresa, prema tvrdnjama advokata Biljane Kajganic, dobrovoljno se grckoj policiji, u Solunu, predao jedan od okrivljenih, Dejan Milenkovic Bagzi. Grcka policija je, pak, saoptila da je on uhapen ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Solunu, u kasnim vecernjim casovima 16. jula 2004. godine. Povodom pekulacija oko toga, Ministratsvo unutranjih poslova Srbije saoptilo je da je UBPOK 13. maja poslalo molbu Interpolu Grcke za informacije o Dejanu Milenkovicu, za kojim je raspisana medunarodna poternica. Dana 19. juna poslata je zamolnica grckom Interpolu za pruanje medunarodne pravne pomoci u cilju pronalaenja i hapenja Milenkovica. MUP Srbije je 16. jula poslao obavetenje grckim kolegama da postoje indicije da odredena lica tog dana treba da iz Srbije predu u Grcku, kako bi se istog dana sa Milenkovicem, iz Grcke vratili u Srbiju. Tom prilikom je MUP Srbije uputio molbu da se sva ova lica, zajedno sa Milenkovicem lie slobode. Grcka policija je postupila po zahtevu MUP Srbije, pa je Milenkovic, 16. juna 2004. godine pola sata pred ponoc, uhapen ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Solunu. Na pretresu, 6. septembra, advokat Biljana Kajganic zatraila je odlaganje pretresa, jer je njen klijent Dejan Milenkovic hapenjem u Solunu, postao dostupan srpskim pravosudnim organima i nema uslova da mu se sudi u odsustvu. Vece je donelo odluku da se nastavi sa sasluanjem prvookrivljenog Milorada Ulemeka jer hapenje i pritvaranje u drugoj dravi ne znaci da je okrivljeni dostupan sudskim organima u Srbiji. Iako je Milorad Ulemek jo sredinom juna u iskazu govorio o prodaji 600 kg droge iz trezora Komercijalne banke, MUP Republike Srbije je izvetaj Specijalnom tuilatvu o navodima Ulemeka, jedan o drogi, a drugi o oruiju nadenom u magacinima Jedinice za specijalne operacije u Kuli, dostavio tek u septembru. U izvetaju je potvrdeno da ta droga jeste spaljena u termoelektrani Nikola Tesla, 9. marta 2001. SLUCAJNI IZVOACI ODBRANE U nastupu advokata u sudnici i van nje, postojala je ocigledna strategija da se postupak opstruira i obesmisli, kroz procesne radnje koje su advokati praktikovali. Casopis Reporter objavio je u martu 2004. godine biografije advokata odbrane u postupku za atentat na Zorana indica. Advokati Slobodan i Marko Milivojevic brane okrivljenog Milorada Ulemeka i u postupku koji se vodi za

ubistvo Ivana Stambolica i pokuaj atentata na Vuka Drakovica u Budvi. Milorad Ulemek u postupku koji se vodi za atentat na Zorana indica, pored pomenute dvojice, ima jo jednog branioca advokata Momcila Bulatovica. Momcilo Bulatovic, je u advokaturu otiao iz suda. Bio je angaovan zajedno sa Goranom Petronijevicem u procesu, koji se vodi protiv Veselina ljivancanina pred Hakim tribunalom. Tribunal nije prihvatio angaovanje ovih branilaca, zato to nije proverena profesionalna strucnost advokata i njihovo poznavanje jednog od dva slubena jezika suda. Nakon provere, Goran Petronijevic je otpao, a Momcilo Bulatovic je ostao jedan od branilaca Veselina ljivancanina, iako je Veselin ljivancanin eleo da uzme drugog advokata, ali mu je naredeno da uzme Momcila Bulatovica. Goran Petronijevic, bivi sudija, krivicar, u tandemu sa advokatom Krstom Bobotom brani Sau Pejakovica u postupku za atentat na premijera indica, dok u postupku za ubistvo Ivana Stambolica i pokuaj atentata na Vuka Drakovica u Budvi, brani okrivljenog Radeta Markovica. Goran Petronijevic je bio clan sudskog veca u postupku, koji je voden u beogradskom Okrunom sudu protiv lidera NATO zbog bombardovanja 1999. godine. Pored ovog postupka u kome je sudio, Goran Petronijevic je kao sudija poznat po tome to je radio na ispomoci u sudu u Peci i da je tzv. akovackoj grupi, koja je brojala 143 pripadnika (Albanci) dosudio ukupno 1632 godine zatvora. Ostace upamcen i po procesu koji je vodio kao sudija na ispomoci, protiv Ismeta Berbatija, koga je osudio na 12 godina zatvora. Vrhovni sud je presudu ukinuo zbog toga to je ustanovio, samo na osnovu spisa, da Berbati to delo nije mogao uciniti. Krsto Bobot, takode bivi sudija, ostao je upamcen po tome to je trojicu novinara Dnevnog telegrafa Slavka Curuviju, Zorana Lukovica i Srdana Jankovica osudio na po pet meseci zatvora bezuslovno, zbog teksta Ubijeni kritikovao Milovana Bojica. Krsto Bobot je kao deurni istrani sudija obavio uvidaj posle ubistva na Ibraskoj magistrali, iako je za uvidaj bio nadlean istrani sudija iz Lazarevca. Posle uvidaja, sudija Bobot je zapisnik dostavio lazarevackom tuilatvu. Miroslava eru Todorovica. biveg sudiju razreio je dunosti 2000. godine predsednik Vrhovnog suda Srbije. Poznat je po spisateljskim afinitetima, pa se jednog trenutka u medijima pojavila informacija da je izdavanje njegove knjige Sudija smrti finasirao Ljubia Buha Cume, to je advokat Todorovic demantovao. Advokat Todorovic je bio rtva ljudi iz zemunskog klana. Po njegovim recima, Todorovica su oteli pripadnici zemunskog klana nakon jednog njegovog nastupa na televiziji oktobra 2000. godine. Slucajno mi je izletelo da u Zemunu postoje privatni zatvori. Posle toga su me uhvatili i odveli u taj zatvor u ilerovoj ulici. Bio je decembar, a oni su me skinuli golog, bacili u prazan bazen i satima se iivljavali nada mnom. Rastezali su me nekim spravama... To je trajalo satima, a oni su primenjivali klasicne policijske metode. Mile Lukovic Kum me je kao branio, a Duan Spasojevic napadao i utirao... Nenad Vukasovic, branilac Zvezdana Jovanovica je, pre advokatske karijere radio kao inspektor saveznog SUP. U tekstu Reportera pie da je Vukasovica kao branioca Zvezdanu Jovanovicu preporucio Jovica Staniic. Nenad Vuksovic je jedan od medijski najeksponiranijih branilaca u postupku za atentat na Zorana indica i jedan od najotrijih kriticara sudija iz Veca i tuilacke strane i predstavnika bive vlasti. Nakon predaje Milorada Ulemeka u maju 2004. godine, Vukasovic je izjavio: Dobrovoljna predaja uvek podrazumeva predhodni razgovor sa nekim, i te stvari moraju da funkcioniu kao vajcarski sat. To ukazuje da bi neko o tome morao da ima podatke, i naslucuje da ce Legijina predaja doneti veliki obrt na sudenju. Ocekujem da ce sada biti rasvetljena i uloga bive vlasti u organizovanom kriminalu, a obrt se nazire u panicnim izjavama bivih dravnih funkcionera. Oni ne mogu da ostanu netaknuti, a neki od njih morace da sednu na optuenicku klupu. Gospodin Zoran indic je pao zbog svog okruenja, i sada se ocekuje probijanje brana ka vrhu bive vlasti ukljucujuci i Demokratsku stranku. Nenad Vukasovic umeo je i ovako

da prokomentarie optunicu: Ako je Dejan Milenkovic Bagzi iao da ubije kamionom, ta ce im onda ona glupost o zoljama? Molim vas, napiite da sam rekao da je Prijiceva optunica za obdanite. Advokati Slobodan Boban Milivojevic i njegov sin Marko Milivojevic predstvaljaju deo advokatskog tima Milorada Ulemeka. Slobodan Milivojevic je u policijskoj akciji Sablja bio uhapen zbog sumnje da je bio saradnik zemunskog klana. Postojale su naznake da je advokat Slobodan Milivojevic naplatio 250.000 eura od Duana Spasojevica za nekoliko sitnijih usluga. Utisku da su se advokati odbrane identfikovali sa svojim klijentima, doprinelo je i pitanje, koje je Marko Milivojevic uputio jednom od svedoka na sledeci nacin: Koliko dugo poznajete NAJVECEG PUKOVNIKA OD SVIH PUKOVNIKA i kako se odnosio prema svojim ljudima? Na isti nacin advokat Marko Milivojevic oslovio je Milorada Ulemeka i na sudenju za ubistvo Ivana Stambolica i za pokuaj atentata na Vuka Drakovica, ali ga je tom prilikom predsednik Veca Dragoljub Albijanic upozorio da okrivljenog oslovljava iskljucivo sa okrivljeni Milorad Ulemek. Biljana Kajganic radila je kao sekretar Skuptine grada, pa kao sekretar saveznog MUP, odakle je otila u advokaturu. U postupku za atentat na Zorana indica istakla se po velikom broju prigovora, albi, zahteva, podnoenju krivicnih prijava protiv sudije predsednika Veca Marka Kljajevica, protiv svih lica koja su u istranom postupku uzeli izjavu od Zvezdana Jovanovica. Posebno medijski interesantna postala je nakon objavljivanja teksta Miloa Vasica pod nazivom Saradnici, advokati i stari drugari... u nedeljniku Vreme u septembru 2004. godine. U tom tekstu Milo Vasic je napisao da je UBPOK, zahvaljujuci tehnici koju su dobili neposredno pre ubistva Zorana indica, locirala Dejana Milenkovica u Grckoj, u aprilu 2004. godine. U maju, presreli su jedan od razgovora koji je Dejan Milenkovic vodio sa advokatom Biljanom Kajganic. U tom razgovoru Biljana je obavestila Milenkovica da je ona sa starim drugarima (Jocicem i Bulatovicem) dogovorila da on dobije status svedoka saradnika i da kae da je on po nalogu Ljubie Buhe Cumeta, organizovao ubistvo Momira Gavrilovica koga je ubio Teca. Kada je Bagzi rekao :Kako da kaem kad to nije istina?, ona je odgovrila: Ma, ko te pita ta je istina? Istina je ono to sam se ja dogovorila. Ej, ova dvojica su najmocniji ljudi u dravi, budalo! Tadanji nacelnik UBPOK Boro Banjac je transkript razgovra, sa Slubenom belekom poslao Vojislavu Kotunici, Draganu Jocicu, Zoranu Stojkovicu i nacelniku Javne bezbednosti generalu Miroslavu Miloevicu. Nakon ovoga Boro Banjac je smenjen sa mesta nacelnika UBPOK. Opstrukcija je prestala kada je na vlast dola vlada koja je najavila ukidanje specijalnih odeljenja, na ta su advokati odbrane reagovali oduevljeno, a da je to stav vecine advokata nagovestio je predsednik Advokatske komore Beograda, Vojslav Nedic. Advokatska komora Beograda i njen predsednik nisu reagovali na ponaanje branilaca tokom pretresa. Jedino saoptenje koje je Advokatska komora Beograda srocila je protest zbog odluke Hakog tribunala da Slobodanu Miloevicu postave barnioca u postupku. SUOCENJE BEBE I LEGIJE Vladimir Popovic: Na ministra policije Jocica i na Bulatovica, sa kojim ste ostali nasamo u kabinetu one noci kada ste dovedeni, neobrijan i izujedan i kada su zvali frizerku. Frizerka je dola iz beogradske policije da vas ia i brije. Milorad Ulemek: Loi su vam informatori. Vladimir Popovic: Tacne su mi informacije i, onda ste jednog trenutka traili da iz kancelarije izadu Guri i Miloevic i ostali ste u kabinetu sami sa Jocicem i sa Bulatovicem, najmanje sat i po vremena i dogovorili se da dodete sutra ili prekosutra ovde, da vai advokati sutra izmiljenu pricu sa, i te gluposti, da odmah krenete da optuujete mene i bivu vladu za prodaju droge... Milorad Ulemek: Loe su vam informacije gospodine Popovicu. Vladimir Popovic: Nisu mi loe informacije. Napravili ste sa glupim ljudima glup pakt i zbog toga

danas ispatate. Potpuno bez potrebe ste ubacili jednu stvar koja je netacna, pri tome ste nali vrlo jaku kariku, a to sam ja, koji nikada sa vama u Surcinu nije bio, koji se nikada nije video sa Duanom Spasojevicem i koji nikada nije bio u ilerovoj. Verovatno ste pretpostavili da jesam, moda, pa ste zato to rekli, ali, da ste se bolje raspitali, saznali biste da je ta stvar nemoguca i nikada ne biste imali potrebu da pricate. To sa drogom, da je tacno, to nema nikakve veze sa ovim za ta ste vi ovde optueni i zato bi vi u svoju odbranu iznosili neto to vas dodatno uvaljuje u neko kriminalno delo. Milorad Ulemek: Ja se toga ne secam. Vladimir Popovic: Sada cu vas podsetiti ta je vaa izjava? Da ste prvi put sa mnom razgovarali o drogi, u Surcinu na veceri, a da ste drugi put sa mnom razgovarali u mom stanu gde vas je premijer zvao. Doli ste, razgovarali ste sa njim, a onda je premijer indic izaao, a vi ostali sa mnom jo 5 minuta i tada pricali sa mnom o drogi. Nemam ta vie da razgovaram. MEDIJSKA ORALNA ISTORIJA U tekstu indicSrbin pred smrt, bivi savetnik Predsednika SRJ Vojislava Kotunice za medije, Aleksandar Tijanic napisao je: Srbin pred smrt. Odmaknut od kriminala. Pred smrt. Odmaknut od stranaca. Pred smrt. Odmaknut od Bebe i Cede. Pred smrt. Odmaknut iz Zemuna. Pred smrt. Preseljen iz Berlina u Vaington. Pred smrt. Mudar. Ali, vec mrtav. U povorci, iza kovcega, u DS koji se odrekao njegovih ljudi a njega beatifikuje, svako naslucuje da indic nije bio samo ono to se videlo. Da nije streljan zbog onog to se znalo... Oroz snajpera vuku dva prsta. alju dve poruke. Jedan pripada andelu pakla. Nije se sloio da Zoran menja njihov dogovor. To je rekao na srpskom. Drugi prst? Taj je bio protiv da indic postane Srbin. To nije rekao na srpskom. U moru tekstova u tabloidima, koji su se bavili ulogom bivih indicevih saradnika i stranih slubi u atentatu, naao se i intervju Milana Vidojevica u listu Svedok 18. maja 2004. godine, objavljen nekoliko nedelja pre nego to je Milorad Ulemek trebalo da da iskaz u postupku. Vidojevic, predstavljen kao poznavalac rada obavetajnih slubi, na pitanje novinara Borisa Aleksica: da li je moguce da je premijer indic stradao jer se svesno ili nesvesno suprotstavio projektu koji je tek nazirao, stvaranju nove Habsburke monarhije u kojoj Hrvati treba da preuzmu ulogu Srba na Balkanu?, odgovara: To je veoma opirna tema. Novo Habsburko carstvo se obnavlja kroz EU. Nema sumnje da je Josip Broz Tito pripremio nezavisnost Hrvatske kako ne bi odgovarali za zlocine pocinjene u Drugom svetskom ratu... Moda ce neko pomisliti da je sve ovo bilo previe za premijera jedne male i napacene Srbije, ali upravo jedna takva mala zemlja, jeste sruila mocnu prvu Habsburku monarhiju. Dok su cekani rezultati iz Visbadena, pojedini mediji, predvodeni nedeljnikom NIN, objavljuju pricu o fotorobotu i kako je premijera indica ubio pripadnik hrvatske tajne Slube, moguce bivi pripadnik Legije stranaca, a ne okrivljeni Zvezdan Jovanovic. Novinar NIN objavljuje imena dvojice hrvatskih dravljana koji su u vreme atentata boravili u Srbiji. Veoma brzo ispostavilo se da su obojica detaljno provereni odmah nakon atentata i da se ustanovilo da nemaju nikakve veze sa atentatom. Ovaj podatak ne sprecava novinare NIN da nastave svoju istragu koja je trebalo da dokae neosnovanost optunice Jovana Prijica. Kome je i zbog cega odgovaralo da istragu i optunicu usmerava u pogrenom pravcu. CEMU VEROVATI Registar saradnicke mree dravne bezbednosti od 1945. godine uniten je ili sklonjen, a 2001. napravljen je novi, sa izmiljenim dounicima, tvrdi RTV B92. Prilikom pravljenja novog registra, mnogi saradnici izmiljeni su kako bi bili kompromitovani. Zbog vanosti tih podataka i mogucnosti da se njima manipulie, postoji osnovana sumnja da su pravi registri saradnickih mrea sacuvani po nalogu efa Resora dravne bezbednosti Srbije Radomira Markovica. Moguce je da se registri nalaze u posedu neovlacenog lica. RTV B92 objavila je dokaz o unitavanju

dokumentacije. U tom dokumentu navedeno je da su celni ljudi RDB posle 5. oktobra 2000. sistematski unitili deo dokumentacije od 1998. godine. Uniteni su delovi koji su se ticali operativnih obrada lica iz DOS-a i Otpora, mikrofilmovi, pomocni dosijei, izvetaji o radu za te dve godine, i dokumenti u vezi sa finansijskim poslovanjem. To je utvrdeno istragom operativaca slube, a informacija da je dolo do zloupotreba i nezakonitog ponaanja radnika RDB: Nikole Curcica, Branka Crnog, Miloa Teodorovica i Milana urovica dostavljena je 2001. godine MUP-u i Vladi Srbije. Pokrenuta je istraga samo protiv Radomira Markovica. Nikola Curcic je na sopstveni zahtev otiao u penziju, a Milo Teodorovic i Milan urovic ostali su rukovodioci u BIA. Dravni tuilac nije reagovao. LAG NA TORTU NEKO ZATVARA KRUG U akciji "Sablja" Rade Bulatovic je uhapen zbog susreta sa Miloradom Lukovicem Legijom i Duanom Spasojevicem iptarom pre ubistva premijera Zorana indica i osumnjicen je za udruivanje radi neprijateljske delatnosti, a krivicne odgovornosti osloboden je, kako je obrazloeno, na osnovu odgovarajucih zakonskih razloga. Imenovan je za direktora Bezbednosno-informativne agencije, iako nije ispunjavao osnovne uslove. Prethodna vlast uloila je napor da pokrene proces profesionalizacije slube, ali njegovim imenovanjem sve je vraceno u politicke vode gde se ljudi dovode za efa civilne obavetajne slube po politickoj podobnosti. Bulatovic nije radio u obavetajnim slubama, nego u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, i tako BIA je data amateru. Nisu stvoreni kontrolni mehanizmi, i kontrola slube je kao u vreme jednopartijske drave, a otimanje za kontrolu kapaciteta za prislukivanje, ko ce kome prikazivati snimke poseta ili intimnog ivota stvarnih ili zamiljenih politickih protivnika trebalo bi iskoreniti. ef Agencije trebalo bi da poseduje neke profesionalne kvalitete, jer je rec o specificnom zanatu. Ako je bilo razloga da se na celu agencije nade neko ko nije iz bezbednosne strukture, onda je pitanje da li je licnost na mestu direktora BIA sposobna da obavlja tu funkciju i bude nosilac reforme. Hapenje Bulatovica u vreme akcije "Sablja" smestilo je tragove atentata medu ljude bliske predsedniku DSS. Cinjenica da je Bulatovic bio pritvaran u akciji "Sablja" zbog kontakata sa vodama zemunskog klana povlaci sumnju. Advokat Boo Prelevic smatra da privodenje Bulatovica u akciji "Sablja" nema formalnog znacaja u slucaju njegovog imenovanja za efa BIA, jer protiv njega tuilac nije podigao optunicu, to jeste problem prethodnih vlasti. Generalni sekretar, za divno cudo, navodno nepatriotske nevladine organizacije Atlantski savet, Veljko Kadijevic, rekao je, na opte cudenje, da je Bulatovic covek koji je obezbedio kvalifikacije za direktora BIA. On je naglasio da Bulatovic nije laik vec covek koji se bavi tom oblacu i dobro je upucen u bezbednosnu problematiku. Cinjenica da je radio u Ministarstvu spoljnih poslova, prema Kadijevicu je jo jedan plus, jer Bulatovic uiva ugled u inostranstvu, a funkcija direktora BIA delimicno je i politicka: Bulatovic se visoko kotira u ovoj politickoj garnituri i njegovo imenovanje nije iznenadenje. Predstoji mu ozbiljan rad, jer je taj segment bezbednosti zaputen i trebace mu umenost da agenciju reformie prema standardima demokratskih zemalja i napravi diskontinuitet sa dosadanjim nacinom rada. Njegovi prethodnici nisu uradili nita na tom polju, ocenio je Kadijevic. KO JE MUTIO LAG Premijer Srbije Vojislav Kotunica kao da je pokuavao da izvri dravni udar. Preuzimanje tajne slube, bilo mu je neophodno, samo da nastavi "neomiloevicizam". Danica Drakovic tvrdila je da joj je direktor BIA Rade Bulatovic obecao da ce podrati njen izbor na mesto direktora Instituta bezbednosti BIA: Razgovarala sam sa Bulatovicem o prislunim uredajima koji se jo nalaze u mojoj kuci. Tada smo se dotakli Instituta za bezbednost. Rekla sam mu da, po koalicionom dogovoru, SPO-u pripada to mesto. Bulatovic je rekao da nema nita protiv

mog izbora. Rekao je: 'Dajte kandidaturu i zavricemo to.' SPO je na sednici kadrovske komisije Vlade Srbije predloio Danicu Drakovic za efa Instituta bezbednosti, ali odgovora na ovu kandidaturu nije bilo: Ne znam u cemu je problem... Ocigledno postoji problem kada on ceka toliko..., rekla je Danica Drakovic. Ona je odbacila tvrdnje portparola DSS Andreja Mladenovica, da je "SPO dobio sve to je trebalo da dobije, poto je njihov kadar Vladimir Boovic postavljen za generalnog inspektora srpske policije": SPO je traio mesto ministra policije, pa smo odbijeni. Traili smo zamenika ministra policije, ali koalicioni partneri nisu pristali. Na kraju smo dobili obecanje da ce nam pripasti Institut za bezbednost BIA i mesto generalnog inspektora MUP-a Srbije. Boovic je odmah postavljen, dok smo sa Institutom cekali Direktor BIA Rade Bulatovic nije odgovarao na pozive. ef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srdan uric tvrdio je da imenovanja Danice Drakovic na celo Instituta za bezbednost nije u domenu Vlade Srbije. Ministar Bojan Dimitrijevic rekao je da se to pitanje reava izmedu lidera DSS i SPO. Clan kadrovske komisije iz SPO, ministar za dijasporu, Vojislav Vukcevic rekao je da je njegova stranka iznela svoj predlog i sada ceka: Direktora Instituta za bezbednost predlae direktor BIA. Kako je Bulatovic kadar DSS, iz razgovora sa ministrima iz ove stranke stekao sam utisak da oni imaju dovoljno razumevanja za na predlog. Portparol DSS Andreja Mladenovic objasnio je da mu nije poznato da li je Kotunica predloio Radetu Bulatovicu imenovanje Danice Drakovic u Institut za bezbednost: Koliko ja znam, BIA ce ovih dana objaviti koji su zakonski uslovi potrebni za mesto direktora. Kada je dogovor propao, list SPO, Srpska rec opisao je pocetAk rada Bulatovica: Direktor BIA, sastaje se sa bivim Legijinim najbliim saradnikom, i bivim zamenikom nacelnika Dravne bezbednosti Srbije Andreje Savica, Miloradom Bracanovic koji je bio alfa i omega Jedinice za specijalne operacije, i operativni organizator politickih zlocina pocinjenih za vreme Slobodana Miloevica, i posle njegovog pada. O cemu pricaju moe se zakljuciti iz toka postupaka za ubistva na Ibarskoj magistrali, za ubistva Zorana indica i Ivana Stambolica. Ocigledni su napori izvrne i sudske vlasti, potpomognute dravnom bezbednocu, da se optueni odbrane i da se ponite njihova priznanja u istranom postupku, a procesi dovedu u sumnju. Jasno je zato to radi Bracanovic, ali zato i u cije ime to radi Rade Bulatovic? Rade Bulatovic je, kao novi direktor BIA, promivisao i novi dan bezbednosti - 17. oktobar (namerno ili slucajno iz doba kralja Aleksandra). Na toj svecanosti bilo je upadljivo da je uspeo da vaskrsne Miloevicevu pretorijansku gardu, sacuva sve saborce Milorada Lukovica i Milorada Bracanovica, i da toliko zamuti nereena ubistva da to sud nece dugo reiti. Do njega su, kako pie Srpska rec na toj proslavi stajali Radia Roksic - clan JUL-a i tajni policajac Mire Markovic, Mia Vilotic - oslonac Radeta Markovica u borbi protiv domacih izdajnika, Cviko Milinkovic - pijani kum Milorada Bracanovica, Mica Jovanovic - glavno uvo u strankama koje ne slede Slobodana Miloevica, julovac Mile Jovanovic - ekspert za privatne zabave direktora, Vojislav Mrakovic - pobednik na takmicenju "ko ce pre doneti tortu za rodendan direktoru BIA", Slobodan Mirkovic i Nikola Milenkovic - zalutali tandem uplaenih momaka sa nazovi titulom rukovodilaca Beogradskog centra BIA, Slavia Miloevic - najbogatiji tajni policajac u Srbiji, i tako redom. Posebnu panju na proslavi Bulatovic je poklonio svojoj ekipi iz Carine, iz vremena kada je, kao Mirin dipolomata, vercovao iz Turske i Italije. Tu je predvodnik Predrag Petronijevic, svreni student Vie kole unutranjih poslova, koji je kredit kod Bulatovica stekao promovisanjem verzije ubistva Momira Gavrilovica, kojom je, zarad naklonosti tadanjeg savetnika za bezbednost predsednika SRJ, lano optuio svog efa - Gorana Petrovica. Do njega su bili Radetov kum Milo Vulic, alfa i omega za (ne)carinjenje kineske robe, i oka Antic iz Nia, "Radetov carinik" iz vremena "krmaca" iz Turske i Italije, nagraden mestom nacelnika nikog centra BIA. Za medijsko pokrivanje svecanosti bili su zadueni listovi "Kurir" i "Balkan", uz trabunjanja o reformi i depolitizaciji. Za ovu svecanost preureden je kabinet Radeta Bulatovica, postavljen mermer na ulaznim stepenicama, a hrana i pice pristigli su od "sponzora" koje je obezbedio ef kabineta Nikola Bajic,

leceni alkoholicar nakon krize posle sloma Trece linije 5. oktobra 2000. Na proslavu treba dovuci i politicki krem, ako je moguce i Borisa Tadica, pa je preko Stevana Nikcevica, direktora "Jugoimport SDPR", Bulatovic bio u komunikaciji sa predsednikom. UGAO GLEDANJA ILI LAGANJE? Posle hapenja nekadanjeg savetnika za bezbednost predsednika Jugoslavije Radeta Bulatovica i biveg efa vojne obavetajne slube Ace Tomica, otvoreno je pitanje, ko se i kojim povodom vidao sa osumnjicenima za ubistvo premijera Srbije Zorana indica. Savetnik za ljudska prava Vojislava Kotunice, Gradimir Nalic, rekao je da su njegovi jedini kontakti sa JSO bili u mesecima nakon oktobra 2000. godine, i da je tada kao advokat i izvrni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava bio veza izmedu drave, oficira Unmik i Albanaca koji su dolazili u posetu svojim najbliima u zatvorima u Srbiji. Direktor Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava Biljana Kovacevic-Vuco demantovala je da je advokat Gradimir Nalic, nekadanji savetnik biveg predsednika Jugoslavije Vojislava Kotunice od oktobra 2000. predstavljao JUKOM: "Od oktobra meseca 2000. godine Gradimir Nalic nije izvrni direktor JUKOM-a, i da je u to vreme na mestu izvrnog direktora bio Duan Ignjatovic, a od ove godine izvrni direktor JUKOM-a je Mirna Kosanovic. Znaci, Gradimir Nalic u funkciji izvrnog direktora JUKOM-a nije mogao da izvrava neke radnje o kojima je govorio, neko spajanje sa Unmikom, pre svega zato to nije bio izvrni direktor, a i zbog toga to nikakvo spajanje sa oficirima Unmika nije u nadlenosti JUKOM-a U to vreme, JUKOM se bavio intenzivnom kampanjom za amnestiju svih politickih osudenika i nije radio nikakve poslove na oslobadanju zatvorenika, pre svega zato to to nije u nadlenosti JUKOM-a". Gradimir Nalic je ponovio da je od oktobra 2000. do janura naredne godine bio na mestu izvrnog direktora JUKOM, i da je u ime JUKOM-a izveo iz zatvora novinara Zorana Lukovica, Fljoru Brovinu i maloletnog Vucetica iz zatvora u Kosovskoj Mitrovici. Cedomir Jovanovic u svojoj knjizi "Moj sukob sa prolocu" pie: Kampanja protiv nas se pojacava. Stalno je tema bila Hag. Legiju sve vreme toksira Kotunicin kabinet da ce biti izrucen Tribunalu. I pre republickih izbora u decembru 2000. godine, na slavi JSO, na Arandelovdan, Gradimir Nalic, savetnik za ljudska prava Vojislava Kotunice, vrio je smotru specijalne jedinice Dravne bezbednosti u Kuli. Tada im je rekao da JSO treba da slui Kotunici jer je patriota, a ne indicu jer ce ih sve prodati Hagu. "Svi zajedno treba da radimo za nau stvar", porucio im je Nalic. Zbog te smotre, a ne zbog sklonosti krizama, nismo prihvatili Kotunicin predlog da on bude ministar unutranjih poslova u Vladi Srbije. Tek naknadno smo saznali da Nalic ima zdravstvene probleme koji su duboko kompromitujuci za svakoga ko ima profesionalne ambicije. To su problemi prema kojima su Jocicevi "gresi iz mladosti" zaista sitnica. Zoran se spremao za odlazak u Vaington i za susret sa Buom u novembru 2001. godine. Na sudenju optuenim pripadnicima tzv. Zemunskog klana u Specijalnom sudu pravni zastupnik DSS, Gradimir Nalic, ispricao je: Posle bacanja dve bombe na sedite DSS, 28. februara 2002, policija je saoptavala da prevrce nebo i zemlju ne bi li uhvatila pocinioce, ali Vojislava Kotunicu ili bilo koga iz ove partije MUP nikada nije obavestio do kakvih su saznanja doli. U to vreme nismo imali indicije ko je ovo ucinio. U javnosti se mislilo da je to protest zbog navodnog nedavnog pokuaja hapenja Radovana Karadica u Beogradu. Liga za Vojvodinu saoptila je da je to bilo neadekvatno upozorenje DSS-u zbog navodne ratnohukacke politike. DHSS je saoptila, to je krunisano kasnije u Sablji, da napadaci ele da izazovu razdor u demokratskom bloku. DSS se pridruuje krivicnom gonjenju protiv ovde optuenih, jer novih dokaza nemamo. Predsednik sudskog veca Marko Kljajevic pitao je: Da li je Vojislav Kotunica dobio pismo

Ljiljane Buhe o tome ko je bacio bombe na sedite stranke? Ne znam, to moe da kae samo Vojislav Kotunica, odgovorio je Nalic. U istrazi ste, 8. jula 2003, rekli da je Ljiljana, supruga Ljubie Buhe, u pismu Vojislavu Kotunici navela druga imena u odnosu na ovde optuene Duana Krsmanovica i Milana Juriica, da je to uradio surcinski, a ne zemunski klan. Kako objanjavate razliku u vaem iskazu tada i danas? pitao je sudija Kljajevic. Osveili ste mi secanje. Dobijena su njena pisma, pretpostavljam da ih imate, vadio se Nalic. Kad je sudija Kljajevic rekao da sud nema pisma Ljiljane Buhe, Nalic se obavezao da ih nade u stranackoj arhivi i dostavi sudu. Napad na prostorije DSS dogodio se u vreme kad su postojale ozbiljne nesuglasice izmedu DSS i DS, i unutar celog DOS, oko daljeg toka reformi i politike drave. DSS je uvek sve radio u granicama dobrih odnosa sa ostalim politickim faktorima. U stranci smo bacanje bombi shvatili kao akt nasilja prema nama, ali nismo ili u revanizam, dodao je Nalic Na pitanje advokata Slobodana Milivojevica, branioca prvooptuenog Legije, Nalic je bio izricit da bacanje bombi na sedite DSS nije dovelo do jo veceg razdora u DOS. IVOT TECE Vlada Srbije raspisala je krajem 2005. tender po kome je ministarstva privrede, za ekonomske odnose sa inostranstvom, i kulture trebalo da cuvaju privatna obezbedenja. Pocetkom decembra doli su iz "Strakon sekjuriti", ciji je suvlasnik Gradimir Nalic, da preuzmu obezbedenje nekih vladinih zgrada, ali posle intervencije ministara "privatni biznis" je propao. Neuspelo angaovanje Nalicevog obezbedenja u ministarstvima potvrdio je pripadnik policije: 5. decembra ujutru doao je jedan covek i rekao: "Ja sam iz 'Strakon sekjuritija' sa Zvezdare. Poslali su me da u 11 sati preuzmem obezbedenje ovog ministarstva". Ja ga pitam gde si radio ranije, a on slegne ramenima i kae mi da mu je ovo prvi posao u ivotu. Ministri Milan Parivodic, Dragan Kojadinovic i Predrag Bubalo culi su za angaovanje privatnog obezbedenja nekoliko dana pre preuzimanja i dali su nalog da im odmah bude javljeno ako neko dode da nas zameni. Kako smo kasnije saznali, Predrag Bubalo, ministar privrede, pogreno je razumeo da hoce da zamene i njegovo licno obezbedenje, pa je otiao kod ministra policije Dragana Jocica. Bubalo mu je rekao: "Lako je tebi kad ima dvadesetoro ljudi koji te stalno prate, a nama hoce da ukine i ovih nekoliko policajaca." Posle toga, Jocic je odustao od promene i mi smo ostali ovde. Angaovanje privatnih obezbedenja u vladinim institucijama nije novost. Vec drugu godinu u zgradi Poreske uprave u Beogradu je ljudstvo firme "Gordon". Oni su na tim poslovima bili rasporedeni u vreme vlasti Slobodana Miloevica, ali ih je nova vlast zamenila policijom. Informacije o nastavku trenda iz Miloevicevog reima potvrdio je Gradimir Nalic: Taj tender je postojao, ali... nije proao. Plan je promenjen i ostalo je policijsko obezbedenje. Trebalo je da se promeni izmedu cetiri i osam ljudi u svakom od ta tri ministarstva, ljudi koji rade na portirnici ili neke slicne poslove. Nije bilo predvideno da se zamene policajci koji obezbeduju ministre... Moja firma je konkurisala na jo dvadesetak tendera, ali da do sada nijedan od njih nije realizovan. DA LI JE SVE SLUCAJNO I BEZ POCETKA I KRAJA Pred Anketnom komisijom Skuptine Srbije bivi nacelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije Neboja Pavkovic je potvrdio da je u noci izmedu 4. i 5. jula 2001. godine u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Kotunice odran sastanak na kojem je planiran upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prislukivanja predsednika Jugoslavije. Pavkovic je izjavio da naredenje za upad u Vladu Srbije nije dobio pismeno od predsednika SRJ, vec da mu je to naloio savetnik predsednika SRJ, Gradimir Nalic. Oko jedan posle ponoci u kabinet ga je pozvala sekretarica Mirela i, prema njegovim recima, tamo zatice: Kotunicu, efa kabineta Ljiljanu Nedeljkovic, generala Acu Tomica i savetnika za ljudska prava Gradimira Nalica... Nalic me je, pod uticajem alkohola,

docekao recima da sam covek od akcije i da konacno za mene ima zadatak. Rekao je da neko prislukuje predsednika Kotunicu, da je utvrdeno da postoji agencija koja je nabavila aparate za prislukivanje i da u tu agenciju treba upasti, rasturiti je i videti ta ona radi - rekao je Pavkovic, i dodao da je Nalic rekao da se upad mora izvriti iste veceri jer ce u suprotnom biti kasno i da je u pitanju opstanak savezne drave. Pavkovic je svedocio da je na tom sastanku Nalic istakao da je potrebno upasti u tu agenciju, zapleniti aparate, a da Tomic predloio i hapenje Vladimira Popovica Bebe, koji je navodno stajao iza operacije prislukivanja. On je naglasio da se u tom trenutku nije znalo da se radi o Birou za komunikacije Vlade Republike Srbije, vec se govorilo o nekakvim kablovima, zgradi kod Beogradanke, agenciji sa savremenom opremom za prislukivanje, Pavkovic je rekao da je pozvao generale Aleksandra Vasiljevica, Milena Simica i Milana akovica, a jedna jedinica je stavljena u pripravnost. Kasnije je na sastanku u Upravi vojne bezbednosti razjanjeno da je u pitanju Biro za komunikacije, zakljucili smo da bi upad bio neovlacen jer VJ nema nadlenost i da to nije na posao, rekao je Pavkovic i dodao da je istog dana izvestio Kotunicu da zadatak nije izvren i savetovao mu da taj problem ili iznese pred VSO, rei ga preko MUP-a Srbije ili izlaskom u javnost. On je naglasio da se od tada, pa do smene s mesta nacelnika G, njegovi kontakti sa Kotunicom svode na telefonske razgovore ili sastanke kojima je obavezno prisustvovao i Rade Bulatovic, savetnik za bezbednost predsednika SRJ: Kod Kotunice je navedene noci, sem Ljiljane Nedeljkovic, neovlaceno prisustvovao i Gradimir Nalic, koji je vodio glavnu rec. On je naglasio da je postojala tendencija da se upadom napravi pometnja i destabilizuje Vlada Srbije i da se VJ uvuce u sukob unutar DOS i na taj nacin napravi neka vrsta udara u zemlji . Posle tih sastanka vie niko nikada nije insistirao na prici o prislukivanju, niti je bilo price o istrazi, to bi bilo logicno. Izgovor Tomica za obustavljanje akcije protiv Vlade Srbije bio je to to je Vasiljevic otiao i sve ispricao premijeru indicu i tako onemogucio akciju. Pored Pavkovica, iskaz je dao i general VJ u penziji Milan akovic, bivi nacelnik Uprave vojne bezbednosti, koga je na tom mestu kasnije nasledio Aco Tomic. On je istakao da je posle sastanka u kabinetu predsednika SRJ jedan broj clanova specijalne jedinice Kobra bio stavljen u pripravnost: Odlucili smo na sastanku u Upravi vojne bezbednosti da se akcija odloi dok se ne prikupi vie dokaza. Medutim, kada sam video da Tomic ne samo da ne zna gde se zgrada nalazi, vec i ta je u njoj, koliko je ljudi obezbeduje, dao sam znak glavom generalu Pavkovicu da od akcije nema nita. On je rekao da je Nalic zahtevao da napie izjavu jer je odbio da sprovede u delo ideju o upadu u Vladu Srbije, to je Pavkovic odbio recima: Ko si ti da ja tebi piem izvetaj? O svemu cu izvestiti samo predsednika Kotunicu. U postupku protiv novinara Milovana Brkica, istrani sudija Prvog optinskog suda sasluao je nacelnika SUP Beograda Milana Obradovica, i efa odseka za suzbijanje narkotika Slobodana Peica. Zamenica dravnog tuioca optuila je Brkica da je u kolumni u listu Nacional oklevetao Milana Obradovica tvrdnjama da je ucestvovao u likividaciji slikara Dragana Maleevica Tapija, da je montirao proces ubicama generala Boka Buhe, i prikrivao ubistva gradana u prostorijama SUP, u kojima su ucestvovali radnici policije. U viecasovnom ispitivanju pred istranim sudijom, odgovarajuci na pitanja sudije, okrivljenog Brkica i njegovog advokata Gradimira Nalica, general Obradovic je negirao svoje ucece u navedenim dogadajima. I inspektor Slobodan Peic nije priznao da je ucestvovao u ubistvu privedenog mladica Milana Jezdovica. Oba svedoka navela su da ih novinar Brkic neopravdano proganja, da im na slubene telefone alje iritirajuce poruke, da od policajaca prikuplja informacije i nudi novcane naknade. Pridruili su se zahtevu za gonjenjem novinara i zatraili novcano obetecenje. Nakon cetvorocasovnog ispitivanja, advokat Nalic predloio je sudu da izvede dokaze u korist Brkiceve odbrane, a novinar Brkic ostao je pri navodima iz svojih tekstova. Brkiceve tvrdnje nisu se ispostavile kao tacne, ali nije osuden.

Kada je stupio na vlast, 2000. godine kao predsednik SRJ, Kotunica okupio je ekipu ljudi koji su ostali njegovi bliski saradnici. Vojislava Kotunicu prati oreol da se nerado pojavljuje u javnosti. Zato su u njegovo ime istupali njegovi savetnici. U prvom timu nali su se Slobodan Samardic, Aleksandar Tijanic, Gradimir Nalic, Petar Ladevic, Rade Bulatovic, a ef kabineta bila je Ljiljana Nedeljkovic. Ovi ljudi i dalje imaju znacajnu poziciju i cesto su mnogo uticajniji nego oni koji se formalno nalaze na savetnickim mestima. Cinjenica da su nakon odlaska iz savetnicke fotelje zavrili na direktorskim mestima uticajnih institucija dovoljno govori koliko je Kotunica imao poverenja u njih. Nekadanji savetnik za bezbednost Rade Bulatovic postavljen je na mesto direktora BIA, a Aleksandar Tijanic je imenovan za direktora dravne televizije. Iz prve Kotunicine savetnicke garniture zanimljivu biografiju ima i Gradimir Nalic. Kotunica je nameravao da Nalica, koji mu je bio savetnik za ljudska prava, proizvede u ministra policije, ali mu ta ideja nije prola suprotstavio se DS. Cedomir Jovanovic je, dok je bio ef poslanicke grupe DOS-a u Skuptini Srbije, optuio Nalica za nastojanje da izgradi paralelnu slubu Dravne bezbednosti, lojalnu Kotunici, to je ovaj negirao. Nalic je bio advokat Radeta Bulatovica kada je ovaj uhapen u policijskoj akciji Sablja posle ubistva premijera Zorana indica, a kasnije je osnovao firmu za obezbedenje. Savetnik za medije Srdan uric postaje direktor i glavni i odgovorni urednik TV Avala. Odlazak urica usledio je nakon to je RRA odobrila vlasniku Pinka, eljku Mitrovicu, da kupi 4,95% Avale to je predsednik Upravnog odbora ove televizije objasnio kao pomoc u podizanju kvaliteta programa i kreiranju uspene poslovne politike . Posle skuptinskih izbora 2007. godine, premijer ga je prebacio u svoj tim nakon to je uric izgubio mesto direktora vladine Kancelarije za saradnju a medijima. uric je Kotunicu upoznao 1990. godine kao clan DS. Po profesiji je novinar. Bio je urednik spoljnopoliticke rubrike na Studiju B, a onda je glavni i odgovorni urednik informativnog programa na BK televiziji. Napustio je Karica 2001. godine i postao suvlasnik agencije Olaf i Mekatir koja i danas uspeno radi. Njegovo mesto nezvanicno je zauzeo pravnik, Branislav Ristivojevic, koji je ponovo postao savetnik premijera (kao i u prvoj Kotunicinoj vladi). Pred prole parlamentarne izbore bio je drugi portparol DSS. Ristivojevic je i predsednik Upravnog odbora eleznica Srbije iako po Zakonu o sprecavanju sukoba interesa ove dve funkcije ne bi smeo da obavlja istovremeno. U Kotunicinom kabinetu sede i bivi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodic, bivi ministar za rad i zapoljavanje Slobodan Lalovic, filozof Mile Savic, karijerni diplomata Miroslav estovic i pravnik Aleksandar Simic. Kotunica se ne odrice lako ljudi u koje ima poverenja. Oni koji su odlazili, mahom su to cinili svojom voljom, izuzev savetnika Vladimira Galica, koji je nekada bio direktor Agencije za privatizaciju, ciji odlazak iz kabineta nije bio u ljubavi. Koliko premijer dri do lojalnosti i poverenja svedoci i podatak da je njegov licni sekretar vec godinama Mirela Vasic, koja ima reputaciju izuzetno diskretne osobe od koje niko nije uspeo da iscedi neku informaciju. Medu onima koji imaju najvie uticaja na Kotunicu, pre svega o kosovskom pitanju, izdvaja se Slobodan Samardic. Dugo uz Kotunicu i covek koji ima uticaja na premijera je i Aleksandar Simic. Ovaj pravnik je u drugom mandatu savetnik za politicka pitanja. Svojim izjavama uzburkavao je javnost, pa je Crnu Goru nakon razdruivanja dravne zajednice nazvao kvazidravom. Iako zvanicno nisu ni na jednom poloaju, premijer uvaava savete nekadanjeg savetnika predsednika Srbije Borisa Tadica, Leona Kojena i knjievnika Matije Beckovica. Leon Kojen je i dok je bio na savetnik optuivan da je blizak stavovima DSS. Kada se sredinom februara 2008. pojavio na slavi Srpske radikalne stranke, potpredsednik SRS, rekao je da su radikali uvek dobro saradivali s njim. Osim savetnika, u javnosti su se pojavljivali i Kotunicini efovi kabineta. Dok je bio predsednik SRJ na tom mestu nalazila se Ljiljana Nedeljkovic. Njoj je pripisivan uticaj na Kotunicu. U jednom od retkih intervjua rekla je: Voju je najlake napasti tako to ce biti napadnut neko ko mu je blizak. Kada je napustila Kotunicu mediji su objavili da je razlog to to je bila nezadovoljna tretmanom u stranci i rastom uticaja Zorana Drakulica za koga je tvrdila da je tetan za stranku.

Kada je 2004. godine Kotunica postao premijer na njeno mesto je doao Aleksandar Nikitovic koji je bio njen zamenik dok je Kotunica bio predsednik SRJ. Nikitovic je roden u Baru, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao. U kabinet je doao na predlog Kotunice s kojim se upoznao tokom rada u Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju. Navodno je bio vrlo uticajan kada je rec o odnosima s Crnom Gorom, a kau da je imao znacajnu ulogu i pri dobrovoljnim predajama hakih optuenika. On je zaduen i za odnose s poslovnim krugovima. Njegovo kumstvo s Vojinom Lazarevicem ostalo je u domenu nagadanja. Vojislav Kotunica ima i tim koji se mogao naci u svakoj mucki, pocev protiv Crne Gore, preko sandackih kombinacija, do politickih igara koje se nekad otkriju, nekad ne. NEBOJA VUJOVIC je kum Radeta Bulatovica, aktuelnog efa BIA, nekadanjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Vojislava Kotunice, u vreme dok je bio predsednik SRJ. Bulatovic je bio medu prvim uhapenima u akciji Sablja, pod sumnjom da je odravao veze sa zemunskim klanom, da bi svoju rehabilitaciju doiveo stupanjem Kotunice na mesto srpskog premijera. Njegov kum Neboja Vujovic je nominalno zastupnik vrackog Hemofarma u Vaingtonu, ali je spektar njegovih poslova i dui i cudniji od funkcije koju ima. Tako je bio pregovarac sa Karlom del Ponte oko izrucenja Ratka Mladica, i to na preporuku kuma Bulatovica i Gradimira Nalica, nekadanjeg Kotunicinog savetnika za ljudska prava, koji je postao poznat po tome to je u svojstvu Kotunicinog kandidata za ministra policije u indicevoj Vladi, otiao u Kulu, susreo se sa Legijom, izvrio smotru Jedinica za specijalne operacije i pritom rekao kako su u Srbiji na vlasti izdajnici, ali da to nece dugo trajati, jer ce dravom brzo upravljati patriotske snage. Vujovic je bio JUL-ovac, kao i kum, u vreme Slobodana Miloevica, kada je, u svojstvu medijskog eksperta, za strane novinare objanjavao kako smo unitili NATO i kako im bombardovanje nije donelo pobjedu nad Srbima! Bio je grlatiji od Gorana Matica i Ivana Markovica Vujovica u srpskoj politici zovu Kotunicin ambasador u Americi, obzirom da se aktuelni ambasador Ivan Vujacic malo to i pita na mestu koje pokriva. OBRAD KESIC je covek za koga je teko reci ta u stvari radi. On je za srpsku opoziciju, pre 5.oktobra 2000, organizovao ucece u Molitvenom dorucku, doveo u Vaington tadanje srpske opozicionare, Slavka Curuviju, Branku Prpu, Srdana Darmanovica i ostale, a onda je licno Miri Markovic ispricao ta su tamo oni govorili. U savetodavnim uslugama je nenadoknadiv, pa je tako savetovao i Radovana Karadica. BERT BRAUN je svakako najinteresantniji. Naravno da radi za velike pare koje mu obezbeduju srpski tajkuni. Braun je vrlo mutan i sa vrlo jakim vezama u srpskom politickom krugu. Beogradski sagovornici tvrde da je on indirektno sruio Vladu Zorana ivkovica . Montgomeri ga je kaznio to se meao u unutranje stvari Srbije ali to nije mnogo uticalo na kasnija deavanja koja su Srbiji donijela novog premijera - Vojislava Kotunicu Nakon Infotopa RTV Pink, o cemu je tadanja urednica Tamara Nikcevic progovorila, u kojem je bilo reci o tome ko je Bert Braun i zato ima toliko uticaja u Srbiji i Crnoj Gori, Neboja Medojevic ga je pozvao u Vaington, i informisao o tome da je ovde vest dana, Braun je odmah zvao eljka Mitrovica, vlasnika PINK, a ovaj Tamaru Nikcevic. Rezultat je bio micanje Infotop i glavne urednice sa TV. ANTI-HATVO - ZAVERA ILI POLITIKA Problem zakona o saradnji sa Hakim tribunalom, bio je, pre svega, unutranjopoliticki, ali i problem koji, znacajno, odreduje nau sudbinu u svetu. Buduci da je DSS zastupao legalizam iznenadujuce je bilo insistiranje da taj zakon donese republicka skuptina, iako je, shodno Ustavu SRJ, ta materija bila u iskljucivoj nadlenosti saveznog parlamenta, i nije mogla biti delegirana republickom, poto je prenos nadlenosti postoji samo u obrnutom smeru, od izvorne (republicke) ka delegiranoj (savezni).

Dejan Mihajlov, ef poslanicke grupe DSS u skuptini Srbije pokuao je da objasni ovu pravnu nemogucnost rekavi: DSS je podrao Predlog zakona o saradnji s Hakim tribunalom tadanjeg saveznog ministra pravde profesora Grubaca. Koliko se secam, taj predlog zakona koji je trebalo da bude donet samo na saveznom nivou, sadravao je i odredbu o izrucenju, ali o kojem bi odlucivala republicka vlada. Tada je taj zakon podrao ceo DOS. Taj zakon nikada nije uao u proceduru zato to ga koalicioni partneri iz Crne Gore nisu prihvatili i na tom je pala savezna vlada. DSS je insistirao na ova dva zakona zato to je to politicka realnost. Mihajlov je izneo politicku primedbu da je insistiranje na donoenju zakona na saveznom nivou pokuaj da se pokvare odnosi u koalicionoj vladi i da se produbi kriza savezne vlade, i kombinujuci pravne i partijske interese, zakljucio je: "Komisija koju je Predsednitvo DOS formiralo, zakljucila je da saradnja sa Hagom mora da bude utvrdena zakonom. Kada se sve ove cinjenice uzmu u obzir, ne preostaje nam nita drugo nego da ucinimo ono to je jedino realno a to je da se donese okvirni zakon na saveznom nivou i zakon na republickom nivou. Sve ostalo vodi ka hajduciji kakvu sada imamo. Moc je u rukama Vlade Srbije koja sprovodi hajduciju, hapsi gradane po pijacama... To je za DSS apsolutno neprihvatljivo." Lider crnogorske SNP Predrag Bulatovic saoptio je da ce SNP podrati zakon o saradnji sa Hakim tribunalom koji je predloila DSS, priznajuci kao motiv "kako se problem ne bi prebacivao na nas". Bila su tri predloga zakona o saradnji sa Hakim tribunalom. Predlog DSS-a podrazumevao je postojanje dva zakona - saveznog i republickog. Savezni daje samo okvir a republicki ureduje izrucenje i ostalu konkretnu saradnju sa Hakim tribunalom. Zakon Vlade Republike Srbije zasniva se na principima da Haki sud nije sud strane drave i da predaja Hakom sudu nije ekstradicija. Haki tribunal je medunarodni sud a s obzirom da je Jugoslavija clan UN, onda je automatski i na sud. Treci predlog je profesora Grubaca u kome je sadrano izrucenje, s tim to predvida odredene ingerencije naih pravosudnih organa u toj proceduri. Da bi se sacinio nacrt zakona, DOS je formirao strucni tim: Momcilo Grubac (on nije mogao da se prihvati te obaveze jer je sudija Ustavnog suda), Gradimir Nalic, savetnik predsednika Kotunice, Vesna Rakic-Vodinelic, direktorka Instituta za uporedno pravo, Sead Spahovic, republicki javni pravobranilac i Igor Jovicic, zamenik generalnog sekretara savezne vlade. Na prvom sastanku Gradimir Nalic se deklarisao da on nastupa u ime DSS, da treba imati u vidu za ta ce da glasa SNP. Stav ostalih iz grupe bio suprotan jer bi strucni tim trebalo da napravi ekspertski zakon bez obzira na politicko opredeljenje clanova. Zauzet je stav da to mora da bude savezni zakon i da mora imati minimalnu sadrinu koja podrazumeva predaju, odnosno izrucenje. Nalic je onda zatraio da se sastanak odloi. Dan kasnije, poto je obavio konsultacije, Nalic je na sastanku ponovio stav o SNP i traio je da se u tim umesto Grubaca uvrsti ekspert iz SNP. Kada to nije prihvaceno, rekao je da se izuzima iz rada ali da hoce bude prisutan tokom daljeg rada to je prihvaceno. Na taj sastanak, Nalic je doao sa Aleksandrom Lojpurom koji nije clan tima. Stav da nai sudovi ne treba da ucestvuju, je preglasan rad grupe je nastavljen, da bi na kraju ekspertska grupa izvrila prilagodavanje Grubaceve verzije, to je bio kompromis koji nije zadovoljio nikoga. Nepristajanje SNP na zakon o saradnji sa Hakim sudom koji podrazumeva izrucivanje tumaci se kao podrivanje Jugoslavije u trenutku kada se vode pregovori o redefinisanju odnosa u federaciji. Cedomir Jovanovic, ef poslanicke grupe DOS-a u republickom parlamentu, rekao je: To je prakticno ruenje Srbije i meni se cini da je to istovremeno politicki manevar kojem je bio sklon Miloevic, kojim se u sutini tei obmani, jer dok se, s jedne strane, u potpunosti podrava politika Evropske unije u procesu definisanja odnosa unutar federacije, s druge strane SNP se konfrontira sa medunarodnom zajednicom u procesu koji ce za finalnu cenu dobiti iznos koji nece placati ni predstavnici SNP ni gradani Crne Gore vec pre svega Srbija."

Partija koja nema vlast ni u Crnoj Gori ni u Srbiji blokirala je zemlju. To je paradoks politickog trenutka u kojem se pristalo na kompromis ne zbog samog SNP vec zbog toga to se smatralo nije potreban konflikt sa Kotunicom jer je on jesen 2000. godine, garantovao da ce on u potpunosti moci da kontrolie tu stranku u svim onim kriznim situacijama u kojima bi sudbina gradana Srbije i demokratskih tokova u naem drutvu mogla da zavisi od jedne retrogradne politicke snage. Taj paradoks trebalo je da ima svoj kraj jer Kotunicin projekat je imao cenu koju nije trebalo skrivati od gradana Srbije. Dejan Mihajlov je izneo suprotan stav: Ne mislim da oni na taj nacin dovode Jugoslaviju u novu opasnost jer je taj njihov stav poznat. Ako imamo u vidu kako je formirana Vlada Jugoslavije posle 5. oktobra, i koji su napori cinjeni da se odri, moramo da uvaavamo tu realnost ako hocemo da budemo i prakticni i reformisti i legalisti. Zakon o saradnji sa Hakim tribunalom Vlade Srbije ogolio dve stvari: ko je za saradnju, a ko je protiv saradnje sa svetom. Vlada Republike Srbije naucila je lekciju da u interesu naih gradana moramo biti kooperativni sa medunarodnom zajednicom. Nekolicina ljudi koji pripadaju prolosti, bili su kocnica buducnosti cele nacije. Dejan Mihajlov zastupao je uporno stav da je to je jo jedno guranje prsta u oko koalicionom partneru iz Crne Gore to ce delu DOS-a posluiti kao alibi da optuuje koalicione partnere iz Crne Gore da destabilizuje saveznu vladu, i da taj zakon nece proci u Skuptini Jugoslavije. Onda mi moramo stvarno da se zapitamo da li je njima zaista stalo do zajednicke drave tj. da se zapitamo ta je njima interes. Da li je njima interes jedna pravno uredena drava koja ce imati pravnu i zakonom uredenu saradnju sa Tribunalom gde ce postojati pravila i procedura ili ce oni tu saradnju vriti tako to ce se direktno primenjivati Statut Hakog tribunala po odluci Vlade Republike Srbije i gde ce se tajne ili javne optunice koristiti kao sredstvo pritisaka na neke ljude kako bi im oni cinili odredene usluge. DSS ce podrati svaki predlog zakona koji ide u pravcu saradnje sa Hakim tribunalom, to je nesporno. Ali je, jednostavno, nacin na koji to vidi Vlada Republike Srbije sporan utoliko to taj zakon ne moe da bude donet i on ce samo izazvati nove sukobe. Saradnja sa Hakim tribunalom i odvijala se po Uredbi Vlade Srbije. Politicki rizik takve odluke Cedomir Jovanovic je objasnio: U trenutku u kojem moramo da titimo interese drave, mi primenjujemo Uredbu svesni svih njenih nedostataka ali istovremeno svesni cene koju bi drutvo platilo ukoliko bismo se mi distancirali od odgovornosti i politickog rizika koji taj posao prati. Nia je cena raditi po Uredbi nego nikako ne raditi. Nama je potreban zakon ali ne zakon koji bi degradirao status Hakog tribunala i doveo nas u poziciju da se za tako neto pravdamo pred svetom. Uredba jeste izraz naeg poslednjeg nastojanja da se zatite opti u odnosu na pojedinacne interese. Ne sme se zaboraviti da je ovde rec o nekolicini Miloevicevih najbliih saradnika, koji ni po cemu nisu zasluili da se narod rtvuje za njih. O pravnoj i politickoj konfuziji oko donoenja zakona o saradnji sa Hakim tribunalom, svedoci i sledeca rasparava na ekspertskoj grupi DOS-a: Vesna Rakic-Vodinelic: Ponavljam to sam proli put rekla. Ako cemo praviti ekspertski zakon, onda cemo praviti zakon koji moe da izdri test ulaska Jugoslavije u Savet Evrope. Sead Spahovic: Kaite kako da glasi. Vesna Rakic-Vodinelic: Mislim da o tome treba da odlucuje Okruni sud Srbije, odnosno Vii sud u Crnoj Gori i da se da pravo na albu u roku od tri dana Vrhovnom sudu i odlucivanje od strane Vrhovnog suda. Sead Spahovic: Dobro. Na osnovu cega tako mislite? Vesna Rakic-Vodinelic: Na osnovu toga to po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima o lienju slobode mora da odluci organ koji ima svojstvo suda. Sead Spahovic: Ovde je sud odlucio o lienju slobode. Tribunal je sud. Vesna Rakic-Vodinelic: Ne. Tribunal je odlucio, ali nije odlucio o lienju slobode. On podnosi zahtev dravi da se privede odredeno lice. Da bi se neko priveo, mora ta naredba o privodenju da bude implementirana, to znaci da dravni organ mora da kae, Pera Peric na osnovu ovog reenja

ide, i da privede ovo lice, da ga isporuci. Sead Spahovic: Slaem se. Zato to mora da bude sud? Vesna Rakic-Vodinelic: Zato to to stoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Sead Spahovic: Sud je Tribunal. Vesna Rakic-Vodinelic: Cak u naem krljavom ustavu stoji da o lienju slobode odlucuje sud. Sead Spahovic: Ovde Vam govorim sve vreme da je sud odlucio. To je Haki sud. Vesna Rakic-Vodinelic: Nije odlucio o lienju slobode. Haki sud se obraca organu zemlje u kojoj pretpostavlja da se nalazi okrivljeni i trai od organa te zemlje da predaju to lice. Sead Spahovic: Da ga uhapse i da ga predaju. Aleksandar Lojpur: Na ustav podrazumeva domaci sud, ne podrazumeva bilo koji. Sead Spahovic: To je sad drugo pitanje. Vesna Rakic-Vodinelic: Cak ni to nije bitno. I to da ostavimo. Ali, trai da ga uhapse i da ga predaju. Tim pre, da bi se on uhapsio, mora neko o tome da odlucuje. Sead Spahovic: O tome odlucuje Tribunal. Za pomaganje Ratku Mladicu u skrivanju optueni su Jovo ogo, Stanko i Predrag Ristic, Saa Badnjar, Ratko Vucetic, Marko Lugonja , Blagoje Govedarica, Borislav Ivanovic i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vaskovic. Sudenje pomagacima hakog optuenika Ratka Mladica u Drugom optinskom sudu odjednom je zatvoreno za javnost. ogo je optuio premijera Srbije Vojislava Kotunicu, direktora BIA Radeta Bulatovica, ministre policije i odbrane Dragana Jocica i Zorana Stankovica, za direktan uticaj izvrne vlasti na Tuilatvo u tom predmetu. Sudsko vece kojim predsedava Dejan Dobrosavljevic odredilo je nakon toga pauzu, a u nastavku sudenja odlucilo je da postupak zatvori za javnost, na predlog zamenika javnog tuioca Branka Stamenkovica, zato to traje istraga protiv osumnjicenog Blagoja Govedarice, pa bi javnim sudenjem bila ugroena istraga. Novinarima nije omoguceno da prisustvuju nastavku glavnog pretresa, a advokati optuenih koji su napustili sudnicu nakon saoptavanja odluke sudskog veca. Optueni Jovo ogo rekao je u obracanju sudskom vecu da "iv nece prisustvovati tajnom sudenju". Advokati su kazali da su optueni Jovo ogo, Saa Badnjar, Ljiljana Vaskovic i Stanko Ristic rekli da "nece da ucestvuju u farsi", kako su nazvali sudenje zatvoreno za javnost. Novinar lista Politika i autor knjige o Ratku Mladicu Ljubodrag Stojadinovic objasnio je zato nema razloga da sudenje bude zatvoreno za javnost: To sudenje nece imati puno znacaja na sudbinu Ratka Mladica i pregovaracku sudbinu Srbije. Dok se ne uhvati 'hajduk', jataci nemaju u ovom trenutku mnogo znacaja, osim stvaranja ambijenta da Srbija ozbiljno radi na tom poslu. Nita to se dogodilo u prolosti nema znacaja kada je u pitanju potraga za Mladicem, vano je ono to se sada dogada, a to Vlada Srbije ne zna. Proces moe da bude neka opomena ljudima koji imaju ideju da i dalje skrivaju Ratka Mladica, i da tako Akcioni plan, koji je potpuno nejasan, bude upotpunjen jednim konkretnim elementom. U CIJEM INTERESU? U postupku za ubistvo Zorana indica pred Specijalnim sudom, Cedomir Jovanovic izjavio je kao svedok da je Radomir Markovic preko jednog coveka porucio da ce dati ostavku, ako mu se garantuje bezbednost za porodicu i njega i da je to prihvaceno, ali da je posle razgovora sa Kotunicom dogovoreno da ostane koliko god moe na funkciji. Dodao je da se Kotunica usprotivio i smeni Pavkovica i da zna da je Gradimir Nalic, obracajuci se pripadnicima JSO na slavi jedinice, rekao da treba da podre Kotunicu a ne izdajnike . Cedomir Jovanovic je rekao da se Rusija "cudno" ponaala u svim dogadajima od promena. Naveo je da su predlagali da Miloevic bude premijer, ali da je Kotunica rekao da to ne moe da prihvati zbog ekstremista iz DOS (dodao je da se u Rusiji sakrila Mirjana Markovic). 2001. nije postojala drava, vec je drava bio JSO, i Vlada je bila u otvorenom neprijateljstvu sa

vojnom bezbednocu. Ispred stana Mihajlovica uhapena su dva pripadnika zemunskog klana, koji su pokazali legitimacije vojne bezbednosti i zatim se izvesni pukovnik ivaljevic zalagao za njih. Mi nismo hteli da pravimo nagle promene u DB, jer bismo izgubili kontrolu, vec smo to radili kompromisima - rekao je Jovanovic i dodao da je Ulemek predloio u februaru da Andreja Savic i Milorad Bracanovic budu novi celnici DB i da je to odbijeno, ali da je Bracanovic imenovan za nacelnika uprave za prislukivanje. Prema njegovim recima Kotunica je predlagao da Branko Crni, zamenik Markovica bude ef DB, a da dotadanji ef bude direktor Instituta bezbednosti. Dodao je da se premijer indic nije interesovao za pitanja bezbednosti i da nisu razmatrali ko ce biti ministar policije, a da je Kotunica predlagao da to bude Nalic, to je odbijeno. Vladimir Beba Popovic izneo je na TV B92, svoja saznanja o pozadini ubistva Zorana indica: U septembru 2002, sedam ili osam meseci pre ubistva indica, na rucak me je pozvao ambasador jedne velike zapadnoevropske drave. Posle zavrenog rucka zamolio me je da izademo na ulicu. Dok smo stajali na ulici, zbog buke automobila i autobusa da nas ne bi prislukivali, jer je on pretpostavljao da je i restoran u kojem smo bili ozvucen i da su ozvuceni mobilni telefoni, pitao me je ta ja znam o tome da se priprema atentat na indica. Ja sam rekao da ne znam nita: "Koji atentat, na ta mislite?"... On je rekao da se to priprema i da je u to umeana vojska, ali ne tako da je u to umeana zvanicno, da to rade neki nezadovoljnici tzv. Miloeviceve patriote, frakcije, struje... Rekao je da Rusi i ruska obavetajna sluba, a kada to kaem ne mislim na zvanicnu, nego na neke delove ruske obavetajne slube, oko toga vrlo aktivno ucestvuju i rade. To je bilo sedam-osam meseci pre ubistva indica... Popovic je prozvao i biveg nacelnika Uprave bezbednosti VJ Aca Tomica i direktora BIA Radeta Bulatovica, da je "istraga u vreme 'Sablje' dovela do njih kao direktno umeanih u pripremu atentata", a da je Kotunica "organizovanom politickom akcijom u medijima i diplomatskim krugovima sprecio da oni budu optueni".

Lana Demokratija Upropastila Srbiju - VI Deo istina ima samo jedno lice DEMOKRATIJA OD LAI JE UPROPASTILA SRBIJU VI DEO KAKVA DRAVA TAKVI I DRAVNICI Ovo su neki transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije iz Karadordeva, koje je sacinila hrvatska obavetajna sluba: 27. 12. 1995. Mira Markovic urgirala je kod Bogoljuba Karica da pokua da otvori racun u Nacionalnoj banci Grcke, na koji ce sa racuna Mire Markovic u kiparskoj banci prebaciti 100.000 apoena nepoznate valute. Naime, sin Marko nalazi se u hotelu "Hilton" u Atini, gde nema novca da plati neke racune. Marko ima kreditnu karticu neke kiparske banke, ali Grci ne priznaju tu karticu. 30. 12. 1996. Razgovor Mire Markovic i sina Marka. Marko: Evo me u Poarevcu. Tu sam kod Zokija, jedem prase ovde. Mira: Da i mama vecera na miru. Jedem se, strano, sekiram se za tebe, shvati. Marko: to si poludela, bre? Mira: Pa kako ta sam poludela, jesi se prole godine smandrljao tu! Marko: Mama, necu 10 puta isto, bre! Mira: Ne mogu. Ja se od onda plaim i plaim i plaim! Ti si mi dete, moje slatko! Marko: Ej, gde je tata? Mira: Tata eta. Marko: Sluaj, vidi o cemu se radi. Pre tri dana su ovde poceli sa restrikcijama struje. Ja sam to tati javio, on je nekoga zvao i receno mu je da nisu restrikcije, nego neke sanacije.

31. 12. 1996. Razgovor Slobodana Miloevica sa sinom Markom Miloevicem. Miloevic: Zdravo, lepi! Marko: ta radite? Miloevic: Evo, neto ovde razgovaramo. Mama je gore, a mi pricamo ovde. Marko: Ja da te obavestim da sam uneo sebi krevet u novu kucu. Krevet i muziku sam uneo. Povodom Nove godine i povodom toga to mi je preneo Boban. A drugo, u njoj ima topla voda, grejanje, sve. I uopte vie necu da se zajebavam. Miloevic: E, svaka cast, lepi! Marko: Milica je unela jelku, okitila i tako. Miloevic: E, divno! Divno, lepi moj. 'Ajde, neka je sa srecom. Marko: Ovde opet pola grada nema struju. Miloevic: Ma, nije moguce! Pa ne mogu da verujem! Marko: Ovi odavde, kad ih pozovemo, kau: "Mi smo distributeri, nama se to iz Beograda odlucuje." Miloevic: Sad cu da vidim. Veruj mi, to nisam znao. Evo, sad ce u Dnevniku da bude da nema ogranicenja. 3. 1. 1997: Razgovor Slobodana Miloevica i Mire Markovic sa Markom o useljenju u novi stan. Marko: ta radite, tajkice? Miloevic: Evo lekarimo u krevetu, gledamo zabavnu emisiju na televiziji. Marko: Da li zna da mi je voda u bazenu 38 stepeni? Miloevic: Ti si budala, bre! To je nezdravo! Marko: Pa da, bez veze. Treba da bude 18, to je prava stvar. Miloevic: Pa ne, ali ne sme preko 30, bre, ta se zeza?! Marko: to da ne sme, kupam se na 40. Miloevic: Pa nemoj, bre, na 38 stepeni, to je iznad normalne temperature coveka, bre! Kako moe u vrucoj vodi, to moe covek ok da dobije. Ne moe da se vri razmena toplote. Marko: Dobro ta me plai sada. Kako dodem u dakuzi, pa se kupam 42,3... Miloevic: Pa znam, ali ne pliva u dakuziju. Nemoj, Marko! Nemoj nikako iznad 31,2, na 30 je vec vrucina, bre. Drugo je tuiranje, izade... I to je nezdravo, a ovo da je potpuno covek potopljen u vrelu vodu, to je nedopustivo. Marko: Dobro, evo cekacu da padne na 32. Miloevic: Na 32 najvie. Regulii to i nemoj da se zeza. Je l ti sve OK? Marko: Jeste... pada neko cudo, ledena kia pada napolju, ovoliko leda nisam vido u ivotu. Miloevic: Pa znam, ne moe da se prode, ja nisam mogao jedan korak da napravim, moe samo covek da padne. Marko: Pazi, kad je celo dvorite ne pod snegom nego pod ledom i to onaj debeo sjajni led, ima jedno pet santimetara. Miloevic: ta klopa? Marko: ta klopam? Pa klopam svata sad. Svi ivi donose klopu. Sad ima klope na sve strane. Ima raznorazne sarme, prasici, jagnjici i ostalo. Miloevic: Da. ta sad imate kod kuce za jelo? Marko: U, kako cu ja da se ugojim u ovoj kuci. Miloevic: Evo ti da cuje mamu. Mira: Mili! Marko: Zna, mama, tuiramo se i kupamo u kadi na 40-44. Tu smo negde. Pusti te brojeve, pa seti se prole godine u Karadordevu. Bila je temperatura 28. To da ti neko kae rekao bi da je temperatura kao u dezvi, a nije ko u dezvi nego smo se smrzavali. Seca se da niko nije mogao da ude u vodu, dok se ne istuira hladnom, da smo sve na foru ulazili. Mira: ta cemo, kuco, da pitamo. Kai mamici ta radi? Marko: Mama 72 sata nisam izaao iz kuce. Mira: Jao, divno mili, divno! Je l da je carobno tu? Marko: Uradio sam jednu jako pametnu stvar. Poto ja ne nosim papuce, Ljubia me pitao dva dana

pred Novu godinu ta hocu da mi kupi za Novu godinu, i ja sam mu rekao samo da mi kupi neke mnogo lepe patike, koje ce mi i onako trebati za po kuci i kad izlazim napolje i sad imam ovde patike nove, nisam etiketu skinuo sa njih i onda kad udem u kucu odmah se izujem, pa udem u patike, i po kuci sam u cistim patikama. Mira: Ali, nosi papuce, molim te! Pa uvece kad legne onda mora da ima papuce pored sebe, kad ide da piki. Marko: A pa onda ne moram, jer imam podno grejanje pa mogu bos. Mira: Nemoj, to je nepristojno. To je seljacki. To je ko Marinko Rokvic. 3. 1. 1997: Razgovor Slobodana Miloevica i Mire Markovic sa sinom Markom. Marko: Pa, imam ideju, tata. Miloevic: Kai. Marko: Ali poto si ti konzervativan tip, necu tebe da pitam, hocu da pitam mamu. Za zadubinu ti bi rekao nemoj, a kamoli da je neto inteligentnije. ta misli o tome da napravim porodilite? Miloevic: Kakvo, bre, porodilite? Marko: Porodilite, zna kako izgleda porodilite? Miloevic: Znam. Marko: Poto ovde samo to ne pocrkaju ovi, samo ne od srca nego od kuge. Zamisli, zaposlim renomirane poarevacke ginekologe, sa kompletnim komoditetom. Miloevic: Nemoj da se zajebava, bolje ti je dri Madonu, pravi... Marko: Ma, nisam ja mislio tata u Madoni da napravim porodilite. Miloevic: Nego gde si mislio da napravi? Marko: Napravio bih ga obaka, bre, nezavisno od diskoteke, jednostavno da razmiljam o delatnostima koje su unosne, a istovremeno drutveno korisne. A ja mislim da bi Poarevljani bili jako srecni da oni dobiju neto tako. Tata, je l zna koliko kota kod privatnika po upama kakve ne bi video ni kod Dikensa, ovde po Poarevcu. Kiretaa kota 150 maraka. Miloevic: Marko, ali u porodilitima nema kiretae, nego se radaju deca. Marko: Ima i kiretarnica pored, ali to hocu da ti kaem; zamisli kad za kiretau, ej, koja traje 3,5 minuta, u svinjcima, privatnim ordinacijama koje se samo odazivaju na ime ordinacije, nita vie, uzimaju ljudima 150 maraka i konstantno delju. Miloevic: Dobro, to je zato to idu na kiretau..., da idu u bolnicu, ne bi ih kotalo nita. Hoce da ti dam ipak mamu? Marko: Sluaj, mu ti je jedan mukarac, onako tipican konzervativan, pasivan. Da pitam tebe je l si ti uvek pominjala te teme; ta misli, mama, o porodilitu? Jedno divno porodilite, ogradeno travnjakom. Mira: Super! Marko: Ti si moja mama, ti si moja mama, rekla je super, pa naravno, zar to nije divno? 15. 1. 1997. Razgovor Slobodana Miloevica i Mire Markovic sa sinom Markom, koji je na jednom od svojih mnogobrojnih putovanja po Evropi. Miloevic: Pa, naravno, cuj, lepi, bice Dojcilo kod nas veceras. Ali, on se vraca u ponedeljak ujutro tamo. Hteo sam tebi da predloim, da ti odsedne kod njega. Marko: Je l ti mene zajebava? Miloevic: Ne zajebavam te, to te zajebavam? Marko: Pa dobro, bre, bar me ti razume na tu temu. Miloevic: Razumem te ja, sine, nego voleo bih da... dobro ajde, kako ti kae. Mislim, tamo je izvanredno, a da ne bude ba, to se kae, u centru panje. Ej, nemoj da planira, molim te, nemoj ni da kroci ni u Austriju, ni u Francusku. Nego se istim putem vrati. Marko: ta, je l ima opet frka neka? Miloevic: Marko! Proli put su tako strano zloupotrebljavali da je to bilo strano. Ko sekirama da me biju po glavi. Medijski su zloupotrebljavali, u svakom pogledu su zloupotrebljavali. Marko: Ko? abari ili Austrijanci? Miloevic: Ne abari, nego Francuzi, bre. Marko: A Francuzi?

