Demokratija i ljudska prava

Demokratija, kao oblik politickog uredjenja jedne zemlje u kome vlast pripada vecini gradjana, odnosno vecini naroda ima dva elementa: politicku volju naroda kao nosioca vlasti i njeno ostvarenje vezivanjem drzavne organizacije za narod koji obezbjedjuje da se ta volja izvrsava. Prvi element je unutrasnji, tj. sustinski, a drugi je spoljni. Prvi element je sustinski vazniji jer ako te volje nema onda ni drzavna organizacija ne moze da je sprovodi. Naprotiv, ako volja naroda postoji onda je drzavna organizacija moze ostvariti makar i ne postojao taj spoljni element demokratije, tj. i kad ne bi postojale te formalne veze izmedju drzave i naroda. Pun pojam formalne demokratije, dakle, demokratije koja postoji kad je ostvaren njen spoljni tj. formalni element, bez obzira da li je ostvaren i njen unutrasnji element, postoji onda kada postoje oblici pomocu kojih se obezbjedjuje, sa jedne strane stvaranje volje, a sa druge, njeno ostvarivanje pomocu drzavne organizacije. Ta sredstva su demokratska prava i slobode, ili demokratski instrumenti. Ova prava i slobode cine drzavno pravni element demokratije, dok je volja naroda njen drustveni element. Povezivanje drzave sa narodom ima dva oblika: neposredno i posredno. Neposredno, kada se narod sam izjasnjava i donosi odluke vrseci drzavnu vlast, a posredno kada to radi preko svojih predstavnika. Od esencijalnog znacaja za demokratsku konstituciju jeste garantovanje i obezbjedivanje ljudskih prava. Ova prava danas se garantuju ne samo ustavima vec i brojnim aktima medjunarodnog prava dobijajuci tako siri smisao i znacaj univerzalnih prava svakog covjeka u medjunarodnoj zajednici. Ova prava su danas zagarantovana svakom covjeku, kao pripadniku ljudske zajednice ne samo propisima unutrasnjeg prava vec i aktima medjunarodnog prava. S obzirom na prirodu ljudskih prava razlikujemo gradjanska i politicka, ekonomska, socijalna i kulturna i tzv. prava trece generacije. Gradjanska i politicka prava kao prava prve generacije predstavljaju primarna ogranicenja drzavne vlasti u odnosu na pojedinca i njegovu autonomiju i dostojanstvo. Prava su usmjerena protiv drzave jer ona raspolaze monopolom za fizicku silu koji se lako moze zloupotrijebiti protiv zivota, tijela, slobode i drugih vrijednosti. U tom smislu ona predstavljaju pravnu garanciju za takve zloupotrebe. Zbog toga se gradjanska prava u uzem smislu odredjuju kao negativne

