Demokratija i ljudska prava

Demokratija, kao oblik politickog uredjenja jedne zemlje u kome vlast pripada vecini gradjana, odnosno vecini naroda ima dva elementa: politicku volju naroda kao nosioca vlasti i njeno ostvarenje vezivanjem drzavne organizacije za narod koji obezbjedjuje da se ta volja izvrsava. Prvi element je unutrasnji, tj. sustinski, a drugi je spoljni. Prvi element je sustinski vazniji jer ako te volje nema onda ni drzavna organizacija ne moze da je sprovodi. Naprotiv, ako volja naroda postoji onda je drzavna organizacija moze ostvariti makar i ne postojao taj spoljni element demokratije, tj. i kad ne bi postojale te formalne veze izmedju drzave i naroda. Pun pojam formalne demokratije, dakle, demokratije koja postoji kad je ostvaren njen spoljni tj. formalni element, bez obzira da li je ostvaren i njen unutrasnji element, postoji onda kada postoje oblici pomocu kojih se obezbjedjuje, sa jedne strane stvaranje volje, a sa druge, njeno ostvarivanje pomocu drzavne organizacije. Ta sredstva su demokratska prava i slobode, ili demokratski instrumenti. Ova prava i slobode cine drzavno pravni element demokratije, dok je volja naroda njen drustveni element. Povezivanje drzave sa narodom ima dva oblika: neposredno i posredno. Neposredno, kada se narod sam izjasnjava i donosi odluke vrseci drzavnu vlast, a posredno kada to radi preko svojih predstavnika. Od esencijalnog znacaja za demokratsku konstituciju jeste garantovanje i obezbjedivanje ljudskih prava. Ova prava danas se garantuju ne samo ustavima vec i brojnim aktima medjunarodnog prava dobijajuci tako siri smisao i znacaj univerzalnih prava svakog covjeka u medjunarodnoj zajednici. Ova prava su danas zagarantovana svakom covjeku, kao pripadniku ljudske zajednice ne samo propisima unutrasnjeg prava vec i aktima medjunarodnog prava. S obzirom na prirodu ljudskih prava razlikujemo gradjanska i politicka, ekonomska, socijalna i kulturna i tzv. prava trece generacije. Gradjanska i politicka prava kao prava prve generacije predstavljaju primarna ogranicenja drzavne vlasti u odnosu na pojedinca i njegovu autonomiju i dostojanstvo. Prava su usmjerena protiv drzave jer ona raspolaze monopolom za fizicku silu koji se lako moze zloupotrijebiti protiv zivota, tijela, slobode i drugih vrijednosti. U tom smislu ona predstavljaju pravnu garanciju za takve zloupotrebe. Zbog toga se gradjanska prava u uzem smislu odredjuju kao negativne

opste blagostanje i prosperitet i dr.ekonomske uslove i posebno aktivnu ulogu drzave. Gradjanska prava obezbjedjuju svakom covjeku ostvarenje osnovnih vrijednosti kao sto su zivot. kontroli i smjeni vlasti. zdravu i cistu prirodnu okolinu. privatnost. druga shvatanja ne negiraju njihovu pravnu prirodu ali im poricu karakter ljudskih prava. i po vidjenjima trecih radi se o grupi ljudskih prava. socijalnih i kulturnih prava cija primjena zahtijeva dugorocne programe. objektivne makro. dostojanstvo. pravo na socijalno obezbjedjenje. socijalnim pravima (pravo na odgovarajuci standard zivota. pravo na ucesce u kulturnom zivotu. Ona su izvoriste demokratije. Politicka prava tj. kao prava druge generacije ili prava drustvenog blagostanja imaju za cilj stvaranje sirih uslova za efektivno i sustinsko uzivanje gradjanskih i politickih prava. nedostaje pravo na djelotvorni pravni . Medjutim. primijeticemo da Ustav Crne Gore iz 2007. imuniteti od drzavne vlasti. ali ne dostize nivo garancija koji je prethodno obezbjedjivala Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. za razliku od gradjanskih i politickih prava koja pretpostavljaju uzdrzavanje drzave. vrsenju. Ovdje se radi o odredjenim vrijednostima. te u savremenoj teoriji razlikujemo tri vrste stavova: po klasicnim shvatanjima ova prava nemaju karakter pravnih prava. sloboda naucnog i umjetnickog stvaralastva). nema zabrane zatvora zbog duga. posebno ako postoji sistem podjele vlasti i nezavisnog sudstva. nema zabrane ponizavajuceg i necovjecnog kaznjavanja. nasuprot ekonomskih. interesima i ciljevima. sporno je da li se ova prava mogu smatrati vrstom ljudskih prava. Ljudska prava trece generacije odnosno prava solidarnosti nazivaju se jos i kolektivnim pravima jer je njihovo uzivanje prije svega moguce u zajednici sa drugim ljudima. socijalna i kulturna prava. ne sadrzi pravo na zalbu sudu u svakom slucaju lisenja slobode. misljenje. prava participacije znace pravo gradjana da ucestvuju u formiranju. Ovdje se radi o pravima na rad i pravima iz radnog odnosa. pravo na zastitu porodica. Ukoliko se osvrnemo na ustavne odredbe o ljudskim pravima. Ekonomska. Ostvarivanje ovih prava zahtijeva aktivnu ulogu drzave u stvaranju uslova za brzi drustveni razvoj. Naime.slobode. Godine sadrzi znacajne garancije ljudskih prava. majki i djece). gradjanska i politicka prava su automatski primjenljiva i utuziva. Naime. kulturnim pravima (pravo na obrazovanje. Ova prava su osnovno sredstvo i preduslov za konstituisanje demokratske vlasti. demokratske drzave i demokratskog drustva. Medju te vrijednosti ubrajamo: mir. Ustav ne sadrzi jasnu garanciju prava na zivot.

necovječnih i ponizavajucih kazni ili postupaka itd. dok nejednaka primjena ljudskih. drustvene i kulturne klime u kojoj ce teska i sistematska krsenja postati neprihvatljiva. rezultira pravnom nejednakoscu i nesigurnoscu. a ne i Ustavom. a izostala je i garancija da se dostignuti nivo prava nece smanjivati. socijalno i kulturno najrazvijenija. imaju primat nad domacim zakonodavstvom i neposredno se primjenjuju kada odnose uredjuju drukcije od domaceg zakonodavstava. Konvenciju o pravima djeteta. . iako. socijalnim i kulturnim pravima (PESK). i Konvenciju za zastitu svih lica od prisilnog nestanka. nedostaju neke vazne garancije pravicnog sudjenja. Ustav ne moze da posluzi kao opravdanje za garantovanje nizeg nivoa ljudskih prava od medjunarodnog standarda koji sadrze medjunarodni ugovori. Medjunarodnu konvenciju o ukidanju diskriminacije prema zenama. Samo ona vlast koja postuje ljuska prava je legitimna i moze normalno funkcionisati. uspostavljen je njihov primat nad domacim zakonima. U periodu od 2010.lijek za slucaj krsenja ljudskih prava. Medjunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Jos je SFRJ ratifikovala sve vaznije univerzalne medjunarodne ugovore o ljudskim pravima: Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima (PGP). Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) i Socijalisticku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ). kao i ostalih prava. Ustav predvidja da su ratifikovani medjunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava sastavni dio unutrasnjeg pravnog poretka. Konvenciju protiv mucenja i drugih svirepih. Medjutim. na osnovu koga su ratifikovani medjunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava sastavni dio unutrasnjeg pravnog poretka. a krajem juna 2011. Medjunarodni pakt o ekonomskim. Crnu Goru obavezuju svi univerzalni medjunarodni ugovori o ljudskim pravima koji su obavezivali drzavnu zajednicu Srbija i Crna Gora (SCG). Ona znacajno doprinosi stvaranju takve politicke. Konvenciju o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida. i praksa potvrdjuje pravilo da su drustva zasnovana na ovakvom konceptu ljudskih prava ekonomski. Ove nedostatke donekle ublazava clan 9 Ustava. do kraja juna 2011. Edukacija o ljudskim pravima je esencijalno orudje njihove implementacije i unapredjenja. u praksi. sto moze predstavljati problematicno rjesenje. Crna Gora je ratifikovala Konvenciju Medjunarodne organizacije rada broj 183 o zastiti materinstva. Nediskriminatorna primjena prava je temeljna pretpostavka funkcionisanja svakog pravnog sistema.