Miloevic: Pre svega oni, to je katastrofa! abari najmanje. Austrijanci su pisali svata. Marko: Da, da, da. Dobro, bre, nita, nema frke, razumeo sam sve. Miloevic: Pa sam mislio, ti ako se tu nade koliko se nade nije bitno, al se vrati istim putem... Pa, i veceras cemo se cuti. Evo da ti dam mamu da je cuje. Poto si jo u sobi, sad nisi u kolima, ne vozi. Ona se stresira kad razgovara s tobom kad si u kolima, jer se boji da negde ne skrene, a evo sad si u krevetu. Evo dacu ti je sad. Ajd, cao lepi! Marko: Halo! Mira: ta radi? Marko: Evo nita. Blejim, uivam, sad sam se probudio i cekam. Sinoc bila buka, kafane, diskoteke, crkla baterija i jebi ga. Evo sad sam se sredio, sad cu da pokuam. Sluaj, mama, ti zna da si ti jedino ensko stvorenje na planeti koje je rezistentno na mene, odnosno na moj arm. To ti nije ba neka pozitivna strana, da ti kaem. Sluaj, zvacu Milicu kad-tad. Tvoja rec je za mene zapoved, ta ti je... poslacu joj faks, pa onda telegram, razglednicu, i to, pa cu da je nazovem. Sluaj, ne daj boe da dodemo na jednu komemorativnu sednicu ti i ja, zna. To je ozbiljna tema, i mora da zvuci tragicno. Mama, ne zajebavaj me vie. U redu, skratio sam ti, zvacu Milicu i bicu sve kul. I nemoj da se nervira i uivaj tu. I eto tako. 15. 3. 1997. Razgovor Slobodana Miloevica sa sinom Markom o kcerki Mariji. Marko: Pa ta si rekao Mariji, majke ti? Pa, jesam te zamolio da, da joj javi, a da ne pravi sranje?! Pa mene ba boli k.... da li sam umean ili nisam. Ne, bolje nek budem ja umean, da se ne pomirimo jo narednih godinu dana, nego ti kaem stvar... imace posledice za taj njen popizditis? Miloevic: Ona, Marko, rekao sam lepo da si joj porucio da ce ti da joj rei problem dipa. Marko: Dobro, i ta ti je ona rekla? Miloevic: Da ne ulazi u sumnjive rabote, jer je rec o prljavoj stvari, jer je rec o stvari i tako sve ono to si ti rekao. Ona je rekla: Jao, kako cu ja, veceras covek treba da putuje za Nemacku, treba da mu dam danas pare. Marko: Ni slucajno! Miloevic: Ja sam rekao: Nemoj da da ni dinar! a ona je rekla: Pa, kako svi mogu? Ja kaem: Pa mogu svi preko Belog Manastira, a ti nisi ni krimos, nego si Marija Miloevic. Prema tome ba sve legalno, cisto, normalno! Ej, Marko, je l se seca ti nae babe Jele? Marko: Secam se, ona je imala macke. Miloevic: E, sad Marija, pocinje da je hvata sindrom usedelice, samo to nemoj da joj kae. Pocela je da skuplja kucice. 26. 4. 1997: Razgovor Marka Miloevica s Nenadom Batocaninom Neom (ubijen je 26. 11. 2002. godine u Beogradu), covekom iz licnog obezbedenja Slobodana Miloevica i pripadnika MUP Srbije, i Markovim instruktorom za vatreno oruje. Marko mu prepricava svoje doivljaje s vebi na streljackom poligonu, na kome je ocigledno bio s nekim ljudima iz srpske policije i Slube dravne bezbednosti (Aca i Gavra) i, pred kraj razgovora, o nekim ubistvima iz kriminalnog miljea, u ta su obojica dobro upuceni. Marko Miloevic se ali Nei: "Ja stvarno ne zamiljam svoju svetlu buducnost sa pet tipova oko mene i da se vozim u ovom tenku do kraja ivota." Marko: Dva tipa koje sam provalio, da im idem na ku..., to sam stalno naoruan do zuba, jer u glavi im je verovatno ona varijanta, kad me vide svako jutro naoruanog sa 15 pitolja i tri "heklera", ono u varijanti "ta ce mu sve to, kad bi bilo neto ne bi ni znao iz cega prvo da puca". Zna kako idu ta pljuvanja, interna, zna? I ta dva tipa koje sam video da ih iritiram zbog obilja i cestog menjanja oruja, to su Aca i Gavra. I zbog njih dvojice mi je strano stalo da bude sve kako treba, s tim to Aca, naravno, nije prokomentarisao nita, jer to mu sujeta ne dozvoljava, a Gavro je rekao: "Ajde, malo ti da nas prati." Razume? Ja nemam te napade prepotencije, razume, ja kaem: "Drugovi, ja pucam od pre nego to ste vi primljeni u tu slubu." Mnogo sam dobro pucao i onako pun sebe izlazim iz streljane, mirno mi srce, cistim pitolj i dolaze neki indijanci. Ne znam ko to sve ima dozvoljen ulaz u onu streljanu tamo, to treba zabraniti! Neo: Da, da. Marko: Dolazi neka konjina koji, pazi niti me pita, bre, je l' umem, je l' ne umem, ko sam, ta sam. Ne, nego veliki instruktor je stigao i onako merodavno, kao da, j.... li ga, ko kae da, da taj "glok"

mali, dobar je, ali samo sa dve ruke, sa jednom nije ba neto. Neo: Pa, ne znam o cemu je rec? MARKO: Sluaj, bre, seljacino, opali. I da, zna ta mi je veceras bio vrhunac. Kad sam ukapirao da me kenja, jer ja sam se plaio, poto sam cesto menjao oruje, pucao sam iz uzija, iz pumpe, iz "heklera", i ceko sam da me ne zajebe negde, da ne pocnem negde da promaujem, jer vidim da me jedva cekaju. I kad sam provalio da me sere, onda je krenulo klasicno uterivanje kompleksa i onda sam traio da mi daju da na signal pucam jedan metak "cetrdesetpeticom", ali da ga repetiram jednom rukom. Neo: Da, da. Marko: I to je, zna, to je onda bilo "ajmo kuci". Zaista, mislim, bez ikakve prepotencije, da sam malo merodavniji od Sente za to. Ja sam rekao, ako cu vec da se cuvam, daj da se cuvam. Vozilo ispred, vozilo iza, po dva coveka unutra, dugo naoruanje, interna veza. Javljam se kad izlazim, kad ulazim, svi vi pancire, to je naredenje. I gotovo! Mrtvi mi ne trebate. Sinoc, jebe mi mater kad te nisam zvao u tri ujutro. Hteo sam da dodem u Karadordevo da pricam s tobom i sa efom. Pa da li zna od koga sam ja sinoc cuo, na primer, celu kompletnu varijantu koju mi smatramo kao strogo poverljivu? Verovali ili ne, od Lile (zapravo - Jelke). Pazi, ti zna koji je Jelke idiot. On nije kalibar, on nije tigar koji je upucen. Kao potpuno javnu stvar mi je ispricao: "Evo, jebo te bog, ovaj, gadan tip, mnogo ljudi pobio onaj Vojo Amerikanac. Al', roknula ga murija." Ja njega gledam belo, reko: "Da izvine, o cemu prica? Nisam cuo za coveka nikad u ivotu". Isprica mi brate, i da su sinoc nali le u Savi i da je najverovatnije on, i da je nestao, i da je roknuo Popa, i ovo i ono. Da je ubio nekog vanog tipa u Americi. Nasra se. Ja muvam Ljubiu, reko: "Je l' cuje ti ovoga ta prica?" Ko kad je poginuo onaj Oliver Denis, "s njim je sve strogo poverljivo", meni kae Bojana Tref, Bojana Vladina i Fikal. Posle tri dana, ja doao iz Londona, kae: "Tref, ovaj Oliver Denis, to ga roknula murija prole nedelje...", a ja kao znam pouzdanu informaciju. Neo: Ha, ha! Marko: Pa, sine, u ovoj zemlji ne moe da se sakrije nita, bre! Neo: Nije on ubio njih. On je samo Popa. Seca se kako? Popa je ubio tako to je bio u ovim, bermudama, i imao je decje rifle. Imao je decje rifle zato to je imao facu decju, imao je masku decju koju je kupio u Americi. Necu ti pricati, kad se budemo videli, onda cu ti ispricati! Marko: Cekaj, pa je l' onda taj tip opalio Popa? Ja nikad nisam cuo za tog coveka. Neo: Vojo Raicevic, zvani Vojo Amerikanac. Marko: Vojo Amerikanac, da. I cuo sam samo... To mi Mirela kae da je sa Bojanom Petrovicem drao "Stupicu". Pa sluaj, ako te neto greje, mogu samo da ti kaem da mi je Jelke Simic u Kabareu "Rouz" pred 20 ljudi reko da je radio za Maraa! Pa, naravno, da znam da je tacno, ali hocu da ti kaem da je to neverovatno neto. Mi kao baratamo nekim podacima. Idioti, bre, po ulici ispiraju usta time. Neo: On je prvo radio za Boka Bojovica. Marko: Pa, dobro, to je isti k...! Hocu da ti kaem generalno, ne znam je l' pocimamo da otkrivamo rupu na saksiji. Jesi li cuo za pejder RAM? I par dana posle Badinog ubistva ucukaju, tim programom mogu za svaki pejder da dobiju godinu dana unazad sve poruke. I ukucaju, zezanja radi, da vide da l' se negde pominje Bada. 20 sati posle Badinog ubistva, na pejder taj i taj stigne poruka. Provalili su da Bada bei iz grada. Ja prvo ne mogu da verujem da je to neko tako poruku dao, "Bel padet"... ne mogu da verujem da je operater takvu poruku primio, prosledio i nikom nije prijavio. Mislim, to je morbidno, to je neverovatno! Ja kaem, da nije neki drugi Bada. Poto ne mogu, to se kae, previe je lepo da bi bilo istinito. Ne mogu, Neo, moe da veruje takva poruka 20 sati posle ubistva efa policije, koji jedini u zemlji ima takav nadimak, neko mrtav ladan nekom alje takvu poruku. Neo: Kaem... rokne nekog, pa i Vojo i na Amerikanac... Marko: Izginulo je mnogo vanih ljudi u Beogradu, ali koji je lik bio Pop, keve ti? Ako je taj Voja bio neki tigar, koja je potreba nekog tigra da ubije budalu? Pop je nebitan lik. Onda me ne bi iznenadilo da je on ubio i Debelog. Ne bi me iznenadilo da je Vladu Trefa ubio. Ja stvarno ne zamiljam svoju buducnost sa pet tipova oko mene i da se vozim u ovom tenku do kraja ivota. Ja

bih da prebrinemo te probleme to imamo, pa da se vratimo normalnom ivotu. Neo: Bio jedan... kod mene... Marko: Pa, znam, brate, al' mi ovde ne treba da se branimo vec da se odbranimo, razume? Pita me Piper veceras: "Je li, brate, a dokle ce ovo ovako da traje?" Ja kaem: "Dok ne budemo nekom skinuli glavu. E, onda cu sve da vas pustim da idete da cuvate diskoteke." Pazi, kad me decko pita veceras da li bi treb'o da ide u XL, i pazi kad jedna pickurina Mesic, razume, rek'o da mora da pita Sentu dokle ce da traje ovo sa mnom. Je l' treba Vinjic da ode u diskoteku? Je l' on normalan, bre, strano! Sve komarac do komarca. Meni malo neprijatno, pocinjem da razmiljam, daj da ih uzmem ja da ih placam onda. I nek se zovu privatno obezbedenje i ja, u p.... materinu! Zamisli budalu, Piper me lepo, pazi Piper: " kad mi moemo da palimo veceras?" Kaem: "Pa gde radi veceras?" Piper: "Pa, u XL-u!" "Pa, idi onda odma' da ne zakasni na pos'o." Zna zato ja drim tog Pipera? Iz dva razloga: prvo dovoljno blesavo vozi, a drugo previe je glup da bi ga neko vrbov'o da mi... namesti i puca na mene. On je nepouzdana budala. Pa, da li zna ta je uradio neku noc? Na mesto gde sam ja bio, a oni obezbedivali ispred, poto sam se ja malo due zadrao, pozvao je Marinu da dode da mu pravi drutvo. I sad jedna intelektualka zna gde sam ja proveo noc. Neo: Da. Marko: Al', dobro ona nije pricljiva, to ko u crnu zemlju zakopano, to nikada da procuri nece, budi siguran. Zna kad potegnemo Ljupce i ja valjda ce i oni da opale neki metak bar da dre govna glavu dole, razume? A drugo, zna, plae ljude. Ipak, kad vidi tri dizelaa u crnim jaknama, e j... ga, da li ce da te ubiju ili nece. BOKO RADONJIC roden je u Uicu. Otac Dragomir, ucitelj, za vreme okupacije bio je clan Ravnogorskog pokreta Drae Mihailovica, zbog cega je streljan. 1970. godine pobegao je preko Austrije i Italije u Ameriku i nastanio se na Menhetnu, u Hol Skicneju, u kojoj se godinje dogadalo po 500 ubistava. Odmah je stupio u SOPO, teroristicku organizaciju koju je osnovao njegov kum Nikola Kavaja (vencao ga s prvom enom u Njujorku) i grupa srpskih nacionalista. Boko Radonjic je govorio o tom vremenu za "Ilustrovanu politiku". Tako smo saznali da je upoznao tadanjeg efa irske mafije Tedija Kaminskog. Brzo su se sprijateljili. Kada su italijanski mafijai ubili Edija Bucera (kasapina) 1977, na celo "Vestijes" doao je Mark Splen, koga je brzo zadesila ista sudbina. Tada je doao red na Dona Kupina, koji je izbegao smrt, ali ne i 75 godina robije. Kada je krenuo u zatvor, postavio je Radonjica za efa irske mafije u Njujorku. Po dolasku 1990. godine, otvorio je na Zlatiboru kockarnicu, u hotelu "Palisad", a kasnije je u centru Kraljevih Voda sagradio kazino klub "Bos". U Ameriku nije smeo, ali je voleo da odlazi u zemlje June Amerike. U americkom zatvoru Boko Radonjic se naao 31. decembra 1999. godine. Sa Nikolom Kavajom je bio na odmoru na Kubi, odakle je produio u Kankun. Registrovan je medu putnicima, i avion se zbog njega prizemljio u Majamiju. FBI je skrenuo let aviona sa Kube u Majami kako bi ga uhapsio za podmicivanje porote na sudenju mafijakom bosu Donu Gotiju. Radonjic je iz zatvora angaovao petoricu skupih advokata koji su mu brzo izdejstvovali da se brani sa slobode. Americka tampa pekulisala je da su kod njega pronadene fotografije iracke ambasade u Havani, i da je verovatno tamo bio u nekoj misiji. Posle godinu i po, izaao je kao slobodan covek. Jedini svedok protiv njega, Salvatore Gravano, izgubio je status zaticenog svedoka. intervju Marka Lopuine Emir Kusturica se pojavio na vratima zlatiborskog kasina Boss. Docekao ga je Boko Radonjic... Ubeduju me da uradim knjigu ili igrani film 'Don Boko' i opiem moje prijateljstvo sa Donom Gotijem, efom Koza Nostre. - Imamo zajednickog prijatelja. Bio sam sa Donom 1989, u Maloj Italiji u Njujorku, otkrio je Emir Kusturica. Ja sam ga upoznao pocetkom sedamdesetih, dok je bio mladi oficir u porodici Gambino. Pomogao sam mu da se prikrije. Tako sam stekao poverenje, koje mi je kada je postao Bos vratio tako to me je imenovao za kapetana Koza nostre za Njujork. Bio sam kum irskog klana. Ja sam jedini stranac,

koji je bio ef u Koza Nostri, i jedini Srbin koji je bio visoki oficir u americkom podzemlju. Posle smrti Dona, i hapenja njegovog brata Pitera, koji je jedno vreme bio kum Koza nostre, organizaciju vodi moj stari poznanik Don Nois rekao je prvi put javno Boko Radonjic. Boka Radonjica i Emira Kusturicu posluili su sokom vodnjik, kojim Boko Radonjic nudi svoje goste, bilo da su to Velja Ilic, Vladan Batic, Milovan oric, Dragan Kicanovic, Seka Aleksic, Dej, Petar Panic Pana, Emir Kusturica ili Bokov kum. Napravicu testament u kome cu reci ko je bio i ta je radio Boko Radonjic u Americi. Moja supruga Sabrina je sakupila moje video zapise iz Amerike i namerava da napravi dokumentarni film o mom ivotu. Ima snimke mojih susreta sa Donom Gotijem i clanovima porodice Gambino, o mom antikomunistickom radu u Srpskom oslobodilackom pokretu Otadbina, mojih patriotskih aktivnosti u srpskoj koloniji u Americi, i dokumenta koje je FBI i CIA imala o meni. Iz tih dokumenata i snimaka se vidi da ja nisam mafija, jer u Americi nikada nisam bio osudivan zbog kriminala i zbog mog druenja sa clanovima porodice Gambino. Ja sam samo covek sa jakim vezama u Koza Nostri. A Koza Nostra u Americi je elitni drutveni sloj, koji ivi i radi po svojim specificnim pravilima. Kao clan Koza Nostre nisam se bavio kriminalom vec organizovanjem sindikata i borbom protiv sindikata, koji su bili pod uticajem komunista. FBI i Edgar Huver nisu za Koza Nostru rekli da je mafija, jer su je koristili za obracun sa komunistima u Americi i na jugu Italije. U meduvremenu klan Gambino, kome sam pripadao, je proirio poslove na organizovanje sindikata vozaca i sindikata glumaca i filmskih radnika. U tim poslovima Koza Nostri je najvie pomagao jevrejski lobi. Koza Nostra nikada nije u SAD i Italiji delovala protiv svoje drave i protiv svog naroda. Goti je pao kada su americki politicari odlucili da ga rue. Amerika je dala 100 miliona dolara gradonacelniku Njujorka ulijaniju da iskoreni Koza Nostru. Reganu je stalo da ga ulijani nasledi na mestu predsednika SAD. FBI je pocetkom devedesetih uhvatio estoricu kumova i Donu Gotiju poturio krticu. Ja sam prvi doao do poverljive informacije iz FBI i Donu Gotiju rekao da imamo krticu u porodici i da ce biti uhapen. ulijano nije uspeo odmah da srui Gotija, jer je ovaj imao jake advokate i saradnike. Zato se Ronald Regan odrekao ulijanija. Ja sam u to vreme, krajem 1990. vec bio u Beogradu. Kada su me 2000. godine agenti FBI skinuli sa avionskog leta za Kubu, i odveli u Njujork, traili su da priznam ko je me je obavestio da je u Koza Nostru ubacen Sami Bono, jer su tu informaciju mogli da imaju samo direktor FBI, dravni tuilac i americki predsednik. FBI mi je nudila status zaticenog svedoka i vilu na Floridi. Nita nisam priznao, i Amerikanci su me oslobodili, pa sam se vratio u Beograd. - Tu te docekala srpska policija. Kako da u Sablji uhapsi i tebe? pitao je Emir Kusturica. U Srbiji mnogi misle da sam ja mafija, jer su neki novinari tako pisali i jer me mnogi poistovecuju sa ovdanjim kriminalcima. Srbija ima banditizam, koji je opasan, jer srpska mafija ima cilj da uniti srpsku dravu i srpski narod. Najalosnije je to je drava, umesto da hvata te bandite, od mene u operaciji Sablja pokuala da napravi mafijaa. Uhapen sam dan posle ubistva Zorana indica, sa kojim sam mnogo puta caskao u bati Lotos bara. indic bi svratio na kafu. Jednom je naiao Legija, da valjda vidi ta radi indic sa mnom, pa sam ga ja oterao. Uhapen sam sa izgovorom da ugroavam bezbednost zemlje, a islednici su me optuivali da sam prijatelj eljka Maksimovica Make i da imam informacije o ubistvu policijskog generala Boka Buhe. Navodno su imali dokaze da je Maka, kog sam znao petnaestak godina, sedeo u Lotos baru dan pre ubistva generala Buhe i valjda tu planirao to ubistvo, u vreme dok sam ja boravio u SAD. Tu suludu ideju je islednicima dao Vojislav eelj, koji je tvrdio da sam ja covek Velje Ilica, koji mu pomae da zajedno sa Vojom Kotunicom dode na vlast. Tako je eelj preko mene hteo da rui Velju Ilica. Samo su ponavljali pitanja da li sam ja sa Makom planirao ubistvo Boka Buhe, pa su proirili na generala Badu, ministra Pavla Bulatovica i nacelnika policije Vlahovica. To me iznerviralo pa sam pitao da li su oni kao komunisticki izrodi ubili mog oca, rodake, prijatelje antikomuniste u emigraciji i prijatelje iz srpskog podezmlja, Giku i Arkana? Tada su islednici ucutali. Pustili su me iz CZ, s potvrdom u kojoj je falsifikovan datum hapenja da nisam kriv. Prolo je 16 godina od kako sam se iz Amerike vratio u Srbiju. Ne elim da se svetim zbog zlocina koji su pocinjeni mojoj porodici, jer sam se kao pravoslavac i clan SOPO zavetovao da necu

dozvoliti da udari Srbin na Srbina. To je moj nacin nacionalnog pomirenja potomaka cetnika i partizana Nisam se pokajao to sam se vratio kuci, mada sam zatekao uasno loe stanje. Crna Gora ce se odvojiti, ali se nadam bez novog rata. U Srbiji se podstice anarhija, jer jedino preko nje nai politicari mogu da vladaju. U SAD je Savet za nacionalnu bezbednost vrhovni vladar, a u Srbiji se s tom institucijom poigravaju jer ne postoji nacionalni interes. Imamo velike probleme sa otcepljenjem Crne Gore, sa odvajanjem Kosmeta i Vojvodine, koji mogu da nas uvedu u rat, a naa vlast se bavi progonom porodice Karic. Razocaran sam u Ameriku, jer mi je kada sam pobegao iz Jugoslavije dala slobodu, a potom mi je, kada sam se vratio u Srbiju, oduzela. Bombardovala je moju zemlju i moj narod samo da bi dokazala da je neprikosnoveni vladar sveta. Sa Brozom sam se sreo kao decak, jer smo se deca cetnika i deca ibeovaca igrala rata. Mi antikomunisti, okupljeni oko Srpskog oslobodilackog pokreta Otadbina, obucavali smo se u tajnim kampovima za atentat na Josipa Broza. Moj pobratim Nikola Kavaja i ja smo vebali snajpersko gadanje. Napravili smo paklenu mainu, ali smo odustali od upotrebe. FBI nije imao dokaze da sam ja rukovao tim eksplozivom i sud me za to nije teretio. Da sam hteo mogao sam Tita da ubijem u Vaingtonu 1976. Ali, to nije bio interes Amerike, tako da je srpskoj emigraciji CIA preko jednog prijatelja biveg direktora Donovana porucila: Moete da ubijete Kardelja ili ambasadora Stanovnika, ali marala Tita i generala eelja ne smete! Kako nisam pokazivao spremnost da posluam savet CIA, ja sam uhapen sa mojim kumom Nikolom Kavajom. Osuden sam pocetkom sedamdesetih za terorizam i pripremu atentata na Tita, i to je jedina robija koju sam imao u Americi. Amerika se sedamdesetih godina poigravala sa srpskim politickim emigrantima. Prvo nas je iza rata drala pod strogom kontrolom, a kada su umrli nai velikani u emigraciji Pupin, Tesla, Drakovic, Jovanovic, razvodnila je na antikomunizam dovodenjem ekonomskih migranata iz Jugoslavije, koji nisu bili antikomunisti. Kad je najveci americki prijatelj Tito 1980. godine umro, Amerika i CIA su se okrenuli Hrvatima, i sa njima izveli operaciju Oluja. Imam podatke da su neki nai iz Beograda dali tajno saglasnost Amerikancima da CIA i Pentagon izvedu tu operaciju. Nai su obecali Amerikancima 1995. godine da ce u Srbiji da zbrinu sve srpske izbeglice iz Hrvatske i da ce da podre novu zagrebacku vlast. Vrh CIA danas titi Radovana Karadica, koji je bio lojalan Amerikancima i ispunio sva svoja obecanja, dok ga nii efovi CIA trae. U CZ-u sam boravio sa Radetom Bulatovicem, Acom Tomicem, Jovicom Staniicem, Nebojom Pavkovicem, Predragom Rankovicem Peconijem, Frenkijem Simatovicem, i Cecom. Svi smo se drali hrabro i dostojanstveno. Boko Radonjic se u Srbiju vratio 15. decembra 1990. Docekali su ga orde Boovic Gika, Dana i Vuk Drakovic, Milovan oric i Momo Kapor. Iako je u Slubi dravne bezbednosti bio zaveden kao politicki emigrant i dravni neprijatelj, sluba ga nije dirala, jer je kako Boko Radonjic otkriva, od Jovice Staniica dobila takvo naredenje. Nisam clan nijedne stranke, ali sam nekako najblii Novoj Srbiji i Velji Ilicu. Milomir Maric - Profil br. 48 Kao najznacajnijeg coveka koga je upoznao, Boko Radonjic izdvaja profesora Deralda Vinsenta Bula, koji je gradio najveci top na svetu za Sadama Huseina, zbog cega ga je 23. marta 1990. izraelski Mosad ubio u Briselu. Ostalo je nepoznato kakva je veza profesora Bula sa Bokom Radonjicem i SFR Jugoslavijom, gde je u fabrici "Vitez", u Bosni, raden top, koji je trebalo da pogada ciljeve na 3.500 milja. Boku Radonjicu, dok je bio jedan od kljucnih ljudi njujorke mafije, je americki general Trudo, koji je sa Mak Arturom ratovao u Koreji, a posle bio jedan od efova vojnog intelidensa, skrenuo panju da pripazi na bezbednost profesora Bula. Posle nekoliko godina, usred unosnih poslova u proizvodnji, izvozu oruja i izgradnji odbrambenih sistema za Sadama Huseina, iracki predstavnici su obavestili jugoslovenski Generaltab da se na celu americke korporacije profesora Bula nalazi Srbin, Boko Radonjic.

Boka Radonjica je amnestirao nacelnik Generaltaba Petar Gracanin. Boko se jo vie zbliio sa svojim nesudenim ubicama, i sa njihovim nalogodavcima iz Beograda. Pocetkom devedesetih, ugledni "Cikago tribjun" objavio je vest da je mafijaka porodica Gambino, preko Boka Radonjica, uloila u Slobodana Miloevica blizu milijardu dolara. Boko Radonjic negira da se ikada sastao sa Miloevicem, iako su ga svedoci vidali u njegovom kabinetu, ali niko nije saznao o cemu su pricali. Boko ne priznaje da je on Miloevicu odao tajnu da mafija zapravo vlada svetom. Boko Radonjic je kancelariju u Njujorku imao u prestinom Republikanskom klubu. U to vreme, ni dak cementa, niti kilogram gvoda za armaturu, nije mogao da stigne na Menheten izvan kontrole mafije, koju je u tom poslu zastupao Boko Radonjic. Boku Radonjicu je poveren poverljivi posao sa profesorom Bulom, kad su na snagu stupali sporazumi sa Rusima iz programa SALT o kontroli trke u naoruavanju i embargu na izvoz oruja u krizna podrucja, to ne bi moglo da kompromituje SAD, njene sporazume i ravnoteu snaga u svetu. Izrael je od pocetka bio u toku sa otkricima profesora Bula. Nekoliko puta je profesor Bul boravio tajno u Jugoslaviji, lececi se od udara dotle nepoznatog oruja kojim tajne slube deluju na genijalne naucnike na pragu epohalnih otkrica u naoruanju. Od Krcuna je prvi put cuo da Tita neizostavno treba ubiti. On je pijan govorio: "Drue Tito, mnogo te volim! Ali, voleo bih te jo vie - da si Srbin!" Prijatelj iz detinjstva Milovan oric, poveo ga je u Maribor na pripreme za utakmicu Crvene zvezde u Gracu protiv "Austrije". Dragan Dajic je Arnejcica zamolio da Boka Radonjica preveze preko granice. Nije morao da ilegalno bei, jer je i tada imao legalni paso. Pre nego to je upoznao Dona Gotija, Boko Radonjic je prvo postao ef irske mafije "Vesties". Nametnuo se kao vrstan pomiritelj i diplomata. Igrom slucaja, upoznao sam efa irske mafije Edija Kaminskog. Zvali su ga Edi Bucer, jer je svoje protivnike kasapio noem. Ubrzo smo se sprijateljili. Edi je ubijen u obracunu izmedu irske i italijanske mafije. Ista sudbina je ubrzo zadesila i njegovog naslednika Mark Splejna. A novi kum Don Kunin, inace jedan od mojih najboljih prijatelja, osuden je na 75 godina robije. Pred odlazak u zatvor, pozvao me je i postavio za efa irske mafije u Njujorku. A kako je za Kuma italijanske mafije doao Don Goti, predloio sam mu da bratski saradujemo Umeli smo, u slucaju potrebe, i da otmemo coveka na sred otmene Pete avenije, ispred luksuzne robne kuce. Razvijemo tepih, brzo ga smotamo, i pred prolaznicima ubacimo u gepek Za vreme jednog sudenja Gotiju, eni dravnom tuiocu smo namestili tipa, koji je izdravao viegodinju kaznu, toboe da bi joj ocinkario Dana. A ona je upala u zamku. Traio je da mu ona pokloni svoje gacice, da ga u zatvoru elja mine, a on se posle na sudu pojavio kao svedok optube i pred porotom pokazao gacice tuioca. ulijano je okrivio Boka Radonjica da je svog vencanog kuma Dorda Pejpa, koji je bio clan Porote, potplatio sa 60.000 dolara. Boko Radonjic je u Americi imao tokom 20 godina boravka i svoju paralelnu pricu. On nikad nije hapen kao mafija, mada je bilo sumnjivo to su ubice Pola Kastelana nosili na glavi karakteristicne ruske kape. ao mu je to Nikolu Kavaju nije uspeo da nagovori da otetim avionom produi prema Moskvi, pa da Amerikanci od Rusa moraju da trae da ga izruce: Tako bi srpska stvar postala i predmet spora izmedu Istoka i Zapada! FBI je tada konstruisao pricu da Nikola Kavaja (iako je kao komandos ucestvovao u americkom iskcravanju u Zalivu svinja, na Kubi, i u poteri za Ce Gevarom u Boliviji), u stvari pripada SMER ("Smrt pijunima"), specijalnoj sovjetskoj jedinici za likvidacije po svetu, formiranoj u vreme Staljina. Cinjenica je da je Kavaja, pre bekstva na Zapad, u Jugoslaviji bio uhapen kao ibeovac. Clanovi srpske emigrantske organizacije "Sopo", i Boko Radonjic, proglaeni su za "crnorukae", od kojih su neki, kao Mustafa Golubic, stvarno i bili Staljinovi egzekutori. Znao sam da bivi predsednik Karter izvetaj licno podnosi predsedniku Klintonu i da je to prilika da se cuju srpski argumenti bez posrednitva administracije, koja nam nije bila naklonjena. Poseta Kartera Karadicu uplaila je Slobodana Miloevica nagodbe bosanskih Srba mimo njega, pa se sa Ricardom Holbrukom izborio da zastupa sve Srbe, a da Karadic bude iskljucen iz politickog ivota. Boko nikada nije krio da mu je Radovan Karadic idol .

Velimir Ilic u emisiji "Kaiprst", 3. aprila 2003. (Brankica Stankovic) Ilic: Ja nemam nikakve veze sa Bokom, nikakav posao nikada nismo radili, niti u bilo kakvom poslu bili. Boko Radonjic je covek koga smo mi ovde znali. Restoran gde je rucao Legija, gde je rucao Jovica Staniic kad je dolazio, ko je sve sedeo. Taj moj rodak je valjda sedeo u restoranu u kom je bio Jovica Staniic, slucajno, jer je Emir Kusturica snimao film i Staniic je navratio da poseti Kusturicu. Ja sam cuo za tu posetu ali nisam nikada uivo video Jovicu Staniica, ni Milorada Lukovica Legiju. B92: U istrazi ubistva Zorana indica medu prvima je uhapen Va savetnik za bezbednost, Boko Radonjic. Ilic: Nikad nisam imao savetnika za bezbednost, niti je Boko Radonjic bio moj savetnik. Boko Radonjic je u Cacku zavrio kolu. Popili smo pice i to je bio jedini kontakt. B92: Nije bio u vaoj stranci? Ilic: Dok smo bili opozicija Boko se pojavljivao na mitinzima... Inace on je kum Kavaje B92: Koji je takode ef irske mafije u Americi i jedan od kljucnih ljudi Ilic: Ko, Boko? Pa nisam se samo ja druio sa njim, druili su se svi. B92: A otkud prica da je on Va savetnik za bezbednost? Ilic: Jedino to su Bokovi momci cuvali parking, poto ispred nae stranke nema parkiralita. B92: A jesu li Vam skrenuli panju da je Sredoje ljukic ljuka bio kriminalac? Ilic: Ja sam ljukica samo jednom u ivotu video. Nali su snimak da je bio na jednom mitingu. Jednom sam ga video u prostorijama Demokratskog centra posle 5. oktobra, kada je doao u drutvu Boka Buhe, kome je doneo trenerku da se presvuce, i tad sam se samo pozdravio sa njim jer je u njegovom drutvu bio jedan moj zemljak iz Cacka. B92: Kada je pokrenuto pitanje da li je Sredoje ljukic ljuka bio clan Vae stranke, na Televiziji Cacak, Vi ste se ukljucili u program, i tada ste novinare i urednike Televizije nazvali usterima i babicama koje cete licno oterati da cuvaju ovce? Ilic: Informacija da je Sredoje ljukic clan Nove Srbije objavljena je, mislim, u 'Nacionalu'. NIKOLA KAVAJA puten je 1995. iz zatvora u Luizijani, a ubrzo je deportovan. Posle toga, proglaen je za americkog neprijatelja broj jedan. U Srbiju se vratio krajem 1997. godine. Suprotno ocekivanjima, od coveka koji se celog svog ivota borio protiv komunista, Kavaja je ubrzo postao oboavalac lika i dela Slobodana Miloevica. Moda i zato svega godinu dana posle povratka u Srbiju, od tadanjeg reima je dobio stan u beogradskom naselju Medakovic. U prolece 1998. godine, u Pivi, u Crnoj Gori, formirao je kamp Bataljon smrti za obuku srpskih dobrovoljaca i komandosa za borbu protiv albanskih terorista na Kosovu, i za suprotstavljanje kopnenim snagama NATO. Koliko je poznato, ovaj bataljon nije dobio dozvolu od Miloeviceve vlasti za ucece u operacijama u junoj pokrajini. Ostala je tajna koliko je srpskih dobrovoljaca prolo kroz ovaj kamp, po cijem je odobrenju radio i da li su neki od polaznika izvodili i samostalne teroristicko-mafijake akcije. Masoni traili da ubijem Tita (Predrag Stojkovic - Broj 616) - est jugoslovenskih diplomatskih misija je dignuto u vazduh u roku od nekoliko sekundi. Od Los Andelesa do Vankuvera i Njujorka, a da se ne otkrije. * Jesu li Srbi vama bili zahvalni tamo u Americi? - Da li se pitate kako sam ja oteo avion? Boko Radonjic mi je predloio da pobegnem u Rusiju i nasamarim Ameriku. Nisam pristao jer sam se decenijama po svetu borio za interese Amerike. *Koje smislio plan akcije? - Pop Kajevic. Prvo smo hteli da traimo da se iz jugoslovenskog zatvora puste uro urovic, Milovan ilas i jo jedan. Posle je 1978. Stoiljko Kajevic hteo da uzmemo avion i da pikiramo u zgradu CK SKJ u Beogradu kao simbol Titove moci. Nije hteo da izade iz zatvora i da mi se pridrui. Akcija je propala, jer je on trebalo da mi pokae gde je CK, koji je izgraden posle mog bekstva iz zemlje. Komunista se nisam bojao. Ja poticem iz partizanske porodice, bio sam u vojnoj

akademiji, od 1941. do 1944. bio sam u zatvoru u Albaniji (interniran od Italijana), sa osam godina. Otac mi je bio andarmerijski narednik u Metohiji. Sva braca su mi otila u partizane, i sestra. TrojIca su poginula. Necu da napadam Kajevica to je ispao kukavica. Bili smo 7-8 puta zajedno. Dizali smo u vazduh jugoslovenska diplomatska predstavnitva. - Doao sam po dekretu predsednika Kenedija u Ameriku 1961. godine. Radio sam i u obezbedenju Kenedija, ubijen je na 120 metara od mene, ali sam se radovao. To je prvi predsednik SAD koji je u Beloj kuci primio Josipa Broza Tita! * Od bekstva u Austriju, do odlaska u Ameriku ta ste sve radili? - Uglavnom za CIA. * Kako ste dokazali da niste ubaceni ruski agent? - Samo akcijama u Nemackoj, Austriji, prva je bila napad na jugoslovenske turiste. Mlad sam upao u osinjak pijuna - Predrag Radojkovic, Drain komandant, general Kovacevic, pukovnik Dragia Bojovic, Jakov Dragovic... Cuvao sam kralja Petra po naredenju Amerikanaca. U Evropi, svuda gde je iao slubeno, kada je posecivao izbeglicke kampove. Samo sam ja 11 meseci vukao CIA za nos. Kljukao je lanim podacima o Istocnom bloku. Bio sam zaduen za Austriju, Nemacku i Italiju. * Gde ste se sve borili protiv komunizma? - U Zapadnoj Evropi, u Africi kao legionar, posle u Junoj Americi i SAD. Ja sam rusofil, kao i svaki Srbin iz Crne Gore. Da je komunizam bio u Nemackoj, Engleskoj ili Americi nijedan Srbin ne bi otiao u komuniste! * Ko je vama bio neposredno ef? - Amerikanac u SAD i u Evropi. Za CIA su uglavnom radili stranci. Do 1961. bio sam u Cadu, Kongu, Junoafrickoj republici... Onda je JFK traio 24 legionara i otili smo u Zaliv svinja. * Da li vam je bilo ao to ste nekoga likvidirali? - Ne. Izveo sam 28 akcija po naredenju. Poslednju 29. akciju sam svojevoljno izveo otmicu dva americka aviona. * Kakav je sada va odnos prema Titu, da li ste promenili miljenje? - Ne. Kavaje su dale 27 boraca u partizanima, nijednog u cetnicima, a 1948. godine sam uhapen sa tri rodena brata i poslat na Goli otok. Tri brata su mi poginula u ratu. Prvo su nam svakog dana komesari na politickoj nastavi u vojnoj koli pricali, da ce Staljin da ivi 300 godina, te kukuruz je u Rusiji ovoliki. Kada je doneta Rezolucija Informbiroa, sve je odjedamput bilo obrnuto. Do 1949. nisam bio protiv Tita, bio sam pitomac u vojnoj koli, do trenutka kada sam doao kuci i zatekao majku kako place, jer su mi udbai odveli brata. * Ko vas je povezao sa Bokom Radonjicem, tada jednim od efova njujorke mafije? - Ivo Lazarevic. Da ga nisam upoznao, nikada on ne bi pao u zatvor. Zbog federalnog prekraja, a sa federalnim sudovima nema ale, nemoguce ih je potkupiti. Sa Ivom sam saradivao i ranije. Jednom me je zamolio da ubijemo Mladena Mladenovica (bivi ef jugoslovenske obavetajne slube, preao iz Grcke u SAD), ali sam to odbio. Odmah bi ga ja skinuo, ali morao sam da pitam pretpostavljene (CIA). Ivo nije govorio kada je Mladen bio na poloaju, vec kada je dobio azil od SAD i ispricao sve ta je imao! Ako ga ubije - radi posao koji UDB ne moe. Ivo Lazarevic je bio je ofer coveku koji je doveo Lenjina na vlast u Rusiju Rotildu. U pocetku Boko Radonjic je radio na parkingu na Osmoj aveniji, ciji je vlasnik bio generaltabni kapetan prve klase Aco Obradovic. Uspeo je preko ene Karin, ciji je otac drao odnoenje smeca na Menhetenu, na ta je mafija imala tapiju. Boka sam ja ubacio u CIA, a Boko ih je odmah sve potkupio. * Ko je stajao iza Nikole Kavaje? - Par ludaka, SOPO i neki organi unutar CIA. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971. Posle za Kubance, u okviru organizacije Omega 7, protiv Kastra, Aljendea,... Najmanje 100 puta sam stavio svoj ivot u torbu za Amerikance! Ja sam bio zaduen za oruje, za snabdevanje SOPO na teritoriji Kanade i June Amerike. Mileta Miljanic, zvani Majk, najveci diler droge u Evropi, uhapen je 10. januara 2004. godine u vajcarskoj. Za Miljanicem je raspisana poternica Interpol zbog sumnje da je organizovao

prebacivanje 114 kg kokaina iz June Amerike u Atinu. Ima dvojno dravljanstvo - americko i nae. Bio je blizak Voji Raicevicu Amerikancu, Boku Radonjicu i eljku Maksimovicu Maki. Na konferenciji za novinare lider SRS, Vojislav eelj, tvrdio je da su Jovica Staniic i ljudi iz dravne bezbednosti pocetkom 90-ih formirali grupu ljudi koji su doli iz Amerike, medu kojima su Boko Radonjic i Voja Raicevic. Prema eeljevoj tvrdnji, ova grupa je formirala odrede smrti. eelj je obelodanio i da su u Radonjicevom restoranu "Lotos bar", Miljanicev prijatelj, eljko Maksimovic Maka i Nikola Maljkovic planirali ubijistvo generala policije Boka Buhe. 21. marta 2003. MUP Srbije je saoptio da su, tokom istrage ubistva srpskog premijera Zorana indica, kod jednog broja clanova organizovanih kriminalnih grupa pronadene legitimacije Nezavisnog sindikata policije, koji je registrovan kao udruenje gradana. Dodaje Te legitimacije bile su istog oblika kao slubene legitimacije ovlacenih slubenih lica MUP. Pojedini clanovi kriminalnih grupa su legitimacije Nezavisnog sindikata policije zloupotrebljavali za legitimisanje gradana, ulaenje u stanove i vrenje krivicnih dela, dovodeci gradane u zabludu da se radi o pripadnicima MUP, navodi se saoptenju MUP, kao i da su clanovi i donatori Nezavisnog sindikata policije Novak Buha, Boko Radonjic, Dejan Pitulic... i drugi . 17.04.2003. (Srboljub Bogdanovic NIN) Sadraji prislukivanog razgovora Aleksandra Tijanica, savetnika predsednika SRJ Vojislava Kotunice, sa Bokom Radonjicem, covekom bogate prolosti, zbog koje je bio prislukivan, sadri neke politicke instrukcije Radonjicu, a, u istom razgovoru, i Velimiru Ilicu, s obzirom da se razgovor vodi u jesen 2002. godine . Veze Legije i Cacka ("Kaiprst" Radija B92, 23. maja 2003. Daniel Bukumirovic) Dok su irom Srbije lokalne policije pronalazile kilograme heriona, oruje i hapsile kriminalce, u Cacku je akcija imala i drugu dimenziju: Zvezdan Jovanovic, koji optuen za ubistvo Zorana indica, iz Cacka je, u njegovoj kuci pronadeno je oruje. U selu nadomak ovog grada pronaden je automobil Ljiljane Buhe. Nedelju dana pre atentata na srpskog premijera u gradu su videni Legija, Jovica Staniic i Boko Radonjic, to je bio razlog da u Cacak dodu inspektori iz Beograda. Glavna su hapenja cetvorice lokalnih biznismena vlasnika preduzeca ''Auto Cacak'' Milenka Kostica, suvlasnika benzinske pupme ''Leonardo'' Zorana Bojovica, vlasnika ''Laki auto trade'' Miladina Lazovica, i Strahinje Ilica (Bane Svinjar). Bane Svinjar je jedan od osnivaca SPO, a kasnije i Nove Srbije, prijatelj pokojnog Gike, Zvonka Osmajlica i mnogih boraca za srpsku stvar Otkud to da je Legija dolazio ba u Cacak, veceravao tamo gde je veceravao, sa ljudima sa kojima je bio, otkud to da su roditelji ubice premijera Cacani, otkud auto gospode Cume tu na periferiji, i otkud to da je u Cacak morala da dode specijalna jedinica da bi neku istragu sprovodila, nije mogao to da radi cacanski SUP. Otkud svi ti ljudi i kako se predsednik Optine slucajno vida sa Radonjicem, general Pavkovic nije silazio s lokalne televizije, poklanjao mu je trofejno oruje, prethodno je pricao da ga proganja ta ista vojska. General Lazarevic je dolazio na promociju knjige novinara Drecuna, gde su se ljudi zaklinjali da ce vratiti Kosovo Strahinja Ilic: Ja sam uhapen jer sam vecerao sa Emirom Kusturicom. Jovicu Staniica nikada nisam video s njim, ni Legiju nisam video, nisam video ni Puza, koji je bio general policije. To su price, pitali su me gde se krije Karadic, kad sam video Legiju, gde je Veljo, s kim od njih se vidao Oko ubistva gospodina indica, ja sam im rekao da vide medu onima koji su ga nosili. Velimir Ilic o Spasojevicu: Duana Spasojevica nisam poznavao. Znam da su na bini bili funkcioneri Demokratske stranke Srbije. Van politike, stajala je na bini Olivera Katarina, moja prijateljica, i ja sam je zamolio da bude sa nama na bini. O Boku Radonjicu, koji je uhapen tokom vanrednog stanja, Velimir Ilic je rekao: Normalno da smo se pozdravili sto puta i sedeli u Lotos baru. Sa Bokom su se svi druili kad su odlazili u Ameriku poto je on vodio emigraciju. Ja sam ga vidao kao i svi ostali. B92: On se sada povezuje sa ozbiljnim medunarodnim kriminalom? Ilic: Ja ne znam ta je on radio napolju, ali znam da se on dobro poznavao sa ministrom policije i sa prethodnim ministrima policije, i sa celnicima dravne bezbednosti i prethodne i dananje. Boko

je sa mnom bio na zdravo zdravo. Mi nikada nismo imali nikakav poslovni kontakt Petar Milatovic, urednik ISTINE, Bec, 15. jun 2007. Nikola, izvukao sam te iz anonimnosti 1991. godine i lansirao te kao mit kod Srba sa publicistickim delom Lov na Tita'' u izdanju beogradskog izdavaca ''Dosije'' koje sam priredio za tampu sa podnaslovom ''Ispovest srpskog komandosa Kavaje''. Pojavu knjige ''Lov na Tita'' pokuavao je da spreci Vuk Drakovic est meseci posle pocetka tampanja, da bi kasnije pokuao na tvom primeru da politicki profitira. Drakovicev pokuaj zabrane tampanja bio je bezuspean, kao i sve cega se dohvatio Vuk Drakovic, partizanski sin i bivi komunisticki pisar kod piljka. Knjiga o tebi, koju sam pripremio, pojavila se 1991. godine i tampana je u poarevackoj tampariji ''Prosveta'', izdavac je ''Dosije'' iz Beograda, glavni i odgovorni urednik je Veljko Topalovic, a ja sam priredivac. Izdavac mi je urucio odreden broj primeraka po Zakonu o izdavatvu i ja sam dobijene primerke redovno poklanjao Srbima koji su iz Otadbine dolazili kod mene da mi se zahvale to sam javnosti otkrio Nikolu Kavaju. Pokrenuo sam 1991. godine peticiju za oslobadanje Nikole Kavaje iz americkog zatvora. Tu peticiju je potpisalo 450.000 Srba, dok su reimski mediji obmanjivali javnost da je tu peticiju potpisalo 3,5 miliona Srba, to je la! Posle pojave LOV NA TITA stvoren je mit o tebi kod Srba. Posle nekoliko godina, ti si puten iz americkog zatvora, doao si u Srbiju i vec 10 godina nisi naao za shodno da okrene moj telefonski broj. Iz Novog Alaktraza pisao si mi zahvalne panegirike, nazivajuce me serdarom, vojvodom, junakom i tako dalje, to sam ja i tada prezirao! Posle tvog dolaska u otadbinu ti si se osilio i zaboravio si na svog dobrotvora koga si poceo sramno da ogovara! Nisam serdar, ni vojvoda, ali jesam principijelan covek da ti saoptin istinu oci: prevrtljivi ljigavce, ne izlazi mi na oci kad si potroio 10 godina da izbegne susret sa mnom koji sam od tebe stvorio mit i kako sam stvorio mit o nitacoveku cvrsto sam reen da ga sruim i zatraim od srpskog naroda da mi javno sudi zbog moje nepromiljenosti koju si ti materijalisticki zloupotrebio meni iza leda, epureci se nepostojecim! Doavi u Beograd dobio si stan od Drakovicevog SPO, da bi taj stan prodao i sada ogovara ljigavog Vuka Drakovica, koga si hvalio kada te kupio sa jednim bednim stanom, to dovoljno govori o tebi samom. Osnovni razlog to ti piem jeste tvoja la da ti dugujem knjige. Tu la podlo iri meni iza leda po srpskim zemljama gde te pozovu da ti daju besplatan rucak. O kakvim knjigama, besramnice, govori? Je li o primercima koje je izdavac ''Dosije'' meni dao po Zakonu o izdavatvu kao priredivacu dela Lov na Tita, a te primerke poklanjao sam Srbima koji su kod mene dolazili da mi se zahvale to sam otkrio Nikolu Kavaju i stvorio mit od njega? Ako je tako treba da se stidi! Poslao si kod mene u Bec jednu zamlatu pre 8 godina i tom komadu budale sam poklonio komplet mojih knjiga da ti odnese. Kasnije si poslao kod mene biveg Brozovog policajca Vlastimira Cekica koji je zloupotrebio gostoprimstvo. Doao si iz americkog zatvora Novi Alkatraz kao novostvoreni mit kod Srba. Umesto da si me posluao odao si se vaarskom srbovanju, i slui kao klovn za uveseljavanje od jedne do druge besplatne trpeze jer si nesposoban da za sebe zaradi osnovnu egzisteniciju! Izneverio si plan da stane na celo srpskih patriota. Nisi imao kurai, niti potencijala jer si najobicnija puna praznina! Umesto toga docekao si da zavisi ko ce ti udeliti milostinju. Da si sluao onoga ko je od tebe stvorio mit, ti bi danas imao svoju vilu, svoje ofere, svoje adutante, bio bi na celu srpske nacionalne armije. Nisi ti za to! Ti si samo za ono to danas jesi. Umesto lovca na Tita ti si postao najobicniji ulovljeni lovac koji se sam ulovio u vlastitim lovackim pricama! Da nije tako ti bi danas umesto Broza, ciji si pilot bio, ulovio nekoga od belosvetskih protuva koje su bombardovale srpske zemlje 1995. i 1999. godine i koji sada pohode Beograd kao svoje spavace sobe zahvaljujuci nacionalnom tetocinstvu i politickom diletantizmu hakih janicara koji vode americku, nemacku, vatikansku i Bog te pita koju sve politiku umesto srpske. Ti si se odlicno uklopio u tu tragikomediju. Srbuje na piknicima u dubokoj pozadini, a zlotovori ti pred tvojim ocima otimaju zavicaj Kosovo i Metohiju, najsvetiju srpsku tapiju! Istovremeno, okrivljuje mene

to sam kao priredivac knjige o tebi pod naslovom LOV NA TITA dobio od izdavaca odreden broj primeraka po Zakonu o izdavackoj delatnosti. Zaista je duboka tvoja plitkoca Nikola, pa imajuci u vidu cinjenicu da je tako, nemam nameru da gubim vreme sa intelektualnim pigmejcem i moralnim liliputancem, ali ti viteki unapred kaem: kako sam stvorio mit o tebi, tako cu ga i raskrinkati! Ti zna da ja imam snage i odlucnosti za to, jer to se dokazalo na stazi moje dosledne borbe protiv antisrpskog kontinuiteta titoizma, slobizma, dosizma i aktuelnog grabizma! Kao i u ekonomskoj, i u sferi paralelne bezbednosti mora da postoji kanal prohodnosti. SAA VUJKO, je nepoznat javnosti ali se pojavljuje u sferama u kojima ga nije za ocekivati. U potrazi za clanovima grupe koja je organizovala ubistvo srpskog premijera Zorana indica i opsenoj akciji Sablja protiv organizovanog kriminala policija je u pritvoru zadrala vie od 50 voda i clanova sedam najvecih mafijakih klanova, saopteno je u srpskoj vladi. Iz "Grupe Amerika" u pritvoru su Veselin Raicevic zvani Meda, Mileta Miljanic i Saa Vujko, Agropromet AD Kruevac, Delatnost: prodaja delova, pribora za motorna vozila Zavisna drutva: Agroineks DOO Kruevac Broj akcionara na dan 31.12.2006.godine - 625, a najveci akcionar je: Bujkovic Nenad Upravni odbor Bujkovic Nenad, Budva Diplomirani pravnik 132179 Petkovic Zoran, Ni Ekonomista, direktor ''M-C group'' Petrovic Milorad, Kruevac Diplomirani inenjer mainstva, penzioner Marinkovic Jugoslav, Kruevac, Ekonomski tehnicar, direktor Agroineks doo Kruevac 86 Saa Vujko, Beograd doktor nauka Sekretarijat za antiterorizam Revizor finansijskog izvetaj: SRBO AUDIT, d.o.o Beograd,Balkanska 40/15 U Kruevcu, 13.08.2007.godine Generalni direktor, Tatjana Cerovic,dipl.ing.ma. Clan IBSSA Centar za anti-terorizam i mir u svetu (CCTWP), Nikole urkovica 24, Beograd Direktor : Vojislav Miloevic Izvrni direktor: Predrag Martinovic Strucnjaci Centra : prof. Dragan Simeunovic; Mr.Filip Miloevic Analiticar Centra: Tomislav Kresovic Red vitezova koji postoji u naoj zemlji zove se Pro Concordatia Populorum (Za slogu medu narodima), na prvi pogled podseca na gradansku verziju Maltekih vitezova. Ustanovljen je 1961. u SAD, navodno, od strane jednog veterana vijetnamskog rata koga su spasili Vijetnamci uprkos tome to su se borili na suprotnim stranama. Prof. dr Fronz, prenosi red iz Amerike u Evropu, u Austriju, odakle red iri delatnost. Od tada, sa crvenim maltekim krstom na grudima, koji je znak ovog reda, potpomau zbliavanju naroda bez obzira na verske, rasne i nacionalne razlike, jer su upravo one uzrokovale silna stradanja. Viteki redovi funkcioniu kao udruenja gradana sa autonomnom upravom u svojim zemljama koju cini rukovodstvo reda i skuptina. Kao takvi nalaze se u Nemackoj, Austriji, Francuskoj, Madarskoj, Srbiji i dr. Unutar zemlje red ima svoje rukovodstvo, koje se sastoji od Generalnog Prefekta, Prefekata, Majora, Juristicijara i Riznicara. Generalnog Prefekta, koji je najvii cin na nivou bratstva zemlje, biraju clanovi u skuptini. Generalna Prefektura u naoj zemlji, osnovana 2003. na Frukoj Gori, podeljena je na tri Prefekture: Beograd (2002.), Vojvodina (2004.) i Ni (2005.). Sve funkcionie po nacelima drevnih vitekih bratstava. Mogucnost prijema u red dobijaju ugledne, visokomoralne osobe sa profesijom i licnim tenjama koje se ne kose sa

osnovnim nacelima reda. Na inauguracijama i na ostalim ceremonijama neposredno ucestvuje Veliki Majstor. Pristupnicu potpisuju dve osobe koje su clanovi reda, a od novog clana se ocekuje, po pravilu, da u roku od est meseci predloi nekog za pristupanje redu. Generalni Prefekt SCG, je Aleksandar Vojnovic. Po zanimanju saobracajni inenjer, projektant aerodroma sa zavidnim brojem projekata iza sebe, redu pristupa 2001. godine u Segedinu. Danas nosi najvii cin na nivou reda nae zemlje, pa je bio i domacin beogradskog okupljanja. Na beogradskom skupu potpisana je konvencija o formiranju Medunarodne asocijacije redova, koja ce se registrovati u Strazburu, a izmedu vitezova Srbije, Rusije, Madarske, Bugarske i Rumunije. Asocijacija je otvorena za prefekture drugih zemalja, a otvoreno pismo je vec poslato Austriji, koja, zajedno sa Nemackom, treba da bude sledeca, dok Slovaci i Ukrajinci formiraju svoje prefekture. Ovom konvencijom se preko zajednickog statuta reguliu i medusobni odnosi bratstava, uzajamno pomaganje, podrka, te se utvrduju diplomatski i kulturni odnosi. Nedeljko Gardaevic je postavljen za Velikog Majstora, a Ursula Fronz za Prvu Damu. Oni, sa Velikim Kancelarom Andrejom lajningom, Juristicijarom Albertom Almoem, Riznicarom iz Bugarske (koji nije imenovan) cine vrhovno rukovodstvo Medunarodne asocijacije Vitekih redova Srbije i Crne Gore, Madarske, Rumunije, Bugarske i Rusije. Red Pro Concordatia Populorum bio je organizator ceremonije u Segedinu 2002. kada sam primljen u clanstvo. Sledece godine organizovali smo Udruenje gradana koje je postalo prefektura Beograda prema terminologiji koju koristimo u vitekom redu. Naredne godine smo dobili status Generalne prefekture Srbije i Crne Gore. Kasnije su formirane jo dve prefekture, Vojvodina i Ni. Kada sam izabran za Predsednika Udruenja gradana, registrovanog u Ministarstvu Pravde Srbije i Crne Gore, stekli su se uslovi da budem unapreden, od strane tadanjeg Velikog Majstora, u Prefekta Beograda, a zatim 2004 godine i u Glavnog Prefekta Srbije i Crne Gore. Ovu terminologiju smo uneli u izmene i dopune naeg Statuta. Vitezovi SCG primili su Ljiljanu Mihajlovic, koja se vratila posle cetrdeset godina provedenih u Parizu. Vodena ocevim idejama da sve cega imaju previe treba podeliti s drugima, svoj humanitarni rad zapocinje 1992. godine. Tada, od apoteke predvidene za ruenje, otkupljuje lekove u vrednosti od 264.000 franaka, s namerom da ih prosledi kao pomoc Srbiji. S obzirom na sankcije, koje su tada bile na snazi, bila je prinudena da direktno od Ujedinjenih Nacija zatrai odobrenje za prenos medikamenata u Srbiju. Dokument je stigao posle tri dana, a veliku podrku imala je u francuskim vozacima koji su vozili o svom troku kao humanitarci. Odeljenju gerijatrije, gradske bolnice na Zvezdari, tada, odlazi 90% ukupne pomoci, a porodilitu u Narodnog Fronta je doniran jedan klima uredaj. Ukupna vrednost njenih donacija Srbiji, od 1992. do danas, iznosi preko pola miliona fracuskih franaka. U Francuskoj je 1995. donirala tamonje vitezove, a dvadeset godina unazad je darodavac fonda Mala sirota braca koji vodi brigu o deci poginulih policajaca i naputenoj. Zalaganjem njenog sina Patrika, umetnici iz Srbije prisutni su na Boicnoj izlobi u Luvru. Ovaj dogadaj ima tradiciju od 146 godina, pod pokroviteljstvom predsednika Francuske i ministra za kulturu. Svake godine ucestvuje preko tri stotine umetnika uz raznih zemalja. Nai predstavnici vodeni su efom delegacije Patrikom Mihajlovicem i Zoricom ordevic (Comandeur reda Pro Concordatia...), 2004. i 2005. i 2006. godine. Jedna od najspektakularnijih krada se desila pocetkom 98. godine kada su ukradene litografija Marka agla (Revolucija), dve litografije Pabla Pikasa (Majka s detetom i Golub mira), serigrafija Salvadora Dalija i ulje na platnu Renata Gutuza. Posle mesec dana slike su pronadene, a za kradu su optueni Duko Mijanovic radnik obezbedenja Narodnog muzeja i Nedeljko Gardaevic. Krada ovih slika nije bila narucena, vec su Mijanovic i Gardaevic doli na ideju da slike prodaju van Jugoslavije. Oba su osudena na po tri i po godine zatvora. Aprila 2008. clanovi madarske sekcije IBSSA, koji su takode vitezovi Reda Svetog orda primili su svoja pisma o imenovanju u Vece Reda Svetog orda. medunarodni nivo dogadaja bio je kroz

prisustvo viteza Sae Vujka i njegove supruge, Velikog priora Srbije Medunarodnog vitekog reda Svetog orda, koji je takode clan IBSSA U ILI VAN MREE OTPOR Ispred Pravnog i Elektrotehnickog fakulteta aktivisti studentske organizacije "Otpor" delili su fotokopije zaplenjenog broja DT. Na zboru studenata Pravnog fakulteta, studenti su citali tekstove iz DT koji se odnose na Univerzitet i akcije "Otpor". Organizacija "Otpor" nastavice sa deljenjem DT dok list ne pocne ponovo da izlazi. Komentar Tirketa povodom hapenja 4 aktivista grupe "Otpor" zbog ispisivanja parola: Jedna od studentkinja koje robijaju zbog pisanja grafita cerka je mog prijatelja, inace svetski poznatog umetnika. Znaci: dete je iz bolje kuce. A zna se sta sleduje kada devojke iz dobrih kuca stanu u red za bukagije. Mislim da se to sto sleduje zove revolucija. A kako se zove to kada neciji sin odluci da napravi najvecu diskoteku na Balkanu i to od narodnih para? Tirke misli da zato to je u pitanju kcerka jednog njegovog prijatelja, pretpostavljam imucnijeg, da to znaci da je revolucija na pomolu. Nece biti! Revolucija pocinje onda kada bunt zahvati iroke narodne mase. Prema izjavama clanova "Otpor"-a jedino se neto deava na ETF. Pocetak rada grupe obecava ali je konacni cilj daleko. Tako mi je, ovih dana, dopao u ruke jedan nemacki dokumentarni film snimljen pre tri decenije. Tema filma je avangardna jugoslovenska umetnost. U filmu se pojavljuju Ki, Pekic, ejka, Mira Trailovic, Prele, ilnik, Milja Vujanovic i moja malenkost. Postoji tu i cuvena scena kad Stevo igon govori Robespjerov tekst iz drame "Dantonova smrt", u dvoristu Kapetan-Miinog zdanja. Stevo igon se narocito istakao izjavama podrke Slobodanu Miloevicu. Sve su to ljudske nule koje su umiljale da su buntovnici a ustvari su branili Tita i njegovu diktatoru. Svi su se obogatili preko svake mere, najeli i napili. Nemacki autor je umetnicku avangardu tadanje Jugoslavije povezao sa studentskom revolucijom iz 1968. godine. Bio je to trenutak kada sam, poput mnogih drugih, propustio da odem u zatvor. Bolje je bilo godinama visiti na RTB i uredivati "Politiku" nego ici u zatvor. Prava je istina da nisu hteli da nas prime. Ondanji reim nije davao ni pet para za tobonje revolucionare. Kakvi revolucionari takva reakcija vlasti. Reim koji je krtario sa zatvorom nestao je na dubritu istorije. Zemlja se raspala u krvi i plamenu. To su godine koje su pojeli skakavci. Zato je prirodno da dananja deca, posebno bivih "revolucionara" odlaze u Padinjak. Bila je to eca revolucija. Ljudi su se bunili da bi zauzeli poloaje crvenih funkcionera i nastavili sa istom praksom. Pravi revolucionari su zavrili sa zatvorskim presudama, sa metkom u potiljku, kao azilanti. Olo je ostao i obukao crveno odelo i stavio Titovku na glavu. Ovaj ce im reim po tom pitanju rado izlaziti u susret. Samo to od toga nece biti nove avangardne umetnosti. Oni koji su osudeni da se bore grafitima znaju da je sve prokockano. Oni moraju da pocnu od nule. Za takav pocetak zatvor je dobra kola. Vreme je da naucimo da cerka prijatelja i njene drugarice vade krompir zarad naih grehova. To znaci da oni dobro rade i da nerviraju reim, i da mogu neto da urade. Oni se ne bune da kao Tirke i Stevo igon zauzmu pozicije drugova protiv kojih se bune nego da promene stanje, svesni da im u komunistickom, prosovjetskom, staljinistickom, genocidnom, nacionalistickom, nepotistickom, prostackom reimu Slobodana Miloevica nema mesta. Kasno se kaje Tirke. U ILI VAN MREE SINDIKAT Aprila 2003. godine, Medunarodna organizacija rada uputila je ministarstvu za rad i zapoljavanje Srbije zvanican zahtev da se to pre okonca podela sindikalne imovine. Sindikalni kvadrati mogli su biti podeljeni po osnovu utvrdivanja reprezentativnosti. Problem je bio to to je reprezentativnost teko utvrditi, iz razloga to se sindikati "osipaju" zbog privatizacije, gaenja firmi, i zbog prelaska nekih sindikata u druge centrale. Jo jedan problem je bio to to SSS poseduje i imovinu za koju nisu regulisani vlasnicki odnosi. Podelu sindikalne imovine, koja je iskljucivo u posedu Saveza

sindikata Srbije i SSSSCG, zahtevali su ASNS i UGS "Nezavisnost". To pitanje nije reeno jo samo u Srbiji, dok su ostale zemlje u okruenju vec podelile svoju sindikalnu imovinu. Reavanje tog problema pocelo je sastankom u Vladi Srbije, na kome su ucestvovali predstavnici tri sindikalne centrale, SSS, ASNS i UGS "Nezavisnost". Mile Isakov, potpredsednik Vlade bio je zaduen za unapredenje socijalnog dijaloga a Dragan Milovanovic, osnivac ASNS, bio je ministar za rad i zapoljavanje. Postignut je nacelni dogovor da se deli celokupna imovina u vlasnitvu Saveza sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore. Ova druga sindikalna centrala je pravni naslednik Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije - kvaziorganizacija koja nije registrovana i koja je opstala samo zahvaljujuci rentiranju ogromne imovine koju poseduje. Ocekivao se popis sindikalnih kvadrata, ali je bilo poznato da se ubiru ogromne sume novca od iznajmljivanja sindikalne imovine. Samo Dom sindikata u Beogradu ima 18.000 kvadrata, od cega je u posedu SSS oko 3.000m2. Osim dela koji otpada na bioskopske sale i hol, sve ostalo izdaje Savez samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore. Ukoliko se sindikati ne dogovore o podeli, Vlada polae pravo da podeli imovinu sindikata, ali deo ne bi bio vracen sindikatima. Do kraja 2006, Srbija je ostala jedina zemlja u Evropi u kojoj sindikalna imovina nije podeljena. Evropska konfederacija sindikata nedavno je upozorila da ce iskoristiti svoj uticaj u Evropskoj uniji i usloviti ulazak nae zemlje u EU reenjem ovog problema. Savez samostalnih sindikata Srbije ima vie od 40.000 metara kvadratnih prostora. Njima toliki prostor nije potreban, i cak 90% iznajmljuju. Vlade Vojislava Kotunice nisu se upustile u reavanje ovog problema samo zbog politickih razloga - da se ne zameraju Savezu sindikata Srbije, iako je sve to vezano za pribliavanje Evropskoj uniji, jer je to princip koji vai za citavu EU. Pitanje centralne imovine nije pokretano. Vrednost 19.800 kvadratnih metara Doma sindikata u Beogradu, i brojnih odmaralita irom bive zajednicke drave, nije mala. O njenoj raspodeli najpre treba da se dogovore oni koji su ove objekte gradili, a onda bi se, na nacionalnom nivou, traila reenja. Neprihvatljivo je da sva imovina pripada jednoj centrali, iako su je stvarali svi radnici. Najveca ironija je u tome to velikim delom te imovine sada raspolae Sindikat nepostojece drave Srbije i Crne Gore - u Savezu sindikata Srbije tvrde da oni prostor ne izdaju, vec to radi Savez sindikata Srbije i Crne Gore. Slobodan Lalovic, ministar za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku Srbije najavio je da ce drava konacno sindikalnim centralama dati prostorije u zgradi u Nuicevoj, koje oni i sada koriste, bez utvrdivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija. Sudski spor o reprezentativnosti vuce se na sudu tri i po godine. U koricenju te imovine bilo je zloupotreba i mnogo kriminalnih radnji koje bi isplivale kada bi zapocela podela imovine. Kad se sve to se ima stavi na sto da bi se videlo ta se to deli. Ako neto fali, mora se pitati gde je to. Oni kau, to je Mika, Zika ili Laza, dao JUL ili SPS, ili prodao, ili neovlaceno iznajamio. Zgrada Doma sindikata u Beogradu izdata je na 40 godina, iako predsednik sindikata ima pravo da potpisuje ugovore sa rokom dokle mu traje mandat, a sve preko toga - ne vai. Do februara 2007, predmet razmatranja dve najvece medunarodne sindikalne organizacije, Evropske konfederacije sindikata i Svetske konfederacije sindikata postalo je razvlacivanje imovine sindikata bive Jugoslavije odlukom razdruenog Saveza samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore, bez prethodne sukcesije. Niko nije opovrgao dokumentovanu informaciju premijera Srbije Zorana ivkovica da je 94% sindikalne imovine u dravnom, a ostatak u sindikalnom vlasnitvu. Ukoliko je to tacno, drava je morala da se umea u reavanje ovog problema, jer nereena imovina sindikata remeti odnose i na mnogo irem polju. Kao clanica MOR, Srbija ima i neke obaveze. Nedefinisana imovina sindikata prepreka je i ulaska Srbije u EU. Savezi samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore, bez saglasnosti drugih zainteresovanih strana, dogovorili su se, privatno, da se oko 5% poslovnog prostora u centru Beograda da u vlasnitvo crnogorskom sindikatu, uprkos postojanju mehanizama da se stvar rei na pravni nacin. Nije fer da neki sindikati imaju imovinu, a neki ne. Jedna organizacija ne bi smela da ima monopol. Kada radnici odluce u koji sindikat ele da odu sredstva treba da budu rasporedena pravedno i proporcionalno clanstvu. Zamenik predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbovic, smatrao je, da u nije potrebno ukljucivati medunarodne organizacije, i objasnio da je crnogorska strana dobila deo zajednicke imovine zbog toga to je jedina od svih republika bive Jugoslavije zvanicno potraivala

deo imovine nekadanjeg zajednickog sindikata, iako nije sporno da se u procesu sukcesije imovine bive SFRJ utvrdi ta kojoj od bivih republika pripada od imovine. Na odluku da se crnogorskom sindikatu da u vlasnitvo 714 kvadratnih metara prostora zgrade na Trgu Nikole Paica, reagovali su i sindikati bivih republika SFRJ, smatrajuci takav potez nedopustivim, najavljenaa je zajednicka inicijativa sindikata Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije da se sindikalna imovina podeli nezavisno od sukcesije. U imovinu nekadanjeg "velikog sindikata" ulazi vie od 60.000 kvadratnih metara prostora. Procenjuje se da samo zgrada Doma sindikata u Beogradu, od 4.000 kvadratnih metara, vredi oko 7,5 miliona evra. U uem centru Beograda SSS Srbije, kao samoproglaeni sukcesor, ima na raspolaganju oko 13.000 kvadratnih metara. Sindikati Crne Gore i Srbije su okoncali deobu zajednicke imovine, medutim, o sindikalnoj imovini iz vremena SFRJ ne samo da se ne mogu dobiti nikakvi konkretni odgovori, nego ne postoji ni najgrublja procena vrednosti te imovine. Nema ni odgovora na pitanje: da li je moguca podela sindikalne imovine pre okoncanja sukcesije bive Jugoslavije. Nije sasvim jasan ni status sindikalne imovine iz vremena estoclane Jugoslavije, da je sindikalna imovina pod sukcesijom. Ima za dravnu imovinu, za ambasade, zlato... jedino ako se ne smatra da je sindikalna imovina dravna. Ne postoji ni precizan popis te imovine. Ima neto imovine u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Bilo je naznaka da postoji dio imovine i u Sloveniji. Sindikati Crne Gore i Srbije su okoncali podelu zajednicke imovine, kojom je crnogorskom Sindikatu pripalo 714 m2 poslovnog prostora u strogom centru Beograda, koji ce najvjerovatnije biti iskoriceni za formiranje Agencije koja ce se baviti reavanjem odnosa na relaciji Srbija i Crna Gora, u vezi: zapoljavanja radnika iz Srbije u Crnoj Gori, radnog staa, penzionisanja, prenoenja penzija, a posredovace i u delu zdravstvenih usluga i potreba crnogorskih gradana u Srbiji, ali i kao jezgro buduce saradnje sa sindikalnim organizacijama iz regiona. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbovic izjavio je da ova organizacija jo uvek nije razmatrala problem sukcesije nekadanjeg federalnog sindikata, da li je to moguca pre sukcesije drava, odnosno da li ova imovina podlee nekom drugom principu. Predmet te sukcesije, u tom trenutku, mogli su da budu zgrada na Trgu Nikole Paica, Dom sidikata, jedna zgrada u Ulici Miloa Pocerca, jedan hotel na Hvaru, vlasnitvo nekadanjeg Sindikata Jugoslavije, odnosno Sindikata Srbije i Crne Gore. Dom sindikata u Sarajevu, imovina u Hrvatskoj, i u Sloveniji jedan deo, dok u Crnoj Gori, navodno, nema nita, oni su zato i dobili procent, i nije poznato za Makedoniju. Svi imaju apetite prema zgradi na Trgu Nikole Paica. Oko imovine nekadanjeg Saveznog sindikata ima dva problema: prvi je raspodela izmedu nekadanjih republickih sindikata, a drugi je udeo novonastalih organizacija. Vecernje Novosti: feljton o SDB (autor Marko Lopuina) Cim je, 1988, postao prvi covek Srbije, Slobodan Miloevic je od efa dravne bezbednosti, Dragana Mitrovica, zahtevao da mu dostavi imena agenata. Iznenadio se kada je dobio odgovor da ne moe dobiti imena, jer ih Mitrovic ne zna, a i da ih zna, ne sme da ih da, jer je to najveca tajna slube. Ba spoljni saradnici saznali su da KOS JNA prislukuje Slobodana Miloevica u njegovom stanu, i da armija ima Miloevicev dosije. Tu akciju prislukivanja vojni obavetajci obavili su u februaru 1987, kada su po naredenju generala KOS, Ilije Ceranica, i admirala Branka Mamule, pratili razgovore novog srpskog partijskog vode Slobodana Miloevica. Kako je zapisano u izvetaju saradnika SDB Srbije, Slobodan Miloevic se alio prijateljima i saradnicima da je u stanu pronaao beicni prislukivac na zidu, kod garnine iznad prozora. U aferi "Vojko i Savle" Sluba dravne bezbednosti Srbije videla je priliku da se obracuna sa projugoslovenskom strujom u tajnoj slubi Beograda, pa je zato formirala komisiju za utvrdivanje odgovornosti nacelnika Duana Stupara, koga je najvie prozivao Zoran Cicak, sin Ranke Cicak. U komisiji su bili Milo Savkovic, predsednik, Milan Tepcevic i Miodrag Pavlovic, clanovi. Oni su utvrdili da je predsednik GK SK Beograda Buca Pavlovic jo 1986. godine preko Duana Stupara dobio dosijea mnogih akademika, tvoraca Memoranduma SANU. ef beogradske policije Branko Kostic imao je Odsek za politicki kriminal, odnosno tajnu slubu koja je radila za Ivana Stambolica. Odobrenje za podizanje dosijea dao je Dragan Mitrovic, a ni Stupar, ni Mitrovic nisu videli dosije.

Mnogi su uvereni da je politicka zvezda Miloevica pocela na Kosmetu. Prema podacima Zdravka Mustaca, koliko je bujanje srpskog nacionalizma podsticao Miloevic, pomagala je i sovjetska tajna sluba KGB, koja je u vreme Gorbacova elela da i Srbija doivi svoju "perestrojku". Prema podacima Mustaca, simpatizeri Moskve, i KGB, bili su dvojica srpskih politicara, za koje se govorilo da su i sami "stvorili" Slobodana Miloevica. Posebna panja vodila se o dr Vojislavu eelju koga je politicki progonilo kompletno Predsednistvo SFRJ. Vojislav eelj imao je dosije u SDB Srbije od kada je iz Sarajeva doao u Beograd. Za njim je stigla i kopija njegove dokumentacije iz SDB BiH i iz KP Doma u Zenici. Taj dosije bio je pasivan dok eelj 1985. godine nije poceo javno i u knjigama da napada Josipa Broza, Branka Mikulica, Staneta Dolanca i generala Nikolu Ljubicica. Oni nisu slubeno traili hapenje dr eelja, jer su se bojali da bi time izgradili njegov kult disidenta. Tajno, Dolanc i Mikulic, preko GSUP Beograd, gde je SSUP imao dobre veze, vrena su cesta eeljeva hapenja, mimo RSUP Srbije. Time je Beograd optuivan za represiju nad disidentima. Zbog toga su se otro raspravljali Svetislav Lalovic, ministar srpske policije, i Nikola Curcic, ef gradske policije. Cak je Slobodan Miloevic 1987. godine morao da intervenie kod Dragana Mitrovica, nacelnika SDB Srbije, da se dr Vojislav eelj pusti iz zatvora gde su ga tajno odveli radnici GSUP, po naredenju Staneta Dolanca. eelj je od pocetka bio miloevicevac koga je licno Miloevic pomogao na svakom koraku. Otvoreno se stvarala sumnja da je nacelnik Dragan Mitrovic, kao Jugosloven, blizak vojnoj kontraobavetajnoj slubi i armijskom vrhu. Ta sumnja izazvala je pozornost Slobodana Miloevica prema nacelniku njegove tajne slube. Mnogi unutar Srbije, Beograda i Jugoslavije ocekivali su kako ce se Dragutin Mitrovic, nacelnik SDB Srbije izjasniti - za meku ili tvrdu srpsku stranu ili za SFRJ i za JNA. Svaka od strana elela je da pridobije ili da srui Mitrovica. Najaktivniji je bio KOS JNA, koji je tajno pratio i prislukivao Mitrovica, a istovremeno irio glasine da to Mitrovic radi Slobodanu Miloevicu. Takva politicko-policijska igra oko nacelnika SDB Srbije dovela je srpsko rukovodstvo, pre svih ministra policije Radmila Bogdanovica i profesora Radoa Smiljkovica, u situaciju da ramilja o novom coveku. Njihovi kandidati za efa tajne slube bili su profesor Budimir Koutic, dr Dragan Simeunovic, Ratko Markovic, cak i predsednik Privredne komore Vlajko Stoiljkovic, bivi direktor kazneno-popravnog doma. Kako su svi oni tu ponudu odbili, a kako je dr Borislav Jovic podravao rad Dragana Mitrovica, ovaj je, i pored ponudene ostavke Slobodanu Miloevicu, ostao u svojoj kancelariji do daljnjeg. Dobrosav Culafic Toro, ministar policije Jugoslavije traio je od Miloevica da mu ustupi Dragana Mitrovica za nacelnika Slube dravne bezbednosti SSUP. Bilo je ideja i da Mitrovic postane nacelnik SID u Saveznom sekretarijatu za spoljne poslove umesto Branka Tintora, ali nije se slagalo hrvatsko i slovenacko rukovodstvo. Na mesto Mitrovica doao je 1990. godine politicar, borac za srpstvo sa juga Srbije, tek oporavljen od teke bolesti, Zoran Janackovic. Bio je to izbor Slobodana Miloevica i Radmila Bogdanovica, kome se urilo da uzme policiju. Posle nekoliko meseci Janackovic je preao u Ministarstvo spoljnih poslova, za efa SDB doao je Jovica Staniic. Prilikom reorganizacije MUP Srbije 1991. godine, Jovica Staniic je Slubu dravne bezbednosti preimenovao u Resor dravne bezbednosti. Time je hteo da se oslobodi zaostavtine SDB koja je funkcionisala kao politicka policija, a da afirmie RDB kao slubu za borbu protiv terorista i naoruanih dravnih neprijatelja Srbije. U RDB je 1995. radilo oko dve stotine inspektora, koji pokrivaju Srbiju Jugoslaviju, Balkan, Evropu i svet. Staniicevi najblii saradnici bili su Dragia Ristivojevic, bivi v. d. nacelnik tajne slube SFRJ, i reaktivirani penzioner SSUP-a, Branislav Neic, specijalac, karate majstor, nezvanicno telohranitelj nacelnika RDB Srbije, Vlada Dragicevic, strucnjak za elektroniku i poliglota, Mile Gajic i Dragan Filipovic Fica, organizatori specijalnih akcija. U RDB rade ljudi iz Hrvatske, Bosne, Jugoslavije, jer Staniic ceni profesionalnost, a ne nacionalnost. Kad je sam procenio, Staniic se oslobodio starih kadrova jer, po njemu, nisu dovoljno razumeli srpsko pitanje.

Marko Lopuina, namerno ili slucajno, nije primetio: - U ovom paragrafu vide se koncepcija i ciljevi RDB, pod Jovicom Staniicem. Koncepcija je komunisticka (nacionalnost nije vana) a cilj (srpsko pitanje) su imperijalisticki interesi Rusije. Kadrovi koji nisu razumeli srpsko pitanje (svaki Srbin to zna) bili su uklanjani radi izvravanja naredenja iz Moskve i usporavanja irenja NATO na istok. Prema tom planu Srbi sebe rtvuju zarad ruskih imperijalistickih interesa na Balkanu i Evropi. Iako je RDB navodno promenila svoj karakter iz politickog u antiteroristicki, vidi se da je odbrana jugoslovenske nezavisnosti zamenjena za odbranu ruskih imperijalnih interesa. NE iz 1948. prelo je u odlucno DA! - Ocevidac ubistva Slavka Curuvije prepoznao je kao ubicu Luku Pejovica, pripadnika rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije. Sumnja se da je Pejovic angaovan za ubistvo Curuvije, jer u vreme bombardovanja vecina pripadnika JSO bila je na drugim zadacima, a da je njega i pripadnika RDB, Miroslava Mikija Kurka, do i sa mesta ubistva vozio pripadnik RDB, Ratko Romic. Bivi zamenik nacelnika RDB i osnivac JSO Franko Simatovic odbio je da svedoci o okolnostima da je ubistvo Curuvije izvedeno pod okriljem DB, tvrdeci da ne moe da stigne zbog obaveza prema Hakom tribunalu. Prisustvo Romica i Kurka, u vreme ubistva Curuvije, utvrdeno je preko baznih podstanica za mobilne telefone. Romic je koristio svoj telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vucelica. Simatovic je poslao Kurka da bude u obezbedenju Vucelica. Vucelic je sasluan u istrazi kao svedok. Romic i Kurak nisu sasluavani u istrazi koju je Specijalno tuilatvo pokrenulo zbog sumnji da su saizvrioci ubistva Curuvije. Dejan Milenkovic Bagzi, svedok saradnik na sudenju za ubistvo premijera Zorana indica, svedocio je o nameri zemunskog klana da ubiju Romica i Kuraka, ali su od toga odustali posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i Duanom Spasojevicem. Razlog za Pejovicevu likvidaciju u decembru 2000. bio je uklanjanje svih koji bi mogli da progovore o ubistvu Curuvije. Pejovic je u vaio za pripadnika crnogorskog klana, a u policiji je imao dosije narko-dilera. Pre njegove likvidacije, pocela je policijska istraga ubistva Curuvije i objavljen je dosije Curan. Nacin na koji su pripadnici DB pratili Curuviju na dan ubistva i javljali centrali svakih nekoliko minuta gde se nalazi ranije je koricen jedino kada se neko hapsi. Takvu pratnju organizovao je Milan Radonjic, koga je pred ubistvo Curuvije na mesto nacelnika beogradskog centra RDB postavila Mirjana Markovic, koja je pod sumnjom da je naredbodavac. Vreme, 01.03.2007 Dragan Jocic predvodio je delegaciju Demokratske stranke Srbije u pregovorima o sastavu Vlade. Jocic je vodio i delegaciju koja je nakon izbora predsedniku Borisu Tadicu po principu "uzmi ili ostavi" podnela Platformu o Kosovu kao uslov svih uslova. Jocic se ucvrstio kao covek broj dva u DSS, pogotovo kad se zna da je njegova ministarska fotelja (osim premijerske) jedina na kojoj ta stranka insistira. Nije jasno cime je ovaj mlad politicar (1960.) kod premijera stekao toliki kredit i preskocio iskusnije, podjednako odane, partijske kolege. Postavi ministar policije u martu 2004, Jocic je odmah upao u nepriliku. U javnost je procurilo da je u mladosti osudivan kao obijac trafika. Ministar je tada izgovorio cuvenu recenicu Kako moete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar. Kasnije se pravdao: svako ima prava na prolost. Znate kako, svako od nas je imao decacke nestaluke. To je bilo pre 25 godina i to je jedino to sam u ivotu loe uradio. Sve drugo je Dragan Jocic, za koga kau da je poten covek, a Kotunica ga je podrao, optuivi tampu za senzacionalizam. Nije rec o trafici, vec o montanoj samoposluzi, a Jocic i drutvo nisu odneli samo cigarete vec i vecu kolicinu robe iroke potronje. Sa nepunom dvadeset jednom godinom, bio je vec punoletan. Dobio je uslovnu kaznu. Kako nije ponovio delo, kazna je u zakonskom roku brisana iz sudske evidencije, ali ne i iz policijske. Greh koji se Jocicu moe pripisati je i susret sa Miloradom Ulemekom Legijom, u noci u kojoj se prvooptueni za ubistvo indica predao. Jocic je, umesto da naredi da se Ulemek sprovede u zatvor i o tome obavesti sud, izabrao da uz Radeta Bulatovica provede par sati sa Ulemekom u zgradi Ministarstva. Suocen sa time da je prekrio zakon, koji zabranjuje kontakt sa optuenim bez odobrenja nadlenog suda, Jocic je odgovorio da se sa Legijom sreo "da predaja tog coveka ne bi

izazvala neto to moe da poremeti bezbednost drave" i da se te veceri razgovaralo "samo o tome da Ulemek to bre ode u zatvor". Kada je dve godine kasnije, nakon viekratnog odbijanja, javnosti dostavljena slubena beleka sa pomenutog susreta za koju se osnovano sumnja da je falsifikat, Jocic je novinare pitao: "Da li je vama vanija slubena beleka ili to to je prvooptueni za ubistvo prvog demokratskog premijera u zatvoru?" Ministrovi pokuaji da opravda caskanje sa Legijom bili bi uverljiviji da prethodnih godina nije u vie navrata izraavao blagonaklonost prema Jedinici za specijalne operacije i njenom komandantu. Kada se u novembru 2001. JSO pobunila i blokirala autoputa kod Centra "Sava", Jocic je u svojstvu predsednika skuptinskog Odbora za bezbednost izjavio da je njihov gest "glas vapijuceg od koga se trai da izvrava najopasnije zadatke bez pokrica u proceduri". A nakon to je Ulemek napisao otvoreno pismo javnosti i pretio vladajucem DOS-u, Jocic je rekao da je to pismo "napisano dosta ozbiljno" i "nije vojnicko, nije kriminogeno, nije pismo nekog ko je s druge strane zakona. To je politicka analiza rada Vlade i svega onoga to je bilo od 5. oktobra do danas" te da "predstavlja kritiku vlasti iza koje bi mogla da stane vecina". Nedugo poto je postao ministar, Jocic je najavio da ce policija ponovo pokrenuti istragu o atentatu na indica, to bi pravno bilo moguce jedino ako bi sud utvrdio da su osobe kojima se trenutno sudi za atentat nevine. Kada su u sudnici poceli da se pojavljuju mladici u majicama sa oznakama JSO, od kojih su neki bili u andarmeriji, Jocic je naao za shodno da objasni: To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduevljenja. Jocic je pomenut u cuvenom transkriptu izmedu Dejana Milenkovica Bagzija i advokata Biljane Kajganic kao ucesnik u pokuaju da se Milenkovic nagovori da lano optui nevine ljude za ubistvo biveg radnika dravne bezbednosti Momira Gavrilovica. VOJISLAV EELJ je tokom ispitivanja svedoka optube, u sudnici Hakog tribunala, izjavio: Ja verujem da je Zvezdan Jovanovic lano optuen, a da nije - uivao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji. U istrazi za atentat na indica, Vojislav eelj je izjavio Specijalnom tuilatvu: Licno sam bio srecan kada sam cuo o indicevoj smrti . Ovo su neki od komentara sa foruma, a slucajno ili ne, dotakli su se i Apisa: - Njihovi partneri iz DSS i NS ne ograduju se od takvih izjava, niti se odreduju da li prihvataju i ubijanje kao legitiman nacin politicke borbe. Izjava Vojislava eelja ukazuje na metode Srpske radikalne stranke. Vojislav eelj je oduvek iznosio politicke stavove koji su neprihvatljivi za vecinu gradana Srbije. Kako narodnjacka koalicija nije sporila eeljevu ideologiju, potvrden je dogovor dva Vojislava. - Cedomir Jovanovic kae: eelj je uporite zlocinacke politike koja se ostvaruje kroz koaliciju SRS-DSS. On je sada u Hagu poteden svega sa cim ce morati da se suoci kada bude dostupan sudovima ove zemlje, a to je odgovornost za politiku mrnje i netrpeljivosti i zlocin prema svima koji su se takvim idejama suprotstavljali. Najmanje to je sudija morao da uradi je da opomene i kazni eelja za takvu izjavu. Zoran indic je simbol evropske Srbije i to je razlog zbog koga se eelj slavi zlocin. Pre ili kasnije eelj ce odgovarati pred sudom ove zemlje zbog uceca u atentatu na Zorana indica. - eelj je bio nosilac liste Srpske radikalne stranke, i Vojislav Kotunica trebalo je da se izjasni o Vojislavu eelju, koji je i ranije izjavljivao da indica treba ubiti. On ovom izjavom slavi i podrava ubistvo. Da li pakt eelj - Kotunica podrazumevao i putanje na slobodu ubica premijera, kako je nagovestio Tomislav Nikolic? Na internet forumu vodena je rasprava o tome, i mogli su se videti sledeci stavovi : - Zavisi koje oci gledaju na to. Ako su patriotske gledaju na heroja, ako su kukavicke gledaju na krivca. Poto kukavica time opravdava sebe. Podravam svaku eeljevu rec. On je istinski borac ne za Srpstvo i za istinu i pravdu. Ne misli samo Voja tako - 70% stanovnika drave misli tako. Ostace nepoznanica zato se pojedini 'kvaliteti' opredeljuju protiv dobra svog naroda i ocuvanje drave. Srbi su poznati na zapadu po blacenju - ogovaranju i cinkarenju svojih neistomisljenika u svom narodu i zbog toga se i oni koji rade uz mentorstvo zapada nipodatavaju i ne shvataju

ozbiljno od strane vlastodraca. - Stvari su tragicne utoliko to je sudski postupak protiv Z. Jovanovica i dr. bio farsa, a sada eelj kao antidemokratska politicka licnost brani nezavisno sudstvo od tzv. demokrata. Zato bi se Kotunica ogradivao od eelja? U cemu se to Kotunica ne slae sa eeljem? Samo u tome to onaj psihopata kae ono to misli. Bajatovicevu izjavu da je "jedan vec platio glavom" ,svi zaboravljalju jer je SPS postao poeljan partner. ta je odvratnije, eeljeva izjava ili upotrba te izjave u svrhu dnevne politike (formiranja vlade). Neki bi ovde da vrate verbalni delikt, kao u komunisticka vremena. Gavrilo Princip nas je s tim atentatom unazadio, ali Austrougarska je svejedno bila reena da napadne Srbiju, pa istorijski - da nije bilo atentata nali bi drugi povod. Na stranu to to je eelj u osnovi lakrdija, kada je u pitanju ubistvo indica, kako je moguce da je gospodin Janjuevic koji je bio u kolima sa Zoranom nestao i zato je telohranitelj Veruovic ostao pri stavu da su bila tri pucnja? - Gavrilo Princip unazadio Srbiju za 100 godina? ... Atentat u Sarajevu je bio povod za Prvi svetski rat, a ne uzrok tog rata. To bi bilo isto kada bi rekli da je rat u BiH u periodu 1992-95. godina poceo, jer je neko ubio srpskog svata na Bacariji. To je povod za pocetak rata, a uzrok je raspad SFRJ i politike elita u republikama SFRJ. A eeljeva izjava je odvratna... - Treba da se stide njegovi glasaci! Vojislav eelj ne zna ni za stid ni za sram. On je politicku scenu u Srbiji toliko zagadio da da ce proci decenije da se to ocisti. A pitanje je da li ce ikad, jer u SRS ima naslednike koji se slue istom retorikom i razmiljaju isto kao on. Jo davno je Nenad Canak rekao da treba zabraniti rad SRS. - Jasno da je eelju i Kotunici smetao Zoran, on im je bio realna opasnost. Da Zoran nije isporucio Miloevica, ovaj bi i danas vladao, a Marko bi bio premijer. ta je bilo ne povratilo se. Setimo se advokata Barovica, isti eelj pricao je da se okliznuo na bananu iako su svi znali da su ga pretukli jurinici SRS. Setimo se izjava eelja kako ima dobre veze u policiji i DB, a skoro sva politicka ubistva odigrala su se pod patronatom DB. Danas DSS kontrolie te slube, koje nisu lustrirane, pa zato i nema reakcije na ovu eeljevu izjavu. S kim si onakav si. Politicka pozadina ubistva Zorana indica nije rasvetljena. Eto Legije ponovo na ulici bude li SRS napravila vladu. Onda ce ono da svaka drava ima mafiju, samo u Srbiji mafija ima dravu biti 100% tacno. To treba da shvate i socijalisti. - Nema Kotunjavi ta da se ograduje od tog stava kada je on ucestvovao u tom poduhvatu sa Zvekijem. Bolje da se utanovac izvini narodu zato su postavili takvog coveka za premijera. Ono nismo imali izbora... poto ga ni sad nemaju, jer ele vlast po svaku cenu... Proci ce i te cetiri godine a narod je video da nisu sposobni za velike odluke.. - eelj je sramota i tetocina za srpski narod i Srbiju. Iskompleksirani novo Srbin, sveeg hrvatskog porekla, da bi se dokazao kao najveci i najpravoverniji Srbin. Oni koji nose bed sa njegovim likom vredaju i sramote Srbiju. Ucinak eelja i njegove politike je takav da su imali razloga oni koji su verovali i veruju da je on planski radio protiv interesa Srbije. eelj ustvari razbija tvrdavu nacionalizma svojim rasistickim, nemoralnim i nenormalnim izjavama. Ako politicki preivi, bice to raspad srpske drave, kulminacija nasilja koja ce sem nevinih znaciti i krvav kraj svih celnika sadanje srpske dravne bezbednosti. Povratak u 90-te. Ko ude sa radikalima u koaliciju snosi odgovornost za sve to oni kau ili urade. Svojevremeno to se odnosilo na SPS, a sada na Kotunicu. eelja ne moe kontrolisati nikakva koalicija. 2.500.000 gradana boluje od iste bolesti kao eelj! Za takvu naciju teko da ima leka! Kotunica igra Ruski rulet sa Srbijom, i siluje DSS. Neka izade iz te partije i napravi svoju. Adolf Hitler je bio devijantno genijalan i zbog onoga to je uradio Nemci ga jo malo pa slave. eelj je jednako devijantno genijalan i stvorio je, zajedno sa Kotunicom, atmosferu i masu koja ce slaviti ta god on da kae. Ne ocekujte da se iko iz DSSNS izvini zbog ispada eelja. Od crvenih bandita kao to su eelj i Kotunica nita bolje se nije moglo ocekivati. - Mora da se rei taj slucaj! To je sramota za Srbiju! - alosno da za njegove naslednike glasa jo uvek pola Srbije. Slaviti smrt jednog coveka, a ubicu nagradivati je umobolno. eelj i njegovi su najveca sramota Srbije. Za njega je vreme stalo. 2003, taj isti covek izjavio jje da ce samo da svrati do Haga i eto ga nazad kroz koji dan. Za eelja i za

sve koje podravaju ovakve izjave nije zatvor vec LUDNICA! Strano je to u ovoj zemlji jo uvek ima milion i po ljudi kojima je on idol. Ko su ti ljudi? Ne mislite valjda da je radikalima milo da on izade. Da hoce da ga stvarno puste, ukinuli bi stranku, onda nikome na zapadu ne bi stalo da troi vreme na njega. Ovako, im je bolje, tu su, a nisu nigde. A on iz zatvora glumi predsednika, a zna da je samo haki zatvorenik. - Citava njegova politika i ivot se svode na lai, uvrede i klevete. Treba da se stidi svojih glupih izjava. ta ljudi koji glasaju za njega vide u njemu. eelja, koji je po prezimenu Hrvat, biraju izbeglice koji ne mogu da shvate da nemaju vie svoju dravu. Kamo srece da smo svi 89. podrali Antu Markovica, zato to je bio veliki Jugosloven. Radi se o ljudima koji su izgubili identitet nestankom drave Jugoslavije, a najgore je kada covek izgubi idetitet. - Da li je moguce da se Kotunica nije oglasio o ovoj izjavi, kao neko ko se 5. oktobra borio protiv ovakvog nacina razmiljanja? Da se ogradi, pa da izgubi ministarsko mesto koje mu je obecao Toma! Milija mu je takva fotelja nego da se izjanjava o coveku protiv koga je 5.Oktobra ustala Srbija! Jo cemo Miloevica da pravimo od blata. - Da se Srbija ovakvih eelja, Miloevica, Karadica, Arkana, Legija reila 1992 godine kad su pljackali i silovali po Zvorniku, Bijeljini itd, danas bi i zemlja bila veca, i ponos neotecen. Mi se pravismo ludi. Ide vojvoda do predsednicke fotelje jer ga Srbija jo nije upoznala. - Zoran se zalagao za optu dobrobit. Nije krao, nije galamio. eelj se zalagao prvo za svoju promociju, a posle sve ostalo. Ne vidim gde je unapredio Srbe. eelj ce uci u istoriju, ali je nece pisati pa nece uci "eeljevi heroji". Sigurno da ce jedan deo sugradana apladuirati. Ako nisi u stanju protivnika da pobedi argumentima i istinom onda oni koji tu snagu nemaju upotrebljavaju ili opravdavaju takav nacin. Ako se njegova partija i njihovi koalicioni partneri od te izjave ne distanciraju, onda ce se dosta njih pokajati to su im glas dali. Ovo nije pitanje Evrope, nego civilizacija DA ili NE. Ovaj vid razmiljanja kojim je zaraen i eelj ne da Srbiji i srpskom narodu da napreduje, vec ga dri mentalno prikovanog kao da je 1800. godina. - Cim radikali zaotravaju retoriku znaci da ne ele da preuzmu odgovornost za vlast. Toma i Vucic se zalecu da uzmu vlast, ali ih gazda opominje. Oni znaju da nemaju ljude da vode dravu, a glupo je da sva kljucna mesta uzmu DSS i SPS, PUPS i JS. Lako je lupati po televizijama, ali kad se vodi drava nema zezanja. - Svi to glasaju za ovakve kao to je eelj treba da se zapitaju kome daju glas i dokle moe to da ih odvede, jer za ovih 15 godina dosta su i oni sami istrpili dok je on pozivao na linc svakoga ko je pametniji od njega? Daba mu knjige to je pisao po zatvorima, jer jedino to je u ivotu uradio bio je u zatvoru, a izgleda da ih je on jedini i citao. Zbogom Srbijo! Kada se vrati iz Haga, za godinu dana (i ako ga osude ne moe da dobije vie od 5 godina koje je vec odleao pa ce ga pustiti odmah) on ce biti predsednik Srbije. - Da ivimo u pravnoj dravi, veliki patriota-pravnik Kotunica morao bi da pokrene inicijativu za zabranu SRS jer se ovakvim izjavama poziva na krenje pravnog poretka. Slavljenje cina ubistva premijera mora biti uniteno u korenu! Zar ovaj covek da nam ponovo kroji buducnost? Ovakva izjava je plod bolesnog uma. ta covek kao on govori ne bi trebalo objavljivati. Valjda ljudi u Srbiji shvataju da postoji srpski nacizam i da je opasan za Srbiju (kao to je nemacki bio opasan za Nemacku i za svet). Kad vam pobesneli komunisti "kroje ivot", tada zamena teza, demagogija i primitivizam vladaju. Nita nije sveto. Vreme je da se kae ko je ko u ovoj Srbiji. Ova izjava govori kakva bi bila vlada Kotunica - eelj, i predstavlja najavu obracuna sa svim neistomisljenicima, a posebno sa potovaocima ideja Zorana indica. eelj je covek pun nekog ponosa, nema grie savesti, ali vie brinu ovi to vide idola u njemu. Pogledajte Vucica kakve nebuloze prica sa konstantnim cinizmom. Teko nama, ako nam ovakve kvazi-patriote dravu vode. Radikali bi, ako hoce da postanu mudra partija, trebalo da se distanciraju od takvog pogleda na svet. - Gavrilo nije znamenita licnost u srpskoj istoriji nego poznata licnost to su dva razlicita pojma. Jedan lo dak uvek upropasti ceo razred. Ja razumem njih, ali nikako ne razumem one ljude koji za njih glasaju! 1914, Gavrilo ubio a posle nisu ispatali "Bosanci" nego su se u Macvi kotrljale srpske glave od strane nemacke vojske. 1941, Crveni digli bunu a Nemci u Kragujevcu 1 za 100 i ode 5000 dece. 1991: Bonjaci Karadic i Mladic napravili sranje, Srbi otale doli u Srbiju (i jo su besni i

drcni), a gde ce Srbi iz Srbije. Dokle vie Srba sa strane koji nam kroje kapu i crvenih vampira? eki nikad nije bio cetnik i rojalista... Gavrilo Princip je bio terorista koji je izvrio atentat na prestolonaslednika Ferninanda i njegovu enu uz podrku tajne organizacije iz susedne Srbije sa bazom u vojnom vrhu. Princip je rtvovao svoj ivot za ciljeve tajne organizacije i zbog posledica atentata samo Srbi ga velicaju i slave. Gavrilo Princip je svojim "herojskim cinom" unazadio Srbiju 100 godina. Usput, izginulo je 2/3 mukih glava i o posledicama ne treba govoriti. "Oboavam" patriote koji se raduju kad milioni ljudi skoncaju zbog jedne nepromiljene osobe to je bio Gavrilo Princip. Ne bi trebalo da se mnogo hvalimo ovakvim "herojstvima". To je zabluda srpskog naroda koja nam je donela mnogo krvoprolica. Gavrilo Princip nije smeo da ubije Ferdinanda, jer prvo, nije lepo ubiti coveka, a drugo, ne bismo proli Golgotu prvog svetskog rata, i to sve zarad interesa Engleza i Francuza. Cin ubistva vlastitog Premijera, ne treba ni komentarisati. to se tice odnosa lanog vojvode prema ubici legalno izabranog premijera Srbije - to gore narodu, to bolje monstrumima koje nikad ne bi trebalo pustiti na slobodu. One koji trae njihovo oslobadanje treba poslati na psihijatrijsko posmatranje ukoliko to ne rade za pare. Da li je scenario sa ubistvom gospodina indica isti? Sve vie sam uveren da jeste. Da li su Karadic i Mladic deo iste price? Uveren sam da jesu. Posebno odeljenje Okrunog suda odobrilo je, na zahtev SRS, clanovima SRS posetu Miloradu Ulemeku Legiji u Centralnom zatvoru u vezi odbrane Vojislava eelja pred Hakim tribunalom. U poseti su bili funkcioneri SRS Vjerica Radeta i Petar Jojic. Aleksandar Vucic potvrdio je susret, ali je naveo da Legija nece biti svedok odbrane, nego da je dao radikalima informacije o nekim navodima optunice. Ulemek je, posle posete, napisao izjavu i bice prosledena u Hag. Potrebno je istraiti koje su stranke, pojedinci, grupe i centri moci stajali iza pobune i podsticali deo MUP-a da rui Vladu Zorana indica to je rezultiralo ubistvom premijera, kao i ulogu obavetajnih slubi. eelj je u Tribunalu izjavio da Zvezdan Jovanovic, osuden za ubistvo premijera indica, zasluuje slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji, a radikali su u skuptini Zorana indica nazivali mafijakim premijerom. Juna 2007. specijalni tuilac Slobodan Radovanovic najavio je da je pocela istraga o pozadini atentata, ali do avgusta 2008. nisu objavljeni nikakvi rezultati te istrage. List Kurir objavio je da je 8. januara Vojin Lazarevic doao u Vladu Srbije, uznemiren pisanjem tampe i istragom u Evroaksis banci u Moskvi. Lazarevic se sastao sa svojim kumom Aleksandrom Nikitovicem, efom kabineta premijera Vojislava Kotunice, a zatim je dolo do svade Lazarevica i Nikitovica s jedne i Mihajlova s druge strane. Ruski izvor potvrdio je da su iz Gasprom insistirali da sva dokumenta u vezi sa sporazumom o energetici zaobilaze Nikitovica. BRANKO KRGA drugar generala Rondo; drugar Vojislava Kotunice ak irak Francuski pisac i publicista erard de Vilijer, u intervjuu sarajevskom listu Slobodna Bosna, tvrdi: Deo knjige u kojem govorim o poaru u Hilandaru u vreme kada se Karadic u njemu nalazio apsolutno je istinit. Taj poar su izazvali ljudi iz britanske tajne slube koji su eleli na taj nacin da nateraju Radovana Karadica da izade iz manastira. Bio sam na Svetoj Gori godinu dana kasnije, u leto 2005. i video koliko je manastir otecen. U knjizi piem da su to uradili Amerikanci, a u stvarnosti su to bili Englezi. U to sam sasvim siguran. Svoja saznanja o jednom od najtraenijih hakih optuenika Vilijer opisuje u knjizi Dosije K. - Jedna od smernica koju mi je dao general Rondo odvela me je na Svetu Goru, gde se Karadic krio neko vreme. Karadic je tamo boravio vie puta. Imam pouzdane informacije da je prole zime opet bio u Grckoj, ali ne na Svetoj Gori. Postoji srpska zajednica na Peloponezu, ali nije sigurno gde je on sada. Karadic se uvek puno kretao, za razliku od Mladica koji nije imao potrebe za tim, jer je imao zatitu. Karadic je stalno menjao mesto boravka, uvek se oslanjao na Pravoslavnu crkvu. Bio je, pored ostalog, i u manastiru Ostrog - rekao je Vilijer.

Prema Vilijerovom saznanju, veliku ulogu u Karadicevom ivotu igra cerka lekara iz Foce, koji je bio njegov najbolji prijatelj. Umro je od srcanog udara pre godinu i po dana. - Upoznao sam i njenu majku i nju. Njen otac je bio u Beogradu, a on u Foci. On nije vidao Karadica u Beogradu jer nikada nije iao u Beograd. Ali, njegova cerka je putovala u Focu da ga vidi. Tako je kao vrlo mlada upoznala Karadica i sagledala njihovo prijateljstvo. Ona je vrlo privrena Karadicu - tvrdi Vilijer. U papirima koje su istrane sudije pronale kod generala Filipa Rondoa, biveg celnika francuske obavetajne slube, glasine o tajnom racunu biveg francuskog predsednika ak iraka u japanskoj banci i 30 miliona funti na njemu dobile su potvrdu. General Rondo je svedok u politickokorupcijskoj aferi "Klirstrim" koja je 2006. godine potresala Francusku. U vreme njegovog sasluanja, procurila je vest o tajnom irakovom racunu koju je tadanji predsednik odbacio kao izmiljotinu. Prilikom pretresa kuce generala Rondoa u vreme afere "Klirstrim" istrane sudije zaplenile su dokumentaciju na osnovu koje govore o dokazima. Sudija blizak listu "Kanar Anene", rekao je da je zaplenjena dokumentacija dovoljna da se podigne nova istraga o prekrenom poverenju ili o novcu dobijenom od korupcije, i da ce istrane sudije na osnovu ovih papira doci na trag svim kolovodama. Otkad su papiri zaplenjeni, marta 2006. godine, sudije rade na istraivanju diskretno. Biveg predsednika iraka moci ce da ispitaju posle 16. juna kada mu istekne imunitet. Papiri, koje pomenuti sudija naziva dokumentima, pokazuju da je irak otvorio racun u japanskoj banci sredinom devedesetih godina. Kada je Rondo otkrio ovaj racun 1996. godine, naloeno mu je da uniti sve fajlove, ali ih je general Rondo, koji cuva sve svoje beleke, preneo svojoj kuci, gde su zaplenjeni. Za sada se ne zna poreklo novca sa irakovog racuna, niti za ta je upotrebljen, pa ce se istraga fokusirati na ta dva pitanja. Bivem francuskom predsedniku pripisuje se i umeanost u nekoliko korupcijskih skandala kada je bio gradonacelnik Pariza, od 1977. do 1995. godine, kao i u skandal oko izborne krade u istom periodu. Dr. MILA ALECKOVIC NIKOLIC (24. jul 2008.) Od optunice protiv Radovana Karadica, prole su tri godine. Mnogi tvrde da je Holbruk Karadicu neto obecao, ali ne znaju tacno ta. O tome su svi cutali jer za one koji su dali obecanje bilo bi kompromitujuce, ako su ga dali, a drugi o tome ne znaju. Francuski general an Hajnrih koji je u Bosni komandovao do decembra 1996. godine kae da svi znaju gde je Radovan K. Francuzi u to vreme kontroliu zonu Pala. Drugi francuski funkcioner izjavljuje da ak irak nece sukobe sa Srbima. Ne eli da francuski vojnici budu taoci ili da budu ubijani u gudurama Balkana. 1997. Francuzi i Amerikanci dogovaraju se da Radovana K. zajednicki uhapse vojno. Specijalne snage iz Floride slecu na vojni aerodrom u Tuzli. Tajni kod operacije: Amber Star. Par dana kasnije Pentagon saoptava da je francuski kapetan Erve Gurmelon odao plan napada Srbima i da je Vaington, pred izdajom vojnika koji je hteo da pribavi slavu samo za svoju zemlju, morao da opozove operaciju. Vest se pronosi da Francuzi tite Radovana i ne daju Amerikancima da ga uhapse. Ovo ponavlja i tuiteljka Luiz Arbur. Tri godine kasnije kapetan Gurmelon je unapreden, a Amerikanci se razilaze sa Francizima i od tada svako radi za sebe. Amerikanci zatim pronalaze Karadicevog druga sa studija dr Dragana Hajdukovica koji je estetski hirurg u Americi, pokuavajuci da ga vrbuju. Koriste i jednog tzv. biznismena bliskog Radovanu, cija je kci u Parizu. Francuski general Filip Rondo, proslavljen hvatanjem teroriste Karlosa, zaduen je da nadgleda pregovore i manevre. Francuski ministar odbrane Alan Riar daje mu sva ovlacenja i u svemu slobodne ruke. Rondo uzaludno pokuava da ponudi mnogo novca i da obezbedi zatitu za Radovanovu familiju. U meduvremenu, sud u Hagu uspeva da kontaktira Karadica, ali ne pristaje da mu umanji optunicu, kako Karadic to trai. 1998. americki izaslanik u Bosni tvrdi da ce on brzo biti uhvacen i da ce mu biti sudeno. Medutim,

10. aprila K. menja stav i porucuje Amerikancima da se nikada nece predati. Iste godine 1998. K. definitivno nestaje. Zapad govori i pie da ga tite srpske slube, tajna mrea zvana Preventiva i vojska Republike Srpske. U meduvremenu, on stvara price za decu, pozorinu predstavu i roman. Zapadna tampa tvrdi i pie da ga prate i cuvaju brojni prijatelji od kojih se vecina nalazi u Parizu, medu samim Francuzima. Francuzi i Amerikanci (zajedno sa perfidnim Albionom) u stalnoj su kompeticiji. Karla del Ponte ih moli da rade zajedno. Zajednicki uspevaju jedino da naprave mreu ciji je skriveni kod: Fervant Arcer, sa seditem u Frankfurtu, ali nita drugo ne funkcionie saborno, zbog velike borbe i kompeticije za uspehom slubi. Krajem leta 2000. Amerikanci u akciju ulaze sami, ne verujuci Francuzima, u zoni koju kontroliu Francuzi. Francuzi to otkrivaju i, u inat, nameravaju da sprece Amerikance, praveci plan kako da dojave K. da se spasava dok mornaricke Foke krece u napad. Francuzi spasavaju Radovana. 2001. francuski DGSE sam preuzima operacije hapenja. Radovan ide da sretne svoju enu u selu pored Foce na crnogorskoj granici. Francuzi su ubedeni da su kupili Radovanovu telesnu gardu, kljucna dva coveka su njima na vezi. Ali, sve propada, jo jedna loa psiholoka procena. Dva momka iz obezbedenja ipak pucaju, a K. opet nestaje. 28. februara 2002. Amerikanci krecu bez Francuza u Celebice. Tu je, imaju pouzdane informacije. uri im se i zato jer su u Avganistanu promaili Bin Ladena. Rezultat: enciklopedijski neuspeh. Obavetajni planovi SFOR-a za hapenje Radovana Karadica pretpostavljali su da ce se najtraeniji ratni zlocinac pojaviti na podrucju Foce i sela Celebici. 10 dana kasnije Amerikanci i Francuzi, opet zajedno, krecu na Radovana i Mladica. Opet promaaj! Ni Radovana, ni Mladica nema na mestu koje su obeleili dugotrajnim radom i skupljanjem brojnih tajnih podataka. Pocetkom 2004. iznova udrueni pokuaj NATO da se uhapsi voda bosanskih Srba. I, nita. U februaru iste godine pukovnik andarmerije Rejmond Karter telefonira SFOR-u u Bosni, i uz pomoc informacija izvesnog M. Alibabica, biveg funkcionera jugoslovenskih slubi, tvrdi da sigurno zna gde treba hvatati psihijatra. Medutim, drugi deo bivih obavetajnih drugova Alibabica je protiv njega, odnosno na drugoj zaracenoj strani, i operacija u selu Zaovine, zbog ljudskog faktora, ponovo trijumfalno propada. April 2004. SFOR saznaje da ce K. biti u kuci popa sa Pala. 200 specijalaca razbijaju vrata srpskog svetenika, pucaju i razbijaju po kuci. Pop i sin su povredeni, a od K. nigde ni traga. Udrueni tragaoci pitaju se: Ko je i ovog puta dao lanu informaciju? Novine u Evropi piu: Rusi i Srbi infiltrirani u zapadne slube onemogucavaju hapenje! Krajem 2004. NATO naputa Bosnu. Evropske snage vie nece da rizikuju. Njihova strategija sada je: zamrzavati racune u banci i kupovati ljude oko begunca. Drugo nita ne mogu, nece ni da pokuavaju... Najzad su se kapitalisti dosetili kako se uspeva. Sami Srbi ce to bolje odraditi. Kvislinzi to uvek rade bolje. Borba za trofej, oportunizam, profit i osvetu, bili su toliko jaka, da je olovnim vojnicima potpuno oduzela moc tokom vie od jedne decenije... 23. jul 2008. Francuski obavetajac, general Rondo, koji je vec deset godina u timu za "nalaenje" dr.Radovana... kae za francuski Figaro da je hapenje pomogla CIA, koja ima baze na Igmanu i obavetajce po Beogradu... (2000. godine su ga locirali na Trebinju, npr.) Tanjug je preneo: ''Njegovo hapenje je verovatno omogucila neka strana zapadna sluba, najverovatnije CIA, koja ima centar za telefonska prislukivanja na planini Igman i vie pripadnika koji rade u bezbednosnoj slubi u Beogradu'', pie ''Figaro'' na osnovu informacija koje je dobio od francuskog pijuna, generala Filipa Rondoa, koji je 10 godina bio na tragu Karadica u okviru ekipe biveg glavnog hakog tuioca Karle del Ponte. Bivi general francuske obavetajne slube Filip Rondo izjavio je da je Radovan Karadic dva puta u Bosni za dlaku izbegao hapenje. Francuska obavetajna sluba i CIA pridobile su 1999. godine njegovog telohranitelja kao agenta, ali se ovaj u poslednjem trenutku predomislio. Drugom prilikom, u januaru 2000. godine, prislukivanjem telefonskog razgovora otkriveno je Karadicevo prebivalite, ali on je vec nestao kada su stigli pripadnici SFOR-a. Rondo je rekao da je hapenje

olakano zahvaljujuci Americkoj obavetajnoj agenciji, CIA, koja iz prislune stanice u Bosni prati telefonske razgovore i ima agente u slubama bezbednosti u Beogradu. TEORIJA ZAVERE Banjalucki "Reporter" objavio je 30. avgusta 2001. tekst pod naslovom Vojni udar, a Nenad Canak raspirio je sukob u DOS, danima dran na "slucaju Gavrilovic", izvukavi vest da je predsednik Kotunica s vojskama Jugoslavije i Republike Srpske spremao manevre i - dravni udar! Kotunica je demantovao vest posredno, opaskom da su izjave Canka spoj diletantizma i neodgovornosti, a da nedeljnik koji je Cankovom opaanju posvetio prostor, u sprezi s pojedinim frakcijama DB, zapravo prieljkuje puc. Ostala je sumnja. Dragan Vukic, poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju (DOS) u skuptini Srbije ocenio je: Ovom vojnom rukovodstvu ne verujem. Medutim, nerealno zvuci Cankova pretpostavka da je trebalo odrati zajednicke manevre i tom prilikom izvriti dravni udar. To ne bi moglo da prode nezapaeno, a i koji je cilj. Miroslav Hadic, direktor Centra za civilno-vojne odnose, takode je smatrao da prica o vojnom udaru nije realna, ali zato to je Vojska Republike Srpske pod kontrolom Sfor. Koren price upucuje na skrivenost civilno-vojnih odnosa od 5. oktobra. Prvi takav momenat bilo je hapenje Miloevica, kada je pretila opasnost sukoba vojska i policija, zatim javna polemika nacelnika Generaltaba VJ i ministra unutranjih poslova Srbije oko otkrivanja masovnih grobnica, a ovo je bilo upozorenje da DOS od 5. oktobra nije uradio nita da promeni nasledene civilno-vojne odnose, odnosno da se vojska sama transformie. Posle obaranja Miloevica, dva centra moci DOS prigrabila su instrumente sile - vojsku i policiju, sa zatecenim aparatom. Dok se strana koja je drala policiju trudila da stvori utisak da su se desile promene, neverovatna je bila upornost s kojom je predsednik Kotunica cuvao armijske strukture. Pokazatelj je bilo tvrdoglavo zadravanje generala Neboje Pavkovica na mestu nacelnika Generaltaba VJ. Dve stvari su kljucne: elja predsednika Kotunice da dri kontrolu nad vojskom po svaku cenu i nezainteresovanost DOS da se otvori problem reforme sektora odbrane i bezbednosti. Ta nezainteresovanost naruena je na Predsednitvu DOS kada je od Kotunice traeno da smeni Pavkovica, cime je potvrdeno da je on jedini nadlean da odluci ta ce raditi s vojskom. Kotunica je traio da mu se da vremena da to uradi, to je potvrdilo internu raspodelu moci, a smene starih i postavljenja novih nacelnika uprava koje su usledile, otkrile su da ce promene ici teko. Pavkovic je ostao, a novi nacelnici bili su bliski saradnici bivih nacelnika. Tvrdnje Pavkovica da nije ucestvovao u izboru kadra nemaju osnova: zna se postupak izbora i ko odlucuje - nacelnik Generaltaba, ljudi iz Uprave za bezbednost, Personalne uprave, Uprave za moral. A imenovani su Pavkovicevi ljudi. Izostao je bilo kakav uvid i kontrola. Nisu aktivirani cak ni postojeci mehanizmi parlamentarne kontrole. Personalne promene u vojsci bile su bez javnosti razumljivih obrazloenja. Jedan od Kotunicinih argumenata za zadravanje kljucnih ljudi koje je Miloevic izabrao bio je da ne eli da ugrozi moral vojske. Pitanje je da li ostanak Pavkovica i njegovog tima vie ugroavao moral vojske? Promena Pavkovica, koji je personifikovao poslednji ostatak Miloevicevog reima, bila je osnova za sve dalje promene. Pavkoviceva moc u vreme Slobodana Miloevica bila je ogranicena. Posle 5. oktobra, a posebno tokom 2001, on se ponaao potpuno samostalno, i sve to je donosio predsedniku Kotunici prolazilo je bez hijerarhijskih zadrki. Njegovom smenom trebalo je pomeriti klan iz Trece armije, kojim se Pavkovic okruio i tek tada mogle su da se ocekuju sutinske promene, koje podrazumevaju i mehanizme demokratske kontrole vojske, za ta DOS nije ponudio nikakav koncept. Nacrt preuredenja odnosa izmedu Srbije i Crne Gore pominjao je samo parlamentarnu kontrolu vojske, to jeste element, ali demokratska kontrola podrazumeva i javnost i izvrnu vlast (ministarstvo odbrane kao centralni kontrolor) i nevladin sektor, koji je mogao da izvri javni pritisak na Kotunicu i DOS. Jedan od problema bio je to nije bilo Saveta za nacionalnu bezbednost, koji bi bio kontrola postavljenja i unapredenja i ogranicenje za zloupotrebe. To se posebno odnosi na kontrolu rada vojne slube bezbednosti, koja je poslednja linija odbrane vojnog vrha. Vojna sluba bezbednosti bila je tajna i za gradane i za najveci deo pripadnika VJ. Zato

je zadatak DOS, odnosno predsednika Vrhovnog saveta odbrane Vojislava Kotunice, trebalo bude da se napravi plan transformacije vojske, koji bi definisao kontrolu ove slube. Dragan Vukic je tvrdio: I pored toga to je ova sluba pod komandom nacelnika Generaltaba, postoje informacije da se skoro potpuno stavila na raspolaganje predsedniku Kotunici. Posledice su devijacije u VSB i VOS, a narocito u prvoj. Umesto da se bavi svojim zadacima, Vojna sluba bezbednosti, i pojedinci narocito, stavljaju se u funkciju jedne strane i direktno uticu na politicke odnose u zemlji. Zabrinjavalo je i nepostojanje kontrole nad elitnim jedinicama vojske - 63. padobranskom i 72. specijalnom brigadom, koje su podredene nacelniku Generaltaba i namenjene su za izvravanje specijalnih zadataka. Pored toga, nesrazmerno je velik broj pripadnika vojne policije, koji su, u nekoj situaciji, mogli da budu zloupotrebljeni. U tom kontekstu, uz krizu u politici i ekonomiji, (demantovana) informacija trebalo je da bude znak upozorenja. Sukob u DOS bio je prilog tome i nije trebalo nacelno iskljuciti mogucnost da je nepromenjeni vojni vrh u uslovima krize mogao da se pojavi kao samostalan politicki cinilac, koji moe na silu da bitno odredi nacin razreenja krize. Akt uvodenja vanrednog stanja moe se opravdati sprecavanjem unutranjih sukoba. Javnost i DOS trebalo je to da imaju na umu kao potencijalnu opasnost. Kadrovske promene u Vojnoj slubi bezbednosti su u skladu s dotadanjim promenama u vojsci da se prikae da se neto menja a da se nita ne promeni. General Milan akovic (bivi nacelnik Uprave bezbednosti) i general Aca Tomic su Pavkovicevi ljudi. Oni su radili po njegovim direktivama. Da nije tako, odavno je trebalo da se bave kriminalom u materijalno-finansijskom poslovanju i stambenoj problematici VJ, a to znaci, Pavkovicem licno, upozorio je Dragan Vukic. Slicno je bilo i sa promena na celu Vojnoobavetajne slube, s tim to je bivi nacelnik generalpotpukovnik Branko Krga unapreden u zamenika nacelnika Generaltaba. Krga nije smeo da slui Miloevicu u vezi s kosovskom tragedijom i sramotom. Ako ne pre, morao je da se distancira kada je pocela sramna proslava pobede nad NATO, podela cinova, poloaja, odlikovanja, stanova i privilegija. Novi nacelnik Vojnoobavetajne slube pukovnik Radoslav koric nije trebalo da se nade na tom mestu. Bio je pomocnik Krgi kada je bio vojni izaslanik u Moskvi. Druge znacajne dunosti nije obavljao. VOS je vec due vreme okrenut prema istoku, to nije dobro i ne moe da prode neopaeno. Naa realnost u Evropi mnogo je sloenija i osetljivija. objasnio je Vukic Pocetkom avgusta 2001. strucnom savetovanju Vojne slube bezbednosti na Topcideru prisustvovao je i skup pozdravio u ime "vrhovnog komandanta" Vojislava Kotunice njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Rade Bulatovic. On je upozorio bezbednjake da zadatke mogu da primaju samo od vrhovnog komandanta. Drugi skup, u uem krugu, bio je delikatniji i trajao je do jutra. Razmatralo se navodno prislukivanje vrhovnog komandanta i mere koje bi trebalo preduzeti. Rukovodio je Pavkovic, a prisustvovali su bivi i sadanji nacelnik slube bezbednosti i bivi "asovi". Od sulude namere prisutne je odvratio jedan od ucesnika. Za Radeta Bulatovica, savetnika za nacionalnu bezbednost, Vukic je tada primetio: Savetnik za nacionalnu bezbednost trebalo bi da je dokazan poznavalac spoljne politike i medunarodnih odnosa, odbrane i bezbednosti i autoritet - teorijski i prakticki. Javnosti bi trebalo da budu poznata njegova biografija i kvaliteti. S obzirom da je Rade Bulatovic potpuno anoniman, pitanje je da li je on adekvatna licnost za taj posao. KOJI JE KRUG ZATVORIO RADE BULATOVIC? 20. marta 2002. savetnik jugoslovenskog predsednika Rade Bulatovic saoptio je da je podneo krivicne prijave zbog klevete protiv republickog ministra pravde Vladana Batica, saveznog ministra unutranjih poslova Zorana ivkovica i nepoznatih lica iz Demokratske stranke i DOS. Naime, posle hapenja Momcila Periica, Vladan Batic i Zoran ivkovic izjavili su da je Rade Bulatovic organizovao akciju pracenja i hapenja, a Demokratska stranka optuila ga je da je zajedno sa efom Vojne slube bezbednosti Acom Tomicem odgovoran za moguci sukob Jugoslavije sa svetom. U Bulatovicevoj izjavi za javnost navodi se: Povodom postupka koji se vodi protiv Momcila Periica, u javnom reagovanju pojedinih nosilaca politickih funkcija, uz moje ime su izrecene brojne neistine

i insinuacije. Ovo ce meni, kao i gradanima Jugoslavije, koji su zabrinuti za sudbinu drave, omoguciti upoznavanje sa stvarnim cinjenicnim stanjem koje ce utvrditi nadleni dravni organi. To ce, kao i sprovedena akcija, ucvrstiti poverenje gradana u jedinstven sistem bezbednosti Jugoslavije i veru u bolju buducnost nade zemlje i svih gradana. Vladan Batic je izjavio: Ono to sam rekao, a to se tice uloge Bulatovica u akciji hapenja Momcila Periica, to sam cuo iz usta generala Pavkovica, u prisustvu saveznog premijera, potpredsednika savezne vlade, republickog premijera i vie lica, a druga stvar koju sam pomenuo da je Rade Bulatovic bio kadrovik u SMIP i upleten u neke diplomatske afere, to je takode istina... Savezni ministar za unutranje poslove Zoran ivkovic ocenio je da je to jo jedna prijava iz JUL-ovske kuhinje. Vecernje novosti objavile su 04.07.2003. da je Rade Bulatovic, savetnik za bezbednost biveg jugoslovenskog predsednika Vojislava Kotunice, uhapen u policijskoj akciji Sablja, izaao na slobodu, i da ce se u nastavku krivicnog postupka braniti od krivicne prijave koja ga sumnjici za krivicno delo udruivanje radi neprijateljske delatnosti. Bio je u pritvoru od 8. aprila, u okviru istrage protiv organizovanog kriminala. Uoci hapenja, Bulatovic je preko agencije BETA poslao saoptenje povodom informacije iz istrage ubistva Zorana indica, da je Borislav Mikelic posredovao u organizovanju sastanka Bulatovica i generala Ace Tomica sa vodama zemunskog klana, kojim je najavio tube za satisfakciju pred srpskim sudovima, do suda Saveta Evrope, zbog licne, moralne i materijalne tete nanete njemu i njegovoj porodici. MUP Srbije saoptio je 8. aprila da je, u okviru istrage ubistva premijera Zorana indica, uhapen Bulatovic zato to su pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije utvrdili da je bio povezan sa vodama zemunskog klana Miloradom Lukovicem Legijom i Duanom Spasojevicem iptarom... Utvrdeno je da je izjava koju je Bulatovic prethodno dao policiji tokom istrage neistinita. Za hapenje Bulatovica, zainteresovao se, polovinom maja, Amnesti interneenel, zato to su njegovi branioci tvrdili su da je on politicki zatvorenik. Prema informacijama objavljenim u emisi Insajder B92, registar saradnika tajne slube bezbednosti od 1945. godine je ili uniten ili sklonjen, a novi registar saradnka sacinjen je 2001. godine, pri cemu su mnogi saradnici izmiljeni, kako bi bili iskompromitovani. Postoji osnovana sumnja da su pravi dosijei saradnika po nalogu Radomira Markovica sacuvani i da su u posedu neovlacenog lica. Istraga je pokrenuta samo protiv Radomira Markovica, a ostali akteri ove protivzakonite radnje su ili na sopstveni zahtev otili u penziju, kao Nikola Curcic, ili su na visokoj funkciji u BIA kao Milo Teodorovic. Ako postoji dokaz da je dokumentacija DB unitena, pitanje je cemu insistiranje na zakonu o otvaranju dosijea. Vladimir Boovic, generalni inspektor MUP-a je reagovao: Naravno da je dravni tuilac cim je dopro do njega glas bio duan da pokrene istragu kao to je onda onda besmisleno govoriti o otvaranju dosijea... To je sad izalo na videlo. Ukoliko od nas zahteva dravni tuilac, ili ukoliko nam naloi Vlada ili ministar mi cemo se u to ukljuciti. Reakcija ministra pravde Zorana Stojkovica: Nemojte traiti od Vlade da obavlja posao drugih nezavisnih organa. Vlada nema ovlacenja. Ako ima neto, neka izvole organi i neka postupe. Na konstataciju da je ministar policije Dragan Jocic razgovarao sa Ulemekom, Stojkovic je pitao: Je l vi znate, ja ne znam. Nadleni organ neka radi svoj posao. Ako ima necega on je duan da pokrene postupak. Moglo se videti da su koreni Miloevicevog reima ostali. Zato je Kotunica zadrao ljude poput Rada Bulatovica i mnoge druge, koji su nastavili da prikrivaju tragove zlocina? Prisetimo se izjave Vladimira Popovica: Rade Bulatovic je covek koji ne da se ne razume u taj posao, nego jedino to je uradio i po cemu ce ostati upamcen to je - po cinu veleizdaje, koji je takode jo jedan od nezabeleenih slucajeva u istoriji slube, da je nacelnik slube bezbednosti jedne drave napravio kopiju arhive te slube, celokupnu, i odneo i predao drugoj dravi i drugoj slubi. To je uradio Rade Bulatovic kad je odlazio u Ameriku, traio je od svojih da mu nasnime kompletnu arhivu dravne bezbednosti da on sa sobom ponese u CIA. Kad su ga ovi pitali o cemu se radi, ako mu neto bude zatrebalo, da on moe to sa diskova da skine i da im kae.

Ukoliko postoji CD sa Arhivom, bilo bi zanimljivo uci mu u trag. Reakcije vlasti nije bilo. Tabloid je objavio tekst Mileta Jeanova, u kome stoji da je anonima grupa iz Bezbedonosno informativne agencije poslala pismo ovom listu, u kome navodi: Poto je Srbija zemlja cuda, nije cudno da Rade Bulatovic, Crnogorac iz Berana, bivi JUL-ovac, vodi Bezbednosno - informativnu agenciju u vreme kada Srbija bije bitku za deo svoje teritorije i svoju evropsku buducnost. Izigravi svoje dojuceranje najblie saradnike i prijatelje, Bulatovic je, zarad svog opstanka i pranja prethodne biografije, krenuo u unitavanje svakog operativnog rada srpske slube bezbednosti, dobijajuci pohvale za takav 'reformatorski poduhvat'. Tajna Bulatovicevog uspeha lei u staroj kumovskoj vezi sa Crnogorcem Nebojom Vujovicem, takode JUL-ovskim diplomatom, sada predstavnikom "Hemofarma'' u SAD, koji se tokom diplomatske slube u Vaingtonu otvoreno stavio u slubu americkih obavetajnih slubi. I to preko Bert Brauna, obavetajca koji kasnije otvoreno radi na podrivanju Vlade Srbije na cijem je celu bio Zoran ivkovic. Gospodin Braun je kljucni diplomata na ciju se urgenciju Bulatovic izuzima iz istrage za ubistvo premijera Zorana indica. Nakon toga dobio je pristojnu novcanu odtetu, koju Aco Tomic nikada nije uspeo da naplati. Dreci se ove stare obavetajne veze, Rade Bulatovic okrece leda svom saborcu Aci Tomicu i svim svojim drugovima, da bi sa Aleksandrom Nikitovicem, Vojinom Lazarevicem, Stevanom Nikcevicem i kumom Nebojom Vujovicem (svi su Crnogorci i dravljani Crne Gore) pretvorio Kotunicinu vladu u pukog izvrioca crnogorskih, hrvatskih, americkih i ko zna cijih interesa. Sastavljaci pisma navode Bulatoviceve ucinke u Agenciji. U samoj Agenciji Rade Bulatovic zabranjuje svaki rad vezan za Kosovo, zaustavlja zapocete akcije otkrivanja teroristicke mree na jugu Srbije, zabranjuje ukljucivanje tehnike Agencije u potragu za odbeglim pripadnicima zemunskog klana, a u potragu za Ratkom Mladicem uvodi svoj tim, za koji niko osim Amerikanaca ne zna. Da li oni kriju ili trae Ratka Mladica i kome to ide u prilog? Usput, Bulatovic Amerikancima predaje kompletnu arhivu Agencije, traeci samo jednu protivuslugu - podrku za njegovo buduce ambasadorsko imenovanje. Da bi izbrisao secanja u Agenciji - ko je on i odakle dolazi - Bulatovic zapoljava preko hiljadu novih radnika, iako i ovi koje je zatekao ne rade nita. Lukavi Bulatovic je medu tih hiljadu novoprimljenih uvrstio i oko 200 koji su clanovi DSS i bar jo toliko "Nove Srbije" i G-17, tako da prica o depolitizaciji Agencije ceka novi pocetak. Oni opisuju i nacin na koji rukovodi direktor Bulatovic. Manirom Titovog omladinskog funkcionera (bio je sekretar UK SSO Beograda), Bulatovic nareduje koricenje rezidencija iskljucivo za njegove licne potrebe, ureduje prostor oko kabineta najskupljim eksponatima "Garden centra", vecera iskljucivo na "abaru" (brod-restoran na Savi, pored hotela Jugoslavija, prim. redakcije), po cenama vecim od prosecne plate u Srbiji. Ne mrda bez 6 - 7 telohranitelja, koji teroriu pola grada jurcajuci Legijinim dipovima. Bulatovic spopada sekretarice i okruen je poltronima koji velicaju njegov ogroman uspeh. Tako je vlasnik butika iz Smederevske Palanke i bivi pripadnik JSO postao nacelnik analitike (Uprava za analitiku i informatiku), a operativac poznat po obradi novinara Slavka Curuvije u vreme atentata na njega - nacelnik za kontakte sa stranim slubama. Poput efova slubi klasicnih banana drava, Bulatovic obilazi strane ambasade otkrivajuci im gde su "zlikovci iz Slube'' postavili prislune uredaje, misleci da tako obezbedi svoj reformski imid. Takode,omogucuje americkoj obavetajnoj slubi direktan pristup srcu prislunog centra u Beogradu, tako da je vecina naih politicara konacno u pravu kada paranoicno tvrde da su prislukivani, s tim da to sada ne radi srpska, vec americka obavetajna sluba. U pismu se navode i drugi detalji. Uz posredovanje Vojina Lazarevica, zajedno sa trecim Crnogorcem, Stevanom Nikcevicem, direktorom SDPR (rukovodio akcijom slube u likvidaciji Slavka Curuvije), Rade Bulatovic za potrebe Amerikanaca obezbeduje izvoz oruja Gruziji, uprkos otrom upozorenju Ruske Federacije

koja na to gleda kao na otvoreno neprijateljstvo Srbije, koja, pak, ocekuje rusku pomoc oko reavanja statusa Kosova. U dilu sa kolskim drugom Srbom Panicem, zamenikom direktora za imovinu Srbije, Bulatovic zapocinje projekat izgradnje stanova na Banjickom visu, a koje bi gradile firme njihovih partijskih finansijera, uz debelu proviziju za njih dvojicu. Jedino cega se Bulatovic plai u ovom trenutku je novi Legijin iskaz, jer je napravio dogovor sa njim, pa ukoliko ne ispuniti obecano, garantovan mu je nemiran san. Dobro obaveteni izvori iz CZa tvrde da je Legija uputio poruku Bulatovicu kojom ga je podsetio na druenja tokom 2002. godine, kao i na dogovor prilikom predaje. Direktor BIA gospodin Bulatovic je, odmah po postavljenju, otputovao u zvanicnu posetu CIA u Lengliju. Sa njim su u delegaciji putovali i nacelnik Pete uprave BIA Rajko Savic, koji je danas ef specijalnog tima za hvatanje Ratka Mladica i gospoda Senka Jovanovic, glavni inspektor u Devetoj upravi (Uprava za saradnju sa stranim slubama), koja je bila prevodilac. Gospoda Jovanovic je ljubavnica i gospodina Savica i gospodina Bulatovica. ta je sve Bulatovic predao od arhivskih fondova kolegama iz Lenglija moe se rekonstruisati, to su slubenici ove slube na vreme uradili. Direktor BIA je slubeno posetio i Federalnu obavetajnu slubu Ruske Federacije. U Jasenovu je primljen na visokom nivou. Upuceni tvrde da je i general-pukovniku Sergeju Lebedevu takode neto nudio, ali njegova pratnja u to nije upucena. Gradani mogu zakljuciti da je Bulatovic potpuno razbio operativnost i sposobnost srpske tajne slube da se bavi aktivnostima za koje je ustavno i zakonski nadlena i obavezna da ih sprovodi u cilju zatite bezbednosnih interesa Srbije. Bulatovicu je to polo za rukom. U vreme kada su se Crna Gora i njeno rukovodstvo spremali za otcepljenje od Dravne Zajednice, Srbijom su vladali, poput organizovane kriminalne grupe, Crnogorci. Predsednik Srbije Boris Tadic - Crnogorac, dravljanin BiH. (mada on pouzdano nije clan ove organizovane kriminalne grupe). Premijer Kotunica, po ocu Damjanovic, Crnogorac. Ministar unutranjih poslova Srbije Dragan Jocic - Crnogorac iz Berana. Direktor tajne slube Rade Bulatovic iz Berana. ef kabineta premijera Srbije Aleksandar Nikitovic iz Bara. Glavni finansijer Vojin Lazarevic iz Kotora. Svi dravljani Crne Gore i novopeceni dravljani Srbije. Ne cudi to se Crna Gora lako otcepila i to banda iz Crne Gore na vlasti u Srbiji, pljacka, razara, terorie... Direktor BIA Rade Bulatovic, od oca Mila, roden je 19. marta 1958. godine u Beranama (Ivangrad) u Crnoj Gori. Zvanicno prebivalite mu je u Beogradu, u Zmaj Jovinoj broj 39. Biografija Radeta Bulatovica nikada nije objavljena, ali su novinari doli do podataka da je slubovao kao diplomata u Rimu i Istanbulu. U aprilu 2003, bio je osumnjicen da je umean u pripremu atentata na Zorana indica, a na osnovu razgovora koje je vodio sa Duanom Spasojevicem i Miloradom Ulemekom Legijom. Kad je Bulatovic postavljen na funkciju direktora BIA, "Politika" je u martu 2004. godine pisala da, kada je uao u politiku, kao savetnik predsednika SRJ, protivnici su mu pripisivali izvesne afere iz prolosti ali nita od toga nije potkrepljeno dokazima. tampa se bavila onim to je Bulatovic radio kao savetnik predsednika SRJ Vojislava Kotunice i onim to je radio pre 2000. godine. Kako zvanicna biografija ovog dravnog slubenika nije dostupna javnosti, mediji su morali da se slue anonimnim izvorima, pa zato nije potvrdeno niti demantovano da je bio predsednik komisije za stanove u optini Savski venac i da je od te komisije dobio stan, da je bio clan JUL, da mu je nestalo oko 50.000 dolara dok je slubovao u Rimu pa je vracen za Beograd, da je 2002. boravio na jugu Srbije s Lukom Karadicem i delio pripadnicima VJ knjige Radovana Karadica, da je na strucni vojni skup na Topcideru doao u ime "vrhovnog komandanta", Kotunice. Nakon "Sablje", iz zatvora je puten u julu 2003. godine, tek kada je tadanji direktor DSS Mile Tomic uspeno zavrio pregovore sa posrednikom ministra policije Duana Mihajlovica. Gospodin Tomic je obecao Duanu Mihajlovicu da ce DSS apsolutno zatiti Mihajlovica nakon promene vlasti. Bilo je reci i o novcanoj naknadi za Mihajlovica. Njegovi branioci izjavili su tada da je postupak protiv Bulatovica odlukom suda proglaen za slubenu tajnu.

Mediji su cesto citirali njegov tekst objavljen u NIN-u, marta 2002. godine, u kome pie da je u RDB Srbije postignut narocito pozitivan napredak postavljenjem Andrije Savica, cijim dolaskom pocinje proces depolitizacije ove slube. Savic je postavljen na zahtev Crvenih beretki, nakon njihovog protesta. Iz njegovog teksta upecatljive su konstatacije da je presecanje tzv. afere Periic uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje, i da ce se ova akcija izucavati u buducim udbenicima bezbednosti. intervju Dejana Lucica Pukovnik Jovan ogo, ako je verovati optunici u postupku protiv jataka Ratka Mladica, odlicno je radio posao jataka. Mladic je na slobodi. Iako se pretpostavljalo da je on prvi sa optunice Hakom tribunalu koje ce Srbija izruciti, uhapen je Radovan Karadic. Kako je dolo do hapenja biveg predsednika Republike Srpske? - Stvari nikada nisu proste, kao to ponekad izgledaju. Da bi se ovo dogodilo bilo je potrebno da se sklopi niz negativnih dogadaja koji, napominjem, uopte nisu slucajni. Spadam u one koji ne priznaju slucajnosti, vec da svi dogadaji imaju svoje uzroke. Koji su to uzroci? - Da bi se ovo desilo, u Srbiji je moralo da se na svim nivoima vlasti, od zakonodavne i izvrne do sudske, nadu ljudi bez ikakvih moralnih skrupula kojima nita ne znace drava, gradani, nacija, dravni i nacionalni interesi, itd. Njima je bitan samo licni interes, njihova fotelja i neograniceno podanitvo prema onima koji, po njihovom miljenju, predstavljaju centre moci. Nikada u istoriji Srbije nije se skupilo vie takvog oloa na svim nivoima vlasti. Istakao bih trojicu kljucnih - Borisa Tadica, Vladimira Vukcevica i Radeta Bulatovica. Zato ba njih? - Srbija je docekala da na njeno celo dode covek za koga se, ako se malo vie udubite, vidi da je bolestan. Iz njegovih ociju i pogleda vidi se ludilo, njegovi pokreti i tikovi odaju krajnje nepredvidivu i nervoznu licnost. Nije mi jasno da se na bilo koju dravnu funkciju moe doci bez lekarskog pregleda, a za bilo koje radno mesto treba lekarsko uverenje. Tvrdim da on ne bi proao ni jedan ozbiljan lekarski pregled. Hapenje dr Karadica nije jedini negativan potez Borisa Tadica. Samo poslednjih meseci bio je niz negativnih poteza po interes Srbije. Na ta mislite? - Od njegovog nelegalnog potpisivanja SSP, bez odobrenja Vlade i Skuptine Srbije, od njegovog obracanja u noci izbora da nece dozvoliti formiranje vlade i skuptinske vecine u skladu sa voljom gradana, vec po njegovom ukusu, do naredbodavnog odnosa prema predsedniku Skuptine. Samo sa takvim predsednikom Srbije moguce je da na mesto tuioca za ratne zlocine dode licnost kao to je Vladimir Vukcevic. Taj ima potrebu da uniti Srbiju i sve to je srpsko. Setite se konferencije za tampu od prolog utorka. Iz njegovih ociju izbija samo mrnja i zlo. On Ljajicu otima rec da bi on bio prvi koji donosi lou vest. On trlja nogu o nogu kada govori, on se na taj nacin prosto samozadovoljava. Kako objasniti da je licno prikrivao dokaze o trgovini ljudskim organima od otetih Srba, na to mu je, po njenoj licnoj izjavi, ukazala Karla del Ponte? Kako objasniti cinjenicu da je licno prikrivao dokaze o zlocinima Ramua Haradinaja i Nasera Orica i za to dobio novac od iptara i muslimana koji troi sa valerkom, koju mu je nabacila jedna zapadna obavetajna sluba, a od tih para kupio joj je i stan u Beogradu? Kako objasniti da ni jednom nije postavio pitanje ubistva hiljada Srba od dolaska tzv. mirovnih snaga na KiM, pa cak ni za zlocine kao to su miniranje autobusa sa Srbima, ubistvo etelaca ili ubistvo dece na kupanju? U Hagu se vode procesi desetinama Srba koji su bili na najviim dravnim funkcijama u Srbiji i Republici Srpskoj. U toku tih procesa optueni i njihove odbrane izneli su niz dokaza koji idu u prilog srpskoj strani i koji su raskrinkali niz lanih optubi. Da li ste ikada neto od toga videli ili procitali iz bilo kog medija u Srbiji? Vest je kada neko neto iznese suprotno srpskim interesima. Takav odnos mogli su da narede jedino Boris Tadic i Vladimir Vukcevic. Kako komentariete medijsko izvetavanje o svim ovim dogadajima? - Jad i beda. Samo me interesuje da li ovi teledirigovani urednici misle da je ovaj narod stoka i da su imbecili? U ovom slucaju napravljena je klasicna zamena teza - umesto da se bave istraivanjem

znacaja ovog dogadaja i njegovim posledicama, umesto da su doveli kompetentne ljude koji bi narod podsetili na stvarne uzroke i kreatore raspada bive SFRJ, da objektivno govore o deavanjima na svim stranama koje su ucestvovale u sukobima, i o zlocinima, oni istrauju ta je dr Karadic jeo, ta je citao, oblacio i slicne gluposti. Ostalo je jo da istrae kada je vrio veliku i nudu. Verovatno bi to ucinili da su Veran Matic i Aleksandar Tijanic mogli zbog velicine glave da istu gurnu u olju. Za ta optuujete Bulatovica? - Rade Bulatovic je zavrbovan od strane americkih slubi jo dok je radio u ambasadi u Italiji. Kao takav, ugraden je na mesto savetnika za bezbednost kod Vojislava Kotunice, a kasnije i za direktora BIA. Ne treba misliti da Kotunica to nije znao. To samo potvrduje da je i on bio ucenjen i da je izvravao naloge Zapada. Kada je u pitanju saradnja sa Hakim tribunalom, on je naneo vie zla od Tadica, samo to ce posledice Tadiceve saradnje imati daleko tragicniji znacaj za srpski narod. Kako to mislite? - Hapenje dr Karadica je upravo ona karika koja je nedostajala da bi se i zvanicno zatrailo ukidanje Republike Srpske, ali i ono to ce posluiti da se dokae ucece Srbije u agresiji na BiH" i da se Srbija osudi za genocid na ponovljenom postupku pred stalnim sudom u Hagu, o cemu je vec izvestila Nataa Kandic. Boris Tadic je to odlicno znao i zato je povukao ovaj potez koji je kljucni za dalju sudbinu srpskog naroda u Republici Srpskoj, ali u velikoj meri i po sudbinu svih gradana u Srbiji, a posebno srpskog naroda. ta mislite, kako je dolo do hapenja Radovana Karadica? - Rade Bulatovic i njegov glavni operativac za pronalaenje lica optuenih pred Hakim tribunalom, Rajko Savic, vec izvesno vreme su znali podatke o dr Karadicu. Tu se treba vratiti malo unazad. Zapadne sile, a prvenstveno SAD, definitivno su se odrekle Vojislava Kotunice kao svog coveka i njegovih usluga posle poznatog paljenja americke ambasade. Preko njihovih drugih saradnika, sugerisano mu je da raspusti Vladu i raspie izbore uz ubedivanje da ce podici svoj rejting i biti u poziciji da on ponovo formira vladu. Rade Bulatovic, s obzirom na cinjenicu da je znao kompletan scenario, definitivno mu je otkazao poslunost i preao na drugu stranu. Usput je povukao nekoliko poteza koji su dodatno kompromitovali Kotunicu, a nije nita ucinio na kompromitaciji suprotne strane, iako mu je to obecao. U zavrnoj fazi pravljenja nove vlade, cak mu se nije javljao na telefon. Pored toga, uhapsio je Stojana upljanina, kako bi Kotunici izbio adut da on nije nikoga hapsio, vec da su se svi dobrovoljno predali". Sve poteze Bulatovic je vukao u dogovoru sa Tadicem. Kada se uverio da je nova vlada formirana, kao ulog za svoj dalji status, servirao je Borisu Tadicu informaciju o dr Karadicu. Ostalo je poznato - nacin i vreme hapenja, prekid rada Skuptine, priprema medijske propagande itd. Ministar unutranjih poslova, Ivica Dacic, tvrdi da nita nije znao o akciji. Da li mu verujete? - Tacno je da on nita nije znao o samoj akciji i da pripadnici policije u tome nisu ucestvovali jer za to nije bilo potrebe. I u drugim strukturama ima dovoljno onih koji su za novac spremni da urade sve prljave poslove. Dacic pokuava da sakrije neto drugo - svoju politicku odgovornost. Upravo njegov pristanak da obezbedi legitimitet jednoj, nasilnim putem, formiranoj vladi, bio je kljucni momenat da se ovo desi. Kako vidite tok i ishod sudenja dr Karadicu? - Ubeden sam da ce dr Karadic doiveti sudbinu Slobodana Miloevica. S obzirom da Haki tribunal mora da zavri svoj rad do 2010. godine, jasno je da nema vremena za neko objektivno i fer sudenje. Njima ce biti dovoljno da procitaju optunicu i izvedu nekoliko tzv. eksperata i svedoka. I tu ce biti kraj. Isto to ocekujem i za Vojislava eelja. A sporazum Karadic - Holbruk? - Srbi nikada nece shvatiti da Amerika nastupa sa pozicija sile i da njih ne obavezuje nikakav sporazum. Oni prosto mogu da kau - pa to je bilo za vreme bive administracije i to nas ne obavezuje. Oni su Gorbacovu obecali da nece rasporedivati vojne snage na prostoru zemalja bivih clanica Varavskog ugovora, niti da ce ih primati u vojne asocijacije. Svima je poznato koliko je taj sporazum ispotovan, a poznato je i ta se sada deava.

VREME 688 (Dejan Anastasijevic) Iako zvanicna biografija nikada nije objavljena, zna se da se Bulatovic krajem osamdesetih godina zaposlio u beogradskoj optini Savski venac, da se pred raspad bive Jugoslavije zaposlio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove. Slubovao je u konzulatima u Istanbulu i Rimu, a kolege koje su slubovale s njim tvrde da je jo tada imao odlicne odnose s policijom. "Rade je uspevao da od MUP-a za samo par dana dobije odgovore na zahteve na koje smo mi ostali cekali mesecima", kae jedan njegov bivi nadredeni. Za slubovanje u Rimu vezana je afera s kradom tane sa oko pedeset hiljada dolara iz automobila u kome se pored ofera i racunopolagaca nalazio i Bulatovic. Svi su vraceni za Beograd, ali niko nije pozvan na odgovornost zbog nestanka novca. Otputen je iz SMIP nakon petooktobarskih promena. Demokratska stranka je tvrdila da je Bulatovic bio clan JUL-a, to on nije demantovao. Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Kotunice u predsednickom kabinetu. Taj period obeleili su: - afera Gavrilovic: Bivi operativac Dravne bezbednosti Momir Gavrilovic ubijen je 3. avgusta 2001. na parkingu u novobeogradskoj Ulici Dona Kenedija, nedugo posle razgovora sa Radetom Bulatovicem i savetnikom Gradimirom Nalicem. Kotunica je nakon toga izjavio da je Gavrilovic u njegovom kabinetu, na dan ubistva, razgovarao s njegovim saradnicima o prodoru organizovanog kriminala u privredni ivot, o snazi i razgranatosti pojedinih klanova i korupciji. - afera Periic: Spektakularno hapenje potpredsednika Vlade Srbije Momcila Periica u restoranu motela "aric", 15. marta 2002. General Neboja Pavkovic, nacelnik Generaltaba, posle je tvrdio da je Bulatovic samostalno koordinirao hapenje, mimoilazeci slubene vojne kanale. Sam Bulatovic je u nedeljniku NIN ocenio hapenje Periica kao "uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje". - afera "cetvoroilni kabl": Rade Bulatovic je uz kolegu savetnika Gradimira Nalica i eficu Kotunicinog kabineta Ljiljanu Nedeljkovic optuivan kao inicijator pokuaja da se u junu 2002. specijalne jedinice Vojske Jugoslavije upotrebe za upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prislukivanja Kotunice iz tog biroa. Slucaj nikada nije do kraja rasvetljen, iako je u Skuptini Srbije formiran anketni odbor. Nakon ubistva Zorana indica, Rade Bulatovic i ef Uprave za bezbednost VJ Aca Tomic uhapeni su na osnovu clana 122. a u vezi sa clanom 125. KZJ (udruivanje radi neprijateljske delatnosti). Vlada Srbije je u to vreme tvrdila da su se Tomic i Bulatovic tajno sastajali sa Duanom Spasojevicem i Miloradom Lukovicem Legijom, te da su bili deo zavere da se ubije indic. Tim povodom Kotunica je izjavio: "Rade Bulatovic je politicki zatvorenik." Bulatovic je posle nepuna tri meseca puten, bez istrage optube protiv njega su povucene. Vlada Vojislava Kotunice ocekuje da ce Bulatovic razotkriti vezu izmedu vlasti i neformalnih centara moci koje su Slubu koristile za progon, ucenu i eliminaciju politickih protivnika. BIA je predata amateru (arko Korac), a Bulatovic je udarna pesnica Kotunice u stvaranju najcrnjeg mraka u kome samo budale ili pokvareni mogu da vide ita dobro (Nenad Canak). Gradani samo ele da BIA prestane da bude izvor manipulacija i orude za obracun s politickim protivnicima i da se posveti zatiti nacionalne bezbednosti u okviru zakona. Jula 2008. Rade Bulatovic podneo je ostavku novom premijeru Srbije. Posle sednice Vlade Srbije, premijer Mirko Cvetkovic rekao je da na sednici nije bilo reci o eventualnoj smeni efa BIA i da ce javnost blagovremeno biti obavetena ukoliko na tom mestu bude promena. Dnevnik "Blic" pie da ce Bulatovic na funkciji najverovatnije ostati do 17. jula, kada se ocekuje da vlada na mesto prvog "bezbednjaka" Srbije postavi dosadanjeg direktora Uprave za izvrenje zavodskih sankcija Sau Vukadinovica. Bulatovic se na funkciji direktora BIA nalazio vie od cetiri godine, tokom dve vlade koje je vodio lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kotunica. Bulatovic, koji je najveci deo karijere proveo u diplomatiji, trebalo bi da dobije mesto ambasadora Srbije u Turskoj, ali se pekulie i o vajcarskoj. Bulatovic je rekao da je ostavku podneo dan posle formiranja nove Vlade, ne zato to ga je neko naterao, vec zato to je eleo da doprinese normalnim i prirodnim odnosima u dravi.

Analizirajuci cetvorogodinje rukovodenje srpskom "tajnom policijom", Bulatovic je rekao da su najveci rezultati profesionalizam i zakonitost u radu, kao i kadrovska obnova agencije, jer su joj se prikljucili mladi ljudi sa najboljih dravnih fakulteta Takode, demistifikacija slube je znacajno relaksirala odnose sa gradanima, otvorili smo kapije Agencije i za javnost, od nevladinih organizacija, kola, do kulturnih ustanova. Predali smo arhivsku gradu zakljucno sa 1980. godinom, u kojoj se, izmedu ostalog, nalaze i dosijei takozvanih politickih neprijatelja. Uspeli smo i da vratimo ugled BIA kako kod drugih slubi sa kojima saradujemo, i kod gradana Srbije. Uz to, sluba se integrisala u evropske obavetajne sisteme. Na kritike da BIA nije reformisana i oslobodena kadrova Slobodana Miloevica, Bulatovic odgovara da se oslonio na najbolje kadrove u agenciji i nikoga nije doveo sa strane. Smatram da je to bio dobar pristup koji je dao rezultate. U sadanjem rukovodstvu nema nikog ko je zloupotrebljen u ranijem periodu. U periodu u kojem sam bio na celu agencije, oko 700 ljudi je napustilo BIA. Dakle, trecina ljudi je otila. Nastavak kadrovske obnove jedini je put da se dode do savremene, efikasne slube kakva je potrebna Srbiji, rekao je. Bulatovic je demantovao da je BIA prislukivala i snimala razgovore srpskih politicara, a jedne dnevne novine su objavile delove razgovora. Apsolutno nismo ucestvovali u tome. Nemamo cak ni saznanja o autenticnosti razgovora, tvrdi Bulatovic. BIA, prema Bulatovicu, nije ucestvovala u predizbornim kampanjama. Nijednom svojom aktivnocu BIA nije uticala na izbornu volju gradana. Za razliku od prethodnog perioda, u dane glasanja u BIA se cak i ne deura. Bile su to nedelje, kao i svake druge. Taj pristup je naiao na odobravanje svih pripadnika, a siguran sam da je to najveci doprinos koji smo mogli da damo jacanju demokratije u Srbiji, kae Bulatovic. On je priznao da su pojedini pripadnici BIA zloupotrebljavali znacku: Bilo je zloupotreba, ali i ozbiljnih krivicnih dela. Flagrantan primer je nehat jednog slubenika BIA koji je doveo do toga da mi otpadne tocak sa automobila u toku vonje, cime mi je ivot bio ugroen. Stav rukovodstva u kom sam bio je da se te stvari ne zatakavaju. Bulatovic kae da je situacija u Sandaku, odnosno Rakoj, stabilna i pored pojave vehabija. Dosadanji ef BIA priznao je da je citao knjigu bive glavne tuiteljke Hakog tribunala Karle del Ponte, u kojoj ga je ona optuivala: Citao sam delove objavljene u tampi. Najveci deo navoda koje je iznela je autentican. Sama knjiga dosta realno opisuje odnose u Srbiji, odnose sa Hagom i nae suprotstavljene stavove. BIA je na osnovu utvrdene bezbednosne politike Vlade aktivno saradivala sa Tribunalom. Mi nismo bili potrana jedinica Hakog suda to je, pretpostavljam, izazvalo nezadovoljstvo Karle del Ponte prema BIA i prema meni. Ne vidim nita sporno u tome. On tvrdi da nikada nije pregovarao sa hakim beguncem Ratkom Mladicem, ne eleci da otkrije nita u vezi sa akcijama u tom slucaju, kako ne bi ugrozio istragu. Za dojavu hakom beguncu, Goranu Hadicu, da izbegne hapenje, Bulatovic tvrdi: Zna se ko je to uradio. Nije niko iz BIA ili MUP. Interesantno je da je jedan slubenik Hakog tribunala rekao meni i ministru unutranjih poslova Draganu Jocicu da je stigla jedna zapecacena optunica. Pozivajuci se na pravila tribunala, nije eleo da nam kae ko je optuen. To smo saznali tek posle nekoliko dana. U meduvremenu, Hadic je pobegao. Kasnije im je njegovo bekstvo posluilo da optue dravu da ga je namerno sakrila. O ubistvu nekadanjeg radnika DB, Momira Gavrilovica, Bulatovic je rekao da je istraga pokazala da BIA nije povezana sa likvidacijom, ali da je dola do dokaza o indikativnom ponaanju dela pripadnika tadanjeg RDB i nekih rukovodilaca. Novi direktor Agencije zatekao je BIA u gorem stanju nego Rade Bulatovic 2004. Rade Bulatovic vodio je cudnu kadrovsku politiku: nije imenovao kljucno operativno mesto, zamenika, ali ga je drao neformalno, znajuci ta o tom licu misle zaposleni. Vracao je iz penzije, a primao je "mlade i obrazovane" po rodackoj i partijskoj liniji. Novi direktor mora da potroi vreme da tu kadrovsku politiku neutralie, zbog jasne linije subordinacije, odgovornosti i zatite od politicke zloupotrebe. Portparol je neophodan zbog nove zakonske uloge Slube, i jo vie zbog demistifikacije. Inteligentna, potena i komunikativna osoba na takvom mestu bice od koristi. Takvih tamo ima. Posao je kreativan i rizican, jer, u meduvremenu birokratizovana i oputena Agencija rizike ne voli.