imuniteti od drzavne vlasti. za razliku od gradjanskih i politickih prava koja pretpostavljaju uzdrzavanje drzave. zdravu i cistu prirodnu okolinu. sloboda naucnog i umjetnickog stvaralastva). interesima i ciljevima. posebno ako postoji sistem podjele vlasti i nezavisnog sudstva. Politicka prava tj. nema zabrane ponizavajuceg i necovjecnog kaznjavanja. druga shvatanja ne negiraju njihovu pravnu prirodu ali im poricu karakter ljudskih prava. objektivne makro. Ona su izvoriste demokratije. Naime. Ljudska prava trece generacije odnosno prava solidarnosti nazivaju se jos i kolektivnim pravima jer je njihovo uzivanje prije svega moguce u zajednici sa drugim ljudima.slobode. Godine sadrzi znacajne garancije ljudskih prava. Ova prava su osnovno sredstvo i preduslov za konstituisanje demokratske vlasti. Ukoliko se osvrnemo na ustavne odredbe o ljudskim pravima. prava participacije znace pravo gradjana da ucestvuju u formiranju. socijalnim pravima (pravo na odgovarajuci standard zivota. Medju te vrijednosti ubrajamo: mir. majki i djece). Gradjanska prava obezbjedjuju svakom covjeku ostvarenje osnovnih vrijednosti kao sto su zivot. ne sadrzi pravo na zalbu sudu u svakom slucaju lisenja slobode. kontroli i smjeni vlasti. te u savremenoj teoriji razlikujemo tri vrste stavova: po klasicnim shvatanjima ova prava nemaju karakter pravnih prava. Ovdje se radi o odredjenim vrijednostima. socijalna i kulturna prava. Naime. Ovdje se radi o pravima na rad i pravima iz radnog odnosa. ali ne dostize nivo garancija koji je prethodno obezbjedjivala Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. Medjutim. misljenje. demokratske drzave i demokratskog drustva. nedostaje pravo na djelotvorni pravni . socijalnih i kulturnih prava cija primjena zahtijeva dugorocne programe.ekonomske uslove i posebno aktivnu ulogu drzave. Ustav ne sadrzi jasnu garanciju prava na zivot. primijeticemo da Ustav Crne Gore iz 2007. vrsenju. Ostvarivanje ovih prava zahtijeva aktivnu ulogu drzave u stvaranju uslova za brzi drustveni razvoj. gradjanska i politicka prava su automatski primjenljiva i utuziva. opste blagostanje i prosperitet i dr. Ekonomska. sporno je da li se ova prava mogu smatrati vrstom ljudskih prava. nasuprot ekonomskih. pravo na ucesce u kulturnom zivotu. privatnost. dostojanstvo. pravo na socijalno obezbjedjenje. i po vidjenjima trecih radi se o grupi ljudskih prava. kulturnim pravima (pravo na obrazovanje. kao prava druge generacije ili prava drustvenog blagostanja imaju za cilj stvaranje sirih uslova za efektivno i sustinsko uzivanje gradjanskih i politickih prava. nema zabrane zatvora zbog duga. pravo na zastitu porodica.

i Konvenciju za zastitu svih lica od prisilnog nestanka. dok nejednaka primjena ljudskih. Ove nedostatke donekle ublazava clan 9 Ustava. a ne i Ustavom. Konvenciju o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida. u praksi. drustvene i kulturne klime u kojoj ce teska i sistematska krsenja postati neprihvatljiva. U periodu od 2010. Edukacija o ljudskim pravima je esencijalno orudje njihove implementacije i unapredjenja. a izostala je i garancija da se dostignuti nivo prava nece smanjivati. Medjunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Konvenciju o pravima djeteta. Ona znacajno doprinosi stvaranju takve politicke. i praksa potvrdjuje pravilo da su drustva zasnovana na ovakvom konceptu ljudskih prava ekonomski. Medjutim. Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) i Socijalisticku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ). do kraja juna 2011. a krajem juna 2011. necovječnih i ponizavajucih kazni ili postupaka itd. imaju primat nad domacim zakonodavstvom i neposredno se primjenjuju kada odnose uredjuju drukcije od domaceg zakonodavstava. na osnovu koga su ratifikovani medjunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava sastavni dio unutrasnjeg pravnog poretka.lijek za slucaj krsenja ljudskih prava. Medjunarodni pakt o ekonomskim. Samo ona vlast koja postuje ljuska prava je legitimna i moze normalno funkcionisati. Jos je SFRJ ratifikovala sve vaznije univerzalne medjunarodne ugovore o ljudskim pravima: Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima (PGP). iako. . kao i ostalih prava. socijalnim i kulturnim pravima (PESK). Ustav predvidja da su ratifikovani medjunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava sastavni dio unutrasnjeg pravnog poretka. socijalno i kulturno najrazvijenija. Ustav ne moze da posluzi kao opravdanje za garantovanje nizeg nivoa ljudskih prava od medjunarodnog standarda koji sadrze medjunarodni ugovori. nedostaju neke vazne garancije pravicnog sudjenja. Crna Gora je ratifikovala Konvenciju Medjunarodne organizacije rada broj 183 o zastiti materinstva. uspostavljen je njihov primat nad domacim zakonima. sto moze predstavljati problematicno rjesenje. Nediskriminatorna primjena prava je temeljna pretpostavka funkcionisanja svakog pravnog sistema. Medjunarodnu konvenciju o ukidanju diskriminacije prema zenama. Konvenciju protiv mucenja i drugih svirepih. Crnu Goru obavezuju svi univerzalni medjunarodni ugovori o ljudskim pravima koji su obavezivali drzavnu zajednicu Srbija i Crna Gora (SCG). rezultira pravnom nejednakoscu i nesigurnoscu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful