MATURSKI RAD

ASINHRONI MOTORI KONSTRUKCIJA I VRSTE

SADRAJ
1. 1. 3. UVOD .......................................................................................................................... 2 KONSTRUKCIJA ASINHRONE MAINE............................................................... 3 PRINCIP RADA.......................................................................................................... 6 3.1 Klizanje ................................................................................................................ 6 4. TIPOVI ASINHRONIH MOTORA ............................................................................ 8 4.1 Asinhroni motor sa namotanim rotorom .............................................................. 8 4.2 Asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom ...................................................... 9 4.3 Jednofazni asinhroni motor ................................................................................ 11 5. ZAKLJUAK ............................................................................................................ 14 6. LITERATURA .......................................................................................................... 15

1. UVOD

Asinhrona maina se u primeni najee susree kao motor, i to trofazni. Tipini je predstavnik elektrine maine male snage koja se obino pravi u velikim serijama. Prednosti asinhronih maina, u odnosu na ostale vrste elektrinih maina, su prvenstveno manja cena, jednostavnost konstrukcije, manji momenat inercije, robusnost, pouzdanost i sigurnost u radu, lako odravanje, dok su nedostaci vezani uglavnom za uslove okretanja i mogunost regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama. Primena mikroprocesora i energetske elektronike omoguila je ekonomino upravljanje motorima za naizmeninu struju i time konkurentnost i u podruju pogona sa promenljivom brzinom.

Slika 1.

Asinhrone maine

Pre nego to se detaljnije upoznamo sa radom asinhrone maine, bie dat osnovni opis maina za naizmeninu struju.

1.

KONSTRUKCIJA ASINHRONE MAINE

Elektrine maine za naizmeninu struju obino imaju dva namotaja, induktor i indukt (Tabela 1). Induktor (pobuda, primar u analogiji sa transformatorom) namotaj kroz koji prolazi elektrina struja i stvara magnetsko polje koje magneti itavo magnetsko kolo maine. Indukt (sekundar u analogiji sa transformatorom) namotaj u kome se pod uticajem promena magnetskog fluksa induktora indukuju elektromotorne sile (ems), a ako je elektrino kolo namotaja zatvoreno, i struje. Namotaji mogu biti namotani na istaknute polove ili smeteni u lebove koji su aksijalno postavljeni po obimu induktora ili indukta. Namotaji za naizmeninu struju su uvek rasporeeni u lebove. Tabela 1. Namotaji maina za naizmeninu struju

Standardne oznake krajeva namotaja trofaznih naizmeninih maina su:

Namotaj pobude (induktora) asinhrone maine smeten je u otvorene ili poluzatvorene lebove statora. Namotaj indukta je smeten na rotoru. Stator asinhrone maine se izrauje od feromagnetnog materijala u obliku limova, koji se slau u pakete potrebne duine, pri emu se izmeu limova postavlja izolacija. Ovakvo lameliranje se vri kako bi se smanjili gubici usled histerezisa i vrtlonih struja. Magnetni limovi od kojih se pravi jezgro su legirani silicijumom radi suzbijanja gubitaka zbog histerezisa, poto dodatak silicijuma suava histerezisnu petlju, a legiranjem se poveava elektrina otpornost limova, zbog ega se smanjuju vrtlone struje i gubici usled njih. lebovi u koje se smetaju namotaji statora mogu biti poluzatvoreni za snage do 200 kW, a iznad 200 kW se koriste otvoreni. Otvoreni lebovi se koriste i u niskonaponskim, a naroito u visokonaponskim asinhronim mainama. Podela na oblik leba (utora) u zavisnosti od zatvorenosti nije striktno vezana za snagu maine, ve se vie vezuje za veliinu maine i za napon na koji se prikljuuje maina. Osnovni elementi asinrhone maine su: 1. mirujui deo stator 2. pokretni deo rotor Stator se sastoji iz magnetnog kola i namotaja. Magnetno kolo sainjeno je od tankih i meusobno izolovanih feromagnetnih limova, koji su po unutranjoj strani olebljeni. U lebovima statora smeten je pobudni namotaj. Namotaj je trofazni, spregnut je u zvezdu ili trougao. Poeci i krajevi namotaja pobude (statorski namotaji) su izvedeni u prikljunu kutiju maine.

Slika 2.

Izgleda statora motora

Rotor se sastoji iz magnetnog kola i namotaja. Magnetno kolo je sainjeno od tankih i meusobno izolovanih feromagnetnih limova, koji su po spoljanjoj strani olebljeni. U lebovima rotora smeten je namotaj rotora.

Slika 4.

Prikljuna kutija

3.

PRINCIP RADA

Neka je statorski namotaj maine prikljuen na sistem naizmeninih trofaznih napona. Kada kroz namotaje statora protiu trofazne naizmenine struje, one stvaraju obrtno magnetsko polje, koje obre rotor brzinom . Obrtno polje rotira u zazoru i zatvara se kroz stator i rotor, zbog ega se u provodnicima indukuju odgovarajue elektromotorne sile. U namotu statora javlja se kontraelektromotorna sila Es koja dri ravnoteu prikljuenom naponu statora U i iji se moduo razlikuje za nekoliko procenata od dovedenog napona, zbog pada napona na omskoj otpornosti i reaktansi rasipanja. U namotaju rotora se takoe indukuje elektromotorna sila. Ako je elektrino kolo rotora zatvoreno, kroz njega e proticati struja Ir, ija je aktivna komponenta istog smera kao i indukovana elektromotorna sila. Poto se provodnik sa strujom Ir nalazi u magnetskom polju, na njega e delovati elektromagnetna sila F koja e obrtati rotor u smeru obrtanja obrtnog magnetnog polja. Zbir svih proizvoda pojedinanih sila u provodnicima rotora i poluprenika predstavlja obrtni momenat elektromagnetnih sila maine. Kako se energija sa statora na rotor prenosi putem elektromagnetne indukcije, asinhrone maine se esto nazivaju i indukcione maine Rotor ne moe nikada postii sinhronu brzinu, odnosno brzinu obrtanja magnetnog polja. Ako bi se rotor okretao sinhronom brzinom, onda ne bi bilo relativne brzine izmeu obrtnog polja i rotora, zbog ega magnetni fluks ne bi presecao provodnike rotora i ne bi postojala indukovana elektromotorna sila u namotajima rotora, a bez nje ni struja, elektromagnetna sila i obrtni momenat. Zbog manjka/nedostatka momenta, rotor bi poeo da usporava i da zaostaje, zbog ega bi provodnici ponovo poeli presecati magnetni fluks i pojavio bi se obrtni momenat. Kada rotor nije optereen radnom mainom (asinhroni motor u praznom hodu), tada rotor mora da savlada samo mehanike gubitke usled trenja u leajevima i trenja rotora o vazduh. Kako su gubici usled trenja i ventilacije mali, tada se rotor okree brzinom koja je vrlo bliska sinhronoj brzini. 3.1 Klizanje

Uslov za obrtanje rotora je razliita brzina obrtnog magnetskog polja, n s , i brzine obrtanja rotora, n, odnosno postojanje relativnog kretanja izmeu obrtnog magnetskog polja i rotora, jer jedino tada se pri presecanju provodnika rotora od strane obrtnog magnetskog polja moe indukovati ems u rotoru, odnosno stvoriti struja u namotaju rotora. Relativnim klizanjem s, nazivamo veliinu koja je odreena sledeim izrazom:
s= ns n ns

ija se vrednost pri naznaenom optereenju kree kod motora manjih snaga od 3 do 8%, a kod motora veih snaga od 1 do 3%. Sinhrona brzina asinhronog motora izraunava se kao:
n=

60 f p

gde je:

f frekvencija p broj pari polova maine Sinhrona brzina u zavisnosti od broja prai polova i frekvencije

Tabela 2.

4.

TIPOVI ASINHRONIH MOTORA

S obzirom na nain izvoenja namotaja rotora (indukta), razlikujemo dva osnovna tipa asinhronih maina:
4.1

sa namotanim rotorom (klizno-kolutne) i kratkospojenim rotorom (kavezne).

Asinhroni motor sa namotanim rotorom

Namotaj statora je trofazan, kao kod sinhronih motora. Namotaj rotora je takoe trofazan (motani), kod maina manjih snaga je spregnut u zvezdu, dok je kod maina veih snaga, da bi se smanjio napon u stanju mirovanja, spegnut u trougao, a slobodni krajevi su mu spojeni na tri metalna klizna koluta (prstena), izolovana meusobno i od vratila. Po tri klizna koluta (za svaku fazu po jedan) klize dirke (etkice) koje su fiksirane za stator i iji su prikljuci izvedeni na stator. Na ovaj nain je mogu elektrini pristup rotorskom namotaju, odnosno dovoenje i odvoenje elektrine energije. U svrhu boljeg pokretanja ili regulisanja brzine obrtanja, rotorskom kolu se dodaje odgovarajui trofazni rotorski otpornik. Uloga kao i dimenzionisanje rotorskih otpornika moe biti dvojaka - oni mogu da slue za pokretanje (startovanje, putanje u rad), odnosno regulisanje brzine obrtanja. Ako slue samo za pokretanje, da bi se smanjilo habanje dirki kao i gubici usled trenja dirki o klizne prstenove, veina motora je snabdevena naroitim ureajem koji po putanju motora u rad podie dirke i klizne prstenove dovodi u kratki spoj. Motor tada radi kao asinhrona maina sa kratkospojenim rotorom. Asinhrone maine sa namotanim rotorom, u odnosu na one sa kratkospojenim rotorom, imaju komplikovaniju izvedbu, skuplje su, imaju manju pouzdanost u radu, podlonije su kvarovima a za pokretanje im je ponekad potreban dodatni ureaj u vidu otpornika za putanje u rad. Osnovna prednost im je vezana za bolje karakteristike pri putanja u rad, to je naroito vano kod pogona sa tekim uslovima pokretanja kada se zahtevaju veliki polazni momenti.

Slika 5.

Asinhroni motor sa namotanim rotorom

Slika 6.

Stator asinhronog motora sa namotanim rotorom

4.2

Asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom

Namotaj statora se, u principu, ne razlikuje od namotaja statora trofaznih asinhronih maina sa namotanim rotorom. Meutim, namotaj rotora je znaajno razliit podsea na kavez; kod motora manjih i srednjih snaga izliven je od aluminijuma, a kod motora veih snaga izraen je od neizolovanih bakrenih tapnih provodnika, koji se na bonim tranama kratko spajaju sa po jednim prstenom. U oba sluaja kratkospojeni rotor nema mogunost spoljnjeg elektrinog pristupa, vrlo je robustan i moe da izdri visoka mehanika i termika naprezanja. Ovako formiran namotaj u sutini predstavlja n-fazni namotaj, gde je n broj tapnih provodnika. U analizama se ovaj namotaj ekvivalentira trofaznim. Osnovni problem vezan za primenu ove vrste karakteristike (karakteristike pri putanju u rad). asinhronih maina su loe polazne

Slika 7.

Asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom

Slika 8.

Stator i rotor motora sa kratkospojenim rotorom

10

Slika 10.

Izgled motora sa kratkospojenim rotorom

4.3

Jednofazni asinhroni motor

Jednofazni asinhroni motori se primenjuju u jednofaznim mreama, to je veoma znaajno s obzirom na injenicu da trofazna mrea, pogotovo u udaljenim podrujima, ne mora biti na raspolaganju. Izrauju se za male snage, obino do 0.5 kW, jer je to ekonominije reenje u odnosu na izgradnju trofaznih asinhronih motora iste snage. Osnovni nedostaci, u odnosu na trofazne motore, su nedostatak polaznog momenta, manja snaga za isto magnetsko kolo, loiji faktor snage i promenljiva snaga i momenat. Rad jednofaznog asinhronog motora moe se posmatrati i kao specijalni sluaj rada trofaznog asinhronog motora. Naime, jednofazni asinhroni motor je najlake dobiti iz trofaznog ako bi se napajanje jednog statorskog namotaja prekinulo. Tim prekidanjem preostala dva namotaja bi bila vezana redno i prikljuena na monofazno napajanje linijski napon iz trofaznog sistema). Uz simetrino napajanje, trofazni asinhroni motor e iz jednog simetrinog reima prei u nesimetrian reim rada, koji se analizira primenom simetrinih komponenti. Posledica nesimetrinog reima jeste lo stepen iskorienja (poveani gubici) i pogoranje momentnih osobina.

11

Slika 11.

Dobijanje jednofaznog AM iz trofaznog AM

Kod asinhronih motora koji su kontruisani za jednofazni rad, namotaj rotora je kavezni. Namotaj statora se sastoji iz dva dela- glavne faze smetene u 2/3 ukupnog broja lebova i pomone faze smetene u preostale 1/3 lebova, koja je u odnosu na glavnu fazu prostorno pomerena za 90. Poto je za stvaranje obrtnog magnetskog polja, pored prostornog pomeraja, potreban i vremenski pomeraj struja, obino se na red sa pomonom fazom prikljuuje kondenzator (Slika 11). Pomona faza moe da bude ukljuena samo za vreme zaletanja, kada motor radi kao dvofazni, ili trajno, pri emu se u prvom sluaju primenjuje zaletni kondenzator, dok se u drugom sluaju primenjuje pogonski kondenzator, ili opciono odvojeni pogonski i zaletni kondenzator. Kada rotor postigne odreenu brzinu, obino 70-80% sinhrone brzine, centrifugalni prekida iskljui namotaj pomone faze.

Slika 12.

Jednofazni asinhroni motor sa zaletnim kondenzatorom

12

13

5.

ZAKLJUAK

Na osnovu izlaganja, moemo da zakljuimo da se ssinhrone maine se najee koriste kao motori, tipino za manje i srednje snage, u velikim serijama. Svi motori su standardizovani s obzirom na: nominalne izlazne snage, napon napajanja i fizike dimenzije.

Stoga, motori su zamenljivi bez obzira na proizvoaa. Kad se napajaju iz stabilne mree, brzina se malo menja pri promeni optereenja njihova karakteristika je tzv. tvrda izlazna (mehanika) karakteristika, zbog ega su i nali iroku primenu.

14

6.

LITERATURA

B. Mitrakovi: Asinhrone maine, Nauna knjiga, Beograd, 1986. Osnovi elektroenergetike - elektroenergetski pretvarai - Emil Levi, Vladan Vukovi, Vladimir Strezoski http://sr.wikipedia.org/wiki

15