Takve slube po svojoj prirodi tee da proizvode vetacki i apstraktni proizvod, sakrivene iza zatite "slubene" i "dravne" tajne. Ono za ta su placeni smandrljavali su u obliku uoptenih geopolitickih budalatina i podgrevanja uzajamnog nepoverenja medu vladajucim strankama. Svoj posao su doivljavali kao spletkarenje. Najdragoceniji proizvod tog posla bili su "procitaj pa vrati" izvetaji, radeni s one strane zakona i pristojnosti. Naravno da je Slubi bilo najlake i najkorisnije da politicare snabdeva onim to bi oni najvie vole da cuju, plaeci ih i nudeci se kao prijatelj i zatitnik. Politicari su onda od Slube traili jo. Saa Vukadinovic od Rada Bulatovica sigurno nece dobiti snimak razgovora Jocica, Bulatovica i Stojkovica sa Legijom u noci predaje, ni bilo ta drugo to bi rasvetlilo ulogu Agencije u izbornim kampanjama DSS od 2004. do maja 2008. O Radetovim igrama oko hakih optuenika dobice manje nego to je procitao kod Karle del Ponte. Docekace ga front solidarnih rutinera, naviknutih da malo rade, a mnogo mocnih. Sve to Saa Vukadinovic bude radio bice predmet politickih nagodbi i stranackih cenjkanja. S druge strane, protokom vremena i u novoj zakonskoj ulozi, Agencija se neizbeno menjala. Stvarni prioritet sve vie je borba protiv organizovanog kriminala, verca narkotika i ljudi i slicne aktivnosti. Zloupotreba BIA u politicke svrhe postajala je sve tea i rizicnija: prvo, ljudi su naucili da je to opasno i nezdravo za karijeru; drugo, za takve poslove neizbeno su bili dostupni ljudi slabog profesionalnog i moralnog kvaliteta, a to je mala i zbijena sredina u kojoj se svi znaju, medusobno ogovaraju i zavide jedni drugima. Te okolnosti mogu da olakaju "tranziciju" - pod uslovom da novi direktor bude imao politicku podrku da napravi Agenciju na nivou slube bezbednosti demokratske zemlje. Upravo s politicke strane preti mu najveca opasnost . Saa Vukadinovic je u Agenciju uao bez hipoteke. Okolnost da u dravnu bezbednost dolazi iz javne vie nije toliko bitna koliko je bilo kad se Sloba prevario da dovede Rada Markovica 1998. Niti je Bulatovic Staniic, niti je Sluba ista kao tada. Kao nacelnik SUP Kruevac, Vukadinovic je bio uspean, ali treba reci da je ujeo pravosudni establiment raskrinkavi jednog sudiju Vrhovnog suda, a ni Jocicev MUP nije bio najsrecniji, jer je viden kako sedi u kafani sa izvesnim sudijom Specijalnog suda za organizovani kriminal, pa je morao da im pie "izjavu na okolnost", jer se taj sud kod njih loe kotirao. U Ministarstvu pravde Duana Petrovica, Saa Vukadinovic bio je na celu Uprave za izvrenje zatvorskih sankcija, to je mesto koje je postalo veoma znacajno: najopasnija ekipa zlikovaca sedi i sedece sledecih 40 godina u zatvorima, a ta ekipa ima jaku spoljnu politicku, obavetajnu i logisticku podrku. Nezavisne 24. septembar 2006. Goran Petrovic, bivi ef Dravne bezbjednosti Srbije, naao se kao kolateralna teta obracuna Vladimira Popovica, efa Biroa za informisanje u indicevoj vladi, i Radeta Bulatovica, direktora Bezbjednosno-informativne agencije. Popovic je optuio Bulatovica da je izvjetaj BIA za 2003. godinu isporucio CIA, a Bulatoviceva odbrana bila je: nisam ja, nego moj prethodnik. Poto su Popoviceve tvrdnje bile ubitacnije nego to je direktor BIA planirao, agencija, na cijem je celu, saoptila je da on nikada nije ni pominjao Petrovica. Verujem da je on to izjavio, misleci da se nita nece desiti. A onda je, pod pritiskom javnosti, ta prica dobila veliki publicitet, pa su oni to demantovali. Stvara se neka pogrena slika da ja ratujem protiv Bulatovica i on protiv mene", kae Petrovic u intervjuu za "Nezavisne", naglaavajuci da je za njega sadanji ef BIA potpuno beznacajna figura i da se njime ne bi ni bavio da nije one narodne: "Pustio bih ja njega, ali nece on mene". NN: Koliko je za vas uvjerljiva prica vladimira Bebe Popovica? PETROVIC: Neki sada govore da li Vladimir - Beba Popovic jeste ili nije dao dokaze. On je ukazao na jednu stvar i otvorio jednu temu i nije na njemu da to dokazuje. Kljucno je da li Vlada eli time da se pozabavi s obzirom da je direktor BIA dravni funkcioner. I samo Vlada je ta koja, zavisno od svoje volje i spremnosti, moe da da nalog da se ta prica proveri i dovede do kraja. Popovic ne moe da prui neke dokaze jer se ti dokazi nalaze u BIA - i covek koji je nosio lap top i sam lap top i ljudi koji su to snimali se nalaze u BIA. NN: S obzirom na sastav Vlade i odnos snaga u Skuptini Srbije, i na cinjenicu da su i radikali kao

najbrojnija opoziciona partija protivnici Bebe Popovica, da li bilo kakva dravna komisija ima interesa da rijei tu stvar? PETROVIC: Pa, ovo je jedan politicki test za Vladu. Neko moje licno ubedenje je zato potpuno nebitno. Ipak, cisto sumnjam jer je ova vlada prelazila i preko mnogo vanijih i vecih stvari. Ali, ako se sve ovo slegne, to ce znaciti da Vlada gradanima alje jasnu poruku. NN: Da li bi to bilo obznanjivanje diktature? PETROVIC: Pa, bilo bi jasno da ulazimo u jedan totalitarni sistem i da postoje interesi odredenih grupa i stranaka i da nema nikakvog dravnog interesa u svemu tome. Nema nikakve kontrole. Jer, ako jedan dravni funkcioner moe da bude optuen za veleizdaju, a Vlada na to ne reaguje, to znaci da svi drugi clanovi vladajuce koalicije i funkcioneri mogu da rade ta hoce, jer ce Vlada uvek stati iza njih. NN: Cesto se tvrdi da Rade Bulatovic nema kompetencije da obavlja dunost efa BIA. PETROVIC: Partijski aparatcik je pravi izraz za njega, va izraz je preblag. NN: Ali, ako je vec takav amater, kako se usudio da arhivu BIA preda Americi? PETROVIC: Ne treba zato biti veliki maher. On je ef BIA, i nema tog cinovnika koji ce odbiti nalog svog direktora osim ako direktor trai da nekoga ubije. Znaci, ako direktor trai izvetaj ili bilo kakvu informaciju - on je dobija odmah. NN: Ako je Bulatovic iznio i predao arhivu BIA uz asistenciju i znanje tolikog broja ljudi, zar to nije ludilo? PETROVIC: Dobro, to su vae reci. Mi sada imamo politicku kombinatoriku i mi ne moemo da znamo kojim se motivima on rukovodio. NN: Kojim motivima se ljudi u takvim situacijama najcece rukovode? PETROVIC: U Bulatovicevom slucaju, to je verovatno elja da se on mocnim zapadnim krugovima, obavetajnim pre svega, nametne kao neki iskreni prijatelj i saradnik. NN: Hocete reci - da im se dodvori? PETROVIC: Narodski receno - da im se uvuce. Nije tajna da je covek eleo da bude ambasador u Atini, pa je to otpalo, isto kao i epizoda sa snom o ambasadorskoj dunosti u Rimu, pa je i to otpalo. Sada se zavrtela prica da Bulatovic eli da bude predstavnik BIA u Vaingtonu. NN: Kako mislite da ce se zavriti ova prica koja bi u svakoj drugoj zemlji bila skandal? PETROVIC: Videli ste da se ministar policije Dragan Jocic, kome je ocigledno skinuta zabrana javnih nastupa koju ima od premijera, usudio da iznese svoje miljenje. I on je rekao: Ja mislim da on nije! To je privatno miljenje i mogao je da ga da na konferenciji DSS. NN: Kako komentariete Jocicevu odbranu Bulatovica tezom da Beba Popovic talasa kako bi zaljuljao jednu novu politicku opciju u Srbiji? PETROVIC: To je Popovicevo legitimno pravo. Pravo svakog gradanina i politickog subjekta je da talasa. Nespretna Jociceva prica govori o odsustvu elje Vlade, koja se ne oglaava, da rei taj slucaj. Prica se zavrava u medijima. To je oprobani trik Vlade da se ni o cemu ne izjanjava, racunajuci da ce stvari pasti u zaborav. NN: Da li Jocicev trapavi nastup, zavjera cutanja u Vladi i provladinim krugovima i medijima osnauje Popoviceve optube? PETROVIC: To je vec analiza politicke scene u Srbiji - na politickoj sceni Srbije ne postoji opozicija. Imate Demokratsku stranku koja je nazovi opozicija. NN: ta je Demokratska stranka ako nije opozicija? PETROVIC: Demokratska stranka je statista. Postoje pokuaji pojedinaca i stranaka vladajuce koalicije da se i DS uvuce u Vladu cime bi se samo betonirala ova prica. Onda bi svi u Vladi mogli da rade ta god im padne pamet, jer tada ni formalno-pravno ne bi bilo nikoga ko bi to posmatrao sa strane i mogao da kae: moje ruke su ciste - nisam u Vladi. NN: Da li to znaci da je Srbija u diktaturi, ali da se jo ceka objava? PETROVIC: Miroslav Lazanski je u nekom svom nastupu rekao da je ovo neka partiokratija. Mi ivimo u vremenu apsolutne dominacije partija i ja se kao gradanin protiv toga bunim. Ne verujem da u Srbiji postoji vie od 200.000 do 300.000 clanova svih mogucih partija, a na drugoj strani je 10 miliona gradana Srbije koji nemaju ama ba nikakva prava. Jedino ako ste clan partije vi moete

neto da postignete. Bulatovic i Jocic su partijski aparatcici, potpuno bezvredni ljudi koji nikada nita u ivotu ne bi mogli da budu da nisu clanovi partije. To je naa tragedija i naa stvarnost, oni, i gomila u svim drugim strankama. NN: Da li vam je poznato ime Berta Brauna, biveg slubenika americke ambasade, za kojeg Popovic tvrdi da je organizovao Bulatovicevu posjetu SAD kada je sadanji ef BIA dokumente te slube predao CIA? Popovic tvrdi i da je Braun bio kanjen zbog bliskih veza sa licima uhapenim u akciji "Sablja"? PETROVIC: Tu nema dileme. Braun je americki diplomata koji je radio u Ambasadi SAD u Beogradu i jeste na visokom mestu u Savetu za nacionalnu bezbednost, odnosno direktor je odseka za jugoistocnu Evropu. NN: Ovih dana ste ustvrdili da bi aferu "Bulatovic" rijeili za 24 casa. Da to nije bez pokrica? PETROVIC: Pa, nije. Treba da postoji neka politicka volja i da dobijem nalog i ovlacenje da to uradim. I tada, prosto odete u BIA i krenete da razgovarate sa ljudima. Za pocetak imate cetiri imena, imate upravu informatike, coveka koji je nosio lap top, ljude koji su snimali, nasnimavali. Vrlo jednostavno, obavite razgovor sa 10 do 15 ljudi i na bazi tih izjava imate kompletnu pricu. Mada postoje indicije da Rade Bulatovic sada silom svog autoriteta vri pritisak da se ta stvar zataka, ne verujem da bi neko bio toliko lud da to radi. Ne verujem da bi bilo ko bio lud da kae da nije snimao, ako je to radio. Jer, svako ko svedoci zna da su se za tri-cetiri godine promenila tricetiri direktora i da u policiji, sudstvu i slubama bezbednosti postoji potpuna apatija u radu. Te institucije ne funkcioniu jer profesionalci u tim slubama shvataju da im se ne isplati da bilo ta ozbiljno rade. Neko ce sutra to da tretira na drugaciji nacin, tako da mislim da bi se vrlo lako ustanovila istina jer ne verujem da je bilo ko toliko zaljubljen u Bulatovica da bi ga titio. Taj, koga bi pitali, rekao bi: "Da, snimao sam, jer sam dobio nalog od nacelnika uprave", a ovaj bi rekao: "Da, jesam dao nalog", poto sam dobio nalog od direktora Bulatovica. I tu je kraj! NN: Kako je moguce da Bulatovic u to ukljuci tolike ljude i na cemu njegov mozak radi? PETROVIC: Kratko i jasno: Slobodan Miloevic je godinama pred bombardovanje dobijao informacije da ce ova zemlja biti bombardovana. Znaci, svi obavetajni izvori, politicki, javni, tajni, svi su govorili isto: bice bombardovan i Rusija nece moci da pomogne. Nije dobio nijednu informaciju: bice treci svetski rat ako ovu zemlju bombarduju. Onda se postavlja pitanje na bazi cega je taj ludak procenio da Rusi nece moci da ostanu neutralni i da ce izazvati treci svetski rat. Znaci, to je potpuno imaginarno i to je psiha jednog pojedinca. NN: ta ocekujete od sudenja za ubistvo Zorana indica? PETROVIC: Lomljenje kopalja oko tuioca Prijica je samo jedan poligon na kome se vodi rat dva nacina miljenja u Srbiji - evropskog i antievropskog, antihackog i anticivilizacijskog. Tako da naravno da oni koji su cuvali Ratka Mladica kao to su Vojislav Kotunica i Rade Bulatovic, oni koji su cuvali ljivancanina, a njegovu zatitu je organizovao takode Rade Bulatovic po nalogu svog vrhovnog komandanta Vojislava Kotunice - oni koji su takve stvari radili, njima nije problem da se umeaju i u sudenje. I ova ministarstva sile su zato stavili pod svoje: Jocic i Bulatovic su tu gde jesu iz dva razloga - da slucajno neko ne bi uhapsio nekog hakog optuenika i da slucajno neko neto ne bi radio na rasvetljavanju ubistva Zorana indica. To je Rade Bulatovic u svom obracanju za Novu godinu potvrdio kada je rekao da su prioriteti u radu Slube rasvetljavanje ubistava novinara Curuvije i Pantica, gde nema mesta za indica. NN: Da li vjerujete da je Bulatovic iznio arhivu BIA? Ili moda znate da je to uradio? PETROVIC: Da ne postoje jake indicije, neke cinjenice i neki detalji, ne verujem da bi se ta prica otvarala. Jer, kada sam ja razgovarao sa gospodinom Popovicem pred njegov intervju u emisiji TVB92 "Insajder", davno pre njegove ideje da da taj intervju, kratko sam mu rekao: ti ne sme da ima procenat uta 99 odsto. S obzirom da zna kako si medijski tretiran, ti mora da ima procenat uta 100 odsto. Naglasio sam mu da ne sme da dozvoli sebi da kae 99 stvari koje su prave i tacne i onda da saopti jednu koja nije proverena jer ce se svi uhvatiti za tu jednu i po starom sistemu lakirane bubavabe osporiti tu celu pricu. Znajuci sa koliko se entuzijazma pripremao za celu pricu i znajuci mnoge druge stvari koje su apsolutno tacne, duboko sam uveren da je i ova prica tacna . Medutim, jedino Vlada moe da rei slucaj jer se svi dokazi nalaze u BIA. To, ocigledno, ne moe

da funkcionie bez skuptinske komisije ili nekog anketnog odbora ili, pak, komisije Vlade koja bi dola sa strane, obavila razgovor sa tim ljudima i saoptila istinu. NN: Svojevremeno ste izjavili da su politicari u Srbiji beznadeno fascinirani tajnim slubama i dosijeima u kojima, kako ste tvrdili, nema ni priblino materijala o liderima DOS-a koliko su oni mislili. Ko je prednjacio? PETROVIC: Svi do jednog su bili fascinirani. I indic, i svi ostali, a o Kotunici i njegovoj fascinaciji Vojskom i ministarstvima sile da ne govorimo. Svi iz DOS su eleli da imaju est tomova svaki, iako je jasno da su kamione dosijea imali Dobrica Cosic kojeg je tadanji reim oznacio kao glavnog neprijatelja i Vuk Drakovic zbog fascinacije jednog bracnog para drugim bracnim parom, iako sam ja rekao da se u ivotu ne bih bavio Vukom Drakovicem. Njime treba da se bavi neuropsihijatar, a ne ozbiljna dravna sluba. ORHAN DRAGA, direktor Medunarodnog instituta za bezbednost SCG, dao je 2006. godine intervju. Vreme je vrlo brzo pokazalo koliku vrednost imaju njegove misli. Osnivac ste Akademije za diplomatiju i bezbednost. Neki dravni fakulteti izdali su dopis u kojem se potencijalni kandidati upozoravaju da je va Fakultet za diplomatiju i bezbednost "fantomska akademija koja na najsramniji nacin obmanjuje javnost". - Dopis je poslat sa Fakulteta politickih nauka, ali bez potpisa. Mi imamo sva potrebna reenja. Zainteresovani mogu da nau validnost provere u Ministarstvu prosvete i sporta. Drago mi je da se jedna vana institucija, koja postoji 50 godina, uplaila akademije koja je tek osnovana. Kod njih je kolovanje besplatno, a kod nas je 5.000 evra i do sada se prijavilo vie od 70 studenata. Ko moe da zabrani tim ljudima da se koluju, ukoliko je drava izdala sertifikat? Na FPN su nedavno probali da uvedu katedru za bezbednost, ali nisu uspeli jer smo mi maticni fakultet za to. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u Srbiji? Bezbednosne pretnje Srbiji su iste kao i pre godinu dana, kada smo bili deo dravne zajednice. One poticu od ekstremistickih grupa iznutra. Ne vidim da se povecala opasnost od terorizma spolja zbog nae saradnje s NATO. Terorizam postoji kao globalni problem, a zahvaljujuci svojim kadrovima Srbija moe da bude bezbednosni lider u regionu. Nedavno je vojni analiticar britanskog Tajmsa rekao da su srpske specijalne snage trece u svetu po obucenosti za borbu protiv terorizma. Ispred nas su Britanci i Amerikanci. To je trebalo marketinki iskoristiti. Ako mesto lidera ne zauzmemo mi, vrlo brzo ce ga zauzeti neko drugi. Stranci ce svojom opremljenocu pomoci u skidanju omce oko nae zemlje koja se zove Ratko Mladic. Ovaj Akcioni plan mogu da uporedim s kolumbijskim, kojim je legalizovana saradnja izmedu te zemlje i americkih obavetajnih slubi. Strane slube su, preko legalnih predstavnika u ambasadama i preko svojih mrea na Balkanu sigurno i dosad ucestvovale u u lociranju hakih optuenika. Ovo je formalizovanje odnosa sa stranim slubama, njeno stavljanje u zakonske okvire i mogucnost da nae bezbednosne slube udrue svoje snage, tehnologiju, tehniku i iskustvo s njima. To nije naruavanje suvereniteta zemlje, jer onog trenutka kada smo potpisali povelju UN, deo svog suvereniteta smo izgubili. Akcioni plan ce nam samo koristiti, jer cemo dobiti i finansijska sredstva od drava ciji ce predstavnici ucestvovati u programu. Ne verujem da ce se plan ograniciti samo na hvatanje Mladica, vec ce on biti primenjen i u slucaju svih optuenika za koje je, prema medunarodnoj zajednici, odgovorna naa zemlja. Koliko bi, prema vaim procenama, to moglo da traje? - Srbija je za hapenje optuenika mnogo pristupacnija od Iraka jer, kada je svrgnut Sadam Husein, za to nije postojala politicka volja koje u Srbiji ima. Sadam je tada imao veliki broj pristalica, ali je zajednickim snagama on za nekoliko meseci uhapen. Kod nas je problem tehnicko pitanje. Hrvati su optuivani da je Ante Gotovina u Hrvatskoj, i verovatno je bio, ali su oni, da bi opravdali trogodinju nesaradnju sa Tribunalom, izveli njegovo hapenje u paniji. Medunarodna zajednica ne bi imala nita protiv da se to desi u ovom slucaju. Njima je svejedno da li cemo i mi uspeti da se opravdamo. Bitno im je samo da Mladic ode u Hag. Da li je to najrealniji scenario u slucaju "Mladic"? - Prema mom miljenju, to je najrealniji zavretak celog slucaja. Pravljenje akcionog plana je

ubrzavanje tehnickog pitanja i mislim da ce, ukoliko se Mladic nalazi u Srbiji, on u narednih nekoliko meseci biti uhvacen. Srbija nije tolika da jedan covek ne bi mogao da se pronade. Hvalite rad direktora BIA Bulatovica. Kako BIA dobro radi a ne moe da pronade Mladica? - Zadovoljan sam radom Bulatovica, ali on sam ne moe da uhapsi Mladica. Tvrdim da BIA, otkad je na njeno celo doao Bulatovic, radi veoma dobro. Videci ta radi i na koji nacin pokuava da reformie slubu, imam visoko miljenje o njemu kao profesionalcu koji nije iz te struke, a dobro je shvatio proces reforme bezbednosnih slubi. On je prvi koji je skinuo anatemu sa BIA kao zlocinacke organizacije. Ostali su mnogi kompromitovani kadrovi. Da bi se sluba ocistila, potrebno je primeniti "ceki model". Cesi su otpustili sve ljude koji su imali veze s Komunistickom partijom i izgubili su veliki broj vrsnih profesionalaca. Ceki model uspeo je u nekim zemljama jer su kadrovi selektivno odstranjivani, odnosno sluba je odbacivala samo one koji su cinili greke. Mi smo zakasnili za primenu ovog modela jer je to trebalo uciniti najvie pola godine posle smene prethodnog reima. Bulatovic se opredelio za "cicenje" po nivoima, to je dobar nacin. Naa sluba je loe tehnicki opremljena i to je njen najveci problem. Da li niste zadovoljni radom BIA zato to nisu eleli da opremu nabave preko vae firme? - Mi nemamo mehanizam prisile da prodajemo opremu. Naa firma "Komora sistem" je najozbiljnija firma za promet i razvoj kontraobavetajne tehnike i naravno da nam je interes da plasiramo svoje uredaje. To to BIA nece da opremu kupi od nas njihova je stvar. Ali je cinjenica da nisu dobro opremljeni. To je posledica loe finansijske situacije u kojoj su bili. Tek od ove godine BIA ima dobar budet i nadam se da ce se kvalitetno opremiti. Kako, prema vaem miljenju, funkcioniu ostale bezbednosne slube u zemlji? - BIA od svih est bezbednosnih slubi, najbolje funkcionie. Osim BIA, tu su kriminalistickoobavetajna sluba u MUP-u, dve vojne, VOA i VBA, u Ministarstvu spoljnih poslova imamo dve SID, koja deluje u inostranstvu, i Slubu bezbednosti, u zemlji. Sve te slube su, osim BIA, izgubile i smisao i znacaj. U novom odnosu snaga jedino reenje je da se formira obavetajno-bezbednosna zajednica, koja ce ih sve objediniti. Kako ocenjujete rad vojnih obavetajnih slubi? - Sadanji nacelnik VBA Svetko Kovac nije imao mnogo vremena da razmilja o promenama u agenciji jer je morao da brine da li ce ostati na funkciji. On je na sednici VSO penzionisan, ali je ponovo postavljen kao civilno lice. VBA ima ozbiljne terete iz prolosti i veze s ratovima na prostoru bive SFRJ. Obe slube imaju obavezu da saraduju u hapenju Mladica, ali, prema mojim saznanjima, u poslednjih godinu dana nita ne cine na tom planu. Da li imaju podatke ili ne, ne znam, ali ih ne prosleduju. Poto je Mladic bio vojno lice te, informacije mogu biti dragocene. Osnovni razlog je licni strah pripadnika VBA da bi i oni mogli biti predmet istrage. Pruanje podrke Mladicu je i to to nita ne rade na njegovom lociranju i hapenju. Ministar Stankovic je uradio odlicnu stvar, obe vojne slube stavio je pod svoju kontrolu i to je hrabar potez jer ce on biti odgovoran za njihovo cinjenje. Direktor BIA Rade Bulatovic izjavio je da ekstremisti u Vojvodini iz nacionalnih manjina zloupotrebljavaju aktuelne politicke procese kako bi prikriveno ostvarili separatisticke zahteve. Na koga je mislio? - Ako me pitate kao gradanina, nemam nikakva saznanja o tome. Kao direktor Medunarodnog instituta za bezbednost mogu da kaem da se Institut ne bavi operativnim, vec naucnim radom. Ovo to me pitate bio bi rezultat obavetajnog rada, a to zakonu ne bismo smeli da radimo. Ali, kao neko ko je u sektoru bezbednosti elim da verujem da je Bulatovic to rekao na osnovu operativnih podataka koje BIA ima. To je zabrinjavajuce, ali nije nikakva novost. Zaista ne znam na koga je konkretno mislio. ZAVRNA REC SRE POPOVICA NA SUENJU ZA ATENTAT NA ZORANA INICA Potovani Sude, Pridruujem se u potpunosti zavrnoj reci zamenika specijalnog tuioca...

Moja rec ce se odnositi na ispitivanje Vae odluke o odbijanju svih dokaznih predloga koje sam stavio na glavnom pretresu 14. februara o. g. Vi se secate da sam pokuao da stavim primedbu na tu Vau odluku, a da sam bio upozoren da to mogu da ucinim "u albi", to je svakako bila omaka, jer znamo da oteceni nemaju pravo na albu, te da se verovatno elelo reci "u zavrnoj reci". U narednih par minuta ja cu ispitati osnovanost odluke kojom su moji dokazni predlozi odbijeni, kao i obrazloenje te odluke. Smatram da su predloeni dokazi odbijeni sa neodrivim obrazloenjem. Razlozi dati za odluku na glavnom pretresu 20. marta zasnovani su: - na netacnim cinjenicnim konstatacijama koje su u protivrecnosti sa sadrinom spisa; - na pogrenom tumacenju odredaba Zakonika o krivicnom postupku; - na medusobno protivrecnim razlozima; i - povredom nacela kontradiktomosti postupka. Pokuacu da ovo svoje stanovite obrazloim i dokaem. Predlozi koji se odnose na oruanu pobunu Medu predlozima za dopunu dokaznog postupka koje sam stavio 14. februara 2007. godine, nalazi se i izvestan broj predloga koji se odnose na dogadaj koji specijalni tuilac u optunici naziva oruanom pobunom. Sud je odbio sve te predloge, izuzuzev onaj za sasluanje svedoka ACE TOMICA. Netacne konstatacije Prvo, moram da kaem da je, obrazlauci odbijanje ovih predloga na glavnom pretresu 20. marta, predsednik Veca iznela dve konstatacije koje su suprotne sadrini spisa: Prvo, u obrazloenju odluke Suda se tvrdi: Da ja svojim predlogom: ,,netacno interpretiram da je tuilac u optunici stavio na teret (okrivljenima) u opisu krivicnog dela delovanje oruane formacije JSO kroz pobunu". naravno da to nije istina, naravno da je meni poznato da se oruana pobuna okrivljenima ne stavlja na teret...Upravo zato sam specijalnom tuiocu i predloio proirenje optunice na krivicno delo oruane pobune. Kada bih smatrao da im se to stavlja na teret, ne bih predlagao proirenje optunice na ovo delo. Potpuno mi je nejasno na osnovu cega Sud ovo tvrdi. Drugo, Sud takode tvrdi da je "punomocnik otecenih" "U predlogu za dopunu dokaznog postupka ponovio predloge koje je izneo u predlogu za proirenje optunice". Ne samo da je ova konstatacija netacna (u predlogu za proirenje optunice ne nudim ni jedan jedini dokaz), nego se proirenje optunice PO ZAKONU (clan 342, st.l. ZKP) moe predloiti i optunica moe proiriti samo na osnovu vec izvedenih dokaza na glavnom pretresu. Niti sam predlagao ikakve dokaze u predlogu za proirenje optunice, niti sam ih onda mogao toboe PONOVITI u predlogu za dopunu dokaznog postupka 14. februara. Zato se neto ovako tvrdi? Meni to nije jasno. Bilo je vrlo lako iz spisa utvrditi da ja niti ponavljam dokazne predloge iz predloga za proirenje, niti da "pogreno smatram" da se oruana pobuna optuenima stavlja na teret. Ja sam siguran da Sud poznaje spis - kako su se ove dve neistinite konstatacije nale u obrazloenju odluke Suda? Nemam odgovor. Buduci da su ove konstatacije date u kontekstu obrazlaganja odluke Suda o odbijanju mojih dokaznih predloga, obrazloenje Suda u ovom delu protivreci sadrini spisa i utoliko je, naravno, pravno manjkavo. Svaka odluka zasnovana na neistinitim premisama je manjkava. Ostali razlozi To je ozbiljno, ali to je najmanji problem. Mnogo veci problem jesu dalji razlozi koje Sud navodi odbijajuci ove predloge koji se odnose na oruanu pobunu. Citiracu: "Javnosti radi, ja kao predsednik Veca a u ime Veca moram reci da je optunicom... optuenima stavljeno na teret da su delovali samo u jednom kracem vremenskom periodu i to kako se navodi pod tackom 1 optunice krajem 2002. i pocetkom 2003. godine... Prema tome, ni u jednom segmentu dispozitiva... ne pominje se niti se optuenima stavlja na teret da su svoju delatnost

pocinili organizovano i zapoceli organizovanjem oruane pobune Jedinice za specijalne operacije. Nesporno je da se na strani 32. obrazloenja ove optunice u jednoj jedinoj recenici nakon opisa radnji pominje da je priprema tog dela pocela sa pobunom Jedinice za specijalne operacije, ali kao to svi znamo Vece je vezano i Sud je vezan dispozitivom optunice" (gl. pretres, 20. mart 2007). Nije Sud u pravu ni kada je obrazlauci svoju odluku o odbijanju dokaza predloenih na cinjenice vezane za pobunu, ustvrdio da se pobuna pominje samo u jednoj jedinoj recenici na str. 32 optunice. Sud tvrdi neto suprotno sadrini spisa. Evo te jedne jedine recenice, sa strane 32 optunice: "Cela ta organizacija (Lukovica - Legije i Duana Spasojevica) bila je koncipirana tako da nakon sticanja odredene finansijske i drutvene moci... uz koricenje pozicija koje bi banda ostvarila u odredenim drutvenim, politickim, pravosudnim i drugim ciniocima, svoju aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti. To je podrazumevalo najpre... promenu personalne strukture u bitnim segmentima vlasti... U celoj toj ideji iskoricena je i cinjenica postojanja hakih optunica protiv odredenih lica da bi front delatnosti... imao podrku veceg broja ljudi... S obzirom da se legalnim putem vlast nije moga osvojiti, pogotovo ne od kriminalne organizacije Spasojevica i Lukovica, Legija dolazi na ideju da u realizaciju tog plana bude ukljucena i JSO kao oruana formacija koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na Legiju. Prvi test tih ambicija bila je pobuna JSO koja je imala politicku pozadinu kroz svoje zahteve za smenu ministra policije i drugih lica. Ova akcja je imala ogranicen domet, jer su iznudene samo neke personalne promene u MUP Srbije, ali su i takvi dometi ohrabrili Spasojevica i Legiju da osnovnu ideju osvajanje vlasti - forsiraju, ali sada na drugi nacin, drugim sredstvima." U celom pasusu govori se o oruanoj pobuni kao delu ukupnog plana po kome postupaju optueni Ulemek i Duan Spasojevic: - i onda kada se govori o tome da cilj osvajanja vlasti "najpre podrazumeva promenu personalne strukture vlasti u bitnim segmentima vlasti"; - i onda kada se govori da se u realizaciju toga plana ukljuci JSO; - i onda kada se govori da je u toj ideji iskoricena cinjenica postojanja hakih optuica; - i onda kada se govori kako je uspeh pobune ohrabrio optuenog Ulemeka i Spasojevica da nastave svoju delatnost i drugim sredstvima, kao to su ubistva. Sofizam je tvrditi da se u svim citiranim iskazima same reci "oruana pobuna" pominju samo jednom, kada se na citavoj toj strani govori o vanom mestu i ulozi oruane pobune u ukupnom planu osvajanja vlasti i pripremanju ubistva premijera. Koliko puta treba da bude pomenuta neka cinjenica da bi bila smatrana vanom i vrednom dokazivanja. Kakvo je to pravilo? Ili je bitan smisao, znacaj i kontekst u kome se ona pominje? Pripremne radnje Dakle, cilj prvookrivljenog i Spasojevica (dok jo funkcioniu kao kriminalna organizacija, kako je optunice i naziva) jeste osvajanje vlasti, a sredstva koja planiraju (po optunici) jesu sledeca: - Sticanje finansijske moci; - Sticanje pozicija u politickim, pravosudnim i dr. strukturama; - Promena personalne strkture u bitnim segmentima vlasti (MUP, Sluba); - U tom cilju ukljucivanje JSO; - Koricenje price o hakim optunicama; - I tek onda (buduci ohrabreni uspehom pobune) organizovanje zavere za osvajanje vlasti i "drugim sredstvima", tj. ubistvom premijera. Ja mislim da se radi o oruanoj pobuni kao samostalnom krivicnom delu za koje bi (bar) prvookrivljeni trebalo da odgovara u realnom sticaju sa delom koje mu se stavlja na teret. Ali to je sada potpuno nevano. To je neto o cemu treba razgovarati s Tuilatvom. To sada nije tema. Sud nasuprot meni smatra, kao i optunica da se u toj pobuni-protestu radi o "pripremi" osnovnog dela, tj. atentata, drugim recima, o pripremnim radnjima koje se, po principu supsidijariteta, ne stavljaju na teret prvookrivljenom, buduci da je ta "priprema" konzumirana viom fazom izvrenja. Drugim recima, ono to ja smatram samostalnim krivicnim delom oruane pobune, Sud, pozivajuci se u tome na optunicu, smatra nekanjivom pripremnom radnjom.

"Sud je vezan dispozitivom optunice" Medutim, cak i usvajajuci stav optunice i Suda da se radi samo o pripremnim radnjama, pripremne radnje uvek predstavljaju vane cinjenice u smislu clana 326~ st. 2. ZKP. Nema osnova u Zakonu za razlog koji iznosi Sud, prilikom odbijanja predloga koje sam stavio u odnosu na pobunu, kada kae na glavnom pretresu 20. marta da je, citiram, kao to znamo, Vece vezano i Sud je vezan dispozitivom optunice". Naravno, Sud nije vezan dispozitivom optunice u smislu da ne sme ispitivati cinjenice koje se pominju van dispozitiva optunice, u njenom obrazloenju. Pa u najvecem delu postupka upravo se te cinjenice i dokazuju. Pa isti ovaj Sud je ovde izveo brojne dokaze na takve cinjenice i okolnosti o kojima nema ni pomena u dispozitivu optunice. Ova tvrdnja je formalno tacna, ali ona znaci: Sud je vezan dispozitivom optunice jedino odredbom clana 351. ZKP, koji odreduje da Sud moe optuenog osuditi samo za ono delo za koje je optuen tj. moe ga osuditi samo za ono delo koje se opisuje u dispozitivu optunice. Sud je, dakle, vezan optunicom u pogledu identiteta optube i presude, a nipoto time da bi tobo bio ogranicen na dokazivanje samo onih cinjenica koje se pominju u dispozitivu. Ono to posebno zabrinjava jeste to ovo potpuno pogreno tumacenje ZKP Sud, sa svim svojim autoritetom, izricito upucuje laickoj javnosti. "Javnosti radi, ja kao predsednik Veca a u ime Veca moram reci..." - tako Sud pocinje ovo svoje neobicno tumacenje vezanosti Suda optunicom. Za odnose sa javnocu Sud ima svog portparola. Sudenje je javno, ali Sud ne cini nikada i nita ,javnosti radi". Vane cinjenice Pogotovo je neshvatljivo da Sud prihvata stav optunice da se pobuna Jedinice tretira kao priprema kasnijeg atentata, ali uprkos tome smatra da cinjenice koje se odnose na pripremne radnje ne mogu ili ne treba da budu predmet dokazivanja? Zakon razlikuje dve vrste cinjenica: "odlucne cinjenice" i "vane cinjenice". Odlucne cinjenice moraju biti obuhvacene dispozitivom optunice. "Odlucne cinjenice" se, recimo, pominju u clanu 370, stav 1. ZKP, gde se govori o razlozima za pobijanje presude ("kad je sud neku odlucnu cinjenicu pogreno utvrdio"). Medutim, predmet dokazivanja u postupku NIKADA NISU samo odlucne cinjenice, kako Sud sugerie kada kae da je "vezan dispozitivom optunice". U delu ZKP koji je naslovljen sa "Dokazni postupak", zakonodavac u cl. 326" st. 2. odreduje ovako predmet dokazivanja "dokazivanje obuhvata sve cinjenice... vane za pravilno presudenje". O tome razlikovanju postoji ogromna literatura. Bitno je da sud nije vezan za dokazivanje samo onih cinjenica koje se kao odlucne cinjenice navode u dispozitivu optunice. Sud NIJE NA TAJ NACIN VEZAN DISPOZITIVOM OPTUNICE, kako Vece netacno tvrdi i pogreno poducava javnost. Predlog za utvrdivanje cinjenica vezanih za radnje kojima se priprema delo uvek je umestan i te cinjenice su vane cinjenice. Uostalom kako bi Sud objasnio zato je u ovom postupku utvrdivao more cinjenica koje se ne pominju u dispozitivu optunice? Zato smo danima ispitivali sve one peripetije oko kupovine raznih kamiona upotrebljenih za pokuaj atentata kod "Limesa"? Ili porekla puke? Ili gradevinskih radova u zgradi Vlade 12. marta? Ili spaljivanja droge? Da ne nabrajam dalje. Protivrecnost razloga Protivrecna je ova odluka i njeni razlozi drugim dokaznim reenjima Suda. Recimo, odluka o ispitivanju ACE TOMICA, koji je ispitan iskljucivo na cinjenice i okolnosti vezane za pobunu (a odbijaju se svedoci BULATOVIC i MIKELIC, iako treba da svedoce o istom konkretnom dogadaju! ). Isto se odnosi na sasluanje MIHAJLOVICA, PETROVICA, JOVANOVICA, MIJATOVICA, POPOVICA, JANjUEVICA, pa i samih okrivljenih. Svi su oni danima ispitivani s obzirom na cinjenice i okolnosti vezane za pobunu. Zar za njih ne bi morali vaiti isti razlozi koji vae za svedoka KOTUNICU I BULATOVICA?

Sud odbija moje dokazne predloge koji se odnose na dogadaje pre "kraja 2002. i pocetka 2003. godine". Tako, Sud navodi, na primer, da pobuna, prema optunici, ne moe biti plod delovanja organizovanog zlocinackog udruenja, jer navodno zlocinacko udruenje jo nije ni stvoreno u doba pobune, novembra 2001. godine. Ovakva interpretacija optunice je netacna. Ja upucujem na zavrnu rec zamenika specijalog tuioca, koji je juce detaljno razmotrio i obrazloio datum nastanka zlocinackog udruenja. "Vano pitanje jeste kada kriminalni klan prerasta u neprijateljsko zlocinacko udruenje", rekao je juce u svojoj reci zamenik specijalog tuioca. Tuilac onda opirno analizira dokaze i zakljucuje: Zemunska banda, kao zlocinacko udruenje nastala je na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu pocetkom 2000. godine. Ovo tuilac utvrduje na osnovu iskaza svedoka are Nenada, Vukainovica, optuenog Krsmanovica i Pejakovica. Prema tome, Sud netacno tvrdi da se optuenima stavlja na teret samo delatnost u vremenskom periodu izmedu "kraja 2002. i pocetka 2003. godine", samim tim to im se stavlja na teret zlocinacko udruivanje, koje, videli smo, postoji od 2000. godine. Tuilac cak eksplicitno i uspeno dokazuje da je pobuna nastala i odvijala se zajednickim organizovanim delovanjem dvojice voda zlocinackog udruenja. Prema tome, ne stoji razlog Suda da se moji predlozi koji se odnose na cinjenice vezane za pobunu odnose na vremenski period kada zlocinacko udruenje nije ni postojalo. Kolizioni dokazi Nezavisno od prednjeg, podsecam da medu predlozima koje sam stavio 14. februara postoji jedan broj predloga, a to je sasluanje svedoka i citanje javno objavljenih izjava GRADIMIRA NALICA, MIROSLAVA MILOEVICA i ALEKSANDRA TIJANICA, koji su tvrdili da imaju posebno vana i bitna saznanja o odlucujucnim cinjenicama za ovaj postupak. Na primer: - da u optunici postoji mnogo propusta, "i [da svedok poseduje] nova saznanja [o cinjenicama] kojih nema u optunici i drugim zvanicnim spisima" (Miloevic); - da je "zvanicna verzija optunice... isprobavana est meseci pre atentata..." i da su ista lica "pripremila ubistvo, svedoke i krivce", dok je "verzija data u optunici, daleko od istine" (Nalic); - da predloeni svedok Tijanic ima saznanja o tome da je neko platio pripadnicima jedinice koja je ubila Kuma i iptara u Meljaku sumu od 50.000 evra i da on "zna ko je to platio". Ne moe biti nikakve sumnje da bi sva tri predloena svedoka, po svojoj funkciji, vrlo verovatno mogla raspolagati saznanjima o cinjenicama o kojima govore, buduci da se radi o: - nacelniku Resora javne bezbednosti; - savetniku za bezbednost predsednika Kotunice i kandidatu DSS za poloaj ministra unutranjih poslova; i - generalnom direktoru RTS, tzv. javnog servisa. Pretpostavka je, takode, da se radi o odgovonim licima koja vre vane javne funkcije i cije se izjave O VRLO VANIM CINjENICAMA moraju uzimati ozbiljno. Sud je, medutim, odbio ove predloge sa paualnim obrazloenjem da je njihovo izvodenje suvino. Tu je napravljena vrlo ozbiljna greka. Zato? Ova tri predloena svedoka, a to je bitno za odluku o njima, svojim javno iznetim tvrdnjama protivrece i dispozitivu i obrazloenju optunice, kao i svim drugim izvedenim dokazima. Dakle, predloeni dokaz njihovog sasluanja je takozvani kolizioni dokaz. Funkcija kolizionog dokaza jeste da se njime osporava do tada utvrdeno cinjenicno stanje, on je u koliziji sa do tada izvedenim dokazima. Tipican kolizioni dokaz je dokaz alibija. Kolizioni dokaz nikada ne moe biti odbijen kao suvian. To je teka povreda postupka. Sud nikada ne moe uzeti bilo koju vanu cinjenicu za utvrdenu, ako je odbio izvodenje kolizionog dokaza, tj. protivdokaza. Time se naruava sama ideja i nacelo kontradiktornosti krivicnog postupka. Apsolutno je nezakonito da kolizioni dokazi budu odbijeni kao suvini. Po toj logici Sud je mogao

odbiti i sve dokazne predloge odbrane, jer je izvedenim dokazima iz optunice "dovoljno razjasnio cinjenicno stanje". "Politicka pozadina" Sud je odbio da izvede dokaze ponudene na cinjenice tzv. politicke pozadine, odn. motiva koje sam predloio 14. februara 2007. sa obrazloenjem da je vec ranije sasluao veliki broj svedoka iz javnog i politickog ivota Srbije upravo na okolnosti sa kojih politickih pozicija se delovalo preko JSO, u kojim politickim uslovima, kakva je klima prethodila itd., Sud navodi svedoke Mihajlovica, Petrovica, Mijatovica, Janjuevica, Jovanovica, i zakljucuje: "smatramo da su motivi i politicka pozadina delovanja ove kriminalne grupe za sada dovoljno rasvetljeni". Drugim recima, odbija predloge za sasluanje Kotunice, Jocica, Bulatovica, Nalica itd., kao suvine. Smatram da je Sud doneo pogrenu odluku. A evo zato: Atentat na premijera indica dogodio se, to je notorno, u ambijentu estoke politicke borbe dve politicki strasno sukobljene strane" sa oprecnim politickim ciljevima" oprecnim politickim pogledima" dve strane koje se javno uzajamno optuuju i proglaavaju uzajamno odgovornim za ubistvo. Sasluali ste jednu stranu, njena saznanja i njene argumente - mi smo predloili drugu. Ispravno je Sud pozvao svedoka Mihajlova, koji je javno optuivao indiceve saradnike za atentat, ali je, iz istih razloga, morao pozvati i predloene svedoke Kotunicu, Jocica i Bulatovica. U odsustvu ovih dokaza Sud sada mora prihvatiti sliku politicke pozadine atentata koju su dali svedoci Mihajlovic, Petrovic, Jovanovic, Mijatovic, Popovic, i sve optube koje su izrekli, na racun Vojislava Kotunice, Ace Tomica, vojske i civilnih i vojnih organa bezbednosti: VLADIMIR POPOVIC: Vojislav Kotunica je proglaen za predsednika. Postao je predsednik. Otiao je u kabinet, okruio se ljudima Slobodana Miloevica koji su bili u toj zgradi, od obezbedenja, pa do ostalih saradnika po kabinetima. Poceo je da dovodi u svoj kabinet ljude kojima je jedina zajednicka crta bila mrnja prema Zoranu indicu, koja je bila licna, iz razloga to nisu uspeli da ostvare neke funkcije koje su eleli da ostvare... (str. 29-30, 13. 04. 05) Znaci, dva meseca posle 5. oktobra Gradimir N alic, kao izaslanik Vojislava Kotunice, odlazio je u tu Jedinicu u prisustvu Radeta Markovica. Znaci on, Rade Markovic, Branko Crni i cela ta ekipa. Predstavljen je toj Jedinici kao buduci ministar policije, a on je odrao njima patriotski govor da oni treba da se okrenu Kotunici, Kotunicinoj strani, da, ako budu sa Kotunicom, nema Haga, nema ovoga, nema onoga, i tako dalje. (str. 82-83, 16. 05. 05) ...[Deo] politickih struktura koji su uz Vojislava Kotunicu, mislim na Miloeviceve strukture vlasti, koji su postali clanovi DSS u meduvremenu... svi oni... su se plaili saznanja istine i otkrivanja ta ce se desiti kad se otvori... kad Radeta Markovica stave u zatvor, da li ce Rade propevati ili nece, ta ce reci ili nece reci, i tako dalje. Znaci, mislim na pripadnike JSO, mislim i na pripadnike SAJ i na druge delove policije. (str. 46, 13. 04. 05) Vi se secate izjave Vojislava Kotunice te veceri [kada je Miloevic predat Hakom tribunalu], da je to dravni puc. Nije on rekao da je to dravni puc zbog toga to je njemu bilo ao Miloevica, nego to je upravo pod utiskom prica svojih saradnika iz struktura koje su ranije 10 godina vladale... verovao... da sledeci potez Zorana indica jeste hapenje Vojislava Kotunice. (str. 54, 13. 04. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: Zbog neuspeha, kako je to definisano, odnosno nesposobnosti vojske da spreci ekstradiciju, smenjen je general akovic i na to mesto protivzakonito postavljen general Tomic i ja sam u razgovoru sa Miloradom Ulemekom u jesen 2001. godine, razgovoru koji je organizovan na njegov zahtev, po povratku iz Grcke, od njega cuo da su uspostavljeni kontakti i sa generalom Tomicem i sa vojnom slubom bezbednosti i da ce ono to mi nismo bili spremni da uradimo, i JSO i njemu licno uraditi sada neki drugi. Nemam dilemu koji su ti drugi i nemam nikakvu sumnju u pozadinu kontakata koji su razvijani od tog trenutka pa prakticno sve do 12. marta. (str. 27, 11. 04. 05) VLADIMIR POPOVIC: U toj atmosferi Kotunica rui vladu, naputa vladu... Tog trenutka postoji samo jedan cilj, a to je: to pre rasturiti vrh dravne bezbednosti... pokuavaju da iskoriste onu fotografiju objavljenu u

"Nedeljnom telegrafu"... tada je traeno da mora da se smene Petrovic i Mijatovic zbog toga to se ta fotografija pojavila... To je dva meseca bila tema u Srbiji... i to je kulminiralo onda ubistvom Gavrilovica... I Gavrilovic je bio potreban da bi se dokazalo, znaci, ja sam siguran da su oni ubili Gavrlovica... da je Zoran indic mafija, da je kriminalac. (str. 54, 13. 04. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: Onda oni (JSO) prave paralelne strukture moci. Pokuano je poto ne moe da se uradi to sa indicem, ajde da uradimo to sa Kotunicom. Kotunica je ocajnicki eleo da smeni rukovodstvo Ministarstva unutranjih poslova zbog toga to je to definisao kao jedan od svojih politickih prioriteta, a ostavke koje trai godinama su ostavke ministra Mihajlovica, ministra pravde Vladana Batica i istovremeno smenu Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica. To su njegovi politicki zahtevi. Poto je nemocan da te zahteve ostvari, tu se pojavljuju oni (JSO) koji ce mu u tome pomoci. (str. 71-72, 11. 04. 05) VLADIMIR POPOVIC: Iz tog razloga kaem da je pobuna "Crvenih beretki" bio samo krajnji, poslednji cin jedne sinhronizovane akcije koja je trajala od 5. oktobra... [Legija je smatrao] da je indic taj koji je jednog trenutka njih izdao, a da su se onda oni prirodno okrenuli tamo gde i treba da se okrenu, gde su prepoznali prave vrednosti, gde su prepoznali tradicionalnu Srbiju i srpstvo i junatvo i cojstvo, kabinet Vojislava Kotunice i te politicke strukture, i da je onda ta pobuna zbog toga takva i bila... (str. 59, 13. 04. 05) DUAN MIHAJLOVIC: Shvatio sam da je stvar izmakla kontroli, da nam je neko iza leda pripremio pobunu jedne, elitne jedinice u slubi Dravne bezbednosti i da je stvar ozbiljna ... (str. 19, 15. 03. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: ...Tada smo znali na osnovu informacija koje su pristizale da se razraduju planovi koji su se vezivali za zauzimanje beogradskog aerodroma. Planovi koji su se vezivali za zauzimanje televizije, planovi koji su se vezivali za nasilan ulazak u republicku vladu. (str. 10, 11. 04. 05) GORAN PETROVIC: ...Bilo je dosta tih nekih sitnih detalja koji su ukazivali da cela ta prica, da sa tom pobunom - ja ne mogu da tvrdim da je nju organizovao Vojislav Kotunica ili njegovo okruenje - ali da sa tom pobunom koketiraju mnogi, da mnogi vode nekakve prljave politicke igre i to na bazi tih cinjenica, i da se ni Vojska Jugoslavije, odnosno njene slube bezbednosti ili, da ne uvredim nikoga od potenih pripadnika tih formacija, neki ljudi iz tih slubi, iz te vojske, bave i takvim stvarima. Znaci, to nisu neke puke izmiljotine, to nisu neke formulacije bez neke specificne teine, nego se upravo zasnivaju na tim i takvim informacijama i podacima do kojih smo mi dolazili i tako se dolo do toga da su Jedinicu organizovali Ulemek i Spasojevic i Buha, kao to sam rekao da ni Vojislav Kotunica ni Demokratska stranka nisu nevini u svemu tome, da je u svemu tome Jedinica imala podrku i Vojske Jugoslavije odnosno pojedinaca ili pojedinih delova slubi bezbednosti... (str. 35, 18. 05. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: ...Nismo imali mogucnosti da se suprotstavimo tom protestu. Nije postojala nikakva spremnost nijednog dravnog organa da nam u tome pomogne. Znaci, otvoreno Vojska Jugoslavije sa svojim specijalizovanim institucijama podravala je taj protest, apsolutno su ga podravali. Odravani su konstantni kontakti sa komandom JSO. Pruana su uveravanja da se vojska nece meati, da nece pokuati da utice putem sile na prekid tog protesta, niti ce se suprotstaviti eventualno novim pokretima Jedinice za specijalne operacije. (str. 15, 11. 04. 05) GORAN PETROVIC: Ako je pokojni premijer pitao ministra i nacelnika Resora javne bezbednosti: ,,Ako oni krenu iz Kule i dodu u ministarstvo, ta cete vi uraditi?" a oni odgovorili: "Nita", ako je posle toga pitao: "ta ako dodu u Vladu i izbace me na ulicu, ta cete Vi uraditi?" Nita", onda je jasno da postoji i te kakva realna ili osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku moe izvesti dravni udar, puc, da se moe pociniti nekanjeno bilo kakvo krivicno delo, a o preuzimanju vlasti da i ne govorimo. (str. 49, 18. 05. 05)

GORAN PETROVIC: Ono to je moda interesantno kada govorim o tom politickom kontekstu, pored onoga koji je javno poznat, dakle, da je predsednik Savezne Republike Jugoslavije podrao tu oruanu pobunu, da je to ucinila Demokratska stranka Srbije, da je u nekim medijima objavljeno kako je Maricic, tadanji komandant, zvao generala Pavkovica i pitao ga da li ce vojska da se mea. On je rekao: "Ne pada nam na pamet." (str. 34, 18. 05. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: ...U tom trenutku Vojska Jugoslavije, sa svim svojim bezbednosnim strukturama i prakticno nacelnikom Genraltaba i prvim covekom vojne bezbednosti, otvoreno je podravala i logisticki na otvoren nacin koordinirala takode taj protest. Odravani su redovni kontakti izmedu vrha vojske i komande Jedinice za specijalne operacije, kontakti koji su bili u funkciji davanja garancija i cvrstih uveravanja da se vojska nece umeati u taj sukob. (str. 7, 11. 04. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: C. Jovanovic (citirajuci Duana Spasojevica): Rekao je da ce protest ici do kraja, da ce Mihajlovic i Petrovic biti smenjeni, da imaju podrku svih drugih i tu, pri tome, nije pravio, ostavljao prostor ni za kakve nedoumice. Rekao je da postoji jasan dogovor sa vojskom. Rekao je da ih podravaju Pavkovic i Tomic, da ce sigurno dobiti podrku Srpske radikalne stranke, Socijalisticke partije Srbije i da protest moe da prekine iskljucivo Vojislav Kotunica. (str. 9, 11. 04. 05) GORAN PETROVIC: ...Znaci, bilo je nekoliko serija tih razgovora pripadnika Jedinice sa Cumetom ili sa Spasojevicem, koji su bili u tonu: "To, sad ih imamo, izdrite jo malo, nema prekidanja, nema poputanja." I u jednom od tih razgovora koji sam ja izneo u javnost (neko od tih pripadnika, da li Gumar, da li neko ko je razgovarao recimo sa Cumetom i Spasojevicem, i ovaj mu je rekao doslovce: "To sada nema prekidanja dok ne kae Kotunica.") moete da izvucete taj zakljucak koji je vie nego jasan da se organizatori pobune i te kako uzdaju u Vojislava Kotunicu i da njega doivljavaju kao taj neki autoritet koji bi jedini mogao, ako bi hteo, da utice na njih da se ta pobuna zavri. Ja sam to otprilike shvatio da bi oni jedino Kotunicu posluali kada bi im rekao da tu pobunu prekinu. (str. 50, 18. 05. 05) Adv. Srda Popovic: Da, tako sam i ja to shvatio, ali da li je bilo tada, s obzirom na ovo to sada kaete, da bi po Vaem miljenju oni jedino posluali Kotunicu? Da li je postojala ideja da se, recimo, premijeru javi: "Gospodine predsednice", ili "Vojo", ne znam kako se oni oslovljavaju, "molim Vas, zaustavite ovo", a ako ne, zato ne? Svedok Goran Petrovic: Ne. Ja nisam cuo za takvu ideju jer je bilo svima jasno da je tokom te, 2001. godine, kao to sam rekao, dolo do polarizacije na politickoj sceni na one koji su znali i bili svesni da moraju da menjaju, kao to sam rekao, i mnogo i brzo, i na one koji ne samo da to nisu shvatali ili da to nisu hteli, vec su se aktivno ukljucili na sve moguce nacine u onemogucavanje ovih koji su neto hteli da rade, da u tome imaju to manje uspeha. Kotunica i DSS ne samo da nita nisu radili, nego su aktivno sprecavali indica i vladu Srbije da bilo ta rade. Adv. Srda Popovic: Onda bi takav apel bio... Svedok Goran Petrovic: Taj apel bi bio kontraproduktivan, ali to su sada spekulacije. Jasno je [stavljeno] do znanja da je, uslovno receno, postojao sukob, medijski rat, politicka borba, nazovite to kako god hocete, i da su te strane bile direktno suprotstavljene jedna drugoj. (str. 51, 18. 05. 05) GORAN PETROVIC: Zbog sramnog ponaanja Vojislava Kotunice i Demokratske stranke Srbije i podrke koju su dali pobuni te Jedinice, zbog podrke, ne javne, dodue, nego tajne, pojedinih lidera DOS i pojedinih clanova vlade Srbije, zbog podrke Vojske Jugoslavije, pojedinih medija, nezavisnih intelektualaca ili ne znam sve koga, ta pobuna je uspela. (str. 23, 18. 05. 05) VLADIMIR POPOVIC: Znaci, od tada, od 2001. godine, prakticno od pobune "Crvenih beretki", to sam vec rekao malopre, tu postoji jedna medusobna igra izmedu nas i njih. Kada kaem "nas", mislim na onaj deo vlasti oko Zorana indica, kada kaem njih, mislim na sve njih ostale i na prvooptuenog, a mislim i na Vojislava Kotunicu, poto ako sam do sada bio dovoljno jasan, jasno vam je da je to jedan isti

front. (str. 72, 13. 04. 05) Pobuna "Crvenih beretki" je poraz Zorana indica (i on je toga bio svestan) i njegove Vlade, ne zbog toga to je morao da smeni Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica, to je bio prinuden da ih smeni, zbog toga to je bio prinuden da postavi Bracanovica na to mesto, znajuci da tako predaje Slubu njima i zbog toga to je znao da je javnost tog trenutka bila apsolutno na strani Vojislava Kotunice i Jedinice koja je izala naoruana i zapretila celoj dravi. (str. 59, 13. 04. 05) CEDOMIR JOVANOVIC: Taj protest Jedinice za specijalne operacije u novembru mesecu 2001. godine najjasnija je slika naih medusobnih odnosa. Nakon toga su u potpunosti bile prekinute sve komunikacije [sa JSO]. ...U novembru mesecu 2001. godine nama je postalo jasno da se moramo sa tim ljudima obracunati i zapoceta je priprema, znaci organizovanje drave, za tu vrstu obracuna. Nismo imali podrku drugih institucija u drutvu, tako da smo morali sami, u meri u kojoj je to bilo moguce, tako neto da sprovedemo. (str. 26, 11. 04. 05) ZORAN JANjUEVIC Predsednik Veca: Kakav je odnos bio u profesionalnom smislu i saradnja sa Miloradom Bracanovicem tokom Vaeg rada? Svedok Zoran Janjuevic: ja sam se gore pojavio kao covek koji ce da kontaktira sa njima, poto premijer nije imao vremena, kao clan Saveta za dravnu bezbednost. Ja sam se pojavio da dobijem neke informacije, da prenesem premijeru eventualno ta se deava i tako. Nisam toliko kontaktirao, povremeno sam kontaktirao sa gospodinom Savicem, a sa gospodinom Bracanovicem cece sam se vidao, poto je on imao obicaj da nas pozove na sastanak, gore kod sebe, da nam na neto ukae, objasni i tako dalje. Znaci, moj, ovako da kaem, profesionalni odnos je bio cisto profesionalan. Jedno vreme smo bili na "Vi", kasnije smo bili na "Ti", dok nisam shvatio da on mene neke stvari lae i da on pravi budalu od mene, poto je on mislio verovatno da ja sam ba toliko nepismen u tome svemu. Kada sam shvatio da u stvari on mnoge stvari mene lae..., ja sam odlucio da poptuno prestanem da dolazim gore, osim kada sam dolazio kao clan Saveta za dravnu bezbednost na sastanke, poto su se svi sastanci odravali na Institutu za bezbednost. Predsednik Veca: Na osnovu cega ste utvrdili da Vas Milorad Bracanovic lae dok je radio u Resoru dravne bezbednosti kao zamenik nacelnika? Svedok Zoran Janjuevic: Pa, znate ta, mnoge stvari koje je on pokuao na neki nacin meni da kae, da isprica, nisu se poklapale sa onim to je u stvarnosti. Ja sam kasnije bio u vezi sa gospodinom Nenadom Milicem, koji je bio zamenik ministra unutranjih poslova. Javna bezbednost je imala druge podatke o nekim stvarima, gospodin Bracanovic je prezentirao druge podatke i ja sam tada video da to neto nije u redu. (str. 8-9, 14. 03. 05) Sudija Milimir Lukic: Kako su Vam saoptavane te cinjenice od strane Bracanovica? Svedok Zoran Janjuevic: Pa, jednim delom kroz, znaci, dobijem ekstemo informisanje, a jednim delom usmeno, dok sedim tu, tako da i premijer, u stvari, kljucno u tome je bilo to premijer vie to nije ni citao i to je to dao meni zato to on to vie nije mogao da proguta te papire i lai. (str. 20, 14. 03. 05) VLADIMIR POPOVIC Znaci, dobijali smo informacije, tada tokom cele te 2002. godine, da ta je veza izmedu te grupe i Kotunicinog kabineta, koji je i dalje funkcionisao i dalje postojao, posebno vojne slube bezbednosti, vie nego aktivna. (str. 76, 13. 04. 05) CEDOMIR JOVANOVIC Oni su pronali u Vojislavu Kotunici, odnosno u vojsci, ona utocita koja nisu mogli da imaju u Demokratskoj stranci, DOS ili republickoj vladi. Bukvalno tako. Kao izbor druge strane i to nije na osnovu ne znam nekog mog politickog stava prema Demokratskoj stranci Srbije, nego na osnovu tih realnih interesa koji su postali kompatibilni. Znaci, Demokratska stranka Srbije [je] protiv Zakona o organizovanom kriminalu, a i oni su protiv tog zakona jer taj zakon ih ulja. Demokratska stranka Srbije je protiv Specijalnog suda, pa su i oni protiv Specijalnog suda. Prirodno je da se onda dogovaraju Bulatovic, Jocic i Ulemek oko strategije daljeg ruenja ove institucije.

Prirodno je da se tako neto radi. Da se osporava Prijic, tako to se koriste izjave onih koji su optueni za najtea krivicna dela, mislim tu na ubistvo generala Boka Buhe i sve ono to je posle toga usledilo. (str. 69, 11. 04. 05) VLADIMIR POPOVIC: Vracam se na ono to sam malopre rekao da cu se vratiti. Kada je Zoran indic reio i doneo definitivno odluku da sa njima mora da se obracuna, u isto vreme je znao da nema mehanizme vlasti da to moe da uradi. Takode je bio svestan da u toj dravi ne postoji nijedan mehanizam, institucija ili grupa ljudi na koju moe da se osloni i sa kojom moe njima da se suprotstavi, narocito i posebno iz razloga jer u to vreme vie to nije tajna i vie se to ne radi kriom, savetnici Vojislava Kotunice, mislim na Radeta Bulatovica, na Gradimira Nalica, Acu Tomica, efa dravne bezbednosti, jesu ljudi koji su direktni ji pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovica i Andrije Savica. (str. 70, 13. 04. 05) Novembar je konacan rastanak. Znaci, prirodno, ako se 20. novembra okoncala pobuna JSO, sledeci datum u tom kalendaru je 12. mart. (str. 69, 11. 04. 05) Ovako tzv. politicku pozadinu opisuju jedini svedoci koje je Sud na ove okolnosti sasluao i cijim iskazima je, po oceni Suda, "dovoljno rasvetljena" politicka pozadina atentata, a dalji dokazi postaju suvini. Odluka koju je Sud doneo po mojim predlozima moe biti formalno ispravna jedino ako Sud smatra da je iskazima ovih svedoka tacno i istinito opisana politicka pozadina, ali je ona i u tom slucaju materijalno manjkava kada je Sud, odbijajuci moje predloge, ustvari odbio da ove iskaze proveri. Sud je, mislim, bio pod utiskom povike da se time "politizuje sudenje", a, naprotiv, odbijanjem ovih predloga sudenje je politizovano. Naime: - Ako Sud pokloni punu veru ovim svedocima i njihovom prikazu politicke pozadine ovog dela, kako ce u presudi objasniti da je odbio da proveri njihove iskaze? - Ako, s druge strane, Sud tim iskazima ne pokloni veru koje ce dokaze suprotstaviti sasluanim svedocima? Takvih dokaza u spisu nema... O cemu se onda ovde, u stvari, radi? Po mom miljenju, Sud je izbegao da visoke predstavnike izvrne vlasti dovede u situaciju u koju je bio doveden svedok Dejan Mihajlov, da poreknu svoje izjave i da moraju da objanjavaju zato su takve izjave davali i zato su radili ono to su radili. Da li zato to sa optuenima predstavljaju jedinstven front", kako tvrdi svedok Goran Petrovic, ili iz nekog drugog razloga. Ne smemo da zaboravimo da je prethodni predsednik Veca Marko Kljajevic u ovom predmetu demisionirao sa javno datim obrazloenjem da je na njega vren pritisak. Svojevremeno sam, priznajem, to profesionalno zamerio sudiji Kljajevicu. Medutim, danas moram da priznam da je moda bio u pravu. Ako ne moe da se sudi, i ne mora da se sudi. Da rezimiram: S obzirom da je Sud odbio predloge koje sam stavio na glavnom pretresu 14. februara 1. zasnivajuci svoju odluku na netacnim tvrdnjama o sadrini spisa; 2. zasnivajuci svoju odluku na pogrenom pravnom tumacenju ZKP; 3. zasnivajuci svoju odluku na protivrecnim i nerazumljivim razlozima; 4. i da je svojom odlukom povredio nacelo kontradiktornosti krivicnog postupka ponavljam svoj predlog da se u ponovo otvorenom glavnom pretresu ispitaju kao svedoci: VOJISLAV KOTUNICA, RADE BULATOVIC, BORISLAV MIKELIC, MIROSLAV MILOEVIC, DRAGAN JOCIC, GRADIMIR NALIC, ALEKSANDAR TIJANIC, sa podacima i na okolnosti kao iz predloga za dopunu dokaznog postupka podnetog na glavnom pretresu 14. februara 2007. godine. Podsecam Sud da nije nikada odlucio po mom predlogu da se izvede dokaz citanjem Informacije UBPOK koja protivreci razlozima Suda iznetim u odluci o odbijanju moga predloga za citanje transkripta presretnutog razgovora izmedu svedoka Dejana Milenkovica i Biljane Kajganic. Ovaj dopis UBPOK je citan na glavnom pretresu ali nije izveden kao dokaz jer Sud nije doneo reenje ni o citanju, ni o odbijanju ovog predloga. Sud mora odluciti o svim predlozima koji stranke daju tokom postupka pre nego to okonca dokazni postupak. U odnosu na ostale izvedene dokaze, tu nema ta mnogo da se prica.

Da su optueni izvrioci krivicnog dela koje im se stavlja na teret u potpunosti je dokazano. Odbrana optuenih prilicno je ocajnicka i moe se saeti u tri reci: "sve je montirano": * materijalni dokazi su podmetnuti, * priznanja su iznudena, * svedoci su nauceni da lau, * dokazi o njihovoj nevinosti su uniteni, * vetaci su pristrasni. ta o tome reci? To je nekakva zavera u kojoj ucestvuju stotine i stotine ljudi, samo da bi se ovim nevinim ljudima, koji su oduvek potovali zakon, kako rece prvooptueni, neto napakovalo. Ocekujem da cemo sada cuti i ko je "u stvari" ubio premijera. Tokom postupka je nagovetavano da su to "u stvari" trecim metkom ucinili: * narkodileri, * strane obavetajne slube, * Albanci, * foto-robot, * Ceda Jovanovic. Da li optueni i oni koji im pomau da lansiraju ovakve teorije stvarno misle da to neko moe poverovati? Pa naravno da ne. Oni se time samo izruguju: - otecenoj porodici indic, - pravdi, - potovaocima premijera indica, i - ovom Sudu. Ta la je izgubila casnu svrhu obmanjivanja. Ona je i sama postala sredstvo nasilja. Dozvolite da u jednoj jedinoj recenici iznesem svoje videnje ovog dela. Upoznao sam Zorana indica, kao klijenta, pre 39 godina, zastupao sam ga u vie navrata, znam da ga je celog ivota UDBA proganjala i vidim: UDBA ga je na kraju i ubila. Drugacije sam zamiljao svoju zavrnu rec kada sam ulazio u ovaj postupak. Ali vidim da za tu drugaciju rec nema potrebe. Krivica ovih ljudi koje sede na optunickoj klupi je banalna. Kao i uvek, uradili su ono to im je receno da urade. Za drugaciju zavrnu rec moda cu imati priliku na nekom sledecem sudenju za ubistvo premijera indica. Kada se bude sudilo onima koji su ovo organizovali i naredili. Ukoliko bi Sud odlucio da, ipak, ne otvara ponovo postupak, Predlaem Da optuene proglasi krivim i osudi po zakonu, kao i da ih obavee da svi solidarno otecenoj naknade trokove postupka po trokovniku koji prilaem, dok u odnosu na imovinskopravni zahtev zadravamo pravo da isti ostvarujemo u parnici. ht:bold;">TA RECI ZA KRAJ? Demokratija je umrla kada su ljudi na vlasti shvatili da dravna sredstva mogu da koriste nekanjeno u privatne svrhe. Na sceni je nomenklatura - ne mnogo sposobni ali veoma lojalni, koji servisiraju interese plutokratije, u partitokratskoj dravi, koja samo simulira demokratske procese. Ne tako davno, kada je u Jugoslaviji (i u Srbiji) uspostavljena vlast Komunisticke partije (a jo perfidnije kada je partija postala Savez komunista), nametnuta je partijska kontrola nad svakim aspektom ivota, kroz mehanizma poput politicke policije, kroz partijski sistem nomenklature koji je lokalnim partijskim efovima omogucio kontrolu nad svim vanim nametenjima i zaposlenjima, kao i kroz masovne organizacije poput sindikata, omladine i socijalisti;kog saveza. U okviru tog poretka, i tim mehanizmima, uspostavljen je u Srbiji stale koji je odrao tu kontrolu nad drutvenim procesima. Problem je to danas taj stale vie nema snanu partijsku dravu iznad sebe.

Stvaralackom, radnickom i preduzetnickom sloju preostaje samo da nude drutvu alternativu sa stanovita svojih potreba i da shvate cinjenicu: preduzetnici da nisu i nece biti deo stalea vladajuce aristokratije; a radnici da nisu vie jedno u zajednickoj, socijalnoj, dravi sa aristokratijom. Samo tako progon bi postao drutveni sukob, koji bi aristokratiju, zbog malobrojnosti, primorao da se prikloni realnim drutvenim grupama ili da trpi posledice svojih izbora i dela. Bez nametanja alternativa, preputeni politici i eliti, nastalim na pranju novca i pratecoj korupciji , stvaralacki, radnicki i preduzetnicki sloj sebe preputa na milost i nemilost odlukama zatvorenog kruga, koji je nastao i pociva na licnom i grupnom interesu prepiraca novca i njihovih saucesnika. U okvir alternativa spada i razlucivanje nomenklature i njihovih medupovezanosti od gradana i njihove. Bez uspostavljanja stvarne elite, i realnih kriterijuma u drutvu, nece biti ni tranzicije, a jo tragicnije, ni napretka u Srbiji. .......................... Svi njeni ljudi radili neumorno Valjda je jedinstven slucaj u svetu da supruga jednog predsednika drave smenjuje nacelnika Generaltaba u drumskoj kafani. A Mira Markovic je upravo to ucinila kad je trebalo da makne Momcila Periica. Ipak, nije samo tada povukla nevidljive konce U javnosti se u poslednje vreme sve cece govori o tome da li ce doktorka Mira Markovic, direktor Direkcije JUL-a, doiveti sudbinu svoga supruga biveg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloevica. Dr Mirjana Markovic je vodila kadrovsku politiku Slavoljub ukic, pisac nekoliko izvanrednih i smelih knjiga o porodici Miloevic i Markovic, i to u vreme njihove najvece moci, u svojoj poslednjoj knjizi o njima "Kraj srpske bajke", objavljenoj u jesen 1999. godine, na kraju kae: "NJih dvoje su mladost proveli zajedno, zajedno su se kroz ivot probijali, osvojili vlast i vladali Srbijom. Zajedno ce okoncati i svoju vladavinu. A kakav ce biti kraj, ostaje tek da se vidi". Kraj Slobodana Miloevica se nazire. Sudeci po nekim dogadajima, i Mira Markovic ce moda doiveti slicnu sudbinu. tab u "Carapicevom brestu" Dok je njen suprug Slobodan bio jo vojnik, Mira ga je proglasila za drugog - marala. Posetila ga je 1968. godine u Zadru sa jednom svojom rodakom, gde je sluio vojsku. etajuci zajedno zadarskim trgom i caskajuci, zastali su pred jednim izlogom u kojem je na pocasnom mestu stajala uramljena Titova slika. Mirjana dugo zagleda izlog, a onda se okrece i, prema svedocenju te njene rodake, kae: "Ovako ce jednoga dana stajati i Slobodanova slika". Mirino prorocanstvo se ispunilo. Pred Osmu sednicu Mira Markovic je sa ondanjim direktorom "Politike" ivoradom Minovicem napisala za "Ekspres" onaj cuveni clanak u kojem se otro napada ondanji predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda Dragia Buca Pavlovic zbog toga to je na konferenciji za tampu kritikovao Slobodana Miloevica, tadanjeg predsednika CK Saveza komunista Srbije, koji je brzopleto i olako dao razna obecanja Srbima na cuvenom zboru u Kosovu Polju. ika Minovic je dugo po "Ekspresu" traio novinara koji ce to zajednicko "delo" potpisati. Niko nije hteo. Na kraju je privoleo tada ne ba tako poznatog novinara "Ekspresa" Dragoljuba Milanovica da to ucini. Posle objavljivanja teksta Milanovic je doiveo vrtoglavi uspon. Postao je sekretar za informisanje

ondanjeg CK Saveza komunista Srbije, a kad mu je istekao mandat, vratio se u "Ekspres" za glavnog urednika, i na kraju otiao za generalnog direktora Radio-televizije Srbije i postao clan Glavnog odbora SPS-a. U vreme odravanja cuvene Osme sednice Mirjana Markovic je sa svojim "tabom", koji su sacinjavali neki clanovi ondanjeg Univerzitetskog komiteta Saveza komunista, sedela u hotelu "Carapicev brest" na Avali. Otuda veto i uspeno vuce konce vrlo dramaticne Osme sednice na kojoj je s tekom mukom satanizovan sada nestali Ivan Stambolic, "politicki otac" Slobodana Miloevica. Omiljena kafana Zna se da je Mira Markovic vodila i kadrovsku politiku. Ne samo u svojoj nego i u Miloevicevoj stranci, pa cak i u dravi, a i u - vojsci. Cesto je to, kako iz pouzdanih izvora doznajemo, cinila sa jednog za takve poslove neobicnog mesta, iz kafane. Na Ibarskoj magistrali, ispred samog Ljiga, postoji restoran "Dva brata" koji po svom spoljnom, a pogotovu unutranjem izgledu, moe da stoji usred Pariza. Poznat je po dobroj usluzi, ali i jagnjecem pecenju sa ranja. A Mira Markovic je, kau, oboavala jagnjetinu. Kako je otkrila ovu kafanu nije nam poznato. Miri se, kau, ovaj restoran svideo zbog dobrog pecenja, ali i zbog lepog unutranjeg izgleda. Narocito zbog potpuno zasebnog i luksuzno opremljenog separea-salona. Mladani vlasnik kafane Peda Jeremic o svojim gostima, pa i o uglednoj goci Miri Markovic, iz principa ne eli da kae ni rec. Dri se, kae, etike poput lekara. Ali, o tim Mirinim dolascima doznali smo od drugih. Dolazila je ovamo cesto, istina ne sa "jagnjecom brigadom" vec sa nekoliko svojih najbliih i najodanijih partijskih drugova i saradnika na takozvane "radne vecere" koje su trajale do kasno u noc. Prvo bi stigli momci iz obezbedenja. Blokirali bi onaj separe i u njega iz restorana premestili telefon. Onda je stizala Mira sa saradnicima. Uz jagnjetinu, vodili su politicke, uglavnom kadrovske razgovore. Mira se meala i u vojsku. Tako su jednom gotovo celu noc raspravljali o generalu Momcilu Periicu. Poto nije dobrovoljno hteo da napusti mesto nacelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije, to mu je nudeno, i da ustupi generalu Ojdanicu, Mira je te noci zatraila da se general Periic to pre smeni. To se brzo i dogodilo. Na njegovo mesto je doao general Ojdanic, ali je on, kako nam je rekao u nedavnom intervjuu, ubrzo pao u nemilost Mire Markovic, pa je umesto njega doveden general Neboja Pavkovic. Ovo je, valjda, u svetu jedinstven slucaj da supruga jednog predsednika drave smenjuje nacelnika Generaltaba u jednoj drumskoj kafani. Mira Markovic je izgleda volela da deluje i "iz pozadine". Kad je ono smenjivala i hapsila direktora "Politike" ivorada Minovica, cinila je to iz svoje kuce u Poarevcu, uz svesrdnu pomoc svog "licnog ministra policije" Vlajka Stojiljkovica. Sad, eto, u slucaju generala Periica, iz restorana "Dva brata" na Ibarskoj magistrali. Komentar za odstrel Nedavno je obelodanjena afera, i o tome istrani sudija vodi istragu, da je Mira Markovic bila inicijator i onog teksta o Slavku Curuviji objavljenog u "Ekspresu" pred njegovo ubistvo. Mira Markovic je svojevremeno bila dobar prijatelj sa pokojnim Slavkom Curuvijom i u jednoj drugarskoj raspravi o politickoj situaciji, pred samo bombardovanje, Slavko Curuvija je, navodno, rekao da "Jugoslaviju treba bombardovati". Kad je pocelo bombardovanje, Mira Markovic je pozvala svog poslunika, vernika i nesudenog zeta Hadi Dragana Antica, tadanjeg direktora "Politike", ispricala mu ta joj je, navodno, Curuvija rekao i zatraila da se o tome napie komentar. Hadi Antic je to preneo glavnom uredniku "Ekspresa" ordu Marticu, i nedugo zatim u tom listu je objavljen komentar pod naslovom: "Curuvija docekao bombe". Ubrzo posle toga, na Uskrs pretprole godine, Slavko Curuvija je mucki ubijen na ulazu zgrade u kojoj je stanovao. I slucaj Stambolic je slican. Pred prologodinje izbore na jednom sastanku u Direkciji JUL-a, u vili u Ulici ure akovica, Mira Markovic je, izmedu ostalog, rekla: "Lako cemo mi sa opozicijom, nego ta cemo sa ovim avetima Osme sednice koji su se iznenada pojavili na politickoj sceni Srbije". Nedugo posle ovih njenih reci Ivan Stambolic je otet i o njemu do danas nema ni traga ni glasa.

- Ja stalno - kae Ivanova supruga Katarina Stambolic - ukazujem na te njene reci, jer jedina iva "avet" Osme sednice je bio moj nesrecni Ivan. U nedavnom intervjuu Mire Markovic nedeljnom listu "Vreme" ima dosta neistina. Mira Markovic, naime, tvrdi da nije imala veze ni sa starim (misli na Jovicu Staniica) ni sa novim (Radetom Markovicem) rukovodiocem resora Dravne bezbednosti Srbije. Medutim, zna se da je ona bila inicijator smene Jovice Staniica jer je nije posluao i poslao svoje specijalce da rasture one svakodnevne demonstracije po beogradskim ulicama zbog krade na lokalnim izborima u Srbiji. Dalje, nemoguce je da Mira Markovic nije poznavala dosadanjeg efa Dravne bezbednosti Srbije Radeta Markovica, kad je on bio dugogodinji pazitelj i zatitnik njenog sina Marka Miloevica. Zna se da je zahvaljujuci tome i na njen predlog, posle smenjivanja Staniica, doao za efa tajne policije Srbije koja je od tada bila podredena bracnom paru Miloevic-Markovic. I jedno secanje biveg supruga Marije Miloevic, Mirine cerke, sada penzionisanog diplomate Nikole Miljenovica takode je veoma karakteristicno. Kad se svojevremeno razveo sa Marijom doivljavao je neprilike i na poslu i kod kuce. U tadanjem Sekretarijatu za inostrane poslove su ga gurnuli na neko beznacajno mesto, da bi ga na kraju otpustili s posla. Ispred kuce na Crvenom krstu neko je na njegovu "tojotu" bacio "Molotovljev koktel" i auto je potpuno izgoreo. Po gradu se pricalo da mu je to priredila biva supruga Marija iz osvete to se s njom razveo. Nikola kae da u to nije verovao iako nije bio zadovoljan zvanicnom, policijskom istragom. - Jednoga dana - seca se Nikola Miljenovic - posle ubistva generala policije Radovana Stojicica Bade, na cijoj su sahrani bili svi clanovi porodice Miloevic sem Mire Markovic, mene na ulici ispred zgrade Ministarstva srete jedan milicioner-pozornik i u prolazu mi dobaci: "Je li, bre, je l tebi Badulino bee sredio auto?" Ostavio me je u dilemi: otkuda to njemu? Ocigledno je bilo da neko neto o tome vie zna od mene. To me je nateralo na razmiljanje nije li taj atentat na moju "tojotu", odnosno na mene pre cetiri godine, zaista bila necija osveta. U mislima sam se vratio nekim zapaanjima koja onda za mene nisu bila bitna, ali koja sada bacaju sasvim novo svetlo na porodicu Miloevic. Setio sam se, na primer, Marijinih reci, kad mi je jednom prilikom rekla da je mama Mira jednom izjavila: "Sad smo prava vlast, imamo ljude koji mogu svakog da srede". Sve ove price i dogadaji, a takvih ce biti jo, toliko su ubedljivi da ne mogu da budu slucajni. Na istrazi i sudijama je, a ovi svesrdno rade, da ih rasvetle i dokau

NIJE KRAJ....NIKADA NIJE KRAJ